ZAKONO AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE("Sl. glasnik RS", br. 97/2008 i 53/2010) |
Ovim zakonom uređuju se osnivanje, pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija), pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija i prijavljivanjem imovine lica koja vrše javne funkcije, postupak i odlučivanje u slučaju povrede ovog zakona, uvođenje planova integriteta, kao i druga pitanja od značaja za rad Agencije.
U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
- "korupcija" je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog, odnosno društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga;
- "funkcioner" je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština;
- "javna funkcija" je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata;
- "povezano lice" je supružnik ili vanbračni partner funkcionera, krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik funkcionera, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom;
- "privatni interes" je bilo kakva korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice;
- "sukob interesa" je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes;
- "poklon" je novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vršenjem javne funkcije;
- "protokolarni poklon" je poklon koji funkcioner primi od strane države, njenog organa ili organizacije, međunarodne organizacije ili stranog pravnog lica, koji je primljen prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.
Agencija je samostalan i nezavisan državni organ.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Agencija je odgovorna Narodnoj skupštini.
Agencija ima svojstvo pravnog lica.
U postupku pred Agencijom koji nije uređen ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.
Sredstva za rad i funkcionisanje Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Agencije, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Agencija samostalno raspolaže sredstvima iz stava 5. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Sedište i organizacione jedinice Agencije
Sedište Agencije je u Beogradu.
Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan sedišta.
Organizacione jedinice iz stava 2. ovog člana nemaju svojstvo pravnog lica.
Agencija:
- nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Strategija), Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Akcioni plan) i sektorskih akcionih planova;
- pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona;
- rešava o sukobu interesa;
- obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, odnosno političkih subjekata;
- daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona;
- daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
- daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova;
- prati i obavlja poslove koji se odnose na organizovanje koordinacije rada državnih organa u borbi protiv korupcije;
- vodi registar funkcionera;
- vodi registar imovine i prihoda funkcionera (u daljem tekstu: Registar imovine);
- pruža stručnu pomoć u oblasti borbe protiv korupcije;
- sarađuje sa drugim državnim organima u pripremi propisa u oblasti borbe protiv korupcije;
- daje smernice za izradu planova integriteta u javnom i privatnom sektoru;
- sarađuje sa naučnim organizacijama i organizacijama civilnog društva u sprovođenju aktivnosti prevencije korupcije;
- uvodi i sprovodi programe obuke o korupciji, u skladu sa ovim zakonom;
- vodi posebne evidencije u skladu sa ovim zakonom;
- postupa po predstavkama pravnih i fizičkih lica;
- postupa po prijavama državnih službenika, odnosno zaposlenih u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno organima privrednih društava čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i zaposlenih u državnim organima i organizacijama;
- organizuje istraživanja, prati i analizira statističke i druge podatke o stanju korupcije;
- u saradnji sa nadležnim državnim organima prati međunarodnu saradnju u oblasti borbe protiv korupcije;
- obavlja i druge poslove određene zakonom.
Organi Agencije su Odbor i direktor.
Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje o uvećanju plate direktora, odlučuje po žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere u skladu sa ovim zakonom, usvaja godišnji izveštaj o radu Agencije koji podnosi Narodnoj skupštini, vrši nadzor nad radom i imovinskim stanjem direktora, predlaže budžetska sredstva za rad Agencije, donosi poslovnik o svom radu i vrši druge poslove određene ovim zakonom.
Odbor Agencije može, na predlog direktora, da osniva savetodavna ili radna tela Agencije.
Uslovi za izbor člana Odbora Agencije
Za člana Odbora Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva i nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Odbora Agencije.
Član Odbora Agencije ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere, izuzev zabrane iz člana 30. stav 1. ovog zakona.
Sastav Odbora Agencije
Odbor Agencije ima devet članova.
Članove Odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog:
1) Administrativnog odbora Narodne skupštine;
2) predsednika Republike;
3) Vlade;
4) Vrhovnog kasacionog suda;
5) Državne revizorske institucije;
6) Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora;
7) Socijalno-ekonomskog saveta;
8) Advokatske komore Srbije;
9) udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Kandidat za člana Odbora Agencije koga predlože predlagači iz stava 1. tač. 8) i 9) ovog člana može da bude iz redova predlagača.
Mandat člana Odbora Agencije
Mandat člana Odbora Agencije traje četiri godine.
Isto lice može da bude izabrano za člana Odbora Agencije najviše dva puta.
