POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA VRANJA("Sl. glasnik Pčinjskog okruga", br. 22/2008 i 12/2009 - dr. odluka i "Sl. glasnik Grada Vranja", br. 4/2010 - dr. odluka) |
Poslovnikom Skupštine grada Vranja (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Vranja, kao i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Skupštinu grada predstavlja predsednik Skupštine.
U Skupštini grada u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo.
Pečat Skupštine grada je okruglog oblika sa ispisanim tekstom na srpskom jeziku i ćiriličnim pismom: "Republika Srbija, Grad Vranje - Skupština grada Vranja", i sa grbom Republike Srbije u sredini.
II KONSTITUISANJE SKUPŠTINE GRADA
1. Sazivanje prve, konstitutivne sednice
Prvu, konstitutivnu sednicu Skupštine grada saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora za odbornike u Skupštini grada.
Ako predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu Skupštine grada u propisanom roku, saziva je najstariji kandidat za odbornika, odnosno sledeći najstariji kandidat za odbornika, odnosno sledeći najstariji kandidat za odbornika koji to prihvati, u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Konstitutivna sednica Skupštine grada održava se u roku od 30 dana od dana sazivanja iste u smislu stava 1. i 2. ovog člana.
Konstitutivnom sednicom Skupštine grada, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji prisutni kandidat za odbornika, odnosno odbornik.
Ukoliko je najstariji kandidat za odbornika, odnosno odbornik, kandidat za predsednika Skupštine, konstitutivnom sednicom predsedava sledeći najstariji kandidat za odbornika, odnosno odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajućem u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine grada vrši se izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada i postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine grada.
Skupština grada se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornike i izveštaja gradske izborne komisije za sprovođenje izbora za odbornike u Skupštini grada.
Skupština grada, na konstitutivnoj sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, obrazuje verifikacioni odbor od tri člana - kandidata za odbornike, od kojih je po jedan član sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja gradske izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru za svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja gradske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštine.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja verifikacionog odbora iz člana 8. stava 4. ovog poslovnika, Skupština grada odlučuje javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike, kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje gradske izborne komisije da su izabrani.
Kada Skupština grada posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika, mogu da učestvuju i kandidati za odbornike, kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje gradske izborne komisije da su izabrani.
Odbornici kojima je potvrđen mandat, polažu zakletvu, davanjem i potpisivanjem svečane izjave, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Vranja pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Vranja i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima žitelja grada Vranja".
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada
a) Izbor predsednika Skupštine grada
Predsednik Skupštine grada se bira iz reda odbornika, na vreme od četiri godine.
Kandidata za predsednika Skupštine grada može da predloži najmanje jedna trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje, saglasnost kandidata u pisanom obliku, ime i prezime izvestioca i potpise predlagača.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine grada podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa predlozima kandidata za predsednika Skupštine grada, koji su podneti u skladu sa članom 12. stava 2, 3. i 4. ovog poslovnika.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine grada otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine grada, po azbučnom redu prezimena kandidata.
Izbor predsednika Skupštine grada vrši se tajnim glasanjem.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine grada vrši se prema odredbama ovog poslovnika o donošenju akata Skupštine grada tajnim glasanjem.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine grada rukovodi predsedavajući, kome u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Postupak glasanja i utvrđivanje rezultata glasanja sprovodi komisija od tri člana - odbornika koju, na predlog predsedavajućeg, obrazuje Skupština, većinom glasova prisutnih odbornika.
Komisiju iz stava 4. ovog člana čine po jedan član sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini grada.
Kandidat za predsednika Skupštine grada ne može da bude član komisije.
Za predsednika Skupštine grada izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika u Skupštini.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se postupak kandidovanja i izbora.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno o više kandidata koji su dobili najveći jednak broj glasova.
Ako ni u drugom krugu glasanja predsednik Skupštine grada ne bude izabran, ponavlja se postupak kandidovanja i izbora.
Predsednik Skupštine grada stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice Skupštine.
b) Izbor zamenika predsednika Skupštine grada
Predsednik Skupštine grada ima zamenika.
Zamenik predsednika Skupštine grada se bira na isti način kao i predsednik Skupštine grada.
4. Postavljanje sekretara i zamenika sekretara Skupštine grada
Skupština grada ima sekretara.
Sekretar Skupštine grada se postavlja na predlog predsednika Skupštine grada, na vreme od četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine grada može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Skupština grada postavlja sekretara javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika u Skupštini.
Javno glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika o donošenju akata Skupštine grada javnim glasanjem.
Sekretar Skupštine grada može imati zamenika.
Zamenik sekretara skupštine grada se postavlja pod istim uslovima i na isti način kao i sekretar Skupštine grada.
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA, SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Predsednik Skupštine grada:
- organizuje rad Skupštine grada;
- saziva sednice Skupštine;
- predlaže dnevni red sednice Skupštine;
- predsedava sednicama Skupštine;
- stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine;
- potpisuje akta koje donosi Skupština;
- stara se o primeni Poslovnika;
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine;
- vrši prijem predstavnika saveta mesnih zajednica i građana jedanput mesečno, u određeni dan;
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom.
Predsedniku Skupštine grada prestaje mandat pre isteka vremena za koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika u Skupštini.
Kada predsednik Skupštine grada podnese ostavku, mandat mu prestaje danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo između dve sednice.
Ako predsednik Skupštine grada podnese ostavku između dve sednice Skupštine, o tome se odmah obaveštavaju odbornici Skupštine grada.
Skupština grada, bez pretresa i odlučivanja, rešenjem utvrđuje da je predsedniku Skupštine grada prestao mandat, podnošenjem ostavke.
Skupština grada može razrešiti dužnosti predsednika Skupštine pre isteka vremena za koje je izabran, na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je biran.
