PRAVILNIKO OPŠTIM STANDARDIMA POSTIGNUĆA - OBRAZOVNI STANDARDI ZA KRAJ OBAVEZNOG OBRAZOVANJA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2010) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se opšti standardi postignuća - obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja.
Opšti standardi postignuća - obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Opšti standardi postignuća - obrazovni standardi za kraj obaveznog obrazovanja primenjuju se počev od školske 2010/2011. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
OPŠTI STANDARDI POSTIGNUĆA - OBRAZOVNI STANDARDI ZA KRAJ OBAVEZNOG OBRAZOVANJA
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Veština čitanja i razumevanje pročitanog, Pisano izražavanje, Gramatika, leksika, narodni i književni jezik i Književnost.
U obrazovne standarde, posle odgovarajućih ispitivanja i određivanja nivoa, treba uključiti i oblast usmeno izražavanje. Kao osnova za definisanje standarda u toj oblasti može poslužiti sledeći spisak znanja i umenja: pravilno izgovara glasove; poštuje književnojezičku normu u govoru; izražajno čita umetnički tekst obrađen u nastavi i izražajno kazuje naučen tekst; prepričava tekst bez sažimanja ili sa sažimanjem; zna da ispriča o stvarnom ili izmišljenom događaju, u prvom ili trećem licu, poštujući izvornu hronologiju ili retrospektivno; ume usmeno da obavesti nekoga o nečemu i opiše nešto (da usmeno sačini ekspozitorni i deskriptivni tekst); ume da učestvuje u raspravi; ume da formuliše svoje mišljenje i da ga javno iskaže; i ima izgrađenu kulturu komunikacije (kulturu sopstvenog izražavanja, kao i slušanja i poštovanja tuđeg mišljenja).
Standarde obeležene zvezdicom nije bilo moguće testirati zadacima ili nisu testirani u ovom istraživanju.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
U oblasti veština čitanja i razumevanje pročitanog učenik/ učenica:
SJ.1.1.1. razume tekst (ćirilični i latinični) koji čita naglas i u sebi
SJ.1.1.2. razlikuje umetnički i neumetnički tekst; ume da odredi svrhu teksta: ekspozicija (izlaganje), deskripcija (opisivanje), naracija (pripovedanje), argumentacija, propaganda*
SJ.1.1.3. prepoznaje različite funkcionalne stilove na jednostavnim primerima
SJ.1.1.4. razlikuje osnovne delove teksta i knjige (naslov, nadnaslov, podnaslov, osnovni tekst, poglavlje, pasus, fusnota, sadržaj, predgovor, pogovor); prepoznaje citat; služi se sadržajem da bi pronašao određeni deo teksta
SJ.1.1.5. pronalazi i izdvaja osnovne informacije iz teksta prema datim kriterijumima
SJ.1.1.6. razlikuje u tekstu bitno od nebitnog, glavno od sporednog
SJ.1.1.7. povezuje informacije i ideje iznete u tekstu, uočava jasno iskazane odnose (vremenski sled, sredstvo - cilj, uzrok - posledica i sl.) i izvodi zaključak zasnovan na jednostavnijem tekstu
SJ. 1.1.8. čita jednostavne nelinearne elemente teksta: legende, tabele, dijagrame i grafikone
U oblasti pisano izražavanje učenik/učenica:
SJ.1.2.1. zna i koristi oba pisma (ćirilicu i latinicu)
SJ.1.2.2. sastavlja razumljivu, gramatički ispravnu rečenicu
SJ.1.2.3. sastavlja jednostavan ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst i ume da ga organizuje u smisaone celine (uvodni, središnji i završni deo teksta)
SJ.1.2.4. ume da prepriča tekst
SJ.1.2.5. svoj jezik prilagođava medijumu izražavanja* (govoru, odnosno pisanju), temi, prilici i sl.; prepoznaje i upotrebljava odgovarajuće jezičke varijetete (formalni ili neformalni)
SJ.1.2.6. vlada osnovnim žanrovima pisane komunikacije: sastavlja pismo; popunjava različite obrasce i formulare s kojima se susreće u školi i svakodnevnom životu
SJ.1.2.7. zna da se služi Pravopisom (školskim izdanjem)*
SJ.1.2.8. primenjuje pravopisnu normu (iz svake pravopisne oblasti) u jednostavnim primerima
SJ.1.2.9. ima izgrađenu jezičku toleranciju i negativan stav prema jeziku diskriminacije i govoru mržnje*
3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
U podoblasti gramatika učenik/učenica:
SJ.1.3.1. zna osobine i vrste glasova; deli reč na slogove u jednostavnijim primerima; primenjuje književnojezičku normu u vezi sa glasovnim promenama
SJ.1.3.2. uočava razliku između književne i neknjiževne akcentuacije*
SJ.1.3.3. određuje mesto rečeničnog akcenta u jednostavnim primerima
SJ.1.3.4. prepoznaje vrste reči; zna osnovne gramatičke kategorije promenljivih reči; primenjuje književnojezičku normu u vezi s oblicima reči
SJ.1.3.5. razlikuje proste reči od tvorenica; prepoznaje koren reči; gradi reč prema zadatom značenju na osnovu postojećih tvorbenih modela
SJ.1.3.6. prepoznaje sintaksičke jedinice (reč, sintagmu, predikatsku rečenicu i komunikativnu rečenicu)
SJ.1.3.7. razlikuje osnovne vrste nezavisnih rečenica (obaveštajne, upitne, zapovedne)
SJ.1.3.8. određuje rečenične i sintagmatske članove u tipičnim (školskim) primerima
SJ.1.3.9. pravilno upotrebljava padeže u rečenici i sintagmi
SJ.1.3.10. pravilno upotrebljava glagolske oblike (osim imperfekta)
SJ.1.3.11. prepoznaje birokratski jezik kao nepoželjan način izražavanja*
U podoblasti leksika učenik/učenica:
SJ.1.3.12. poznaje osnovne leksičke pojave: jednoznačnost i višeznačnost reči; osnovne leksičke odnose: sinonimiju, antonimiju, homonimiju; metaforu* kao leksički mehanizam
SJ.1.3.13. prepoznaje različita značenja višeznačnih reči koje se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kući, školi i sl.)
SJ.1.3.14. zna značenja reči i frazeologizama koji se upotrebljavaju u kontekstu svakodnevne komunikacije (u kući, školi i sl.), kao i onih koji se često javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.)
SJ.1.3.15. određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ili konteksta u kome su upotrebljeni (jednostavni slučajevi)
SJ.1.3.16. služi se rečnicima, priručnicima i enciklopedijama
U podoblasti narodni i književni jezik učenik/učenica:
SJ.1.3.17. razlikuje pojmove književnog i narodnog jezika; zna osnovne podatke o razvoju književnog jezika kod Srba (od početaka do danas)
SJ.1.3.18. zna osnovne podatke o poreklu i dijalekatskoj razuđenosti srpskog jezika
SJ.1.3.19. zna osnovne podatke o jezicima nacionalnih manjina
SJ.1.3.20. ima pozitivan stav prema dijalektima (svom i tuđem)*
SJ.1.3.21. razume važnost književnog jezika za život zajednice i za lični razvoj*
U oblasti književnost učenik/učenica:
SJ.1.4.1. povezuje naslove pročitanih književnih dela (predviđenih programima od V do VIII razreda) sa imenima autora tih dela
SJ.1.4.2. razlikuje tipove književnog stvaralaštva (usmena i autorska književnost)
SJ.1.4.3. razlikuje osnovne književne rodove: liriku, epiku i dramu
SJ.1.4.4. prepoznaje vrste stiha (rimovani i nerimovani; osmerac i deseterac)
SJ.1.4.5. prepoznaje različite oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu: naracija, deskripcija, dijalog i monolog
SJ.1.4.6. prepoznaje postojanje stilskih figura u književnoumetničkom tekstu (epitet, poređenje, onomatopeja)
SJ.1.4.7. uočava bitne elemente književnoumetničkog teksta: motiv, temu, fabulu, vreme i mesto radnje, lik...
SJ.1.4.8. ima izgrađenu potrebu za čitanjem književnoumetničkih tekstova i poštuje nacionalno, književno i umetničko nasleđe*
SJ.1.4.9. sposoban je za estetski doživljaj umetničkih dela*
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
U oblasti veština čitanja i razumevanje pročitanog učenik/ učenica:
SJ.2.1.1. čita tekst koristeći različite strategije čitanja: "letimično čitanje" (radi brzog nalaženja određenih informacija); čitanje "s olovkom u ruci" (radi učenja, radi izvršavanja različitih zadataka, radi rešavanja problema); čitanje radi uživanja*
SJ.2.1.2. poznaje vrste neumetničkih tekstova (izlaganje, tehnički opis, tehničko pripovedanje, rasprava, reklama)
SJ.2.1.3. prepoznaje i izdvaja jezička sredstva karakteristična za različite funkcionalne stilove
SJ.2.1.4. razlikuje sve delove teksta i knjige, uključujući indeks, pojmovnik i bibliografiju i ume njima da se koristi
SJ.2.1.5. pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva kraća teksta ili više njih (prema datim kriterijumima)
SJ.2.1.6. razlikuje činjenicu od komentara, objektivnost od pristrasnosti i propagande na jednostavnim primerima
SJ.2.1.7. prepoznaje stav autora neumetničkog teksta i razlikuje ga od drugačijih stavova iznetih u takvom tekstu
U oblasti pisano izražavanje učenik/učenica:
SJ.2.2.1. sastavlja ekspozitorni, narativni i deskriptivni tekst, koji je jedinstven, koherentan i unutar sebe povezan
SJ.2.2.2. sastavlja vest, referat i izveštaj
SJ.2.2.3. piše rezime kraćeg i/ili jednostavnijeg teksta
SJ.2.2.4. zna osnovne osobine govornog i pisanog jezika*
SJ.2.2.5. zna pravopisnu normu i primenjuje je u većini slučajeva
3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
U podoblasti gramatika učenik/učenica:
SJ.2.3.1. određuje mesto akcenta u reči; zna osnovna pravila akcenatske norme
SJ.2.3.2. prepoznaje glasovne promene
SJ.2.3.3. poznaje vrste reči; prepoznaje podvrste reči; ume da odredi oblik promenljive reči
SJ.2.3.4. poznaje osnovne načine građenja reči (izvođenje, slaganje, kombinovana tvorba, pretvaranje)
SJ.2.3.5. prepoznaje podvrste sintaksičkih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica)
SJ.2.3.6. određuje rečenične i sintagmatske članove u složenijim primerima
SJ.2.3.7. prepoznaje glavna značenja padeža u sintagmi i rečenici
SJ.2.3.8. prepoznaje glavna značenja i funkcije glagolskih oblika
U podoblasti leksika učenik/učenica:
SJ.2.3.9. poznaje metonimiju* kao leksički mehanizam
SJ.2.3.10. zna značenja reči i frazeologizama koji se javljaju u školskim tekstovima (u udžbenicima, tekstovima iz lektire i sl.), kao i literarnim i medijskim tekstovima namenjenim mladima, i pravilno ih upotrebljava
SJ.2.3.11. određuje značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava i/ ili konteksta u kome su upotrebljeni (složeniji primeri)
U oblasti književnost učenik/učenica:
SJ.2.4.1. povezuje delo iz obavezne lektire sa vremenom u kojem je nastalo i sa vremenom koje se uzima za okvir pripovedanja
SJ.2.4.2. povezuje naslov dela iz obavezne lektire i rod, vrstu i lik iz dela; prepoznaje rod i vrstu književnoumetničkog dela na osnovu odlomaka, likova, karakterističnih situacija
SJ.2.4.3. razlikuje lirsko-epske vrste (baladu, poemu)
SJ.2.4.4. razlikuje književnonaučne vrste: biografiju, autobiografiju, dnevnik i putopis i naučno-popularne tekstove
SJ.2.4.5. prepoznaje i razlikuje određene (tražene) stilske figure u književnoumetničkom tekstu (personifikacija, hiperbola, gradacija, metafora, kontrast)
SJ.2.4.6. određuje motive, ideje, kompoziciju, formu, karakteristike lika (psihološke, sociološke, etičke) i njihovu međusobnu povezanost
SJ.2.4.7. razlikuje oblike kazivanja u književnoumetničkom tekstu: pripovedanje, opisivanje, monolog/unutrašnji monolog, dijalog
SJ.2.4.8. uočava razliku između prepričavanja i analize dela
SJ.2.4.9. ume da vodi dnevnik o pročitanim knjigama*
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
1. VEŠTINA ČITANJA I RAZUMEVANJE PROČITANOG
U oblasti veština čitanja i razumevanje pročitanog učenik/učenica:
SJ.3.1.1. pronalazi, izdvaja i upoređuje informacije iz dva duža teksta složenije strukture ili više njih (prema datim kriterijumima)
SJ.3.1.2. izdvaja ključne reči i rezimira tekst