Naknada za rad člana Odbora Agencije
Član Odbora Agencije ima pravo na mesečnu naknadu u visini dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Prestanak funkcije člana Odbora Agencije
Funkcija člana Odbora Agencije prestaje istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje funkcije i razrešenjem.
Predlagači su dužni da tri meseca pre isteka mandata člana Odbora Agencije, podnesu predlog za izbor novog člana Odbora Agencije.
Ako funkcija člana Odbora Agencije prestane pre isteka mandata, predlagač je dužan da u roku od 30 dana od dana nastupanja uslova iz stava 1. ovog člana podnese listu kandidata za izbor novog člana Narodnoj skupštini.
Razrešenje člana Odbora Agencije
Član Odbora Agencije se razrešava ako nesavesno vrši funkciju člana Odbora Agencije, ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije člana Odbora Agencije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana Odbora Agencije vodi Odbor Agencije.
Postupak iz stava 2. ovog člana pokreće se na predlog predsednika Odbora Agencije, najmanje tri člana Odbora Agencije, direktora Agencije, kao i predlagača tog člana Odbora Agencije.
Odluku o razrešenju, na predlog Odbora Agencije, donosi Narodna skupština.
Odbor Agencije može da udalji sa funkcije člana protiv koga se vodi postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za njegovo razrešenje.
Odlučivanje
Odbor Agencije odlučuje većinom glasova svih članova.
Radom Odbora Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Odbora Agencije.
Direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom, organizuje i obezbeđuje zakonito i efikasno obavljanje poslova Agencije, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona, priprema godišnji izveštaj o radu Agencije, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Odbora Agencije i vrši druge poslove određene zakonom.
Uslovi za izbor direktora
Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet i najmanje devet godina radnog iskustva i nije osuđeno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije direktora.
Direktor ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na funkcionere.
Javni konkurs za izbor direktora
Direktor se bira na javnom konkursu, koji raspisuje Odbor Agencije.
Javni konkurs se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.
Mandat direktora
Mandat direktora traje pet godina.
Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.
Prestanak funkcije direktora
Funkcija direktora prestaje istekom mandata, ostavkom, ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, trajno nesposoban za vršenje dužnosti i razrešenjem.
Odbor Agencije dužan je da tri meseca pre isteka mandata direktora, raspiše konkurs za izbor novog direktora.
Ako funkcija direktora prestane pre isteka mandata, Odbor Agencije je dužan da u roku od 15 dana od dana nastupanja uslova iz stava 1. ovog člana raspiše konkurs za izbor novog direktora.
Razrešenje direktora
Direktor se razrešava ako nesavesno vrši funkciju, ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.
Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje direktora vodi Odbor Agencije.
Postupak iz stava 2. ovog člana pokreće se na predlog predsednika Odbora Agencije ili najmanje tri člana Odbora Agencije.
Zamenik direktora
Agencija ima zamenika direktora, koji se bira na javnom konkursu.
Direktor bira zamenika direktora između tri predložena kandidata sa liste koju utvrdi Odbor Agencije.
Zamenika direktora razrešava direktor.
Mandat zamenika direktora prestaje izborom novog direktora.
Zamenik direktora obavlja poslove u okviru ovlašćenja koje mu odredi direktor.
Plata direktora i zamenika direktora
Direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Vrhovnog kasacionog suda.
Osnovna plata iz stava 1. ovog člana, zbog posebne složenosti poslova i odgovornosti radnog mesta, može se odlukom Odbora Agencije uvećati do 20%.
Zamenik direktora ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Apelacionog suda.
Direktor, odnosno zamenik direktora ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci od dana kada mu je prestala funkcija u visini plate koju je imao na dan prestanka funkcije.
Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana prestaje pre roka od šest meseci ako bivši direktor, odnosno zamenik direktora zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.
Stručna služba Agencije
Agencija ima stručnu službu kojom rukovodi direktor Agencije.
Na unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u stručnoj službi Agencije primenjuju se načela za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama, osim ukoliko obavljanje određenih poslova u Agenciji ne zahteva drugačiji način organizovanja.
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Agencije donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Odbora Agencije, uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za upravu.
Položaj zaposlenih u stručnoj službi Agencije
Na zaposlene u stručnoj službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima.
Direktor može da donese poseban kodeks ponašanja zaposlenih u stručnoj službi Agencije.
Obaveze drugih organa i organizacija
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim pravnim licima.
Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i druga pravna lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da na zahtev Agencije, u roku od 15 dana, dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti.
