UPUTSTVO

Uvodne napomene

Pedagoška dokumentacija o vaspitno-obrazovnom radu sa decom na bolničkom lečenju sledi koncepciju Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: Osnove programa), po kojoj je vaspitač kreator programa, istraživač i kritičar sopstvene prakse.

Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju (u daljem tekstu: Knjiga rada) namenjena je vaspitačima za rad sa decom na bolničkom lečenju i predstavlja dokument pedagoške dokumentacije u predškolskoj ustanovi.

Dokumentovanje vaspitno-obrazovnog procesa za vaspitača predstavlja osnov kvalitetnog procesa programiranja i realizacije neposrednog rada sa decom i kontinuiranog kritičkog preispitivanja sopstvene prakse. Istovremeno, dokumentovanje rada sa decom predstavlja i odraz shvatanja programa, deteta, učenja, dečjeg vrtića i predstavlja jedan od dokaza u procesu vrednovanja i samovrednovanja rada sa decom.

Specifičnost programiranja i realizacije vaspitno-obrazovnog rada u bolnici vezana je za uvažavanje razlika prisutnih u strukturi bolničkih grupa i dužini boravka dece u bolnici (različita dužina boravka dece u bolničkim uslovima, starosna struktura grupe koja se često ne ograničava na predškolski period, različita oboljenja i smetnje u razvoju dece). To se, pre svega, odražava na vremenski okvir planiranja i vođenja zapažanja o deci.

U dokumentovanju vaspitno-obrazovnog procesa kroz Knjigu rada vaspitač samostalno raspoređuje i koristi raspoloživi prostor, rukovodeći se Uputstvom za planiranje i evidentiranje vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju.

U procesu planiranja i evidencije individualnog vaspitno-obrazovnog rada sa decom sa smetnjama u razvoju (razvojne bolničke grupe) koja borave na dužem bolničkom lečenju koristi se Knjiga vaspitno-obrazovnog rada u razvojnoj grupi)

U procesu planiranja i evidencije vaspitno-obrazovnog rada u bolničkoj grupi u kojoj duži vremenski period (više od tri meseca) boravi jedno ili više dece sa posebnim potrebama (smetnjama u razvoju) koristi se Knjiga vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju, uz primenu uputstva za rad i dokumentovanje/evidentiranje iz Knjige rada razvojne grupe.

a) Osnovni principi i zadaci vaspitno-obrazovnog rada sa decom na bolničkom lečenju jesu:

- olakšavanje deci prihvatanja bolničke sredine;

- pomoć detetu da prihvati bolest i suočavanje sa ograničenjima;

- podržavanje, podsticanje i osmišljavanje aktivnosti (grupne i individualne);

- omogućavanje deci da kroz igru iskažu raspoloženja i emocije;

- uključivanje roditelja u aktivnosti sa decom;

- uspostavljanje odgovarajućeg stručnog i saradničkog odnosa sa zdravstvenim radnicima.

b) Preporuke za rad sa decom na bolničkom lečenju jesu:

- specifični uslovi rada u bolnici zahtevaju da vaspitač dnevne aktivnosti započinje razgovorom o prethodnom danu, odnosno događanjima dok nije bio prisutan;

- vaspitač prilagođava dnevne aktivnosti u odnosu na novoprimljenu decu uključujući ih u grupu;

- u zavisnosti od dnevnog režima u bolnici, vaspitač planira vreme za zajedničke aktivnosti sa decom;

- ukoliko roditelj boravi uz dete u bolnici, vaspitač planira zajedničke aktivnosti sa decom i roditeljima;

- za vreme posete vaspitač se obavezno bavi decom koja nemaju posetu;

- posle posete prilagođava aktivnosti i pruža podršku;

- redovne aktivnosti vaspitača obuhvataju i pripremu deteta za zdravstvenu intervenciju, pri čemu uključuje i drugu decu;

- vaspitač vodi računa o završetku dnevnih aktivnosti ne prekidajući dečju igru naglo;