SJ.3.1.3. izdvaja iz teksta argumente u prilog nekoj tezi (stavu) ili argumente protiv nje; izvodi zaključke zasnovane na složenijem tekstu
SJ.3.1.4. čita i tumači složenije nelinearne elemente teksta: višestruke legende, tabele, dijagrame i grafikone
U oblasti pisano izražavanje učenik/učenica:
SJ.3.2.1. organizuje tekst u logične i pravilno raspoređene pasuse; određuje prikladan naslov tekstu i podnaslove delovima teksta
SJ.3.2.2. sastavlja argumentativni tekst
SJ.3.2.3. piše prikaz (knjige, filma, pozorišne predstave i sl.), reportažu i raspravu
SJ.3.2.4. piše rezime dužeg i/ili složenijeg teksta
SJ.3.2.5. zna i dosledno primenjuje pravopisnu normu
3. GRAMATIKA, LEKSIKA, NARODNI I KNJIŽEVNI JEZIK
U podoblasti gramatika učenik/učenica:
SJ.3.3.1. deli reč na slogove u složenijim slučajevima
SJ.3.3.2. poznaje glasovne promene (ume da ih prepozna, objasni i imenuje)
SJ.3.3.3. zna i u svom govoru primenjuje* akcenatsku normu
SJ.3.3.4. poznaje podvrste reči; koristi terminologiju u vezi sa vrstama i podvrstama reči i njihovim gramatičkim kategorijama
SJ.3.3.5. poznaje i imenuje podvrste sintaksičkih jedinica (vrste sintagmi, nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica)
SJ.3.3.6. poznaje glavna značenja padeža i glavna značenja glagolskih oblika (ume da ih objasni i zna terminologiju u vezi s njima)
U podoblasti leksika učenik/učenica:
SJ.3.3.7. ume da odredi značenja nepoznatih reči i izraza na osnovu njihovog sastava, konteksta u kome su upotrebljeni, ili na osnovu njihovog porekla
SJ.3.3.8. zna značenja reči i frazeologizama u naučnopopularnim tekstovima, namenjenim mladima, i pravilno ih upotrebljava
U oblasti književnost učenik/učenica:
SJ.3.4.1. navodi naslov dela, autora, rod i vrstu na osnovu odlomaka, likova karakterističnih tema i motiva
SJ.3.4.2. izdvaja osnovne odlike književnih rodova i vrsta u konkretnom tekstu
SJ.3.4.3. razlikuje autora dela od lirskog subjekta i pripovedača u delu
SJ.3.4.4. pronalazi i imenuje stilske figure; određuje funkciju stilskih figura u tekstu
SJ.3.4.5. određuje i imenuje vrstu stiha i strofe
SJ.3.4.6. tumači različite elemente književnoumetničkog dela pozivajući se na samo delo
SJ.3.4.7. izražava svoj stav o konkretnom delu i argumentovano ga obrazlaže
SJ.3.4.8. povezuje književnoumetničke tekstove s drugim tekstovima koji se obrađuju u nastavi*
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Brojevi i operacije sa njima, Algebra i funkcije, Geometrija, Merenje i Obrada podataka.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
1. BROJEVI I OPERACIJE SA NJIMA
U oblasti brojevi i operacije sa njima učenik/učenica ume da:
MA.1.1.1. pročita i zapiše različite vrste brojeva (prirodne, cele, racionalne)
MA.1.1.2. prevede decimalni zapis broja u razlomak i obratno
MA.1.1.3. uporedi po veličini brojeve istog zapisa, pomažući se slikom kad je to potrebno
MA.1.1.4. izvrši jednu osnovnu računsku operaciju sa brojevima istog zapisa, pomažući se slikom kad je to potrebno (u slučaju sabiranja i oduzimanja razlomaka samo sa istim imeniocem); računa, na primer 1/5 od n, gde je n dati prirodan broj
MA.1.1.5. deli sa ostatkom jednocifrenim brojem i zna kada je jedan broj deljiv drugim
MA.1.1.6. koristi cele brojeve i jednostavne izraze sa njima pomažući se vizuelnim predstavama
U oblasti algebra i funkcije učenik/učenica vrši formalne operacije koje su reducirane i zavise od interpretacije; ume da:
MA.1.2.1. reši linearne jednačine u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu
MA.1.2.2. izračuna stepen datog broja, zna osnovne operacije sa stepenima
MA.1.2.3. sabira, oduzima i množi monome
MA.1.2.4. odredi vrednost funkcije date tablicom ili formulom
U oblasti geometrija učenik/učenica:
MA.1.3.1. vlada pojmovima: duž, poluprava, prava, ravan i ugao (uočava njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta koristeći pribor; razlikuje neke vrste uglova i paralelne i normalne prave)
MA.1.3.2. vlada pojmovima: trougao, četvorougao, kvadrat i pravougaonik (uočava njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta koristeći pribor; učenik razlikuje osnovne vrste trouglova, zna osnovne elemente trougla i ume da izračuna obim i površinu trougla, kvadrata i pravougaonika na osnovu elemenata koji neposredno figurišu u datom zadatku; ume da izračuna nepoznatu stranicu pravouglog trougla primenjujući Pitagorinu teoremu)
MA.1.3.3. vlada pojmovima: krug, kružna linija (izdvaja njihove osnovne elemente, uočava njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta koristeći pribor; ume da izračuna obim i površinu kruga datog poluprečnika)
MA.1.3.4. vlada pojmovima: kocka i kvadar (uočava njihove modele u realnim situacijama, zna njihove osnovne elemente i računa njihovu površinu i zapreminu)
MA.1.3.5. vlada pojmovima: kupa, valjak i lopta (uočava njihove modele u realnim situacijama, zna njihove osnovne elemente)
MA.1.3.6. intuitivno shvata pojam podudarnih figura (kretanjem do poklapanja)
U oblasti merenje učenik/učenica ume da:
MA.1.4.1. koristi odgovarajuće jedinice za merenje dužine, površine, zapremine, mase, vremena i uglova
MA.1.4.2. pretvori veće jedinice dužine, mase i vremena u manje
MA.1.4.3. koristi različite apoene novca
MA.1.4.4. pri merenju odabere odgovarajuću mernu jedinicu; zaokrugljuje veličine iskazane datom merom
U oblasti obrada podataka učenik/učenica ume da:
MA.1.5.1. Izražava položaj objekata svrstavajući ih u vrste i kolone;odredi položaj tačke u prvom kvadrantu koordinatnog sistema ako su date koordinate i obratno
MA.1.5.2. pročita i razume podatak sa grafikona, dijagrama ili iz tabele, i odredi minimum ili maksimum zavisne veličine
MA.1.5.3. podatke iz tabele prikaže grafikonom i obrnuto
MA.1.5.4. odredi zadati procenat neke veličine
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
1. BROJEVI I OPERACIJE SA NJIMA
U oblasti brojevi i operacije sa njima učenik/učenica ume da:
MA.2.1.1. uporedi po veličini brojeve zapisane u različitim oblicima
MA.2.1.2. odredi suprotan broj, recipročnu vrednost i apsolutnu vrednost broja; izračuna vrednost jednostavnijeg izraza sa više računskih operacija različitog prioriteta, uključujući oslobađanje od zagrada, sa brojevima istog zapisa
MA.2.1.3. primeni osnovna pravila deljivosti sa 2, 3, 5, 9 i dekadnim jedinicama
MA.2.1.4. koristi brojeve i brojevne izraze u jednostavnim realnim situacijama
U oblasti algebra i funkcije učenik/učenica je računske procedure doveo/la do solidnog stepena uvežbanosti; ume da:
MA.2.2.1. reši linearne jednačine i sisteme linearnih jednačina sa dve nepoznate
MA.2.2.2. operiše sa stepenima i zna šta je kvadratni koren
MA.2.2.3. sabira i oduzima polinome, ume da pomnoži dva binoma i da kvadrira binom
MA.2.2.4. uoči zavisnost među promenljivim, zna funkciju y=ax i grafički interpretira njena svojstva; vezuje za ta svojstva pojam direktne proporcionalnosti i određuje nepoznati član proporcije
MA.2.2.5. koristi jednačine u jednostavnim tekstualnim zadacima
U oblasti geometrija učenik/učenica ume da:
MA.2.3.1. odredi suplementne i komplementne uglove, uporedne i unakrsne uglove; računa sa njima ako su izraženi u celim stepenima
MA.2.3.2. odredi odnos uglova i stranica u trouglu, zbir uglova u trouglu i četvorouglu i da rešava zadatke koristeći Pitagorinu teoremu
MA.2.3.3. koristi formule za obim i površinu kruga i kružnog prstena
MA.2.3.4. vlada pojmovima: prizma i piramida; računa njihovu površinu i zapreminu kada su neophodni elementi neposredno dati u zadatku
MA.2.3.5. izračuna površinu i zapreminu valjka, kupe i lopte kada su neophodni elementi neposredno dati u zadatku
MA.2.3.6. uoči osnosimetrične figure i da odredi osu simetrije; koristi podudarnost i vezuje je sa karakterističnim svojstvima figura (npr. paralelnost i jednakost stranica paralelograma)
U oblasti merenje učenik/učenica ume da:
MA.2.4.1. poredi veličine koje su izražene različitim mernim jedinicama za dužinu i masu
MA.2.4.2. pretvori iznos jedne valute u drugu pravilno postavljajući odgovarajuću proporciju
MA.2.4.3. datu veličinu iskaže približnom vrednošću
U oblasti obrada podataka učenik/učenica ume da:
MA.2.5.1. vlada opisom koordinatnog sistema (određuje koordinate tačaka, osno ili centralno simetričnih itd)
MA.2.5.2. čita jednostavne dijagrame i tabele i na osnovu njih obradi podatke po jednom kriterijumu (npr. odredi aritmetičku sredinu za dati skup podataka; poredi vrednosti uzorka sa srednjom vrednošću)
MA.2.5.3. obradi prikupljene podatke i predstavi ih tabelarno ili grafički; predstavlja srednju vrednost medijanom
MA.2.5.4. primeni procentni račun u jednostavnim realnim situacijama (na primer, promena cene nekog proizvoda za dati procenat)
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
1. BROJEVI I OPERACIJE SA NJIMA
U oblasti brojevi i operacije sa njima učenik/učenica ume da:
MA.3.1.1. odredi vrednost složenijeg brojevnog izraza
MA.3.1.2. operiše sa pojmom deljivosti u problemskim situacijama
MA.3.1.3. koristi brojeve i brojevne izraze u realnim situacijama
U oblasti algebra i funkcije učenik/učenica je postigao/la visok stepen uvežbanosti izvođenja operacija uz isticanje svojstava koja se primenjuju; ume da:
MA.3.2.1. sastavlja i rešava linearne jednačine i nejednačine i sisteme linearnih jednačina sa dve nepoznate
MA.3.2.2. koristi osobine stepena i kvadratnog korena
MA.3.2.3. zna i primenjuje formule za razliku kvadrata i kvadrat binoma; uvežbano transformiše algebarske izraze i svodi ih na najjednostaviji oblik
MA.3.2.4. razlikuje direktno i obrnuto proporcionalne veličine i to izražava odgovarajućim zapisom; zna linearnu funkciju i grafički interpretira njena svojstva
MA.3.2.5. koristi jednačine, nejednačine i sisteme jednačina rešavajući i složenije tekstualne zadatke
U oblasti geometrija učenik/učenica ume da:
MA.3.3.1. računa sa uglovima uključujući i pretvaranje ugaonih mera; zaključuje koristeći osobine paralelnih i normalnih pravih, uključujući uglove na transverzali
MA.3.3.2. koristi osnovna svojstva trougla, četvorougla, paralelograma i trapeza, računa njihove obime i površine na osnovu elemenata koji nisu obavezno neposredno dati u formulaciji zadatka; ume da ih konstruiše
MA.3.3.3. odredi centralni i periferijski ugao, računa površinu isečka, kao i dužinu luka
MA.3.3.4. izračuna površinu i zapreminu prizme i piramide, uključujući slučajeve kada neophodni elementi nisu neposredno dati
MA.3.3.5. izračuna površinu i zapreminu valjka, kupe i lopte, uključujući slučajeve kada neophodni elementi nisu neposredno dati
MA.3.3.6. primeni podudarnost i sličnost trouglova, povezujući tako razna svojstva geometrijskih objekata
U oblasti merenje učenik/učenica ume da:
MA.3.4.1. po potrebi pretvara jedinice mere, računajući sa njima
MA.3.4.2. proceni i zaokrugli date podatke i računa sa takvim približnim vrednostima; izražava ocenu greške (npr. manje od 1 dinar, 1cm, 1g)
U oblasti obrada podataka učenik/učenica ume da:
MA.3.5.1. odredi položaj (koordinate) tačaka koje zadovoljavaju složenije uslove
MA.3.5.2. tumači dijagrame i tabele
MA.3.5.3. prikupi i obradi podatke i sam sastavi dijagram ili tabelu; crta grafik kojim predstavlja međuzavisnost veličina
MA.3.5.4. primeni procentni račun u složenijim situacijama
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Istorijsko znanje i Istraživanje i tumačenje istorije.