Obavezu dostavljanja dokumenata i informacija iz stava 2. ovog člana imaju i druga pravna lica koja imaju obaveze određene Strategijom, Akcionim planom i sektorskim akcionim planovima.
Podnošenje izveštaja o radu Agencije
Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i izveštaj o sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Agencija može da podnosi i vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine, odnosno po sopstvenoj inicijativi.
Izveštaj iz st. 1. i 3. ovog člana Agencija dostavlja i Vladi.
Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom.
Funkcioner je dužan da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.
Funkcioner je dužan da izbegava stvaranje odnosa zavisnosti prema licu koje bi moglo da utiče na njegovu nepristrasnost u vršenju javne funkcije, a u slučaju da ne može da izbegne takav odnos ili takav odnos već postoji, da učini sve što je potrebno radi zaštite javnog interesa.
Funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Zabrana vršenja druge javne funkcije
Funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije.
Funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može, bez saglasnosti Agencije, da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.
Funkcioner koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju i koji namerava da više funkcija vrši istovremeno, dužan je da u roku od tri dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja zatraži saglasnost Agencije. Uz zahtev, funkcioner dostavlja i pribavljeno pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju, a funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana dostavlja pozitivno mišljenje nadležnog radnog tela organa u kome je funkcioner.
Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 5. ovog člana, smatra se da je dala odobrenje funkcioneru za vršenje druge javne funkcije, osim ako je funkcioneru drugim propisom zabranjeno istovremeno vršenje te dve javne funkcije.
Funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Odluku o prestanku funkcije u slučaju iz stava 7. ovog člana donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju funkciju, u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvrđuje da je funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona.
Za pojedine kategorije funkcionera direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije iz stava 5. ovog člana.
Vršenje funkcija u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu
Funkcioner može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njenim aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno.
Funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, funkcioner može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.
Funkcioner je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.
Odredba stava 4. ovog člana ne odnosi se na funkcionere koji se biraju neposredno od građana.
Obavljanje drugog posla ili delatnosti
Funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.
Za pojedine kategorije funkcionera, direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana.
Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.
Obavljanje drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju
Funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.
Ako Agencija ne obavesti funkcionera u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana da postoji sukob interesa, smatra se da funkcioner može da nastavi da obavlja drugi posao ili delatnost.
Odredbe ovog člana ne odnose se na člana upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća i javnih ustanova iz reda zaposlenih.
Za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene poslove ili delatnosti, direktor Agencije može opštim aktom da propiše da nije potrebno da dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana.
Obaveza prijavljivanja o postojanju sukoba interesa
Funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Agencija može da pozove funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz stava 1. ovog člana.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.
Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav je.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, neće biti ništav akt u čijem je donošenju učestvovao funkcioner koji je prijavio sukob interesa u skladu sa ovim zakonom, ukoliko nije bilo moguće da se odredi drugo lice koje bi učestvovalo u donošenju akta.
Zabrana osnivanja privrednog društva ili javne službe za vreme vršenja javne funkcije
Funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, za vreme vršenja javne funkcije, ne može da osnuje privredno društvo, odnosno javnu službu, niti da započne obavljanje samostalne delatnosti, u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo.
Funkcioner čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad ne može da vrši funkciju upravljanja, nadzora ili zastupanja privatnog kapitala u privrednom društvu, privatnoj ustanovi ili drugom privatnom pravnom licu.
Članstvo u udruženju i organima udruženja
Izuzetno od člana 33. stav 2. ovog zakona, funkcioner može da vrši funkciju u organu strukovnog udruženja. Funkcioner može, da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi da postoji sukob interesa.
Na utvrđivanje postojanja sukoba interesa iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 31. ovog zakona.
Funkcioner koji je član udruženja ne može da prima naknadu ili poklone po osnovu članstva u udruženju, izuzev naknade putnih i drugih troškova.
Prenos upravljačkih prava za vreme vršenja javne funkcije
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime, a za račun funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.
Funkcioner može izuzetno svoja upravljačka prava u privrednom društvu preneti na drugo fizičko ili pravno lice koje je osnivač - član ili direktor privrednog društva u kome funkcioner ima upravljačka prava.
U roku od pet dana od dana prenosa upravljačkih prava, funkcioner je dužan da nadležnom organu privrednog društva i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o prenosu upravljačkih prava. Funkcioner je dužan da o razlozima prenosa upravljačkih prava obavesti privredno društvo. Lice na koje je funkcioner preneo upravljačka prava, postaje povezano lice.