U slučaju prestanka mandata predsednika Skupštine grada pre isteka vremena za koje je izabran, Skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Skupštine grada, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
2. Zamenik predsednika Skupštine grada
Zamenik predsednika Skupštine grada zamenjuje predsednika Skupštine u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zameniku predsednika Skupštine grada prestaje mandat pre isteka vremena za koje je izabran, u slučajevima i na način propisan za prestanak mandata predsednika Skupštine grada.
Sekretar Skupštine grada:
- stara se obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela;
- stara se o Sprovođenju zaključaka Skupštine;
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom.
Sekretaru Skupštine grada prestaje mandat konstituisanjem novoizabrane Skupštine.
Sekretaru Skupštine grada prestaje mandat pre isteka vremena za koje je postavljen: podnošenjem ostavke ili razrešenjem.
Skupština grada može razrešiti dužnosti sekretara Skupštine pre isteka vremena za koje je postavljen, na obrazložen predlog predsednika Skupštine, na isti način na koji je postavljen.
4. Zamenik sekretara Skupštine grada
Zamenik sekretara Skupštine grada zamenjuje sekretara Skupštine u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zameniku sekretara Skupštine grada prestaje mandat u slučajevima i na način propisan za prestanak mandata sekretara Skupštine.
U Skupštini grada se obrazuju odborničke grupe najkasnije sedam dana od dana konstituisanja Skupštine.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije, ili grupe građana, koja ima najmanje pet odbornika.
Ako odbornici jedne političke stranke, koalicije ili grupe građana ne mogu samostalno da obrazuju odborničku grupu, mogu udruživanjem da obrazuju odborničku grupu, ili da se pridruže već obrazovanoj odborničkoj grupi.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornička grupa ima predsednika i zamenika predsednika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine grada podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Za obavljanje administrativno-tehničkih i drugih poslova za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa može angažovati tehničkog sekretara. Prostor za rad i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
Predsednik odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine grada, u pisanom obliku, o promeni sastava odborničke grupe.
U slučaju pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine grada njihove pisane izjave o pristupanju određenoj odborničkoj grupi.
O obrazovanju, sastavu i promeni sastava odborničke grupe, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu grada.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine grada na način utvrđen ovim poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe, u slučaju odsutnosti predsednika odborničke grupe.
U toku sednice Skupštine grada, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda.
Za razmatranje pitanja iz svoje nadležnosti Skupština grada osniva radna tela.
Radna tela se osnivaju kao stalna i povremena.
1. Stalna radna tela Skupštine grada
Stalna radna tela Skupštine grada su saveti i komisije, utvrđeni Statutom grada.
Članove stalnih radnih tela imenuje Skupština grada, iz reda odbornika i građana.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Stalna radna tela moraju održavati odbornički sastav Skupštine.
Kandidate za članove stalnih radnih tela predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini, u odnosu na ukupan broj članova stalnih radnih tela.
Ako odbornička grupa ne predloži kandidate za imenovanje članova stalnog radnog tela, radno telo se konstituiše u sastavu u kome je imenovano na osnovu predloga odborničkih grupa koje su predložile kandidate, s tim što mora biti imenovano više od polovine od ukupno utvrđenog broja članova radnog tela. Taj sastav smatra se punim sastavom radnog tela za postojanje kvoruma za odlučivanje.
O predloženoj listi kandidata za članove stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je imenovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika u Skupštini grada.
Ako stalno radno telo ne bude imenovano, postupak imenovanja se ponavlja.
Stalno radno telo ima predsednika, zamenika i sedam članova.
Predsednik i zamenik predsednika biraju se na prvoj sednici radnog tela, iz reda imenovanih članova stalnog radnog tela.
Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom rukovodi najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Članovi stalnog radnog tela imenuju se na vreme od četiri godine, odnosno za mandatni period Skupštine.
Skupština može razrešiti pojedine članove stalnog radnog tela pre isteka vremena za koje su imenovani, na lični zahtev (podnošenjem ostavke) ili na obrazložen predlog odborničke grupe, na isti način na koji su imenovani.
Predlog za razrešenje se podnosi u pisanoj formi.
U slučaju prestanka mandata člana stalnog radnog tela pre isteka vremena za koje je imenovan, do imenovanja novog člana, preostali broj članova stalnog radnog tela čini njegov puni sastav za postojanje kvoruma za odlučivanje, s tim što taj broj mora biti veći od polovine od ukupno utvrđenog broja članova tog radnog tela.
Ukoliko predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela podnosi odbornička grupa na čiji predlog je isti imenovan, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za imenovanje novog člana. Skupština istovremeno odlučuje o razrešenju i imenovanju.
Članovi stalnih radnih tela imaju pravo na naknadu za rad u tim radnim telima, u visini 1/2 neoporezivog iznosa dnevnice za službeno putovanje u zemlji, za dane održavanja sednica radnih tela.
Članovi stalnih radnih tela koji imaju prebivalište van sedišta Skupštine imaju pravo na naknadu putnih troškova.
Članovi stalnih radnih tela iz reda izabranih, imenovanih i postavljenih lica u organima Grada Vranja, kao i iz reda zaposlenih u Gradskoj upravi, nemaju pravo na naknadu za rad u stalnim radnim telima.
a) Delokrug i organizacija rada stalnih radnih tela
Delokrug
Saveti Skupštine Grada su:
Savet za budžet i finansije
Razmatra predloge akata koji se odnose na finansiranje poslova Grada, takse, naknade i druge javne prihode, budžet i završni račun, zajmove i zaduživanja Grada, finansijske planove javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, kao i druga pitanja iz oblasti finansija.
Savet za urbanizam i komunalno-stambene delatnosti
Razmatra predloge akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalne delatnosti, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, poslovnog prostora, stambenu izgradnju i stambene odnose, programe i izveštaje poslovanja javnih preduzeća iz oblasti čiji je osnivač Grad, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
Savet za zaštitu životne sredine
Razmatra pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu.
Savet za privredu i saobraćaj
Razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo, saobraćaj, prati stanje i predlaže mere za razvoj i unapređenje tih oblasti.
Savet za poljoprivredu i razvoj sela
Razmatra pitanja koja se odnose na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu i razvoj sela, prati stanje i predlaže mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje.
