PRAVILNIKO RADU IZBORNE KOMISIJE DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA("Sl. glasnik RS", br. 59/2010) |
I SASTAV, IMENOVANJE I POLOŽAJ ČLANOVA IZBORNE KOMISIJE
Ovim pravilnikom uređuje se sastav, obrazovanje i način rada Izborne komisije Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Izborna komisija), kao i postupak predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Veće) iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Izborna komisija, kao stalno radno telo Veća, organizuje i sprovodi postupak predlaganja kandidata za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.
Izborna komisija se sastoji od predsednika i četiri člana i njihovih zamenika.
Za predsednika i člana Izborne komisije i njihove zamenike, može biti biran javni tužilac i zamenik javnog tužioca koji obavlja stalnu javnotužilačku funkciju.
Mandat članovima Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članovi Veća ne mogu istovremeno biti članovi i zamenici članova Izborne komisije.
Predsednik, članovi Izborne komisije i njihovi zamenici imaju pravo da glasaju za kandidate za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Članovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne članove Veća.
Predsednika Izborne komisije, u slučaju sprečenosti da učestvuje u radu Izborne komisije, zamenjuje član Izborne komisije koga on ovlasti.
Svaki član Izborne komisije ima svog zamenika, koji ima ista prava i odgovornosti kao i član koga zamenjuje.
Člana Izborne komisije, u slučaju sprečenosti da učestvuje u radu Izborne komisije, zamenjuje njegov zamenik.
Pravo glasa u Izbornoj komisiji ima predsednik i član ili, u odsustvu člana, njegov zamenik.
Veće bira predsednika i članove Izborne komisije i njihove zamenike iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na stalnoj javnotužilačkoj funkciji.
Veće, pre donošenja odluke o izboru, pribavlja pismenu saglasnost javnog tužioca i zamenika javnog tužioca za izbor za predsednika i člana Izborne komisije i njihovih zamenika.
Predsedniku i članovima Izborne komisije i njihovim zamenicima dužnost prestaje na lični zahtev, po isteku perioda na koji su birani, prestankom javnotužilačke funkcije, ako im je konačnom odlukom izrečena disciplinska sankcija ili razrešenjem.
Predsednik i članovi Izborne komisije i njihovi zamenici kojima je istekao mandat, ostaju na dužnosti do imenovanja novih članova.
Predsednik, članovi Izborne komisije i njihovi zamenici udaljuju se sa dužnosti u Izbornoj komisiji ako je doneta odluka o njihovom udaljenju sa javnotužilačke funkcije.
Odluku o udaljenju sa dužnosti predsednika, člana Izborne komisije ili njegovog zamenika donosi Veće.
Odlukom iz stava 2. ovog člana određuje se i član Izborne komisije koji zamenjuje člana Izborne komisije koji je udaljen sa dužnosti.
Predsednik, članovi Izborne komisije i njihovi zamenici ne mogu biti lica koja su međusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bračni drugovi i lica koja su u međusobnom odnosu usvojioca i usvojenika.
Izborna komisija je samostalna i nezavisna u svom radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
Izborna komisija donosi odluke većinom glasova svih članova. Smatraće se da je predlog odluke odbijen ako ne dobije većinu glasova.
Za svoj rad Izborna komisija odgovara Veću, koji obezbeđuje uslove za njen rad.
Visinu naknade za rad predsednika i članova Izborne komisije i njihovih zamenika utvrđuje Veće.
Sva javna tužilaštva dužna su da pružaju pomoć Izbornoj komisiji i da joj dostavljaju podatke potrebne za rad.
Izborna komisija ima okrugli pečat, prečnika 32 mm, s malim grbom Republike Srbije u sredini, oko koga je koncentričnim krugovima na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, ispisan tekst: "Republika Srbija - Izborna komisija Državnog veća tužilaca - Beograd".
Rad Izborne komisije je javan.
Javnost rada Izborne komisije ostvaruje se održavanjem konferencija za medije, izdavanjem saopštenja u sredstvima javnog informisanja i objavljivanjem saopštenja na veb stranici Veća.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca imaju pravo da zatraže informacije o radu Izborne komisije.
O svakoj sednici Izborne komisije vodi se zapisnik, koga potpisuju predsednik i zapisničar.
Izborna komisija podnosi izveštaj o svom radu Veću, po okončanju izbornog postupka i uvek kada Veće to zatraži.
