LIKOVNA KULTURA

DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER

II razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA (12+8)

1. Opšti deo

Svetlost i senka u likovnim umetnostima. Tematika (religiozna, mitološka, alegorijska i dr.) i motivi u likovnim umetnostima.

Samostalno likovno izražavanje

Svetlosni odnosi. Predstavljanje odnosa svetla i senke na posmatranom motivu linijama - šrafurom, laviranjem. Predstavljanje tonskh odnosa na posmatranom motivu. Predstavljanje odnosa svetla i senke na posmatranom motivu uprošćavanjem na odnose crno-belo, u vidu pripreme za grafiku. Boja. Predstavljanje lokalnog tona posmatranih površina. Međusobni uticaj boja i njihovo vizuelno dejstvo.

Odnosi boja. Boja u otvorenom prostoru. Predstavljanje i slikanje promena na lokalnom tonu različitih površina posmatranog motiva (predmeta ili predela), promena nastalih pod uticajem odsjaja iz uže i šire okoline.

Crtanje po prirodi.

Likovna dela i spomenici kulture

Osobenosti starohrišćanske umetnosti. Umetnost u doba seobe naroda. Umetničko stvaranje u razdoblju preromanike.

Spomenici starohrišćanske umetnosti na tlu Jugoslavije (sarkofazi Salone). Dela primenjene umetnosti iz doba seobe naroda. Preromanika na tlu Jugoslavije: arhitektura (Sv. Donat u Zadru), skulptura (reljef iz Sv. Nedelje).

Odlike romaničke umetnosti. Novine u arhitekturi i glavni spomenici (Sv. Sernen, Piza). Skulptura i njena vezanost za arhitekturu (Vezlej). Dela primenjene umetnosti. Romanički stil u arhitekturi (katedrale u Trogiru i Zadru). Kamena skulptura (Buvinova vrata). Romaničko slikarstvo (Sv. Mihailo u Stonu). Nameštaj, minijatura, zlatarstvo.

Glavna obeležja gotičke umetnosti. Novine u arhitekturi i glavni spomenici (Šartr, Solzberi). Obeležja skulpture i spomenici (Rems, Amijen). Vitraži i minijature. Osobenosti gotike u Jugoslaviji. Obeležja gotike u Dalmaciji. Dela Jurja Dalmatinca i Andrije Alešija. Palate (Knežev dvor u Dubrovniku). Gotika u Sloveniji: crkve (Ptujska gora), skulptura i reljefi u drvetu; slikarstvo Istre (Beram).

Odlike vizantijske umetnosti. Glavni spomenici arhitekture (Sveti Luka u Fokidi), i slikarstva (Kahrije džamija). Slonovača, emajl. Vizantijski uticaj na umetnost drugih zemalja (Rusija-Rubljov, Bugarska, Gruzija).

Vizantijski spomenici na tlu Jugoslavije. Srpska umetnost kraj XII i XIII vek: arhitektura (Studenica), slikarstvo fresaka (Mileševa, Sopoćani). Ikone i minijature XIII veka. Umetnost 1300-1370: arhitektura (Gračanica), skulptura (Dečani), slikarstvo fresaka (Staro nagoričino, Dečani). Ikone i minijature. Umetnost 1370-1459: arhitektura (Ravanica, Ljubostinja), osobenosti skulpture (Ravanica, Kalenić), slikarstvo fresaka (Kalenić). Srpska srednjovekovna primenjena umetnost. Slikarstvo u Makedoniji, XIII vek (Sv. Kliment u Ohridu). Srednjovekovna utvrđenja. Postvizantijska umetnost na tlu Jugoslavije XV-XVII vek (Longin). Umetnost stećaka ("Kulinov" stećak). Nekropole.

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, umetnička dela i spomenici kulture

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

II CELINA (10+7)

1. Opšti deo

Crtež kao skica, studija i celovito ostvarenje. Ritam kao sredstvo oblikovanja.

Samostalno likovno izražavanje

Slikanje po prirodi (slobodan izbor, teme i tehnika).

Trodimenzionalno oblikovanje. Objekti - skulptura. Skica - maketa postojećeg ili zamišljenog prostora i objekata u njemu. Oblikovanje na osnovu posmatranja ili slobodnog zamišljanja objekata (skulptura) namenjenih određenom prostoru. Raspoređivanje objekata u određenom prostoru, s obzirom na njihovu namenu.

Likovna dela i spomenici kulture

Odlike islamske umetnosti. Glavni spomenici arhitekture. Minijatura.

Islamska umetnost u Jugoslaviji. Arhitektura džamija (Sinan-pašina džamija u Prištini, Aladža džamija u Foči), amami (Dautpašin amam u Skoplju). Karavansaraji. Spomenici minijaturnog slikarstva. Preteče renesanse (Đoto). Idejne osnove nastanka renesansne umetnosti. Glavne osobenosti. Renesansa u Italiji i drugim evropskim zemljama. Najznačajniji umetnici (Donatelo, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Rafael, Ticijan, Direr). Manirizam. Njegove odlike. Glavni predstavnici.

Renesansa u Jugoslaviji i njene osobenosti. Arhitektonsko-skulpturalno delo Nikole Firentinca (katedrala u Šibeniku). Dubrovački slikari (Nikola Božidarević, Mihailo Hamzić).

Novo Hopovo, manastir Piva - freska, Nekropola iz Radimlja, Sinan-pašina džamija - Prizren, Šarena džamija - Tetovo, Gazi Husrevbegov bezistan - Sarajevo, Most na Neretvi - Mostar.

2. Opažanje i postupanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika, istorija umetnosti.

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

III razred

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA (12+8)

1. Opšti deo

Samostalno likovno izražavanje

Crtani film

- izbor teme,

- utvrđivanje osnovnih ideja, fabule, nosilaca radnje i kompozicija putem odgovarajućih crteža,

- izrada, analiza i usavršavanje sinopsisa i scenarija,

- kreiranje i crtanje likova, enterijera, eksterijera i dr.,

- fotografija kao dokumenat,

- fotografija kao komunikacija,

- fotografija kao informacija,

- fotografija kao koncept.

Likovna dela i spomenici kulture

Idejne osnove nastanka barokne umetnosti. Stilske odlike u arhitekturi, skulpturi slikarstvu. Središta procvata barokne umetnosti (Italija, Holandija, Flandrija, Španija). Vodeći umetnici (Bernini, Karavađo, Rembrant, Rubens, Velaskez). Rokoko kao završna faza baroka. (Vato). Opšte odlike baroka u Jugoslaviji. Barok u Sloveniji: arhitektura (Ljubljanska katedrala), crkveno slikarstvo i portret (Jelovšek, Bergant), Barok u Hrvatskoj: arhitektura (dubrovačka katedrala), skulptura i slikarstvo (Poco). Barok u Boki Kotorskoj (Kokolja). Barok u Srbiji: pojava barokne arhitekture (manastiri Fruške gore), slikarstvo ikonostasa (Kračun, J. Orfelin), razvoj portreta. Bakrorez (Žefarović). Drvorez u Makedoniji (ikonostas Sv. Spasa).

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika, umetnička dela i spomenici

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

II CELINA (10+6)

1. Opšti deo

Samostalno likovno izražavanje

Kompozicija

- pokretna slika, pokret, spontanost, ritam, mimika, izraz i gest

Likovna dela i spomenici kulture

Neoklasicizam. Istorijski uslovi nastanka. Teme. Stilske odlike. Najznačajniji umetnici (David, Engr, Kanova). Bidermajer kao osoben vid neoklasicizma.

Neoklasicizam u Jugoslaviji. Odlike arhitekture i skulpture. Slikarstvo (Kavčić, Stroj, A. Teodorović). Bidermajer (Danil, Tominc).

Romantizam. Istorijski uslovi nastanka romantizma. Teme. Osnovne stilske karakteristike. Najznačajniji umetnici (Žeriko). Romantizam u Jugoslaviji. Odlike arhitekture i skulpture. Slikarstvo: Slovenija/Panhart, Hrvatska/Karas, Srbija/Jakšić, S. Todorović.

Realizam: Istorijski uslovi nastanka realizma. Teme. Osnovne stilske odlike. Glavni predstavnici (Kurbe, Domije, Rjepin, Rid).

Realizam u Jugoslaviji. Arhitektura (Bugarski, Vurnik). Skulptura (Roksandić, Rendić). Slikarstvo (Krstić, P. Jovanović, braća Šubić, zagrebačka "Šarena škola").

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje i slikanje, vajanje, umetnička dela i spomenici kulture

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

IV razred

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA (11+7)

1. Opšti deo

Samostalno likovno izražavanje

Lutka-igra

- izbor teme i žanra,

- utvrđivanje osnovnih ideja i elemenata fabule i kompozicije,

- crtanje i oblikovanje lutaka u skladu sa sociokulturnom sredinom i folklorom.

Likovna dela i spomenici kulture

Impresionizam - opšte odlike slikarstva i skulpture, glavni predstavnici (Mone, Renoar, Roden), slovenački impresionisti (Jakopič, Jama), hrvatski impresionisti (Kraljević, Račić), srpski impresionisti (Milićević, Milovanović), planerizam, optičke teorije o boji, analiza svetlosti.

Postimpresionizam - reakcija na impresionizam, geometrizacija oblika, modulacija svetla (Sezan), ekspresionizam i simbolizam boje (Van Gog i Gogen). Arhitektura XIX veka eklekticizam u prvoj polovini veka, secesija (Meštrović).

Moderna umetnost, novi principi, metodi i materijali, FOVIZAM (Matis, Ruo), ritam u slikarstvu (Munk, Nolde, Konjović, Bijelić, Job), KUBIZAM i FATURIZAM, lomljenje oblika, kolaž (Pikaso, Brak, Sava Šumanović, Marino Tartalja, Bijelić), BESPREDMETNI SVET (Kandinski, Maljevič, Mondrijan), sinteza likovnih umetnosti (Bauhaus, De Stijl, industrijski dizajn), KONSTRUKTIVIZAM (Tatlin, Gabo, Pevzner), DADAIZAM i NADREALIZAM, antiumetnost, Dišan, Ernst, Mafrit, slikari fantazija - Šagal, Kiriko, Barili, Kregar, internacionalni stil u arhitekturi modernog doba (Korbizje, Ibler, Plečnik, Dobrović, Brašovan) moderna skulptura (Mur, Kršinić, Stijović).

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, grafika, umetnička dela i spomenici kulture

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

II CELINA (9+5)

1. Opšti deo

Samostalno likovno izražavanje

- likovne mogućnosti lutke (praktično izvođenje)

- lutka, senka kao likovni izražaj,

- lutkarska slika,

- video-tejp (pripremanja, realizacija)

Likovna dela i spomenici kulture

Savremena umetnost, ENFORMEL (Polok, Tapies), OPTIČKA UMETNOST (Vazareli) tendencije šezdesetih godina: pop-art, bodi-art, minimal-art, konceptualna umetnost, hepening, sinteza prostora, svetlosti i boje (Šefer) mobilna skulptura (Kalder).

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, likovna dela, video...

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktička

OPŠTI I PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER

II razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA (13+8)

1. Opšti deo

Svetlost i senka u likovnim umetnostima. Tematika (religiozna, mitološka, alegorijska i dr.) i motivi u likovnim umetnostima.

Samostalno likovno izražavanje.

Svetlosni odnosi. Predstavljanje odnosa svetla i senke na posmatranom motivu linijama - šrafurom, laviranjem. Predstavljanje tonskih odnosa na posmatranom motivu. Predstavljanje odnosa svetla i senke na posmatranom motivu uprošćavanjem odnosa crno-belo, u vidu pripreme za grafiku. Boja. Predstavljanje lokalnog tona posmatranih površina. Međusobni uticaj boja i njihovo vezuelno dejstvo. Odnosi boja. Boja na lokalnom tonu različitih površina posmatranog motiva (predmeta ili predela), promena nastalih pod uticajem odsjaja iz uže i šire okoline. Crtanje po prirodi.

Likovna dela i spomenici kulture

Idejne osnove nastanka barokne umetnosti. Stilske odlike u arhitekturi, skulpturi, slikarstvu. Središta procvata barokne umetnosti (Italija, Holandija, Flandrija, Španija). Vodeći umetnici (Bernini, Karavađo, Rembrant, Rubens, Velaskez). Rokoko kao završna faza baroka (Vato). Slikarstvo XVIII veka u Italiji (Kanaleto, Tjepolo) i Engleskoj (Rejnolds). Goja.

Opšte odlike baroka u Jugoslaviji. Barok u Sloveniji: arhitektura (Ljubljanska katedrala), crkveno slikarstvo i portret (Jelovšek, Bergant), barok u Boki Kotorskoj (Kokolja).

Barok u Srbiji: pojava barokne arhitekture (manastiri Fruške gore), slikarstvo ikonostasa (Kračun, J. Orfelin), razvoj portreta. Duborez u Makedoniji (Ikonostas Sv. Spasa).

Neoklasicizam u Jugoslaviji. Odlike arhitekture i skulpture. Slikarstvo (Kavčić, A. Teodorović). Bidermajer (Danil, Tominc).

Istorijski uslovi nastanka romantizma. Teme. Osnovne stilske karakteristike. Najznačajniji umetnici (Žeriko, Dalakroa). Romantizam u Jugoslaviji. Odlike arhitekture i skulpture. Slikarstvo: Slovenija: (Penhart), Hrvatska: (Karas), Srbija: (Jakšić).

Istorijski uslovi nastanka realizma. Teme. Osnovne stilske odlike. Glavni predstavnici (Kurbe, Domije, Rjepin).

Realizam u Jugoslaviji: Arhitektura (Bugarski). Skulptura (Roksandić, Rendić). Slikarstvo (Krstić, braća Šubić, zagrebačka "Šarena škola").

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, umetnička dela i spomenici kulture.

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

II CELINA (11+5)

1. Opšti deo

Valer kao sredstvo oblikovanja. Crtež kao skica, studija i celovito ostvarenje. Ritam kao sredstvo oblikovanja.

Samostalno likovno izražavanje

Slikanje po prirodi (slobodan izbor, teme i tehnika). Trodimenzionalno oblikovanje. Objekti - skulptura. Skica - maketa postojećeg ili zamišljenog prostora i objekata u njemu. Oblikovanje na osnovu posmatranja ili slobodnog zamišljanja objekata (skulptura) namenjenih određenom prostoru. Raspoređivanje objekata u određenom prostoru s obzirom na njihovu namenu. Vajanje i objekti.

Likovna dela i spomenici kulture

Opšte odlike impresionizma, glavni predstavnici (Mone, Renoar, Roden). Slovenački impresionizam (Jakopič). Hrvatski impresionisti (Račić), srpski impresionisti (Milovanović), plenerizam.

Postimpresionizam - reakcija na impresionizam, geometrizacija oblika, modulacija svetla (Sezan), ekspresionizam i simbolizam boje (Van Gog i Gogen).

Arhitektura XIX veka - elekticizam u prvoj polovini veka. Secesija (Meštrović).

Moderna umetnost, novi principi metodi i materijali. Fovizam (Matis, Ruo) ritam u slikarstvu (Nolde, Konjović, Bijelić, Job) kubizam i futurizam, lomljenje oblika, kolaž (Pikaso, Brak, Sava Šumanović, Tartalja) bespredmetni svet (Kandinski, Maljevič, Mondrijan), sinteza likovnih umetnosti (Bauhaus, De Stijl, industrijski dizajn), konstruktivizam (Tatalin, Pevsner), dadaizam, nadrealizam, antiumetnost (Dišan, Ernst, Magrit), slikari fantazije (Šagal, De Kiriko, M. P. Barili), internacionalni stil u arhitekturi modernog doba (Le Korbizije, Plečnik), moderna skulptura (Mur, Kršiniš, Stijović). Umetnost Jugoslavije u prvoj polovini XX veka (Lubarda, Čelebonović, Dobrović, Stupica, Hegedušić i dr.).

Savremena umetnost-enformel (Polok, Tapies), optička umetnost (Vazareli), tendencije u umetnosti šezdesetih godina: pop-art, bodi-art, minimal-art, konceptual-art, hepening, sinteza prostora, svetlosti i boje (Šefer), mobilna skulptura (Kalder).

Opšte odlike i pojavni oblici narodne umetnosti, obrada drveta, tkanine i nošnja, lončarstvo, obrada metala, čipke i dr.

2. Opažanje i predstavljanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, umetnička dela i spomenici kulture

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktičko-metodička.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Planiranje

Planiranje je usklađivanje programa u okviru školskog plana prema određenim uslovima. Smisao je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, a naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati tako da se postigne:

- viši nivo opažanja,

- osposobljenost primanja,

- odgovarajući nivo razumevanja,

- sposobnost postupanja.

Vrste plana su:

- GODIŠNJI PLAN,

- OPERATIVNI PLAN RADA (polugodišnji, mesečni).

Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđen za određene sadržaje.

Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (obrazovni i vaspitni); sadržaj programa; oblik i metode rada; korelaciju s drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene.

Realizacija sadržaja:

1. Primanjem/učenjem - omogućavanje učenicima da stiču znanja iz oblasti likovne kulture; savladavanje tehnoloških postupaka likovnog rada u okviru određenih sredstava i medija, i upoznavanje zakonitosti i elemenata likovnog jezika;

2. Davanjem/stvaranjem - podsticanje učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jačanja likovne osetljivosti).

Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja, metodičkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu bogaćenja učenikovog estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti, teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.

Osnovna struktura teorijskih i istorijskih sadržaja, kao neodvojivog dela ukupnog nastavnog sadržaja likovnog obrazovanja, formulisana je sledećim pretpostavkama.

Primarni cilj likovnog obrazovanja je otkrivanje i upoznavanje kompleksne vizuelne i likovne kulture (čine je sistem stvaralaštva i sistem korišćenja). Uslov za savladavanje ovih sadržaja predstavlja razvijanje vizuelnog jezika i ovladavanje likovnim jezikom. Razvoj i negovanje vizuelnosti (vizuelnog "govora", što znači: vizuelnog izraza i vizuelnog doživljaja) predstavlja materiju, građu u kojoj prebiva pralikovnost, potencijalna likovnost. Budući da je svaka slika mentalni proizvod (iskustvena činjenica i intelektualna datost) za razvoj likovnosti u kojoj je slika osnovni sadržaj neophodno je razvijati sposobnost upotrebe generičkih izražajnih moći a takođe i negovati i bogatiti iskustvenu intelektualnu sferu u kojoj, pored intuitivne, nastaje likovnost. Pri tome, treba imati u vidu fundamentalnu potrebu obrazovanja: razvoj sposobnosti doživljavanja, razumevanja i tumačenja sveta, odnosno umetnosti.

Sadržaj programa likovne kulture sastavljen je po sledećoj strukturi:

1. Sadržaji programa

2. Kreativnost

3. Mediji

4. Sredstva

Model predstavlja dinamičnu strukturu elemenata koji imaju disharmoničan vremensko-prostorni razvoj, a u službi pokretanja celine.

Područje likovnosti karakteriše poseban stvaralački potencijal koji, zavisno od uzrasta učenika, utiče na odabiranje sadržaja i sredstava i načina realizacije. Razvijeno kritičko mišljenje i težnja ka objektivnom saznanju (učenici srednje škole) zahtevaju teorijsko mišljenje i praktično iskustvo o umetnosti u sadržajima programa. Sadržaj programa likovne kulture čini osnovnu strukturu na kojoj bi se osnivala interdisciplinarna razrada, problematizacija i konkretizacija sadržaja, nakon obaveznih empirijskih projekata koje treba obezbediti.

OBRAZOVNI STANDARDI

Ukupni sadržaji nastave likovne kulture u gimnazijskom obrazovanju mogu da se podvedu pod sledeću shemu informativne strukture:

1. Opaziti

2. Primiti

3. Razumeti

4. Postupiti

Opažanje - nivo prve dimenzije podrazumeva tri osnovna faktora: 1) kvalitet opažanja u sadržajnom pogledu; 2) brzinu, tačnost percepcije i 3) tačnost opažanja pojedinačnih elemenata u određenoj situaciji.

Primanje - nivo druge dimenzije podrazumeva sposobnost učenika da prime kvalitet opažaja i informacije od odgovarajućeg medija.

Razumevanje - nivo treće dimenzije obuhvata elemente razumevanja opaženih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta.

Postupanje - nivo četvrte dimenzije podrazumeva primenu u praktičnom i teorijskom likovnom radu.

Ova struktura predstavlja orijentaciju nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja učenika.

PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA UČENIKA

Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama po razredima, gde se nastavnik pojavljuje kao prenosilac znanja i animator likovnog stvaralaštva učenika moguće je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada učenika po navedenim standardima. Dalje, treba imati u vidu činjenicu da se svaki od navedenih nivoa može ocenjivati od dva (2) i do pet (5). Iz toga proizilazi kompleksnost ocene i sugestija za sledeći pristup: dovoljan (2) usvojenost sadržaja na nivou opažanja; dobar (3) usvojenost sadržaja je na nivou opažanja i primanja vrlo dobar (4) usvojenost sadržaja je na nivou opažanja, i razumevanja; odličan (5) usvojenost sadržaja je na nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja.

Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da neće svi učenici biti na istom nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja što od nastavnika zahteva pažnju i realnost. Pri tome treba poći od zahteva programa i psihofizičkih mogućnosti učenika jer mogu da budu zastupljeni svi načini ocenjivanja sa različitim stepenima.

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

ZA SVE TIPOVE GIMNAZIJE

II razred

(2 časa nedeljno, 74 godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.

1. Trčanje

Trčanje	na 100 m - učenici i učenice
	na 800 m - učenice,
	na 1000 m - učenici,
	štafeta 4x100 m - učenici i učenice.

2. Skokovi

Skok udalj odabranom tehnikom;

skok u visinu - odabranom tehnikom.