Savet za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, informisanje i sport
Razmatra predloge akata iz oblasti obrazovanja, kulture, fizičke kulture, informisanja i sporta, programe i izveštaje poslovanja javnih preduzeća i ustanova iz ovih oblasti čiji je osnivač Grad, inicijative i predloge za realizaciju programa ovih oblasti, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu i boračko-invalidska pitanja
Razmatra predloge akata iz oblasti zdravstva, socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite, programe i izveštaje poslovanja javnih ustanova iz ovih oblasti čiji je osnivač Grad, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
Komisije Skupštine grada su:
Komisija za propise
Razmatra predloge akata koje usvaja Skupština sa aspekta njihove usklađenosti sa zakonom i Statutom grada, priprema odgovore u vezi sa ocenom ustavnosti i zakonitosti akata koje je donela Skupština, ceni opravdanost predloga za donošenje autentičnog tumačenja akata, sačinjava predlog autentičnog tumačenja akata i utvrđuje prečišćene tekstove akata Skupštine grada.
Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje
Odlučuje o pojedinačnim pravima izabranih, imenovanih i postavljenih lica u okviru radno pravnog statusa u skladu sa zakonom, Statutom grada i odlukama organa Grada, utvrđuje predloge za imenovanje i razrešenje direktora i članova upravnih i nadzornih odbora preduzeća, ustanova, organizacija i službi čiji je osnivač Grad i za imenovanje članova školskih odbora u osnovnim i srednjim školama, u skladu sa zakonom.
Utvrđuje predloge za dodelu javnih priznanja i nagrada, u skladu sa aktom Skupštine grada.
Odlučuje o pitanjima koja se odnose na ostvarivanje prava i dužnosti odbornika, utvrđuje visinu naknade za rad i naknadu drugih troškova u vezi sa vršenjem odborničke dužnosti, utvrđuje oblik i sadržinu odborničke legitimacije, u skladu sa zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom.
Komisija za spomenike i nazive ulica i očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti grada
Razmatra pitanja koje se odnose na podizanje i održavanje spomenika i spomen obeležja, određivanje naziva ulica, trgova i delova naseljenih mesta na teritoriji Grada kao i na očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti Grada.
Komisija za predstavke i predloge
Razmatra predstavke i pritužbe građana upućene Skupštini, ispituje njihovu osnovanost i predlaže mere u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
Komisija za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave u zemlji i inostranstvu
Razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanja saradnje Grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave u oblastima od zajedničkog interesa, osnivanje udruženja i asocijacija Grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave.
Predlaže Skupštini donošenje odluke o uspostavljanju saradnje sa jedinicama lokalne samouprave u inostranstvu i sa međunarodnim asocijacijama.
Organizuje i prati aktivnosti na realizaciji programa u toj oblasti.
Organizacija i način rada tela
Sednicu stalnog radnog tela saziva, po potrebi, predsednik radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev predsednika Skupštine grada ili jedne trećine članova radnog tela.
Ako predsednik radnog tela ne sazove sednicu u smislu stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava član radnog tela koga odredi podnosilac zahteva.
Sednica stalnog radnog tela se saziva pisanim pozivom.
Pisani poziv za sednicu radnog tela sadrži predlog dnevnog reda.
Sednica radnog tela saziva se najkasnije tri dana pre dana održavanja, a može se sazvati i u kraćem roku, ako za to postoje opravdani razlozi.
Za sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača akta.
U radu stalnog radnog tela, po pozivu, mogu učestvovati i gradonačelnik i članovi Gradskog veća ako se pitanja iz dnevnog reda odnose na njihovu nadležnost, stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra i odbornik koji nije član tog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Radno telo može da radi i punovažno odlučuje ako sednici prisustvuje većina članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Radno telo podnosi Skupštini mišljenja na predloge akata koje donosi Skupština.
Radno telo određuje izvestioca za sednicu Skupštine.
Stalna radna tela mogu održavati zajedničke sednice, radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za dva ili više radna tela.
Zajedničku sednicu radnih tela sazivaju dogovorno predsednici tih radnih tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih na sednici, dnevni red, imena izvestioca po tačkama dnevnog reda, imena govornika, osnovne podatke o toku sednice, mišljenja na predloge akata, imena izvestioca za sednicu Skupštine i vreme završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik radnog tela i zapisničar.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim poslovnikom, Skupština osniva posebna stalna radna tela, utvrđena zakonom i Statutom grada.
Delokrug, broj i struktura članova, izbor i razrešenje članova, način rada i odlučivanja, uređuju se posebnim aktom Skupštine grada o osnivanju posebnog stalnog radnog tela, u skladu sa zakonom i Statutom grada.
3. Povremena radna tela Skupštine grada
Povremena radna tela Skupštine grada su komisije, radne grupe, anketni odbori i druga radna tela, u skladu sa Statutom grada i drugim aktima Skupštine grada.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se sastav radnog tela, zadatak i vreme za koje se obrazuje, odnosno rok za izvršenje zadataka, kao i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe radnog tela.
Skupština grada obrazuje povremeno radno telo javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Na rad povremenih radnih tela, kao i na prava i dužnosti članova povremenih radnih tela, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela.
1. Sazivanje sednice Skupštine grada
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine grada je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Pisani zahtev za sazivanje sednice Skupštine grada mora da sadrži predlog dnevnog reda.
Ako predsednik Skupštine grada ne sazove sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Sekretar Skupštine grada je dužan da obavi stručne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine grada u slučaju iz stava 3. ovog člana.
Predsednik Skupštine grada saziva sednicu pisanim pozivom.
Pisani poziv za sazivanje sednice Skupštine grada sadrži predlog dnevnog reda, dan, čas i mesto održavanja sednice.
Predlog dnevnog reda sednice Skupštine grada priprema predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine grada mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom i koji su dostavljeni do momenta zakazivanja sednice.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednika odborničkih grupa.