- dogovor sa zdravstvenim radnikom, prisutnim roditeljem i decom oko nastavka aktivnosti, a posebno pred vikend, kada nema vaspitača.

v) Preporuke za programiranje i ostvarivanje saradnje vaspitača sa porodicom, zdravstvenom ustanovom, lokalnom zajednicom i profesionalni razvoj vaspitača

Saradnja sa porodicom

Saradnja vaspitača i roditelja u bolničkim uslovima zasnovana je na potrebi uvažavanja najboljeg interesa za dete i roditelja. Intenzitet, vrsta saradnje i podrške često zavisi od vrste bolesti i tipa bolnice.

U prvim kontaktima prilikom upoznavanja i predstavljanja vaspitač roditeljima pre svega pruža podršku i ohrabrenje. Roditelje obaveštava o raspoloženju deteta, njegovim željama, potrebama i reakcijama i po potrebi usmerava roditelja kako da se ophodi sa detetom. Isto tako, vaspitač od roditelja dobija važne informacije o detetu koje koristi u radu sa detetom.

Vaspitač roditeljima daje informacije u domenu svoga rada. Informisanje roditelja o zdravstvenom stanju deteta isključivo je u nadležnosti lekara.

Vaspitač roditelja uključuje u rad u okviru svog profesionalnog delovanja u svakodnevne aktivnosti, u pripreme priredbi, izložbi, radionica, proslava rođendana i praznika.

Saradnja sa zdravstvenom ustanovom

Složenost posla vaspitača u bolnici zahteva otvorenost i prilagodljivost uslovima i režimu rada u bolnici i permanentnu saradnju sa svima koji se u bolnici bave decom.

Saradnja sa zdravstvenim radnicima odvija se kroz:

- razmenu informacija o deci;

- dogovor oko planiranih aktivnosti: opremanja i uređivanja prostora; organizovanja aktivnosti sa decom i roditeljima, posebno van bolničke sredine (šetnje i posete);

- uključivanje u timski rad.

Saradnja sa lokalnom zajednicom

Dugotrajna izdvojenost iz socijalne sredine i porodice veoma osiromašuje dečju ličnost, tako da je zadatak vaspitača da to nepovoljno delovanje ublaži organizovanjem različitih oblika saradnje.

U okviru saradnje sa predškolskom ustanovom organizovati posete dece iz vrtića, zajedničke proslave i izložbe.

Neophodno je ostvariti saradnju sa obrazovnim i kulturnim institucijama: osnovnom školom (muzičkom, baletskom), pozorištem, bioskopom, udruženjima i nevladinim organizacijama koje se bave decom, Crvenim krstom, privrednim društvima i sredstvima javnog informisanja.

U bolnicama u kojima je organizovana nastava od strane osnovne škole, planiraju se zajedničke aktivnosti sa nastavnicima i decom školskog uzrasta.

Stručno usavršavanje i profesionalni razvoj

Unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada vaspitača sa bolesnom decom i afirmacija ovog oblika rada zahteva stalno stručno usavršavanje vaspitača, koje se odvija kroz različite oblike.

Za unapređenje rada vaspitača u bolnici neophodno je učešće i stručna podrška stručnih saradnika predškolske ustanove u procesu dokumentovanja rada (planiranje, praćenje dečjeg razvoja i napredovanja, realizacija i evaluacija rada sa decom i roditeljima), kao i u organizovanju vanbolničkih aktivnosti.

Bitan deo stručnog usavršavanja vaspitača u bolnici je uključivanje u redovne aktivnosti predškolske ustanove.

1. EVIDENCIJA O BROJU DECE

Vodi se kroz sledeće tabele:

A. DNEVNI BROJ DECE SA KOJIMA SE RADI PO MESECIMA - svakodnevno se unosi broj dece sa kojom se radi, a na kraju meseca upisuje se i prosečan broj dece sa kojom se radilo u toku proteklog meseca;

B. SPISAK DECE PRIPREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA - unose se traženi podaci (ime i prezime deteta, godina rođenja i period lečenja), a u napomeni se upisuju mogućnosti realizacije pripremnog predškolskog programa.