3. Bacanje

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom, učenici 5 kg, učenice 4 kg takmičenje u atletskim disciplinama.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1. Vežbe na tlu

Za učenike:

- uz upora za rukama zibom, provlak zgrčno napred do upora pred rukama opruženo;

- premet napred, uz pomoć.

Za učenice:

- most napred na jednu nogu kroz stav o šakama, uz pomoć

2. Preskoci

Za učenike:

- konj u širinu visine 120 cm - sklopka

Za učenice:

- konj u širinu visine 110 cm - zgrčka, raznoška.

3. Krugovi

Za učenike:

Doskočni krugovi:

- njih, zanjihom saskok uz pomoć

4. Razboj

Za učenike:

Paralelni razboj:

- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav o ramenima (uvito), spust nazad u upor sedeći raznožni, prehvat rukama iza butina, snožiti, zanjihom saskok.

Za učenice:

Dvovisinski razboj:

- iz visa na v/p licem ka n/p klimom premah zgrčeno napred do visa ležećeg na n/p, premah odnožno levom nazad, prehvat raznoručno i pothvat na n/p u upor jašući naznačiti upor, odnoženjem leve premah i odnoška desnoručke sa 1/2 okreta udesno, desni bok uz n/p. Spojiti u vežbu.

5. Vratilo

Za učenike:

Dohvatno vratilo

- iz mirnog visa uzmah do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.

6. Greda - učenice

Visoka greda, čeono prema levom kraju grede

- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći (uz pomoć), okret za 90° ulevo (udesno) u upor čučeći zanožno desnom (levom), usprav, uspon, okret u usponu za 180° udesno (ulevo), lagano trčanje u usponu do kraja grede, skok sa promenom noge, saskok zgrčeno (leđima prema kraju grede).

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata. Dalje proširivanje i produbljivanje tehničko-taktičke pripremljenosti u skladu sa izbornim programom.

Učestvovanje na takmičenjima na nivou odeljenja, škole i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle - na rezultat. Takmičenje u troboju (trčanje, skok, bacanje).

Vežbe na spravama i tlu. Učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, greda i dvovisinskog razboja. Takmičenje na nivou odeljenja ili škole.

III razred

(2 časa nedeljno, 72 godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

ATLETIKA

U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavršavanju tehnike i razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.

1. Trčanje

Trčanje na	100 m - učenici i učenice
	na 1000 m - učenici,
	na 800 m - učenice
štafeta 4x100 m - učenici i učenice.

2. Skokovi

Skok udalj odabranom tehnikom;

skok u vis - odabranom tehnikom.

3. Bacanje

Bacanje kugle "racionalnom" tehnikom, učenici 6 kg učenice 4 kg.

Takmičenje u atletskim disciplinama.

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1. Vežbe na tlu

Za učenike

- premet napred, prekopit napred (uz pomoć),

- iz upora sa rukama zibom premah odbočno do upora pred rukama opruženo.

Za učenice:

- kombinacija vežbi, dve vežbe iz akrobatike, okret na jednoj nozi, dva povezana skoka, jedna ravnoteža, plesni koraci

2. Preskoci

Za učenike: (konj u širinu visine 120 cm) - prekopit

Za učenice: (konj u širinu visine 120 cm) - zgrčka, raznoška, sklopka

3. Krugovi doskočni

Za učenike:

- iz zamaha zanjihom iskret napred uvis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto, spust uvis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust uvis prednji (polako), skok.

4. Razboj

Za učenike:

Paralelni razboj:

- na početku razboja, iz zamaha u uporu prednjihom spust u sklek, zanjih u skleku i sp. upor, prednjih i sp. sklek, zanjihom upor, ponoviti vežbu 3-4 puta.

Za učenice:

Dvovisinski razboj:

- licem prema n/p: zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnoženo - desnom (levom) u upor jašući na n/p, prehvat na v/p i sp. premah odnožno levom (desnom) uvis sedeći na n/p licem ka v/p, prednjih saskok sa 1/1 okretom (180) do stava na tlu.

5. Vratilo

Za učenike:

Dohvatno vratilo

- kovrtljaj nazad u uporu

6. Greda

- učenice (visoka greda)

- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći na levoj nozi, desnom odnožiti (upor čučeći odnožno); okret za 90°; ulevo do upora čučećeg usprav, odručiti; hodanje u usponu dokoracima; vaga pretklonom i zanoženjem, izdržaj; usklon; sunožnim odskokom skok sa promenom nogu; okret za 90° u usponu; saskok unapred sa raznoženjem (leđima prema gredi)

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike:

- iz upora prednjeg (za rukama), kolo prednožno desnom kolo prednožno levom;

- iz upora stražnjeg (pred rukama), kolo odnožno desnom, kolo odnožno levom.

SPORTSKA IGRA (po izboru)

Usavršavanje i uvežbavanje taktičko tehničkih varijanti.

Učestvovanje na odeljenjskim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle - na rezultat.

Takmičenje u troboju (trčanje, skok, bacanje).

Vežbe na spravama i tlu. Učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu. Učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Takmičenje na nivou odeljenja ili škole.

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 godišnje)**

Realizuje se program fizičkog vaspitanja po izboru.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

- učestvovanje na tri takmičenja na nivou odeljenja ili škole u izbornom sportu.

PROGRAM PO IZBORU UČENIKA

I-IV razred

Opšte postavke

Učenici se na osnovu svojih sposobnosti i interesa opredeljuju za jedan sport u kome se obučavaju, usavršavaju i razvijaju svoje stvaralaštvo tokom cele školske godine. To mogu da budu: ritmičko-sportska gimnastika, plivanje, rukomet, fudbal, odbojka, košarka, rvanje, a prema specifičnim geografskim klimatskim i drugim uslovima veslanje, kajakarenje, klizanje i drugi sportovi za koje učenici pokažu interes.

Da bi se izbor ostvario, svaka škola je dužna da obezbedi prostorne i druge uslove za realizaciju bar četiri sporta.

Na početku svake školske godine nastavničko veće, na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja, utvrđuje sportove za koje učenici te školske godine mogu da se opredele.

Učenici se za izbornu nastavu opredeljuju kao odeljenje u celini.

SADRŽAJI PROGRAMA

Ritmička gimnastika i narodni plesovi

Savlađivanje osnovnih elemenata: dokorak, menjajući korak, galop u svim pravcima, valcer-korak, polkin korak, daleko-visoki skok, skok makaze itd. Sistematska obrada estetskog pokreta tela u mestu i kretanju bez sprava i sa spravama, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike estetskog pokreta i kretanja u kratkim sastavima. Savladati najmanje pet narodnih plesova.

Priprema sastava za takmičenje i za priredbe. Učešće na takmičenjima i priredbama.

Rukomet

Tehnika rukometa. Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte, ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u odbrani i napadu. Napad sa jednim i dva igrača i napad protiv zonske odbrane. Zonska odbrana i napad "čovek na čoveka". Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila igre. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Fudbal

Tehnika fudbala. Pokrivanje i otkrivanje igrača, oduzimanje lopte i ometanje protivnika. Opšti principi postavljanja igrača u napadu i odbrani. Razne varijante napada i odbrane. Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila malog fudbala. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Košarka

Tehnika košarke. Bacanje na koš iz mesta i iz trčanja skokom sa jednog ili obema rukama - sa raznih odstojanja od koša. Postavljanje i kretanje igrača u napadu i odbrani. Odbrana "zonom" i "čovek na čoveka". Napad protiv ovih vrsta odbrana. Kontranapad u raznim varijantama i princip blokova. Pravila igre i suđenja. Učestvovanje na razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Odbojka

Tehnika odbojke. Igra sa isturenim i povučenim centrom. Smečiranje i njegova blokada. Uigravanje kroz trenažni proces. Pravila igre i suđenja. Učestvovanje na odeljenjskim, razrednim, školskim i međuškolskim takmičenjima.

Plivanje

Usavršavanje jedne leđne i jedne prsne tehnike plivanja, sa startnim skokovima i okretima. Trening radi postizanja što boljih individualnih rezultata. Pravila plivačkih takmičenja. Učestvovanje na školskim, međuškolskim, klupskim i drugim plivačkim takmičenjima.

Rvanje

Zahvati u stojećem stavu: svlačenje u parter preko ruke, bacanje preko ramena, bacanje zahvatom glave i jedne ruke preko kuka, dolazak na leđa ispod ruke, obaranje sa obuhvatom trupa, bacanje zahvatom krsta i jedne ruke preko kuka, prednji pojas preko mosta, dvoručni salto preko mosta, zadnji salto preko mosta, dvoručni salto preko mosta, zadnji salto preko mosta, kombinacija - bočno bacanje i pojas, kombinacija - dvoručni salto - obaranje, kombinacija - pojas-ramensko bacanje.

Zahvati u parteru: polunelzon, ključ na vratu, obuhvatom oko ruke sa strane prevrtanje na plećke, dupli nelzon dizanje ruke, "rolanje" obuhvatom trupa, dolazak na leđa, vučenje sa strane, iz seda ukrštenim obuhvatom trupa prevrtanje na plećke, dizanje obuhvatom trupa i bacanje preko mosta, dizanje krsnim obuhvatom trupa, dizanje ruku pomoću glave.

Taktika rvanja, propozicije, pravila i sistem takmičenja. Organizacija školskog prvenstva i učestvovanja na takmičenjima. Svrstavanje učenika prema težini u grupe, vreme trajanja borbe 3x1 minut sa 1 minutom međupauze.

Veslanje

Programski zadaci veslanja obuhvataju: savladavanje sportske tehnike veslanja u jednoj od veslačkih disciplina (skif, dubl-skul, četverac, osmerac), njeno usavršavanje, trenažni proces, pravila takmičenja i taktiku - kako bi se učenici što bolje pripremili za školska, međuškolska i ostala takmičenja.

Kajakarenje

Programski zadaci kajakarenja obuhvataju: savladavanje tehnike kajakarenja u jednoj od disciplina (kajak jednosed, dvosed, četvorosed), njeno usavršavanje, trenažni proces, pravila takmičenja i taktiku - kako bi se učenici što bolje pripremili za školska, međuškolska i ostala takmičenja.

Klizanje

Programski zadaci u klizanju obuhvataju: savlađivanje osovne tehnike klizanja (vožnja napred, unazad, zaustavljanje, okret unazad iz vožnje napred, prestupajući korak, venac, kadetski skok i sl.), njeno usavršavanje, trenažni proces, upoznavanje pravila takmičenja - kako bi se učenici što bolje pripremili za takmičenja i klizačke revije koje odgovaraju njihovim dostignućima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Nivo sportsko-tehničkog znanja i sportskih dostignuća učenika u izabranom sportu se proveravaju kroz razredna, školska, međuškolska i druga sportska takmičenja, s tim da svaki učenik iz izabranog sporta u toku jedne školske godine učestvuje na najmanje tri ova takmičenja.

POVEZIVANJE FIZIČKOG VASPITANJA SA ŽIVOTOM I RADOM

1. Iz fonda radnih dana škola u toku školske godine organizuje:

dva celodnevna izleta sa pešačenjem, i to:

I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);

II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);

III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

IV razred do 18 km (ukupno u oba pravca);

dva krosa, i to:

- jesenji i

- prolećni

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje, program i sadržaj izleta, kao i dužinu staze za krosove prema uzrastu učenika.

2. Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstven deo procesa nastave fizičkog vaspitanja:

- u ritmičko-sportskoj i sportskoj gimnastici (u zimskom periodu);

- u atletici (u prolećnom periodu);

- tri sportske igre (u toku školske godine).

Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola.

3. Škola organizuje logorovanje i zimovanje učenika, kako bi stečena znanja u fizičkom vaspitanju i drugim nastavnim oblastima primenili u praksi.

Program i sadržaj aktivnosti učenika na logorovanju i zimovanju priprema aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja, a usvaja nastavničko veće.

U program logorovanja obavezno treba uvrstiti:

- savladavanje prirodnih prepreka: vojno-tehničkih poligona (trčanje sa gađanjem, bacanjem bombe i plivanjem);

- osposobljavanje učenika za spasavanje davljenika i pružanje pomoći veštačkim disanjem;

- pružanje prve pomoći i transport povređenih (ranjenih);

- kretanje uz pomoć geografske karte i busole (na izletima u prirodi).

U program zimovanja uvršćena je i obuka skijanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

I. OSNOVNE ODLIKE PROGRAMA

Program fizičkog vaspitanja za gimnazije je nastavak programa fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi, s tim što je usmeren na još intenzivnije ostvarivanje individualnih i društvenih potreba u oblasti fizičke kulture. Radi toga, ovaj program zasnovan je na individualizaciji procesa fizičkog vaspitanja:

- obezbeđuje povezivanje stečenih znanja sa životom i praksom i profesionalnim opredeljenjima učenika;

- zasnovan je na izbornoj nastavi za koju se učenici opredeljuju prema svome afinitetu i potrebama;

- obavezuje školu na ostvarivanje određenih zadataka u ovoj oblasti.

II. SPECIFIČNOSTI POJEDINIH TEMATSKIH PODRUČJA I METODE KOJE SE KORISTE PRI NJIHOVOJ REALIZACIJI

Sadržaji programa su izloženi u tri tematska područja, da bi se jače istakle osnovne komponente jedinstvenog i veoma složenog procesa fizičkog vaspitanja.

Tematska područja su:

- razvijanje fizičke sposobnosti,

- sportsko-tehničko obrazovanje,

- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

Razvijanje fizičkih sposobnosti

Programiranje vrši nastavnik fizičkog vaspitanja prema stanju, potencijalnim mogućnostima i potrebama svakog učenika. Da bi se to ostvarilo, učenici svakog odeljenja se prema svojim mogućnostima dele u tri homogene grupe, a nastavnik fizičkog vaspitanja određuje vežbe i dozira opterećenja za svaku od ovih grupa.

Na svakom času fizičkog vaspitanja deo vremena treba posvetiti:

- razvijanju osnovnih elemenata fizičke kondicije - snage (ruku, nogu, trbušnih i leđnih mišića), brzine, ravnoteže, spretnosti, preciznosti i izdržljivosti;

- učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela u mirovanju i kretanju. Radi intenzivnijeg rada na času koristiti savremene oblike rada: dopunske vežbe, kružno-intervalni rad i rad sa stanicama, što više povezivati muziku i vežbanje.

Sportsko-tehničko obrazovanje

Realizuje se u I, II i III razredu kroz zajednički program (atletika i vežbe na spravama i tlu) i kroz program po izboru.

Program po izboru učenika je dat samo u globalu, što omogućava nastavniku da ga detaljnije razrađuje, polazeći od početnog predznanja, želja i interesa učenika. Radi toga su za ovaj deo programa dati i obrazovni standardi koji numerički nisu kvantifikovani.

Programom je predviđeno da učenici usvoje znanja koja će im pomoći da shvate suštinu procesa i da se u njega aktivno uključe, kao i da bolje razumeju i shvate fizičko vežbanje kao svoju svakidašnju potrebu.

Povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom

Sadržaj područja predviđa aktivnosti kojima se fizičko vaspitanje direktno povezuje sa životom i radom. Ove aktivnosti realizuju se delom kroz časove fizičkog vaspitanja, i za to je odvojen jedan ciklus, a delom tokom školskih radnih dana.

Pri tom treba voditi računa o sledećem:

Izleti, krosevi, logorovanje i druge aktivnosti organizuju se na nivou škole uz saradnju nastavnika srodnih predmeta i ostalih nastavnika. Pri tome treba nastojati da se sadržaj ovih aktivnosti planira na nivou nastavničkog veća, odnosno predvide sadržaji više obrazovno-vaspitnih područja. Na taj način bi se realizacijom ovih oblika rada neposredno povezivala sva obrazovno-vaspitna područja.

Školska i međuškolska takmičenja koja škola organizuje i u koje se uključuje treba da se organizuju po sistemu koji ne iziskuje velike materijalne troškove i putovanja, a stimuliše učešće svih učenika.

III. ORGANIZACIJA RADA

Nastava se organizuje u ciklusima. U svakom razredu su po 6 ciklusa koji traju približno 12-14 uzastopnih časova.

Zavisno od potreba i mogućnosti, precizira se trajanje svakog ciklusa kao i redosled sadržaja.

Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima. Ne smeju se održati kao blok-časovi, na sportskom terenu, a posebno ne u sali za fizičko vežbanje, koja je po svojoj površini i higijenskim zahtevima predviđena za jedno odeljenje, a ne za dva odeljenja.

Nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i za učenice, samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje (dve sale ili dva igrališta, bazen, i salu itd.).

IV. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NAPRETKA I DOSTIGNUĆA UČENIKA

Praćenje napredovanja učenika u fizičkom i zdravstvenom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu metodologije koja predviđa primenu jedinstvene baterije testova.

Za praćenje fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti služi baterija testova koja obuhvata:

- za fizički razvoj (visina tela i masa tela),

- za brzinu (trčanje na 30 m),

- za opštu snagu (bacanje medicinke),

- za repetitivnu snagu ruku (zgibovi),

- za eksplozivnu snagu nogu (skok udalj iz mesta),

- za koordinaciju (bacanje i hvatanje lopte u određenoj vremenskoj jedinici),

- za izdržljivost (trčanja na 500 odnosno 800 m)

Provera se obavlja na kraju svake nastavne godine. Postignuti rezultati se vrednuju na osnovu Kriterijuma za procenu fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine uzrasta od 7 do 19 godina (normativi).

Rezultati provere služe svakom pojedincu da, upoređujući utvrđeno stanje sa ranijim, oceni napredak.

Za praćenje sportsko-tehničkih dostignuća služe minimalni obrazovni zahtevi na osnovu kojih se, nakon provere motornog znanja, vrednuje postignuti rezultat.

Rezultati provera služe nastavnicima fizičkog vaspitanja kao osnova za programiranje rada u narednom periodu, posebno za individualni pristup i određivanje radnih zadataka za svakog ili grupu učenika.

Vrednovanje i ocenjivanje se vrši na osnovu:

- fizičke sposobnosti učenika i

- sportsko-tehničkih dostignuća.

Pri ocenjivanju fizičkih sposobnosti uzima se u obzir nivo fizičkih sposobnosti svakog pojedinca, ostvaren u toku školske godine, prema njegovim individualnim mogućnostima.

Sportsko-tehnička dostignuća se ocenjuju utvrđivanjem obima i nivoa sadržaja.

Rezultati provera unose se u dnevnik rada nastavnika fizičkog vaspitanja koji je sastavni deo dokumentacije nastavnika i škole.

Stručnim uputstvom o načinu i postupku ocenjivanja učenika iz ove oblasti propisani su i detaljno objašnjeni postupci i kriterijumi za ocenjivanje učenika.

GRAĐANSKO VASPITANJE

II razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)**

ZADACI NASTAVE PREDMETA

- da učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;

- da se učenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima;

- da učenici nauče vrste prava i razumeju odnose među pravima i uzajamnost prava i odgovornosti;

- da se kod učenika razvije osetljivost za kršenje prava, spremnost za zaštitu sopstvenih i prava drugih i nauče tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta;

- da se učenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u životu škole;

- da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;

- da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;

- da se učenici obuče efikasnom planiranju zajedničkih akcija i projekata;

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvodni čas. Upoznavanje sa sadržajem predmeta i načinom rada.

Prava i odgovornosti (16)

Ova tematska celina uvodi učenike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode zaštiti i ostvarivanju prava.

1. Osnovni pojmovi (5)

- Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazičnih ljudskih potreba od želja i prohteva učenici se uvode u pojam prava.

- Prava i pravila u učionici. Kroz definisanje prava, dužnosti i pravila za rad u učionici, učenici dolaze do uvida u njihovu međusobnu povezanost i razvijaju osećaj "vlasništva" na demokratski dogovorenim pravilima.

- Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elementima, učenici se upoznaju sa suštinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza.

- Međunarodni dokumenti o zaštiti prava: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta... Učenici se upoznaju sa istorijatom nastanka, prirodom i sadržajem međunarodnih dokumenata koji se tiču ljudskih i prava deteta.

- Prava i vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora, hijerarhije i poređenja ponuđenih vrednosti, učenici stiču uvid u vezu između prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihvaćenim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava.

2. Vrste prava i odnosi među pravima (5)

- Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije, učenici se upoznaju sa sadržajem Konvencije i vrstama prava.

- Odnosi među pravima. Učenici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razumevanja međusobne povezanosti i nedeljivosti prava.

- Sukob prava. Na primeru dovršavanja započetih stripova učenici stiču uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za ostvarivanje suprotstavljenih prava potrebno pronaći konstruktivna rešenja.

- Dečja i ljudska prava. Analiza Univerzalne deklaracije/kategorija ljudskih prava i poređenje sa pravima deteta.

Zadaci za vežbanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava štampi. Učenici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (rođake, prijatelje, druge učenike) o tome koliko poznaju Konvenciju i istražuju da li je i na koji način tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj štampi i prikazuju svoje nalaze na času.

3. Prava i odgovornosti (4)

- Odgovornosti odraslih I II. Razmatrajući uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava učenici stiču uvid u odnos između prava i odgovornosti. U nastavku rada na ovoj temi, učenici se upoznaju sa državnim i međunarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta.

- Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta učenici razvijaju svest o ličnoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i poštovanja tuđih prava.

Zadaci za vežbanje: Prava i pravila u učionici II. Na osnovu stečenih znanja i uvida učenici ponovo razmatraju, dopunjuju i prerađuju "pravila u učionici", koja su izradili na prvom času sa tom temom.

4. Kršenje i zaštita prava (2)

- Kršenje prava deteta. Analizom zadatih priča učenici se podstiču da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kršenja prava deteta.

- Zaštita prava deteta. Polazeći od zadatih konkretnih situacija kršenja pojedinih prava, učenici iznalaze i razmatraju načine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa službama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomoć u zaštiti/odbrani svojih prava.

