ZAKLJUČAK
O USVAJANJU AKCIONOG PLANA ZA BIOMASU OD 2010. DO 2012. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 56/2010)

1. Usvaja se Akcioni plan za biomasu od 2010. do 2012. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

AKCIONI PLAN ZA BIOMASU OD 2010. DO 2012. GODINE

 

1. UVOD

U okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 44/05) je kao jedan od prioriteta definisano i selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije, kao i posebni Programi novih energetski efikasnijih i ekološki prihvatljivijih tehnologija sa ciljem da se smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja električne i toplotne energije, sa značajno nižim negativnim uticajem na životnu sredinu.

Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine ("Službeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07, 99/09 i 27/10), kojom je u Odeljku 13. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE, pododeljak 13.11. Akcioni plan za realizaciju programa u oblasti OIE predviđena izrada "Nacionalnog akcionog plana za korišćenje biomase kao najznačajnijeg OIE u Republici Srbiji".

Biomasa (Prilog 1, koji je odštampan uz ovaj akcioni plana i čini njegov sastavni deo), kao izvor obnovljive energije, je organska supstanca biljnog ili životinjskog porekla (drvo, slama, biorazgradivi ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, stajsko đubrivo, organski deo komunalnog čvrstog otpada). Biomasa se koristi u procesima sagorevanja ili konvertuje u sistemima koji proizvode toplotnu energiju, električnu energiju ili i toplotnu i električnu. Osim toga, biomasa se koristi za proizvodnju tečnih i gasovitih goriva - bioetanola, biodizela i biogasa.

Kao zemlja sa velikim površinama pod šumom, Republika Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase. Biomasa učestvuje sa 63% u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije (OIE). Šume pokrivaju oko 30% teritorije, a oko 55% teritorije je obradivo zemljište. Pored ostataka iz ratarstva, postoje velike mogućnosti za namensko uzgajanje biomase - koje neće konkurisati proizvodnji hrane.

U skladu sa preporukama nedavno realizovanih studija, najperspektivnije mogućnosti za korišćenje biomase u Republici Srbiji su:

1) zagrevanje prostora u domaćinstvima i zgradama korišćenjem peleta ili briketa od biomase;

2) ko-sagorevanje ili potpuna zamena loženja mazuta ili uglja u toplanama;

3) proizvodnja električne energije korišćenjem ostataka iz poljoprivrede i od drveta;

4) proizvodnja biogoriva za saobraćaj.

Vlada je postavila ciljeve za proizvodnju električne energije iz OIE - da do kraja 2012. godine poveća učešće električne energije proizvedene iz OIE za 2,2%, posmatrano u odnosu na ukupnu potrošnju električne energije u 2007. godini, i da zastupljenost biogoriva i ostalih goriva iz obnovljivih izvora na tržištu iznosi najmanje 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju računato na osnovu energetskog sadržaja. Prema Uredbi o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, glavni ciljevi programa u vezi sa biomasom u Republici Srbiji su:

1) efikasno korišćenje raspoloživih resursa za proizvodnju energije;

2) smanjenje emisije GESB;

3) smanjenje uvozne zavisnosti i;

4) otvaranje novih radnih mesta.

Međutim, da bi se maksimalno iskoristili potencijali OIE u Republici Srbiji, potrebno je unaprediti tržišne uslove. Cilj Akcionog plana za biomasu (APB) je da se definišu problemi i konkretne aktivnosti za njihovo rešavanje.

APB je fokurisan na kratkoročne aktivnosti (do kraja 2012), a neke preporuke se odnose i na dugoročne.

Skraćenice koje se koriste u tekstu Akcionog plana imaju sledeće značenje:

AZŽS - Agencija za zaštitu životne sredine

APB - Akcioni plan za biomasu

NRT - Najbolja raspoloživa tehnologija

NEP - Najbolje u ekološkoj praksi

ERB - Energetski resursi biomase

KG - Kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije

FAO - Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu

FEE - Fond za energetsku efikasnost

FZŽS - Fond za zaštitu životne sredine

FR - Fond za razvoj

GESB - Gasovi sa efektom staklene bašte

MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MRE - Ministarstvo rudarstva i energetike

MŽSPP - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

MF - Ministarstvo finansija

MERR - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

MNTR - Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja

MTU - Ministarstvo trgovine i usluga

NAB - Nacionalna asocijacija za biomasu

PSEMS - Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine

JPGŠS - Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume"

JPGŠV - Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Vojvodinašume"

OIE - Obnovljivi izvori energije

IR - Istraživanje i razvoj

AEES - Agencija za energetsku efikasnost Srbije

SZS - Institut za standardizaciju Srbije

SWOT - Ocena postojećeg stanja (SWOT analiza)

UNDP - Program za razvoj Ujedinjenih nacija

USAID - Agencija za međunarodni razvoj SAD

1.1. Cilj akcionog plana za biomasu

Jedan od najvažnijih zadataka APB je da utvrdi probleme u procesu korišćenja biomase i aktivnosti za njihovo prevazilaženje. Za rešavanje nekih problema definisaće se vremenski okvir, a neke dugoročne aktivnosti će se samo naznačiti. Za realizaciju APB, neophodno je uspostaviti saradnju između brojnih aktera (od vladinih institucija do privatnog i nevladinog sektora).

Aktivnosti utvrđene u APB sagledane su sa zakonodavnog, ekonomskog i tehničkog aspekta. Ovaj dokument je obuhvatio sve vrste biomase i različite mogućnosti za njeno korišćenje (proizvodnju električne i toplotne energije, saobraćaj) i on će pomoći napretku u iskorišćenju biomase u Republici Srbiji. APB je dinamičan dokument za sprovođenje politike koji može da se menja, ažurira i proširuje u skladu sa razvojem zemlje, strategijom u energetskom sektoru, Nacionalnom strategijom održivog razvoja i svim ostalim relevantnim strategijama (poljoprivrednom, strategijom ruralnog razvoja, šumarstva i životne sredine).

2. POTENCIJAL BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI

Postoje brojne studije i projekti o utvrđivanju potencijala i mogućnosti za korišćenje biomase u Republici Srbiji, koje su realizovali srpski univerziteti i instituti. Dobijeni rezultati se baziraju na raspoloživim podacima koji nisu prikupljeni u skladu sa međunarodnom statističkom metodologijom za energetske resurse biomase (ERB), nego su usvojeni kao zvanični. Zbog toga komunalni otpad nije uključen u procenu ERB.

U skladu sa ovako dobijenim podacima, tehnički iskoristiv godišnji energetski potencijal biomase u Republici Srbiji iznosi oko 2,7 Mtoe. Energetski potencijal biomase od šumarstva i drvne industrije (seča drveća i ostaci od drveća proizvedeni u toku primarne i/ili industrijske prerade drveta) se procenjuje na približno 1,0 Mtoe, dok oko 1,7 Mtoe potiče od poljoprivredne biomase (poljoprivrednog otpada i ostataka iz ratarstva, uključujući i tečno stajsko đubrivo). Detaljna analiza izvora biomase i potencijala data je u Prilogu 2 koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo, uključujući i podatke iz poslednjeg istraživanja potencijala biomase iz šumarstva i drvne industrije prema metodologiji Organizacije UN za ishranu i poljoprivredu (FAO). Biomasa se tradicionalno koristi za proizvodnju toplotne energije, a potrošnja je u 2008. godini iznosila 0,3 Mtoe.

Republika Srbija je postavila ciljeve za korišćenje biomase do 2012. i usvojila mere podsticaja za proizvodnju električne energije (Prilog 2). Zainteresovanost za proizvodnju peleta je u porastu, s obzirom da je mogućnost izvoza najveća. Procenjuje se da bi godišnja proizvodnja peleta mogla da dostigne 100.000 t u 2012. godini. Prema sadašnjim procenama, dominantan deo biomase iz drveta bi mogao da se koristi za proizvodnju peleta i proizvodnju toplotne energije, a poljoprivredna biomasa za kogeneraciju električne i toplotne energije i proizvodnju biogasa.

