PROGRAMPREVENCIJE I KONTROLE NEZARAZNIH BOLESTI U GRADU VALJEVU("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 7/2010) |
Donosi se Program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti u gradu Valjevu 2010. - 2020. godine.
Ovaj Program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti u gradu Valjevu 2010. - 2020. godine objaviti u "Službenom glasniku grada Valjeva".
PROGRAM
PREVENCIJE I KONTROLE NEZARAZNIH BOLESTI U GRADU VALJEVU 2010. - 2020.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Valjevu nezarazne bolesti na području grada predstavljaju najteži zdravstveni problem.
Opšta smrtnost je 14,0 na 1.000 stanovnika. U toj stopi nezarazne bolesti učestvuju sa 80%. Kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronična respiratorna obolenja i dijabetes imaju vodeće mesto u razboljevanju stanovništva. Te bolesti pokazuju trend rasta u posmatranom petogodišnjem periodu od 2003. do 2007. godine.
Nezarazne bolesti su danas najveći zdravstveni problem u Evropi i u svetu. U Evropi od tih bolesti godišnje umire 85,5% od ukupnog broja umrlih, a u svetu 58,6%. Od ukupnog broja umrlih od nezaraznih bolesti u Evropi od kardiovaskularnih bolesti umire 51,3%, od malignih 19,2%, od hroničnih respiratornih 4,2% i od dijabetesa 1,5%.
Nezarazne bolesti su preventabilne. Na njih utiče i međusobno ih povezuje relativno mali broj zajedničkih rizičnih faktora kao što su: neadekvatna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i pušenje. Na osnovu akumuliranog velikog znanja i iskustva o mogućnostima prevencije i suzbijanja ovih bolesti Skupština Svetske zdravstvene organizacije (SZO) usvojila je 2000. godine Globalnu strategiju, a Regionalni komiteti SZO za Evropu 2006. godine i Regionalnu strategiju za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti. Vlada Srbije usvojila je 2009. godine Nacionalnu strategiju.
U izradi Evropske strategije korišćena su iskustva dvadesetogodišnje primene integrisanog programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti (CINDI) u čijem izvođenju još uvek učestvuje 28 evropskih zemalja i Kanada.
Najvažniji cilj Evropske strategije je unapređenje zdravlja stanovništva putem prevencije i kontrole nezaraznih bolesti na integrisani način na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Najvažnija mera je otkrivanje i redukcija vodećih zajedničkih rizičnih faktora.
Strategija obuhvata četiri vodeće nezarazne bolesti: kardiovaskularne, maligne, hronična plućna oboljenja i dijabetes. Ona je usmerena na četiri vodeća rizična faktora povezana sa navikama: pušenje, neadekvatnu ishranu, nedovoljnu fizičku aktivnost i alkoholizam i na četiri biološka rizična faktora - gojaznost, povišeni krvni pritisak, povišeni holesterol u krvi i poremećaje metabolizma ugljenih hidrata.
Mere ove Strategije zasnivaju se na četiri integrisana pristupa: redukcija individualnog rizika, redukcija rizika stanovništva, racionalno korišćenje zdravstvene službe i podrška referalnog sistema.
U sprovođenju strategije na lokalnom nivou pored zdravstvene službe učestvuju obrazovne, socijalne, kulturne ustanove, radne organizacije i zainteresovane stručne i društvene organizacije. Zbog toga je veoma značajno da Program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti na lokalnom nivou usvoji Skupština grada i da se raspoloživi resursi koriste na principu međusektorske saradnje.
Imajući u vidu ciljeve i mere Evropske strategije kao i nacionalne strategije, Zdravstveni centar Valjevo je u 2009. godini usvojio Istraživački Projekat kao osnov za izradu Programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti na nivou grada Valjeva.
Projekat je uspešno završen i njegovi rezultati daju osnov za formulisanje ciljeva i mera Programa prevencija i kontrole nezaraznih bolesti u gradu Valjevu za period do 2020. godine.