Planiranje i izvođenje akcija u korist prava (16)

Ova tematska celina priprema i podstiče učenike na aktivno učešće u životu škole i zajednice i omogućava sistematizaciju i praktičnu primenu naučenog u ovom predmetu. Učenici identifikuju probleme vezane za dečja prava u školi i sredini, izrađuju plan akcije kojim bi te probleme mogli da rešavaju i izvode akciju u školi ili lokalnoj sredini.

- Sagledavanje promena. Razmatrajući različite moguće tokove budućnosti, učenici analiziraju od čega sve zavise budući događaji, kakva je uloga svakog pojedinca u sledu društvenih događaja, osvešćuju ličnu odgovornost i preispituju spremnost da se angažuju u rešavanju problema dece i mladih.

- Participacija u školi I i II. Učenici razmatraju i diskutuju različite sfere školskog života i rada u kojima smatraju da bi trebalo da učestvuju u odlučivanju i one u kojima su spremni da aktivno učestvuju i dele odgovornost.

- Izbor problema I i II. Radeći u manjim grupama, učenici prvo identifikuju probleme mladih/učenika u svojoj sredini (školi ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovišta prava koja su prekršena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vrši se izbor onih problema za dalji rad, na čijem rešavanju učenici realno mogu nešto da urade.

- Kako rešiti problem I i II. Učenici se upoznaju sa različitim vrstama akcija u prilog zaštite i ostvarivanja prava, razmatraju i vrše izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi rešenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti.

- Izrada plana akcije I i II. Uz pomoć pisane instrukcije o tome šta sve dobar plan akcije treba da sadrži, učenici izrađuju grupne planove za svoje akcije.

- Analiza mogućih efekata akcije. Učenici razmatraju moguće efekte planiranih akcija na različite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija.

- Prikaz i analiza grupnih radova (2). Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajednički procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Takođe osvešćuju kakva je njihova uloga u akciji i, analizirajući planove akcija, ponavljaju saznanja problematike predmeta građansko vaspitanje I i II. Zatim biraju akciju ili akcije koje će izvoditi i dogovaraju se o daljem izvođenju akcije.

- Planiranje i izvođenje akcije - akcija po izboru učenika (4). Ovaj deo programa učenici izvode nezavisno od rasporeda časova i izlazeći iz učionice. Polazeći od analiza akcija, učenici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u korist dečjih prava u školi ili sredini ili planiraju nove akcije. Nastavnik je učesnik kao deo tima i-ili konsultant.

Analiza i evaluacija. Završna analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Polazište i osnovni materijal za koncipiranje i izradu programa predmeta građansko vaspitanje čini niz programa sa ovom problematikom, koje su razvili domaći stručnjaci, koji su isprobani na populaciji učenika srednjih škola i pozitivno ocenjeni kako od učenika i nastavnika tako i od nezavisnih eksperata, kao i rezultati ispitivanja mišljenja i iskustava učenika, nastavnika i roditelja o našem obrazovnom sistemu. Programski sadržaji odabrani su u skladu sa podacima istraživanja i opštom ocenom o oslabljenoj vaspitnoj funkciji škole. Takođe su konsultovani iskustva i rešenja niza evropskih zemalja u domenu obrazovanja za demokratiju i život u građanskom društvu.

Budući da se radi o novom predmetu, izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim programom i metodskim uputstvima za svaku temu/čas. Istovremeno, nastavnici koji odaberu da rade na ovom predmetu imaju mogućnost da iste teme obrade koristeći drugi materijal (aktuelne primere i situacije iz razreda ili škole), eventualno skrate program ukoliko okolnosti to iziskuju i prilagode način rada konkretnim uslovima, ne menjajući osnovni metodski pristup. Od nastavnika kao i od učenika se očekuje da na osnovu ponuđenih instrumenata procenjuju i sam program i predviđeni način izvođenja nastave.

Ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova. Veličina grupe/razreda ne bi smela da bude manja od 12 niti veća od 30 učenika (optimalno 16 do 24). Časovi se mogu organizovati u redovnoj nastavi ali i po potrebi subotom i kao dvočasovi. (Ovo poslednje je posebno pogodno za realizaciju drugog dela programa.)

Osnovni metodski pristup u izvođenju nastave građanskog vaspitanja je radioničarski način rada. Edukativne radionice baziraju se na principima aktivnog učešća i ravnopravnosti svih učesnika, iskustvenom učenju i interaktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije samo izvor saznanja, već i posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz međusobne razmene i interakciju sa nastavnikom stiču znanja, izgrađuju pozitivne stavove i razvijaju veštine i sposobnosti.

Najčešće korišćeni oblici rada su: simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: izbacivanje ideja, klasifikovanja i rangiranja, odigravanja uloga i igre simulacije, rešavanja problema, uz korišćenje različitih sredstava izražavanja i komunikacije: verbalno (usmeno i pisano), crtežom i pokretom i upotrebom medija.

Pošto radioničarski način rada podrazumeva određenu strukturu i pridržavanje pravila rada koja proističu iz navedenih principa, potrebno je da se uvodni čas u nastavu ovog predmeta posveti upoznavanju sa predmetom i načinom rada.

Takođe je obaveza nastavnika, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju škole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u školi, da se staraju da se nastavni proces u razredu tokom cele školske godine odvija u skladu sa onim što se uči (stvaranje demokratske atmosfere, poštovanje prava učenika...), da se zalažu da takva pravila važe i izvan učionice i na drugim predmetima.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija).

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od strane nastavnika, treba da ima informativnu funkciju i time pomaže učenicima da se osposobe za kritičko preispitivanje svog ponašanja i rada i samoevaluaciju. Procenjuje se stepen angažovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uvažavanje, rezultati grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke a ne individualni uspeh i postignuće učenika koje podstiče takmičarske odnose.

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih.

Prostor u kojem se izvodi nastava/učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

U nastavi se koriste kompleti potrošnog i drugog didaktičkog materijala za učenike: umnoženi materijali za rad učenika, prilozi koji se daju učenicima i potrošni materijal (hartije, flomasteri, lepak, poster papiri...).

Priručnici i literatura za nastavnike:

I RAZRED

- Priručnik za nastavnike - Građansko vaspitanje I

- Preporučena literatura za nastavnike:

Učionica dobre volje, 1-3, Tinde Kovač-Cerović, Ružica Rosandić, Dragan Popadić (urednici): 2. izdanje. Most, Beograd, 1995, 1996;

Obrazovanje za razvoj, Suzan Fontejn, UNICEF, Beograd, 1995.

- Preporučena literatura za učenike: Konflikti i šta sa njima, D. Plut i Lj. Marinković, Kreativni centar, 1994.

II RAZRED

- Priručnik za nastavnike: Građansko vaspitanje II

"Demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i građansko društvo", Od vizije do konkretnih koraka, MPS, 2002.

- Preporučena literatura za nastavnike: Vidović, S. i dr., Kako možemo zajedno, JCPD, 2000; Fontejn, S., Obrazovanje za razvoj, UNICEF, 1995. M. Janjić-Komar i M. Obretković: Prava deteta - prava čoveka, Dosije: Udruženje pravnika Srbije za socijalno pravo, Beograd, 1996

- Preporučena literatura za učenike: "U pravu si", Beogradski centar za ljudska prava, 2002., ..... Kreativni centar, .....; primerci časopisa "Dečja prava", Prijatelji dece Srbije i "Monitor dečjih prava", JCPD.

GRAĐANSKO VASPITANJE

III razred

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)**

ZADACI NASTAVE PREDMETA

- da se učenici upoznaju sa bazičnim konceptima iz ove oblasti: demokratija, građansko društvo, politika i ljudska prava

- da učenici steknu osnovna znanja o institucijama demokratskog društva i ulozi građana u demokratskom društvu

- da se kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju

- da učenici ovladaju veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u svakodnevnom životu za pokretanje građanskih inicijativa i konkretnih akcija

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo usvajanje

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

I Demokratija i politika

Ova tematska celina posvećena je određenju pojmova demokratije i politike, kao preduslovima političke participacije građana. Obrađuju se mehanizmi funkcionisanja i institucije demokratije, kao i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku.

II Građanin i građansko društvo

Tematska celina posvećena je pojmu, karakteristikama i vrednostima građanskog društva. Centralne teme su: odnos države i građanskog društva, pojam građanina i značaj i način njegovog učestvovanja u politici.

III Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu

Uvodni deo ove celine posvećen je pojmu i kulturi ljudskih prava, kao i ulozi građana i zalaganju za ostvarivanje ovih prava. Detaljnije se obrađuju pravo na građansku inicijativu koje omogućava participaciju građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana, kroz koje se učenici upoznaju s ulogom nevladinih organizacija.

IV Planiranje konkretne akcije

Poslednja tematska celina pruža učenicima osnovna znanja i veštine koje su neophodne za rešavanje njima važnih i bliskih problema, kroz realizaciju konkretnih lokalnih akcija. Na ovaj način učenici imaju prilike da sami uzmu aktivno učešće primenjujući prethodno stečena znanja. U okviru ove celine, predviđene su javne prezentacije nacrta akcija i rezultata u školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija).

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih.

Prostor u kojem se izvodi nastava/učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

Nastavna sredstva:

Kompleti potrošnog i drugog didaktičkog materijala za učenike: umnoženi materijali za rad učenika, prilozi koji se daju učenicima i potrošni materijal (hartije, flomasteri, lepak, poster papiri...).

Priručnici i literatura za nastavnike:

Građansko vaspitanje 3.

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE

III razred - izborni predmet

(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)**

CILJ I ZADACI

Opšti cilj predmeta je da učenici gimnazije steknu saznanja, razviju sposobnost i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci nastave predmeta su:

- da se učenici upoznaju sa bazičnim konceptima iz ove oblasti: demokratija, građansko društvo, politika i ljudska prava;

- da učenici steknu osnovna znanja o institucijama demokratskog društva i ulozi građana u demokratskom društvu;

- da se kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja, kako u školi, tako i u širem okruženju;

- da učenici ovladaju veštinama neophodnim da se stečeno znanje primeni u svakodnevnom životu za pokretanje građanskih inicijativa i konkretnih akcija;

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo usvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

I DEMOKRATIJA I POLITIKA

II GRAĐANIN I GRAĐANSKO DRUŠTVO

III GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU

IV PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Polazište i osnovni materijal za koncipiranje i izradu programa predmeta građansko vaspitanje čini niz programa sa ovom problematikom, koje su razvili domaći stručnjaci, koji su isprobani na populaciji učenika srednjih škola i pozitivno ocenjeni kako od učenika i nastavnika tako i od nezavisnih eksperata, kao i rezultati ispitivanja mišljenja i iskustava učenika, nastavnika i roditelja o našem obrazovnom sistemu. Programski sadržaji odabrani su u skladu sa podacima istraživanja i opštom ocenom o oslabljenoj vaspitnoj funkciji škole. Takođe su konsultovana iskustva i rešenja niza evropskih zemalja u domenu obrazovanja za demokratiju i život u građanskom društvu.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija).

Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih.

Prostor u kojem se izvodi nastava/učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

Nastavna sredstva:

Priručnici i literatura za nastavnike:

- Vodič za nastavnike Građansko vaspitanje za 3. razred srednje škole.

- Vodič za nastavnike - izbor tekstova Građansko vaspitanje za 3. razred srednje škole.

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE

IV razred - izborni predmet

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)

CILJ I ZADACI

Opšti cilj predmeta je da učenici gimnazije steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci:

- razumevanje značaja informisanja kao pretpostavke za odgovaran i angažovan život u savremenom građanskom društvu;

- upoznavanje sa mogućnostima koje Zakon o slobodnom pristupu informacijama pruža u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda;

- sticanje znanja o ulozi medija u društvu i uticaju koji oni imaju na formiranje predstave o realnosti;

- razvijanje kritičkog odnosa prema verodostojnosti informacija;

- sticanje znanja o pojmu i značaju definisanja profesionalnih ciljeva i planiranja karijere;

- upoznavanje sa pravima i odgovornostima značajnim za profesionalni razvoj i traženje posla;

- razvijanje veštine traženja informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada;

- podsticanje učenika u prihvatanju promena kao bitnog faktora profesionalnog razvoja i potrebe za stalnim prilagođavanjem;

- osnaživanje učenika u prepoznavanju i predstavljanju ličnih kvaliteta (interesovanja, sposobnosti, talenata, znanja, veština) značajnih za profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada;

- podsticanje odgovornosti i inicijative kod učenika u njihovom daljem profesionalnom razvoju.

SADRŽAJ PROGRAMA

Uvod: Upoznavanje učenika sa programom i načinom rada (1 čas)

1. Tema: Prava i slobode - pravo na slobodan pristup informacijama i socijalno ekonomska prava (1 čas)

Ova tematska celina bavi se pravom na informisanje i socijalno ekonomskim pravima i predstavlja vezu sa prethodno obrađenim sadržajima iz oblasti ljudskih prava i sloboda.

2. Tema: Svet informacija (13 časova)

Ova tematska celina se bavi pojmom javne informacije, izvorima i dostupnošću informacijama i razumevanjem uloge medija u savremenom svetu.

- upoznavanje sa izvorima informacija,

- pojam javne informacije, pristup informacijama-osnovna pravila i ograničenja,

- zaštita prava na informisanje- uloga poverenika,

- procedura podnošenja zahteva za pristup informacijama,

- mediji kao izvor informacija-pitanje verodostojnosti,

- razumevanje i tumačenje medijskih poruka,

- mehanizmi medijske manipulacije,

- uticaj tačke gledišta na objektivnost informacija,

- selekcija informacija:objektivnost kao odgovornost,

- uloga medija u savremenom društvu.

3. Tema: Svet profesionalnog obrazovanja i rada (16 časova)

Ova tematska celina se bavi profesionalnim razvojem kao kontinuiranim procesom koji obuhvata dalje profesionalno obrazovanje i uključivanje u svet rada.

- Planiranje karijere i ulazak u svet rada (4)- upoznavanje sa svetom rada i podsticanje prilagodljivosti na promene, definisanje profesionalnih ciljeva i planiranje karijere, motivacija za rad, prava i odgovornosti koje proizilaze iz uloge osobe koja traži posao.

- Samoprocena i veština predstavljanja ličnih karakteristika od značaja za dalje profesionalno obrazovanje i rad (4)- identifikovanje sopstvenih znanja, veština, interesovanja, sposobnosti, osobina, talenata, njihovo predstavljanje, pisanje profesionalne biografije i prijave na konkurs, savladavanje mogućih prepreka.

- Razgovor sa poslodavcem (4)- kako razmišlja poslodavac, kontrolisanje smera razgovora, završavanje razgovora, prava i odgovornosti osobe koja traži posao.

- Traženje informacija značajnih za profesionalno obrazovanje i traženje posla (4)- koncept socijalne mreže, različiti načini dolaženja do informacija.

Završni čas: Šta nosim sa sobom...Na kraju želim da kažem...

Razmena iskustava učenika i evaluacija nastave celog predmeta sa stanovišta šta su naučili i kako procenjuju upotrebljivost stečenih znanja i veština van učionice.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

U završnoj godini srednje škole sadržaj predmeta Građansko vaspitanje prilagođen je potrebama učenika ovog uzrasta. Njih očekuju krupne životne odluke koje su u vezi sa nastavkom profesionalnog školovanja i uključivanjem u svet rada. Zato sadržaj predmeta obuhvata dve veće tematske celine. Jedna se odnosi na pitanje profesionalnog razvoja uvažavajući koncept doživotnog obrazovanja i karijernog vođenja, a druga na razumevanje značaja informisanja kao pretpostavke za odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu gde se informacija određuje kao "kiseonik" demokratije.

Koncept sadržaja predmeta i predviđenog načina realizacije potencira vezu između teorije (prava, slobode, jednakost, odgovornost, dobrobit..) i konkretnih trenutnih ili projektovanih potreba učenika sa ciljem jačanja njihovih kompetentnosti za život. U savremenom shvatanju pojma kompetentnosti za život osećaj profesionalne i radne kompetentnosti i aktivan, kritički odnos prema prikupljanju informacija i njihovom korišćenju su ključni pojmovi.

Postavljeni zadaci predmeta se ostvaruju kroz izbor sadržaja i procese koji se odvijaju tokom grupnog oblika rada tj. aktivnog učenja i saznavanja u grupi koje obuhvata sledeće elemente: podsticanje aktivnog učešća učenika, rešavanje problema, postepeno izlaganje situacijama, potkrepljivanje odgovarajućeg ponašanja.

Realizacija predmeta ne zahteva uvođenje novih tehnika rada sa učenicima i oslanja se na iskustvo iz prethodnih godina pohađanja Građanskog vaspitanja, kako u pogledu načina rada tako i pređenih sadržaja. Specifičnost ovog programa je što zahteva veći angažman ličnog iskustva učenika i češću upotrebu postupka studija slučaja što odgovara zrelosti učenika završnog razreda srednje škole.

Optimalna veličina grupe/odeljenja je od 16 do 24 učenika jer se značajan deo programa realizuje kroz vežbe u manjim grupama ili parovima. Sa manjim brojem učenika nemoguće je ostvariti potrebnu radnu dinamiku, a veliki broj otežava realizaciju planiranih aktivnosti i umanjuje mogućnost pojedinačnog učešća učenika.

Program je bogat činjenicama koje treba usvojiti da bi se ostvario najvažniji cilj obrazovanja-transver na život učenika van učionice. To zahteva od nastavnika da dobro savladaju program kroz obuku, da se pridržavaju priručnika, da se pripremaju za čas i da po potrebi osmišljavaju/prikupljaju primere koji su iz aktuelne prakse. Nastavnik je izvor saznanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.

Povratna informacija je jedno od osnovnih proceduralnih sredstava nastavnika i ima veliki značaj za učenike i to za proces sticanja saznanja, podsticanje samopouzdanja u izvedbi nekog zadatka tj. učešća u radu grupe i održanje motivacije za predmet. Osnovna pravila davanja povratne informacije su da ona mora biti specifična, a ne opšta; da daje opis, a ne vrednovanje; da je konkretna, a ne apstraktna; da je fokusirana na ponašanje, a ne na osobu; da se daje u formi razmene, a ne saveta, da je uvremenjena; da zadovoljava potrebe onoga koji je prima, a ne onoga koji je daje; i najvažnije da je u vezi sa sadržajem na kome se radi nezavisno od neposrednog povoda.

Rečnik pozitivne povratne informacije treba da bude što raznovrsniji i da kod učenika izaziva osećaj da nastavnik iskreno upotrebljava te izraze. Neki od mogućih reči sa značenjem "dobro" su: korisno, promišljeno, razumno, obazrivo, vredno, značajno, prilično, živo, ubedljivo, mirno, racionalno, strpljivo, logično, realistično, detaljno, mudro, sa podrškom, od pomoći, iskreno, interesatno, ljubazno, pažljivo, nežno, opsežno, odgovarajuće, vešto...

Tokom realizacije programa treba imati u vidu da se time okončava ciklus srednješkolskog obrazovanja i vaspitanja iz Građanskog vaspitanja. Razmena iskustava učenika i evaluacija nastave celog predmeta sa stanovišta šta su naučili i kako procenjuju upotrebljivost stečenih znanja i veština van učionice predviđene za završni čas nije dovoljno i potrebno je tokom svih časova vršiti povezivanje i "umrežavanje" centralnih pojmova Građanskog vaspitanja kao što su prava, slobode, odgovornosti, demokratija, poštovanje sa sadržajem koji se obrađuje ovim programom. Cilj celokupnog programa Građanskog vaspitanja u srednjoj školi je da se kod učenika postignu promene na nivou znanja, veština, stavova, vrednosti kao pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

NASTAVNI PROGRAM

GRAĐANSKO VASPITANJE

IV razred - fakultativni predmet

(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)**

CILJ I ZADACI

Opšti cilj predmeta je da učenici gimnazije steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

Zadaci nastave predmeta su:

- da učenici steknu osnovna znanja o izazovima i problemima savremenog sveta vezanih za ekonomiju, ekologiju i zaštitu životne sredine, medije, kulturni identitet i raznolikosti i da se osposobe da se suočavaju sa problemima i da tragaju za rešenjima;

- da učenici razvijaju sposobnosti kritičkog mišljenja, preispitivanja različitih informacija, ideja i vrednosnih orijentacija i zauzimanja sopstvenog stanovišta;

- da učenici steknu stavove neophodne za život u multikulturnom društvu kao i sposobnosti da razvijaju odnose saradnje preko kulturnih granica;

- da učenici steknu uvid u prirodu i moć medija i razviju sposobnost kritičke recepcije medijskih poruka;

- da učenici ovladaju neophodnim znanjima i veštinama za aktivno učešće u zaštiti životne sredine;

- da učenici steknu osnovna znanja i sposobnosti koje će im pomoći da bolje razumeju područje radnih odnosa i raspodele dobara.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Uvod

Dogovor sa učenicima o programu i načinu rada.

2. Tržište i demokratija

U ovoj tematskoj celini se polazi od neophodnosti tržišne privrede i privatne svojine za demokratiju, da bi se, zatim, problemski pristupilo pitanjima odnosa države i tržišta, svojinskih prava, povezanosti tržišne privrede, ekonomskih i socijalnih prava i demokratije, ekonomskog razvoja i demokratije i pitanjima prirode i budućnosti tržišta rada.

3. Ekologija i zaštita životne sredine

Cilj ovog tematskog bloka je upoznavanje učenika sa principima i vrednostima ekološke etike i kulture, novog načina življenja i konceptom održivog razvoja, koji uvažavaju prava sadašnjih i budućih generacija na zdravu životnu sredinu i usklađeni razvoj. Učenici će biti podsticani da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine u lokalnoj zajednici.