3. PRAVNI OKVIR EU I REPUBLIKE SRBIJE

Republika Srbija je u 2006. godini ratifikovala Ugovor o osnivanju energetske zajednice potpisan između EU i zemalja Jugoistočne Evrope. Saglasno odredbi člana 20. Ugovora, Republika Srbija je u obavezi da, godinu dana nakon ratifikacije, pripremi program primene Direktive 2001/77/EC o promovisanju električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na internom tržištu električne energije i Direktive 2003/30/EC o promovisanju korišćenja biogoriva ili ostalih goriva iz obnovljivih izvora za saobraćaj. U cilju podsticanja investicija u OIE Republika Srbija je usvojila više zakonskih i podzakonskih dokumenata koji su dati u Prilogu 3 koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo.

U Beloj knjizi o obnovljivoj energiji, kao prvom dokumentu objavljenom 1997. godine, utvrđena je obaveza da udeo obnovljive energije dostigne 12% do 2010. godine i ukazano je na nekoliko vrlo važnih principa za korišćenje OIE, kao: sprečavanje klimatskih promena, smanjenje zagađenja vazduha, sigurnost snabdevanja energijom, razvoj konkurentnosti i podsticanje industrijskih i tehnoloških inovacija.

Direktiva 2001/77/EC promoviše povećanje udela obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije na internom tržištu električne energije i stvaranje osnove za budući okvir EU u toj oblasti.

Direktiva 2003/30/EC promoviše korišćenje biogoriva ili drugih goriva iz obnovljivih izvora kao zamene za dizel ili motorne benzine za potrebe saobraćaja, čime se doprinesi krajnjim ciljevima, kao što su ispunjenje preuzetih obaveza u vezi sa klimatskim promenama, ekološki prihvatljiva sigurnost u snabdevanju i promovisanje obnovljivih izvora energije.

Preporukom COM/2005/628, APB je bio definisan kao dokument koji bi trebalo da odredi mere za promovisanje biomase u proizvodnji toplotne i električne energije i u saobraćaju, posle čega su usledile mere vezane za zajedničke probleme koji se odnose na snabdevanje biomasom, finansiranje i istraživanje. Zemlje članice EU su pripremile i usvojile svoje APB kojim su definisale ciljeve, programe i aktivnosti za dostizanje tih ciljeva.

Najnoviji dokument, Direktiva 2009/28/EC promoviše korišćenja energije iz obnovljivih izvora, utvrđuje zajednički okvir za promovisanje tako proizvedene energije i ukida Direktive 2001/77/EC i 2003/30/EC. Ovom Direktivom su postavljeni obavezujući nacionalni ciljevi za ukupno učešće energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije, kao i za učešće obnovljivih izvora u saobraćaju: najmanje 20% učešća energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije u EU i 10% učešća energije iz obnovljivih izvora u potrošnji energije za saobraćaj do 2020. godine. Osim toga, ustanovljeni su i kriterijumi održivosti za biogoriva i tečna biogoriva.

APB za Republiku Srbiju je izrađen u skladu sa obavezama iz Ugovora o energetskoj zajednici i u duhu Direktive 2009/28/EC. Primena Direktive 2009/28/EC o obnovljivoj energiji u Republici Srbiji i ostalim zemljama potpisnicama Ugovora će se ubuduće utvrđivati i usklađivati unutar energetske zajednice.

4. PROBLEMI I AKTIVNOSTI

Za korišćenje biomase kao OIE, potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove i prevazići različite prepreke i probleme koji su ovim APB identifikovani i podeljeni u šest kategorija:

1) sigurnost snabdevanja i obezbeđivanje sirovina;

2) dozvole i saglasnosti;

3) komuniciranje;

4) nauka i tehnološki razvoj;

5) finansijski i ekonomski aspekti;

6) realizacija i praćenje.

Za svaku kategoriju utvrđene su konkretne aktivnosti, kao i vremenski okvir za njihovu realizaciju koji su prikazani u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo.

4.1. Sigurnost snabdevanja i obezbeđivanje sirovina

Raspoložive količine biomase su presudne kada se odlučuje o načinu njenog korišćenja. Istovremeno, neophodno je obezbediti sigurno i dugoročno snabdevanje biomasom po razumnim i konkurentnim cenama.

Trenutno, raspoloživi potencijali se nedovoljno koriste pošto ne postoji organizovano sakupljanje biomase za energetske potrebe i odgovarajuća infrastruktura, kao i zbog nedovoljne svesti o različitim mogućnostima iskorišćenja biomase. Korišćenje biomase iz poljoprivrede i iz šumarstva i drvne industrije zavisi od dogovora sa većim brojem vlasnika poljoprivrednog zemljišta, šuma i pilana, što smanjuje pouzdanost i stvara probleme u snabdevanju biomasom.

Biomasa se većinom koristi za grejanje domaćinstava. Postoje pozitivna iskustva sa primenom biomase u velikim pogonima, ali glavne prepreke su sigurnost nabavke i troškovi biomase. Neka privredna društva koriste sopstvenu biomasu. Tako se ostaci od drveta koriste u šumskim i drvno-prerađivačkim preduzećima, a ostaci iz poljoprivrede na farmama za proizvodnju toplotne energije. Postoje i primeri trgovine biomasom, ali bez ugovora za dugoročnu isporuku. Osim toga, cene za biomasu nisu jasno formirane i mogu značajno da variraju na različitim lokacijama i u vremenskim periodima. Istovremeno, proizvođači peleta većinom plasiraju svoje proizvode na strana tržišta jer se odgovarajući uređaji za njihovo sagorevanje malo koriste.

U zemlji postoje kapaciteti za proizvodnju biogoriva, prvenstveno biodizela, kao i raspoloživo poljoprivredno zemljište za gajenje odgovarajućih biljnih sirovina. Neophodno je obezbediti sigurnu i dugoročnu vezu između proizvođača sirovina i vlasnika pogona za proizvodnju biogoriva definisanjem potrebnih količina biljnih sirovina i razvojem lanca snabdevanja, od nabavke sirovina do prodaje biogoriva. Proizvodnja biogoriva u dužem vremenskom periodu obezbedila bi ispunjenje ciljeva i uticala na smanjenje uvoza naftnih proizvoda, a određene količine bi mogle da se izvoze.

Osim toga, usled velikih mogućnosti za korišćenje biomase u Republici Srbiji, neophodno je pripremiti program povećanja proizvodnje poljoprivrednih kultura i pošumljavanja zemljišta, čime će se stvoriti sirovinska baza i omogućiti intenzivnije korišćenje biomase u energetske svrhe. Ove aktivnosti se moraju obaviti imajući u vidu tranziciju ka održivoj proizvodnji i korišćenju biomase.

4.1.1. Nepostojanje zvanično usvojenih definicija termina

Pozitivnim propisima nisu definisani neophodni termini vezani za potencijal biomase i njeno korišćenje kao izvora energije. Nepostojanje zvaničnih definicija može da izazove probleme u mnogim sektorima, jer korisnici često ne znaju šta se kvalifikuje kao biomasa, a šta ne.

Aktivnosti:
1) MPŠV će, u saradnji sa MRE, pripremiti listu neophodnih termina i odgovarajuće definicije. Ta lista termina će se usvojiti i objaviti u zvaničnim dokumentima;
2) MŽSPP će, u saradnji sa MRE i MPŠV, definisati otpad koji se može koristiti kao biomasa.

4.1.2. Nepostojanje zvanične procene raspoloživosti biomase prema međunarodno priznatoj metodologiji

Potencijal biomase u Republici Srbiji je utvrđen na osnovu raspoloživih statističkih podataka o proizvodnji (npr. poljoprivrednih proizvoda), proceni ostataka u raznim granama industrije (npr. drvnoj industriji), kao i na osnovu raspoloživih podataka o drvnoj biomasi.

Statistička metodologija prikupljanja podataka nije u skladu sa metodologijama koje se koriste u zemljama EU. U toku je projekat određivanja potencijala šumske biomase na osnovu kojeg će se dobiti precizniji podaci. Slični projekti će biti neophodni za određivanje potencijala biomase iz poljoprivrede. Potrebna je pomoć u pripremi predloga ovih projekata, pre svega, u pogledu metodologije i postupaka prikupljanja podataka.