II RAZREŠENJE PREDSEDNIKA, ČLANA I ZAMENIKA ČLANA IZBORNE KOMISIJE
Predsednik, član ili zamenik člana Izborne komisije se razrešava dužnosti pre isteka vremena na koje je biran ako dužnost ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje dužnosti predsednika, odnosno člana ili zamenika člana Izborne komisije.
Inicijativu za razrešenje dužnosti predsednika, odnosno člana ili zamenika člana Izborne komisije može podneti svaki javni tužilac i zamenik javnog tužioca, član Izborne komisije ili Veća.
Veće će u roku od sedam dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži.
Ako oceni, na osnovu priloženih dokaza, da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Veće će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.
Ukoliko prihvati inicijativu, Veće u roku od 15 dana od prijema inicijative donosi odluku o pokretanju postupka razrešenja, o čemu pismeno obaveštava podnosioca inicijative i Izbornu komisiju.
Predsedniku, odnosno članu ili zameniku člana Izborne komisije će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju, kao i o priloženim dokazima.
Odlukom o pokretanju postupka može se izreći mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje.
Odluku o razrešenju Veće donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.
Izborna komisija vodi birački spisak.
Birački spisak je javna isprava.
Birački spisak je jedinstven i stalan i redovno se ažurira.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca imaju pravo uvida u birački spisak i pravo da zahtevaju njegove ispravke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska).
Predsednik Izborne komisije, na zahtev javnog tužioca i zamenika javnog tužioca ili po službenoj dužnosti, donosi rešenje o ispravci biračkog spiska.
Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana može se podneti prigovor predsedniku Veća.
Birački spisak se vodi po sveskama za svako javno tužilaštvo.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca upisuju se u birački spisak u javnom tužilaštvu u kome vrše javnotužilačku funkciju.
Birački spisak sadrži: redni broj, lično ime javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, pol, datum rođenja, javno tužilaštvo u kome javni tužilac i zamenik javnog tužioca vrše javnotužilačku funkciju, prostor za svojeručni potpis javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i prostor za primedbu.
Ime i prezime javnog tužioca i zamenika javnog tužioca - birača koji je pripadnik nacionalne manjine dvojako se upisuje: prvo ćiriličkim pismom prema pravopisu srpskog jezika, a zatim pismom i prema pravopisu jezika pripadnika nacionalne manjine.
Izborna komisija zaključuje birački spisak 15 dana pre dana izbora i u rešenju utvrđuje ukupan broj birača - javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i za svako javno tužilaštvo pojedinačno.
Izborna komisija overava izvode iz biračkog spiska i dostavlja ih biračkim odborima.
Glasa se na overenim glasačkim listićima.
Glasačke listiće priprema i overava Izborna komisija.
Glasački listić sadrži: naziv liste kandidata po javnim tužilaštvima, ime i prezime kandidata, vrstu odnosno stepen javnog tužilaštva u kome vrši javnotužilačku funkciju i napomenu da se glasanje vrši zaokruživanjem samo jednog kandidata.
Glasački listić za kandidate iz javnog tužilaštava sa teritorije autonomnih pokrajina sadrži ime i prezime kandidata i vrstu odnosno stepen javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina u kome vrši javnotužilačku funkciju.
U javnim tužilaštvima u kojima su u službenoj upotrebi jezici nacionalnih manjina, glasački listići se štampaju i na tim jezicima.
Izborna komisija utvrđuje broj glasačkih listića i broj rezervnih glasačkih listića.
Izborna komisija u roku od pet dana od prijema odluke predsednika Veća o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, donosi odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Predsednik Izborne komisije je dužan da odluku predsednika Veća o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i odluku o izbornim radnjama i rokovima dostavi javnim tužiocima.
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandidata o prihvatanju kandidature, odluka Kolegijuma javnog tužilaštva o podržavanju kandidature, kao i lični i profesionalni podaci o kandidatu.
Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave.
Neblagovremenu prijavu Izborna komisija odbacuje rešenjem.
Izborna komisija će, u roku od 24 časa od prijema nepotpune prijave, zaključkom pozvati kandidata da podnetu prijavu dopuni u roku od 48 časova od časa prijema, uz upozorenje da će u suprotnom biti odbačena.
Izborna komisija utvrđuje konačnu listu kandidata u roku od 15 dana od isteka roka od 30 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Veća u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu kandidata za svaki stepen i vrstu javnog tužilaštva, odnosno iz javnog tužilaštava sa teritorije autonomnih pokrajina, iz kojih se predlažu izborni članovi Veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, i to za:
- Republičko javno tužilaštvo,
- apelaciona javna tužilaštva, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine,
- viša javna tužilaštva,
- osnovna javna tužilaštva,
- javna tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine.