4. Raznolikost i identitet

U ovoj tematskoj celini polazi se od stanovišta da je savremeni svet u celini, kao i pojedinačna društva, pa i naše, sastavljen od grupa ljudi koji se međusobno razlikuju po svojim kulturnim obeležjima. U savremenom svetu mladi treba da nauče da se ne plaše raznolikosti već da pozitivno vrednuju prožimanje različitih kultura, ideja, životnih stilova, i da umeju da uspešno komuniciraju sa drugačijima od sebe. Namera je da se razvije tolerantnost, da se omogući učenicima da prepoznaju i suzbiju stereotipe, predrasude i diskriminatorsko ponašanje. Poštujući nacionalne, kulturne i druge specifičnosti svake lokalne zajednice i zemlje u celini, nastojimo da podržimo svest o balkanskom i evropskom identitetu koji delimo sa drugima.

5. Mediji - slika i stvarnost

Cilj ovog tematskog bloka je upoznavanje učenika sa osnovnim pitanjima vezanim za ulogu, pre svega vizuelnih, medija u formiranju predstava o svetu. Rad u okviru ovog tematskog bloka treba da doprinese uočavanju i razumevanju razlika između stvarnosti i načina na koji se ona prikazuje u medijima, uključujući i raznolike mogućnosti manipulacije koje iz toga proizlaze. To će omogućiti učenicima da relativizuju pojam medijske objektivnosti i razumeju značaj individualne odgovornosti u stvaranju medijske slike sveta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Osnovno polazište u određivanju sadržaja predmeta Građansko vaspitanje za četvrti razred jeste da su učenici građani Srbije, Evrope i sveta. Kao građani oni poseduju slobode i prava koje treba da koriste, odgovornosti koje treba da preuzimaju, obaveze koje treba da ispunjavaju. Da bi bili spremni za ulogu građana važno je: da budu svesni svog identiteta i ogromnih raznolikosti kultura ali i njihove ravnopravnosti, da razumeju ekonomske zakonitosti koje upravljaju svetom, da budu svesni ekoloških problema koji su zajednički i koje samo svi zajedno mogu da rešavaju, da bolje razumeju jezik i uticaj medija kao načina komunikacije.

Obrazovanje za ljudska prava je jezgro tog "globalnog" obrazovanja. Odabrane tematske celine obuhvataju kulturna, socijalna i ekonomska prava, pravo na razvoj i na zdravu životnu sredinu. To je samo jedan od aspekata odabranih tema, koji je specifičan za ovaj predmet u kome se susreću sadržaji iz drugih školskih predmeta, kao što su sociologija, psihologija, istorija, biologija, ekonomija, filozofija itd.

Ovakav multidisciplinarni sadržaj predmeta zahteva od učenika da prepoznaju, povezuju i primenjuju znanja koja su stekli iz drugih naučnih disciplina, a od nastavnika da proširuju svoje kompetencije kao i saradnju sa kolegama koje predaju predmete sa istim ili sličnim sadržajima. Od nastavnika se očekuje da pokaže otvorenost za interesovanja učenika i aktuelna društvena dešavanja, i da ih obradi u duhu građanskog vaspitanja.

Celokupni pristup nastavi ovog predmeta treba da odražava povezanost i sklad znanja, veština, vrednosti i delanja.

Nastava građanskog vaspitanja izvodiće se na principima aktivnog učešća i ravnopravnosti svih učesnika, na iskustvenom učenju, istraživanjima i interaktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije samo izvor znanja, već i posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz razmenu stiču znanja, izgrađuju stavove i razvijaju veštine i sposobnosti. Osim toga, nastavnik je i model učenicima, koji celokupnim svojim ponašanjem treba da promoviše vrednosti i principe demokratskog društva.

Predviđeni oblici rada su: individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: "vrcanje" ideja (brainstorming), klasifikovanje i rangiranje, igranje uloga i simulacija, istraživanje, rešavanje problema, rad na tekstu, uz korišćenje različitih sredstava izražavanja i komunikacije.

Obaveza nastavnika je, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju škole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u školi, da se staraju da se nastavni proces odvija u demokratskoj atmosferi uz poštovanje prava učenika i da se zalažu da takva pravila važe i za ukupne školske odnose.

Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na korišćenje literature i informacija iz različitih izvora (literature, štampe, elektronskih medija, interneta).

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od nastavnika, treba da ima informativnu funkciju i time pomaže učenicima da se osposobe za kritičko praćenje i preispitivanje sopstvenog rada i argumentovano procenjivanje rada drugih. Procenjuje se stepen angažovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uvažavanje, rezultati individualnog i grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke.

Ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova.

Grupa/razred ne bi trebalo da bude manja od 15 niti veća od 30 učenika (optimalno je od 16 do 24).

Prostor u kojem se izvodi nastava treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.

Nastavna sredstva

Priručnici i literatura za nastavnike

U pripremi.

SADRŽAJ I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA U GIMNAZIJI

Maturskim ispitom utvrđuje se zrelost i osposobljenost učenika za dalje školovanje.

Maturski ispit polažu učenici (redovni i vanredni) koji su uspešno završili četvrti razred gimnazije.

SADRŽAJ MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit sastoji se iz dva dela:

- zajedničkog i

- izbornog.

U okviru zajedničkog dela učenici polažu:

- učenici gimnazija društveno-jezičkog smera - srpski jezik i književnost/maternji jezik i književnost za učenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti (u daljem tekstu: maternji jezik i književnost*) i strani jezik;

- učenici gimnazije prirodno-matematičkog i opšteg smera - maternji jezik i književnost i matematiku ili strani jezik (po izboru).

U okviru izbornog dela učenici rade i brane maturski rad.

Svi predmeti polažu se prema programu smera gimnazije koji je učenik završio.

ZAJEDNIČKI DEO

Maternji jezik i književnost

Maternji jezik i književnost polaže se pismeno.

Pri ocenjivanju pismenog zadatka, ispitna komisija ima u vidu širinu obrade teme, izbor i interpretaciju građe, kompoziciju, stil i jezik.

Strani jezik

Ispit iz stranog jezika polaže se pismeno.

Učenik bira strani jezik.

Ispit se sastoji iz prevoda nepoznatog teksta sa stranog jezika na maternji, uz upotrebu rečnika. Obim teksta za prevod iznosi 15-20 redova. Tekst može da bude književni, publicistički ili naučno-popularni i treba da odgovara jezičkom znanju učenika. Ispitom se proverava stepen usvojenosti predviđenih morfosintaksičkih struktura, poznavanje osobenosti jezika sa koga se prevodi, sposobnost nalaženja odgovarajućih reči i izraza u maternjem jeziku i osposobljenost za korišćenje rečnika.

Tekstove za ispit utvrđuje ispitni odbor na predlog stručnog aktiva, a učenici ih dobijaju neposredno pred početak ispita. Tekstovi za ispit iz stranog jezika identični su za sve učenike.

Matematika

Ispit iz matematike polaže se pismeno.

Na ispitu učenik treba da pokaže u kojoj meri je usvojio matematička znanja i umenja neophodna za primenu u svakodnevnom životu i u praksi, koliko je osposobljen za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje. Prilikom ocenjivanja pismenog zadatka, ispitna komisija ima u vidu doslednost u sprovođenju postupaka u rešavanju zadataka i tačnost rešenja zadatka.

IZBORNI DEO

Izborni deo maturskog ispita sastoji se iz maturskog rada i odbrane maturskog rada.

Maturski rad

Maturski rad sa odbranom je samostalno obrađena tema koju učenik bira iz spiska odobrenih tema u okviru jednog od sledećih predmeta:

- maternji jezik i književnost, strani jezik, sociologija, psihologija, matematika, računarstvo i informatika, istorija, filozofija, geografija, fizika, hemija, biologija i oblast umetnosti (likovna, muzička, scenska, filmska).

Teme za maturski ispit utvrđuje nastavničko veće škole na predlog stručnih aktiva. Spisak utvrđenih tema objavljuje se na oglasnoj tabli ili dostavlja učenicima na uvid na drugi pogodan način početkom drugog polugodišta za tekuću školsku godinu.

Svrha maturskog rada je da učenik pokaže koliko vlada materijom u vezi sa temom, u kojoj meri je usvojio metode i pristup obradi teme, kako se služi literaturom, da li je osposobljen da analizira, kritički razmišlja i da samostalno izrazi svoj lični stav u odnosu na temu koju obrađuje.

Učenik radi maturski rad u toku završnog razreda uz pomoć nastavnika-mentora.

U toku maturskog rada obavezno je organizovanje najmanje četiri konsultacije na kojima je mentor dužan da prati rad svakog učenika i pruži potrebnu pomoć upućivanjem na potrebnu literaturu i izboru načina i strukture izrade rada.

Odbrana maturskog rada

Na usmenoj odbrani maturskog rada učenik je dužan da izloži koncepciju svoga rada, da navede literaturu i druge izvore znanja koje je koristio, da obrazloži posebne metode i postupke kojima se rukovodio u toku izrade maturskog rada i razloge nekorišćenja drugih, brani rad, osim ako je tema maturskog rada iz grupe zajedničkih predmeta (maternji jezik i književnost, matematika i strani jezik).

Posle odbrane maturskog rada ispitna komisija utvrđuje jednu ocenu koja se izvodi iz vrednosti rada i odbrane maturskog rada sa aspekta sposobnosti kandidata da samostalno interpretira materiju i da koristi savremene metode i izvore informacija u procesu sticanja novog znanja.

ORGANIZACIJA I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit polaže se u dva redovna ispitna roka: junskom i avgustovskom. Posle avgustovskog roka učenici polažu vanredno, u ispitnim rokovima utvrđenim opštim aktom škole.

Maturski ispiti moraju se završiti u junskom roku najkasnije do 20. juna, a u avgustovskom roku najkasnije do 25. avgusta.

Za polaganje maturskog ispita učenik podnosi prijavu školi u roku koji odredi škola. U prijavi navodi strani jezik koji želi da polaže i naziv teme za maturski rad, prilaže svedočanstva o završenim razredima gimnazije i izvod iz matične knjige rođenih.

Učeniku koji se prijavio za polaganje maturskog ispita i bio sprečen da iz opravdanih razloga polaže ispit u celini ili pojedine delove ispita, ispitni odbor može da odobri polaganje i van redovnih rokova.

Učenik može da odustane od polaganja ispita tri dana pre početka ispita, o čemu obaveštava ispitni odbor.

Način polaganja ispita

Ispit iz istog predmeta polažu svi učenici istog dana, po pravilu, u istoj prostoriji, u prisustvu najmanje jednog dežurnog nastavnika.

Ispit iz pojedinog predmeta traje četiri školska časa.

Između dva ispita učenik mora da ima slobodan dan.

Na ispitu iz stranog jezika učenik može da koristi rečnik i leksikon.

Za ostale ispite nije dozvoljeno korišćenje pomoćne literature.

Teme i zadatke za ispit predlažu predmetni nastavnici, a ispitni odbor, na dan ispita, iz predloženih tema utvrđuje četiri teme, odnosno grupe zadataka od kojih učenik bira jednu.

Teme i zadatke za ispit učenici dobijaju neposredno pred početak ispita.

Istu temu za maturski rad može da radi samo jedan učenik u istom ispitnom roku.

Učenik predaje maturski rad u roku koji odredi ispitni odbor. Ukoliko ga ne preda u predviđenom roku, smatra se da je odustao od polaganja maturskog ispita.

Učenik ne sme da prekrši ispitna pravila koja utvrdi škola.

Ispitu mogu da prisustvuju dežurni nastavnik (nastavnici), predsednik ispitnog odbora i ovlašćeni školski nadzornik Ministarstva prosvete.

Odgovori učenika na odbrani maturskog rada traju do 30 minuta, uključujući i vreme za pripremu učenika za davanje odgovora.

Materijal koji sadrži spisak tema i zadataka i pitanja za pismeni ispit čuvaju se kao poslovna tajna do početka ispita. Materijal čuva direktor škole.

Ispitni odbor i ispitne komisije

Za sprovođenje maturskog ispita direktor škole formira ispitni odbor i ispitne komisije za svaki predmet koji se polaže na maturskom ispitu. Ako jedan predmet ili deo ispita polaže veliki broj učenika, direktor može da imenuje veći broj ispitnih komisija za isti predmet. Ako škola nema dovoljan broj stručnjaka za odgovarajući predmet, može da angažuje, kao članove ispitnih komisija, stručnjake iz drugih škola.

Ispitni odbor čine predsednik ispitnog odbora, svi članovi ispitnih komisija i sekretar odbora.

Predsednik ispitnog odbora je direktor škole.

Svi članovi ispitnih komisija su istovremeno članovi ispitnog odbora.

Zapisnik o radu ispitnog odbora vodi sekretar koga imenuje direktor na početku školske godine.

Ispitnu komisiju čine tri člana: predsednik, predmetni ispitivač i stalni član. Dva člana moraju biti stručna za predmet iz koga se polaže ispit.

Direktor određuje ko će biti predsednik ispitne komisije, ko ispitivač, a koji će član voditi zapisnik o radu ispitne komisije.

Ispitni odbor evidentira:

- teme za maturski rad;

- kandidate za maturski ispit sa podacima o stranom jeziku koji će da polažu i naziv teme za maturski rad;

- rokove i raspored polaganja pojedinih delova ispita;

- nastavnike koji će da dežuraju za vreme ispita;

- nastavnike - mentore koje će učenici konsultovati u roku izrade maturskog rada;

- utvrđuje teme i zadatke za pismene ispite;

- utvrđuje opštu ocenu na maturskom ispitu;

- utvrđuje konačnu ocenu u slučaju nesaglasnosti članova ispitne komisije prilikom zaključivanja ocena za pojedine predmete.

Ispitni odbor usvaja odluke većinom glasova prisutnih članova, a može da odlučuje ako su prisutne dve trećine svih članova.

OCENJIVANJE

Opšti uspeh na maturskom ispitu iskazuje se jednom ocenom kao srednja aritmetička vrednost ocena dobijenih za pojedine predmete koji su polagani na maturskom ispitu i ocene iz maturskog rada.

Ocena iz maturskog rada izvodi se na osnovu ocena dobijenih na maturskom radu i odbrani toga rada.

Ocene pojedinih predmeta utvrđuje ispitna komisija na predlog predmetnog ispitivača, a ocenu opšteg uspeha ispitni odbor na osnovu izveštaja ispitnih komisija. Ako ispitna komisija ne može da utvrdi pojedinačne ocene jednoglasno, ako je jedan ocenjivač dao pozitivnu ocenu, drugi negativnu, ili je razlika između pozitivnih ocena dve i više, ispitni odbor utvrđuje konačnu ocenu.

Učenik je položio maturski ispit ako je iz zajedničkog i izbornog dela ispita dobio pozitivnu ocenu.

Učenik koji je na maturskom ispitu dobio jednu ili dve nedovoljne ocene polaže popravni ispit, odnosno popravne ispite. Ukoliko ne položi popravni u avgustovskom roku, ponovo polaže ispit, odnosno ispite iz predmeta iz koga, odnosno kojih nije položio ispit, kao vanredan učenik, u rokovima utvrđenim opštim aktom škole.

Učenik može biti i neocenjen ili ocenjen negativnom ocenom, bez polaganja ispita.

Neocenjen ostaje učenik koji prekine ispit iz opravdanih razloga i učenik koji je zbog kršenja ispitnih pravila udaljen sa ispita.

Negativnom ocenom ocenjuje se učenik koji prekine ispit bez opravdanih razloga, učenik koji nije predao pismeni zadatak, učenik koji je napustio prostoriju u kojoj se polaže ispit, bez dozvole dežurnog nastavnika. Negativnom ocenom ocenjuje se i učenik za koga se nedvosmisleno dokaže da je u toku ispita ili posle ispita koristio nedozvoljena sredstva ili da je prepisivao.

EVIDENCIJA I JAVNE ISPRAVE

Škola je dužna da vodi evidenciju o maturskom ispitu i izdatim diplomama u skladu sa članom 99. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", broj 50/92).

Nakon položene mature škola izdaje diplomu učeniku najkasnije sedam dana posle položenog maturskog ispita.

Diploma se izdaje saglasno članu 100. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", broj 50/92) i članu 4. Pravilnika o javnim ispravama koje izdaje srednja škola ("Službeni glasnik RS", br. 59/92 i 30/93).

O toku polaganja ispita vodi se zapisnik na obrascu propisanom članom 4. Pravilnika o sadržaju i načinu vođenja evidencije u srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 59/92 i 30/93).

Za vreme dežurstva na ispitu dežurni nastavnik unosi u zapisnik sve što nije u skladu sa utvrđenim pravilima o toku ispita.

Zapisnici se vode posebno o radu ispitnih komisija, a posebno o radu ispitnog odbora.

Zapisnik o maturskom ispitu obuhvata podatke o učeniku, podatke o ispitnim predmetima, članovima ispitnog odbora i ispitnih komisija, podatke o temama, odnosno zadacima, i uspeh za svaki deo ispita.

FAKULTATIVNA NASTAVA

Na osnovu člana 24. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, škola može realizovati fakultativne nastavne i vannastavne aktivnosti prema interesovanju učenika. Zakonom je, takođe, utvrđeno da učenik može imati do 4 časa sedmično fakultativne nastave.

Fakultativna nastava se organizuje ako se za određenu oblast ili predmet javi najmanje 20 učenika.

Fakultativne programe jezika drugih naroda i narodnosti sa elementima nacionalne kulture Prosvetni savet Srbije će naknadno objaviti.

Treći strani jezik kao fakultativni predmet može da se koristi iz redovnih programa stranih jezika koje je Prosvetni savet usvojio. Pošto učenici obavezno uče dva strana jezika, mogu fakultativno da uče još jedan ili dva strana jezika iz programa koji su objavljeni za redovnu nastavu.

Za ostale fakultativne predmete daje se okvirni program, a škole na osnovu izraženog interesovanja učenika mogu da formiraju grupe i odeljenja za realizaciju programa fakultativne nastave.

NACRTNA GEOMETRIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave nacrtne geometrije je da učenici savladaju osnovne principe projektovanja u ravni i prostoru, steknu predstavu o trodimenzionalnom prostoru i osposobe se da tela u prostoru predstave na crtežu u ravni, uz dalje razvijanje mentalnih sposobnosti i pozitivnih osobina ličnosti.

Zadaci nastave nacrtne geometrije su da:

- upozna učenike sa najvažnijim odnosima među geometrijskim figurama u prostoru i doprinese razvoju sposobnosti prostornog predstavljanja i izražavanja, kao i matematičkog mišljenja uopšte;

- osposobi učenike za prostorno predstavljanje geometrijskih figura pomoću projekcija i stvaranje predstave trodimenzionalnog predmeta ako se znaju njegove projekcije;

- učenike uvodi u metode grafičkog rešavanja geometrijskih zadataka na osnovu projekcije figura;

- stvori osnovu za primenu stečenih znanja, navika i umenja u daljem obrazovanju i rešavanju raznih praktičnih problema;

- doprinosi razvijanju smisla za urednost, tačnost, sistematičnost i estetsko izražavanje.

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Normalno (upravno) projektovanje na jednu ravan (8)

Projektovanje i vrste projekcija.

Normalna projekcija tačke, duži i prave na ravan. Prava veličina duži. Nagibni ugao duži i prave prave prema projekcijskoj ravni. Specijalni položaji duži i prave prema projekcijskoj ravni. Projekcija dveju pravih. Projekcija ravni; trag i nagibnica ravni. Uzajamni položaj dve ravni. Nagibni ugao ravni.

2. Normalno projektovanje na dve ravni (18)

Normalne projekcije tačke, duži i prave na dve ravni (u opštem i specijalnim položajima prema projekcijskim ravnima). Prava veličina duži i nagibnog ugla prave i duži prema projekcijskim ravnima. Predstavljanje ravni u dve projekcije. Prava i tačka u ravni. Nagibni uglovi ravni prema projekcijskim ravnima. Presek ravni.

3. Normalno projektovanje na tri ravni (24)

Normalne projekcije tačke, duži i prave na tri ravni. Projekcija ravni u opštem i specijalnim položajima (pomoću tragova). Prava i tačka u ravni. Projekcija ravnog lika (mnogougla) paralelnog ili normalnog prema projekcijskoj ravni; prava veličina lika. Projekcija kruga u specijalnim položajima prema projekcijskim ravnima. Projekcije prizme, piramide, valjka i kupe sa osnovom u jednoj od projekcijskih ravni ili paralelnoj jednoj od projekcijskih ravni.

4. Kosa projekcija (6)

Pojam kose projekcije. Kosa projekcija ravnih i prostornih figura (konstruisana iz dveju normalnih projekcija): tačke, duži, prave: prizme i piramide; valjaka, kupe i zarubljene kupe (u najpogodnijim položajima prema projekcijskim ravnima). Pojam senke.

5. Ravni preseci tela (5)

Pojam o upravnim projekcijama ravnih likova i geometrijskih tela u opštem položaju prema projekcijskim ravnima.

Perspektivno kolinearni i perspektivno afini likovi u ravni i prostoru (pojam).

Preseci geometrijskih tela (čija je osnova u jednoj projekcijskoj ravni) sa ravni u specijalnim položajima (normalnom na jednu od projekcijskih ravni i sl.). Presek prizme i piramide sa ravni u kosoj projekciji (ako je ravan zadana trima tačkama na bočnim ivicama tela).

NAPOMENA:

Obavezna tri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (9)

UPUTSTVO ZA PRIMENU PROGRAMA

Da bi se ostvario cilj nastave ovog predmeta, neophodno je u toku nastave realizovati određene (unapred postavljene) obrazovne, vaspitne i praktične zadatke.

Imajući u vidu raspoloživi fond časova, neophodno primeniti adekvatne metode i oblike rada, uz primenu pogodnih nastavnih sredstava i što veću očiglednost, insistiranje na razumevanju prostornih odnosa, a izbegavanje komplikovanih zadataka (u vezi sa primenama stečenih znanja) koji traže više vremena na času.

Sadržaje ovog predmeta treba povezivati sa sadržajima geometrije. Određivanje projekcija duži, pravih, ravni i nekih geometrijskih tela (pri normalnom projektovanju na jednu, dve ili tri ravni) treba da bude postupno i na jednostavnim primerima, pri čemu kod učenika mora da se stvori navika da tokom rešavanja zadatka imaju odgovarajuću prostornu predstavu. Zato često treba koristiti modele izrađene precizno ili improvizovane.