Funkcioner ne sme licu na koje je preneo upravljačka prava, odnosno drugom licu koje vrši upravljačka prava u privrednom društvu, da daje obaveštenja, uputstva i naloge, niti sme na drugi način preko njega da utiče na vršenje prava i obaveza u privrednom društvu. Funkcioner ima pravo da se obaveštava o poslovanju privrednog društva.
Izuzetno, funkcioner koji poseduje udeo u privrednom društvu do 3% nije dužan da prenese svoja upravljačka prava na drugo pravno ili fizičko lice.
Obaveza obaveštavanja Agencije u postupku javne nabavke
Pravno lice u kojem je funkcioner vlasnik više od 20% udela ili akcija, ako učestvuje u postupku privatizacije, javnih nabavki ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom Republike, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, drugim korisnikom budžeta, odnosno drugim pravnim licem čiji je osnivač organ Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave ili pravnim licem u kojem je više od 20% kapitala u javnoj svojini, obavezno je da o tome obavesti Agenciju u roku od tri dana od dana preduzimanja prve radnje u postupku, kao i o konačnom ishodu postupka u roku od tri dana od dana saznanja o njegovom okončanju.
Agencija vodi evidenciju pravnih lica i postupaka iz stava 1. ovog člana. Podaci iz ove evidencija su javni.
Nedozvoljeni uticaj na funkcionera
Funkcioner je dužan da o nedozvoljenom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije, odmah obavesti Agenciju.
Agencija obaveštava nadležni organ o navodima funkcionera iz stava 1. ovog člana, radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.
Organ iz stava 2. ovog člana, dužan je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja obavesti Agenciju o preduzetim merama.
Zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje po prestanku javne funkcije
Funkcioner kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku funkcije ne može da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vršio, osim po dobijenoj saglasnosti Agencije.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da, pre zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje iz stava 1. ovog člana, zatraži saglasnost Agencije, koja je dužna da odluči po zahtevu u roku od 15 dana.
U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za zasnivanje radnog odnosa, odnosno poslovnu saradnju.
Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na funkcionera izabranog neposredno od građana.
Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i hartijama od vrednosti.
Funkcioner je dužan da protokolarni poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini, izuzev ako vrednost poklona ne prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Funkcioner ne sme da zadrži prigodni poklon čija vrednost prelazi 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, odnosno prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine čija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Merila prema kojima se određuje koji se poklon smatra prigodnim i obavezu njihovog prijavljivanja i evidentiranja utvrđuje Agencija.
U slučaju potrebe Agencija utvrđuje vrednost poklona.
Funkcioner kome je ponuđen poklon koji ne sme da primi, dužan je da ponudu odbije i da saopšti poklonodavcu da poklon, ako ga primi, postaje javna svojina.
Ako funkcioner nije mogao da odbije prijem poklona, dužan je da poklon preda organu nadležnom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini.
Funkcioner je dužan da u najkraćem roku podnese pismeni izveštaj o slučaju iz stava 1. ovog člana neposredno pretpostavljenom i Agenciji.
Obaveza obaveštavanja i vođenje evidencije o poklonu
Funkcioner je dužan da o svakom poklonu u vezi sa vršenjem javne funkcije obavesti državni ili drugi organ, organizaciju, javnu službu u kojoj vrši javnu funkciju.
Državni ili drugi organ, organizacija ili javna služba iz stava 1. ovog člana obavezni su da o poklonima iz stava 1. ovog člana vode posebnu evidenciju. Kopija evidencije za prethodnu kalendarsku godinu dostavlja se Agenciji, najkasnije do 1. marta tekuće godine.
Agencija obaveštava državni ili drugi organ, organizaciju ili javnu službu iz stava 1. ovog člana o utvrđenim povredama zakona.
Agencija objavljuje katalog poklona za prethodnu kalendarsku godinu i obaveštenja iz stava 2. ovog člana, do 1. juna tekuće godine.
Zabrana prijema poklona za povezano lice
Povezano lice ne može da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije funkcionera s kojim je povezano.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, povezano lice može da primi protokolarni poklon.
Funkcioner neće biti odgovoran ukoliko dokaže da nije mogao da utiče na ponašanje povezanog lica ako je ono poklon primilo, odnosno ako dokaže da poklon nije bio u vezi sa vršenjem njegove javne funkcije.