2. KARAKTERISTIKE VASPITNE GRUPE NA ODELJENJU

Daje se kratak opis grupe sa kojom se radi, a koji treba da obuhvati: koje su najčešće bolesti dece, kog su uzrasta deca, koliko se prosečno zadržavaju, koja ograničavanja nameću vrste bolesti, kakve zahteve postavljaju zdravstveni radnici, šta je još specifično u zdravstvenom režimu a ima uticaja na rad vaspitača i slično.

3. PROSTOR U KOME SE OBAVLJA VASPITNO-OBRAZOVNI RAD

Na početku radne godine opisuje se prostor u kom se rad odvija (bolesničke sobe, igraonice, trpezarije, da li se koristi hol, terasa, dvorište i sl.), opremljenost i snabdevenost didaktičkim i drugim materijalom. Promene u sredini za učenje evidentiraju se u planu, odnosno dnevnoj realizaciji vaspitno-obrazovnog rada.

4. PROGRAMIRANJE I EVIDENCIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Zavisno od strukture vaspitne grupe (zdravstveno stanje dece, dužina boravka dece u bolnici - različita dužina boravka dece u bolničkim uslovima, od višednevnog do višegodišnjeg, uzrast dece, koji se često ne ograničava na predškolski, različita oboljenja i smetnje u razvoju dece), vaspitač u saradnji sa stručnim timom predškolske ustanove odlučuje o vremenskom okviru planiranja vaspitno-obrazovnog rada, vođenja zapažanja o deci i potrebi izrade individualnog vaspitno-obrazovnog plana za pojedinu decu.

Proces programiranja i realizacije vaspitno-obrazovnog rada sa decom kontinuirano sledi ciklus: posmatranje (upoznavanje i razumevanje potreba deteta, i to ne samo globalno nego u različitim konkretnim situacijama), planiranje (na osnovu opaženog i procenjenog), delanje (direktna i indirektna delanja vaspitača) i evaluacija (procena procesa i efekta pedagoške prakse, koja postaje osnova za dalje planiranje.

Okvirni plan (dvonedeljni ili nedeljni)

Programiranje vaspitno-obrazovnog procesa može biti tematsko, po centrima interesovanja, po vaspitno-obrazovnim oblastima, po projektima. Okvirni plan nastaje u interakciji dece, odraslih i sredine u kojoj deca borave i koji se dopunjuje, menja, adaptira, razrađuje u zavisnosti od potreba i interesovanja dece. Plan se razvija okvirno, zbog toga se ne može uvek u potpunosti predvideti vremenski period trajanja teme ili projekta. Okvirni plan sadrži:

- obrazloženje predloga ili plana na osnovu podataka posmatranja i konsultovanja sa decom;

- skicu teme ili podtema ili projekta;

- cilj;

- promene u sredini i prostoru za učenje;

- plan uključivanja porodice;

- plan saradnje sa lokalnom sredinom.

U okvirnom planu vaspitač beleži vremenski period (datum) na koji se predlog plana odnosi.

Dnevni plan

Dnevno planiranje uključuje dnevni plan i dnevnu realizaciju vaspitno-obrazovnog rada.

Dnevni plan sadrži:

- zadatke za decu i zadatke za odrasle;

- aktivnosti (istraživačko-saznajne, izražajno-stvaralačke, društvene, životno praktične i sl.) koje će se odvijati u malim grupama, u paru, individualno ili kroz zajednički rad čitave grupe.

Vaspitač planira u dnevnom planu svoju ulogu (u koje aktivnosti će se uključiti kao učesnik, posmatrač, inicijator i sl.), kao i sredstva i materijale koje će deca i vaspitač koristiti tokom dana.