Istorijsko znanje čini skup organizovanih informacija i pojmova iz istorijske nauke koje poseduje učenik/učenica na kraju osnovnog obrazovanja: znanja o vremenu i prostoru razumevanje hronologije, poznavanje važnih činjenica, pojmova, ličnosti i procesa iz nacionalne i opšte istorije, razumevanje uzročno-posledičnih veza, kao i vertikalna i horizontalna perspektiva u istoriji.
Istorijsko znanje služi kao osnov za sagledavanje savremenog sveta koji uzima u obzir vremensku dimenziju, u kojem je sadržano razumevanje da sadašnji događaji i zbivanja imaju svoje korene u prošlosti (često u dalekoj prošlosti), a nisu samo rezultat nečega što se nedavno dogodilo.
Vertikalna perspektiva odnosi se na proučavanje promene i kontinuiteta tokom vremena. Horizontalna perspektiva odnosi se na određivanje mesta pojedinačnih događaja, dešavanja ili tokova u širem evropskom kontekstu.
Istraživanje i tumačenje istorije čine veštine, umenja, stavovi i vrednosti koji su zasnovani na upotrebi istorijskih izvora, korišćenju različitih sredstava u funkciji istorijskog istraživanja i sticanja znanja, i multiperspektivnost i pristrasnosti u tumačenju istorije.
Istraživanje i tumačenje istorije služi kao osnova za analitičke veštine i umenje tumačenja, koje će učenici moći da upotrebe u budućnosti da bi razumeli svet u kome žive i promene koje se dešavaju i koje će im pomoći da procene podatke koji do njih dolaze preko medija i iz drugih izvora.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U oblasti istorijsko znanje učenik/učenica:
IS.1.1.1. imenuje i razlikuje osnovne vremenske odrednice
IS.1.1.2. imenuje istorijske periode i zna redosled istorijskih perioda
IS.1.1.3. zna podelu na praistoriju i istoriju
IS.1.1.4. ume da odredi kojem veku pripadaju važne godine iz prošlosti
IS.1.1.5. ume da odredi kojem istorijskom periodu pripadaju važne godine iz prošlosti
IS.1.1.6. prepoznaje značenje osnovnih pojmova iz istorije civilizacije
IS.1.1.7. imenuje najvažnije pojave iz nacionalne istorije
IS.1.1.8. imenuje najvažnije pojave iz opšte istorije
IS.1.1.9. zna na kojem prostoru su se odigrale najvažnije pojave i događaji iz nacionalne i opšte istorije
IS.1.1.10. ume da navede uzroke i posledice najvažnijih pojava iz prošlosti
2. ISTRAŽIVANJE I TUMAČENJE ISTORIJE
U oblasti istraživanje i tumačenje istorije učenik/učenica:
IS.1.2.1. prepoznaje na osnovu karakterističnih istorijskih izvora (tekstualnih, slikovnih, materijalnih) o kojoj istorijskoj pojavi, događaju i ličnosti je reč
IS.1.2.2. prepoznaje razliku između tekstualnog istorijskog izvora i drugih tekstova poznatih učeniku, koji govore o istim istorijskim pojavama
IS.1.2.3. prepoznaje jednostavne i karakteristične istorijske informacije date u formi slike
IS.1.2.4. ume da pročita jednostavne i karakteristične istorijske informacije date u formi istorijske karte u kojoj je navedena legenda
IS.1.2.5. ume da pročita jednostavne i karakteristične istorijske informacije date u formi tabele
IS.1.2.6. ume da pročita jednostavne i karakteristične istorijske informacije date u formi grafikona
IS.1.2.7. zna da iste istorijske pojave mogu različito da se tumače
IS.1.2.8. prepoznaje različita tumačenja iste istorijske pojave na jednostavnim primerima
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U oblasti istorijsko znanje učenik/učenica:
IS.2.1.1. ume da poveže ličnost i istorijski fenomen sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom
IS.2.1.2. prepoznaje da postoji povezanost nacionalne, regionalne i svetske istorije
IS.2.1.3. prepoznaje da postoji povezanost regionalne i svetske istorije
IS.2.1.4. prepoznaje da postoji povezanost pojava iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti
IS.2.1.5. zna i razume uzroke i posledice važnih istorijskih fenomena u nacionalnoj istoriji
IS.2.1.6. zna i razume uzroke i posledice važnih istorijskih prekretnica iz opšte istorije
2. ISTRAŽIVANJE I TUMAČENJE ISTORIJE
U oblasti istraživanje i tumačenje istorije učenik/učenica:
IS.2.2.1. ume da zaključi o kojem događaju, fenomenu i ličnosti je reč na osnovu sadržaja karakterističnih pisanih istorijskih izvora
IS.2.2.2. ume da zaključi o kojem istorijskom fenomenu je reč na osnovu karakterističnih slikovnih istorijskih izvora
IS.2.2.3. ume da odredi iz koje epohe ili sa kog geografskog prostora potiče istorijski izvor kada je tekst izvora nepoznat učeniku, ali su u njemu navedene eksplicitne informacije o osobinama epohe ili geografskog prostora
IS.2.2.4. ume da odredi ugao gledanja na istorijsku pojavu (pobednika ili pobeđenog) na osnovu poređenja dva istorijska izvora koji govore o istom istorijskom događaju, fenomenu
IS.2.2.5. prepoznaje da postoji pristrasnost u pojedinim tumačenjima istorijskih ličnosti, događaja, fenomena
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U oblasti istorijsko znanje učenik/učenica:
IS.3.1.1. ume da primeni znanje iz istorijske hronologije (ume precizno da odredi kojoj deceniji i veku, istorijskom periodu pripada određena godina, ličnost i istorijski fenomen)
IS.3.1.2. ume da objasni specifičnosti važnih istorijskih pojmova i da ih primeni u odgovarajućem istorijskom kontekstu
IS.3.1.3. zna specifične detalje iz nacionalne i opšte istorije
IS.3.1.4. razume na koji način su povezane pojave iz nacionalne, regionalne, opšte istorije
IS.3.1.5. razume kako su povezane pojave iz prošlosti i sadašnjosti
IS.3.1.6. ume da zaključi zašto je došlo do određenih istorijskih događaja i koje su posledice važnih istorijskih dešavanja
2. ISTRAŽIVANJE I TUMAČENJE ISTORIJE
U oblasti istraživanje i tumačenje istorije učenik/učenica:
IS.3.2.1. ume da izvrši selekciju istorijskih izvora
IS.3.2.2. ume da analizira i proceni relevantnost istorijskog izvora
IS.3.2.3. ume da analizira i proceni bliže hronološko poreklo izvora
IS.3.2.4. ume da odredi na osnovu analize istorijskog izvora kontekst u kojem je nastao izvor i kontekst o kojem govori izvor (ideološki, kulturološki, socijalni, politički, geografski kontekst izvora)
IS.3.2.5. ume da pročita istorijske informacije u različitim simboličkim modalitetima i poveže ih sa prethodnim istorijskim znanjem (zaključuje na osnovu istorijske karte bez ponuđene legende, upoređuje dva grafikona i zaključuje o pojavi)
IS.3.2.6. ume da izdvoji razlike i sličnosti u tumačenjima i izvorima koji se odnose na istu istorijsku pojavu
IS.3.2.7. ume da izrazi stav i mišljenje o određenom tumačenju istorijskog fenomena i da odredi vrstu pristrasnosti (manipulacija, propaganda, stereotip...)
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Geografske veštine, Fizička geografija, Društvena geografija i Regionalna geografija.
Oblast Geografske veštine čini skup znanja i praktičnih veština kojima učenici treba da ovladaju u nastavi geografije, a odnose se na poznavanje orijentacije u prostoru, praktično korišćenje i poznavanje geografske karte, korišćenje statističkog ili drugog materijala koji je sistematizovan u tabele, dijagrame, sheme i modele.
Oblasti Fizička geografija i Društvena geografija čine geografska znanja/činjenice, veze i zakonitosti u geografskom omotaču Zemlje u kome se dodiruju, prožimaju i razvijaju Zemljine sfere, čineći jedinstvenu nerazdvojivu celinu.
Oblast Regionalna geografija čini skup geografskih znanja/činjenica, veze i zakonitosti na kompleksnom geografskom prostoru isprepletanom delovanjem prirode i ljudi, čime se ukazuje na obeležja, probleme i specifičnosti regija u svetu i regija u našoj zemlji.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U oblasti geografske veštine učenik/učenica:
GE.1.1.1. razume pojam orijentacije i navodi načine orijentisanja
GE.1.1.2 navodi i opisuje načine predstavljanja Zemljine površine (globus i geografska karta)
GE.1.1.3. prepoznaje i čita geografske i dopunske elemente karte
U oblasti fizička geografija učenik/učenica:
GE.1.2.1. imenuje nebeska tela u Sunčevom sistemu i navodi njihov raspored
GE.1.2.2. opisuje oblik Zemlje i prepoznaje pojave i procese vezane za njena kretanja
GE.1.2.3. imenuje Zemljine sfere (litosferu, atmosferu, hidrosferu, biosferu) i prepoznaje njihove osnovne odlike
U oblasti društvena geografija učenik/učenica:
GE.1.3.1. poznaje osnovne pojmove o stanovništvu i naseljima i uočava njihov prostorni raspored
GE.1.3.2 definiše pojam privrede i prepoznaje privredne delatnosti i privredne grane
U oblasti regionalna geografija učenik/učenica:
GE.1.4.1. prepoznaje osnovne prirodne i društvene odlike naše države
GE.1.4.2. imenuje kontinente i prepoznaje njihove osnovne prirodne i društvene odlike
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U oblasti geografske veštine učenik/učenica:
GE.2.1.1. određuje strane sveta u prostoru i na geografskoj karti
GE.2.1.2. određuje položaj mesta i tačaka na geografskoj karti
GE.2.1.3. prepoznaje i objašnjava geografske činjenice -objekte, pojave, procese i odnose koji su predstavljeni modelom, slikom, grafikom, tabelom i shemom
GE.2.1.4. prikazuje ponuđene geografske podatke na nemoj karti kartografskim izražajnim sredstvima (bojama, linijama, prostim geometrijskim znacima, simboličkim znacima...), grafikom, tabelom i shemom
U oblasti fizička geografija učenik/učenica:
GE.2.2.1 opisuje nebeska tela i njihova kretanja
GE.2.2.2. razlikuje i objašnjava geografske činjenice -objekte, pojave, procese i odnose u Zemljinim sferama (litosferi, atmosferi, hidrosferi, biosferi)
U oblasti društvena geografija učenik/učenica:
GE.2.3.1. razlikuje i objašnjava kretanje stanovništva (prirodno i mehaničko) i strukture stanovništva
GE.2.3.2. imenuje međunarodne organizacije u svetu (EU, UNICEF, UN, UNESCO, FAO, Crveni krst...)
U oblasti regionalna geografija učenik/učenica:
GE.2.4.1. opisuje prirodne i društvene odlike naše države i navodi njene geografske regije
GE.2.4.2. opisuje prirodne i društvene odlike kontinenata i navodi njihove geografske regije
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U oblasti geografske veštine učenik/učenica:
GE.3.1.1. donosi zaključke o prostornim (topografskim) i kauzalnim vezama geografskih činjenica - objekata, pojava, procesa i odnosa na osnovu analize geografske karte
U oblasti fizička geografija učenik/učenica:
GE.3.2.1. prepoznaje dimenzije Zemlje i objašnjava posledice Zemljinog oblika i njenih kretanja
GE.3.2.2. objašnjava fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču (klimatsku i biogeografsku zonalnost) i navodi mere za njegovu zaštitu, obnovu i unapređivanje
U oblasti društvena geografija učenik/učenica:
GE.3.3.1. objašnjava uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj i razmeštaj stanovništva i naselja
GE.3.3.2. objašnjava uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj i razmeštaj privrede i privrednih delatnosti
U oblasti regionalna geografija učenik/učenica:
GE.3.4.1. objašnjava geografske veze (prostorne i kauzalne, direktne i indirektne) i zakonitosti (opšte i posebne) u našoj zemlji i ume da izdvoji geografske regije
GE.3.4.2 objašnjava geografske veze (prostorne i kauzalne, direktne i indirektne) i zakonitosti (opšte i posebne) u Evropi i ume da izdvoji geografske regije
GE.3.4.3. objašnjava geografske veze (prostorne i kauzalne, direktne i indirektne) i zakonitosti (opšte i posebne) na vanevropskim kontinentima i ume da izdvoji geografske regije
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Osobine živih bića, Jedinstvo građe i funkcije kao osnova života, Nasleđivanje i evolucija, Život u ekosistemu, Čovek i zdravlje i Posmatranje, merenje i eksperiment.