Taj period se poklapa sa periodom primene dokumenta SZO evropskog regiona "Zdravlje za sve u 21. veku" koji je oročen do 2020. godine.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA U OKVIRU PROJEKTA PREVENCIJA I KONTROLA NEZARAZNIH BOLESTI U GRADU VALJEVU
Istraživanje kojim je obuhvaćeno anketiranje, pregled i laboratorijski testovi na reprezentativnom uzorku stanovništva grada Valjeva dalo je osnov za izradu Programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti u tom gradu.
Uzorak je izveden iz 66.740 stanovnika starosti od 25 do 74 godine. U uzorak je ušlo 1.556 stanovnika, ispitivanju se odazvalo 1.162 ili 75%. U uzorku je zadovoljena polna i starosna struktura kao i raspodela prema mestu stanovanja.
1. Na pitanje da li je neko u porodici bolovao od određenih bolesti dobijeni su odgovori:
• od povišenog krvnog pritiska 58%
• od infarkta srca 25%
• od moždanog udara 20%
• od šećerne bolesti 21%
• od malignih oboljenja 23%
• od hroničnih respiratornih oboljenja 18%
• od alkoholizma 10%.
2. Prosečan broj poseta lekaru u državnim ustanovama u poslednjih 12 meseci je 3,5 (muškarci 2,8 i žene 4,1). Broj poseta raste sa starošću (najmlađi 1,6, a najstariji 5,6), a sa nivoom obrazovanja opada (visoka sprema 2,0, a bez škole 4,2). Nema razlike u odnosu na selo-grad. Broj poseta privatnom lekaru je u proseku 0,2 godišnje.
3. Svakodnevno puši 32,3% (muškarci 34,4%, a žene 30,1%). Broj svakodnevnih pušača opada sa starošću i sa nivoom obrazovanja. Prosečan broj dnevno popušenih cigareta je 19 po jednom pušaču.
Prema ovim podacima u Valjevu ima 22.000 svakodnevnih pušača koji dnevno popuše 420.000 cigareta. Savet da prestane sa pušenjem dobilo je 63% pušača od strane zdravstvenog radnika.
4. Krvni pritisak u poslednjih 12 meseci je kontrolisalo 66%, a holesterol 48%.
5. U poslednjih 12 meseci ginekologa je posetilo 37% žena, Papanikolau test u poslednje dve godine rađen je kod 24%. Broj rođene dece po jednoj ženi je 1,8. Abortus je imalo 52% žena sa prosečnim brojem abortusa po jednoj ženi 2,7. Kontracepciju primenjuje 3,7% žena.
6. Hranu na ulju priprema 45%, na masti 20%, a na mešavini ulja i masti 35%.
7. Do 200 grama hleba dnevno jede 34%, do pola kilograma 45%, a preko pola kilograma 20%. Mleko pije 58% ispitanika.
8. Kafu pije 90%, a čaj 43% ispitanika. U proseku se pije 3,0 šoljica kafe dnevno, a broj popijenih kafa se kreće od 1 - 15.
9. Hranu dosoljava pre probanja 32%.
10. Alkoholna pića konzumira 25,5% (muškarci 45%, a žene 6,3%).
Svakodnevno konzumira alkoholna pića 5,4% (muškarci 10,5%, a žene 0,5%). Svakodnevno konzumiranje alkoholnih pića raste sa starošću, a opada sa porastom nivoa obrazovanja. Prema ovim podacima u Valjevu svakodnevno pije alkoholna pića 3.600 stanovnika starosne grupe 25.-74. godine.
11. Bez ikakve dnevne fizičke aktivnosti je 31% ispitanika, sa lakšom fizičkom aktivnošću je 24%, a sa težom svakodnevnom fizičkom aktivnošću je 45%. To znači da je u Valjevu svakodnevno 20.000 stanovnika bez fizičke aktivnosti.
12. Svoje zdravlje kao veoma dobro ocenjuje 11% ispitanika, kao dosta dobro 30%, kao osrednje 40%, kao ne baš dobro 15%, a kao veoma loše 3,3%. Sposobnost da pretrči 100 metara ima 71%. Ta sposobnost opada sa starošću, a raste sa porastom nivoa obrazovanja.