Dnevna realizacija treba da sadrži sledeća pitanja: da li su realizovane sve planirane aktivnosti? koje su promene bile u odnosu na postojeći plan i zašto? za koje aktivnosti su deca pokazala posebno interesovanje? da li su roditelji uključeni u planirane aktivnosti i kako?

Nedeljna evaluacija je procena odnosa između očekivanja i namera vaspitača i dešavanja u grupi, toka i efekata vaspitno-obrazovnog procesa. Funkcije nedeljne evaluacije su: 1. izvor za samoevaluaciju, samokritički uvid vaspitača u ono što bi trebalo promeniti u vaspitno-obrazovnom radu, sredini za učenje, odnosu sa porodicom i sl.; 2. izvor ideja i predloga dece i vaspitača za dalje planiranje; 3. preispitivanje raznovrsnosti i koherentnosti prethodnog plana. U nedeljnoj evaluaciji evidentiraju se podaci o realizaciji i proceni aktivnosti sa roditeljima, zdravstvenim osobljem i lokalnom sredinom.

Zapažanja

U delu o zapažanjima o deci vaspitač beleži podatke dobijene praćenjem i posmatranjem dečjeg razvoja, ponašanja i napredovanja, zatim preporuke tima koje se odnose na zdravstveno stanje deteta, reakcije dece koje zahtevaju posebnu pažnju, veću angažovanost i širu saradnju (timski rad). Mogu se beležiti i zanimljive situacije (anegdote) iz grupe, dečja neobična pitanja, govorno stvaralaštvo. Zapažanja se pišu posle realizacije plana jednog vremenskog perioda koje određuje vaspitač na osnovu karakteristike vaspitne grupe.

Radi podsticanja optimalnog razvoja i aktivnog uključivanja deteta u vaspitno-obrazovni rad, kao i prilagođavanja programa vaspitno-obrazovnog rada posebnim potrebama dece, propisuje se obaveza ustanove da za svako dete koje ima potrebu za dodatnom podrškom donose Individualni vaspitno-obrazovni plan (u daljem tekstu: IVOP). Shodno tome, moguće je koristiti prostor u radnoj knjizi bolničke grupe za dokumentovanje rada sa decom sa smetnjama u razvoju, odnosno neophodno je uskladiti dokumentovanje rada sa decom sa zahtevima izrade i dokumentovanja realizacije IVOP-a.

Knjiga rada i Obrazac IVOP-a, prema tome, predstavljaju zvaničnu dokumentaciju, međusobno sinhronizovanu u određenim segmentima tako da vaspitačima omogućavaju da na sistematičan način prikupljaju, planiraju, evidentiraju i vrednuju svoj rad sa decom u razvojnoj grupi.

U kombinaciji sa Obrascem za IVOP, ove tačke čini celinu u procesu prikupljanja, planiranja, realizacije, evidentiranja i vrednovanja rada sa decom u razvojnoj grupi.

Ova dva dokumenta se dopunjuju tako što se u ovoj tački, na osnovu posmatranja, praćenja i beleženja dečjeg razvoja i napredovanja, vode zapažanja o svakom detetu, na osnovu kojih se izrađuje IVOP.

IVOP i evidencija o IVOP-u u Knjizi rada, zapravo, slede ciklus: posmatranje (upoznavanje i razumevanje potreba deteta, i to ne samo globalno nego u različitim konkretnim situacijama), planiranje (na osnovu opaženog i procenjenog), delanje (direktna i indirektna delanja defektologa vaspitača) i evaluacija (procena procesa i efekta pedagoške prakse, koja postaje osnova za dalje planiranje.

Zapažanja iz ove tačke i obrazac IVOP-a usaglašeni su u:

- osnovnim oblastima razvoja koji se prate (motorički razvoj, samostalnost i briga o sebi, saznajni razvoj, govor i komunikacija i socijalno-emocionalni razvoj);

- u prvoj godini upisa, odnosno primene IVOP-a, individualni vaspitno-obrazovni plan donosi se i vrednuje tromesečno (isključivo za novoupisanu decu koja se nalaze u prvoj godini rada), a u svim narednim godinama na početku svakog polugodišta (za decu koja su prošla prvu godinu rada u razvojnoj grupi).