Aktivnosti:
1) MPŠV će, u saradnji sa MRE, definisati metodologiju za raspoloživost biomase na osnovu koherentnog i sistemskog pristupa. Metodologija se mora odabrati uz konsultaciju sa naučnim i stručnim institucijama i uskladiti sa međunarodnim iskustvima (zemalja EU). Definisanje metodologije će se sastojati iz nekoliko delova: definisanja metodologije za prikupljanje podataka, usvajanje statističkog modela prikazivanja prikupljenih podataka, definisanje metodologije za objavljivanje podataka. Raspoloživost biomase mora se odrediti u odnosu na sledeće kriterijume:
   1) fizički raspoloživu biomasu;
   2) ekonomski isplativ potencijal biomase.
Utvrđena metodologija će se dugoročno koristiti i usklađivati sa napretkom u drugim zemljama EU.
2) Rezultate o raspoloživosti biomase, dobijene definisanom metodologijom, Vlada će verifikovati svojom odlukom. Procenjeni potencijal će se koristiti za definisanje i usvajanje dugoročnih ciljeva za korišćenje biomase kao OIE (posle 2012);
3) MPŠV će, u saradnji sa MŽSPP, definisati mogućnosti i uslove za povećanje potencijala biomase (npr. korišćenjem marginalnog zemljišta). Povećanje potencijala biomase mora da bude praćeno podizanjem svesti među poljoprivrednicima o mogućnosti proizvodnje. Taj proces podizanja svesti će biti trajna aktivnost MPŠV;
4) MRE će, u saradnji sa AEES, podržati proces uvođenja "lokalnih energetskih menadžera" i njihovo uključivanje u procenu raspoloživosti biomase i mogućnosti korišćenja kroz precizno određene aktivnosti;
5) MPŠV će, u saradnji sa MERR, MRE, MŽSPP, JPGŠS i JPGŠV, razraditi politiku korišćenja šumskog otpada, u cilju povećanja raspoloživosti biomase. Ta politika treba da utvrdi stvarne mogućnosti za ugovaranje dugoročne isporuke biomase i mora da bude podržana programom aktivnosti: investicijama za unapređenje šumske infrastrukture, puteva, tehnologije za prikupljanje šumskog otpada, merama podsticaja (kreditnim i ostalim podsticajima) za mala i srednja preduzeća za prikupljanje šumskog otpada i formiranjem opštinskih centara za sakupljanje;
6) MPŠV i JPGŠS će razmotriti mogućnost raspisivanja tendera za sakupljanje šumskih ostataka u Republici Srbiji;
7) MPŠV će, u saradnji sa MRE, MF i MERR, sprovoditi aktivnosti na podizanju svesti među bankama i drugim finansijskim institucijama i podržavati mikro-kreditiranje poljoprivrednika za razvoj održive proizvodnje biomase.

4.1.3. Nedostatak transparentnog tržišnog mehanizma

U Republici Srbiji nije razvijeno pravo tržište sirovina od biomase. Ponuda i potražnja nisu u odgovarajućoj ravnoteži i ne postoji efikasno tržišno regulisanje tokova biomase. Nacionalna i regionalne privredne komore bi trebalo da nađu mogućnosti da podrže razvoj tržišta biomase i formiranje berze. Razvoj domaćeg tržišta će uticati na veću proizvodnju biomase, proces sertifikacije i povećanje broja zaposlenih. Aktivnosti na tržištu moraju biti transparentne, a tržišne informacije dostupne svim glavnim akterima i učesnicima. Tržišne informacije o aktivnostima na berzi (promene cena, obim trgovanja, mesto prodaje, povezivanje učesnika, mogućnosti izvoza) moraju biti raspoložive na internet sajtu ili u adekvatnim publikacijama.

Razvoj tržišta će biti podržan kroz usvajanje dodatnih podzakonskih dokumenata koji će omogućiti prevazilaženje postojećih administrativnih barijera.

Aktivnosti:
1) MŽSPP, MPŠV i MRE će podsticati lokalne vlasti da integrišu biomasu u plan javnih nabavki energenata;
2) MRE će pratiti aktivnosti usmerene na prevazilaženje administrativnih barijera vezanih za priključenje na prenosnu, odnosno distributivnu mrežu, električne i/ili toplotne energije proizvedene iz biomase;
3) MRE će, u saradnji sa MTU i MŽSPP, predložiti mere za obavezujuće namešavanja biogoriva za saobraćaj, u skladu sa ciljevima definisanim u POS, tako da učešće biogoriva u saobraćaju iznosi:
   1) 0,76% u 2010.
   2) 1,52% u 2011.
   3) 2,28% u 2012.

4.1.4. Nepostojanje usaglašenih tehničkih zahteva uključujući i listu sirovina i ostataka

Korišćenje biomase u energetske svrhe treba da se vrši tako da ne utiče negativno na bilo koju drugu mogućnost njene primene (biomasa kao hrana, na primer). Istovremeno, potrebno je da biomasa koja se koristi za energetske potrebe ima određene karakteristike, kako bi se osiguralo ispunjenje energetskih, ekoloških i drugih uslova. Da bi se izbegli problemi u funkcionisanju, neophodno je definisati vrste biomase koja može da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije, biogasa i biogoriva za saobraćaj, kao i kriterijume koje mora da zadovolji. To je važno i zbog usklađenosti sa kriterijumima održivosti i sprečavanja konkurencije sa proizvodnjom hrane i kultura koje se koriste u ishrani. Bolja specifikacija proizvoda će koristiti razvoju poslovanja, skraćenju postupka dobijanja dozvola i saglasnosti, kao i stvaranju boljih mogućnosti za plasiranja proizvoda kupcima.

Aktivnosti:
1) MPŠV će, u saradnji sa MŽSPP i MRE, pripremiti listu usaglašenih tehničkih zahteva i listu sirovina koje se mogu smatrati biomasom za energetsko korišćenje. Ta lista mora da obuhvati drvne/šumarske proizvode, poljoprivredne/energetske kulture, frakcije biorazgradivog komunalnog otpada i nusproizvode (npr. u industrijskoj proizvodnji). U toku pripreme te liste, mogu se koristiti dokumenti i iskustva, kao i primeri najbolje prakse u zemljama EU. Ova lista će se izraditi uz konsultacije sa organizacijama poljoprivrednika i šumarskim sektorom;
2) Vlada će usvojiti i objaviti listu usaglašenih tehničkih zahteva i listu sirovina koji mogu da se koriste u energetske svrhe. Ova aktivnost mora da se koordinira sa aktivnostima izdavanja dozvola i saglasnosti;
3) MŽSPP i MPŠV će definisati održivu proizvodnju i korišćenje biomase, i povezati ih sa sistemom sertifikacije biomase;
4) MPŠV će, u saradnji sa MTU i MRE, podsticati prelazak na održivu proizvodnju, korišćenje i plasiranje biomase na tržište;
5) MRE će, u saradnji sa AEES, MNTR, MŽSPP i MPŠV, izraditi detaljnu analizu tehničkih i ekonomskih kriterijuma za razne mogućnosti korišćenja biomase sa namerom da se dobiju odgovarajući parametri za definisanje budućih ciljeva u oblasti OIE (posle 2012);

4.2. Dozvole i saglasnosti

Da bi se biomasa koristila, potrebno je obezbediti odgovarajuće saglasnosti, dozvole i sertifikate, kao: dozvolu za izgradnju postrojenja, sertifikat za uređaje ili biogoriva (pelete, biogoriva za saobraćaj). Investitori koji žele da ulažu u sektor biomase treba da dobiju jasne informacije o potrebnim dozvolama i procedurama. Postupak pribavljanja dozvola i saglasnosti treba pojednostaviti i realizovati u što kraćem vremenu, a da se pri tom i dalje vodi računa o faktorima kao što su bezbednost postrojenja, ispunjenost energetskih i ekoloških zahteva, itd. Investitori treba da znaju koje institucije i na kom nivou su ovlašćene za izdavanje dozvola.