Na poklon iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe čl. 39. do 41. ovog zakona.
Organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, dužan je da obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju, odnosno prestanka funkcije. Agencija vodi Registar funkcionera.
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Ako po isteku roka iz stava 2. ovog člana funkcioner ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju.
Izveštaj se podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
Vanredno prijavljivanje imovine
Funkcioner je dužan da podnese Izveštaj najkasnije do 31. januara tekuće godine sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.
Bitnom promenom iz stava 1. ovog člana smatra se svaka promena podataka iz Izveštaja, koja se odnosi na imovinu čija vrednost prelazi iznos godišnje prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Funkcioner kome je prestala javna funkcija dužan je da podnese Izveštaj o bitnim promenama u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja jednom godišnje i u naredne dve godine po prestanku javne funkcije.
Funkcioneri koji nisu dužni da podnose Izveštaj
Odredbe člana 43. st. 2. do 4. i člana 44. ovog zakona ne primenjuju se na funkcionera koji je odbornik, odnosno član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač opština ili grad.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na funkcionera koji je član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili grad Beograd, ako ne prima naknadu po osnovu članstva.
Izuzetno, Agencija može da zatraži i od funkcionera ili kategorije funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana da podnesu Izveštaj.
Izveštaj sadrži podatke o:
1) pravu svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu;
2) pravu svojine na pokretnim stvarima koje podležu registraciji kod nadležnih organa u Republici Srbiji i inostranstvu;
3) pravu svojine na pokretnim stvarima veće vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti i sl.);
4) depozitima u bankama i drugim finansijskim organizacijama, u zemlji i inostranstvu;
5) akcijama i udelima u pravnom licu i drugim hartijama od vrednosti;
6) pravima po osnovu autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;
7) dugovima (glavnica, kamata i rok otplate) i potraživanjima;
8) izvoru i visini neto prihoda od vršenja javne funkcije, odnosno javnih funkcija;
9) pravu korišćenja stana za službene potrebe;
10) izvoru i visini drugih neto prihoda;
11) drugim javnim funkcijama, odnosno poslovima i delatnostima koje obavlja u skladu sa zakonom i drugim posebnim propisom;
12) članstvu u organima udruženja;
13) druge podatke i dokaze koje funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.
Bližu sadržinu Izveštaja, obrazac i način na koji se podnosi propisuje direktor Agencije.
Agencija vodi Registar imovine, u kome se evidentiraju podaci iz Izveštaja i prati imovinsko stanje funkcionera.
Podaci o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta i drugih javnih izvora i podaci o javnim funkcijama koje vrši su javni.
Pored podataka iz stava 2. ovog člana, javni su i podaci o imovini funkcionera koji se odnose na:
- pravo svojine na nepokretnim stvarima u zemlji i inostranstvu, bez navođenja adrese gde se nepokretnosti nalaze;
- pravo svojine na prevoznom sredstvu, bez navođenja registarskog broja;
- štedne uloge, bez navođenja banke i broja računa;
- pravo korišćenja stana za službene potrebe.
Javni su i podaci o imovini funkcionera koji su javni u skladu sa drugim propisima, kao i drugi podaci za koje funkcioner, odnosno supružnik ili vanbračni partner da saglasnost da se objave.
Podaci iz st. 2. do 4. ovog člana objavljuju se na internet prezentaciji Agencije.
Podaci iz Izveštaja koji nisu javni ne mogu da se koriste u druge svrhe, osim u postupku u kome se odlučuje da li postoji povreda zakona.
Godišnji plan provere Izveštaja imovine
Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka.
Agencija obavezno proverava tačnost podataka iz Izveštaja prema godišnjem planu provere za određeni broj funkcionera i kategorije funkcionera.
Radi obavljanja provere iz st. 1. i 2. ovog člana, Agencija može zatražiti od nadležnih organa da pribave podatke od finansijskih organizacija, privrednih društava i drugih lica.
Praćenje imovinskog stanja funkcionera
Ako se u postupku praćenja imovinskog stanja funkcionera utvrdi da postoji nesaglasnost između podataka podnetih u Izveštaju i stvarnog stanja ili da postoji nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine funkcionera i njegovih zakonitih i prijavljenih prihoda, Agencija utvrđuje razloge nesaglasnosti i o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, odnosno druge nadležne organe.