U zavisnosti od rezultata vrednovanja IVOP-a, odnosno pomaka do kojih je došlo tokom godine ili ne, IVOP se može, posle tromesečnih, odnosno polugodišnjih evaluacija, ponoviti u celosti, u određenim segmentima ili doneti nov.

Ova tačka sadrži po osam listova za svako dete, i to:

Individualni list deteta - upisuje se prezime i ime deteta i bitne napomene o detetu koje se odnose na važne zdravstvene aspekte problema koje dete može da ima.

Zapažanja tokom adaptacionog perioda - unose se sve informacije od značaja o detetu (dobijene prikupljanjem, kontinuiranim sistematskim posmatranjem, praćenjem i procenom dečjeg razvoja, uz korišćenje odabranih tehnika i instrumenata) po oblastima razvoja (ovaj list se popunjava isključivo za novoupisanu decu).

Kada se završi adaptacioni period, informacije iz ovog lista koriste se za popunjavanje lista (pedagoški) profil deteta, u obrascu za IVOP, koji, zapravo, predstavlja sliku detetovog razvoja i napredovanja po oblastima razvoja (snage deteta i teškoće iskazane kroz polja/područja delovanja) i čini osnovu za kreiranje plana aktivnosti sa detetom.

Posle tromesečne, odnosno polugodišnje evaluacije u ovaj list se, u zavisnosti od promena do kojih je došlo ili ne u razvoju deteta, unose novi podaci u svim oblastima razvoja u kojima su registrovane promene ili ponavljaju podaci ukoliko nije došlo do promena.

Zapažanja o detetu i realizacija IVOP-a vode se kontinuirano tokom cele godine, odnosno kad god se proceni da postoji potreba da se zabeleži informacija o detetovom razvoju. Periodi za vođenje zapažanja i vrednovanje rada u prvoj godini uvođenja IVOP-a su podeljeni na tromesečja, a u sledećim godinama rada po IVOP-u beleženje zapažanja i vrednovanje se sprovodi na polugodišnjem nivou.

U zapažanja se upisuju sve informacije od značaja o detetu (dobijene na osnovu kontinuiranog sistematskog posmatranja, praćenja i procene) koje će se koristiti za izradu evaluacije nakon određenog vremenskog perioda i poslužiti za potrebe eventualne revizije ili novog IVOP-a, i to po: oblastima razvoja i za dodatnu podršku, u kojoj se notiraju svi važni podaci vezani za planirano uključivanje deteta u različite oblike vaspitno-obrazovnog rada objekta (vrtića) ili vaspitne grupe, kao i informacije o detetu dobijene kroz saradnju sa roditeljima deteta.

U evidenciji realizovanih aktivnosti ukratko se po oblastima navode ostvarene aktivnosti iz IVOP-a na mesečnom nivou, a evidentiraju se sukcesivno, tokom tekućeg meseca.

5. SARADNJA SA PORODICOM

Plan saradnje sa porodicom

Unosi se okvirni plan za saradnju sa porodicom nakon upoznavanja potreba i konsultovanja sa porodicom. Tokom godine plan se revidira u skladu sa promenama potreba porodice ili u skladu sa novim mogućnostima, koje sa porodicom gradi vaspitač, predškolska i zdravstvena ustanova.

Evidencija realizovanih oblika saradnje sa porodicom

Unose se podaci o realizaciji svih ostvarenih oblika saradnje sa porodicom kontinuirano tokom cele godine (ukoliko se rad sa roditeljima odvija svakodnevno: evidentirati ga u dnevnoj evaluaciji).

6. SARADNJA SA ZDRAVSTVENOM USTANOVOM

U zavisnosti od konkretnih uslova planirati i evidentirati oblike i načine saradnje vaspitača grupe sa zdravstvenom ustanovom, kao i oblike i aktivnosti saradnje predškolske ustanove sa zdravstvenom ustanovom, uz navođenje inicijatora saradnje.

