UPUTSTVO ZA ODREĐIVANJE VRSTE DOKUMENATA KOJE IZRAĐUJE OPERATER SEVESO POSTROJENJA avgust 2010. godine

 

I UVOD

Svrha ovog Uputstva je da pomogne operaterima koji upravljaju opasnim materijama, kako da odrede da li i kojoj grupi postrojenja, odnosno kompleksa pripadaju, odnosno kako da odrede vrste dokumenata koje imaju obavezu da izrade na osnovu člana 58. Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004 i 36/2009) i Pravilnika o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010 - dalje: Pravilnik).

Klase opasnosti supstanci i smeša odnosno opasnih materija se određuju u skladu sa gore navedenim Pravilnikom i propisima kojima se uređuju klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija. Za potrebe sprovođenja propisa iz oblasti zaštite od hemijskog udesa propisana je Lista opasnih materija, u kojoj su opasne materije pojedinačno navedene u Listi, Tabela I, Pravilnika ili spadaju u jednu ili više klasa opasnosti navedenih u Listi, Tabela II, Pravilnika.

Za potrebe klasifikacije opasnih materija upućujemo vas i na internet stranice Evropske agencije za hemikalije (http://echa.europa.eu) i Evropske komisije - Zajednički istraživački centar (http://ecb.jrc.ec.europa.eu), koji vam mogu koristiti do donošenja podzakonskih propisa na osnovu Zakona o hemikalijama ("Sl. glasnik RS", br. 36/09).

II OBAVEZE OPERATERA

Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija, u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Tabeli I i II, kolona 1 i 2, Pravilnika, dužan je da dostavi Obaveštenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u zavisnosti od količina opasnih materija kojima vrši te aktivnosti.

III POLITIKA PREVENCIJE UDESA

Politiku prevencije udesa izrađuje:

1. Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika.

Primer 1. Prisustvo opasne materije iz Liste, Tabela I, Pravilnika

Razmatrano postrojenje ima dva sferna rezervoara za skladištenje tečnog propan-butana (TNG), sa projektovanim kapacitetom od po 115 m3. Smeša propan-butana u tečnom stanju je opasna materija, pojedinačno navedena u Tabeli I, Pravilnika (redni broj 18), sa propisanim graničnim količinama od 50 tona i 200 tona. Operater nije u stanju da dokaže nadležnom organu da neće koristiti puni kapacitet skladišta, tako da se pretpostavlja da je u postrojenju prisutno 230 m3 (2 x 115 m3) tečnog propan-butana. Tečni propan-butan ima srednju gustinu oko 550 kg/m3, odnosno u postrojenju je prisutno 230 x 550 = 126500 kg ili 126,5 tona TNG-a. Ova količina je veća od propisane granične količine od 50 tona, navedene u Tabeli I, koloni 1, Pravilnika, na osnovu koje se postrojenje svrstava u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa.

Prilikom provere da li se postrojenje svrstava u grupu postrojenja za koja se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa (200 tona), jasno je da je prisutna količina opasne materije (126,5 tona) manja od propisane granične količine, te se ovo postrojenje svrstava u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa.

2. Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija koje nisu pojedinačno navedene u Listi, Tabela I, Pravilnika, ali su klasifikovane u barem jednu od klasa opasnosti iz Liste, Tabela II, Pravilnika u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela II, kolona 1, Pravilnika.

Primer 2. Prisustvo opasne materije iz Liste, Tabela II, Pravilnika

U razmatranom postrojenju je predviđeno prisustvo 65 tona 45% rastvora formaldehida. U Listi, Tabela I, Pravilnika, kao opasna materija pojedinačno je naveden formaldehid u koncentracijama jednakim ili većim od 90%, odnosno formaldehid u koncentraciji od 45% nije naveden u Tabeli I, Pravilnika. Na osnovu graničnih koncentracija za klasifikaciju supstanci i smeša može se utvrditi da rastvor formaldehida, koncentracije veće od 25% ima oznaku rizika R23/24/25, odnosno klasifikovan je kao toksična supstanca (redni broj 2, Tabele II), sa propisanim graničnim količinama od 50 tona i 200 tona. Prisutna količina od 65 tona veća je od propisane granične količine od 50 tona, navedene u Tabeli II, koloni 1, Pravilnika, na osnovu koje se postrojenje svrstava u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa.