Izgradnja postrojenja za proizvodnju električne energije iz OIE mora da bude u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 81/09 - ispravka). Taj postupak je vrlo složen i dugotrajan i sastoji se iz sledećih faza: informacija o lokaciji, izdavanja lokacijske dozvole, pripreme tehničkih dokumenata (generalnog projekta, idejnog projekta, glavnog projekta, konačnog projekta/izvođačkog projekta, projekta izvedenog stanja), tehničkog nadzora, zahteva za izdavanje građevinske dozvole, prijave početka izgradnje, pripreme gradilišta/zemljišta, izgradnje, tehničkog pregleda postrojenja i upotrebnih dozvola.

Postupak dobijanja građevinske dozvole i sertifikata za različite proizvode (uređaje/aparate i goriva) mora biti jasno definisan, kao i institucije koje učestvuju u njihovom izdavanju. Naročito je važno da se definiše spisak dozvola i potrebnih dokumenata (dozvole za lokaciju, tehnička dokumentacija, tehnički nadzor, građevinske dozvole, procene uticaja na životnu sredinu, upotrebne dozvole, povezivanja na mrežu, veza sa merama podsticaja za mala i velika postrojenja, kao i postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase, proizvodnju električne energije, proizvodnju i korišćenje biogasa, biogoriva, itd.) i odgovornosti institucija koje učestvuju u ovim aktivnostima (od nacionalnog do pokrajinskog i lokalnog nivoa). Postupci za dobijanje dozvola/sertifikata bi trebalo definisati za različite vrste postrojenja, uređaja/aparata i goriva, pri čemu proces uspostavljanja efikasnog i jasnog sistema za pribavljanje dozvola i saglasnosti treba da se bazira na iskustvima zemalja u EU.

4.2.1. Nedostatak jasnih procedura za dobijanje dozvola i saglasnosti

Postupak izdavanja dozvola i saglasnosti za različite vrste postrojenja se mora jasno definisati. Postoje brojni primeri gde se postupci za druga postrojenja koriste i za biomasu. Ti postupci bi trebalo da budu jednostavni, sa precizno definisanim odgovornostima institucija na različitim nivoima, i stalno unapređivani.

Organi jedinica lokalne samouprave kao nadležni organi, nisu uvek obavešteni o prednostima i nedostacima korišćenja pojedinih tehnologija u oblasti bioenergetike, što vodi ka obazrivom pristupu i kašnjenju u postupcima izdavanja dozvola i saglasnosti. Osim toga, u Republici Srbiji je do danas realizovan relativno mali broj projekata iz oblasti bioenergetike, tako da još uvek nema mnogo iskustava u pogledu davanja dozvola i saglasnosti u ovoj oblasti.

Aktivnosti:
1) MRE će, u saradnji sa MPŠV, MŽSPP, AEES i ekspertima, definisati probleme, identifikovati i analizirati saglasnosti i dozvole koje su potrebne za proizvodnju i korišćenje biomase kao OIE, kao: građevinske dozvole, povezivanja na elektroenergetski sistem, mere podsticaja za mala i velika postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase, biogasa, proizvodnju i korišćenje biogoriva. Postupak će biti pojednostavljen na osnovu prethodnih analiza. Novi postupak mora da identifikuje institucije koje su odgovorne za izdavanje dozvola i saglasnosti i definiše sam postupak, kao i vremenski okvir i sankcije ukoliko date institucije prekorače rokove;
2) Usvajanje i objavljivanje postupka u zvaničnim vladinim dokumentima;
3) MRE će, u saradnji sa MŽSPP i MPŠV pripremiti i objaviti publikaciju o procedurama dobijanja dozvola i saglasnosti;
4) Podizanje svesti među lokalnim vlastima kroz pružanje konkretnih informacija. Organizovanje radionica sa namerom da se objasni postupak izdavanja dozvola i saglasnosti;
5) Pripremanje i objavljivanje smernica za razvoj bioenergetike, putem osmišljavanja ciljane komunikacije za kreatore politike i nadležne organe vlasti.

4.2.2. Nepostojanje obaveze za sertifikaciju uređaja/aparata i biogoriva

U Republici Srbiji ima više proizvođača peći i kotlova koji koriste čvrsto gorivo (ugalj i drvo). Neki od domaćih proizvođača su razvili kotlove, kamine i peći za korišćenje određenih vrsta biomase (peleta, panjeva, kukuruza i bala slame) i uspevaju da prodaju svoje proizvode u inostranstvu, iako postoje razlike u kvalitetu u poređenju sa kvalitetom stranih uređaja/aparata (naročito u pogledu energetske efikasnosti - visoki gubici usled nepotpunog sagorevanja, i nivoa emisija toksičnih komponenti).

Uređaji/aparati za korišćenje biomase (npr. peći i kotlovi) moraju da budu sertifikovani. Problemi procesa sertifikacije su: nepostojanje nacionalnih standarda (mogli bi da se usvoje i koriste standardi EU) i odgovarajućih laboratorija za testiranje. Posledica ovoga je da na domaćem tržištu postoje različiti uređaji/aparati za sagorevanje biomase, ali oni nisu testirani u skladu sa odgovarajućim standardima.

Osim toga, biogoriva (briketi, pelete i biogoriva za saobraćaj) moraju da zadovoljavaju kvalitet prema odgovarajućim standardima. Ne postoje jasni sistemi za standardizaciju proizvoda od biomase. Bolje specifikacije proizvoda će koristiti poslovanju, sertifikaciji i mogućnosti plasiranja tih proizvoda kupcima.

Isti postupak sertifikacije mora se primenjivati za sva tržišta. U procesu sertifikacije treba koristiti međunarodna iskustva kako bi se izbegli problemi koje su imale druge zemlje u toku ovog procesa.

U budućnosti, u skladu sa iskustvom zemalja EU, neophodno je razraditi sertifikaciju biomase u skladu sa kriterijumima održivosti. Ova sertifikacija treba da uključuje korišćenje biomase za proizvodnju električne i toplotne energije i biogoriva za saobraćaj. Uspostavljanje sistema sertifikacije u smislu održivosti predstavlja značajnu aktivnost zbog mogućnosti izvoza u zemlje EU.

Aktivnosti:
1) MRE će, u saradnji sa SZS, AEES i MŽSPP, identifikovati sve neophodne standarde za sertifikaciju uređaja/aparata koji koriste biomasu;
2) MRE će, u saradnji sa SZS, MŽSPP i MPŠV, identifikovati sve neophodne standarde za sertifikaciju biogoriva;
3) Određivanje institucija ovlašćenih za sertifikaciju;
4) Usvajanje i objavljivanje ovog postupka u zvaničnim vladinim dokumentima;
5) Podizanje nacionalnih administrativnih, tehničkih i pravnih kapaciteta za verifikaciju i sertifikaciju biomase;
6) MRE će, u saradnji sa MŽSPP i MPŠV, razraditi sistem sertifikacije biomase prema kriterijumima održivosti;
7) MPŠV će pripremiti uputstvo za korišćenje šumske biomase koja nastaje u procesu gazdovanja šumama, sakupljanju i korišćenju kako bi se zaštitio biodiverzitet šuma. Na ovaj način će se primeniti kriterijumi održivog gazdovanja šumama, kako je to definisano u okviru MCPFE (Ministarska konferencija o zaštiti šuma u Evropi).

4.3. Komuniciranje

Nedovoljno znanje o mogućnostima korišćenja biomase je jedna od važnih uzroka niskog nivoa razvijenosti u ovoj oblasti. Potrebno je sprovesti različite aktivnosti među glavnim akterima sa namerom da se objasni značaj i koristi od upotrebe biomase. Za uspešnu realizaciju korišćenja biomase neophodno je izbeći konfuzije i nesporazume. Na primer, postoji mnoštvo tokova biomase sa različitim nivoima uticaja na životnu sredinu u tom lancu, što dovodi do smanjenja društvene prihvatljivosti i shodno tome, stvara barijeru za investiranje. Bolje komuniciranje o biomasi, delimično podržano rezultatima diskusije o održivosti, trebalo bi da poveća društveni konsenzus. Realizacija APB će se bazirati na participativnom pristupu uz angažovanje svih glavnih aktera u podizanju nivoa poverenja, razumevanja i podrške javnosti korišćenju biomase na nacionalnom i lokalnom nivou.