Ovakva postavka obrazovnih standarda, osim što ima čvrsto uporište u postojećim ciljevima i zadacima programa i gradiva Biologije, istovremeno ukazuje i na moguću prekompoziciju Nastavnog plana i programa Biologije, prateći očekivani razvoj sistema obrazovanja i novih znanja u biologiji. Obrazovni standardi iz oblasti Posmatranje, merenje i eksperiment moći će da ostvare samo one škole koje su adekvatno opremljene.
Za predmete prirodnih nauka (Biologija, Fizika i Hemija) dodatno su definisani zajednički obrazovni standardi koji se odnose na eksperiment u prirodnim naukama.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U oblasti osobine živih bića učenik/učenica:
BI.1.1.1 ume da navede osnovne karakteristike živog sveta
BI.1.1.2. razlikuje živu i neživu prirodu u neposrednom okruženju i u tipičnim slučajevima
BI.1.1.3. prepoznaje osnovne sličnosti i razlike u izgledu i ponašanju biljaka i životinja
BI.1.1.4. ume da navede nazive pet carstava i poznaje tipične predstavnike istih
BI.1.1.5. zna da postoje prostorne i vremenske promene kod živih bića i poznaje osnovne činjenice o tome
2. JEDINSTVO GRAĐE I FUNKCIJE KAO OSNOVA ŽIVOTA
U oblasti jedinstvo građe i funkcije kao osnova života učenik/učenica:
BI.1.2.1. zna da su najmanji organizmi sagrađeni od jedne ćelije u kojoj se odvijaju svi karakteristični životni procesi i zna osnovne karakteristike građe takve ćelije
BI.1.2.2. zna da je ćelija najmanja jedinica građe svih višećelijskih organizama u čijim odeljcima se odvijaju raznovrsni procesi, i zna osnovne karakteristike građe tih ćelija
BI.1.2.3. zna osnovne karakteristike građe biljaka, životinja i čoveka i osnovne funkcije koje se obavljaju na nivou organizma
BI.1.2.4. poznaje osnovnu organizaciju organa u kojima se odvijaju različiti životni procesi
BI.1.2.5. razume da je za život neophodna energija koju organizmi obezbeđuju ishranom
BI.1.2.6. razume da su pojedini procesi zajednički za sva živa bića (disanje, nadražljivost, pokretljivost, rastenje, razviće, razmnožavanje)
BI.1.2.7. zna da organizmi funkcionišu kao nezavisne celine u stalnoj interakciji sa okolinom
U oblasti nasleđivanje i evolucija učenik/učenica:
BI.1.3.1. razume da jedinka jedne vrste daje potomke iste vrste
BI.1.3.2. zna osnovne pojmove o procesima razmnožavanja
BI.1.3.3. zna da svaka ćelija u organizmu sadrži genetički materijal
BI.1.3.4. zna za pojam i osnovnu ulogu hromozoma
BI.1.3.5. zna osnovne principe nasleđivanja
BI.1.3.6. zna kako deluju geni i da se stečene osobine ne nasleđuju
BI.1.3.7. zna da od zigota nastaje organizam i da se taj proces naziva razviće
BI.1.3.8. zna osnovne naučne činjenice o evoluciji života na Zemlji
BI.1.3.9. zna da život na Zemlji ima zajedničko poreklo sa čijom se istorijom možemo upoznati na osnovu fosilnih zapisa
BI.1.3.10. zna da je prirodno odabiranje osnovni mehanizam prilagođavanja organizama
U oblasti život u ekosistemu učenik/učenica:
BI.1.4.1. prepoznaje osnovne ekološke pojmove (životna sredina, stanište - biotop, životna zajednica - biocenoza, populacija, ekološka niša, ekosistem, biom, biosfera) i zna najopštije činjenice o njima
BI.1.4.2. prepoznaje uticaje pojedinih abiotičkih i biotičkih faktora na organizme i populacije
BI.1.4.3. ume na zadatom primeru da odredi materijalne i energetske tokove u ekosistemu, članove lanaca ishrane i pravce kruženja najvažnijih supstanci (vode, ugljenika, azota)
BI.1.4.4. prepoznaje životne uslove koji vladaju u karakterističnim ekosistemima Srbije i najvažnije predstavnike vrsta koje ih naseljavaju
BI.1.4.5. prepoznaje osnovne posledice razvoja čovečanstva na prirodu (uticaj kiselih kiša, ozonskih rupa, pojačanje efekta staklene bašte, globalne klimatske promene) i najvažnije vrste zagađivanja vode, vazduha, zemljišta
BI.1.4.6. razume uticaj čoveka na biološku raznovrsnost (nestanak vrsta, seča šuma, intenzivna poljoprivreda, otpad)
BI.1.4.7. prepoznaje osnovne procese važne u zaštiti i očuvanju životne sredine (reciklažu, kompost) i u zaštiti biodiverziteta (nacionalnih parkova, prirodnih rezervata)
BI.1.4.8. zna šta može lično preduzeti u zaštiti svog neposrednog životnog okruženja
U oblasti čovek i zdravlje učenik/učenica:
BI.1.5.1. zna osnovne mere za održavanje lične higijene i higijene okoline i razume zašto je važno da ih se pridržava
BI.1.5.2. razume značaj primene higijenskih navika u ishrani i posebno značaj termičke obrade hrane
BI.1.5.3. razume značaj održavanja higijene kućnih ljubimaca, domaćih i divljih životinja i pravilnog ophođenja sa njima
BI.1.5.4. razume zašto je važno da se pridržava zvaničnih uputstava koja se odnose na zarazne bolesti (epidemije i pandemije)
BI.1.5.5. prepoznaje osnovne znake poremećaja funkcije pojedinih organa i osnovne simptome infekcije i razlikuje stanje u kome može sam da interveniše od stanja kada mora da se obrati lekaru
BI.1.5.6. razume prednosti i nedostatke upotrebe dodataka u hrani i ishrani (konzervansi i nekontrolisana upotreba vitamina, antioksidanata, minerala itd.) i opasnosti do kojih može da dovede neuravnotežena ishrana (redukcione dijete, preterano uzimanje hrane i sl.) i poznaje osnovne principe pravilnog kombinovanja životnih namirnica
BI.1.5.7. razume da zagađenje životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, buka, itd.) i neke prirodne pojave (UV zračenje) nepovoljno utiču na zdravlje čoveka
BI.1.5.8. zna i razume kakav značaj za zdravlje imaju umerena fizička aktivnost i poštovanje bioloških ritmova (sna, odmora)
BI.1.5.9. razume da postoje polne bolesti, poznaje mere prevencije i moguće puteve infekcije, kao i njihove negativne posledice na zdravlje
BI.1.5.10. zna da postoje prirodne promene u ponašanju koje nastaju kao posledica fizioloških promena (pubertet, menopauza), zna da u adolescentom dobu mogu da se pojave psihološki razvojni problemi (poremećaji u ishrani, poremećaji ponašanja, poremećaji sna i sl.)
BI.1.5.11. razume odgovornost i opasnost prevremenog stupanja u seksualne odnose i razume zašto abortus u doba razvoja ima negativne posledice na fizičko i mentalno zdravlje
BI.1.5.12. zna da bolesti zavisnosti (preterana upotreba duvana, alkohola, droge) nepovoljno utiču na ukupan kvalitet života i zna kome može da se obrati za pomoć (institucijama i stručnjacima)
BI.1.5.13. zna kako se treba ponašati prema osobi koja boluje od bolesti zavisnosti ili je HIV pozitivna
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U oblasti osobine živih bića učenik/učenica:
BI.2.1.1. primenjuje kriterijume za razlikovanje živog od neživog na karakterističnom biološkom materijalu (preparatima, ogledima)
BI.2.1.2. poznaje i koristi kriterijume za razlikovanje biljaka i životinja i primenjuje ih u tipičnim slučajevima
BI.2.1.3. poznaje kriterijume po kojima se carstva međusobno razlikuju na osnovu njihovih svojstava do nivoa kola/klase
BI.2.1.4. ume da objasni vezu između promena u prostornom i vremenskom okruženju i promena koje se dešavaju kod živih bića u okolnostima kada deluje manji broj činilaca na tipične zajednice živih bića ili organizme
2. JEDINSTVO GRAĐE I FUNKCIJE KAO OSNOVA ŽIVOTA
U oblasti jedinstvo građe i funkcije kao osnova života učenik/učenica:
BI.2.2.1. razume da postoje određene razlike u građi ćelija u zavisnosti od funkcije koju obavljaju u višećelijskim organizmima (razlike između biljne i životinjske ćelije, između koštane i mišićne ćelije i sl.)
BI.2.2.2. zna i upoređuje sličnosti i razlike između nivoa organizacije jedinke: zna da se ćelije koje vrše istu funkciju grupišu i obrazuju tkiva, tkiva sa istom funkcijom organe, a organi sa istom funkcijom sisteme organa
BI.2.2.3. zna karakteristike i osnovne funkcije spoljašnje građe biljaka, životinja i čoveka
BI.2.2.4. razume da je za život neophodna energija koja se proizvodi, skladišti i odaje u specifičnim procesima u ćeliji i da se to naziva metabolizam
BI.2.2.5. razume da biljne ćelije, zahvaljujući specifičnoj građi, mogu da vezuju energiju i stvaraju (sintetišu) složene (hranljive) materije
BI.2.2.6. razume da i u biljnoj i u životinjskoj ćeliji složene materije mogu da se razgrađuju, pri čemu se oslobađa energija u procesu koji se naziva disanje
BI.2.2.7. poznaje termin homeostaza i zna da objasni šta on znači
BI.2.2.8. zna da je neophodna koordinacija funkcija u višećelijskim organizmima i zna koji organski sistemi omogućuju ovu integraciju
BI.2.2.9. zna da nervni i endokrini sistemi imaju ulogu u održavanju homeostaze
U oblasti nasleđivanje i evolucija učenik/učenica:
BI.2.3.1. razume osnovne razlike između polnog i bespolnog razmnožavanja
BI.2.3.2. razume mehanizam nastanka zigota
BI.2.3.3. razume zašto potomci liče na roditelje i njihove pretke, ali nisu identični sa njima
BI.2.3.4. zna da na razviće organizama pored genetičkog materijala utiče i sredina
BI. 2.3.5. uočava da postoje razlike između jedinki iste vrste i različitih vrsta i zna da su one nastale delovanjem evolucionih mehanizama
BI. 2.3.6. uočava prilagođenost organizama i razume da tokom evolucije prirodno odabiranje dovodi do prilagođavanja organizama na uslove životne sredine
U oblasti život u ekosistemu učenik/učenica:
BI.2.4.1. upotrebljava ekološke pojmove u opisu tipičnih situacija u prirodi
BI.2.4.2. zna i pravilno imenuje delove ekosistema, zajednica i populacija i zna da opiše veze između delova
BI.2.4.3. ume da na raznovrsnim primerima odredi osnovne materijalne i energetske tokove u ekosistemu, osnovne odnose ishrane i najvažnija svojstva biocenoza i populacija
BI.2.4.4. zna da u prirodi postoji kruženje pojedinih supstanci (vode, ugljenika i azota)
BI.2.4.5. prepoznaje različite biome i zna njihov osnovni raspored na zemlji
BI.2.4.6. prepoznaje životne uslove koji vladaju u pojedinim ekosistemima Evrope i sveta i karakteristične predstavnike vrsta koje ih naseljavaju
BI.2.4.7. zna da objasni osnovne prilagođenosti živih organizama na život u vazdušnoj, vodenoj i zemljišnoj sredini
BI.2.4.8. razume posledice zagađenja vode, vazduha i zemljišta, kao i značaj očuvanja prirodnih resursa i uštede energije
BI.2.4.9. razume značaj prirodnih dobara u zaštiti prirode (nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, botaničkih bašta, zoo-vrtova)
U oblasti čovek i zdravlje učenik/učenica:
BI.2.5.1. poznaje osnovne mehanizme delovanja preventivnih mera u očuvanju zdravlja
BI.2.5.2. razume značaj i zna osnovne principe pravilnog kombinovanja životnih namirnica
BI.2.5.3. zna kako se čuva hranljiva vrednost namirnica
BI.2.5.4. zna mehanizme kojima zagađenje životne sredine ugrožava zdravlje čoveka
BI.2.5.5. zna mehanizme delovanja hemijskih materija na fiziološke procese u organizmu i na ponašanje (uticaj alkohola, različitih vrsta droga, energetskih napitaka i sl.)