Prilikom provere da li se postrojenje svrstava u grupu postrojenja za koja se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa (200 tona), jasno je da je prisutna količina opasne materije (65 tona), manja od propisane granične količine, te se ovo postrojenje svrstava u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa.

IV IZVEŠTAJ O BEZBEDNOSTI I PLAN ZAŠTITE OD UDESA

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa izrađuje:

1. Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela I, kolona 2. Pravilnika.

Primer 3. Prisustvo opasne materije iz Liste, Tabela I, Pravilnika

U razmatranom postrojenju postoji 11 skladišnih rezervoara za skladištenje motornih benzina različite oktanske vrednosti, kerozina (za mlazne avione), dizel goriva i ulja za loženje, odnosno 2 rezervoara sa po 10000 m3 benzina, 3 rezervoara sa po 5000 m3 dizel goriva, 3 rezervoara sa po 2500 m3 ulja za loženje i 3 rezervoara sa po 1500 m3 kerozina.

Sve opasne materije su pojedinačno navedene u Tabeli I, Pravilnika (redni broj 34), sa propisanim graničnim količinama od 2500 tona i 25000 tona. U ovom slučaju tip goriva i oktanska vrednost motornog benzina nema značaja, jer sve ove opasne materije pripadaju grupi opasnih materija pod jednim rednim brojem i imaju istu propisanu graničnu količinu.

Operater je u mogućnosti da dokaže nadležnom organu de ne koristi jedan rezervoar od 1500 m3 (zapečaćen cevovod i postoji odobrenje rukovodstva programa za demontažu), kao i da je smanjen projektovani kapacitet jednog rezervoara od 2500 m3, putem montaže merača nivoa, zaustavljanjem snabdevanja gorivom i davanjem signala da je dostignut nivo od 1800 m3, tako da se može prihvatiti da je u postrojenju prisutno:

2 x 10000 m3 motornog benzina

3 x 5000 m3 dizel goriva

2 x 2500 m3 i 1 x 1800 m3 ulja za loženje i

2 x 1500 m3 kerozina.

Gustina motornog benzina je oko 765 kg/m3, pa je u datom postrojenju prisutno 20000 x 765 = 15600000 kg ili 15600 tona motornog benzina.

Gustina dizel goriva je oko 850 kg/m3, pa je u datom postrojenju prisutno 15000 x 850 = 12750000 kg ili 12750 tona dizel goriva.

Gustina ulja za loženje je oko 890 kg/m3, pa je u datom postrojenju prisutno 6800 x 890 = 6052000 kg ili 6052 tone ulja za loženje.

Gustina kerozina je oko 780 kg/m3, pa je u datom postrojenju prisutno 3000 x 780 = 2340000 kg ili 2340 tona kerozina.

Zbir prisutnih količina goriva je 15600 + 12750 + 6052 + 2340 = 36742 tone.

S obzirom da je ukupna prisutna količina goriva veća od propisane granične količine od 25000 tona, operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.

Napomena: Prilikom određivanja koju vrstu dokumenata treba da izradi, operater u slučaju novih postrojenja treba da uzme u obzir projektovane kapacitete. Za postojeća postrojenja operater uzima u obzir maksimalno projektovane kapacitete, odnosno maksimalne radne kapacitete, ukoliko je operater doneo pisanu odluku da će prilikom obavljanja aktivnosti u postrojenju koristiti manje kapacitete od projektovanih. Ako je operater doneo odluku o korišćenju manjih kapaciteta, on nadležnom organu mora dostaviti dokaz o poštovanju donete odluke, tj. da primenjuje odgovarajuća tehnička i/ili organizaciona sredstva (npr. zapečaćivanje nepotrebnih skladišnih kapaciteta, program demontaže skladišta koje nije u upotrebi i sl.),

2. Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija koje nisu pojedinačno navedene u Listi, Tabela I, Pravilnika, ali su klasifikovane u barem jednu od klasa opasnosti iz Liste, Tabela II u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Tabeli II, kolona 2. Pravilnika.