4.3.1. Nedovoljno razumevanja javnosti

Srpski potrošači nisu upoznati sa bioenergetikom i nedostaje im razumevanje mogućnosti primene biomase. Osim toga, problem leži u odsustvu jasne komunikacije o terminu "bioenergetika", naročito između energetskih privrednih društava i ekoloških organizacija. Srpske ekološke organizacije ne veruju da su sve opcije bioenergetike podjednako održive, a energetska privredna društva se predstavljaju potrošaču u svojim marketinškim aktivnostima (vezano za bioenergetiku) na najrazličitije načine. Neka privredna društva, naprotiv, ne prodaju energiju iz biomase kao obnovljivu energiju, što dovodi do osećanja nesigurnosti i konfuzije među potrošačima.

Aktivnosti:
1) MRE će, u saradnji sa MPŠV i AEES, podržati realizaciju pilot projekata koji bi mogli da pomognu u demonstriranju i promovisanju korišćenja biomase, pošto se to pokazalo kao najbolji način za promovisanje (naročito među poljoprivrednicima i poljoprivrednim domaćinstvima);
2) MRE će, u saradnji sa MPŠV i AEES, prezentovati rezultate pilot projekata medijima;
3) MRE će, u saradnji sa MPŠV i AEES, podržati promotivne aktivnosti vezane za različite programe o korišćenju biomase kao OIE;
4) MRE će u saradnji sa MŽSPP ohrabriti lokalne vlasti da pristupe inicijativama EU namenjenim održivom razvoju lokalnih samouprava (npr. Convenant of Mayors);
5) MRE će, u saradnji sa MPŠV i MŽSPP, zajedno sa srpskim univerzitetima, podsticati privredna društva koja se bave biomasom u Republici Srbiji da utvrde bioenergetsku platformu (po uzoru na zemlje EU).

4.3.2. Nepostojanje profesionalne asocijacije za biomasu

U Republici Srbiji postoje različite profesionalne asocijacije koje imaju mnogo šire polje aktivnosti (npr. termička energija i sl.) ali nisu blisko povezane sa biomasom i njenim korišćenjem (sirovinama, mogućnostima prerade i transformacije). U mnogim evropskim zemljama su osnovane asocijacije za biomasu sa ciljem da pomognu diseminaciju znanja i razvoja tehnologije i da igraju značajnu ulogu u procesu korišćenja biomase kao OIE. Ova asocijacija bi trebalo da bude zadužena za obavljanje sledećih aktivnosti:

1) pružanje direktne i indirektne pomoći Vladi;

2) razvijanje i promovisanje rešenja za korišćenje biomase;

3) pokretanje studija i podsticanje razmene iskustava;

4) promovisanje nacionalnih istraživanja i tehnologije;

5) ocena međunarodnih tehnologija i promovisanje pogodne tehnologije;

6) uspostavljanje mreže sa međunarodnim organizacijama;

7) organizovanje radionica, konferencija, informacionih kampanja i kampanja za podizanje svesti, objavljivanje stručne literature.

Aktivnosti:
1) MRE će, u saradnji sa MPŠV i MŽSPP, podržati inicijativu za osnivanje profesionalne asocijacije za biomasu, uključujući i formiranje klastera za biomasu, kroz podršku politike Vlade;
2) NAB će uspostaviti saradnju sa nacionalnim i međunarodnim asocijacijama za biomasu;
3) MRE će formirati mrežu između ministarstava i pokrajinskih/opštinskih vlasti kako bi se realizovao što veći broj bioenergetskih projekata u Republici Srbiji. Ta mreža (informacije, aktivnosti, investicije, itd.) mora razviti internet prezentaciju. Svi predlozi projekata Srbije treba da se postave i na internet sajt ISDACON-MF.

4.4. Nauka i tehnološki razvoj

Energetski efikasno i ekološki prihvatljivo korišćenje biomase zahteva visok nivo znanja o raspoloživim tehnologijama i mogućnostima njihove primene, što mora da bude u skladu sa aktuelnim i budućim razvojem nacionalne industrije. Podizanje naučnog nivoa i razvoja tehnologija za biomasu predstavlja investicioni napor, ali je to izazov za nauku i tehnološki razvoj koji otvara mogućnosti nove proizvodnje. Nauka je značajna kao podrška domaćoj industriji, ali i za transfer internacionalnih tehnologija na domaće tržište.

Tokom prethodnog perioda, istraživanja na polju biomase i njenog korišćenja su sprovođena kroz aktivnosti MNTR. Istraživački instituti i univerziteti su se uključili u različite projekte i dobijeni su brojni rezultati. Međutim, primene tih rezultata nisu dostigle željeni nivo.

U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2009. do 2014. godine, koja je u fazi javne rasprave, naglašen je značaj energetske efikasnosti i korišćenja OIE.

Različiti akteri i investitori su zainteresovani za realizaciju projekata vezanih za biomasu, ali je potrebno i da oni razmenjuju znanje i iskustvo sa istraživačkim institucijama. Ovakav dijalog bi mogao da donese jasnije zaključke o tome koja je tehnologija prikladna za neke vrste biomase, uz što manji rizik. Istovremeno, rešavanje problema u praksi može da dovede do unapređenja postojećih i razvoja novih tehnologija. Različiti demonstracioni projekti bi mogli da se realizuju u širokom dijapazonu tema: od isporuka sirovina do korišćenja biomase u različitim postrojenjima i u različite svrhe. Diseminacija dobijenih rezultata će podstaći ostale aktere da učestvuju u korišćenju biomase i investicijama.

Istraživanje i razvoj bi trebalo usmeriti na bavljenje najvećim neiskorišćenim potencijalom Republike Srbije. Pri izboru istraživačkog pristupa koji treba slediti, treba uzeti u obzir i šta ostale zemlje rade u ovoj oblasti. Možda bi bilo primerenije koncentrisati se na istraživanje primena koje bi mogle da se plasiraju na tržište u kratkom roku, umesto čisto opšteg istraživanja bez brze primene. Osim toga, u Republici Srbiji su na raspolaganju istraživačko-razvojne institucije/istraživači sposobni za obavljanje istraživanja i sa srednjoročnom mogućnošću primene.

4.4.1. Nepostojanje demonstracionih projekata za korišćenje biomase

Demonstracioni projekti su važna komponenta u razvoju domaćih tehnologija. Cilj ovih projekata jeste detaljna potvrda teorijskih pretpostavki i promovisanje kvalitetnih novih tehnologija u praksi. Za realizaciju demonstracionih projekata, neophodno je definisati plan finansiranja (uključujući i istraživače i neophodnu opremu) za duži vremenski period. Rezultati uspešnih demonstracionih projekata bi mogli da iskoriste za širenje informacija o primenjenoj tehnologiji među zainteresovanim akterima.

Aktivnosti:
1) MRE će, u saradnji sa MNTR, MŽSPP, MF i AEES, podržati realizaciju demonstracionih projekata kroz lokalne, nacionalne i međunarodne fondove;
2) MRE će, u saradnji sa MNTR i MŽSPP, identifikovati konkretne teme za realizaciju projekata;
3) MRE će predložiti Vladi da usvoji propis o finansiranju projekata za korišćenje biomase, te institucionalizovati finansiranja projekata, što bi obuhvatalo pripremu obrazaca za prijavljivanje projekata, definisanje procedura, osnivanje komisije za ocenjivanje i predlaganje projekata za finansiranje. Ovi projekti bi mogli da se realizuju kroz FEE (nakon njegovog osnivanja), FZŽS i FR.

4.4.2. Neučestvovanje u međunarodnim projektima

Učešće nacionalnih istraživačkih institucija u međunarodnim projektima pruža mogućnost aktivnijeg uključivanja u razvoj novih tehnologija. Istovremeno, to je mogućnost za modernizaciju opreme za istraživanje i za uspostavljanje mobilnosti mladih istraživača. Neophodno je podržati učešće istraživača u naučnim programima EU, kao što su Bionergy Network, ERA Net i FP7 projekti, te drugi međunarodni projekti. Aktivne uloge istraživačko-razvojnih institucija u međunarodnim projektima dovode do podizanja nivoa nauke i pružaju mogućnost istraživačima da predlažu i definišu buduće tehnologije i njihovu primenu na nacionalnom nivou (npr. druga generacija biogoriva, KG, sagorevanje, gasifikacija).