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U oblasti osobine živih bića učenik/učenica:
BI.3.1.1. primenjuje kriterijume za razlikovanje živog od neživog u graničnim slučajevima i u atipičnim primerima (virusi, delovi organizama, plodovi i sl.)
BI.3.1.2. ume da objasni zašto je nešto klasifikovano kao živo ili kao neživo
BI.3.1.3. razume kriterijume po kojima se razlikuju biljke i životinje i ume da ih primeni u atipičnim slučajevima
BI.3.1.4. poznaje kriterijume po kojima se carstva međusobno razlikuju na osnovu njihovih svojstava do nivoa klase/reda najvažnijih grupa
BI.3.1.5. ume da objasni vezu između promena u prostornom i vremenskom okruženju i promena koje se dešavaju kod živih bića u kompleksnim situacijama u složenijim zajednicama
2. JEDINSTVO GRAĐE I FUNKCIJE KAO OSNOVA ŽIVOTA
U oblasti jedinstvo građe i funkcije kao osnova života učenik/učenica:
BI.3.2.1. zna karakteristike i osnovne funkcije unutrašnje građe biljaka, životinja i čoveka
BI.3.2.2. razume morfološku povezanost pojedinih nivoa organizacije i njihovu međusobnu funkcionalnu uslovljenost
BI.3.2.3. razume uzroke razvoja i usložnjavanja građe i funkcije tokom evolucije
BI.3.2.4. razume da je u ostvarivanju karakterističnog ponašanja neophodna funkcionalna integracija više sistema organa i razume značaj takve integracije ponašanja za preživljavanje
BI.3.2.5. razume sličnosti i razlike u integraciji građe i funkcije jedinke tokom životnog ciklusa
BI.3.2.6. zna i razume glavne morfološke i funkcionalne karakteristike organa koji informišu organizam o stanju u okolini i njihovu ulogu u održavanju unutrašnje ravnoteže (uloga nervnog sistema)
BI.3.2.7. zna i razume glavne morfološke i funkcionalne karakteristike organa koji reaguju na promene u okolini i karakteristike organa koji vraćaju organizam u ravnotežu onda kada je iz nje izbačen (stresno stanje - uloga endokrinog sistema)
BI.3.2.8. zna i razume koje su posledice stresnog stanja za organizam
U oblasti nasleđivanje i evolucija učenik/učenica:
BI.3.3.1. razume razliku između telesnih i polnih ćelija u pogledu hromozoma i deoba
BI.3.3.2. razume da polne ćelije nastaju od posebnih ćelija u organizmu
BI.3.3.3. zna funkciju genetičkog materijala i njegovu osnovnu ulogu u ćeliji
BI.3.3.4. zna da je broj hromozoma u ćeliji karakteristika vrste
BI.3.3.5. razume kako različiti evolucioni mehanizmi, menjajući učestalost osobina u populacijama, dovode do evolucije
BI.3.3.6. razume da čovek može da utiče na smer i brzinu evolucionih promena svojih populacija i populacija drugih vrsta
U oblasti život u ekosistemu učenik/učenica:
BI.3.4.1. ume da objasni kako različiti delovi ekosistema utiču jedan na drugi kao i međusobne odnose populacija u biocenozi
BI.3.4.2. razume da se uz materijalne tokove uvek prenosi i energija i obratno i interpretira odnose ishrane u ekosistemu (autotrofne, heterotrofne, saprotrofne životne komplekse, lance ishrane i trofičke piramide)
BI.3.4.3. razume značaj kruženja pojedinih supstanci u prirodi (vode, ugljenika i azota)
BI.3.4.4. razume prostornu i vremensku organizaciju životnih zajednica i populacija
BI.3.4.5. predviđa na osnovu zadatih uslova sredine tip ekosistema koji u tim uslovima nastaje
BI.3.4.6. poznaje mehanizme kojima razvoj čovečanstva izaziva promene u prirodi (uticaj kiselih kiša, ozonskih rupa, pojačanje efekta staklene bašte, globalne klimatske promene)
BI.3.4.7. poznaje mehanizme delovanja mera zaštite životne sredine, prirode i biodiverziteta
BI.3.4.8. razume zašto se neograničen razvoj čovečanstva ne može održati u ograničenim uslovima cele planete
U oblasti čovek i zdravlje učenik/učenica:
BI.3.5.1. poznaje uzroke i fiziološke posledice zaraznih bolesti
BI.3.5.2. poznaje osnovne principe lečenja zaraznih i drugih bolesti
BI.3.5.3. razume osnovne biološke procese koji leže u osnovi fiziološki pravilne ishrane
BI.3.5.4. poznaje glavne komponente namirnica i njihovu hranljivu vrednost
BI.3.5.5. poznaje simptome i glavne karakteristike bolesti metabolizma i uzroke zbog kojih nastaju (gojaznost, anoreksija, bulimija, šećerna bolest)
BI.3.5.6. razume mehanizme poremećaja funkcije pojedinih organa
BI.3.5.7. poznaje osnovne biološke mehanizme koji dovode do razvijanja bolesti zavisnosti
BI.3.5.8. razume mehanizme stresnog stanja i uticaj jakih negativnih emocija na fiziološke procese u organizmu i na ponašanje pojedinca
6. POSMATRANJE, MERENJE I EKSPERIMENT
Zajednička oblast za predmete prirodnih nauka: Biologiju, Fiziku i Hemiju.
U oblasti posmatranje, merenje i eksperiment na osnovnom nivou učenik/učenica:
BI.1.6.1. ume da razlikuje i koristi jednostavne procedure, tehnike i instrumente za prikupljanje podataka u biologiji (posmatranje, brojanje, merenje)
BI.1.6.2. ume da po uputstvu i uz pomoć nastavnika realizuje jednostavno istraživanje, popuni formular, prikaže rezultate u tabeli/grafikonu i izvesti o rezultatu
BI.1.6.3. zna kako da se ponaša u laboratoriji i na terenu i pravila o radu i bezbednosti rada
BI.1.6.4. ume po uputstvu da izvede unapred postavljeni eksperiment i odgovori na jednostavnu hipotezu uz pomoć i navođenje nastavnika
U oblasti posmatranje, merenje i eksperiment na srednjem nivou učenik/učenica:
BI.2.6.1. ume da uz navođenje realizuje složeno prikupljanje podataka, sistematizuje podatke i izvesti o rezultatu
BI.2.6.2. zna šta je greška instrumenta i preciznost merenja i ume po uputstvu da kalibriše instrument
BI.2.6.3. ume, uz pomoć nastavnika, da pravi grafikone i tabele prema dva kriterijuma uz komentar rezultata
BI.2.6.4. ume na zadatom primeru, uz pomoć nastavnika, da postavi hipotezu, formira i realizuje jednostavan eksperiment i izvesti o rezultatu
U oblasti posmatranje, merenje i eksperiment na naprednom nivou učenik/učenica:
BI.3.6.1. razume značaj i ume samostalno da realizuje sistematsko i dugotrajno prikupljanje podataka
BI.3.6.2. ume da osmisli jednostavan protokol prikupljanja podataka i formular za upis rezultata
BI.3.6.3. ume samostalno da pravi grafikone i tabele prema dva kriterijuma uz detaljan izveštaj
BI.3.6.4. razume značaj kontrole i probe u eksperimentu (variranje jednog/više faktora), ume da postavi hipotezu i izvuče zaključak
BI.3.6.5. zna, uz odgovarajuće navođenje nastavnika, samostalno da osmisli, realizuje i izvesti o eksperimentu na primeru koji sam odabere
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Sile, Kretanje, Električna struja, Merenje, Toplota i energija i Matematičke osnove fizike.
Za jedan broj iskaza, npr. onih koji su povezani sa veštinama merenja, postoji samo indirektna potvrda u rezultatima ispitivanja, zbog toga što korišćeni instrumenti ispitivanja nisu imali mogućnosti da takve veštine izmere. Ipak, oni su uključeni u standarde zato što su te kompetencije prepoznate kao bitne.
Za predmete prirodnih nauka (Biologija, Fizika i Hemija) dodatno su definisani zajednički obrazovni standardi koji se odnose na eksperiment u prirodnim naukama.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U oblasti sile učenik/učenica:
FI.1.1.1. ume da prepozna gravitacionu silu i silu trenja koje deluju na tela koja miruju ili se kreću ravnomerno
FI.1.1.2. ume da prepozna smer delovanja magnetne i elektrostatičke sile
FI.1.1.3. razume princip spojenih sudova
U oblasti kretanje učenik/učenica:
FI.1.2.1. ume da prepozna vrstu kretanja prema obliku putanje
FI.1.2.2. ume da prepozna ravnomerno kretanje
FI.1.2.3. ume da izračuna srednju brzinu, pređeni put ili proteklo vreme ako su mu poznate druge dve veličine
U oblasti električna struja učenik/učenica:
FI.1.3.1. ume da prepozna da struja teče samo kroz provodne materijale
FI.1.3.2. ume da prepozna magnetne efekte električne struje
U oblasti merenje učenik/učenica:
FI.1.4.1. ume da čita mernu skalu i zna da odredi vrednost najmanjeg podeoka
FI.1.4.2. ume da prepozna merila i instrumente za merenje dužine, mase, zapremine, temperature i vremena
FI.1.4.3. zna da koristi osnovne jedinice za dužinu, masu, zapreminu, temperaturu i vreme
FI.1.4.4. ume da prepozna jedinice za brzinu
FI.1.4.5. zna osnovna pravila merenja, npr. nula vage, horizontalni položaj, zategnuta merna traka
FI.1.4.6. zna da meri dužinu, masu, zapreminu, temperaturu i vreme
U oblasti energija i toplota učenik/učenica:
FI.1.5.1. zna da agregatno stanje tela zavisi od njegove temperature
FI.1.5.2. ume da prepozna da se mehaničkim radom može menjati temperatura tela
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U oblasti sile učenik/učenica:
FI.2.1.1. ume da prepozna elastičnu silu, silu potiska i osobine inercije
FI.2.1.2. zna osnovne osobine gravitacione i elastične sile, i sile potiska
FI.2.1.3. ume da prepozna kada je poluga u stanju ravnoteže
FI.2.1.4. razume kako odnosi sila utiču na vrstu kretanja
FI.2.1.5. razume i primenjuje koncept gustine
FI.2.1.6. zna da hidrostatički pritisak zavisi od visine stuba fluida
U oblasti kretanje učenik/učenica:
FI.2.2.1. ume da prepozna ubrzano kretanje
FI.2.2.2. zna šta je mehaničko kretanje i koje ga fizičke veličine opisuju
FI.2.2.3. ume da prepozna osnovne pojmove koji opisuju oscilatorno kretanje
U oblasti merenje učenik/učenica:
FI.2.3.1. ume da koristi važnije izvedene jedinice SI i zna njihove oznake
FI.2.3.2. ume da prepozna dozvoljene jedinice mere izvan SI, npr. litar ili tonu
FI.2.3.3. ume da koristi prefikse i pretvara brojne vrednosti fizičkih veličina iz jedne jedinice u drugu, npr. kilometre u metre
FI.2.3.4. zna kada merenja ponavljamo više puta
U oblasti električna struja učenik/učenica:
FI.2.4.1. zna da razlikuje električne provodnike i izolatore
FI.2.4.2. zna nazive osnovnih elemenata električnog kola
FI.2.4.3. ume da prepozna da li su izvori napona vezani redno ili paralelno
FI.2.4.4. ume da izračuna otpor, jačinu struje ili napon ako su mu poznate druge dve veličine
FI.2.4.5. ume da prepozna toplotne efekte električne struje
FI.2.4.6. razume pojmove energije i snage električne struje
U oblasti energija i toplota učenik/učenica:
FI.2.5.1. zna da kinetička i potencijalna energija zavise od brzine, odnosno visine na kojoj se telo nalazi
FI.2.5.2. ume da prepozna pojave kod kojih se električna energija troši na mehanički rad
FI.2.5.3. ume da prepozna pojmove rada i snage
FI.2.5.4. zna da unutrašnja energija zavisi od temperature
FI.2.5.5. zna da zapremina tela zavisi od temperature
U oblasti matematičke osnove fizike učenik/učenica:
FI.2.6.1. razume i primenjuje osnovne matematičke formulacije odnosa i zakonitosti u fizici, npr. direktnu i obrnutu proporcionalnost
FI.2.6.2. ume da prepozna vektorske fizičke veličine, npr. brzinu i silu
FI.2.6.3. ume da koristi i interpretira tabelarni i grafički prikaz zavisnosti fizičkih veličina
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U oblasti sile učenik/učenica:
FI.3.1.1. razume i primenjuje uslove ravnoteže poluge
FI.3.1.2. zna kakav je odnos sila koje deluju na telo koje miruje ili se ravnomerno kreće
FI.3.1.3. zna šta je pritisak čvrstih tela i od čega zavisi
FI.3.1.4. razume i primenjuje koncept pritiska u fluidima
U oblasti kretanje učenik/učenica:
FI.3.2.1. ume da primeni odnose između fizičkih veličina koje opisuju ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje
FI.3.2.2. ume da primeni odnose između fizičkih veličina koje opisuju oscilatorno kretanje
FI.3.2.3. zna kako se menjaju položaj i brzina pri oscilatornom kretanju
FI.3.2.4. zna osnovne fizičke veličine koje opisuju talasno kretanje
FI.3.2.5. ume da prepozna osnovne osobine zvuka i svetlosti
FI.3.2.6. zna kako se prelama i odbija svetlost
U oblasti merenje učenik/učenica:
FI.3.3.1. ume da pretvara jedinice izvedenih fizičkih veličina u odgovarajuće jedinice SI sistema
FI.3.3.2. ume da meri jačinu struje i napon u električnom kolu
FI.3.3.3. zna šta je greška merenja
U oblasti električna struja učenik/učenica:
FI.3.4.1. zna kako se vezuju otpornici i instrumenti u električnom kolu
U oblasti energija i toplota učenik/učenica:
FI.3.5.1. razume da se ukupna mehanička energija tela pri slobodnom padu održava
FI.3.5.2. ume da prepozna karakteristične procese i termine koji opisuju promene agregatnih stanja
(zajednička oblast za predmete prirodnih nauka: Biologiju, Fiziku i Hemiju)
U oblasti eksperiment na osnovnom nivou učenik/učenica:
FI.3.7.1. poseduje manuelne sposobnosti potrebne za rad u laboratoriji
FI.3.7.2. ume da se pridržava osnovnih pravila ponašanja u laboratoriji
U oblasti eksperiment na srednjem nivou učenik/učenica:
FI.2.7.1. ume tabelarno i grafički da prikaže rezultate posmatranja ili merenja
FI.2.7.2. ume da vrši jednostavna uopštavanja i sistematizaciju rezultata
FI.2.7.3. ume da realizuje eksperiment po uputstvu
U oblasti eksperiment na naprednom nivou učenik/učenica:
FI.3.7.1. ume da donese relevantan zaključak na osnovu rezultata merenja
FI.3.7.2. ume da prepozna pitanje na koje možemo da odgovorimo posmatranjem ili eksperimentom
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Opšta hemija (supstance, strukture, svojstva i promene), Neorganska hemija (elementi, neorganska jedinjenja i reakcije), Organska hemija (organska jedinjenja, struktura i reakcije), Biohemija (biološki važna organska jedinjenja) i Hemija životne sredine.