Prilikom uvežbavanja nastavnog gradiva treba obraćati pažnju i na preciznost grafičkog izvođenja konstrukcija, kao i na spretnost u rukovanju priborom za crtanje.

Radi povezivanja sa sadržajima geometrije, u obradi gradiva nacrtne geometrije treba koristiti odgovarajuće aksiome i teoreme iz geometrije i to na onom mestu gde dotična teorema može poslužiti za potpunije razmatranje odnosa u prostoru i izvođenje potpunijeg dokaza neke osobine projekcije i sl. Na takvim mestima učenike treba podsetiti na teoremu koja im je poznata iz kursa geometriji (a još je bolje, pred takav čas zadati učenicima da obnove teoreme koje će se na tom času primenjivati a koje su učili u okviru matematike). Time se učvršćuje i upotpunjava i njihovo znanje iz geometrije.

Glavna korist od nacrtne geometrije treba da bude u formiranju i učvršćivanju pojmova i činjenica na osnovu kojih će se pojačati osećaj i razumevanje prostora i prostornih odnosa.

Na početku kursa nacrtne geometrije, u uvodu, treba (preko uočavanja nekih procesa iz prirode) doći do geometrijskog pojma projektovanja i napraviti razliku između centralnog i paralelnog, kao i između upravnog i kosog projektovanja.

Izlaganje gradiva nacrtne geometrije počinje sa metodom upravnog projektovanja na jednu ravan, jer se pri tome učenici upoznaju sa metodom projektovanja i osnovnim pojmovima, tj. elementima koji se kasnije stalno koriste. Stoga je ovo poglavlje suštinsko. Postići će se znatna ušteda u vremenu ako se za svaku lekciju pripremi model. Na taj način formirani pojmovi se bolje usvajaju. Uz to, ako učenik kao domaći rad za sebe napravi model, onda mu on kasnije i neće biti neophodan, jer je postao njegova svojina - učenik ga "vidi" i kad nije pred njim.

Normalno projektovanje na dve ravni, tj. rad sa dve projekcije u suštini se ne razlikuje od projektovanja na jednu ravan, s tim što mu je prednost u tome da se odmah vidi odstojanje tačke od projekcijske ravni. Na tome treba insistirati i truditi se da učenici svaki zadatak "prostorno" shvate i obrazlože. I ovde su modeli od izuzetne koristi. Treba dobro uvežbati projekciju tačke (postavljanje projekcija kada je poznat položaj tačke u prostoru i "čitanje" položaja tačke u prostoru kad su poznate njene projekcije) i posle toga uvesti koordinate tačke.

Prilikom obrade normalnog projektovanja na tri ravni od početka potencirati da je položaj tačke, pa prema tome i ravne figure i geometrijskog tela, potpuno određen dvema projekcijama. Ipak, u slučaju kada ravna figura leži u ravni normalnoj na Op1 i Op2 radi bržeg dobijanja pravih veličina, lakše je uvesti treću projekcijsku ravan Op3 nego zadatak rešavati u dve projekcije. I ovde od početka treba koristiti prostorne modele. Ovde je najvažnije određivanje treće projekcije tačke kad su date bilo koje njene dve projekcije. "Čitanje" položaja tačke na osnovu pogleda na sve tri projekcije i brzo postavljanje projekcije tačke kad je poznat njen položaj u prostoru. Ostali sadržaji ove teme ne predstavljaju ništa suštinski novo, već su samo uopštavanja onog što treba da znaju iz projektovanja na jednu i dve ravni. Uvođenje prostornog koordinatnog sistema omogućava da se mnogi zadaci zadaju pomoću koordinata.

Kod kosog projektovanja (projektovanja paralelnim zracima koji nisu normalni na ravan slike) treba istaći zavisnost projekcije od nagibnog ugla projekcijskog zraka. Takođe treba istaći osobine kose projekcije (u čemu se razlikuje od normalne i koje su im zajedničke osobine) - na primerima projekcije tačke, prave, duži, ravni i tela. Predstavljanje predmeta u kosoj projekciji ima prednost, jer tako predstavljen predmet, najviše odgovara apstraktnom modelu koji se u svesti formira i kroz nastavu matematike (još u osnovnoj školi). Mana kose projekcije je što ne zadržava pravu veličinu duži. Prvenstveno uzimati one zadatke koji su u vezi sa geometrijskim telima koja se izučavanju u okviru programa matematike (u VIII razredu osnovne škole i III razredu gimnazije). Pojam senke pri paralelnom osvetljenju treba dati kao kosu projekciju i to na primeru tačke, duži, ravnog lika, a može i na primeru nekih geometrijskih tela.

Ravne preseke geometrijskih tela (prizme, piramide) prvo odrediti prvo metodom prodora, pri čemu u ortogonalnoj projekciji uzimati samo specijalne slučajeve - (kada je ravan paralelna jednoj projekcijskoj ravni ili je normalna na jednu projekcijsku ravan). Može se obraditi samo jedan ili dva preseka konusa, a objasniti (koristeći modele), šta sve može da bude ravan presek konusne površi (zavisno od položaja ravni prema izvodnicima konusa). U kosoj projekciji odrediti presek prizme i piramide koristeći se osom kolineacije. Predstavljanja u kosoj projekciji su od značaja za rešavanje zadataka u vezi sa poliedrima.

Na primerima ravnog preseka prizme i piramide može se objasniti perspektivno kolinearno i perspektivno afino preslikavanje. Kao primere u kojima se takođe javlja perspektivno afino preslikavanje, pomenuti obaranje ravni (konstrukciju prave veličine i ravnog lika iz projekcije i obrnuto) i senku ravnog lika pri paralelnom osvetljenju.

Preporučuje se da u prvom polugodištu učenici urade jedan crtež (grafički rad) olovkom, a u drugom polugodištu - jedan rad tušem.

ASTRONOMIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave astronomije je da učenici upoznaju nebeska tela i pojave u vasioni.

Zadaci fakultativne nastave astronomije su da učenici:

- stiču znanja o kosmosu i osnovnim zakonima makrosveta;

- shvate univerzalnost zakona prirode;

- stiču savremena znanja o vasioni i metodama koje su omogućile sticanje tog znanja;

- razvijaju radoznalost i interesovanje za svet koji ih okružuje;

- razviju kritički duh i smisao za egzaktno mišljenje;

- osposobe se da primenjuju znanje stečeno u drugim naukama (fizici, matematici i dr.);

- samostalno zaključuju na osnovu stečenog znanja i osposobe se za apstraktno mišljenje razvijanjem smisla za osnovne prirodne nauke;

- razviju smisao za orijentaciju u prostoru i vremenu;

- upoznaju izvore energije u kosmosu i mogućnosti njihovog korišćenja;

- osposobe se za kvalitativno i kvantitativno rešavanje problema i zadataka iz astronomije;

- osposobe za samostalno rukovanje osnovnim astronomskim instrumentima (astronomskim durbinom, astrofotokamerom) i priborom (kartom zvezdanog neba, kartom meseca, snimcima) kao i za uočavanje i posmatranje nebeskih tela i pojava;

- razviju pozitivne osobine, kao što su strpljenje, sistematičnost i spretnost.

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod (1)

Predmet proučavanja i osobenost astronomije. Osnovni pojmovi. Interdisciplinarnost. Kratak pregled istorijskog razvoja. Mogućnost posmatranja sa Zemlje. Uloga kosmičkih letova u današnjoj astronomiji.

Nebo, prostor i vreme (14)

Orijentacija na nebu. Sazvežđa. Nebeska sfera, njeno prividno obrtanje i Zemljina rotacija. Horizontski i ekvatorski koordinatni sistem. Prividno Sunčevo godišnje kretanje (ekliptika i zodijak). Ekliptički koordinatni sistem. Osnovni dokazi Zemljine rotacije i revolucije. Vreme (jedinice, zvezdano, srednje, građansko, svetsko, ukazno). Kalendari.

Gravitaciona dejstva (8)

Prividno kretanje planeta. Heliocentrički sistem. Keplerovi zakoni. Njutnov zakon gravitacije. Precesija i nutacija. Plimska dejstva.

Mesečevo kretanje (3)

Sinodički i siderički mesec. Mesečeve mene. Pomračenja Sunca i Meseca. Okultacije.

Daljine i veličine nebeskih tela (3)

Paralakse. Astronomske jedinice za daljinu. Osnovne metode određivanja veličina nebeskih tela.

Zračenje nebeskih tela (6)

Spektar zračenja nebeskih tela. Uticaj hemijskog sastava i fizičkih uslova na izgled spektra. Toplotni i netoplotni mehanizmi zračenja. Izračunavanje radijalnih brzina nebeskih tela. Astronomske fotometrijske jedinice (prividne i apsolutne zvezdane veličine) i njihova veza sa fizičkim jedinicama. Uticaj Zemljine atmosfere na primanje zračenja nebeskih tela (apsorpcija, disperzija i refrakcija).

Astronomski instrumenti (6)

Refraktori. Reflektori. Prijemnici zračenja. Osnovne karakteristike teleskopa (razdvojna moć, sabirna moć, uvećanje i postavljanje teleskopa). Interferometri. Radio-teleskopi. Primena lasera u astronomiji.

Zvezde (8)

Fizičke karakteristike i tipovi zvezda. H-R dijagram. Kretanje zvezda. Dvojne i višestruke zvezde. Određivanje zvezdanih masa, prečnika i temperatura. Zvezdana jata. Promenljive zvezde. Međuzvezdana materija. Izvori zvezdane energije. Evolucija zvezda.

Galaksije (6)

Mlečni Put. Struktura i rotacija galaksije. Vrste galaksija. Hablov zakon. Kvazari. Reliktno zračenje. Kosmološke hipoteze.

Sunce (3)

Karakteristike mirnog Sunca. Sunčeva aktivnost (pege, protuberance, erupcije). Geofizičke posledice.

Sunčev sistem (6)

Osnovne karakteristike Sunčevog sistema. Planete Zemljinog tipa. Planete Jupiterovog tipa. Planetoidi. Sateliti. Komete, meteori i meteoriti. Evolucija Sunčevog sistema.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Pri koncipiranju nastavnog programa astronomije (izbor sadržaja i njegove podele) pošlo se od toga da se astronomija u ovom razredu javlja prvi put kao nastavna celina.

Učeniku se daje savremena slika vasione.

Posebna pažnja je posvećena osnovnim pedagoško-didaktičkim zahtevima. Program je podeljen u 11 nastavnih celina, a svaka od njih sadrži neophodan broj manjih delova. Za svaku celinu je dat orijentacioni broj časova teorijske nastave. U taj broj su uključeni praktična i demonstraciona nastava, izrada računskih zadataka i dve jednočasovne školske pismene vežbe. Praktična i demonstraciona nastava se po prirodi stvari mora izvoditi po vedrom vremenu, najvećim delom u noćnim časovima, što iziskuje posebne termine.

Za praktičnu i demonstracionu nastavu potrebna su sledeća nastavna sredstva: karta zvezdanog neba, astronomski durbin, Mesečeva karta i dijapozitivi.

Preporučuje se organizovanje posete Planetarijumu i prikazivanje filmova iz astronomije. Veoma je korisno imati i fotografski aparat sa adapcionim prstenom za durbin, da bi se mogla snimati nebeska tela.

Kratko uputstvo za praktična posmatranja

U toku septembra: prvo upoznavanje sa nebeskim telima. Cirkumpolarna sazvežđa (Polara, Mala i Velika Kola, Kasiopeja). Posmatranja vidljivih planeta, središnjeg dela Mlečnog Puta.

Sredina oktobra: orijentisanje pomoću nebeskih tela. Posmatranje Meseca durbinom i Andromedine magline. Praćenje meteora (od 15. do 25. oktobra).

Kraj oktobra: posmatranje Sunca durbinom (ne neposredno očima već pomoću ekrana iza okulara!!!). U slučaju minimuma Sunčeve aktivnosti ovu vežbu održati kada se pojave pege.

Početak novembra: orijentisanje pomoću Sunca. Demonstracija razlike između pravog i srednjeg podneva.

Septembar - decembar: merenje podnevne visine Sunca i praćenja mena Meseca.

Polovinom novembra: praćenje meteorskog roja Leonida (14. - 19. novembra).

Januar - februar: praćenje prividnog kretanja planeta među zvezdama. Upoznavanje sa zimskim sazvežđima. Posmatranje Orionove magline.

Sredina marta posmatranje Meseca i zvezdanog jata Vlašića.

Početak maja: posmatranje dvojnih zvezda, zbijenog jata u Herkulu, meteora (1. - 8. maja).

Ukoliko se na nebu javi neka važnija pojava potrebno je uključiti se u njeno posmatranje (npr. kometa, Nova, i sl.).

Domaći zadatak: od 22. novembra do 22. decembra ili do 22. marta svakodnevno merenje visine Sunca u podne. Praćenje prividnog kretanja Sunca među zvezdama (konstrukcija ekliptike).

LIKOVNA UMETNOST

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

(2 godine učenja, 140 časova)**

- CRTANJE

- SLIKANJE

- VAJANJE

- GRAFIKA

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave je stvoriti uslove za otkrivanje i razvijanje učenikovih potencijala za likovno-stvaralački rad.

Zadaci fakultativne nastave su da učenici:

- usmeravaju se na stvaralački rad,

- shvate ulogu umetnosti u životu pojedinaca i šire ljudske zajednice posebno u našem društvu,

- razviju interesovanje za aktuelne likovne probleme svoje sredine, kao i da se tu osposobe za uobličavanje prostora, u kome žive,

- razviju interesovanje za problematiku osnovnih aktuelnih umetničkih istraživanja,

- osposobe se za primanje i korišćenje likovnih informacija u radu na posebnim, stručnim poslovima i u svakodnevnom životu.

I godina učenja

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

CRTANJE: (10+8)

Produbljeniji pristup zadacima postavljenim u redovnom programu kao i njihovo nadopunjavanje novim zadacima: Crtanje po modelu. Smeštaj predmeta koji treba nacrtati u određeni format hartije. Pokret. Položaj posmatranog predmeta. Proporcije. Analiza prostora. Principi centralne perspektive (linija horizonta, nedogledi...). "Gledanje kroz mrežu", crtanje enterijera, zgrada, geometrijskih tela, delova nameštaja koji podsećaju na geometrijska tela. Vazdušna perspektiva.

Posebni zadaci (povremeno, po nekoliko časova godišnje) crtanje po sećanju. Crtanje zamišljenih figurativnih ili nefigurativnih likovnih celina.

Materijal za rad: ugalj, kreda, meka olovka, tuš ili crna tempera (perom, četkom i sl.).

SLIKANJE: (10+8)

Slikanje po modelu. Tonsko slikanje: analiza odnosa svetlotamnog. Studija bojenih odnosa, u najširim potezima. Postepeno prelaženje na studiranje prizoru sa složenijim kolorističkim odnosima celine i detalja.

Posebni zadaci: slikanje po sećanju. Slikanje zamišljenih figurativnih ili nefigurativnih likovnih celina.

Materijal za rad: tempera, akvarel (po mogućstvu, a u skladu sa sklonostima učenika, akrilik, ulje), pasteli ili kreda u boji, kombinovana tehnika (pastel preko tempera, kolaž i sl.).

VAJANJE: (10+7)

Uvodno predavanje o skulpturi kao umetnosti prostora. Rad po modelu. Pravljenje konstrukcije. Pokret, položaj mase u prostoru. Proporcije, planovi. Portret. Karakter i sličnost. Odnos detalja i celine. "Puna" plastika, reljef (odnos ispupčeno-udubljeno). Služiti se pretežno modelovanjem kao postupkom dodavanja, prelaženja sa plana na plan i građenja oblika odnosno mase, za razliku od klesanja kao oduzimanja od mase (ukazati na tu razliku). U okviru časova crtanja praviti i pripremne crteže (studije i skice) za skulpturu.

Posebni zadaci: Vajanje po sećanju. Vajanje zamišljenih figurativnih ili nefigurativnih celina.

Materijal i tehnika rada: Glina, plastelin, gips, terakota, drvo.

Unikatno izvođenje skulpture.

Umnožavanje: tehnika oblikovanja u gipsu. Umnožavanje utiskivanjem gline u gipsani negativ. Utiskivanje predmeta u ploču od mekane gline i odlivanje pozitiva. Upoznavanje učenika sa tehnološkim postupkom livenja u bronzi i istorijatom livenja u bronzi.

Upoznavanje sa alatima, priborom i opremom za rad u ovim materijalima.

GRAFIKA: (10+7)

Uvod: Sažeti pregled početaka štampe, njene predistorije u razvoju civilizacije. Ukazivanjem na istorijska fakta i artefakte objasniti učenicima da je smisao štampe i umetničke grafike izraz razvoja civilizacije odnosno ljudske potrebe za komunikacijom, kao i da sve grane likovne umetnosti imaju zajedničke korene. Isto tako, u najkraće, objasniti učenicima, ili podsetiti ih, kakve sve vrste štampe odnosno grafike postoje. Ova uvodna jedinica nastave mogla bi se izvesti u okviru jednog predavanja (2 časa).

Primeri: graviranje na kostima, na zidu pećine, rez na glinenoj tablici, graviranje metalne podloge itd. Zatim, bojenje oblika i graviranog crteža utrljavanjem boje - pećinsko slikarstvo, ritualno otiskivanje sopstvene šake, pečati, razvoj tehnike umnožavanja i otiskivanja u kamenu urezanih svetih slika, pa otiskivanje sa šablona ili klišea - radi ukrašavanja ili iz obrednih razloga. Veza grafike sa principom i razvojem pismenosti; grafički znak, simbol, slovo.

Pripremanje crteža i rad u materijalu: crteži predviđeni kao priprema za grafiku, tj. za izvođenje u tehnici linoreza i drvoreza, produžuju istraživanja likovne problematike inače prisutne u nastavi crtanja.

Teme pripremnih crteža:

- Linija: linearni geometrijski sklopovi u određenom prostoru papira, linearni crtež po prirodi, po modelu, linearni crtež na zadatu ili slobodnu temu (ilustracija). Linija je uvek crna na beloj podlozi. Problem uvek prisutan je komponovanje u dati prostor.

- Površina: geometrijski sklopovi crnih i belih površina u određenom prostoru papira, površinski sklopovi nastali posmatranjem, slobodne teme.

- Linija i površina: geometrijski sklopovi, crteži po prirodi, slobodne teme.

Materijal za rad: sredstva crtanja za ove pripremne crteže primerena su grafičkim tehnikama - četka i tuš (tempera) ili široki flomaster. Pored crteža četkom ovde je kao pripremni rad pogodan i kolaž.

TEORIJSKO GRADIVO

Crtanje, slikanje, vajanje i grafiku treba da prati i teorijski deo posebno prostoru-problemima, perspektivi, teoriji boja (dopunjavajući ga novim jedinicama kao što su valer; kompozicija, pokret...)

RAD PO IZBORU

Rad u nekoj drugoj likovnoj disciplini (pored one za koju se učenik opredelio) ili srodnoj aktivnosti (slikarstvo, vajarstvo, grafika, oblikovanje upotrebnih predmeta, aranžerske delatnosti, uređenje prostora itd - predavanja i vežbe, takođe dopunska predavanja iz istorije umetnosti, arhitekture-urbanizma itd.) - orijentaciono: deseti deo ukupnog fonda časova godišnje.

NAPOMENA O OPŠTOJ RASPODELI FONDA ČASOVA:

Od ukupnog fonda časova - bez desetog dela, odvojenog za nastavu po izboru - u III razredu bi trebalo da u principu polovina bude posvećena crtanju, a polovina slikanju, ili vajanju, ili grafici. Učenici koji pokazuju veću sklonost ka crtanju, ili veću sklonost ka slikanju (ili vajanju, ili grafici), tj. onima koji celokupnoj likovnoj problematici pristupaju lakše preko jedne od ovih disciplina, omogućiti da u odgovarajućoj meri više crtaju odnosno više slikaju, vajaju ili rade grafiku.

II godina učenja

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

CRTANJE (10+8)

Nastavljanje rada (iz prethodnog razreda) na problemima crtanja. Naročitu pažnju posvetiti radu na analizi prostora: linearna i vazdušna perspektiva, planovima mesta preklapanja planova kao važne odrednice prostora. Indikacije prostora. Usredsređeno (izoštreno) i periferno opažanje, i uloga njihovog preplitanja u uobičavanju crtanog prizora (informacija). Skraćenje. - Rad po modelu.

Posebni zadaci (povremeno, po nekoliko časova godišnje): crtanje po sećanju. Crtanje zamišljenih figurativnih ili nefigurativnih likovnih celina. Crtanje zamišljenih geometrijskih tela ili enterijera - u perspektivi.

Materijal za rad; ugalj, kreda, meka olovka, tuš ili crna tempera (perom, četkom i sl.).

SLIKANJE (10+8)

Nastavak vežbi iz prethodnog razreda. Slikanje po modelu. Tonsko slikanje: analize odnosa svetlo-tamnog. Analiza bojenih odnosa. Uticaj šire okoline i svetlosnih uslova na viđenje odnosa lokalnih tonova posmatranih površina (predmeta). (Slikanje istih predmeta pod različitim osvetljenjima i u različitim širim okolinama.)

Posebni zadaci: Slikanje po sećanju. Slikanje zamišljenih figurativnih ili nefigurativnih likovnih celina. Takođe, stvaranje kompozicija sa određenom namenom: da budu postavljene u određen prostor (ili površinu) u skladu sa karakterom tog prostora, kao i da na određen način utiču na taj prostor, ili da budu stvarane po određenoj temi, itd.

Materijal za rad: tempera, akvarel (po mogućstvu, a u skladu sa sklonostima učenika, akrilik, ulje), pasteli ili kreda u boji, kombinovana tehnika (pastel paasteli tempera, kolaž sa temperom, i sl.). Takođe, povremeno korišćenje složenijih kombinovanih tehnika, "osamblaža" itd.