13. U zdravstveno-vaspitnim aktivnostima najviše su zastupljene one preko TV (52%) i novina (47%), a putem predavanja samo 2,6%.
REZULTATI MERENJA I LEKARSKOG PREGLEDA
1. Prosečna telesna masa je 77 kg (muškarci 83,6 kg, a žene 70,9 kg).
Prosečna telesna visina je 171 cm (muškarci 178 cm, žene 164 cm).
2. Prosečan indeks telesne mase je 26,3 (muškarci 26,4, a žene 26,3).
3. Prosečan procenat masnoće u telu je 26,7% (kod muškaraca 23,1%, a kod žena 29,8%). Procenat masnoće u telu raste sa starošću, a opada sa porastom nivoa obrazovanja.
4. Prosečan sistolni krvni pritisak je 128 mmHg (kod muškaraca 131 mmHg, a kod žena 126 mmHg). Prosečan sistolni krvni pritisak raste sa starošću (116 mmHg u starosnoj grupi 25-34 godine, 140 u grupi 65-74 godina), a opada sa porastom nivoa obrazovanja (142 u grupi bez škole, a 123 u grupi sa visokim obrazovanjem).
Prosečan diastolni krvni pritisak je 81 mmHg (kod muškaraca 82,4 mmHg, a kod žena 79,8 mmHg). Prosečan diastolni krvni pritisak raste sa starošću (75,7 mmHg u starosnoj grupi 25-34 godine, 84,1 u grupi 65-74 godina), a opada sa porastom nivoa obrazovanja (84,2 u grupi bez škole, a 78,8 u grupi sa visokim obrazovanjem).
5. Prosečan ukupni holesterol u krvi je 6,0 mmol/l Ukupni holesterol raste sa starenjem od 5,4 mmol/l do 6,3 mmol/l, a opada sa nivoom obrazovanja od 6,2 na 5,8.
Prosečan HDL je 1,28 mmol/l (kod muškaraca 1,2 mmol/l, a kod žena 1,4 mmol/l). Nema statistički značajnih razlika u odnosu na starost i nivo obrazovanja ispitanika.
Prosečan LDL je 3,8 mmol/l (kod muškaraca 3,7 mmol/l, a kod žena 3,9 mmol/l). Nema statistički značajnih razlika u odnosu na starost i nivo obrazovanja ispitanika.
6. Prosečan nivo šećera u krvi (ŠUK) je 5,72 mmol/l (muškarci 5,78 mmol/l, a žene 5,67 mmol/l). Razlika u odnosu na pol nije statistički značajna, ali sa starenjem raste prosečna vrednost ŠUK (5,08 mmol/l u starosnoj grupi 25-34 godine, 6,30 mmol/l u grupi 65-74 godina).
7. Auskultatornim pregledom nađeno je nenormalno disanje kod 5,6%, a šumovi na srcu kod 4,8%. Poremećaj srčanog ritma nađen je kod 5,6%, a patološki EKG kod 13,7%.
8. Izmenjen palpatorni nalaz trbuha nađen je kod 3,3%.
9. Anksioznost je registrovana kod 21% ispitanika, a depresija kod 10%.
10. Izmenjen ginekološki nalaz nađen je kod 12,3%, a izmenjen palpatorni nalaz dojke kod 9,2% žena.
11. Pregledom je utvrđena hipertenzija kod 23,7% ispitanika. Preležani infarkt srca je registrovan kod 1,2%, angina pektoris kod 2,2%, a druge srčane promene kod 9,4%.
12. Preležana apopleksija je nađena kod 0,4% ispitanika, cerebrovaskularne krize kod 0,8%, diabetes kod 12,6% i hiperlipoproteinemija kod 69% ispitanika.
13. Hronična oboljenja pluća su nađena kod 3% ispitanika, oboljenje žučne kese kod 3,2%, ulkus kod 3,2% i maligna oboljenja kod 1,2%.