Za predmete prirodnih nauka (Biologija, Fizika i Hemija) dodatno su definisani zajednički obrazovni standardi koji se odnose na eksperiment u prirodnim naukama.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U oblasti opšta hemija učenik/učenica zna:
HE.1.1.1. da pravi razliku između elemenata, jedinjenja i smeša iz svakodnevnog života na osnovu njihove složenosti
HE.1.1.2. o praktičnoj primeni elemenata, jedinjenja i smeša iz sopstvenog okruženja na osnovu njihovih svojstava
HE.1.1.3. na osnovu kojih svojstava supstance mogu da se razlikuju, kojim vrstama promena supstance podležu kao i da se pri promenama ukupna masa supstance ne menja
HE.1.1.4. da su čiste supstance izgrađene od atoma, molekula i jona, i te čestice međusobno razlikuje po naelektrisanju i složenosti građe
HE.1.1.5. tip hemijske veze u molekulima elemenata, kovalentnim i jonskim jedinjenjima
HE.1.1.6. kvalitativno značenje simbola najvažnijih hemijskih elemenata, hemijskih formula najvažnijih predstavnika klasa neorganskih i organskih jedinjenja, i kvalitativno značenje hemijskih jednačina reakcija oksidacije
HE.1.1.7. šta su rastvori, kako nastaju i primere rastvora u svakodnevnom životu
HE.1.1.8. značenje sledećih termina: supstanca, smeša, rastvor, rastvaranje, element, jedinjenje, atom, molekul, jon, kovalentna veza, jonska veza, oksidacija, oksid, kiselina, baza, so, indikator
U oblasti opšta hemija učenik/učenica ume da:
HE.1.1.9. zagreva supstancu na bezbedan način
HE.1.1.10. izmeri masu, zapreminu i temperaturu supstance
HE.1.1.11. sastavi aparaturu i izvede postupak ceđenja
HE.1.1.12. u jednostavnim ogledima ispita svojstva supstanci (agregatno stanje, miris, boju, magnetna svojstva, rastvorljivost), kao i da ta svojstva opiše
U oblasti neorganska hemija učenik/učenica zna:
HE.1.2.1. osnovna fizička i hemijska svojstva nemetala i metala (agregatno stanje, provodljivost toplote i elektriciteta i reakciju sa kiseonikom)
HE.1.2.2. vezu između svojstava nemetala i metala i njihove praktične primene
HE.1.2.3. da prepozna metale (Na, Mg, Al, Fe, Zn, Cu, Pb, Ag, Au) na osnovu njihovih fizičkih i hemijskih svojstava
HE.1.2.4. da na osnovu formule imenuje osnovne klase neorganskih jedinjenja
HE.1.2.5. primere oksida, kiselina, baza i soli u svakodnevnom životu kao i praktičnu primenu ovih jedinjenja
HE.1.2.6. osnovna fizička i hemijska svojstva oksida, kiselina, baza i soli
U oblasti neorganska hemija učenik/učenica ume da:
HE.1.2.7. utvrdi osnovna fizička svojstva oksida (agregatno stanje, boju, miris)
HE.1.2.8. dokaže kiselo-bazna svojstva supstance pomoću indikatora
HE.1.2.9. ispita rastvorljivost soli
HE.1.2.10. bezbedno rukuje supstancama, posuđem i priborom
U oblasti organska hemija učenik/učenica zna:
HE.1.3.1. formule, nazive i funkcionalne grupe najvažnijih ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara
HE.1.3.2. osnovna fizička i hemijska svojstva ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara
HE.1.3.3. praktičan značaj ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara u svakodnevnom životu
U oblasti biohemija učenik/učenica zna:
HE.1.4.1. da navede fizička svojstva (agregatno stanje i rastvorljivost) masti i ulja, ugljenih hidrata, proteina
HE.1.4.2. primere i zastupljenost masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina u namirnicama
U oblasti hemija životne sredine učenik/učenica zna:
HE.1.5.1. značaj bezbednog postupanja sa supstancama, načine njihovog pravilnog skladištenja, a sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U oblasti opšta hemija učenik/učenica zna:
HE.2.1.1. kako tip hemijske veze određuje svojstva supstanci (temperature topljenja i ključanja, kao i rastvorljivost supstanci)
HE.2.1.2. značenje termina: materija, homogena smeša, heterogena smeša, analiza i sinteza, neutralizacija, supstitucija, adicija, anhidrid, izomer, izotop
HE.2.1.3. šta je zasićen, nezasićen i prezasićen rastvor
HE.2.1.4. da sastavlja formule najvažnijih predstavnika klasa neorganskih i organskih jedinjenja i jednačine hemijskih reakcija neutralizacije i supstitucije
U oblasti opšta hemija učenik/učenica ume da:
HE.2.1.5. izabere najpogodniji način za povećanje brzine rastvaranja supstance (povećanjem temperature rastvarača, usitnjavanjem supstance, mešanjem)
HE.2.1.6. promeni koncentraciju rastvora dodavanjem rastvorene supstance ili rastvarača (razblaživanje i koncentrovanje)
HE.2.1.7. u ogledima ispituje svojstva supstanci i podatke o supstancama prikazuje tabelarno ili šematski
HE.2.1.8. izračuna procentni sastav jedinjenja na osnovu formule i masu reaktanata i proizvoda na osnovu hemijske jednačine, to jest da pokaže na osnovu izračunavanja da se ukupna masa supstanci ne menja pri hemijskim reakcijama
HE.2.1.9. izračuna masu rastvorene supstance i rastvarača na osnovu procentne koncentracije rastvora i obrnuto
HE.2.1.10. napravi rastvor određene procentne koncentracije
U oblasti neorganska hemija učenik/učenica zna da:
HE.2.2.1. na osnovu naziva oksida, kiselina, baza i soli sastavi formulu ovih supstanci
HE.2.2.2. piše jednačine hemijskih reakcija sinteze i analize binarnih jedinjenja
U oblasti neorganska hemija učenik/učenica ume da:
HE.2.2.3. eksperimentalnim putem ispita rastvorljivost i hemijsku reakciju oksida sa vodom
HE.2.2.4. ispita najvažnija hemijska svojstva kiselina (reakciju sa karbonatima i metalima)
U oblasti organska hemija učenik/učenica zna da:
HE.2.3.1. piše jednačine hemijskih reakcija sagorevanja ugljovodonika i alkohola
U oblasti biohemija učenik/učenica zna:
HE.2.4.1. najvažnije uloge masti i ulja, ugljenih hidrata i proteina u živim organizmima
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U oblasti opšta hemija učenik/učenica razume:
HE.3.1.1. razliku između čistih supstanci (elemenata i jedinjenja) i smeša, na osnovu vrsta čestica koje ih izgrađuju
HE.3.1.2. kako je praktična primena supstanci povezana sa njihovim svojstvima
HE.3.1.3. da su svojstva supstanci i promene kojima podležu uslovljene razlikama na nivou čestica
HE.3.1.4. strukturu atoma, molekula i jona, koje ih elementarne čestice izgrađuju i kako od njihovog broja zavisi naelektrisanje atoma, molekula i jona
HE.3.1.5. zavisnost rastvorljivosti supstance od prirode supstance i rastvarača
HE.3.1.6. značenje sledećih termina: esterifikacija, saponifikacija
U oblasti opšta hemija učenik/učenica ume:
HE.3.1.7. na osnovu svojstava sastojaka smeše da izabere i izvede odgovarajući postupak za njihovo razdvajanje
HE.3.1.8. da osmisli eksperimentalni postupak prema zadatom cilju/problemu/pitanju za istraživanje, da beleži i prikazuje rezultate tabelarno i grafički, formuliše objašnjenje/a i izvede zaključak/e
HE.3.1.9. da izračuna procentualnu zastupljenost neke supstance u smeši, da izvodi stehiometrijska izračunavanja koja obuhvataju reaktant u višku i odnos mase i količine supstance
U oblasti neorganska hemija učenik/učenica razume:
HE.3.2.1. da su fizička i hemijska svojstva metala i nemetala određena strukturom njihovih atoma/molekula
HE.3.2.2. hemijska svojstva oksida (reakcije sa vodom, kiselinama, hidroksidima)
HE.3.2.3. da opšta svojstva kiselina zavise od njihove strukture (reakcije sa hidroksidima, metalima, karbonatima, bikarbonatima i baznim oksidima)
HE.3.2.4. da opšta svojstva baza zavise od njihove strukture (reakcije sa kiselinama i sa kiselim oksidima)
HE.3.2.5. da fizička i hemijska svojstva soli zavise od njihove strukture
U oblasti neorganska hemija učenik/učenica ume da:
HE.3.2.6. izvede reakciju neutralizacije
U oblasti organska hemija učenik/učenica razume:
HE.3.3.1. hemijske reakcije ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara
HE.3.3.2. vidove praktične primene ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara na osnovu svojstava koja imaju
U oblasti organska hemija učenik/učenica ume da:
HE.3.3.3. piše jednačine hemijskih reakcija ugljovodonika, alkohola, karbonilnih jedinjenja, karboksilnih kiselina i estara
U oblasti biohemija učenik/učenica zna:
HE.3.4.1. osnovu strukture molekula koji čine masti i ulja, ugljene hidrate i proteine
U oblasti biohemija učenik/učenica razume:
HE.3.4.2. osnovna hemijska svojstva masti i ulja (saponifikaciju i hidrolizu), ugljenih hidrata i proteina
(zajednička oblast za predmete prirodnih nauka: Biologiju, Fiziku i Hemiju)
U oblasti eksperiment na osnovnom nivou učenik/učenica ume da:
HE.1.6.1. bezbedno rukuje osnovnom opremom za eksperimentalni rad i supstancama
HE.1.6.2. izvede eksperiment prema datom uputstvu
U oblasti eksperiment na srednjem nivou učenik/učenica ume da:
HE.2.6.1. prikupi podatke posmatranjem i merenjem i da pri tom koristi odgovarajuće instrumente
HE.2.6.2. tabelarno i grafički prikaže rezultate posmatranja ili merenja
HE.2.6.3. izvodi jednostavna uopštavanja i sistematizaciju rezultata
U oblasti eksperiment na naprednom nivou učenik/učenica ume da:
HE.3.6.1. prepozna pitanje/problem koji se može eksperimentalno istražiti
HE.3.6.2. postavi hipoteze
HE.3.6.3. planira i izvede eksperiment za testiranje hipoteze
HE.3.6.4. donese relevantan zaključak na osnovu rezultata dobijenih u eksperimentalnom radu
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Znanje i razumevanje, Slušanje muzike, Muzičko izvođenje i Muzičko stvaralaštvo.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U oblasti znanje i razumevanje učenik/učenica ume da:
MK.1.1.1. prepozna osnovne elemente muzičke pismenosti
MK.1.1.2. opiše osnovne karakteristike: muzičkih instrumenata, istorijsko-stilskih perioda, muzičkih žanrova, narodnog stvaralaštva.