VAJANJE (10+7)

Nastavak rada na problemima iz prethodnog razreda. Rad po modelu: potenciranje karakterističnih odnosa (produbljenje traženje bitnih karakteristika), isticanje važnih detalja. Psihološki izraz. Zajednički pokret grupe figura.

Posebni zadaci: korišćenje sagledanih podataka o posmatranim predmetima za stvaranje novih celina. Vajanje po slobodnom izboru motiva. Stvaranje skulptura sa određenom namenom. Povremeno, po mogućstvu, vežbe, učestvovanje na konkursima raspisanim za skulpturu samu ili u sklopu šire arhitektonske ili prirodne celine.

Materijal: glina, gips, zatim: drvo, koža, tkanina itd. (pored materijala korišćenih i u prethodnim razredima). Takođe, mogućnost stvaranje "asamblaže" od upotrebnih predmeta.

Upoznavanje principa rada u kamenu (veća pažnja posvećena klesanju - postupku oduzimanja od mase) i plastičnim masama. Upoznavanje alata, pribora, kompletne opreme vajarske radionice.

GRAFIKA (10+7)

Nastavljanje rada na problemima započetim u prethodnom razredu - dvobojna grafika: boja (bilo koja) kao svetlosna vrednost (siva) između crne i bele. Geometrijski sklopovi, crteži po prirodi, slobodne teme. Kombinovanje površinskih i linearnih preklopa, crna i jedna boja, pa zatim dve boje bez crne itd.

Posebni zadaci: po mogućnosti izvoditi vežbe pisanja četkom ili perom nekih od najinteresantnijih tipova slova, istorijskih tipova pisma.

Materijal za rad: četka i tuš (tempera) ili široki flomaster. Kolaž.

TEORIJSKO GRADIVO

Teorija treba da prati crtanje, slikanje, vajanje i grafiku, (posebno: prostor-problemi perspektive, teorije boja), dopunjujući ga novim jedinicama kao što su valer, kompozicija, pokret...

RAD PO IZBORU

Rad u nekoj drugoj likovnoj disciplini (pored one za koju se učenik opredelio), ili srodnoj aktivnosti (slikarstvo, vajarstvo, grafika, oblikovanje upotrebnih predmeta, aranžerske delatnosti, uređenje prostora itd - predavanja i vežbe, takođe dopunska predavanja iz istorije umetnosti, arhitekture-urbanizma itd.) - orijentaciono: deseti deo ukupnog fonda časova godišnje.

RASPODELA FONDA ČASOVA

Od ukupnog fonda časova - bez desetog dela, predviđenog za nastavu po izboru, i u IV razredu bi trebalo da u principu polovina bude posvećena crtanju, a polovina slikanju, ili vajanju, ili grafici. Učenicima koji pokazuju veću sklonost ka crtanju, ili veću sklonost ka slikanju (ili vajanju, ili grafici), tj. onima koji celokupnoj likovnoj problematici pristupaju lakše preko jedne od onih disciplina, omogućiti da u odgovarajućoj meri više crtaju odnosno više slikaju, vajaju ili rade grafiku.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

S obzirom na to da zadaci postavljeni programom redovne nastave likovne kulture potiču suštinu rada na stvaranju likovnih dela, morala bi da postoji veza između ovih vežbi i rada u fakultativnoj nastavi. Praktično, to znači da bi trebalo da učenici ne samo stalno proširuju svoja znanja nego i da produbljuju svoje razumevanje osnovnih postavljenih zadataka. Ne sme se dozvoliti da učenici, na bilo koji od ovih postavljenih zadataka, gledaju samo kao na sticanje "tehnike" kao puke veštine. Od samog početka nastave likovnih umetnosti treba nastojati da učenici shvate jedinstvenost procesa sticanja veštine, tehnike i razumevanja stvarnosti, pronicanja u stvarnost, sticanja ili razvijanja stvaralačkog odnosa prema stvarnosti. Teorijska i istorijska znanja koja bi učenik sticao iz oblasti psihologije opažanja i teorije forme, iz istorije umetnosti itd. uz praktične likovne vežbe, omogućavala bi mu da stiče potpuniju sliku o svetu u kome živi, ali uz istovremeno razvijanje kritičkog i stvaralačkog stava prema toj postepeno sticanoj slici o svetu.

Za nastavu umetnosti specifično je to da ona nema podelu učenja na posebne faze od "prepoznavanja naučenog" do njegove "stvaralačke primene", budući da se ovde stvaralačko u svakoj ličnosti mora vaspitavati i razvijati od samog početka.

S obzirom na to da se radi o fakultativnoj nastavi predviđenoj uglavnom za one učenike koji nameravaju da se upišu na fakultet likovnih umetnosti, i s obzirom na to da prijemni ispiti na fakultetu likovnih umetnosti obuhvataju samo praktičan rad, potrebno je i da fakultativna nastava bude pretežno usmerena na praktičan rad.

Zajedničko gledanje i analiza likovnih dela treba da olakšaju komunikaciju između nastavnika i učenika, da obezbede dinamičniju korekturu, veće i zasnovanije učenikovo učešće u dijalogu (učenik-nastavnik) privikavanje na teorijsku terminologiju kao i na same likovne elemente, neposredno aktivirane u praktičnom radu.

Pri crtanju dobro bi bilo podsticati učenike da prave crteže koji će imati svoju krajnju namenu u okviru neke druge discipline - da posluže, na primer, kao priprema za sliku, za skulpturu, za grafiku, kao nacrt za uređenje nekog određenog prostora, kao priprema za projekte u bilo kojoj oblasti života (tehnika, industrija, zanatstvo itd.).

Korišćenje grafičkim tehnikama moglo bi da posluži da se za školu ili neko drugo mesto napravi prigodan plakat povodom nekog događaja značajnog za školu ili društvo, da se ilustruju pismeni sastavi učenika, itd.

Takođe se učenicima može sugerisati da prave spomen-obeležja (reljefe ili "punu" skulpturu) o određenim događajima koji su im bliski (za neki momenat iz života škole, uspeh u nekim sportskim ili drugim takmičenjima, u znak priznanja i sećanja na nekog nastavnika koji odlazi u penziju, i sl.). Takođe im treba omogućiti da se bave uređenjem ili oblikovanjem enterijera ili eksterijera (na primer, unutar ili oko školske zgrade, ili drugde gde je to moguće, ili pravljenjem maketa zamišljenih naselja ili uređenih terena).

Učenike treba takođe angažovati za ostale aktivnosti kao što je uređenje izložbi (u školi i van nje) učeničkih radova iz oblasti likovnih aktivnosti, ali i iz drugih oblasti ukoliko takvih radova ima (recimo maketarsko - modelarskih, ili zbirki vezanih za predmet biologije, itd.) kao i izložbi prikupljenih predmeta za one koji se bave likovnim aktivnostima (zbirke zanimljivih predmeta iz prirode - korenja, kamenja, školjki itd, zatim arheoloških predmeta i slično).

Umetnost ambijenta bavi se problematikom široke skale prostornih odnosa, u vezi sa zaštitom, planiranjem, oblikovanjem sredine, pa se stoga odnosi i na probleme arhitekture, na vezu između arhitekture i drugih umetnosti, na urbanističku problematiku, na uključivanje likovnih dela u određenu sredinu itd. Mnogi od tih problema pojavljuju se danas pod pojmom likovne sinteze, veoma aktuelno u sadašnjem usklađivanju odnosa između društva i umetnosti. Celokupno oblikovanje prostora obuhvaćeno pomenutim ili njima srodnim aktivnostima trebalo bi da bude osvetljavano kako kroz istorijski razvoj ovih aktivnosti tako i kroz njihovu aktuelnu problematiku. Zbog toga bi bilo potrebno izložiti učenicima osnovne probleme današnjeg planiranja naselja, zaštite i uređenja životne sredine. Takođe je potrebno navesti primere nekadašnjeg i sadašnjeg oblikovanja ambijenta u svetu i posebno na tlu naše zemlje, sa osvrtom na uslove u kojima je to oblikovanje nastalo.

Primeri oblikovanja ambijenta u svetu i kod nas, iz raznih epoha:

- Stounhendž, stara indijska arhitektura na tlu zemalja Latinske Amerike (Inka, Maja), gradovi stare Arabije (Jemen - Sana, Angkor-Vat, Severno-afrička zemljana naselja, Pompeja, Rimski forum, Dioklecijanova palata u Splitu, Briž, Sijana, Venecija, Njujork;

- Lepenski vir, Smederevo, Maglič, Počitelj, Dubrovnik, Ohrid, Prizren, delovi starog Beograda - ili odgovarajući eventualno sačuvani stari delovi naselja u nekom drugom mestu gde se škola nalazi, novi stambeni kompleksi, novi kompleksi sportskih objekata, današnji gradovi, sela, naselja raznih tipova u Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Metohiji.

- Intervencije umetnika "environment" - a u prostorima grada i prirode, japanski vrtovi, parkovi u renesansi i baroku, pojam francuskog i engleskog parka, pojam totalnog umetničkog dela u romantizmu, prvi pokušaji umetnosti okoline, umetnost "zemlja", rešenje enterijera u istoriji arhitekture.

Dovoljno je da budu pokazani snimci ovih objekata sa najkraćim i najpopularnijim informacijama o njima da bi učenici proširili raspon svojih predstava o mogućim izgledima raznih ambijenata.

Upoznavanje s osnovnim principima oblikovanja upotrebnih predmeta (uticaj funkcionalnosti na izgled predmeta, izgled predmeta kao izraz shvatanja lepog u određenom društvu i vremenu.

- Praktičan rad (vežbe) na posebnim zadacima iz oblasti primenjenih umetnosti: upoznavanje sa raznim mogućnostima da se vizuelno predstavi upotrebni predmet (izgledi tog predmeta kao trodimenzionalnog tela viđenog iz određenih uglova gledanja preseci, profili).

Organizovati dopunska predavanja iz oblasti koje se nekim svojim stranama dodiruju sa likovnom umetnošću: film, scenska umetnost, televizije i drugo. Po potrebi, u skladu sa problemima koji se rešavaju u praktičnom radu iz crtanja, slikanja, vajanja, grafike a i van toga, dati dopunske informacije iz istorije umetnosti i teorije umetnosti. Organizovati posete muzejima, galerijama, ateljeima, radionicama (štamparije, livnice, restauratorske radionice i sl.), predavanje i razgovore s umetnicima i kritičarima o likovnim umetnostima, posebno o savremenoj umetnosti.

NAPOMENA

Sadržaje programa koji se odnose na umetnost ambijenta, oblikovanje upotrebnih predmeta itd. treba izložiti učenicima kao posebna predavanja i vežbe, ili ih, po potrebi, u onom obimu u kome je to moguće, uključiti u korekturu praktičnog rada na crtanju, slikanju, vajanju, grafici, u razgovore između nastavnika i učenika. Poželjno bi bilo da budu prisutni u nastavi na oba načina. U svakoj godini daljeg školovanja gradivo iz ovih oblasti treba dopunjavati novim primerima uz utvrđivanje već usvojenih sadržaja i po mogućstvu, uz povezivanje čitavog gradiva sa praktičnim likovnim vežbama redovne nastave.

MUZIČKA UMETNOST

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave muzička umetnost je osavremenjavanje sadržaja sa temama koje obuhvataju stilove u svim umetnostima i u značajnim dostignućima pojedinih epoha kao i povezivanje muzike sa sadašnjim vremenom.

Zadaci fakultativne nastave muzičke umetnosti su da učenici:

- upoznaju vreme odnosno epohe i muziku i život tog vremena,

- sagledaju i shvate muzičku umetnost u okviru savremenih tema.

SADRŽAJI PROGRAMA

I Obavezne teme:

1. Renesansa u muzici povezana sa istorijom, književnosti i likovnom umetnosti.

2. Barok i rokoko u muzici, povezan sa arhitekturom, literaturom, ostalim umetnostima i društveno-istorijskim zbivanjima.

3. Klasicizam kao odraz jednog vremena u muzici, likovnoj umetnosti, književnosti i istoriji.

4. Romantizam - pravac u umetnosti povezan, muzikom sa svim umetnostima.

U svakom od ovih pravaca povezati i ostala društvena i tehnička dostignuća u toj epohi.

II Slobodne teme

5. Književnost kao inspiracija za muziku: Šekspir, Malarme, A. Dima, Puškin, Tolstoj u delima Verdija, Bizea, Čajkovskog, itd. (opere i baleti).

6. Religija kao duhovni motiv u delima: J. S. Baha, V. A. Mocarta, S. Verdija, G. Rosinija i drugih (kantate, mise, pasije, rekvijemi).

7. Duhovna muzika kao umetnički izraz pravoslavlja: P. I. Čajkovski, Musorgski, St. Mokranjac, St. Hristić, M. Tajčević, itd. (psalmi, opela itd.).

8. Književna dela vezana za muziku u obradi pojedinih zainteresovanih učenika uz pomoć nastavnika. Na primer:

a) E. Hansuk: O muzički lepom (lepota muzike) osnovi muzičke estetike uz primere i inserte

b) T. V. Adorno: "Filozofija nove muzike", osvrt na sadržaje knjige uz muzičke primere (Šenberg, Stravinski).

9. Velikani muzike - život i dela uz primere određenih kompozitora.

Na primer: R. Rolan: Betoven; G. de Portales: Šopen ili pesnik; K. Manojlović; Stevan Mokranjac; P. Konjović: Stevan Mokranjac; J. Andreis: Hektor Berlioz, itd.

10. Evropska ljubavna poezija i muzika

a) Srpska ili jugoslovenska određenog vremena

b) Određene epohe ili

v) Određene države

11. 20. vek u muzici tadašnjih savremenika - po slobodnom izboru i afinitetu učenika uz muzičke primere.

12. Džez kao odraz vremena i pravca u muzici uz najpoznatije primere.

13. Venecija-arhitektura, slikarstvo i muzika najslavnijeg doba.

14. Dubrovnik-poezija i muzika (XV-XIX vek).

15. Starogradske pesme kao izraz građanskog staleža, duha i vremena (muzički primeri, slike, slajdovi).

16. Narodna izvorna muzika Srbije vezana uz običaje, nošnje, instrumente i folklorne igre (muzički primeri, slike, slajdovi, zapisi, poslovice).

17. Etnomuzikološke karakteristike muzičkog folklora na tlu Jugoslavije (muzički primeri, slike, slajdovi, običaji).

18. "Evergrin" (uvek popularna) umetničke muzike (najpoznatija, najlepša dela uz anegdote i doživljaje o kompozitorima i njihovim inspiracijama).

III Savremene teme

19. Ljubav i muzika:

a) Muzika kao izraz savremenog života;

b) Muzika kao sredstvo komunikacije;

v) Muzika kao izraz bunta;

g) Muzika i patriotizam;

d) Muzika i ljubav prema bližnjem, prema voljenoj osobi.

20. Uticaj muzike na razvoj ličnosti:

a) Doživljaj pesme i igre;

b) Radost kolektivnog muziciranja;

v) Muzika kao značajan faktor u razvoju psiho-fizičkih osobina u raznim dobima razvoja ličnosti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Predložene teme obrađuju se od 1 do 4 časa, zavisno od interesovanja učenika, materijala za prezentovanje i aktuelnost događaja.

U okviru predviđenog fonda časova ima prostora koji nastavnik može da iskoristi u skladu sa trenutnim interesovanjima učenika, za aktuelne događaje u oblasti muzike u gradu, zemlji ili svetu. Takođe, mogu da se proširuju teme sa većim brojem muzičkih primera, koje, zbog vremenske ograničenosti, učenici ne mogu da slušaju na redovnoj nastavi a za njih su zainteresovani.

Nastavnik može da organizuje i susrete sa gostima koji kao predavači ili izvođači mogu da doprinesu upotpunjavanju sadržaja. Fakultativnu nastavu trebalo bi ostvarivati u muzičkim kabinetima uz potrebna nastavna i audio-vizuelna sredstva.

Sviranje

I razred	1 čas nedeljno	35 godišnje
II razred	1 čas nedeljno	35 godišnje
III razred	1 čas nedeljno	35 godišnje
IV razred	1 čas nedeljno	35 godišnje
		140 časova u okviru 4 godine

Ova nastava se organizuje za učenike koji sviraju pojedine instrumente a nastavnik ih prema vrsti instrumenata i njihovim mogućnostima sviranja povezuje u sastave. Prema interesovanjima i sastavima bira se literatura kao i vrsta muzike: klasična, džez ili zabavna muzika.

SOCIOLOGIJA KULTURE

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave sociologije kulture je da učenici shvate značaj kulture u ljudskom životu i radu kao i da shvate smisao stvaralaštva kao najvišeg i najvrednijeg oblika rada.

Zadaci fakultativne nastave sociologija kulture su da učenici:

- upoznaju osnovne vrste i oblike materijalne i duhovne kulture;

- razviju sposobnosti za otkrivanje funkcije i smisla kulture kao potrebe preobražavanja prirode i osvajanja sveta;

- razviju sposobnosti i smisao za korišćenje zaštitne funkcije kulture i održavanje psihičke stabilnosti i ravnoteže.

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Pojam i definicija kulture (12)

Kultura kao skup materijalnih i duhovnih vrednosti nastalih čovekovom aktivnošću.

Kultura i rad (svesne i nesvesne čovekove aktivnosti).

Stvaralaštvo kao najviši i najvredniji oblik rada.

Najvažniji ciljevi kulture: olakšanje održanja, produženja i napretka ljudskog društva.

Humanost i humanizam kao osnovni vrednosni i osmišljavajući princip kulture.

Dvosmeran i protivrečan karakter kulture: a) osvajački (u smislu osvajanja novog) i b) "eliminatorni" (kao razaranje i potiskivanje onoga što je neprihvatljivo, nepoželjno i prevaziđeno u kulturi: neljudsko, "životinjsko" ili "animalno", kič, šund i tome slično). Kultura kao celina i pojedini njeni delovi (odnos prema prirodi, prema sebi, prema drugim ljudima, prema ljudskoj aktivnosti i profesionalnoj orijentaciji, kao i prema životu uopšte).

Kultura i potkultura ("subkultura"). Kultura i protivkultura ("kontrakultura"). Kultura i nekultura. Kultura i polukultura. Kultura i lažna kultura ("pseudokultura"). Kultura i progres. Kultura i tradicija. Kultura i civilizacija. Marksistička kritika građanskih učenja i shvatanja kulture.

Kultura i ljudske potrebe (3)

"Hrejologija" kao nauka o ljudskim potrebama. Pojam i vrste potreba. Potrebe koje se obavezno moraju zadovoljiti (imperativne potrebe) i potrebe kojima se teži ("aspiracije"). Primarne i sekundarne potrebe. Istinske ("autentične") potrebe i lažne, prividne ("neautentične") potrebe. Iskrivljavanje i zloupotrebljavanje ljudskih potreba. Pojam i vrste "manipulacije" potrebama.

Osnovne funkcije kulture u ljudskom životu i njena najvažnija značenja (3)

Savlađivanje prirode, komunikacija, osmišljavanje (označavanje), sakupljanje i uskladištenje "informacija". Predviđanje i normativno regulisanje, održavanje psihičke stabilnosti i ravnoteže. Zaštitna funkcija kulture. Pokretačka (inicijatorska) funkcija.

Funkcija i smisao kulture kao savlađivanja odnosno preobražavanja prirode i osvajanja sveta (4)

Kultura ishrane, odevanja, stanovanja. Kultura i nered ("entropija"). Kultura rada. Kultura i tehnologija. Tehnička kultura. Materijalna i duhovna kultura.

Kultura i stvaralaštvo (10)

Pojam i definisanje stvaralaštva. Elementi stvaralačkog ciklusa: a) stvaralački potencijal; b) stvaralački proizvod; v) stvaralački proces; g) stvaralačka ličnost i d) stvaralačka situacija.

Stvaranje smislova i smislovi stvaralaštva. Stvaralaštvo kao prevazilaženje granica i ograničenja u stvarnosti. Smisao i besmislenost ("apsurd"). Takozvani virtuozni obrt kao jedan od ključeva stvaralaštva.

Osnovne teorije o stvaralaštvu: teorija prosvetljenosti, teorija intenziviranja, teorija poznavanja i korišćenja tehnike, teorija izazova, "propulzivna teorija", "finalistička teorija" i druge.

Stvaralaštvo kao ispravljanje grešaka ("korektokreacija"). Stvaralaštvo kao odbacivanje i isključivanje elemenata nevrednosti ("eskluzija"). Stvaralaštvo i inovacija. Stvaralaštvo i originalnost. Stvaralaštvo i kritika. Stvaralaštvo i vrednosti. Svesni i nesvesni momenti u stvaralaštvu: namera, predviđanje i improvizacija. Zadovoljstvo, nezadovoljstvo i patnja u stvaralaštvu.

Kultura kao sredstvo komunikacije i u funkciji komunikacije (2)

Čovekova potreba za razmenom energije i informacija. Antropološka, društvena, psihološka, estetska i druga značenja i nivoi komunikacije.

Govor i jezik kao sredstvo i cilj opštenja.

"Povratna sprega" i različiti tipovi komunikacije.

Kultura "masovnog društva" i sredstva masovnih komunikacija (7)

Pojam tzv. masovnog društva i njegove odlike.

Osnovna obeležja kulture masovnog društva (masovna kultura).

Kulturna priroda i specifičnost pojedinih sredstava masovne komunikacije (štampe, radija, filma, televizije, stripa, fotografije, oglasa, gramofonske ploče, telefona, magnetofona, video i zvučnih kaseta, pisaće mašine i sl.).

Masovna kultura. Kič i šund.

Nastanak kiča i šunda. Istorijske i kulturne okolnosti.

Principi kiča i vrste čovekovog odnosa prema stvarima.

Kič-objekat i kič-subjekat.

Vrednosna analiza i kritika kiča.