Redosled kandidata na listama utvrđuje se prema redosledu predaje kandidacionih prijava Izbornoj komisiji.
Izborna komisija određuje datum i vreme sprovođenja izbora, javna tužilaštva u kojima će biti biračka mesta i imenuje biračke odbore za svako biračko mesto i o tome obaveštava sve javne tužioce deset dana pre izbora.
Izborna komisija vodi evidenciju biračkih mesta koja sadrži broj i adresu biračkog mesta.
Utvrđena lista kandidata na dan glasanja mora biti vidno istaknuta na svim biračkim mestima i u svim javnim tužilaštvima prema stepenu i vrsti javnog tužilaštva, odnosno javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina koji biraju kandidata na toj listi kandidata.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca glasa lično, a ličnom kartom ili drugom ispravom dokazuje svoj identitet.
Glasanje je tajno.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši javnotužilačku funkciju.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca sa teritorije autonomnih pokrajina, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca - birač koji nije u mogućnosti da glasa na glasačkom mestu (zbog bolesti i sl.) dužan je da dan pre održavanja izbora obavesti nadležan birački odbor da želi da glasa.
Članovi biračkog odbora iz proširenog sastava iz nadležnog apelacionog javnog tužilaštva odlaze kod javnog tužioca i zamenika javnog tužioca - birača, utvrđuju njegov identitet i predaju mu overeni glasački listić, utvrđenu listu kandidata i službeni koverat za glasački listić i napuštaju prostoriju u kojoj on glasa.
Nakon obavljenog glasanja, javni tužilac i zamenik javnog tužioca - birač glasački listić stavlja u službeni koverat i predaje članovima biračkog odbora iz proširenog sastava, koji službeni koverat pečate, u njegovom prisustvu.
Članovi biračkog odbora iz proširenog sastava službeni koverat sa glasačkim listićem predaju nadležnom biračkom odboru.
Predsednik nadležnog biračkog odbora otvara službeni koverat i glasački listić ubacuje u glasačku kutiju, a zatim u biračkom spisku u prostoru za primedbe upisuje da je javni tužilac i zamenik javnog tužioca glasao.
U vreme glasanja biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Javnim tužiocima i zamenicima javnog tužioca - biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja omogućiće se da glasaju.
Za svako biračko mesto Izborna komisija imenuje birački odbor.
Birački odbor čine tri zamenika javnih tužilaca - predsednik i dva člana, koji nisu kandidati za izbor.
U apelacionim javnim tužilaštvima obrazuje se prošireni sastav biračkog odbora koga, pored članova iz stava 2. ovog člana, čine i tri zamenika javnih tužilaca.
Članovi biračkog odbora iz proširenog sastava omogućavaju glasanje javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca sa područja apelacionog javnog tužilaštva, koji nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu, a obavestili su birački odbor da žele da glasaju.
Birački odbor neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu, obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja i obavlja druge poslove određene od strane Izborne komisije.
Birački odbor sprovodi glasanje u prostoriji javnog tužilaštva koju blagovremeno odredi javni tužilac.
Birački odbor se stara o održavanju reda na biračkom mestu za vreme glasanja.
Svi članovi biračkog odbora moraju biti na biračkom mestu dok je biračko mesto otvoreno i dok traje glasanje.
Izborna komisija dužna je da za svaki birački odbor blagovremeno pripremi potreban broj overenih glasačkih listića, utvrđenu listu kandidata, izvod iz biračkog spiska, glasačke kutije s priborom za pečaćenje, paravane za glasanje, službene koverte, omote za glasačke listiće, kontrolne listove za proveru ispravnosti glasačke kutije i pribor za pisanje.
Izborna komisija materijal iz stava 1. ovog člana predaje biračkom odboru najkasnije 24 časa pre održavanja izbora i o tome sačinjava zapisnik, koji potpisuju predsednik Izborne komisije i predsednik biračkog odbora.
Izborna komisija propisuje obrazac kontrolnog lista za proveru ispravnosti glasačke kutije i način pečaćenja glasačke kutije.