Agencija može da zahteva od funkcionera da dostavi podatke o imovini i prihodima drugih povezanih lica, u roku od 30 dana, ukoliko postoji osnovana sumnja da funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Agencija poziva funkcionera, odnosno povezano lice, radi pribavljanja informacija o stvarnoj vrednosti imovine funkcionera.
Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja, upoznaju Agenciju o preduzetim merama.
VI POSTUPANJE I ODLUČIVANJE U SLUČAJU POVREDE ZAKONA
Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda ovog zakona i izriču mere u skladu sa ovim zakonom pokreće i vodi Agencija, po službenoj dužnosti.
Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na zahtev funkcionera i njegovog neposredno pretpostavljenog, a može se pokrenuti i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica.
O pokretanju postupka iz stava 1. ovog člana, Agencija obaveštava funkcionera.
Agencija može da pozove funkcionera, povezano lice, kao i lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak radi pribavljanja informacija, kao i da traži da dostave potrebne podatke, u cilju odlučivanja o postojanju povrede ovog zakona.
Funkcioneru se mora dati mogućnost da se izjasni u postupku pred Agencijom.
U postupku pred Agencijom isključena je javnost.
Mere koje se izriču funkcioneru zbog povrede ovog zakona su: mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje.
Funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana, funkcioneru kome je prestala javna funkcija i povezanom licu može se izreći mera upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Ako lice iz st. 1. i 2. ovog člana ne postupi po izrečenoj meri upozorenja do isteka roka koji mu je u odluci određen, izriče mu se mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, odnosno mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.
Ako je funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, Agencija podnosi inicijativu za razrešenje funkcionera organu koji ga je izabrao, postavio ili imenovao. Nadležni organ je dužan da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izrečene mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, odnosno inicijative, u roku od 60 dana od dana objavljivanja mere.
Odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera iz člana 51. ovog zakona donosi direktor.
Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Odboru Agencije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Odluka Odbora Agencije iz člana 52. stav 2. ovog zakona je konačna.
Protiv ove odluke može se pokrenuti upravni spor.
Agencija javno objavljuje meru koja je izrečena zbog povrede ovog zakona, osim mere upozorenja.
Izreka i sažeto obrazloženje odluke kojom je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona, odnosno preporuke za razrešenje, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u drugom sredstvu javnog informisanja.
Troškove objavljivanja odluke iz stava 2. ovog člana snosi funkcioner kome je mera izrečena.
Obaveza povraćaja imovinske koristi
Ako se utvrdi da je funkcioner, suprotno odredbama ovog zakona, vršio drugu javnu funkciju, posao ili delatnost, dužan je da imovinsku korist stečenu po ovom osnovu, uplati na račun budžeta Republike Srbije, odnosno teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema odluke kojom je utvrđena povreda ovog zakona.
Zaštita podnosioca prijave i drugih lica u postupku
Lice na osnovu čije prijave je pokrenut postupak, odnosno drugo lice koje daje izjavu u postupku iz člana 50. ovog zakona, ne može zbog toga da snosi štetne posledice.
Državni službenik, odnosno zaposleni u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno organima privrednih društava čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji u dobroj nameri Agenciji podnese prijavu ako opravdano veruje da postoji korupcija u organu u kome radi, ne može zbog toga da trpi štetne posledice.
U cilju zaštite lica iz st. 1. i 2. ovog člana Agencija mu pruža neophodnu pomoć, u skladu sa zakonom.
Agencija štiti anonimnost lica iz st. 1. i 2. ovog člana.
Bliži propis kojim se uređuje postupak pružanja pomoći licu iz st. 1. i 2. ovog člana donosi direktor.
Obaveštavanje nadležnih organa o povredama zakona
Kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe zakona, Agencija obaveštava nadležni organ radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, u skladu sa zakonom.
Odluke Agencije ne mogu da prejudiciraju krivičnu i materijalnu odgovornost funkcionera.
Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da, u roku od 90 dana, po prijemu obaveštenja upoznaju Agenciju o preduzetim merama.
Plan integriteta sadrži mere pravne i praktične prirode kojima se sprečavaju i otklanjaju mogućnosti za nastanak i razvoj korupcije, a naročito:
- ocenu izloženosti institucije korupciji;
- podatke o licu odgovornom za plan integriteta;
- opis procesa rada, načina odlučivanja i utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji, kao i poslova ili delatnosti, odnosno funkcije koje funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije i način njihove kontrole;
- preventivne mere za smanjenje korupcije;
- druge delove plana definisane u smernicama.