Aktivnosti:
1) MNTR će promovisati i jačati aktivnosti službe za podršku međunarodnoj saradnji;
2) MNTR će podržati osnivanje mreže nacionalnih i međunarodnih istraživačkih institucija;
3) MRE će, u saradnji sa MNTR, definisati metod za širenje rezultata, ne samo među istraživačima, nego i među svim akterima zainteresovanim za korišćenje biomase;
4) MNTR će podsticati univerzitete i istraživačke institucije u Republici Srbiji da uspostave saradnju sa naučnim institucijama EU.

4.4.3. Raznolikost i složenost tehnologija

Postoji širok spektar odgovarajućih čistih i modernih tehnologija, kao što su sagorevanje, spaljivanje, gasifikacija i fermentacija biomase. To stvara teškoće, kako nadležnim organima pri odlučivanju - tako i investitorima oko izbora najadekvatnije tehnologije. Ima mnogo primera da te tehnologije nisu mogle da zadovolje sve zahteve zbog različitih karakteristika biomase koja se koristi kao biljna sirovina. Ovi problemi izazivaju teškoće u programu korišćenja biomase definisanom u skladu sa usvojenim nacionalnim propisima. Potrebno je uspostaviti razmenu iskustava i podizanje naučnog nivoa između istraživačkih institucija i zainteresovanih aktera kroz različite aktivnosti. Važnu ulogu u svim aktivnostima treba da imaju istraživačke institucije, kao institucije koje su odgovorne za naučni i tehnološki razvoj.

Aktivnosti:
1) MNTR će, u saradnji sa MRE, MŽSPP i AEES, organizovati radionice i sastanke sa odabranim temama;
2) MRE će, u saradnji sa MNTR, MPŠV, MŽSPP i AEES, definisati listu preporučenih mogućnosti za korišćenje biomase. Korišćenje biomase mora da bude u skladu sa NRT i NEP, što je u nadležnosti AZŽS;
3) MNTR će, u saradnji sa MRE i AEES, promovisati korišćenje biomase kroz diseminaciju rezultata dobijenih u toku realizacije demonstracionih projekata (učešće na nacionalnim i međunarodnim konferencijama).

4.4.4. Nedostatak laboratorija i opreme za IR

Realizacija projekata IR nije moguća bez moderne i sofisticirane opreme. Laboratorije u Republici Srbiji nisu dovoljno opremljene za sprovođenje IR aktivnosti. Neophodno je pripremiti program modernizacije laboratorija i izbeći problem dupliranja opreme. Potrebno je nabaviti novu opremu i obrazovati osoblje koje njome rukuje. Biće korisno uspostaviti kontakte sa internacionalnim laboratorijama i razmeniti znanje i iskustvo u vezi sa procesima i opremom.

Aktivnosti:
1) MNTR će identifikovati različite laboratorije za IR;
2) MNTR će pripremiti program modernizacije opreme u laboratorijama i edukacije kadra;
3) MNTR će podržati osnivanje mreže i saradnje između laboratorija na nacionalnom i međunarodnom nivou.

4.5. Finansijski i ekonomski aspekti

Glavna prepreka za povećano korišćenje biomase za proizvodnju električne energije je niska cena električne energije. Usvojeni podsticaji za električnu energiju proizvedenu iz biomase su stvorili atraktivne uslove za investitore koji su zainteresovani za izgradnju ovih postrojenja. Što se tiče korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije, sadašnji uslovi opravdavaju upotrebu biomase umesto prirodnog gasa ili tečnih goriva. Ugalj, koji proizvodi mnogo veće zagađenje, je dovoljno jeftin i ne postoji motivacija investitora da pređu sa uglja na biomasu.

Finansijska i ekonomska podrška korišćenju biomase predstavlja složeno pitanje i neophodna je u periodu uvođenja. Prema iskustvu drugih zemalja, moglo bi se očekivati da period uvođenja traje od pet do 10 godina kada će se steći uslovi za dalji samoodrživi razvoj sektora biomase.

Razvoj sektora biomase nije moguć bez stranih investicija i različitih finansijskih i ekonomskih mera. Trenutno je pet različitih kreditnih linija namenjeno za obnovljivu energiju, uključujući i korišćenje biomase. U budućem periodu, moglo bi se očekivati da podsticaji Republike Srbije za investitore budu među najboljima u regionu, imajući u vidu i period oslobađanja od plaćanja poreza na dobit preduzeća, jednu od najnižih stopa poreza na dobit preduzeća u jugoistočnoj Evropi i jeftinu radnu snagu.

4.5.1. Nedostatak konkurentnih mikro-kredita

Upotreba biomase u energetske svrhe uključuje velike investicije u različitim fazama razvoja projekta i sprovođenju aktivnosti, što često predstavlja problem i za privatni i za javni sektor. Proizvodnja određenih vrsta biomase, kao i nabavka opreme za pripremu i transformaciju biomase u različita biogoriva (pelete, biodizel, itd.) ili za sagorevanje (peći, kotlovi) zahteva znatna materijalna sredstva, što nije moguće ostvariti bez obezbeđenja povoljnih zajmova. Brojne banke nude zajmove stanovništvu i privrednim društvima, ali zbog niske kupovne moći stanovništva, nemoguće je njihovo veće korišćenje. Neophodno je sačiniti program za promociju postojećih mikro-kreditnih linija i podsticati njihovo korišćenje.

Aktivnosti:
1) MRE će, zajedno sa MPŠV i MŽSPP, predložiti MF i MERR pripremu konkretnog programa za korišćenje konkurentnih mikro-kredita. Taj program će se razraditi u dogovoru sa bankama. MRE će, u saradnji sa AEES, definisati proceduru za ocenu zahteva za kredite. Cilj mikro-kredita će biti podrška različitim bioenergetskim aktivnostima i projektima, kao što su:
1) započinjanje proizvodnje - peći, kotlovi i ostala oprema;
2) nabavka nove opreme za prelazak sa fosilnih goriva na biomasu.

4.5.2. Nedostatak efikasnog mehanizma podrške

U svetu postoje različiti efikasni mehanizmi podrške za korišćenje biomase. Subvencije svakako predstavljaju vrlo važnu meru podrške korišćenju biomase. One nisu najvažnije, možda čak nisu ni presudne, ali su svakako vrlo važan deo u pružanju ukupne podrške. Subvencije ne moraju biti direktne, već se mogu davati kroz razne oblike poreskih i drugih povlastica. Jedna od mogućnosti je uvođenje posebnih naknada za druge oblike energije. Ciljna grupa za podršku kroz subvencije može da se nađe u čitavom lancu od proizvođača opreme preko potrošača do isporučilaca sirovina.

Aktivnosti:
1) MRE će pripremiti listu različitih mehanizama podrške sa detaljnim opisom i objašnjenjem, kao i mogućnosti za njihovo finansiranje. Ti mehanizmi podrške će obuhvatati sledeće mere:
   1) subvenciju - državna subvencija se smatra delotvornom merom za povećanje uvođenja kotlova na biomasu, postrojenja na biogas i ostale bioenergetske opreme. Iznos subvencije će se definisati u skladu sa iskustvom u zemljama EU i zavisno od vrste bioenergetske opreme;
   2) poreski i carinski podsticaji - uobičajeno se primenjuju za opremu koja se uvozi.
2) MRE će, sa MF, ispitati mogućnosti za primenu finansijskih podsticaja i listu projekata za podršku primenom odabranih podsticaja.

4.5.3. Nekorišćenje raspoloživih fondova i finansijskih sredstava za razvoj sektora biomase

Za uspešno otklanjanje finansijskih i ekonomskih prepreka, neophodno je identifikovati raspoložive fondove i sredstva na nacionalnom, ali i na međunarodnom nivou, kako bi investitori u sektor bioenergetike mogli da koriste različite finansijske programe.