7. SARADNJA SA LOKALNOM ZAJEDNICOM

Imajući u vidu principe i zadatke vaspitno-obrazovnog rada i dužine boravka dece u bolnici, vaspitač planira i evidentira aktivnosti vezane za saradnju sa lokalnom zajednicom.

8. STRUČNO USAVRŠAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ

Vaspitač unosi podatke o svom individualnom planu stručnog usavršavanja i potrebnoj literaturi.

Tokom godine vaspitač unosi podatke o realizovanim aktivnostima u oblasti stručnog usavršavanja (aktivi, veća, seminari, tribine, učešće u istraživačkim projektima i sl.), kao i korišćenu literaturu za svoj profesionalni razvoj.

9. ZAPAŽANJA O PREGLEDU KNJIGE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA DECE NA BOLNIČKOG LEČENJU

Zapažanja o pregledu Knjige rada sadrže konstatacije da li su podaci predviđeni Uputstvom blagovremeno uneti. Po pregledu Knjige rada upisuje se datum pregleda i stavlja čitak potpis sa naznakom: direktor, pomoćnik direktora, ili lice, odnosno lica koje je ovlastio direktor.

Knjiga rada pregleda se najmanje dva puta u toku radne godine.

Kada se završi radna godina, Knjiga rada overava se potpisom vaspitača i direktora predškolske ustanove, najkasnije 31. avgusta tekuće godine.

1. EVIDENCIJA O BROJU DECE

2. KARAKTERISTIKE VASPITNE GRUPE NA ODELJENJU

3. PROSTOR U KOME SE OBAVLJA VASPITNO-OBRAZOVNI RAD

4. PROGRAMIRANJE I EVIDENCIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADAhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/

5. SARADNJA SA PORODICOhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/M

6. SARADNJA SA ZDRAVSTVENOM USTANOhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/VOM

7. SARADNJA SA LOKALNOM ZAJEDhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/NICOM

8. STRUČNO USAVRŠAVANJE I PROFESIONALNIhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/ RAZVOJ

9. ZAPAŽANJA O PREGLEDU KNJIGE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA SA DECOM NA BOLNIČKOhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/M LEČENJU

Obrazac 6

KNJIGA RADA STRUČNOG SARADNIKA U PREDŠKOLSKhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/OJ USTANOVI

UPUTSTVO

Knjigu rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi (u daljem tekstu: Knjiga rada) vodi: pedagog, psiholog, defektolog logoped, pedagog za likovno, pedagog za muzičko i pedagog za fizičko vaspitanje.

1. PODACI O VASPITNIM GRUPAMA O DECI

Rubrike ove tačke popunjavaju se prema traženim zahtevima tabele po strukturi uzrasnih grupa u objektima čiji rad prati stručni saradnik. Svaki objekat u ovoj tabeli dobija svoj redni broj, koji se koristi u sledećoj tabeli.

2. BROJ MEDICINSKIH SESTARA - VASPITAČA, VASPITAČA, STRUČNIH SARADNIKA, SARADNIKA I AKREDITOVANI PROGRAMI STRUČNOG USAVRŠAVANJA I DRUGI PROGRAMI I PROJEKTI KOJE PRATI STRUČNI SARADNIK

Rubrike ove tačke popunjavaju se tako što se upisuje broj medicinskih sestara-vaspitača, vaspitača i saradnika čiji rad prati stručni saradnik, kao i broj stručnih saradnika.

U okviru predškolskog programa mogu da se realizuju i različiti akreditovani programi, projekti, kao i posebni i specijalizovani programi (programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada, programi negovanja jezika i kulture nacionalnih manjina, prigodni i povremeni oblici koji imaju za cilj ostvarivanje kulturnih i rekreativnih aktivnosti, programi podrške porodici, programi za rad sa decom u porodici (porodične jasle "bebi servis"), drugi programi i oblici rada i usluga), a izuzetno i prilagođeni i preuzeti programi iz vaspitno-obrazovnih sistema drugih zemalja.