Pisani poziv za sednicu Skupštine grada dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se uz pisani poziv za sednicu Skupštine grada dostavljaju predlozi akata koji se predlažu za dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
2. Hitno sazivanje sednice Skupštine grada
Predsednik Skupštine grada hitno saziva sednicu ako je neophodno da Skupština odluči i preduzme mere o pitanjima nastalim zbog vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda ili usled drugih okolnosti koje se nisu mogle predvideti ili sprečiti, a koje bi mogle da prouzrokuju štetne i teške posledice za građane i materijalna dobra na teritoriji Grada.
Hitno sazivanje sednice Skupštine grada može se vršiti u roku kraćem od pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Hitno sazivanje sednice Skupštine grada vrši se pisanim pozivom, a može i telefonskim putem, preko medija, ili na drugi pogodan način.
Predsednik Skupštine grada može dnevni red predložiti na sednici Skupštine.
3. Otvaranje sednice i učešće na sednici Skupštine grada
Predsednik Skupštine grada otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije konstantuje broj odbornika koji prisustvuju sednici.
Kvorum za rad i punovažno odlučivanje Skupštine postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja odbornika u Skupštini grada.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma, vrši se prebrojavanje odbornika.
Predsednik Skupštine grada može da odloži sednicu Skupštine koju je sazvao samo kada ne postoji kvorum potreban za rad Skupštine, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
O odlaganju sednice Skupštine grada, predsednik Skupštine, pisanim putem, obaveštava odbornike koji nisu prisutni sednici koja se odlaže.
Na sednici Skupštine grada, pored odbornika, učestvuju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave i rukovodioci organizacionih jedinica u Gradskoj upravi i predlagači akata.
Na sednici Skupštine mogu prisustvovati: direktori javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, predstavnici medija, kao i druga lica koja predsednik Skupštine poziva u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
4. Trajanje sednice Skupštine grada
Sednica Skupštine grada traje u vremenu od 09,00 do 18,00 časova.
Pauza se određuje u vremenu od 14,00 do 15,00 časova.
Skupština grada, u zavisnosti od toka sednice, može odlučiti da sednica traje i posle 18,00 časova do određenog vremena.
Predsednik Skupštine grada prekida rad Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi. Ukoliko se kvorum ne može obezbediti na dan održavanja sednice, predsednik Skupštine određuje dan i čas nastavka sednice Skupštine grada.
U drugim slučajevima, o prekidu rada Skupštine odlučuje Skupština grada i, istovremeno, određuje dan i čas nastavka sednice Skupštine grada.
U slučaju prekida rada Skupštine grada, o danu i času nastavka sednice Skupštine obaveštavaju se odbornici koji nisu prisutni sednici koja je prekinuta.
Predsednik Skupštine grada može odrediti pauzu u toku trajanja sednice Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo određeno mišljenje.
5. Tok sednice Skupštine grada
a) Usvajanje izvoda iz zapisnika
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odbornik može podneti primedbe na izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Sekretar Skupštine ima pravo odgovora na podnete primedbe.
O primedbama na izvod iz zapisnika Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština usvaja izvod iz zapisnika većinom glasova prisutnih odbornika.
b) Utvrđivanje dnevnog reda sednica Skupštine grada
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština grada.
Svaki ovlašćeni predlagač za donošenje akata u smislu odredaba ovog poslovnika može predložiti izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda dostavljaju se predsedniku Skupštine grada, u pisanom obliku, sa obrazloženjem i u formi u kojoj ih Skupština donosi.
Predlozi akata za dopunu, odnosno proširenje dnevnog reda dostavljaju se najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine grada.
Predlozi akata koji se odnose na izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre časa određenog za održavanje sednice.
Predlozi akata za odlučivanje po hitnom postupku po odredbama ovog poslovnika, predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, spajanje pretresa po pojedinim tačkama i promenu redosleda tačaka iz predloženog dnevnog reda, mogu se dostaviti do početka sednice Skupštine.
O predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda koji nisu sačinjeni u propisanoj formi, odnosno dostavljeni na propisani način, Skupština grada se izjašnjava.
Pri utvrđivanju dnevnog reda, Skupština grada odlučuje o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda prema sledećem redosledu:
- za hitan postupak;
- da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda;
- da se dnevni red dopuni, odnosno proširi;
- za spajanje rasprave po pojedinim tačkama; i
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
Skupština grada odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, bez rasprave.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave.
Dnevni red sednice Skupštine grada utvrđuje se većinom glasova prisutnih odbornika.
v) Pretres tačaka dnevnog reda
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se prema utvrđenom redosledu.
Izuzetno, usled određenih okolnosti u toku sednice, Skupštine grada može odlučiti, bez rasprave, da se izvrši promena redosleda pojedinih tačaka dnevnog reda.
Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine grada, pravo da govore, prema sledećem redosledu i vremenskom trajanju, ima:
- predlagač, odnosno predstavnik predlagača akta, bez ograničenja vremena za izlaganje;
- izvestilac nadležnog skupštinskog radnog tela, koji ima pravo da govori najduže tri minuta;
- predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, koji ima pravo da govori najduže pet minuta;
- odbornici, koji imaju pravo da govore najduže tri minuta.
Predlagaču, odnosno predstavniku predlagača akta, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, predsedniku Skupštine, zameniku predsednika Skupštine i sekretaru Skupštine, predsedavajući daje reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu vremena trajanja izlaganja.
Direktorima javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, predsednik Skupštine može, ukoliko oceni da je to potrebno, dati reč isključivo radi obrazloženja, kada se u pretresu po određenoj tački dnevnog reda iznesu činjenice koje se tiču delatnosti javnih preduzeća i ustanova.
Odbornik može po svakoj tački dnevnog reda da govori, po pravilu, samo jedanput.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana, odbornik može da govori po drugi put kada je to, po oceni predsednika Skupštine grada, potrebno za razjašnjenje činjenica u pretresu po određenoj tački dnevnog reda. Govor odbornika po drugi put može da traje najduže dva minuta.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke trupe može po svakoj tački dnevnog reda da govori najviše dva puta, s tim što drugi govor ne može da traje duže od tri minuta.