Aktivnosti:
1) MRE će, zajedno sa MPŠV i MŽSPP i u saradnji sa MF i MERR, podsticati korišćenje različitih raspoloživih fondova i finansijskih sredstava za razvoj sektora biomase. Ti fondovi i finansijska sredstva bi mogli da se definišu kao:
   1) nacionalni fondovi, kao što su FEE (kada bude osnovan) i FZŽS;
   2) internacionalni fondovi EU.
2) MRE će u saradnji sa MF definisati proceduru/programe za korišćenje fondova.

4.6. Realizacija i praćenje

Uspeh realizacije APB zavisi od različitih ekonomskih, društvenih, tehničkih i administrativnih faktora. Iz ovog razloga, neophodno je uspostaviti specijalno koordinaciono telo koje će pratiti proces realizacije APB i realizaciju predloženih aktivnosti.

Aktivnosti:
1) MRE će predložiti formiranje koordinacionog tela za realizaciju APB. Ovo koordinaciono telo će biti osnovano kao deo Nacionalnog saveta za održivi razvoj;
2) Koordinaciono telo će pratiti realizaciju APB kroz sledeće aktivnosti:
   1) praćenje realizacije akcija;
   2) koordiniranje aktivnosti koje proističu iz APB;
   3) utvrđivanje i ocenjivanje postignutih rezultata;
   4) praćenje napretka realizacije, modifikovanja i unapređivanje akcija u vezi sa biomasom (ukoliko je potrebno);
   5) praćenje poštovanja sporazuma iz APB;
   6) priprema predloga za novu verziju APB.

4.6.1. Razlike u primeni, poštovanju i sprovođenju pravne regulative/propisa o emisijama i upravljanju otpadom u odnosu na zemlje EU

Skoro svi akteri, i tržište i Vlada, saglasni su da je potrebno ujednačiti propise o upravljanju otpadom sa pravnom regulativom EU. Za Vladu ovo znači da i dalje mora da se garantuje visok nivo zaštite životne sredine kod upravljanja otpadom - na sve više internacionalizovanom tržištu otpada. Za poslovni sektor, pravila o otpadu moraju da budu jednoobrazna i ne smeju da dovode do nelojalne konkurencije, niti remete tržišne zakone.

Aktivnosti:
1) Usklađivanje sa propisima EU po sledećim pitanjima:
   1) nedvosmislenog tumačenja odgovarajućih termina i definicija;
   2) usklađena primena i sprovođenja direktiva EU;
   3) usklađivanje nivoa prerade otpada;
   4) usklađivanja i integracija politika i propisa za upravljanje otpadom sa ostalim politikama razvoja.
2) Stvaranje mreže i saradnja sa nacionalnom i međunarodnom asocijacijom za biomasu.

4.6.2. Projekti

U cilju uspešne realizacije APB definisan je i određen broj projekata kao: Usklađivanje srpskih tehničkih standarda o biomasi i otpadu sa EU; Projekat razvoja tržišta biogoriva - procena raspoloživosti biomase;

Razrada praktične politike za dugoročne isporuke biomase i drugi, dati u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj akcioni plan i čini njegov sastavni deo.

Prilog 1
DEFINICIJE

 

Biomasa

biorazgradiva materija nastala u poljoprivredi, šumarstvu i pratećoj industriji i domaćinstvima, koja obuhvata: biljke i delove biljaka; ostatke i nusproizvode biljaka nastale u poljoprivredi (slama, kukuruzovina, granje, koštice i ljuske); ostatke životinjskog porekla nastale u poljoprivredi (izmet); ostatke biljaka u šumarstvu (ostaci pri seči šuma); biorazgradive ostatke u prehrambenoj i drvnoj industriji koji ne sadrže opasne supstance i separisana biorazgradiva frakcija komunalnog otpada

Biogoriva

tečno ili gasovito gorivo za saobraćaj proizvedeno iz biomase

Bioenergenti

tečna goriva proizvedena od biomase koja se koriste u procesu proizvodnje električne ili toplotne energije, odnosno energije potrebne za klimatizaciju

Bioetanol

etanol proizveden iz biomase i/ili biorazgradive frakcije komunalnog otpada, koji se koristi kao biogorivo

Biodizel

metil-ester proizveden iz biljnog ili životinjskog ulja, kvaliteta dizel goriva, koji se koristi kao biogorivo

Biogas

gas nastao iz ostataka u poljoprivredi (tečni stajnjak i izmet sa stočarskih i živinarskih farmi), iz biomase, iz ostataka biomase nastalih primarnom preradom poljoprivrednih proizvoda, a koje ne sadrže opasne materije, ostatke i delove životinja

Obnovljivi izvori energije

obnovljivi izvori energije jesu izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija, biogoriva, biogas, sintetički gas, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman kanalizacionih voda i otpadnih tokova iz prehrambene i drvno-prerađivačke industrije koje ne sadrže opasne materije

Električna energija proizvedena
iz obnovljivih
izvora energije

električna energija proizvedena u postrojenjima koja koriste samo obnovljive izvore energije, kao i deo električne energije proizveden iz obnovljivih izvora energije u hibridnim postrojenjima koja koriste i fosilne izvore energije, uključujući i električnu energiju iz obnovljivih izvora koja se koristi za punjenje akumulacionih sistema, a isključujući električnu energiju proizvedenu kao rezultat pumpno-akumulacionih sistema

 

Prilog 2
MOGUĆNOSTI PROIZVODNJE ENERGIJE IZ BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI

Detaljna analiza izvora i potencijala biomase je data u Tabeli 1.

Tabela 1: Energetski potencijal biomase

Izvor biomase

Potencijal (toe)

Drvna biomasa

1.527.678*

Ogrevno drvo

1.150.000

Šumski otpad

163.760

Ostaci od prerade drveta

179.563

Drvna biomasa od drveća izvan šuma

34.355

Poljoprivredna biomasa

1.670.240

Ostaci od poljoprivrednih kultura

1.023.000

Ostaci od gajenja voća i vinogradarstva

605.000

Tečno stajsko đubrivo (za proizvodnju biogasa)

42.240

Biogoriva za saobraćaj

191.305

Ukupno biomasa

Bez goriva za saobraćaj

3.197.918

Sa gorivom za saobraćaj

3.389.223

*prema poslednjem istraživanju za drvnu biomasu prema metodologiji FAO

Usvojeni ciljevi za korišćenje biomase do 2012. godine su prikazani u Tabeli 2, a usvojene mere podsticaja za proizvodnju električne energije u Tabeli 3. Nabavna cena je garantovana i fiksna tokom 12-godišnjeg perioda. Nivo nabavne cene je utvrđen tako da obezbedi povraćaj uloženog kapitala u roku od 12 godina, uz pokrivanje svih operativnih troškova nastalih u toku istog perioda. Dodatni kriterijumi za utvrđivanje podsticajne tarife su da interna stopa povraćaja bude najmanje 14%, tj. da ne bude ispod ovog procenta. Ciljni udeo biogoriva u saobraćaju do 2,2% (u smislu energetskog sadržaja) u 2012. godini će se realizovati kroz uvođenje obaveze minimalnog zapreminskog sadržaja biodizela u dizel gorivu.