14. Prema kategorizaciji SZO i međunarodnog udruženja za hipertenziju u Valjevu:
• optimalni krvni pritisak ima 25,6% stanovnika (sistolni ispod 120 mmHg i dijastolni ispod 80 mmHg)
• normalni krvni pritisak ima 24,9% (sistolni 120-129 mmHg i dijastolni 80-85 mmHg)
• visoki normalni krvni pritisak ima 18,4% (sistolni 130-139mmHg i dijastolni 85-89 mmHg)
• I stepen hipertenzije ima 19,1% (sistolni 140-159 mmHg i dijastolni 90-99 mmHg)
• II stepen hipertenzije ima 8,8% (sistolni 160-179 mmHg i dijastolni 100-109 mmHg)
• III stepen hipertenzije ima 3,2% (sistolni preko 180 mmHg i dijastolni preko 110 mmHg).
Prema navedenoj kategorizaciji hipertenziju ima osoba kod koje je sistolni krvni pritisak 140 mmHg i viši, a dijastolni 90 mmHg i viši. Po toj kategorizaciji hipertenziju u gradu Valjevu ima 31,1% ispitanika (36,2% muškaraca i 26,4% žena). To znači da u Gradu Valjevo 21.000 stanovnika u starosnoj grupi od 25-74 godine ima hipertenziju. Prevalenca hipertenzije (ukupan broj hipertoničara) raste sa starošću od 7,2% (najmlađa starosna grupa) do 64,2% (najstarija grupa). Prevalenca hipertenzije opada sa rastom nivoa obrazovanja od 54,2% kod ispitanika bez škole do 24,4% kod ispitanika sa visokim obrazovanjem.
15. Prevalenca osoba sa ukupnim holesterolom u krvi od 5,0 mmol/ i višim je 79% (76,4% muškarci, a 81,5% žene). Prevalenca povišenog holesterola raste sa starošću od 61% do 80%, a opada sa rastom nivoa obrazovanja od 95,8% do 68,6%. U Gradu Valjevu ima 44.000 osoba sa povišenim ukupnim holesterolom u krvi u starosnoj grupi 25-74 godine.
16. Prevalenca gojaznosti (osobe sa indeksom telesne mase od 30 i višim) je 20,1% (15,2% muškarci, a 24,7% žene). Prevalenca gojaznosti raste sa starošću od 8,6% do 30,5%, a opada sa rastom nivoa obrazovanja od 25% do 8,1%. U gradu Valjevu ima 14.000 gojaznih osoba.
17. Prevalenca povišenog šećera u krvi (vrednosti ŠUK od 6,1 mmol/l i višim) je 21,4% (21,8% muškarci, a 21,0% žene). Prevalenca povišenog ŠUK-a raste sa starošću od 4,3% do 18,0%, a opada sa rastom nivoa obrazovanja od 29,2% (bez škole) do 9,3% (sa visokim obrazovanjem).
Broj potencijalnih dijabetičara je 9,9%, što znači da u gradu Valjevu ima 7.000 obolelih od dijabetesa.
18. Bez ijednog rizičnog faktora u stanovništvu Valjeva u populaciji 25-74 godina starosti ima 7,9%, sa jednim rizičnim faktorom 32,5%, sa 2 rizična faktora 35,4%, sa 3 rizična faktora 16,6%, sa 4 rizična faktora 6,9% i sa 5 rizičnih faktora 0,7%. Nema bitne razlike u odnosu na pol, a broj rizičnih faktora raste sa starošću, a opada sa rastom nivoa obrazovanja. U starosnoj grupi 25-34 godine broj osoba bez ijednog rizičnog faktora je 20,3%, a u starosnoj grupi 65-74 godina je 5%. U grupi stanovnika bez škole je broj osoba bez ijednog rizičnog faktora 4,2%, a u grupi visokog obrazovanja je 18,6%. Prosečan broj rizičnih faktora na 1 osobu je 1,84. Taj broj raste sa starošću od 1,2 do 2,2, a opada sa rastom nivoa obrazovanja od 2,3 do 1,4.