Primer 4. Prisustvo opasne materije iz Liste, Tabela II, Pravilnika

U okviru razmatranog postrojenja predviđeno je prisustvo 25 tona cijanovodonika, koncentracije 9%. Na osnovu graničnih koncentracija za klasifikaciju supstanci i smeša može se utvrditi da rastvor cijanovodonika, koncentracije veće od 7% ima oznaku rizika R26/27/28, odnosno klasifikovan je kao veoma toksična supstanca (redni broj 1, Tabele II), sa propisanim graničnim količinama od 5 i 20 tona, i R50-53, veoma toksičan po organizme u vodi (redni broj 9i, Tabele II), sa propisanim graničnim količinama od 100 tona i 200 tona. Prisutna količina opasne materije (25 tona) je veća od propisane granične količine od 20 tona, te operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.

U skladu sa Pravilnikom i Listom, Tabela II, napomena 1, kada je supstanca ili smeša klasifikovana u dve ili više klasa opasnosti, primenjuju se najniže granične količine određenih klasa opasnosti iz Tabele II, u ovom slučaju propisana granična količina za klasu opasnosti veoma toksično.

V SABIRANJE PRISUTNIH KOLIČINA OPASNIH MATERIJA, PRIMENA DODATNIH KRITERIJUMA

U slučaju kada je u postrojenju, odnosno kompleksu prisutno više opasnih materija, klasifikovanih u jednu ili više klasa opasnosti, u količinama manjim od graničnih količina iz Tabele I i II, Pravilnika, tada se sabiraju odnosi njihovih količina.

Kada operater postrojenja na osnovu dobijenih rezultata ima obavezu izrade Politike prevencije udesa (∑≥ 1), potrebno je da izvrši proveru da li to postrojenje može da se svrsta i u grupu postrojenja za koja se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.

Primer 5.

¨ U razmatranom postrojenju prisutne su sledeće opasne materije:
	- Hlor, CAS No 7782-50-5, količina - 5 t
	Pojedinačno navedena opasna materija u Tabeli I, sa propisanim graničnim količinama 10 i 25 tona
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično, oznaka rizika R23 i veoma toksično po organizme u vodi, oznaka rizika R50, (ostale oznake rizika - R36, R37, R38)
	- Propilenoksid, CAS No 75-56-9, količina 3 t
	Pojedinačno navedena opasna materija u Tabeli I, sa propisanim graničnim količinama 5 i 50 tona
	Klasifikacija: klase opasnosti - veoma lako zapaljivo, oznaka rizika R12, (ostale oznake rizika - R20, R21, R22, R36, R37, R38, R45, R46)
	- Epihlorhidrin, CAS No 106-89-8, količina 25 t
	Opasna materija koja nije navedena u Tabeli I
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično, sa oznakama rizika R23/24/25 (klasa opasnosti 2 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 50 i 200 tona i zapaljivo, oznaka rizika R10 (klasa opasnosti 6 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 5000 i 50000 tona, (ostale oznake rizika - R34, R43, R45)
	- Hlorobenzen, CAS No 108-90-7, količina 100 t
	Opasna materija koja nije navedena u Tabeli I
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično po organizme u vodi/dugotrajni štetni efekti, sa oznakom rizika R51/53 (klasa opasnosti 9ii iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 200 i 500 tona i zapaljivo, sa oznakom rizika R10 (klasa opasnosti 6 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 5000 i 50000 tona, (ostale oznake rizika - R20)
	- Tetrahloretilen, CAS No 127-18-4, količina 300 t
	Opasna materija koja nije navedena u Tabeli I
	Klasifikacija: klasa opasnosti - toksično po organizme u vodi/dugotrajni štetni efekti, sa oznakom rizika R51/53 (klasa opasnosti 9ii iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 200 i 500 tona, (ostale oznake rizika - R40)

Za pojedinačno navedene opasne materije iz Liste, Tabela I, Pravilnika, prilikom sabiranja se koristi propisana granična količina iz kolone 1 ili 2, iste tabele.

¨ Toksičnost
	- Hlor i Epihlorhidrin
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Politika prevencije udesa:
		5/10 + 25/50 = 1
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:
		5/25 + 25/200 = 0,325 < 1
		• Postrojenje je seveso postrojenje i svrstava se u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa (za sada), u smislu toksičnosti.
¨ Zapaljivost
	- Propilenoksid, Epihlorhidrin i Hlorobenzen
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Politika prevencije udesa:
		3/5 + 25/5000 + 100/5000 = 0,625 < 1
		• Postrojenje nije seveso postrojenje, u smislu zapaljivosti.
¨ Eko-toksičnost
	- Hlor, Hlorobenzen i Tetrahloretilen
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Politika prevencije udesa:
		5/10 + 100/200 + 300/200 = 2,5
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:
		5/25 + 100/500 + 300/500 = 1
		• Postrojenje je seveso postrojenje i svrstava se u grupu postrojenja za koja se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u smislu eko-toksičnosti.

Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata proračuna ukupnih količina prisutnih opasnih materija u smislu toksičnosti, zapaljivosti i eko-toksičnosti, postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa!

Primer 6.

¨ U razmatranom postrojenju prisutne su sledeće opasne materije:
	- Benzen, CAS No 71-43-2, količina 25 t
	Opasna materija koja nije navedena u Tabeli I
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično, sa oznakom rizika R48/23/24/25 (klasa opasnosti 2 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 50 i 200 tona i lako zapaljive tečnosti, sa oznakom rizika R11 (klasa opasnosti 7b iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 5000 i 50000 tona
	- Amonijak, CAS No 7664-41-7, količina 20 t
	Opasna materija koja nije navedena u Tabeli I
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično, sa oznakom rizika R23 (klasa opasnosti 2 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 50 i 200 tona, zapaljivo, sa oznakom rizika R10 (klasa opasnosti 6 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 5000 i 50000 tona) i veoma toksično po organizme u vodi, sa oznakom rizika R50 (klasa opasnosti 9i iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 100 i 200 tona
	- Metanol, CAS No 67-56-1, količina 200 t
	Pojedinačno navedena opasna materija u Tabeli I, sa propisanim graničnim količinama 500 i 5000 tona
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično, sa oznakom rizika R23/24/25 i lako zapaljive tečnosti, sa oznakom rizika R11

Opasne materije koje su pojedinačno navedene u Listi, Tabela I, Pravilnika

Kako je prisutna količina metanola manja od propisane granične količine, navedene u Tabeli I, kolona 1, postrojenje ne može da se svrsta u seveso postrojenje na osnovu prisutne količine metanola.

Opasne materije koje su klasifikovane u klase opasnosti, na osnovu Liste, Tabela II, Pravilnika

Kako je pojedinačna prisutna količina ostale dve opasne materije (benzen i amonijak), koje nisu navedene u Tabeli I, manja od propisanih graničnih količina, navedenih u Tabeli II, kolona 1, za svaku od klasa opasnosti postrojenje ne može da se svrsta u seveso postrojenje na osnovu pojedinačnih prisutnih količina tih opasnih materija.

Operater treba da izvrši sledeće proračunavanje:

¨ Toksičnost
	- Benzen, amonijak i metanol
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Politika prevencije udesa:
		25/50 + 20/50 + 200/500 = 0,5 + 0,4 + 0,4 = 1,3 >1
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:
		25/200 + 20/200 + 200/5000 = 0,125 + 0,1 + 0,04 = 0,265 < 1
		• Postrojenje je seveso postrojenje i svrstava se u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa (za sada), u smislu toksičnosti.
¨ Zapaljivost
	- Benzen, amonijak i metanol
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Politika prevencije udesa:
		25/5000 + 20/5000 + 200/500 = 0,005 + 0,004 + 0,4 = 0,409 < 1
		• Dobijeni zbir je manji od 1, postrojenje nije seveso postrojenje, u smislu zapaljivosti.

Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata proračuna ukupnih količina prisutnih opasnih materija u smislu toksičnosti, zapaljivosti i eko-toksičnosti, postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu da izradi Politiku prevencije udesa!

Primer 7.