Odbornik i predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe mogu da govore po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika po prvi put, u skladu sa odredbom člana 73. stav 1. ovog poslovnika.
Predsednik Skupštine daje reč odbornicima prema redosledu prijavljivanja.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe dobija reč čim je zatraži, ukoliko govori po prvi put po određenoj tački dnevnog reda.
Predsednik Skupštine grada zaključuje pretres kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu po određenoj tački dnevnog reda.
Kada se obavi pretres svih tačaka dnevnog reda, predsednik Skupštine grada zaključuje sednicu Skupštine.
Odredbe ovog poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine u predsedavanju sednicama Skupštine shodno se primenjuju i na zamenika predsednika Skupštine.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od propisane procedure u radu Skupštine, predstavlja povredu Poslovnika.
Na povredu Poslovnika može ukazati predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
Predsedniku, odnosno ovlašćenom predstavniku odborničke grupe, koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsednik Skupštine grada daje reč odmah po izvršenom izlaganju prethodnog govornika.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, dužan je da navede koja je odredba Poslovnika povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Sekretar Skupštine je dužan da nakon toga dâ objašnjenje o navedenoj povredi Poslovnika.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, posle objašnjenja i dalje ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Skupština grada će, bez pretresa, odlučiti da li je bilo povrede Poslovnika.
Skupština grada može odlučiti da se objašnjenje i odlučivanje Skupštine po pitanju povrede Poslovnika vrši po zaključenju rasprave po svim tačkama dnevnog reda.
Zloupotreba prava predsednika, odnosno ovlašćenog predstavnika odborničke grupe u vezi sa pozivanjem na povredu Poslovnika postoji:
- ako govori o povredi Poslovnika a ne citira odredbu Poslovnika i ne obrazloži u čemu se povreda sastoji,
- ako se poziva na povredu Poslovnika, a govor koristi za druge teme,
- ako je očigledno da se pozivanjem na povredu Poslovnika remeti tok sednice, o čemu odluku donosi predsednik Skupštine grada.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine je dužan da odmah oduzme reč predsedniku, odnosno ovlašćenom predstavniku odborničke grupe, bez prethodne opomene.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izjasni o odborniku iz druge odborničke grupe, ili se pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku
Ukoliko se uvredljivi, odnosno pogrešno protumačeni izrazi, odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku, drugu političku organizaciju ili grupu građana čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe, pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Odbornik može da koristi pravo na repliku najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Odbornik koji je izazvao repliku, ovo pravo može da koristi samo jedanput po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Govornici niko ne sme prići dok mu predsednik Skupštine grada to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine grada.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine grada, u slučajevima propisanim ovim poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugog učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine grada.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
O redu na sednici Skupštine grada stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu da se izreknu mere: opomena, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
Meru opomene i oduzimanja reči može da izrekne predsednik Skupštine.
Meru udaljenja sa sednice izriče Skupština, na predlog predsednika Skupštine.
Evidenciju o izrečenim merama iz stava 2. ovog člana vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji i dalje narušava red na sednici Skupštine.
Predsednik Skupštine grada je dužan da odmah oduzme reč, bez prethodne opomene:
- odborniku koji upotrebljava uvredljive izraze, ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života odbornika i drugih lica; i
- odborniku koji učini zloupotrebu prava pozivanja na povrede Poslovnika, u smislu odredbe člana 80. stav 1. ovog poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji ne poštuje odluku predsednika Skupštine o oduzimanju reči, ili koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera iz člana 86. i 87. ovog poslovnika u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički integritet učesnika na sednici Skupštine.
Odbornik može biti udaljen sa sednice Skupštine samo onog dana kada mu je izrečena mera.
Skupština grada izriče meru udaljenja sa sednice bez rasprave.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice, predsednik Skupštine će naložiti službenim licima, ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Skupštine grada, da tog odbornika udalje sa sednice.
Ako predsednik Skupštine izricanjem mera ne može da održi red na sednici, odrediće se kratak prekid sednice Skupštine.
Odredbe ovog poslovnika o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sva druga lica prisutna na sednici Skupštine grada.
e) Zapisnik sa sednice Skupštine grada
Na sednici Skupštine grada vrši se magnetofonsko snimanje i vode se stenografske beleške.
Prekucani magnetofonski zapis čuva se u dokumentaciji sa sednice i o njegovom korišćenju odlučuje sekretar Skupštine grada.
Zapisnik sa sednice Skupštine grada sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, broj prisutnih odbornika, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena ostalih prisutnih na sednici Skupštine, dnevni red, tok sednice, imena govornika i njihovu diskusiju, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda, donete akte po tačkama dnevnog reda, izrečene mere i vreme završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Skupštine grada.
O čuvanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
O korišćenju zapisnika odlučuje predsednik Skupštine.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, broj prisutnih odbornika na sednici Skupštine, dnevni red, imena govornika, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda, donete akte po tačkama dnevnog reda i vreme završetka sednice.
VII ODLUČIVANJE NA SEDNICI SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada odlučuje glasanjem odbornika, u skladu sa zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom.
Skupština odlučuje o svakoj tački dnevnog reda posle pretresa tačke, osim ako ovim poslovnikom za određene slučajeve nije drukčije propisano.
Akt smatra se donetim ako je za predlog glasalo više od polovine prisutnih odbornika, odnosno druga zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom propisana većina.
Većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupština grada: donosi statut Grada; budžet; program razvoja Grada i pojedinih delatnosti; prostorni i urbanistički plan; odlučuje o podnošenju inicijative za pokretanje postupka osnivanja i ukidanja opština, odnosno promeni teritorije Grada; odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje i ukidanju mesne zajednice i drugog oblika mesne samouprave; utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu; odlučuje o raspisivanju gradskog referenduma i referenduma na delu teritorije Grada; izjašnjava se o predlozima iz građanske inicijative; odlučuje o promeni naziva ulica, trgova i drugih delova naseljenih mesta; odlučuje o simbolu i drugim obeležjima Grada; o promeni Dana Grada i Gradske slave; o javnom zaduživanju Grada; bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada; postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretara Skupštine grada; bira i razrešava gradonačelnika i zamenika gradonačelnika; bira i razrešava članove Gradskog veća; imenuje i razrešava gradskog javnog pravobranioca i zamenike gradskog javnog pravobranioca; bira i razrešava zaštitnika građana; odlučuje o osnivanju saveta za međunacionalne odnose; odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom grada.