19. Na osnovu zvaničnih zdravstveno statističkih podataka i rezultata istraživanja u okviru Projekta "Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u gradu Valjevu" može se zaključiti da su nezarazne bolesti najteži zdravstveni problem koji karakteriše visoka smrtnost, razbolevanje i visoka učestalost i nivoi vodećih rizičnih faktora. Naročito su ugrožene kategorije starijeg stanovništva i onih sa nižim nivoom obrazovanja. Takva situacija zahteva da se na nivou lokalne zajednice koju predstavlja područje grada Valjeva donese Program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti koji će biti usklađen sa Evropskom strategijom i Nacionalnim programom prevencije i kontrole nezaraznih bolesti.
• U periodu do 2020. godine u gradu Valjevu zaustaviti rast obolevanja i smrtnosti od nezaraznih bolesti i uspostaviti trend postepenog kontinuiranog opadanja.
• do 2020. godine smanjiti smrtnost od kardiovaskularnih bolesti kod stanovništva ispod 65 godina starosti za 25%
• do 2020. godine smanjiti smrtnost od malignih bolesti kod stanovništva ispod 65 godina starosti za 15%
• do 2020. godine smanjiti komplikacije kod dijabetesa (amputacije, slepilo, bubrežna insuficijencija) za 30%
• do 2020. godine smanjiti smrtnost stanovništva od hroničnih respiratornih oboljenja za 20%.
Za ostvarivanje ovih ciljeva neophodna je reorijentacija zdravstvene službe na unapređivanje zdravlja i prevenciju bolesti.
Najvažnija mera biće otkrivanje i redukcija rizičnih faktora i rano otkrivanje i blagovremeno lečenje obolenja.
U periodu do 2020. godine:
• smanjiti broj svakodnevnih pušača za 25%, odnosno sa sadašnjih 32% na 24%
• smanjiti broj gojaznih osoba za 15%, odnosno sa sadašnjih 20% na 17%
• smanjiti prevalencu hipertenzije za 25%, odnosno sa sadašnje stope od 31% na 23%
• smanjiti prevalencu povišenog ukupnog holesterola u krvi za 25%, odnosno sa sadašnje stope od 79% na 59%
• smanjiti prevalencu povišenog šećera u krvi za 25%, odnosno sa sadašnje stope od 21% na 16%
• povećati broj osoba bez rizičnih faktora za 40%, odnosno sa sadašnjeg broja od 8% na 11.2%.
Navedene ciljeve moguće je ostvariti pod uslovom da se ostvari redukcija rizičnih faktora u predviđenom obimu i reorijentacija zdravstvene službe na unapređivanje zdravlja i prevenciju bolesti.
Iskustva zemalja koje su sprovodile integrisani program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti pokazuju da su napred navedeni ciljevi realni.
II MERE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Mere za ostvarivanje ciljeva zasnivaće se na: populacionoj strategiji, strategiji visokog rizika i sekundarnoj prevenciji.
1. Mere populacione strategije
Mere populacione strategije usmerene su na celokupno stanovništvo. Cilj ovih mera je promena stila života i isticanje zdravih životnih navika. U sprovođenju ovih mera učestvuju svi zainteresovani faktori zajednice: obrazovne ustanove, sredstva informisanja, sportske organizacije, stručne i društvene organizacije, proizvođači hrane, ugostiteljska preduzeća i državni organi.
Dom zdravlja kao nosilac mera unapređivanja zdravlja i prevencije bolesti ima posebnu ulogu i odgovornost.
Savet za zdravlje grada ima ulogu koordinatora mera populacione strategije.
2. Mere strategije visokog rizika
Istraživanje u okviru Projekta "Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u gradu Valjevu" pokazalo je vrlo visoku učestalost i nivoe rizičnih faktora kao i visok procenat osoba sa više rizičnih faktora.
Cilj strategije visokog rizika je da se identifikuju osobe sa visokim rizikom i da im se obezbedi adekvatan medicinski tretman. Prema navedenom istraživanju pod najvećim rizikom su starije osobe i oni sa najnižim nivoom obrazovanja.