¨ U razmatranom postrojenju prisutne su sledeće opasne materije:
	- Amonijak, CAS No 7664-41-7, količina 80 t
	Opasna materija koja nije navedena u Tabeli I
	Klasifikacija: klase opasnosti - toksično, sa oznakom rizika R23 (klasa opasnosti 2 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 50 i 200 tona, zapaljivo, sa oznakom rizika R10 (klasa opasnosti 6 iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 5000 i 50000 tona) i veoma toksično po organizme u vodi, sa oznakom rizika R50 (klasa opasnosti 9i iz Tabele II), sa propisanim graničnim količinama 100 i 200 tona
	- Vodonik, CAS No 1333-74-0, količina 45 t
	Pojedinačno navedena opasna materija u Tabeli I, sa propisanim graničnim količinama 5 i 50 tona
	Klasifikacija: klasa opasnosti - veoma lako zapaljivo, sa oznakom rizika R12
	- Pored toga, u toku proizvodnog procesa, u reaktoru se u svakom trenutku nalazi i 5 tona ugljen monoksida, CAS No 630-08-0, klase opasnosti 8 iz Tabele II - veoma lako zapaljivo, sa oznakom rizika R12 i sa propisanim graničnim količinama 10 i 50 tona i klase opasnosti 2 iz Tabele II - toksično, sa oznakom rizika R23 i propisanim graničnim količinama 50 i 200 tona.

1. Provera da li postrojenje pripada grupi seveso postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa

Već prilikom upoređivanja prisutne količine i propisane granične količine za prvu nabrojanu opasnu materiju - amonijak, uočava se da je prisutna količina (80 tona), veća od propisane granične količine (50 tona), na osnovu čega ovo postrojenje pripada grupi seveso postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa.

Kada je supstanca ili smeša klasifikovana u dve ili više klasa opasnosti, primenjuju se najniže granične količine iz Liste, Tabela II, Pravilnika.

Već na osnovu jedne opasne materije, postrojenje je seveso postrojenje i svrstava se u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa (za sada), ali je neophodno da se izvrši dodatna provera za druge prisutne opasne materije.

2. Provera da li postrojenje pripada grupi seveso postrojenja za koja se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa

Opasne materije koje su pojedinačno navedene u Listi, Tabela I, Pravilnika

Kako je prisutna količina vodonika (45 tona), manja od propisane granične količine, navedene u Tabeli I, kolona 2 (50 tona), postrojenje ne može da se svrsta u seveso postrojenje za koje treba da se izradi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.

Opasne materije koje su klasifikovane u klase opasnosti, na osnovu Liste, Tabela II, Pravilnika

Kako je pojedinačna prisutna količina ostale dve opasne materije (amonijak i ugljen monoksid), manja od propisanih graničnih količina za svaku od klasa opasnosti, navedenih u Listi, Tabela II, kolona 2, Pravilnika, postrojenje ne može da se svrsta u seveso postrojenje za koje se izrađuje Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, na osnovu pojedinačnih prisutnih količina tih opasnih materija.

Operater treba da izvrši sledeće proračunavanje:

¨ Toksičnost
	- Amonijak i ugljen monoksid
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:
		80/200 + 5/200 = 0,4 + 0,025 = 0,425 < 1
		• Dobijeni zbir je manji od 1, postrojenje nije seveso postrojenje za koje treba da se izradi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa (za sada), u smislu toksičnosti.
¨ Zapaljivost
	- Amonijak, vodonik i ugljen monoksid
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa:
		80/50000 + 45/50 + 5/50 = 0,0016 + 0,9 + 0,1 = 1,0016
		• Dobijeni zbir je veći od 1, te operater treba da svrsta ovo seveso postrojenje u grupu postrojenja za koje treba da se izradi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u smislu zapaljivosti.

Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata proračuna ukupnih količina prisutnih opasnih materija u smislu toksičnosti, zapaljivosti i eko-toksičnosti, postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa!

Primer 8.

¨ U razmatranom postrojenju prisutne su sledeće opasne materije:
Opasna materija	CAS No	Količina, tone	Klasifikacija
Natrijum cijanid	143-33-9	10	Veoma toksično
Kobalt sulfat	10124-43-3	50	Opasno po životnu sredinu - R50/53
Azotna kiselina, 68%	7697-37-2	50	Nije klasifikovana
Kiseonik	7782-44-7	150	Tabela I, Oksidujuće
Vodonik peroksid	7722-84-1	100	Oksidujuće
Amonijak, 30%	1336-21-6	100	Opasno po životnu sredinu - R50
Bakar sulfat	7758-98-7	40	Opasno po životnu sredinu - R50/53
Hlorovodonična kiselina, 35%	7647-01-0	80	Nije klasifikovana

Napomena: Na osnovu graničnih koncentracija za klasifikaciju supstanci i smeša može se utvrditi da rastvor azotne kiseline u koncentracijama c ≥ 70% ima oznaku rizika R8, odnosno klasifikovan je u klasu opasnosti oksidujuće (redni broj 3, Tabele II), tako da se u ovom slučaju azotna kiselina koncentracije 68% ne razmatra.