U tabeli "Akreditovani programi stručnog usavršavanja i drugi programi i projekti u okviru ustanove koje prati stručni saradnik" navode se oni programi čiju realizaciju prati stručni saradnik, redni broj objekta i broj vaspitnih grupa u kojima se program/projekat realizuje.

U tabeli "Učešće u komisijama, radnim grupama i timovima" navodi se u kojim komisijama i u kom periodu je stručni saradnik radio.

3. PROGRAMIRANJE I EVALUACIJA RADA STRUČNOG SARADNIKA NA UNAPREĐIVANJU VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Ova tačka popunjava se na sledeći način:

- u mesečnom planu navode se zadaci i sadržaji izdvojeni na osnovu godišnjeg plana rada ustanove;

- u nedeljnom planiranju i realizaciji navodi se vreme, mesto, vrsta aktivnosti, označava se da li je planirano realizovano i dodaje se šta je ostvareno van plana;

- u evidenciji individualnog rada sa decom i roditeljima beleži se datum, vrtić, inicijali deteta i uzrast i povod za razgovor;

- u evaluaciji navode se zapažanja o radu u prethodnom periodu.

4. STRUČNO USAVRŠAVANJE I PROFESIONALNI RAZVOJ

Individualni plan stručnog usavršavanja

Stručni saradnik unosi podatke o svom individualnom planu stručnog usavršavanja i potrebnoj literaturi.

Evidencija stručnog usavršavanja

Tabelarno se unose podaci o svim realizovanim aktivnostima u oblasti stručnog usavršavanja (aktivi, veća, seminari, tribine, radne grupe, tematski sastanci, stručni skupovi/udruženja, učešće u istraživačkim projektima i dr.).

5. ZAPAŽANJA O PREGLEDU KNJIGE RADA STRUČNOG SARADNIKA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

Zapažanja o pregledu Knjige rada sadrže konstatacije da li su podaci predviđeni Uputstvom blagovremeno uneti. Po pregledu Knjige rada upisuje se datum pregleda i stavlja čitak potpis sa naznakom: direktor, pomoćnik direktora, ili lice, odnosno lica koje je ovlastio direktor.

Knjiga rada pregleda se najmanje dva puta u toku radne godine.

Kada se završi radna godina, Knjiga rada overava se potpisom stručnog saradnika i direktora predškolske ustanove, najkasnije 31. avgusta tekuće godine.

1. PODACI O VASPITNIMhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/ GRUPAMA DECE

2. BROJ MEDICINSKIH SESTARA - VASPITAČA, VASPITAČA, STRUČNIH SARADNIKA, SARADNIKA I AKREDITOVANI PROGRAMI STRUČNOG USAVRŠAVANJA I DRUGI PROGRAMI I PROJEKTI KOJE PRATI Shttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/TRUČNI SARADNIK

3. PROGRAMIRANJE I EVALUACIJA RADA STRUČNOG SARADNIKA NA UNAPREĐIVANJU VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

MEhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/SEČNO PLANIRANJE

NEDELJNO PLANIRAhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/NJE I REALIZACIJA

EVIDENCIJA INDIVIDUALNOG RADA SAhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/ DECOM I RODITELJIMA

MESEČNA EVALUACIJA RAhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/DA STRUČNOG SARADNIKA

4. STRUČNO USAVRŠAVANJE http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/I PROFESIONALNI RAZVOJ

5. ZAPAŽANJA O PREGLEDU KNJIGE http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/RADA STRUČNOG SARADNIKA

Obrazac 7

LEhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/TOPIS PREDŠKOLSKE USTANOVE

SADRŽAJ LETOPISA

Istorijski podaci o osnivanju i razvoju ustanove i osnovni podaci o neposrednom okruženju ustanove. Ovaj deo unosi se samo jednom na početku letopisa i, u zavisnosti od sadržaja arhive ustanove, tekst se potkrepljuje fotografijama i drugim materijalom.