Ciljna grupa strategije visokog rizika su osobe iznad 45 godina starosti, osobe sa najnižim obrazovanjem i osobe sa visokim vrednostima rizičnih faktora bez obzira na starost.
Kao najvažnija mera aktivnog otkrivanja osoba sa visokim rizikom je da se kod svake osobe iznad 45 godina starosti obavezno izmeri krvni pritisak bez obzira na razlog posete lekaru. Kod onih kod kojih se nađe povišen krvni pritisak utvrđuje se postojanje gojaznosti, povišenog šećera u krvi, povišenog holesterola, pušački status. Dobijeni podaci se unose u priručni registar i uspostavlja praćenje povezano sa tretmanom.
Mere sekundarne prevencije izvode se u cilju ranog otkrivanja određenih bolesti i blagovremenog lečenja. Obzirom na složenije metode dijagnostike i lečenja u ove mere uključuje se specijalistička bolnička služba.
III OBOLJENJA I RIZIČNI FAKTORI KOJE OBUHVATA PROGRAM
Ovaj program u skladu sa evropskom strategijom obuhvata četiri vodeće nezarazne bolesti:
• kardiovaskularne bolesti
• maligne bolesti: karcinom grlića materice, karcinom dojke, karcinom prostate i kolorektalni karcinom
• hronična respiratorna obolenja
• dijabetes.
Program obuhvata četiri rizična faktora povezana sa navikama: pušenje, neadekvatna ishrana, alkoholizam i nedovoljna fizička aktivnost i četiri biološka rizična faktora: hipertenzija, povišeni nivo holesterola u krvi, poremećaj metabolizma ugljenih hidrata i gojaznost. Dom zdravlja može uključiti i druge bolesti pod uslovom da su povezane istim, zajedničkim rizičnim faktorima.
Nosilac programa je Dom zdravlja u Valjevu, koji je dužan da organizuje primenu utvrđenih mera i aktivnosti tako da se one odvijaju u okviru njegove redovne delatnosti. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je utvrdio delatnost zdravstvene zaštite na primarnom nivou (čl. 88. zakona) i delokrug rada Doma zdravlja (čl. 94. i 95. zakona).
Plan konkretnih aktivnosti predlaže Dom zdravlja i njega usvaja Savet za zdravlje grada Valjeva za svaku godinu.
Iz gradskog budžeta na osnovu programa koji usvaja Savet za zdravlje grada Valjeva opredeliće se sredstva za svaku budžetsku godinu, za pokrivanje troškova skrininga u cilju ranog otkrivanja određenih obolenja i drugih neophodnih troškova. Dom zdravlja će organizovati monitoring i evaluaciju programa. Podnosiće gradskoj Skupštini godišnje izveštaje o ostvarenju Programa, izvršiće detaljnu petogodišnju i desetogodišnju evaluaciju.
Opšta bolnica u Valjevu preuzeće svoje obaveze na osnovu plana konkretnih aktivnosti kojim se uključuju određene bolničke službe. Plan konkretnih aktivnosti predlaže Dom zdravlja i njega usvaja Savet za zdravlje grada Valjeva za svaku godinu.
Ovaj program ne sadrži stručno uputstvo pošto je ono u prilogu izveštaja o rezultatima istraživanja u projektu "Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u gradu Valjevu". Taj izveštaj u vidu prigodne publikacije treba da bude dostupan svim zdravstvenim radnicima u Valjevu, odbornicima i članovima Gradskog veća, članovima Saveta za zdravlje, ustanovama i organizacijama koje učestvuju u određenim merama.
Sve pripreme za primenu Programa Dom zdravlja u saradnji sa drugim zainteresovanim institucijama i organizacijama završiće do kraja 2010. godine. Ove pripreme uključuju edukaciju budućih učesnika, upoznavanje građana putem medija i na drugi pogodan način, organizovanje timova i druge mere u skladu sa Programom.
Program prevencije i kontrole nezaraznih bolesti u gradu Valjevu počeće da se primenjuje 1. januara 2011. godine i izvodiće se do kraja 2020. godine.