Osmišljavajuća i označavajuća funkcija kulture (2)

Saznanje i označavanje. Instinktivni i intencionalni oblici označavanja i opštenja. Simbolička sposobnost čoveka u kulturi.

Pojam vrednosti i vrednovanja u kulturi.

Normativna funkcija kulture (6)

Organizacija i "entropija".

Represivna i avangardna kultura.

Totalitarizam kao regresija i normiranje u kulturi.

Smisao tehničkih, moralnih, higijenskih i drugih normi u kulturi.

Cenzura i zabrane u kulturi.

Tabu u strukturi drevnih kultura.

Navike i stvaralaštvo.

Održavanje psihičke stabilnosti i ravnoteže (2)

Kultura kao oslobađanje od prigušivanih nagona i napetosti.

Rituali i igre. Tzv. strasne situacije.

Stvarna i iluzorna svest (realnost i imaginacija), odbrambeni mehanizmi (identifikacija, projekcija, racionalizacija, represija i sl.).

Kultura i fizička, odnosno duhovna patologija.

Zaštita funkcija kulture (2)

Zdravstvena kultura čoveka (hrana, voda, vazduh, toplota. Sunčeva svetlost, kretanje, odmor, komuniciranje, zabava, razonoda).

Kultura i slobodno vreme. Kulturno-umetnički amaterizam i slobodne aktivnosti. Hobi. Borba protiv ograničenja slobode, otuđenja, postvarenja ("reifikacije"), birokratije, tehnokratije i manipulacije u kulturi.

Kulturna politika i modeli kulturne politike (5)

Pojam kulturne politike.

Tipovi i modeli kulturne politike (kompleksni, supstitucionalni, rezervisane intervencije, autohtoni i samoupravni).

Organizacija i finansiranje u kulturnoj politici.

Pitanja odnosa i razvoja nacionalnih kultura.

Kultura kao razmena u procesima "akulturacije" i "enkulturacije" ili "inkulturacije".

Kritika "kulturtregerstva" kao shvatanja o mehaničkom prenošenju kulture.

Pojam i problematika kulturne revolucije.

Sociologija umetnosti (7)

Osnovni pravci u savremenoj sociologiji umetnosti.

Empirijska orijentacija u savremenoj sociologiji umetnosti.

Sociologija umetničke komunikacije. Sociologija umetničke avangarde.

Osnovi posebnih sociologija umetnosti (4)

Sociologija književnosti i pozorišta. Sociologija filma. Sociologija likovnih umetnosti i arhitekture. Sociologija muzike.

Sociologija religije (3)

Religije u prvobitnoj zajednici (animizam, fetišizam, magija, tabu, totem).

Mit.

Monoteističke svetske religije (hrišćanstvo, budizam, islam).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Struktura programa sociologije kulture koncipirana je tako da omogući sticanje znanja iz nauke o kulturi. Ovaj program ima međuzavistan odnos prema ciljevima, zadacima i sadržajima istorije, filozofije, muzičke i likovne kulture.

Neposredan zadatak ovog predmeta jeste razvijanje sposobnosti povezivanja stečenih opšteteorijskih znanja o čoveku i njegovom svetu sa potrebama shvatanja značaja kulture u ljudskom životu i radu, otkrivanja smisla stvaralaštva kao najvišeg i po čoveka najdostojnijeg oblika rada i razvijanje sposobnosti samostalnog i kritičkog mišljenja o vrednostima određenih vrsta i ciljeva kulture.

Imajući u vidu postavljeni cilj i zadatke ovog predmeta i njihovu vezu sa programima drugih predmeta i oblika rada, realizacija nastave mora biti usmerena ka istinskoj korelaciji sa iskustvom i znanjem učenika u oblasti kulture.

U toku obrade bilo koje teme moraju biti razrađeni humanizam i stvaralaštvo kao osnovni vrednosni principi kulture na primerima naše istorije i naše narodne kulture. Sagledavanjem vrednosti narodne kulture u odnosu pojedinaca i grupe prema sebi, svojoj prirodnoj sredini, tradiciji i civilizaciji - saznaju se osnovne funkcije kulture u ljudskom životu i značenja istinskih i prividnih potreba.

U sagledavanju normativne i zaštitne funkcije kulture neophodno je označiti smisao pojedinih načina ishrane, stanovanja, odevanja, rada i korišćenja slobodnog vremena, kao i smisao i vrednovanje tehničkih, moralnih i drugih normi kulture.

Mada su u programu date naizgled posebne tematske celine: sociologija umetnosti, sociologija religije, potrebno je sadržaje ovih tematskih celina obrađivati u okviru prethodnih poglavlja, tako da budu teorijska pretpostavka za sagledavanje vrednosti pojedinih oblika i vrsta naše narodne i nacionalne umetnosti i osnova za kritičko sagledavanje prisutnih pojava fetišizma, magije, mita i raznih oblika svesti i pripadnosti. Time bi se doprinelo podizanju kulturnog nivoa kod učenika i razvijanju pozitivnog stava prema tekovinama kulture.

ISTORIJA UMETNOSTI

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave istorije umetnosti je upoznavanje učenika sa najvažnijim dostignućima svetske i jugoslovenske umetnosti, sa umetničkim stilovima, značajnim spomenicima i najvećim majstorima istorije umetnosti.

Zadaci fakultativne nastave istorije umetnosti su da učenici:

- upoznaju osnovne pojmove i zakonitosti estetike;

- razvijaju sposobnost opažanja i kritičkog prosuđivanja vrednosti umetničkog dela, odnosno sposobnost da stvore uslove za izgrađivanje kriterijuma i sopstvenog odnosa prema umetnosti i kulturi;

- razviju naviku posećivanja izložbi, muzeja, galerija i drugih umetničkih manifestacija.

I godina učenja

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I Umetnost prvobitne zajednice (1+1)

Društvene osnove pojave umetnosti. Pećinsko slikarstvo: Lasko, Altamira. Neolitska umetnost: Stounhendž, dolmeni, menhiri, grnčarstvo. Neolit u Jugoslaviji: Vinča, Lepenski vir, bronzano doba: oruđa i oprema.

II Umetnost istočnjačkih naroda (4+3)

Egipatska umetnost

Idejne osnove. Civilizacija. Mitovi. Arhitektura. Mastabe, piramide, hramovi. Skulptura: reljefi i statue. Slikarstvo: teme, osnovne odlike, razvoj. Zanatstvo: zlatarstvo, ukrašavanje posuđa, nakit. Tutankamonova grobnica.

Mesopotamska umetnost

Društvo i epoha. Umetnost Sumeraca IV i III milenija. Vavilonska umetnost II milenija. Asirska umetnost. Kasna vavilonska umetnost. Persijska umetnost. Uticaj na stvaranje kasnijih epoha.

Kritsko-mikenska umetnost

Literarni izvori i arheološka otkrića. Krit - palata u Knososu i Festosu. Mikena i njeni ostaci: Lavlja kapija, megaron, krug grobova, Atrejeva riznica. Radovi u metalu i slikarstvo.

III Umetnost antičkih naroda (8+6)

Antička grčka umetnost

Grčka umetnost arhajskog perioda

Kratak pregled grčke istorije. Ideološke osnove grčke umetnosti. Grčka svetilišta - Delfi. Arhitektura: Klasični grčki hram. Dorski stil i njegove karakteristike. Arhajska skulptura.

Grčka umetnost klasičnog perioda

Perikle i njegov značaj za grčku kulturu. Akropolis sa svojim spomenicima. Vajarstvo: Fidija, Miron i Poliklet. Odlike jonskog stila.

Grčka umetnost helenističkog perioda

Peloponeski ratovi. Nadgrobni spomenici. Praksitel, Skopas, Lizip. Posledice osvajanja Aleksandra Velikog na umetnost. Korintski stil. Mauzolej u Halikarnasu. Tanagra statuete.

Grčko vazno slikarstvo

Protogeometrijski, geometrijski, vaze crno figuralnog vaze crveno figuralnog stila.

Etrurska umetnost

Etrurska kultura, gradovi, arhitektura: hramovi. Grobnice i njihova dekoracija - slikarstvo i reljefi. Sarkofazi, urne.

Rimska umetnost

Arhitektura: gradovi, kuće, bazilike, kupatila, koloseumi. Skulptura - reljefi i portreti. Slikarstvo - freske i mozaici.

IV Umetnost srednjeg veka (6+5)

Ranohrišćanska umetnost

Istorijski uslovi. Veze između kasnorimske i ranohrišćanske umetnosti. Katakombe i način njihove dekoracije. Reljefi sa sarkofaga, slonovača.

Vizantijska umetnost

Formiranje Vizantije. Zlatno Justinijanovo doba. Sveta Sofija u Carigradu. Ravena i njeni spomenici (San Vitole, San Apolinare).

Ikonoborstvo i renesansa pod Makedoncima. Knjižna iluminacija. Latinsko carstvo i ponovni uspon Vizantije.

Romanska umetnost

Preromanski period. Seobe naroda i karolinška renesansa. Romanska arhitektura. Glavni spomenici u Italiji, Francuskoj, Španiji. Povezanost romanske arhitekture i skulpture. Freske.

Gotska umetnost

Društvene i ekonomske osnove za pojavu Gotike. Formiranje i razvoj. Osnovna karakteristika arhitekture. Novine. Francuska kao kolevka gotske arhitekture i njeni glavni predstavnici: Notr Dam, Rems, Šartr. Arhitektura u ostalim evropskim zemljama.

Glavna obeležja gotske skulpture. Njeni izvori i ikonografija. Plastika u drvetu i slonovoj kosti.

Gotsko slikarstvo: vitraži, minijature. Procvat umetničkih zanata.

V Jugoslovenska srednjovekovna umetnost (8+6)

Jugoslovenska srednjovekovna umetnost

Pregled srednjovekovne istorije jugoslovenskih naroda

Arhitektura i slikarstvo XII veka tj. spomenici vizantijskog tipa na našem tlu

Raški stil

Umetnost XIV veka

Moravska škola

Jugoslovenska umetnost srednjeg veka u Dalmaciji

VI Umetnost renesanse (22) (12+10)

Protorenesansa

Arhitektura rane renesanse

Skulptura rane renesanse

Slikarstvo rane renesanse

Visoka renesansa: Leonardo da Vinči

Mikelanđelo Buonaroti

Rafaelo Santi

Renesansa u Veneciji

Renesansa u Flandriji (Van Ajk, Boš, Brojgel)

Renesansa u Nemačkoj

Renesansa na našem tlu

II godina učenja

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

I Barok (10+6)

Idejne osnove i pojam baroka. Obeležja barokne arhitekture. Glavni spomenici

Lorenco Bernini i barokna skulptura

Slikarstvo baroka u Italiji. Karači i njihova slikarska akademija, Karavađo i njegov uticaj na evropsko slikarstvo

Barokno slikarstvo u Španiji: El Greko, Velaskez, Muriljo, Zurbaran

Širenje baroknih shvatanja po Evropi - Rubens

Društvene i kulturne prilike XVII veka u Holandiji Renbrant.

Sedamnaesti vek u Francuskoj za vladavine Luja XIV: arhitektura, Pusen, Loren; umetnički zanati, tapiserija, nameštaji, sitna plastika, zlatarstvo.

II Evropska umetnost XVII veka (4+2)

Društveni i umetnički okviri epohe. Francuski arhitekti XVIII veka i njihova dela.

Glavne struje u francuskom slikarstvu: Vato, Šarden. Obnova mletačkog slikarstva: Tijepolo i Engleska nacionalna škola XVII veka

Neoklasicizam. Poreklo. Arhitektura. Skulptura. Slikarstvo Luja Davida i Engra.

III Umetnost XIX veka (10+6)

Društveni okviri epohe. Arhitektura.

Pojava umetničkih pravaca: romantizam - Ežen Delakroa, Žeriko, Goja.

Realizam u Francuskoj. Poreklo i obeležja. Kurbe, Domie, Mile.

Impresionizam - poreklo i osnovne karakteristike. Glavni predstavnici: Mone, Mane, Renoar, Dega.

Impresionistička skulptura: Roden i Medardo Roso

Neoimpresionizam - Žorž Sera. Stvaralaštvo Vinsenta Van Goga

Pol Gogen i slikari Monmartra

Stvaralaštvo Pola Sezana i njegov značaj za savremenu umetnost

IV Umetnost XX veka (10+7)

Idejne osnove evropske umetnosti XX veka. Arhitektura: Novi građevinski materijali, funkcionalizam moderne arhitekture

Ekspresionizam i njegovi predstavnici: Edvard Munk, Džems Ensor, grupa "Most" i "Plavi jahač". Oskar Kokoška

Kubizam - odlike i predstavnici

Stvaralaštvo Pabla Pikasa

Futuristi i grupa "Dada"

Nadrealizam kao pojava u književnosti, filmu i slikarstvu

Pojava apstraktne umetnosti. Vasilij Kandinski

Pit Mondrijan i neoplasticizam

Ruska umetnost početkom XX veka

Škola industrijskog dizajna - Bauhaus

Evropska skulptura u prvoj polovini XX veka. Glavni nosioci novih tendencija. (Brankusi, Mur)

V Jugoslovenska moderna umetnost (8+7)

Društveni i umetnički okviri epohe. Umetnost XVIII i XIX veka

Impresionizam u jugoslovenskoj umetnosti. Nadežda Petrović i slovenački slikari

Umetnost između dva rata

Posleratna umetnost jugoslovenskih naroda

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Svaka oblast istorije umetnosti zastupljena je određenim brojem časova u okviru kojih se nalaze i časovi za obnavljanje i utvrđivanje gradiva koja će predmetni nastavnik rasporediti po potrebi.

Priroda predmeta isključuje verbalizam u nastavi i upućuje na to da izlaganja stalno prate ilustrativni materijal. Pri tome, uz nenametljivu pomoć nastavnika, nastojati da se i učenici uključe u analizu umetničkih stilova i dela. Pri realizaciji programa, težište staviti na objašnjavanje razloga nastanka i prestanka određenih umetničkih shvatanja u datoj epohi, a manje u biografskim podacima i suvoparnim činjenicama.

Učenike treba uvoditi u samostalno korišćenje stručne literature iz oblasti istorije umetnosti.

U skladu sa sadržajima koje obrađuje, nastavnik treba da organizuje posete odgovarajućim muzejima, galerijama i srednjovekovnim spomenicima kulture.

Pri radu bi trebalo koristiti sva savremena sredstva nastave: epidijaskop, dijaprojektor, video i dr.

PEDAGOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave pedagogije je da učenike upozna s bitnim osobenostima i zakonitostima pedagoških pojava, fundamentalnim pitanjima vaspitanja i osnovnim etapama razvoja pedagoške teorije i nauke.

Zadaci fakultativne nastave pedagogije su da učenici:

- steknu opšta znanja iz pedagogije;

- shvate i usvoje osnovne pedagoške pojmove i kategorije;

- upoznaju nastanak i razvitak glavnih pedagoških ideja;

- upoznaju razvoj školskog sistema u našoj zemlji;

- upoznaju savremene probleme vaspitanja i obrazovanja i mogućnosti njihovog proučavanja i rešavanja.

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I Predmet, zadaci i metode pedagogije (16)

Predmet pedagogije. Osnovni pedagoški pojmovi i kategorije. Odnos pedagogije i drugih nauka. Zadaci pedagogije. Različiti metodološki pristupi u proučavanju vaspitanja. Osnovne metode, postupci i instrumenti u proučavanju pedagoških pojava. Metode naučnog istraživanja u pedagogiji.

II Nastanak i razvitak pedagoške teorije i nauke (18)

Razvoj pedagoških ideja od antike do buržoaskog društva: grčki filozofi o vaspitanju; M. F. Kvintilijan; J. A. Komenski. Razvoj buržoaske pedagogije do konstituisanja pedagogije kao nauka: Ž. Ž. Ruso; H. Pestaloci; pedagozi XIX veka: A. Dosterveg, F. Frebel i H. Spenser; J. F. Herbart. Razvoj socijalističkih pedagoških ideja: T. Mor i T. Kampanela; engleski i francuski utopisti, socijalisti i komunisti XVII i XVIII veka o vaspitanju; R. Oven i Furije. Pedagoški pogledi K. Marksa, F. Engelsa i Lenjina.

Savremene pedagoške tendencije u Evropi. Savremena pedagoška kretanja van evropskih zemalja.

III Cilj i zadaci vaspitanja (16)

Neophodnost poznavanja ličnosti vaspitanika. Osnovni činioci razvitka ličnosti. Cilj vaspitanja. Zadaci vaspitanja. Determinante cilja i zadataka vaspitanja. Cilj vaspitanja u savremenom društvu. Pojam i zadaci intelektualnog, moralnog, estetskog i fizičkog vaspitanja. Sadržaji obrazovno-vaspitnog procesa. Opšti pedagoški principi, metode i sredstva vaspitanja.

IV Slobodno vreme (7)

Pojmovno određenje slobodnog vremena kao pedagoške kategorije u školi. Funkcija slobodnog vremena: odmor, razonoda i razvoj ličnosti; specifičnost programiranja slobodnog vremena u školi. Potrebe učenika i slobodno vreme. Ispitivanje interesovanja učenika za sadržaje aktivnosti u slobodnom vremenu. Organizacija slobodnih aktivnosti učenika u školi.

V Sistem vaspitanja i obrazovanja u Jugoslaviji (10)

Razvoj sistema školstva u Jugoslaviji. Predškolsko vaspitanje. Osnovno vaspitanje i obrazovanje. Srednje obrazovanje i vaspitanje. Više i visoko obrazovanje. Specijalno vaspitanje i obrazovanje. Obrazovanje odraslih. Vanškolski činioci vaspitanja i obrazovanja.

VI Nastavnik i vaspitač (3)

Izbor i obrazovanje pedagoškog kadra. Odlike poziva nastavnika i vaspitača. Ličnost nastavnika i vaspitača.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

U koncipiranju programa uzete su u obzir sledeće činjenice: da se radi o programu fakultativnog predmeta u okviru kojeg učenici prvi put sistematski izučavaju pedagoške pojave, pojmove i kategorije; da je to program koji predstavlja osnovu da se učenici upoznaju sa ulogom i značajem nastavničkog poziva.

Ovaj program je koncipiran tako da uvodi učenike u pedagošku problematiku, etape razvoja pedagoških teorija i zakonitosti pedagoških pojava. Nastojalo se, koliko je to god bilo moguće, da program sadrži ne samo osnovne i opšte pedagoške činjenice nego i da bude aktuelan. Značajna pažnja je posvećena pojmu, prirodi i karakteristikama vaspitanja, zatim, nastanku, razvoju i savremenom stanju pedagoške nauke kao i osnovnim metodološkim problemima vaspitanja i pedagogije.

Pitanjima sistema obrazovanja i vaspitanja u Jugoslaviji obuhvaćena su sva osnovna pitanja kako sistema u celini tako i svakog njegovog strukturalnog dela. U program je ugrađena i posebna tematska celina slobodno vreme kao pedagoška kategorija. Program se završava osvrtom na poziv nastavnika i vaspitača, na osobenosti i privlačnosti tog poziva.

Program je podeljen na šest programskih celina. Kriterijumi podele su ne samo sadržinski (da se obezbedi postupak i logičnost u obradi osnovnih i opštih pedagoških kategorija), nego i metodički (da se progresivno smanjuje udeo reproduktivnih a povećava udeo produktivnih aktivnosti učenika). U okviru svake programske celine navodi se više posebnih sadržinskih komponenti koje ne treba uvek identifikovati kao nastavne jedinice. Nastavnik može da, u skladu sa znanjem i interesovanjem učenika, odredi koje sadržinske komponente čine nastavnu jedinicu. Za realizaciju pojedinih programskih celina naznačen je orijentacioni broj časova, s tim da se ostavlja nastavniku da u neposrednom planiranju može, u zavisnosti od toga kako učenici usvajaju pojedine sadržaje, odstupiti od tog broja (najviše za 10 odsto u okviru jedne programske celine).

Primenom savremenih metoda i oblika rada u nastavi, učenike treba osposobiti za uspešno vođenje razgovora i za diskusiju o svim aktuelnim pedagoškim problemima i pitanjima vaspitanja i obrazovanja predviđenim programom. Učenike treba navikavati na korišćenje pedagoške literature, uočavanje pravih problema i postavljanje smišljenih pitanja.

Za uspešnije ostvarivanje cilja i zadataka ovog programa neophodno je organizovati i raznovrsne vannastavne oblike rada: pedagoške sekcije, tribine i debatne grupe, u kojima će učenici efikasnije ispoljavati interesovanje, samoinicijativu i sposobnosti samostalnog i kritičkog mišljenja pri razmatranju određene pedagoške problematike.

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave iz psihologije je usvajanje znanja koja omogućavaju učenicima da shvate biološku i društvenu uslovljenost psihičkog života i doprinose formiranju naučnog pogleda na svet, na čoveka i njegovo individualno i društveno ponašanje.

Zadaci fakultativne nastave ovog predmeta su da učenici:

- uvide razvojnost psiholoških pojava;

- shvate prirodu razvojnih promena;

- steknu osnovna znanja o činiocima koji određuju psihički razvoj, o teorijama psihološkog razvoja;

- upoznaju osnovne psihološke karakteristike pojedinih perioda razvoja;

- sagledaju razlike u pogledu brzine, sklopa i dometa razvoja pojedinaca i ljudskih grupa;

- sagledaju razlike u pogledu mišljenja, osećanja i doživljavanja pripadnika različitih uzrasnih grupa;

- razviju veštinu da se sporazumevaju sa pripadnicima različitih uzrasnih, kulturnih i socijalnih grupa kao i sa pojedincima koji u razvoju odstupaju od modalnih vrednosti.

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. OPŠTI PROBLEMI PSIHIČKOG RAZVOJA (14)

1. Pojam razvoja i razvojne promene, razvojne i nerazvojne (ciklične i sl.) razvojne i patološke promene, razvojne i degenerativne promene.