Hlorovodonična kiselina nije pojedinačno navedena opasna materija u Listi, Tabela I, Pravilnika, a na osnovu graničnih koncentracije za klasifikaciju supstanci i smeša, može se utvrditi da hlorovodonična kiselina u koncentracijama c ≥ 25% ima oznake rizika R34-37, odnosno nije klasifikovana ni u jednu klasu opasnosti iz Tabele II, tako da se ne razmatra.

Operater treba da izvrši sledeće proračunavanje:

¨ Toksičnost - toksične i veoma toksične opasne materije
	- Natrijum cijanid - 10 tona prisutno u postrojenju
	Propisane granične količine, Tabela II, klasa opasnosti 1, veoma toksično - 5 i 20 tona
		• Postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu izrade Politike prevencije udesa, u smislu toksičnosti.
¨ Eko-toksičnost - opasno po životnu sredinu
	- Kobalt sulfat - 40 tona prisutno u postrojenju
	- Amonijak, 30% - 100 tona prisutno u postrojenju
	- Bakar sulfat - 50 tona prisutno u postrojenju
	Propisane granične količine, Tabela II, klasa opasnosti 9i, veoma toksično po organizme u vodi - 100 i 200 tona
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje Politika prevencije udesa:
		40/100 + 100/100 + 50/100 = 1,9 > 1
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koje operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa:
		40/200 + 100/200 + 50/200 = 0,95 < 1
		• Postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu izrade Politike prevencije udesa u smislu eko-toksičnosti.
¨ Zapaljivost - eksplozivno, zapaljivo, lako zapaljivo, lako zapaljive tečnosti, veoma lako zapaljivo i oksidujuće
	- Kiseonik - 150 tona prisutno u postrojenju
	Propisane granične količine iz Tabele I - 200 i 2000 tona, klasa opasnosti 3 oksidujuće
	- Vodonik peroksid - 100 tona prisutno u postrojenju
	Propisane granične količine, Tabela II, klasa opasnosti 3 oksidujuće - 50 i 200 tona
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koja se izrađuje
		Politika prevencije udesa:
		150/200 + 100/50 = 2,75 > 1
		• Pravilo za svrstavanje u grupu postrojenja za koje operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa:
		150/2000 + 100/200 = 0,575 < 1
		• Postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu izrade Politike prevencije udesa u smislu zapaljivosti.

Zaključak: Na osnovu dobijenih rezultata proračuna ukupnih količina prisutnih opasnih materija u smislu toksičnosti, zapaljivosti i eko-toksičnosti, postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu da izradi Politiku prevencije udesa!

VI PRAVILO OD 2%

Opasne materije koje su prisutne samo u količinama jednakim ili manjim od 2% od propisane granične količine za datu opasnu materiju iz Liste, Tabela I i Tabela II, Pravilnika, zanemariće se kod određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija, ako je njihova lokacija u postrojenju, odnosno kompleksu takva da ne mogu da deluju kao inicijator udesa drugde u postrojenju, odnosno kompleksu. Ako je postrojenje već svrstano u grupu postrojenja za koje se izrađuje Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, tada se svaka količina opasne materije koja je jednaka ili manja od 2% od propisane granične količine, mora uzeti u obzir prilikom procene mogućih uzroka udesa i njihovih posledica.

Važno je napomenuti da oba kriterijuma moraju biti ispunjena, da bi se primenilo pravilo od 2%:

- prisutna količina opasne materije jednaka ili manja od 2% od propisane granične količine i

- lokacija opasne materije.

Primena pravila od 2%

Primer 9.

Skladište TNG-a u kome se nalaze:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) mali rezervoar sa 1,0 tonom TNG-a, koji se nalazi na drugom kraju postrojenja, odnosno kompleksa, u odnosu na veliki rezervoar.

Prvi kriterijum za primenu pravila: prisutna količina TNG-a u malom rezervoaru jednaka je 2% od propisane granične količine od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika.