Glasanje je javno, osim u slučajevima određenim zakonom, Statutom grada i ovim poslovnikom za tajno glasanje, ili kad Skupština odluči da se glasa tajno.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili prozivkom.
Odbornik glasa tako što se, dizanjem ruke, izjašnjava "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdržava od predloga.
Na zahtev najmanje jedne trećine odbornika, Skupština grada može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, pored prezimena i imena odbornika.
Nakon javnog glasanja, predsednik Skupštine grada zaključuje glasanje i objavljuje rezultat glasanja.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićima.
Za svako tajno glasanje štampa se onoliko glasačkih listića koliko je prisutnih odbornika na sednici Skupštine grada.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, i overeni su pečatom Skupštine grada.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići se štampaju u drugoj boji.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje, ispod predloga, na levoj strani, reč "za" a na desnoj strani reč "protiv".
Glasa se zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Kada se vrši izbor između dva ili više kandidata, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom prema utvrđenoj listi kandidata, a ispred prezimena i imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena kandidata.
Ako je lista utvrđena samo sa jednim kandidatom, na glasačkom listiću se ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane, stavlja reč "za", a sa desne strane, reč "protiv".
U slučaju iz stava 3. ovog člana, glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv".
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine grada, kome u radu pomažu zamenik predsednika Skupštine i sekretar Skupštine.
Postupak štampanja glasačkih listića, glasanja i utvrđivanja rezultata glasanja sprovodi komisija od tri člana koju, na predlog predsednika Skupštine grada, obrazuje Skupština, većinom glasova prisutnih odbornika.
Komisiju iz stava 2. ovog člana čine po jedan član sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini grada.
Predsednik Skupštine grada vrši prozivku odbornika da prime glasački listić.
Prozivka se vrši prema azbučnom redu prezimena odbornika.
Sekretar Skupštine na spisku odbornika evidentira preuzimanje glasačkih listića.
Kada se glasanje završi, komisija utvrđuje rezultat glasanja.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata sledeće podatke:
- broj uručenih glasačkih listića,
- broj upotrebljenih glasačkih listića,
- broj neupotrebljenih glasačkih listića,
- broj nevažećih glasačkih listića,
- broj važećih glasačkih listića,
- broj glasova "za" ili "protiv", odnosno broj glasova koji su dobili kandidati, kada se izbor vrši između dva ili više kandidata.
Nevažećim glasačkim listićem u smislu ovog poslovnika, jeste nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji predlog je odbornik glasao.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije.
Predsednik Skupštine grada objavljuje rezultat glasanja.
VIII POSTUPAK ZA DONOŠENJE AKATA SKUPŠTINE GRADA
Skupština grada donosi zaključke, rešenja, odluke, pravilnike, programe i druge akte iz svoje nadležnosti, utvrđene zakonom i Statutom grada.
Pravo predlaganja akata ima odbornik, odbornička grupa, stalno radno telo Skupštine grada, gradonačelnik, Gradsko veće, predsednik Skupštine grada i građani po postupku propisanim Statutom grada za sprovođenje građanske inicijative.
Kada je predlagač grupa odbornika, odnosno određeni broj građana po postupku za sprovođenje građanske inicijative, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača, odnosno predstavnik inicijativnog odbora, a ukoliko to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača, odnosno predstavnik inicijativnog odbora prvi potpisani odbornik, odnosno građanin.
Predsednik Skupštine grada je predlagač propisa u skladu sa odlukom građana na sprovedenom referendumu radi prethodnog izjašnjavanja o pitanjima iz nadležnosti Skupštine.
Predlaganje predloga akata i donošenje akata Skupštine grada
Predlog akta mora da bude obrazložen.
Obrazloženje sadrži zakonski i drugi pravni osnov za donošenje akta, razloge za donošenje akta, objašnjenje osnovnih pravnih rešenja, ciljeve koji se ostvaruju aktom, kao i pregled odredaba akta koji se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže izmena, odnosno dopuna akta.
Ako predlog akta nije sačinjen u propisanoj formi, sekretar Skupštine će zatražiti od predlagača da u određenom roku predlog uskladi.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u ostavljenom roku, smatra se da je odustao od predloga.
Predlog akta koji podnesu ovlašćeni predlagači, sekretar Skupštine dostavlja nadležnom skupštinskom radnom telu na mišljenje.
Izuzev iz stava 1. ovog člana, kada je predlagač presednik Skupštine, Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje i odbornička grupa za imenovanje i razrešenje članova stalnih skupštinskih radnih tela, predlog akta se upućuje Skupštini.
Nadležno radno telo daje mišljenje Skupštini o tome da li prihvata ili ne prihvata predlog akta.
Ukoliko nadležno radno telo predloži Skupštini da prihvata predlog akta, dužno je da navede da li prihvata predlog u celini ili sa izmenama, koje se podnose u formi amandmana.
Ako nadležno radno telo ne dostavi mišljenje o predlogu akta, ili predloži da se predlog akta ne prihvati, predsednik Skupštine grada može takav predlog akta da uvrsti u dnevni red sednice Skupštine.
O predlogu akta vodi se pretres, ako ovim poslovnikom za pojedine slučajeve nije drukčije određeno.
Skupština može odlučiti da obavi zajednički pretres o više predloga akata, ako su rešenja o njima međusobno povezana, s tim što se odlučuje o svakom predlogu posebno.
Predlagač može do zaključenja pretresa, na osnovu iznetih primedbi, povući predlog akta.
Ako su na predlog akta podneti amandmani, pretres se nastavlja po amandmanima u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Po završenom pretresu predloga akta i glasanja o amandmanima, pristupa se glasanju o predlogu akta u celini.