Obavezni sadržaj letopisa za svaku radnu godinu

1. Uvodni deo sadrži osnovne podatke o ustanovi date u formi tabele ili na drugi način, po proceni letopisca, i sadrži: obim osnovne delatnosti (broj i naziv objekata jasala i vrtića, broj vaspitnih grupa i dece po objektima i ukupno, kao i broj dece obuhvaćene pripremnim predškolskim programom), broj zaposlenih, značajne promene u kadrovskoj strukturi i organima ustanove, posebne programe koji se ostvaruju u ustanovi.

2. Hronološki pregled značajnih događaja u ustanovi. Tokom godine unose se odabrani sadržaji letopisa po redosledu njihovog dešavanja u okviru sledećih kategorija:

- uspešne aktivnosti u okviru realizacije programa nege i vaspitno-obrazovnog rada sa decom;

- različiti oblici saradnje sa porodicom (zajedničke akcije, učešće roditelja u planiranju i realizaciji aktivnosti sa decom, posete, susreti, zajednički izleti i drugo)

- raznovrsne forme saradnje sa lokalnom i širom društvenom sredinom; kulturno-javna delatnost (manifestacije, važnije priredbe, posete, izložbe);

- profesionalni osvrt na posebno značajne forme stručnog usavršavanja u ustanovi i van nje;

- ostvarene inovacije u programima i celokupnom procesu vaspitno-obrazovnog rada;

- priznanja i nagrade deci, zaposlenima i ustanovi;

- krupnija ulaganja i donacije, izgradnja, dogradnja, adaptacija i opremanje objekata;

- ostalo (zanimljivosti po proceni letopisca).

Napomena: kategorije su date kao predlog mogućnosti, a letopisac, shodno značaju, unosi sadržaje u letopis bez opterećenosti da sve ponuđene kategorije budu zastupljene.

3. Kratak osvrt na radnu godinu sa postignutim rezultatima i planovima za narednu godinu.

Na kraju svake radne godine letopis pored letopisca potpisuje direktor i overava se pečatom ustanove.

UPUTSTVO

Letopis je serija malih realnih priča raspoređenih po redosledu njihovog odvijanja. U praksi, to je hronološki snimak dešavanja u jednoj predškolskoj ustanovi. U njega se beleže svi važniji podaci i događanja vezani za celokupni vaspitno-obrazovni rad koji su obeležili svaku radnu godinu.

Jedna knjiga letopisa može obuhvatiti kontinuitet rada od više radnih godina.

Letopis vodi letopisac zaposleni iz reda vaspitača ili stručnih saradnika, imenovan na predlog direktora, na duži vremenski period. Timski se na nivou svih jasala i vrtića, u saradnji sa stručnim saradnicima, kontinuirano i hronološki prikuplja određeni materijal koji čini predlog sadržaja letopisa. Na period od najmanje tri meseca bira se predloženi sadržaj koji se unosi u letopis, po redosledu dešavanja. Prilikom prikupljanja i evidentiranja sadržaja za letopis potrebno je da letopisac sarađuje sa predstavnicima svih jasala i vrtića, kako bi se obezbedila zastupljenost svih objekata u letopisu. Za svaki sadržaj koji se unese u letopis ukratko se beleži kontekst i vreme dešavanja.

Numeraciju strana letopisa vrši sam letopisac u zavisnosti od količine sadržaja unetih u letopis za određenu radnu godinu.

Sadržaj letopisa čini kombinacija teksta potkrepljenog fotografijama, dečjim produktima, tekstovima iz mehttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/dija i drugim materijalima.

Obrazac 8

PREVODNICA O PRELASKU DETETA U DRUGU PREDŠKOLSKU USTANOVU - ŠKOLU* RADI POHAĐANJA PRIPhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/REMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA

Obrazac 9

UVERENJE O POHAĐANJU PRIhttp://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2010_08/PREMNOG PREDŠKOLSKOG PROGRAMA