Tabela 2: Ciljevi za korišćenje biomase u periodu do kraja 2012. godine

Proizvodnja električne energije (toe)

Biomasa

Biogas

Ukupno

4.000

10.660

14.660

Saobraćaj (toe)

Biogoriva i druga goriva iz obnovljivih izvora

Ukupno

58.390

58.390

Tabela 3: Podsticajne tarife za proizvodnju električne energije

Biomasa

c€/kWh

Instalisani kapacitet do 500 kW

13,6

Instalisani kapacitet od 500 kW do 5 MW

13,845-0,489*P

Instalisani kapacitet od 5 MW do 10 MW

11,4

Biogas

c€/kWh

Instalisani kapacitet do 200 kW

16

Instalisani kapacitet od 200 kW do 2 MW

16,444-2,222*P

Instalisani kapacitet od 2 MW do 10 MW

12

P - Instalisani kapacitet u MW

Pored toga, postavljeni su ciljevi i za određene kategorije korišćenja drvne biomase do kraja 2012. godine:

1) Šumski otpaci

4.772 toe

2) Prerada drveta od drveća izvan šuma

3.100 toe

 

Prilog 3
ZAKONODAVSTVO REPUBLIKE SRBIJE

U cilju podsticanja investicija u OIE Republika Srbija je usvojila više zakonskih i podzakonskih dokumenata koji se odnose na korišćenje biomase i drugih vidova obnovljivih izvora, i to:

1) Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 84/04);

2) Odluka o utvrđivanju strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. ("Službeni glasnik RS", broj 44/05);

3) Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine ("Službeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07, 99/09 i 27/10);

4) Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova ("Službeni glasnik RS", broj 72/09);

5) Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS", broj 99/09);

6) Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla ("Službeni list SCG", broj 23/06);

7) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/09);

8) Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 72/09);

9) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04);

10) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 36/09);

11) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04);

12) Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09);

13) Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 36/09);

14) Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 72/09);

15) Zakon o potvrđivanju Kjoto Protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime ("Službeni glasnik RS", br. 88/07 i 38/09);

16) Nacionalna strategija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08);

17) Strategija uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 17/09).

Prilog 4
VREMENSKI OKVIR AKTIVNOSTI

 

Institucija

Aktivnost

MRE

MPŠV

MŽSPP

MNTR

AEES

MTU

MERR

JPGŠS

JPGŠV

Sigurnost snabdevanja i obezbeđivanje sirovina

Nepostojanje zvanično usvojenih definicija i termina

Priprema liste neophodnih termina i odgovarajućih definicija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Definisanje tehničkih zahteva Usvajanje tehničkih standarda za otpade koji mogu da se koriste kao biomasa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nepostojanje zvanične procene raspoloživosti biomase prema međunarodno priznatoj metodologiji

Definisanje metodologije za raspoloživost biomase na osnovu koherentnog i sistematskog pristupa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Definisanje mogućnosti i stvaranje uslova za povećanje potencijala biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uvođenje "lokalnih energetskih menadžera" i njihovo uključivanje u procenu raspoloživosti biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Razrada politike korišćenja šumskog otpada kako bi se povećala raspoloživost biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podizanje svesti među bankama i podrška razradi mikro-kredita za poljoprivrednike koji proizvode biomasu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nepostojanje transparentnog tržišnog mehanizma

Podsticanje lokalnih vlasti da integrišu biomasu u plan javnih nabavki energenata

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Eliminisanje administrativnih barijera vezanih za povezivanje na mrežu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uvođenje i podržavanje mera namešavanje za biogoriva za saobraćaj

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nepostojanje tehničkih standarda i liste sirovina i ostataka

Priprema liste tehničkih standarda i sirovina i ostataka koji se mogu smatrati biomasom za energetsku upotrebu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Definisanje održive proizvodnje i korišćenja biomase kroz sertifikaciju

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podsticanje prelaska na održivu proizvodnju biomase, njeno korišćenje i plasiranje na tržište

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izrada detaljne analize tehničkih i ekonomskih kriterijuma za razne mogućnosti korišćenja biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Institucija

Aktivnosti

MRE

MPŠV

MŽSPP

MNTR

MF

AEES

MTU

MERR

SZS

JPGŠS

JPGŠV

Dozvole i saglasnosti

Nedostatak jasnih procedura za dobijanje dozvola i saglasnosti

Definisanje problema i identifikacija i analiza dozvola i saglasnosti koje su potrebne za proizvodnju i korišćenje biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Priprema i objavljivanje publikacije o proceduri dobijanja dozvola i saglasnosti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podizanje svesti među lokalnim vlastima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nepostojanje obaveze za sertifikaciju uređaja/aparata i biogoriva

Identifikacija neophodnih standarda za sertifikaciju uređaja/aparata koji koriste biomasu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Identifikacija neophodnih standarda za sertifikaciju biogoriva

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Razrada sistema sertifikacije biomase prema kriterijumima održivosti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Priprema uputstva za korišćenje šumske biomase koja nastaje u procesu gazdovanja šumama, sakupljanju i korišćenju kako bi se zaštitio biodiverzitet šuma

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Institucija

Aktivnosti

MRE

MPŠV

MŽSPP

MNTR

AEES

NAB

MERR

Univerziteti u Srbiji

JPGŠS

JPGŠV

Komuniciranje

Nedovoljno razumevanje javnosti

Podrška realizaciji pilot projekata

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prezentacija rezultata pilot projekata u medijima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podrška promotivnim aktivnostima vezanim za različite programe korišćenja biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podsticanje lokalnih vlasti za pristupanje EU inicijativama na lokalnom nivou

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podrška privrednim društvima pri izradi bioenergetske platforme

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nepostojanje profesionalne asocijacije za biomasu

Podrška inicijativi za osnivanje profesionalne asocijacije za biomasu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uspostavljanje saradnje sa nacionalnim i međunarodnim asocijacijama za biomasu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uspostavljanje mreže između ministarstava i pokrajinskih/opštinskih vlasti kako bi se realizovali bio-energetski projekti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Institucija

Aktivnosti

MRE

MPŠV

MŽSPP

MNTR

AEES

MTU

MERR

MF

JPGŠS

JPGŠV

Nauka i tehnološki razvoj

Nepostojanje demonstracionih projekata za korišćenje biomase

Podrška realizaciji demonstracionih projekata

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Identifikacija konkretnih tema za realizaciju projekata

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Usvajanje propisa o finansiranju projekata za korišćenje biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Neučestvovanje u međunarodnim projektima

Promovisanje i jačanje aktivnosti službe za podršku međunarodnoj saradnji

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podrška osnivanju mreže između nacionalnih i međunarodnih istraživačkih institucija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Definisanje načina diseminacije rezultata

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podrška univerzitetima i istraživačkim institucijama za uspostavljanje saradnje sa naučnim institucijama EU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Raznolikost i složenost tehnologija

Organizovanje radionica i skupova

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Definisanje liste preporučenih mogućnosti za korišćenje biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Promovisanje korišćenja biomase kroz diseminaciju rezultat dobijenih pri realizaciji demonstracionih projekata

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nedostatak laboratorija i opreme za IR

Identifikovanje laboratorija za IR

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Priprema programa modernizacije opreme u laboratorijama i edukacija kadra

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podrška osnivanju mreže i saradnje između laboratorija na nacionalnom i međunarodnom nivou

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Institucija

Aktivnosti

MRE

MPŠV

MŽSPP

MNTR

AEES

MTU

MERR

MF

JPGŠS

JPGŠV

Finansijski i ekonomski aspekti

Nedostatak konkurentnih mikro-kredita

Priprema konkretnog programa za korišćenje mikro-kredita

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nedostatak efikasnog mehanizma podrške

Priprema liste različitih mehanizama podrške

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Razmatranje mogućnosti primene finansijskih podsticaja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nekorišćenje raspoloživih fondova i finansijskih sredstava za razvoj sektora biomase

Podsticanje korišćenja različitih raspoloživih fondova i finansijskih sredstava za razvoj sektora biomase

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Definisanje procedura/programa za korišćenje fondova

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Boja

Opis akcije

 

Nosilac akcije

 

Učesnik
 

Predlagač/inicijator

 

Revizor

 

Prilog 5
LISTA PROJEKATA

Definisani su sledeći projekti:

1. Usklađivanje srpskih tehničkih standarda o biomasi i otpadu sa EU;

2. Projekat razvoja tržišta biogoriva - procena raspoloživosti biomase;

3. Razrada praktične politike za dugoročne isporuke biomase;

4. Preliminarna studija izvodljivosti o prikupljanju drvnih ostataka iz šumarstva u Srbiji;

5. Razvoj sertifikacije održivih biogoriva u skladu sa standardima EU;

6. Razvoj mreže održivih gradova u Srbiji;

7. Razrada komunikacione strategije za obnovljivu energiju u Srbiji;

8. Obuka za uspešne predloge projekata za fondove EU;

9. Demonstracioni projekti vezani za biomasu u skladu sa najboljom praksom EU;

10. Izrada priručnika (smernica) za konkurisanje za dobijanje finansijske podrške od banaka - najbolja iskustva iz prakse.