Predlog za izmenu, dopunu ili brisanje pojedinih odredaba predloga akta, podnosi se u formi amandmana.
Amandman može podneti ovlašćeni predlagač akta, u pisanoj formi.
Amandman mora da sadrži naziv predloga akta na koji se odnosi, tekst izmene ili dopune, odnosno odredbu za brisanje, razlog za podnošenje amandmana i ime, odnosno naziv podnosioca amandmana.
Amandmani se podnose predsedniku Skupštine grada u propisanoj formi najkasnije 48 časova pre časa određenog za održavanje sednice na kojoj se vrši pretres predloga akta.
Na predlog akta po hitno sazvanoj sednici i na predlog akta čije donošenje se traži po hitnom postupku, odnosno na predlog akta kojim je dnevni red dopunjen, amandmani se mogu podneti do početka pretresa o predlogu akta.
Neblagovremeni amandmani i amandmani koji nisu podneti u propisanoj formi ne mogu biti predmet pretresa na sednici Skupštine.
Podnete amandmane u smislu člana 117. stav 1. ovog poslovnika, predsednik Skupštine grada upućuje predlagaču i nadležnom skupštinskom stalnom radnom telu.
Predlagač i nadležno radno telo su dužni da pre sednice Skupštine razmotre amandmane i predlože Skupštini prihvatanje ili odbijanje svakog amandmana posebno.
Predlagač može da podnese amandman do završetka pretresa predloga akta na sednici Skupštine.
Amandman predlagača postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Skupština grada odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta na koje su podneti.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana.
Ako Skupština grada usvoji više amandmana može odložiti odlučivanje o predlogu akta u celini i zatražiti od predlagača da u saradnji sa nadležnom službom izvrši pravnu redukciju teksta predloga akta, odnosno da međusobno usaglasi usvojene amandmane sa tekstom predloga akta.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje se nisu mogle predvideti, a nedonošenje akta u određenom roku bi imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća, ustanova i organizacija i organa Grada.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti obrazložen predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku.
Predlagač je dužan da uz predlog iz stava 1. ovog člana dostavi predlog akta čije se donošenje traži po hitnom postupku, u formi u kojoj ga Skupština grada donosi, najkasnije do početka sednice Skupštine.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku, Skupština odlučuje bez pretresa.
Ako Skupština grada usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.
Skupština grada može u toku sednice da zatraži hitno mišljenje nadležnog radnog tela.
Skupština grada može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se o pojedinom pitanju iz dnevnog reda odluči po skraćenom postupku, bez pretresa predloga akta.
Po skraćenom postupku može se odlučiti:
- ako je predlog akta sačinjen u pisanoj formi;
- ako ga je podneo ovlašćeni predlagač;
- ako je prethodno razmatran od nadležnih organa i radnih tela Skupštine grada; i
- ako je dostavljen odbornicima u redovnoj proceduri sazivanja sednice Skupštine grada.
Autentično tumačenje akata Skupštine grada
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akata može da podnese ovlašćeni predlagač akata, u pisanoj formi.
Opravdanost predloga ceni nadležno skupštinsko radno telo.
Ako nadležno radno telo oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini grada.
Ako nadležno radno telo oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Skupštinu grada.
O predlogu, odnosno oceni nadležnog radnog tela iz stava 2. i 3. ovog člana, odlučuje Skupština grada.
Ako Skupština grada ne prihvati stav nadležnog radnog tela da autentično tumačenje nije opravdano, zatražiće od nadležnog radnog tela da sačini predlog autentičnog tumačenja akata.
U pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja akata shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje akata Skupštine grada.
Izvornici i objavljivanje akata Skupštine grada
Izvornikom akta i autentičnog tumačenja akta smatra se tekst akta ili autentičnog tumačenja, usvojen na sednici Skupštine grada.
Izvornik akta i autentičnog tumačenja akta potpisuje predsednik Skupštine grada.
Na izvornik akta i autentičnog tumačenja akta stavlja se pečat Skupštine grada.
Izvornik akta i autentičnog tumačenja akta čuva se u Skupštini grada.
O izradi izvornika akta i autentičnog tumačenja akta, čuvanju i evidenciji izvornika, stara se sekretar Skupštine grada.
Akta koja donosi Skupština grada objavljuju se u "Službenom glasniku Pčinjskog okruga", a ostala akta ukoliko je to njima određeno.
O objavljivanju akata i autentičnih tumačenja akata stara se sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine grada i njenih stalnih radnih tela su javne.
Za javnost rada Skupštine, odnosno stalnog radnog tela odgovoran je predsednik Skupštine, odnosno predsednik radnog tela.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom.
Predlog za isključenje javnosti sa sednice Skupštine mogu podneti gradonačelnik, Gradsko veće, presednik Skupštine grada ili najmanje jedna trećina odbornika. Predlog mora biti obrazložen.
O predlogu iz stava 4. ovog člana Skupština grada odlučuje bez rasprave.
Predstavnici medija imaju slobodan pristup sednicama Skupštine i njenih radnih tela, uz akreditaciju datu od strane predsednika Skupštine grada.
Predstavnicima medija stavljaju se na raspolaganje predlozi akata i drugi materijal o pitanjima iz nadležnosti Skupštine grada.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednice Skupštine grada, po odluci Skupštine grada.
Skupština grada može da izda službeno saopštenje za javnost.
Službeno saopštenje za javnost o radu sednice Skupštine grada mogu da izdaju predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine i sekretar Skupštine.
Konferenciju za štampu u Skupštini grada može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, ili drugo lice po ovlašćenju predsednika Skupštine.
Odbornik ima pravo i dužan je da učestvuje u radu Skupštine grada, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Odbornik je dužan da lično, ili preko predsednika odborničke grupe, obavesti predsednika Skupštine o razlozima odsustvovanja sa sednice Skupštine.
Odbornik ima pravo na naknadu za rad i naknadu drugih troškova u vezi sa vršenjem odborničke dužnosti.