U oblasti slušanje muzike učenik/učenica ume na osnovu slušanja muzičkih primera da imenuje:
MK.1.2.1. muzičke izražajne elemente
MK.1.2.2. izvođački sastav
MK.1.2.3. muzičke žanrove
MK.1.2.4. srpski muzički folklor
U oblasti muzičko izvođenje učenik/učenica ume da:
MK.1.3.1. peva jednostavne dečje, narodne ili popularne kompozicije
MK.1.3.2. izvodi jednostavne dečje, narodne ili popularne kompozicije na bar jednom instrumentu
U oblasti muzičko stvaralaštvo učenik/učenica ume da:
MK.1.4.1. napravi muzičke instrumente koristeći predmete iz okruženja
MK.1.4.2. osmisli manje muzičke celine na osnovu ponuđenih modela
MK.1.4.3. izvodi prateće ritmičke i melodijsko-ritmičke deonice na napravljenim muzičkim instrumentima
MK.1.4.4. učestvuje u odabiru muzike za dati žanrovski i istorijski kontekst
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U oblasti znanje i razumevanje učenik/učenica ume da analizira povezanost:
MK.2.1.1. muzičkih elemenata i karakteristika muzičkih instrumenata sa muzičkom izražajnošću (npr. brz tempo sa živahnim karakterom)
MK.2.1.2. strukture i dramaturgije određenog muzičkog žanra (npr. operski finale sa događajima u drami)
MK.2.1.3. oblika narodnog muziciranja sa specifičnim kontekstom narodnog života
U oblasti slušanje muzike učenik/učenica ume da:
MK.2.2.1. opiše i analizira karakteristike zvučnog primera kroz sadejstvo opaženih muzičkih elemenata (npr. uzburkana melodija kao rezultat specifičnog ritma, tempa, agogike, dinamike, intervalske strukture)
MK.2.2.2. prepozna strukturu određenog muzičkog žanra
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U oblasti znanje i razumevanje učenik/učenica:
MK.3.1.1. zna funkciju elemenata muzičke pismenosti i izvođačkih sastava u okviru muzičkog dela
MK.3.1.2. razume istorijske i društvene okolnosti nastanka žanra i oblika muzičkog folklora
MK.3.1.3. kritički i argumentovano obrazlaže svoj sud
MK.3.1.4. ume kreativno da kombinuje izražajne muzičke elemente u estetičkom kontekstu (određeni muzički postupak dovodi u vezu sa željenim efektom)
U oblasti slušanje muzike učenik/učenica ume da analizira slušni primer i otkrije vezu opažajnih karakteristika sa:
MK.3.2.1. strukturalnom i dramaturškom dimenzijom zvučnog primera
MK.3.2.2. žanrovskim i istorijsko-stilskim kontekstom zvučnog primera
MK.3.2.3. kontekstom nastanka i primenom različitih oblika muzičkog folklora
U oblasti muzičko izvođenje učenik/učenica ume da:
MK.3.3.1. izvodi raznovrsni muzički repertoar pevanjem i sviranjem kao solista i u školskim ansamblima
U oblasti muzičko stvaralaštvo učenik/učenica ume da:
MK.3.4.1. osmišljava prateće aranžmane za Orfov instrumentarijum i druge zadate muzičke instrumente
MK.3.4.2. improvizuje i/ili komponuje manje muzičke celine (ritmičke i melodijske) u okviru različitih žanrova i stilova
MK.3.4.3. osmisli muziku za školsku predstavu, priredbu, performans
Obrazovni standardi su definisani za sledeće oblasti: Mediji, materijali i tehnike vizuelnih umetnosti, Elementi, principi i sadržaji (teme, motivi, ideje...) vizuelnih umetnosti i Uloga, razvoj i različitost vizuelnih umetnosti.
Terminom vizuelna umetnost obuhvaćeni su tradicionalni mediji likovnih i primenjenih umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje, grafika, keramika, kostimografija...), savremeni mediji (televizija, film, svi oblici dizajna i digitalne umetnosti...), arhitektura, folklorna umetnost, umetnički zanati (tkanje, grnčarija, nakit, radovi u drvetu, papiru i drugim materijalima).
U okviru svake oblasti razvijeni su kratki iskazi po nivoima, tj. opisane su sposobnosti, znanja i veštine učenika. Oni su definisani preko ključnih komponenti učenja: osnovnih znanja, stvaralačkih sposobnosti i kritičkog mišljenja
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
1. MEDIJI, MATERIJALI I TEHNIKE VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti mediji, materijali i tehnike vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.1.1.1. razlikuje i koristi (u svom radu) osnovne medije, materijale i tehnike (crtanje, slikanje, vajanje) vizuelnih umetnosti
LK.1.1.2. izvodi dvodimenzionalne i trodimenzionalne radove
LK.1.1.3. opisuje svoj rad i radove drugih (npr. iskazuje utisak)
2. ELEMENTI, PRINCIPI I SADRŽAJI (TEME, MOTIVI, IDEJE...) VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti elementi, principi i sadržaji (teme, motivi, ideje...) vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.1.2.1. opisuje svoj rad i radove drugih (npr. iskazuje utisak)
3. ULOGA, RAZVOJ I RAZLIČITOST VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti uloga, razvoj i različitost vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.1.3.1. opisuje razlike koje uočava na umetničkim radovima iz različitih zemalja, kultura i perioda
LK.1.3.2. zna da navede različita zanimanja za koja su potrebna znanja i veštine stečeni učenjem u vizuelnim umetnostima (npr. kostimograf, dizajner, arhitekta...)
LK.1.3.3. poznaje mesta i izvore gde može da proširi svoja znanja vezana za vizuelne umetnosti (npr. muzej, galerija, atelje, umetnička radionica...)
LK.1.3.4. zna nekoliko primera primene vizuelnih umetnosti u svakodnevnom životu
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
1. MEDIJI, MATERIJALI I TEHNIKE VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti mediji, materijali i tehnike vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.2.1.1. poznaje i koristi (u svom radu) osnovne izražajne mogućnosti klasičnih i savremenih medija, tehnika i materijala vizuelnih umetnosti
LK.2.1.2. obrazlaže svoj rad i radove drugih (npr. navodi sadržaj, temu, karakteristike tehnike...)
2. ELEMENTI, PRINCIPI I SADRŽAJI (TEME, MOTIVI, IDEJE...) VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti elementi, principi i sadržaji (teme, motivi, ideje...) vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.2.2.1. odabira adekvatan sadržaj da bi predstavio neku ideju ili koncept
LK.2.2.2. obrazlaže svoj rad i radove drugih (npr. navodi sadržaj, temu, karakteristike tehnike...)
3. ULOGA, RAZVOJ I RAZLIČITOST VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti uloga, razvoj i različitost vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.2.3.1. locira odabrana umetnička dela u istorijski i društveni kontekst
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
1. MEDIJI, MATERIJALI I TEHNIKE VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti mediji, materijali i tehnike vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.3.1.1. poznaje i koristi različite izražajne mogućnosti klasičnih i savremenih medija, tehnika i materijala vizuelne umetnosti
LK.3.1.2. odabira adekvatna sredstva (medij, materijal, tehniku, postupak) pomoću kojih će na najbolji način realizovati svoju (odabranu) ideju
2. ELEMENTI, PRINCIPI I SADRŽAJI (TEME, MOTIVI, IDEJE...) VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti elementi, principi i sadržaji (teme, motivi, ideje...) vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.3.2.1. odabira adekvatna sredstva (medij, materijal, tehniku, postupak) pomoću kojih će na najbolji način realizovati svoju (odabranu) ideju
LK.3.2.2. izvodi radove sa određenom namerom, koristeći osnovne vizuelne elemente i principe da bi postigao određeni efekat
LK.3.2.3. koristi tačne termine (npr. tekstura, ritam, oblik...) iz vizuelnih umetnosti (primerene uzrastu i sadržaju) kada obrazlaže svoj rad i radove drugih
LK.3.2.4. uočava međusobnu povezanost elemenata, principa i sadržaja na svom radu i na radovima drugih
3. ULOGA, RAZVOJ I RAZLIČITOST VIZUELNIH UMETNOSTI
U oblasti uloga, razvoj i različitost vizuelnih umetnosti učenik/učenica:
LK.3.3.1. analizira odabrana umetnička dela u odnosu na vreme nastanka i prema kulturnoj pripadnosti (opisuje osnovne karakteristike, nameru umetnika...)
LK.3.3.2. opisuje potrebna znanja i veštine koji su neophodni u zanimanjima vezanim za vizuelne umetnosti
LK.3.3.3. koristi druga mesta i izvore (npr. biblioteka, internet...) da bi proširio svoja znanja iz vizuelnih umetnosti
LK.3.3.4. razume međusobnu povezanost i uticaj umetnosti i drugih oblasti života
Za predmet fizičko vaspitanje obrazovni standardi su definisani za tri oblasti: Osposobljenost u veštinama, Znanja o fizičkom vežbanju i fizičkom vaspitanju i Vrednovanje fizičkog vežbanja i fizičkog vaspitanja od strane učenika.
Osposobljenost u veštinama podrazumeva nivo savladanosti sadržaja programa Fizičkog vaspitanja: Sportske igre (košarka, odbojka, rukomet, fudbal), Atletika (trčanje, skokovi, bacanje), Vežbe na spravama i tlu (tlo, preskok, greda, dvovisinski razboj, krugovi, konj sa hvataljkama, vratilo, razboj), Ples, Ritmička gimnastika, Plivanje, Stoni tenis i Vežbe oblikovanja.
Znanja o fizičkom vežbanju i fizičkom vaspitanju sadrže: osnovne pojmove o fizičkom vežbanju i osnovnim pravilima vežbanja, pravila sportskih igara i individualnih sportova, uticaj fizičkog vežbanja na ličnost, kao i smisao fizičkog vaspitanja.
Vrednovanje fizičkog vežbanja i fizičkog vaspitanja od strane učenika odnosi se na: uverenja, stavove, interesovanja, timski rad i samooaktualizaciju učenika u fizičkom vežbanju i fizičkim aktivnostima uopšte i procesu fizičkog vaspitanja posebno.
Standardima nisu obuhvaćeni učenici sa posebnim potrebama, kao ni učenici koji su delimično oslobođeni pojedinih aktivnosti iz zdravstvenih razloga. U oba slučaja nastavnik vrši proveru standarda u oblasti osposobljenost u veštinama prema mogućnostima učenika.
Napomena: u našem sistemu fizičkog vaspitanja značajno mesto zauzima razvoj motoričkih sposobnosti, ali ova oblast nije posebno obuhvaćena standardima. Za to bi bilo neophodno izvršiti posebno istraživanje na znatno većem uzorku i uz predlog testova od kojih bi se formirala nacionalna baterija testova.
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na osnovnom nivou.