Obaveza donošenja plana integriteta
Plan integriteta donose državni organi i organizacije , organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća.
Agencija izrađuje i objavljuje procene integriteta, odnosno smernice za izradu i sprovođenje plana integriteta, sa rokovima.
Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća donose plan integriteta u skladu sa smernicama iz stava 2. ovog člana i o tome obaveštavaju Agenciju.
Agencija prati donošenje i sprovođenje plana integriteta.
Državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća dužni su da na zahtev Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave izveštaj o sprovođenju plana integriteta.
Odgovorno lice za izradu i sprovođenje plana integriteta
Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća dužni su da odrede lice odgovorno za izradu i sprovođenje plana integriteta.
Agencija se stara o obuci lica odgovornog za plan integriteta.
Donošenje plana integriteta od strane drugih pravnih lica
Druga pravna lica mogu doneti plan integriteta u skladu sa smernicama koje donosi Agencija.
Na predlog pravnih lica iz stava 1. ovog člana, Agencija može da izvrši procenu integriteta i da predloži preporuke za unapređenje integriteta.
Procenu integriteta za javna preduzeća i pravna lica iz stava 1. ovog člana, Agencija vrši o njihovom trošku.
Agencija nadzire sprovođenje Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Nosioci poslova određeni Strategijom, Akcionim planom i sektorskim akcionim planovima dužni su da Agenciji dostave kvartalne izveštaje o njihovom sprovođenju.
U cilju sprovođenja Strategije Agencija može da podnosi inicijative za izmenu propisa i daje predloge za sprovođenje mera iz Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Agencija daje mišljenja u vezi sa sprovođenjem Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova.
Saradnja u borbi protiv korupcije
U obavljanju poslova iz svog delokruga Agencija sarađuje sa naučnim organizacijama, sredstvima javnog informisanja i udruženjima.
Saradnja iz stava 1. ovog člana odnosi se na zajedničke aktivnosti u sprovođenju Strategije, Akcionog plana i sektorskih akcionih planova, programa obuke, analiziranju stanja korupcije, sprovođenju medijskih kampanja i drugih aktivnosti od značaja za preventivnu borbu protiv korupcije.
Agencija može da učestvuje u pripremanju, odnosno da priprema programe obuke o borbi protiv korupcije u državnim organima i organizacijama, teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi, javnim službama i drugim pravnim licima.
Organi iz stava 1. ovog člana sprovode obuku državnih službenika i zaposlenih u saradnji sa Agencijom.
Agencija može da učestvuje u programima obuke o borbi protiv korupcije u sredstvima javnog informisanja i privatnom sektoru.
Agencija prima predstavke pravnih i fizičkih lica, u okviru svoje nadležnosti. Agencija ne postupa po anonimnim predstavkama.
Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži dodatne informacije, objašnjenja i dokumentaciju.
Agencija je dužna da odgovori podnosiocu predstavke o ishodu postupka po predstavci.
Agencija organizuje istraživanja o stanju korupcije i borbi protiv korupcije, prati i analizira statističke podatke, obavlja druge analize i istraživanja i predlaže izmene načina vođenja statističkih podataka od značaja za praćenje stanja korupcije.
Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Nadležni državni organi dužni su da obaveste Agenciju o svim poslovima međunarodne saradnje u borbi protiv korupcije.
IX EVIDENCIJE I ZAŠTITA PODATAKA
Agencija vodi sledeće evidencije:
- Registar funkcionera;
- Registar imovine;
- listu pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik više od 20% udela ili akcija;
- katalog poklona;
- završnih računa političkih stranaka, odnosno političkih subjekata sa izveštajima u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih stranaka, odnosno političkih subjekata .
Podaci iz evidencije iz stava 1. al. 1. i 4. ovog člana brišu se po službenoj dužnosti, po isteku roka od tri godine po prestanku vršenja javne funkcije funkcionera na koga se podaci odnose.
Način vođenja i čuvanja evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje direktor.
Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.
Agencija je dužna da u svom radu i prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti, a posebno podatke o funkcioneru i sa njim povezanim licima, povodom situacija u kojima nije utvrđena povreda ovog zakona, u skladu sa posebnim propisima.
Agencija će prilikom obaveštavanja javnosti, odnosno odgovaranja na predstavke pravnih i fizičkih lica izostaviti informacije čije bi objavljivanje moglo da ugrozi vođenje zakonom propisanog postupka, privatnost lica ili drugim zakonom zaštićeni interes.