Birački odbor proverava glasačku kutiju u prisustvu javnog tužioca i zamenika javnog tužioca - birača koji prvi dođe na biračko mesto. Rezultat kontrole upisuje se u kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije, koji potpisuju članovi biračkog odbora i javni tužilac i zamenik javnog tužioca - birač koji je prvi došao na biračko mesto.
Predsednik biračkog odbora u glasačku kutiju ubacuje kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije, koja se u prisustvu prvog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca - birača pečati, što se unosi u zapisnik o radu biračkog odbora.
Po otvaranju glasačke kutije, najpre se proverava da li u njoj postoji kontrolni list. Ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog lista, birački odbor se raspušta i imenuje se novi, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.
Po završenom glasanju birački odbor utvrđuje broj neupotrebljenih glasačkih listića i stavlja ih u poseban omot koji se pečati, sa naznakom na omotu da se radi o neupotrebljenim glasačkim listićima.
Na osnovu izvoda iz biračkog spiska, birački odbor utvrđuje ukupan broj javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca - birača koji su glasali.
Nakon otvaranja glasačke kutije i provere kontrolnog lista, važeći glasački listići se odvajaju od nevažećih.
Važeći glasački listići stavljaju se u poseban omot koji se pečati, sa naznakom na omotu da se radi o važećim glasačkim listićima.
Nevažeći glasački listići stavljaju se u poseban omot koji se pečati sa naznakom na omotu da se radi o nevažećim glasačkim listićima.
Nevažeći glasački listić je nepopunjen glasački listić i listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za kog kandidata se glasalo.
Ako se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca - birača koji su glasali, birački odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na tom biračkom mestu se ponavlja.
Birački odbor u zapisnik o svom radu unosi: broj primljenih glasačkih listića, broj neupotrebljenih glasačkih listića, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića, broj javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca - birača prema izvodu iz biračkog spiska i broj javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca - birača koji su glasali, konstataciju da u kutiji postoji ispravno popunjen kontrolni list, kao i druge činjenice od značaja za izborni postupak i eventualne primedbe članova biračkog odbora.
Zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju svi članovi biračkog odbora.
Zapisnik o radu biračkog odbora sačinjava se u četiri primerka, od čega jedan primerak za birački odbor, dva primerka za Izbornu komisiju i jedan primerak se stavlja na uvid javnosti na biračkom mestu.
Zapisnik o radu biračkog odbora sa izbornim materijalom birački odbor predaje Izbornoj komisiji u roku od deset časova od zatvaranja biračkog mesta, o čemu se sačinjava zapisnik koga potpisuju predsednik biračkog odbora i član Izborne komisije.
Izborna komisija propisuje obrazac zapisnika o radu biračkog odbora.
Nakon dostavljanja zapisnika i izbornog materijala, Izborna komisija u roku od 36 časova od zatvaranja biračkih mesta, utvrđuje ukupan broj javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca i broj javnih tužilaca i zamenika javnog tužioca koji su glasali po biračkim mestima, broj neupotrebljenih, važećih i nevažećih glasačkih listića, broj glasova koji su kandidati dobili na pojedinim biračkim mestima, kao i broj ukupno dobijenih glasova po kandidatima za svaku listu kandidata.
Zapisnik o utvrđivanju rezultata izbora, koga potpisuju svi članovi Izborne komisije, dostavlja se Veću.
VII PRIGOVOR NA NEREGULARNOST IZBORA
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca - birač odnosno kandidat ima pravo da podnese prigovor Izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u toku predlaganja kandidata odnosno izbora, u roku od 24 časa od časa kada je povreda izbornog prava odnosno nepravilnost učinjena.
Izborna komisija donosi rešenje u roku od 48 časova od časa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora.
Ako Izborna komisija po prigovoru ne donese rešenje u propisanom roku, smatraće se da je prigovor usvojen.
Ako Izborna komisija usvoji prigovor, poništiće izbornu radnju ili izbor, a izborna radnja ili izbor će se ponoviti u roku od deset dana.
Rešenje Izborne komisije je konačno.
Protiv rešenja Izborne komisije donetog po prigovoru može se pokrenuti upravni spor.
Tužba se podnosi preko Izborne komisije u roku od 48 časova od prijema rešenja.
Izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema tužbe, Upravnom sudu dostavi tužbu i spise predmeta.
Ako sud usvoji tužbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najkasnije za deset dana.
Pitanja koja se odnose na rad Izborne komisije, a koja nisu uređena ovim pravilnikom, mogu se urediti odlukom ili zaključkom Izborne komisije, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".