U podoblasti sportske igre učenik/učenica:
FV.1.1.1. igra sportsku igru primenjujući osnovnu tehniku, neophodna pravila i sarađuje sa članovima ekipe izražavajući sopstvenu ličnost uz poštovanje drugih
FV.1.1.2. zna funkciju sportske igre, osnovne pojmove, neophodna pravila, osnovne principe treninga i pruža prvu pomoć
U podoblasti atletika učenik/učenica:
FV.1.1.3. pravilno trči varijantama tehnike trčanja na kratke, srednje i duge staze i meri rezultat
FV.1.1.4. zna terminologiju, značaj trčanja, osnove treninga i pruža prvu pomoć
FV.1.1.5. zna pravilno da skače udalj zgrčnom varijantom tehnike i meri dužinu skoka
FV.1.1.6. zna terminologiju, osnove treninga i pruža prvu pomoć
FV.1.1.7. zna pravilno da skače uvis varijantom tehnike makazice
FV.1.1.8. zna terminologiju, osnove treninga i pruža prvu pomoć
FV.1.1.9. pravilno baca kuglu iz mesta i meri dužinu hica
FV.1.1.10. zna pravila za takmičenje, sigurnosna pravila, vlada terminologijom, osnovama treninga i pruža prvu pomoć
U podoblasti vežbe na spravama i tlu učenik/učenica pravilno izvodi osnovne vežbe i kombinacije na spravama i tlu, čuva i pomaže, poštuje sigurnosna pravila, zna nazive vežbi, osnove organizacije rada na spravi i pruža prvu pomoć:
FV.1.1.11. učenik/učenica pravilno izvodi vežbe na tlu
FV.1.1.12. učenik/učenica pravilno izvodi preskoke
FV.1.1.13. učenik/učenica izvodi vežbe i kombinacije vežbi na gredi
FV.1.1.14. učenica pravilno izvodi osnovne vežbe na dvovisinskom razboju
FV.1.1.15. učenik pravilno izvodi osnovne vežbe na konju sa hvataljkama
FV.1.1.16. učenik pravilno izvodi osnovne vežbe na krugovima
FV.1.1.17. učenik pravilno izvodi osnovne vežbe na paralelnom razboju
FV.1.1.18. učenik pravilno izvodi osnovne vežbe na vratilu
U podoblasti ples učenik/učenica:
FV.1.1.19. se uspešno kreće u ritmu i tempu muzičke pratnje u prostoru osnovnim oblicima kretanja (hodanje, trčanje)
U podoblasti ritmička gimnastika učenica:
FV.1.1.20. pravilno izvodi osnovne vežbe iz ritmičke gimnastike
FV.1.1.21. zna nazive vežbi i osnove treninga, pruža prvu pomoć
U podoblasti plivanje učenik/učenica:
FV.1.1.22. pliva i poštuje pravila samospasavanja i bezbednosti oko i u vodenoj sredini
U podoblasti vežbe oblikovanja učenik/učenica:
FV.1.1.23. pravilno izvodi najmanje jedan kompleks vežbi oblikovanja i prikazuje vežbe za pojedine delove tela
FV.1.1.24. zna uticaj i značaj vežbi oblikovanja za organizam, poznaje podelu vežbi oblikovanja i njihovu terminologiju, i funkciju pojedinih vežbi u kompleksu
U podoblasti stoni tenis učenik/učenica:
FV.1.1.25. igra stoni tenis primenjujući osnovne elemente tehnike i poštuje pravila igre
FV.1.1.26. zna funkciju stonog tenisa, osnovne pojmove, neophodna pravila, osnovne principe treninga i metodiku treninga, pruža prvu pomoć
Napomena: u Programu fizičkog vaspitanja stoni tenis se predviđa u okviru Obaveznog izbornog predmeta fizičko vaspitanje - Izabrani sport i u okviru sistema školskih sportskih takmičenja. U okviru Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja stoni tenis se daje kao primer nastavnicima kako mogu sami izgraditi standarde za sportsku granu koja nije obuhvaćena ovim standardima. Stoni tenis se, u ovom ciklusu, ne predviđa kao obavezan standard.
2. ZNANJA O FIZIČKOM VEŽBANJU I FIZIČKOM VASPITANJU
U oblasti znanja o fizičkom vežbanju i fizičkom vaspitanju učenik/učenica zna:
FV.1.2.1. smisao Fizičkog vaspitanja
FV.1.2.2. uticaj fizičkog vežbanja
FV.1.2.3. osnovne pojmove vezane za fizičko vežbanje
FV.1.2.4. bezbednost tokom vežbanja
FV.1.2.5. osnovna pravila sportskih igara
3. VREDNOVANJE FIZIČKOG VEŽBANJA
U oblasti vrednovanje fizičkog vežbanja učenik/učenica:
FV.1.3.1. ispoljava pozitivan stav prema fizičkom vežbanju u svakodnevnom životu
FV.1.3.2. ispoljava zainteresovanost za fizičko vežbanje
FV.1.3.3. dokazuje se kroz fizičko vežbanje
FV.1.3.4. ispoljava pozitivan stav prema saradnji sa drugima u realizaciji različitih zadataka Fizičkog vaspitanja
Sledeći iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na srednjem nivou.
U podoblasti sportske igre učenik/učenica:
FV.2.1.1. igra sportsku igru primenjujući viši nivo tehnike, veći broj pravila, jednostavnije taktičke kombinacije i uz visok stepen saradnje sa članovima ekipe izražava sopstvenu ličnost uz poštovanje drugih
FV.2.1.2 zna funkciju i značaj sportske igre, veći broj pravila, principe i uticaj treninga
U podoblasti atletika ATLETIKA učenik/učenica:
FV.2.1.3. pravilno izvodi varijantu tehnike štafetnog trčanja
FV.2.1.4. zna pravilno da skače udalj varijantom tehnike uvinuće
FV.2.1.5. zna pravilno da skače uvis leđnom varijantom tehnike
FV.2.1.6. pravilno baca kuglu leđnom varijantom tehnike
FV.2.1.7. zna pravila za takmičenje
FV.2.1.8. učestvuje na takmičenju u jednoj atletskoj disciplini
U podoblasti vežbe na spravama i tlu učenik/učenica, na spravama na kojima vežba i na tlu zna: mere sigurnosti, čuvanje i pomaganje, nazive vežbi i osnove organizacije rada:
FV.2.1.9. učenik/učenica pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na tlu
FV.2.1.10. učenik/učenica pravilno izvodi zgrčku
FV.2.1.11. učenica pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na gredi
FV.2.1.12. učenica pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na dvovisinskom razboju
FV.2.1.13. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na konju sa hvataljkama
FV.2.1.14. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na krugovima
FV.2.1.15. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na paralelnom razboju
FV.2.1.16. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinacije vežbi na vratilu
U podoblasti ples učenik/učenica:
FV.2.1.17. povezuje prostorno i vremenski plesne elemente u celinu, izvodi i realizuje najmanje jedan odabrani dečiji ples
FV.2.1.18. vlada osnovnom terminologijom, prepoznaje i razlikuje društvene i narodne plesove
U podoblasti ritmička gimnastika učenica:
FV.2.1.19. pravilno izvodi vežbu sa rekvizitima
U podoblasti plivanje učenik/učenica:
FV.2.1.20. pliva jednom od tehnika sportskog plivanja, poseduje veštinu samopomoći u vodi i bezbednog ponašanja u i oko vodene sredine
U podoblasti vežbe oblikovanja učenik/učenica:
FV.2.1.21. pravilno izvodi i pokazuje više kompleksa vežbi oblikovanja bez i sa rekvizitima
FV.2.1.22. zna principe sastavljanja kompleksa vežbi oblikovanja i doziranje opterećenja
U podoblasti stoni tenis učenik/učenica:
FV.2.1.23. igra stoni tenis koristeći viši nivo tehnike udaraca povezujući ih sa kretanjem, može da odigra taktičku zamisao i koristi više vrsta servisa
FV.2.1.24. zna funkciju i značaj stonog tenisa, veći broj pravila, principe i uticaja treninga
Napomena: u Programu fizičkog vaspitanja stoni tenis se predviđa u okviru Obaveznog izbornog predmeta fizičko vaspitanje - Izabrani sport i u okviru sistema školskih sportskih takmičenja. U okviru Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja stoni tenis se daje kao primer nastavnicima kako mogu sami izgraditi standarde za sportsku granu koja nije obuhvaćena ovim standardima. Stoni tenis se, u ovom ciklusu, ne predviđa kao obavezan standard.
2. ZNANJA O FIZIČKOM VEŽBANJU I FIZIČKOM VASPITANJU
U oblasti znanja o fizičkom vežbanju i fizičkom vaspitanju učenik/učenica zna:
FV.2.2.1. terminologiju
FV.2.2.2. osnove treninga
FV.2.2.3. da dozira opterećenje tokom vežbanja
Skraćeni iskazi opisuju šta učenik/učenica zna i ume na naprednom nivou.
U podoblasti sportske igre učenik/učenica:
FV.3.1.1. igra sportsku igru primenjujući složene elemente tehnike, ispunjavajući taktičke zadatke, učestvuje u organizaciji utakmice i sudi na utakmicama
FV.3.1.2. zna taktiku igre, sistem takmičenja, način organizovanja utakmice i sudi
U podoblasti atletika učenik/učenica:
FV.3.1.3. pravilno izvodi varijantu tehnike štafetnog trčanja
FV.3.1.4. učestvuje na takmičenju u atletskom petoboju
FV.3.1.5. zna atletska pravila neophodna za učestvovanje na takmičenju u atletskom petoboju
U podoblasti vežbe na spravama i tlu učenik/učenica, na spravama na kojima vežba i na tlu zna: mere sigurnosti, čuvanje i pomaganje, nazive vežbi, osnove organizacije rada i učestvuje na školskom takmičenju:
FV.3.1.6. učenik/učenica pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na tlu
FV.3.1.7. učenik/učenica pravilno izvodi zgrčku i raznošku sa izrazitijim fazama leta
FV.3.1.8. učenica pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na gredi
FV.3.1.9. učenica pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na dvovisinskom razboju
FV.3.1.10. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na konju sa hvataljkama
FV.3.1.11. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na krugovima
FV.3.1.12. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na paralelnom razboju
FV.3.1.13. učenik pravilno izvodi vežbe i kombinaciju vežbi na vratilu
FV.3.1.14. učenik učestvuje u gimnastičkom petoboju, a učenica učestvuje u gimnastičkom četvoroboju
U podoblasti ples učenik/učenica:
FV.3.1.15. samostalno izvodi sopstvenu kompoziciju pokreta i kretanja uz muzičku pratnju i uspešno motorički u ritmu i tempu realizuje odabrani narodni, društveni i dečiji ples; vlada osnovama treninga i učestvuje na takmičenju
FV.3.1.16. zna terminologiju plesova i sistem takmičenja
U podoblasti ritmička gimnastika učenica:
FV.3.1.17. pravilno izvodi samostalni sastav bez i sa rekvizitim a iz ritmičke gimnastike i učestvuje na takmičenju
U podoblasti plivanje učenik/učenica:
FV.3.1.18. zna da pliva dve tehnike sportskog plivanja i takmiči se
U podoblasti vežbe oblikovanja učenik/učenica:
FV.3.1.19. sastavlja, pravilno izvodi i pokazuje složene kompleksa vežbi oblikovanja bez i sa rekvizitima
FV.3.1.20. zna da sastavlja komplekse vežbi oblikovanja i dozira opterećenje
U podoblasti stoni tenis učenik/učenica:
FV.3.1.21. igra stoni tenis povezujući odigravanje složenih elemenata u celinu zajedno sa kretanjem, formira koncepcije igre prema svojim psiho-fizičkim sposobnostima, organizuje školsko takmičenje, sudi na takmičenju.
FV.3.1.22. zna taktiku stonog tenisa, sistem takmičenja, način organizovanja meča i sudi.
Napomena: u Programu fizičkog vaspitanja stoni tenis se predviđa u okviru Obaveznog izbornog predmeta fizičko vaspitanje - Izabrani sport i u okviru sistema školskih sportskih takmičenja. U okviru Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja stoni tenis se daje kao primer nastavnicima kako mogu sami izgraditi standarde za sportsku granu koja nije obuhvaćena ovim standardima. Stoni tenis se, u ovom ciklusu, ne predviđa kao obavezan standard.
2. ZNANJA O FIZIČKOM VEŽBANJU I FIZIČKOM VASPITANJU
U oblasti znanja o fizičkom vežbanju i fizičkom vaspitanju učenik/učenica zna:
FV.3.2.1. pravila individualnih sportskih grana i sportskih igara
FV.3.2.2. osnove sistema takmičenja
FV.3.2.3 način organizovanja takmičenja