Za štetu koju Agencija učini funkcioneru, povezanom licu, odnosno drugom licu i organu zbog kršenja odredbi čl. 69. i 70. ovog zakona, Agencija odgovara u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini
Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Funkcioneru koji je osuđen na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 72. ovog zakona, prestaje vršenje javne funkcije, odnosno prestaje radni odnos, u skladu sa zakonom.
Funkcioneru koji je osuđen na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 72. ovog zakona, zabranjuje se sticanje javne funkcije u roku od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.
Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj funkcioner ako:
1) prihvati drugu javnu funkciju suprotno odredbama člana 28. ovog zakona;
2) postupa suprotno odredbama člana 29. st. 2. i 4. ovog zakona;
3) obavlja drugi posao ili delatnosti suprotno odredbama čl. 30. i 31. ovog zakona;
4) prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije pismeno ne obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o činjenicama iz člana 32. stav 1. ovog zakona;
5) postupa suprotno odredbama člana 33. ovog zakona;
6) primi naknadu ili poklon suprotno članu 34. stav 3. ovog zakona;
7) postupa suprotno odredbama člana 35. ovog zakona;
8) postupa suprotno odredbama čl. 39. i 40. ovog zakona;
9) ne obavesti o prijemu poklona (član 41. stav 1);
10) je uticao na povezano lice da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije (član 42. stav 3);
11) prijavi imovinu nakon isteka roka predviđenog u čl. 43. i 44. ovog zakona;
12) ne uplati imovinsku korist u roku iz člana 55. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana funkcioneru se može izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnoj službi i drugom pravnom licu koje vrši javna ovlašćenja ako:
1) ne dostavi sva dokumenta i informacije u propisanom roku (član 25. stav 2);
2) ne donese odluku o prestanku funkcije u roku iz člana 28. stav 8. ovog zakona;
3) ne dostavi kopiju evidencije za prethodnu kalendarsku godinu u propisanom roku (član 41. stav 2);
4) ne obavesti Agenciju o stupanju funkcionera na funkciju, odnosno prestanku funkcije u propisanom roku (član 43. stav 1).
Novčanom kaznom od 200.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslovnu saradnju sa funkcionerom kome je prestala javna funkcija bez saglasnosti Agencije (član 38. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 100.000 dinara do 500.000 dinara preduzetnik.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu i funkcioner kome je prestala javna funkcija.
Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne obavesti Agenciju u skladu sa članom 36. stav 1. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 dinara do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija ("Službeni glasnik RS", broj 43/04).
Postupci koji su započeti pred Republičkim odborom za rešavanje o sukobu interesa u kojima nije doneta odluka do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Predlagači su dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu listu kandidata za članove Odbora Agencije Narodnoj skupštini.
Do početka rada Vrhovnog kasacionog suda, nadležnost ovog predlagača vrši Vrhovni sud Srbije.
Prvu sednicu Odbora Agencije saziva i njome rukovodi najstariji član Odbora Agencije u roku od 15 dana od dana izbora sedmog člana Odbora Agencije, čime se smatra da je Odbor Agencije konstituisan.
Odbor Agencije donosi Poslovnik o radu u roku od 30 dana od dana sazivanja prve sednice.
Odbor Agencije dužan je da u roku od 60 dana od dana konstituisanja izabere direktora i zamenika direktora.
Direktor je dužan da u roku od 60 dana od dana izbora donese Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Agencije.
Direktor je dužan da u roku od 60 od dana izbora donese podzakonske akte predviđene ovim zakonom.
Danom početka primene ovog zakona Agencija preuzima od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa zaposlene, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za vršenje nadležnosti u oblasti rada Agencije.
Funkcioner koji je vršio više javnih funkcija na dan 1. januara 2010. godine, a nije se do 1. aprila opredelio koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja, dužan je da najkasnije do 1. septembra 2010. godine obavesti Agenciju koje sve funkcije obavlja.
Agencija, po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, utvrđuje da li se vršenjem više javnih funkcija ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa. Ako utvrdi da se vršenjem više javnih funkcija ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 30 dana, u kojem je funkcioner dužan da prestane sa vršenjem nespojivih funkcija.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, funkcioner može da nastavi obavljanje jedne javne funkcije, a uz nju i javne funkcije na koje je izabran neposredno od građana, kao i javne funkcije koju je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2010. godine.
Samostalni član Zakona
o izmenama i dopunama
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
("Sl. glasnik RS", br. 53/2010)
Član 30
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".