1/50 = 0,02 = 2%

Drugi kriterijumi za primenu pravila: mali rezervoar nalazi se na drugom kraju postrojenja, daleko od velikog rezervoara, što je dovoljan uslov da se pretpostavi da ne može da izazove udes na velikom rezervoaru.

Zaključak: s obzirom da su ispunjena oba kriterijuma za primenu pravila od 2%, prisutna količina TNG-a u malom rezervoaru može se zanemariti kod određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, odnosno ovo postrojenje nije seveso postrojenje.

Primer 10.

Skladište TNG-a u kome se nalaze:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) dva mala rezervoara, svaki sa po 1,0 tonom TNG-a, koji se nalaze na suprotnim krajevima postrojenja, odnosno kompleksa, kako jedan od drugog, tako i u odnosu na veliki rezervoar.

Prvi kriterijum za primenu pravila: svaki od dva manja rezervoara sadrži količinu TNG-a koja je jednaka 2% od propisane granične količine od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika.

1/50 = 0,02 = 2%

Drugi kriterijum za primenu pravila: međusobna udaljenost malih rezervoara, kao i njihova udaljenost od velikog rezervoara je dovoljan uslov da se pretpostavi da ni jedan od njih ne može izazvati udes na drugom malom ili na velikom rezervoaru.

Zaključak: s obzirom da su ispunjena oba kriterijuma za primenu pravila od 2%, prisutna količina TNG-a u svakom od dva mala rezervoara se može zanemariti kod određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, odnosno ovo postrojenje nije seveso postrojenje.

Primer 11.

Skladište TNG-a u kome se nalaze:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) dva mala rezervoara, svaki sa po 1,0 tonom TNG-a, koji se nalaze jedan pored drugog, ali na suprotnom kraju postrojenja, odnosno kompleksa, u odnosu na veliki rezervoar.

Prvi kriterijum za primenu pravila: s obzirom na činjenicu da su mali rezervoari jedan pored drugog, mora se računati zbir količina TNG-a u njima, što iznosi 2 tone. Ova količina je veća od 2% od propisane granične količine od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika.

2/50 = 0,04 = 4%, tako da prvi kriterijum za primenu pravila od 2% nije ispunjen.

Drugi kriterijum za primenu pravila: dva mala rezervoara nalaze se jedan pored drugog, ali se na osnovu njihove udaljenosti od velikog rezervoara može pretpostaviti da oni ne mogu da izazovu udes na njemu.

Zaključak: s obzirom da prvi kriterijum za primenu pravila od 2% nije ispunjen, prilikom određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, prisutne količine TNG-a u malim rezervoarima ne mogu da se zanemare. Iz tog razloga se pojedinačne količine TNG-a u svakom od rezervoara sabiraju:

49,5 + 1 + 1 = 51,5 t, znači da je ukupna količina prisutnih opasnih materija veća od propisane granične količine (50 tona).

Ovo postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu da izradi Politiku prevencije udesa.

Primer 12.

Skladište TNG-a u kome se nalaze:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) dva mala rezervoara, svaki sa po 0,5 tone TNG-a, koji se nalaze jedan pored drugog, ali na suprotnom kraju postrojenja, odnosno kompleksa, u odnosu na veliki rezervoar.

Prvi kriterijum za primenu pravila: s obzirom na činjenicu da su mali rezervoari jedan pored drugog, mora se računati zbir količina TNG-a u njima, što iznosi 1 t. Ova količina je jednaka 2% od propisane granične količine od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika.

1/50 = 0,02 = 2%

Drugi kriterijum za primenu pravila: na osnovu udaljenosti malih rezervoara od velikog rezervoara može se pretpostaviti da oni ne mogu izazvati udes na velikom rezervoaru.

Zaključak: s obzirom da su ispunjena oba kriterijuma za primenu pravila od 2%, prisutna količina TNG-a u malim rezervoarima se može zanemariti kod određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, odnosno ovo postrojenje nije seveso postrojenje.

Primer 13.

Skladište TNG-a u kome se nalaze:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) skladište boca sa TNG-om, koje se nalazi na većoj udaljenosti od velikog rezervoara i u kome se skladišti 100 boca sa po 10 kg TNG-a (ukupno 1 t).

Prvi kriterijum za primenu pravila: svaka boca sa TNG-om sadrži količinu koja je manja od 2% od propisane granučne količine od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika, a ukupna količina TNG-a u bocama (1 t) jednaka je 2% od granične količine.