Naknadu iz stava 1. ovog člana utvrđuje Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje Skupštine grada.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje, u okviru svojih nadležnosti, uslove za vršenje funkcije odbornika, i na njihov zahtev:
- daje im stručna objašnjenja u izradi predloga koje podnose Skupštini grada;
- daje im stručna objašnjenja o pojedinim problemima na koje nailaze u toku rada Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika Pčinjskog okruga", kao i druge dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine i njenih radnih tela;
- pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane Skupštine grada i njenih radnih tela.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u kojoj se navode prava odbornika može da ostvaruje po osnovu legitimacije.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije i vođenja evidencije o izdatim legitimacijama, utvrđuje Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje Skupštine grada.
Nespojivost funkcija odbornika
Ne može biti istovremeno odbornik lice zaposleno u Gradskoj upravi, ili lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština grada u organima Grada, preduzećima i ustanovama čije je osnivač Grad.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i dužnosti po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Licu koje imenuje ili postavlja Skupština grada, danom potvrđivanja mandata odbornika prestaje funkcija na koju je imenovano, odnosno postavljeno.
U pogledu nespojivosti funkcije odbornika sa obavljanjem druge funkcije, poziva ili profesionalne delatnosti, primenjuju se i propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Na odluku Skupštine grada o prestanku mandata i na odluku o potvrđivanju mandata odbornika, može se izjaviti žalba nadležnom okružnom sudu, u skladu sa zakonom.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena za koje je izabran, pod uslovima i na način propisan zakonom.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena za koje je izabran, taj mandat pripada izbornoj listi sa koje je bio izabran. Taj mandat gradska izborna komisija dodeljuje kandidatu koga odredi podnosilac izborne liste i dodeljuje mu uverenje o izboru za odbornika.
Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja saglasnost da prihvata mandat odbornika u Skupštini grada.
Odbornik ima pravo da postavi pitanja iz nadležnosti organa Grada i javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad, kao i pitanja koja su od opšteg interesa za građane i Grad, a od značaja su za funkcionisanje lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i Statutom grada.
Odborničko pitanje ostavlja se, na kraju sednice Skupštine, u usmenoj ili pisanoj formi.
Odborničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Skupštine, u pisanoj formi.
Odgovor na odborničko pitanje daje se, ako je moguće, na sednici Skupštine na kojoj je postavljeno, ili na prvoj narednoj sednici.
Kada je odborničko pitanje postavljeno između dve sednice Skupštine, odgovor se daje na prvoj narednoj sednici.
XI GRADONAČELNIK, ZAMENIK GRADONAČELNIKA I ČLANOVI GRADSKOG VEĆA
Izvršni organi Grada su gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 11 člana Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća bira Skupština grada, na vreme od četiri godine.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine grada.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika i kandidate za članove Gradskog veća.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika se biraju iz reda odbornika.
Izborom na funkciju, gradonačelniku i zameniku gradonačelnika prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Odborniku, koji je izabran za člana Gradskog veća, prestaje mandat odbornika u Skupštini grada.
Izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća vrši se tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika u Skupštini grada.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština grada istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Tajno glasanje vrši se na način propisan odredbama ovog poslovnika koje se odnose na odlučivanje Skupštine grada tajnim glasanjem.
Prestanak mandata izvršnih organa Grada
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran na predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je biran.
Predlog za razrešenje podnosi se predsedniku Skupštine grada, u pisanoj formi, sa obrazloženjem i potpisima odbornika.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika Skupština grada je dužna da raspravlja i odluči u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine grada.
Ako Skupština grada ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je biran.
Predlog za razrešenje podnosi se predsedniku Skupštine grada, u pisanoj formi, sa obrazloženjem i potpisom gradonačelnika, odnosno potpisima odbornika.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da istovremeno podnese i predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, Skupština grada istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine grada prestaje mandat gradonačelnika i Gradskog veća, s tim što oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine, u slučajevima propisanim zakonom.
XII SARADNJA SKUPŠTINE GRADA SA SKUPŠTINAMA DRUGIH GRADOVA I OPŠTINA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU
Skupština grada sarađuje sa skupštinama drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine grada skupštinama drugih gradova i opština, razmenom informacija, drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacije, šefa delegacije, ciljeve i zadatke svake posete utvrđuje predsednik Skupštine grada sa predsednicima odborničkih grupa.
Delegacija mora održavati odbornički sastav Skupštine grada.
Delegacija je dužna da Skupštini grada podnese izveštaj o poseti skupštinama gradova i opština u zemlji i inostranstvu na prvoj narednoj sednici.
Izveštaj se podnosi u pisanom obliku, a obrazlaže ga šef delegacije.
XIII RAD SKUPŠTINE GRADA U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Na rad Skupštine grada u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika, ukoliko zakonom ili drugim propisima nije drukčije određeno.
Sednice Skupštine grada saziva predsednik Skupštine na način i u rokovima koji su primereni za period neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja.
Ukoliko sednicu Skupštine nije moguće organizovati, akte iz njene nadležnosti donosi Gradsko veće, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini grada kada se stvore uslovi za sazivanje sednice Skupštine.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Na pitanja koja nisu regulisana ovim poslovnikom neposredno se primenjuju odredbe zakona, Statuta grada Vranja i drugih propisa kojima se uređuje oblast lokalne samouprave.
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Vranje ("Službeni glasnik Pčinjskog okruga", broj 15/04 i 22/04), Rešenje Skupštine grada Vranja o davanju saglasnosti na postojeći Poslovnik Skupštine opštine Vranje, broj: 02-23/08-12 od 25.06.2008. godine i Odluka o radnim telima Skupštine opštine Vranje ("Službeni glasnik Pčinjskog okruga", broj 15/04).
Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Pčinjskog okruga".
Samostalni član
Odluke o izmeni akata kojima je određena naknada za rad članova saveta i komisija Skupštine grada Vranja
("Sl. glasnik Pčinjskog okruga", br. 12/2009)
Član 21
Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Pčinjskog okruga", a primenjivaće se od 01. juna do 31. decembra 2009. godine.