2. Detinjstvo - odraslo doba: razlike (kvantitativne, kvalitativne), uloga nezrelih formi i perioda sazrevanja, detinjstvo kod različitih bioloških vrsta (sličnosti i razlike), osobenosti čovekovog detinjstva. Sećanja iz detinjstva i infantilna amnezija.

Demonstracija: slike mladunčadi i odraslih pripadnika različitih vrsta.

Vežba: Evociranje najranijih sećanja iz detinjstva kod učenika ili analiza najranijih sećanja u memoarskim književnim delima.

3. Varijacije u razvoju: individualne i prosečne krivulje razvoja: razlike u pogledu brzine, sklopa i dometa razvoja - pojam norme razvoja i njegova relativnost.

Ontogenetske varijacije, razlike između pojedinih uzrasta i razvojnih perioda. Istorijske razlike u pogledu psihičkih funkcija i ponašanja. Socijalne razlike (psihološke razlike među pripadnicima različitih socijalnih grupa). Međukulturne razlike (razlike među pripadnicima različitih kultura). Individualne razlike.

Demonstracija: fotografije fizičkog izgleda pripadnika različitih ljudskih grupa.

Vežba: analiza socijalnih, kulturnih ili istorijskih razlika u pogledu ponašanja (na osnovu filmova, opisa u književnim delima, opisa iz dokumentarističke literature, opisa iz naučnih istraživanja) - po izboru nastavnika i učenika.

Grupna diskusija: Normalne (individualne i grupne razlike i patologija (razlikovanje drugačijeg od nenormalnog i inferiornog).

4. Osnovne metode izučavanja psihičkog razvoja.

Longitudinalna i transverzalna metoda. Istorija slučaja. Biografska metoda i metoda priče o svom životu. Komparativno proučavanje pripadnika različitih bioloških vrsta i različitih kultura. Ekologija ljudskog razvoja.

Vežbe: uporedni ekološki opis dveju sredina (selo, grad, stari grad - novi grad, različita sredina u kojima žive deca, jasle, vrtići, škole, domovi za decu, bolnice, dečja igrališta itd.) - po izboru nastavnika i učenika.

5. Činioci psihičkog razvoja.

Biološki činioci: genetički, organski, genetika razvoja.

Genetika ponašanja psihičke osobine sa različitim stepenom genetičke determinacije. Učenje o somatskim tipovima. Genetički određene razlike u brzini individualnog razvoja.

Ilustracija: Daunov sindrom (genetičko određenje, fizički izgled, mentalni razvoj).

Socijalni činioci: makro i mikro socijalni činioci. Društveni sistem, klasno-slojna pripadnost, društvene institucije, značaj različitih socijalnih grupa. Socijalna interakcija i komunikacija u malim grupama (porodica, grupe vršnjaka). Društvene institucije za decu kao okvir psihičkog razvoja.

Ilustracija: opis razlika u društvenim uslovima gradske i seoske sredine kod nas i njihov uticaj na psihički razvoj. (Alternativno: prikaz nekog psihološkog istraživanja u kome se pokazuju razlike u razvoju pripadnika različitih socijalno-ekonomskih grupa).

Kulturni činioci: kulturni sistem, sistemi znanja, uverenja i vrednosti: tradicije i običaji, kulturne norme, različiti stilovi života: kulturne tvorevine (jezik, umetnost, nauka, religija).

Diskusija: odnos kulture i psihičkog razvoja (na osnovu referata koje pripremaju učenici o pojedinim delovima po ličnom izboru: na primer: M. Mid: "Odrastanje na Samon", Levi Štros "Divlja misao", dela Froma itd.).

Interakcija činilaca: neodvojivost socijalnih i kulturnih činilaca interakcije socijalno-kulturnih i bioloških činilaca.

Aktivnost jedinke kao činilac razvoja. Protivrečnosti između jedinke i okoline, kognitivni konflikt, socijalno-kognitivni konflikt. Razni oblici konflikta unutar jedinke kao pokretač razvoja. Neravnoteža, uravnotežavanje i autoregulacija.

Ilustracija: Pijažeovo shvatanje neravnoteže, opis nekoliko oblika neravnoteže i njihov značaj za mentalni razvoj.

6. Teorija psihičkog razvoja.

Nativizam - empirizam, biheoviorizam organizmičke teorije. Psihoanalitička teorija, neopsihoanalitičke teorije. Kulturalističke teorije.

7. Periodizacija psihičkog razvoja.

Problem izdvajanja perioda razvoja kontinuirani i skokovit razvoj, kvalitativne i kvantitativne promene, univerzalnost periodizacije: da ili ne.

Merila periodizacije: biološka, socijalno-kulturna, psihološka, pedagoška i njihove kombinacije.

Periodizacija celokupnog razvoja ili periodizacija razvoja pojedinih funkcija.

Kritički (prelazni) i stabilni periodi razvoja, pojam razvojne krize, značaj kritičkih i stabilnih perioda. Pregled pojedinih periodizacija.

Ilustracija: analiza Eriksonovih osam faza životnog ciklusa.

B. OSNOVNE PSIHOLOŠKE KARAKTERISTIKE POJEDINIH RAZVOJNIH PERIODA

1. Rano detinjstvo (9)

Uzrasne i psihološke granice ranog detinjstva.

Biološke karakteristike: Novorođenče i njegova relativna kompentencija (motoričke, perceptivne, socijalne). Odojče i njegove osnovne karakteristike. Organsko sazrevanje i promene ponašanja.

Socijalni status odojčeta, deteta ranog uzrasta: nezrelost i socijalno-kulturni obrasci odnosa prema njoj: porodično i institucionalno i podizanje male dece.

Psihološka karakteristika. Ubrzan razvoj. Socijalizacija deteta. Razvoj motoričkih, saznajnih, afektivnih i socijalnih sposobnosti. Uspostavljanje efektivne vezanosti, njen razvoj razvoj samostalnosti i početak formiranja ličnog identiteta.

Poremećaji i razvojni rizici: zaostajanje u razvoju. Mentalna zaostalost, infantilni autizam, posledica afektivnog lišavanja i socijalne izolacije.

Vežba: analiza umetničkih tekstova o afektivnoj vezanosti i afektivnom lišavanju (bajke, legende i sl.) ili posmatranje socijalne interakcije i komunikacije male dece ili prikazivanja slučaja infantilnog autizma - po izboru.

2. Predškolsko detinjstvo (9)

Uzrasne i psihološke granice ovog perioda.

Biološke karakteristike; organsko sazrevanje, sazrevanje nervnog sistema, različita brzina sazrevanja pojedinih sistema, osobenosti više nervne delatnosti.

Socijalni status, širenje socijalnog okruženja deteta, ulazak u grupe vršnjaka, izlazak iz porodice, uključivanje u predškolske ustanove.

Psihološke karakteristike. Proces socijalizacije. Usvajanje socijalnih uloga, uloga pola, razvoj moralnosti, vrednosti i kulturnih normi. Intenzivan razvoj saznajnih funkcija (mišljenja, govora) i sticanje značajnih socijalnih kompetencija. Predoperacionalno mišljenje. Dalji razvoj samosvesti, ličnog identiteta. Igra kao vodeći oblik aktivnosti deteta.

Poremećaji i razvojni rizici: minimalna oštećenja mozga, dečja šizofrenija, fobije i strahovi, efekti socijalno-kulturne deprivacije.

Grupna diskusija: Predškolska deca i odrasli - kvalitativne ili kvantitativne razlike? (tj. diskusija o razlikama u mišljenju i doživljavanju između dece i odraslih).

3. Školsko detinjstvo (9)

Uzrasne i psihološke granice školskog detinjstva.

Biološke promene: telesni razvoj, promene pri prelasku sa predškolskog uzrasta, dozrevanje viših moždanih struktura.

Socijalni status: krupne promene u socijalnom položaju deteta sa polaskom u školu, uključivanje u socijalne institucije, i prihvatanje socijalnih obaveza i školskog učenja kao oblika rada.

Psihološke karakteristike. Razvoj operacionalnog i logičkog mišljenja, usvajanje sistema znanja i kulture, izgradnja pojmovnih sistema. Socijalizacija deteta u porodici, u vršnjačkoj grupi i posebno u školi kao socijalnoj instituciji. Razvoj moralnosti i drugih socijalnih normi, razvoj samosaznanja, identiteta.

Poremećaji i razvojni rizici: nesposobnost za učenje, strah od škole (škola fobija), poremećaji ponašanja.

Vežbe: Detetova percepcija škole i nastavnika ispitivanja i diskusija.

Analiza uzoraka spomenara: leksikona i diskusija o psihološkim potrebama dece.

4. Period adolescencije (11)

Uzrasne i psihološke granice adolescencije.

Biološke promene: proces osamostaljivanja, uključivanja u šire socijalne grupe adolescent i profesija.

Psihološke karakteristike. Novine u saznajnom razvoju: promene u afektivnoj sferi. Promene socijalnih odnosa sa odraslima. Vršnjačke grupe i njihova uloga. Odnos među polovima. Potraga za identitetom i integritetom ličnosti.

Poremećaji u razvoju i rizici: adolescentna kriza i poremećaji ponašanja, adolescentna šizofrenija, depresija, delikvencija.

Vežbe: Sukob generacija: diskusija učenika sa nastavnicima sa igranjem uloga i obrtanjem uloga (teme za diskusiju: odevanje učenika, odnos prema školi, muzički ukusi mladih, disciplinski prekršaji, odnos među polovima i sl. - po izboru učenika i nastavnika).

5. Odraslo doba (9)

Uzrasne i psihološke granice, period rane odraslosti, period pozne odraslosti.

Biološki status: odsustvo krupnijih organskih promena, stanje zdravlja: problemi menopauze i klimakterijuma u periodu pozne zrelosti.

Socijalni status: društvene i profesionalne uloge. Odnos prema društvu (prihvatanje odgovornosti, konformizam, povlačenje).

Psihološke karakteristike. Razvojne promene u psihičkim funkcijama u odraslom dobu. Razlike u krivuljama razvoja različitih funkcija (funkcije koje se razvijaju, koje stagniraju i koje počinju da opadaju). Formiranje porodice i roditeljstva, socijalizacija socijalizatora (zbog povratnog dejstva dece). Profesionalno ponašanje i kreativnost. Pravljenje životnog bilansa, identitet i samosvest odraslog.

Poremećaji i rizici: životne krize (konflikti u profesiji i u socijalnoj grupi, krize porodičnih odnosa, razvodi, krize odnosa sa decom), konformizam ili izolacija: problemi prevremenog starenja.

Vežbe:

1) Kako adolescenti opažaju odrasle - ispitivanje i diskusija.

2) Sukobi roditelja i dece: ko je u pravu? (Grupna diskusija povodom nekog aktuelnog sukoba između roditelja i dece).

6. Period starenja (9)

Uzrasne i psihološke granice, individualne i socijalno-kulturne razlike u definisanju starosti.

Biološki status: početak i tok degenerativnih promena, genetičke i sredinske determinante stvaranja, velike individualne razlike u brzini starenja.

Socijalni status: povlačenje iz aktivnog profesionalnog života i posledice, promene, u porodici i socijalna izolacija starih, različiti socijalno-kulturni obrasci odnosa prema starim osobama.

Psihološke karakteristike: Opadanje nekih funkcija usled degenerativnih organskih promena i predohrana tog opadanja. Razlika u brzini promena pojedinih psihičkih funkcija. Socijalni odnosi i psihološke potrebe starih. Lični integritet naspram životnog razočarenja. Smisao života i odnos prema smrti.

Poremećaji i rizici: degenerativne promene psihičkih funkcija, senilnost i senilna demencija, staračke psihoze.

Vežba: Poseta domu penzionera i diskusija o psihičkim potrebama starih. Alternativno: akcija pomoći starim osobama sa potonjim analizama.

Završne vežbe: Diskusija o prikazu životnog ciklusa u književnosti (na osnovu referata koje pripremaju učenici o pojedinim književnim delima u kojima je prikazan neki period života). Razlike i sličnosti u prikazu karakteristika svakog životnog perioda u književnosti i psihologiji.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Pri koncipiranju nastave ovog predmeta nastojalo se da se osnovne didaktičko-metodičke zamisli ugrade u sam program jer je to najbolja garancija da će se one i ostvariti, jer se tako povećava stepen njihove obaveznosti, a s druge strane, sadržaji i načini realizacije nastave su organski povezani. Stoga će se ovde samo eksplicirati psihološka i didaktičko-metodička načela na kojima je program zasnovan.

Prva karakteristika didaktičko-metodičke zamisli jeste nastojanje da se usvajanje ovog gradiva što čvršće poveže sa znanjima koje učenici stiču u drugim predmetima. Najpre, ovaj program je pravljen tako da se oslanja na sadržaje programa psihologije koji mu prethodi i koji sadrži elemente opšte psihologije i psihologije ličnosti. Pored toga, povezivanje i sa programom sociologije. Druga i izuzetno važna spona ostvarena je sa programom iz književnosti. Pošto se dobar deo književnosti odnosi upravo na probleme različitih životnih doba (npr. dela koja se i po naslovu odnose na detinjstvo, mladost itd.) čini se vrlo plodnim da se naučna saznanja o promenama tokom životnog ciklusa, koja sadrži razvojna psihologija, što čvršće povežu sa umetnički oblikovanim prikazom tih istih pojava. I najzad, ali možda najznačajnije, u okviru ponuđenih vežbi pokušano je da se učenje razvoja psihologije poveže sa životnim iskustvom samih učenika: sa njihovim svežim sećanjem na sopstveno odrastanje, a ličnim iskustvima stečenim u životnoj interakciji sa pripadnicima drugih uzrasnih grupa (sa starijim od sebe kao što su roditelji, nastavnici ali i sa mlađim od sebe).

Druga oslona tačka didaktičko-metodičke zamisli ovog predmeta čine nastojanja da se primene oblici aktivnog učenja ali primereni uzrastu. Zbog toga je na odgovarajućim mestima u programu predviđeno oslanjanje na očigledna sredstva (ilustracije u vidu fotografija ili shematskih prikaza, demonstracije pojava), zajednička razvojno-psihološka analiza književnih dela, vežbe samoanalize, poseta društvenim ustanovama za pripadnike različitih uzrasta (od jasala do domova penzionera), analiza sopstvenih razvojno-psiholoških problema (npr. diskusija o sukobu generacija), mala pilotska istraživanja, grupne diskusije itd.

Stepen aktivnosti učenika može se povećati i time što je u programu predviđena i mogućnost odabiranja sadržaja za obradu. Odluku o tome donosi nastavnik (vodeći računa o specifičnosti škole i generacije učenika i o mogućnostima) ili učenici na osnovu sopstvene zainteresovanosti i aktuelnosti sadržaja ili u dogovoru učenici i nastavnik. Program je tako koncipiran da omogućava i priličnu diferencijaciju rada: podela uloga učenika pri izvođenju vežbi, grupnih diskusija, i terenskih istraživanja. On daje mogućnost da se učenicima koji se posebno ističu povere veće, složenije i samostalnije uloge.

ETIKA

Cilj i zadaci

Cilj fakultativne nastave etike je da učenici upoznaju osnovne sadržaje etike i probleme morala.

Zadaci fakultativne nastave ovog predmeta su da učenici:

- upoznaju mesto moralnog fenomena u svetu i osnove moralnosti;

- upoznaju osnovne moralne norme i etičke kategorije dobra i vrline sadržanim u hrišćanskom moralu i učenjima najpoznatijih filozofa.

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

A. OSNOVNI ETIČKI POJMOVI I PROBLEMI

I Definicija etike (3)

1. Odnos etike i morala

2. Dobro i vrlina kao osnovne etičke kategorije

3. Dobro uopšte i moralno dobro

4. Moral i pojedinac; moralnost i praktična životna mudrost

5. Uže i šire određenje dobra i zla

II Zadaci etike (2)

1. Problemi definisanja dobra i vrline

2. Teorijski normativni pristup i pravci u etici

3. Empirijska i normativna etika

4. Naučni status etike

III Osnove moralnosti (2)

1. Svest i znanje

2. Osećanje

3. Volja

4. Individua, individualnosti i ličnost

IV O pojmu slobode (2)

1. Sloboda kao uslov i osnov morala

2. Sloboda volje i odgovornosti

3. Sadržinsko određenje slobode

4. Oblici sloboda

V Norme (2)

1. Pojam norme i njene antropološke pretpostavke

2. Odnos normi i zakona

3. Norme i prirodni zakon

4. Vrste normi

VI Moralne norme i običaji (2)

1. Običaj i moral

2. Karakteristike običaja

3. Vrste običaja

VII Moralne i pravne norme (2)

1. Pojam i uloga prava

2. Odnos pravne i moralne norme, prava i morala

3. Odnos prava, slobode i dužnosti

4. Pravo i jednakost

VIII Vrste morala (3)

1. Problemi zasnivanja morala

2. Validnost moralnih normi i mogućnosti slobode i odgovornosti

3. Moralni stavovi i njihova validnost: empirijsko i normativno

4. Oblici morala

B. FILOZOFSKO NORMATIVNA ETIKA

I Uvod (2)

1. Opšta podela pravaca filozofsko normativne etike

2. Glavno izvorište evropske filozofske etike (Sokrat)

II Etička shvatanja u Grčkoj filozofiji (12)

1. Učenje o znanju kao vrhovnom dobru i vrlini

2. Klinički princip prirodnog života

3. Platonova etika harmonije

- učenje o pravednosti,

- učenje o vrlini kao harmoniji lepote, istine i dobra

4. Aristotelovo učenje o vrlini kao srednjoj meri

- učenje o najvišem dobru

- vrlina, sreća i zadovoljstvo

- odredba vrline

5. Stoički princip "života u skladu s prirodom"

6. Epikurov princip nepomućenosti duše

- učenje o ataraksiji (borba protiv straha od bogova i od smrti)

III Hrišćanska etika (12)

1. Odnos morala i religije

2. Određenje religije hrišćanstva

3. Istorijski odnos morala i religije

4. Logičko-ontološka teza teologa o moralu

5. Avgustinovo shvatanje dobra - ljubav kao vrlina

IV Etički pravci u novom dobu (4)

1. Racionalni egoizam

2. Etika francuskih materijalista XVIII veka

3. Spinozin etički racionalizam

4. Engleski utilitarizam

V Etika nemačkih klasičnih idealista (6)

1. Kantova kritika praktičnog uma

- etika dužnosti

- kategorički imperativ

- učenje o autonomiji i slobodi volje

- odnos moralnog zakona i slobode

2. Fihteovo shvatanje slobode

3. Šelingovo shvatanje jedinstva lepote, istine i dobra

4. Hegelova filozofija prava, istorije i morala

VI Savremena etička shvatanja (16)

1. Šopenhauerova pesimistička etika

2. Naturalističko-evolucionistička etika

3. Ničeov imoralizam

4. Novija aprioristička i intunicionistička etika

- Brentanov kriterijum evidentnosti

- hijerarhija vrednosti po fenomenološkoj etici

- kriterijum dobrog po Šeleru i Hatmanu

5. Marksistička etika

- odnos marksizma i etike

- opšti pojam otuđenja (alijenacije)

- oblici i vrste otuđenja

- putevi za prevazilaženje otuđenja

- shvatanje totalnog čoveka

6. Egzistencijalizam

- Kerkegorovo shvatanje etapa na životnom putu

- Hajdegorove odredbe ljudske egzistencije

- Sartrovo shvatanje slobode

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Etika je u okviru fakultativnih predmeta data kao posebna filozofska disciplina koja treba da omogući učenicima da upoznaju osnovne sadržaje etike i probleme morala. Sadržaji programa su podeljeni u dva dela u okviru koje su date tematske celine. Prvi deo programa ima teorijski pristup i obuhvata osnovne etičke pojmove i probleme, dok su u drugom delu hronološki i istorijski izložena pojedina učenja.

U teorijskom delu potrebno je uspostaviti odnos etike prema običaju, pravu i moralu. Na poznatim primerima treba pokazati učenicima da se moral (kao skup pravila kojima se reguliše ponašanje ljudi u zajednici) određuje vrednostima prostorno i vremenski ograničenim. Na primerima sukoba moralnih vrednosti - seoskih i gradskih sredina, različitih verskih zajednica klasnih, rasnih, nacionalnih, starosnih i drugih razlika - pokazati različite vrednosti dobra, vrline, kao i to da se isto ponašanje može odrediti kao moralno, nemoralno, amoralno ili imoralno.

U uvodnom delu posebno obraditi shvatanje slobode kao uslov i osnov morala. Kod sadržinskog određenja slobode i oblika slobode treba naglasiti kvalitet ljudskih sloboda i ukazati na odgovornost.

Polazeći od stava da se "sloboda ne daje već zadaje" ukazati na određenje čoveka i osnova moralnosti.

Pri definisanju normi treba voditi računa o svim vrstama normi u domenu prava, morala i običaja i analizirati odnose normi i zakona, prava i morala, slobode, dužnosti i odgovornosti.

Tematsku celinu filozofsko normativna etika treba obrađivati istorijski, počev od Sokrata, kao glavnog izvorišta evropske filozofske etike, pa preko različitih učenja o dobru i vrlini, označiti pravce u etici.

Istorijsko važenje etičkih učenja treba objasniti počev od Platonove etike harmonije i učenja o pravednosti, Aristotelovog učenja o vrlinama, kao srednjoj meri, i stoičkog principa života u skladu sa prirodom do istorijskog odnosa morala i religije, čemu treba posvetiti posebnu pažnju.

Hrišćansku etiku uzeti kao osnovu za razumevanje kasnijih etičkih pravaca u filozofiji i ljudskoj kulturi i civilizaciji uopšte. U okviru tematske celine etika nemačkih idealista treba naglasiti Kantovu etiku dužnosti i Fihreovo shvatanje slobode.

Savremena etička shvatanja treba prikazati u kontekstu filozofskih pravaca i njihovog međusobnog dijaloga (odnos marksizma i etike ili egzistencijalizam i marksizma i hrišćanstva).

Sledeći