1/50 = 0,02 = 2%

Drugi kriterijum za primenu pravila: zbog veće udaljenosti skladišta boca od velikog rezervoara, ono ne može biti uzrok udesa na njemu.

Zaključak: s obzirom da su ispunjena oba kriterijuma za primenu pravila od 2%, prisutna ukupna količina TNG-a u skladištu boca se može zanemariti kod određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, odnosno ovo postrojenje nije seveso postrojenje.

Primer 14.

Skladište TNG-a u kome se nalaze:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) skladište boca sa TNG-om, koje se nalazi na većoj udaljenosti od velikog rezervoara i u kome se skladišti 100 boca sa po 15 kg TNG-a (ukupno 1,5 t).

Prvi kriterijum za primenu pravila: svaka boca sa TNG-om sadrži količinu koja je manja od 2% od propisane granučne količine od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika, međutim, ukupna količina TNG-a u bocama (1,5 t) veća je od 2% od granične količine.

1,5/50 = 0,03 = 3%, tako da prvi kriterijum za primenu pravila od 2% nije ispunjen.

Drugi kriterijum za primenu pravila: zbog veće udaljenosti skladišta boca od velikog rezervoara, može se pretpostaviti da ono ne može biti uzrok udesa na njemu.

Zaključak: s obzirom da prvi kriterijum za primenu pravila od 2% nije ispunjen, prilikom određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, prisutna količina TNG-a u skladištu boca ne može da se zanemari. Iz tog razloga se pojedinačne količine TNG-a u postrojenju sabiraju:

49,5 + 1,5 = 51 t, znači da je ukupna količina prisutnih opasnih materija veća od propisane granične količine (50 tona).

Ovo postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu da izradi Politiku prevencije udesa.

Primer 15.

U razmatranom skladištu nalazi se:

a) veliki rezervoar sa 49,5 tona TNG-a i

b) rezervoar u kome se nalazi 0,9 tona lako zapaljive tečnosti (Tabela II, klasa opasnosti 7a), sa propisanom graničnom količinom od 50 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika, i

v) rezervoar u kome je uskladišteno 0,1 tona veoma lako zapaljive tečnosti (Tabela II, klasa opasnosti 8), sa propisanom graničnom količinom od 10 tona u Listi, Tabela I, kolona 1, Pravilnika;

g) dva mala rezervoara nalaze se jedan pored drugog, ali su na većoj udaljenosti od velikog rezervoara.

Prvi kriterijum za primenu pravila: s obzirom da se mali rezervoari nalaze jedan pored drugog, prvi korak je da se odredi da li je ukupna količina opasnih materija koje se skladište u malim rezrvoarima veća od 2% od propisane granične količine, tako što se primeni pravilo za sabiranje i količina u svakom rezervoaru se izrazi kao procenat njegove granične količine:
(0,9/50) + (0,1/10) = 0,018 + 0,01 = 1,8% + 1,0% = 2,8%. Rezultat je veći od 2%, tako da prvi kriterijum za primenu pravila od 2% nije ispunjen.

Drugi kriterijum za primenu pravila: na osnovu udaljenosti malih rezervoara od velikog rezervoara može se pretpostaviti da oni ne mogu izazvati udes na velikom rezervoaru.

Zaključak: s obzirom da prvi kriterijum za primenu pravila od 2% nije ispunjen, prilikom određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju, količine opasnih materija u malim rezervoarima ne mogu biti zanemarene pri određivanju kojoj grupi postrojenje pripada. Iz tog razloga se pravilo za sabiranje primenjuje za celo postrojenje:
(49,5/50) + (0,9/50) + (0,1/10) = 1,018 > 1

Rezultat je veći od 1, postrojenje je seveso postrojenje za koje operater ima obavezu da izradi Politiku prevencije udesa.

Napomena: U slučaju da su dva mala rezervoara na većoj udaljenosti jedan od drugog, kao i od velikog rezervoara, prisutne količine opasnih materija u svakom od malih rezervoara manje su od 2% od propisanih graničnih količina, tako da se one mogu zanemariti prilikom određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija u postrojenju. Zaključak bi u tom slučaju bio da postrojenje nije seveso postrojenje.