OSNOVNI PODACI PRIVREDNE STATISTIKE

• 1 - 30. jun 2010. godine •

1. Indeksi cena na malo i troškova života u Srbiji u 2010. godini

Mesec	Cene na malo	Troškovi života
Januar	100,8	100,6
Februar	100,7	100,2
Mart	101,6	101,1
April	101,1	100,6
Maj	101,0	101,3
Maj 2010. Maj 2009.	106,8	103,8
Maj 2010. Decembar 2009.	105,2	104,0
Januar-Maj 2010. Januar-Maj 2009.	107,2	104,1

Komentar:

Cene na malo roba i usluga u Republici Srbiji u maju 2010. godine u proseku su više za 1,0% u odnosu na prethodni mesec. U maju 2010. godine u odnosu na isti mesec 2009. godine cene na malo su povećane za 6,8% a u odnosu na decembar 2009. godine za 5,2%.

Troškovi života u Republici Srbiji u maju 2010. godine u odnosu na prethodni mesec u proseku su viši za 1,3%. U maju 2010. godine u odnosu na isti mesec 2009. godine troškovi života su povećani za 3,8% a u odnosu na decembar 2009. godine za 4,0%.

Razlika između indeksa cena na malo i indeksa troškova života je posledica različitog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formiranje ovih indeksa.

Saopštenje RZS Srbije 142/2010

2. Koeficijenti rasta cena na malo u Srbiji za 2010. godinu

Mesec u 2010. godini	"Sl. glasnik RS"	Koeficijenti
Mesec u 2010. godini	"Sl. glasnik RS"	u mesecu prema prethodnom mesecu	od početka do kraja perioda	u mesecu u odnosu na isti mesec 2009. godine
Januar	7/2010	0,008	0,008	0,080
Februar	10/2010	0,007	0,015	0,063
Mart	21/2010	0,016	0,030	0,074
April	29/2010	0,011	0,042	0,074
Maj	-	0,010	0,052	0,072

3. Koeficijenti rasta troškova života u Srbiji za 2010. godinu

Mesec u 2010. godini	"Sl. glasnik RS"	Koeficijenti
Mesec u 2010. godini	"Sl. glasnik RS"	u mesecu prema prethodnom mesecu	od početka do kraja perioda	u mesecu u odnosu na isti mesec 2009. godine
Januar	7/2010	0,006	0,006	0,048
Februar	10/2010	0,002	0,008	0,036
Mart	21/2010	0,011	0,020	0,044
April	29/2010	0,006	0,026	0,040
Maj	-	0,013	1,040	0,041

4. Eskontna i referentna kamatna stopa i kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode u 2010. godini

Za mesec	Eskontna stopa NBS na godišnjem nivou	Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode na godišnjem nivou	Referentna kamatna stopa
Januar	8,075%	23,075%	9,50%
Februar	8,075%	23,075%	9,50%
Mart od 1.3-22.3.2010.	8,075%	23,075%	9,50%
Mart 23.3.2010.	7,650%	22,650%	9,00%
24.3.2010.-7.4.2010.	8,10%	23,10%	9,00%
8.4.2010-10.5.2010.	7,65%	22,65%	8,50%
11.5.2010.	7,20%	22,20%	8,00%
od 12.5.2010.	8,00%	23,00%	8,00%

5. Mesečne stope zatezne kamate u 2010. godini

Januar	Februar	Mart	April	Maj	Jun
1,3040%	1,2035%	2,1080%	1,6055%	1,5050%	1,5050% (do objavljivanja podatka o rastu cena na malo u Srbiji za jun 2010.)

6. Indeksi potrošačkih cena u Srbiji u 2010. godini

Mesec	Index
Januar	100,5
Februar	100,3
Mart	101,2
April	100,6
Maj	101,5
Majl 2010. Maj 2009.	103,7
Maj 2010. Maj 2009.	104,1
Januar-Maj 2010. Januar-Majl 2009.	104,3

Napomena: Republički zavod za statistiku u procesu dostizanja standarda Evropske Unije počeo je od 2007. godine sa obračunavanjem i objavljivanjem Indeksa potrošačkih cena po COICOP klasifikaciji koji je osnovna mera inflacije u Evropi. Od 2011. godine prestaje se sa izradom Indeksa cena na malo i Indeksa troškova života, a osnovna mera inflacije biće kretanje potrošačkih cena.

7. Indeksi potrošačkih cena po grupama proizvoda i usluga u Srbiji - april 2010. godine1)

	Struktura (%)	V 2010. Ø 2009.	V 2010. IV 2010.	V 2010. V 2009.	I-V 2010. Ø 2009.	I-V 2010. I-V 2009.	V 2010. XII 2009.
Ukupno	100,00	105,5	101,5	103,7	103,3	104,3	104,1

Hrana i bezalkoholna pića	37,77	102,8	102,8	97,6	100,1	98,7	103,0
Alkoholna pića i duvan	5,14	109,4	100,2	109,2	108,8	109,5	109,0
Odeća i obuća	6,01	103,9	100,0	104,8	103,9	106,0	100,5
Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva	15,06	107,8	100,0	108,4	105,5	106,7	106,3
Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje	4,94	107,2	101,0	108,5	105,6	108,4	103,9
Zdravstvo	4,25	103,8	101,6	101,2	101,7	103,8	103,5
Transport	11,01	111,0	102,0	111,4	107,6	113,5	106,2
Komunikacije	3,52	102,1	99,8	104,6	102,0	104,5	100,5
Rekreacija i kultura	5,16	106,7	102,0	107,6	104,2	106,7	104,2
Obrazovanje	1,11	104,3	100,0	105,7	104,3	105,7	102,8
Restorani i hoteli	2,00	106,4	100,7	106,6	105,4	106,8	102,7
Ostala roba i usluge	4,03	105,0	100,4	105,8	103,8	105,7	103,1
Indeksi su izračunati bez podataka za AP Kosovo i Metohija

1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Komentar:

Indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

Cene ovih proizvoda i usluga u maju 2010. godine u odnosu na april 2010. godine u proseku su više za 1,5%. Potrošačke cene u maju 2010. godine, u odnosu na isti mesec 2009. godine povećane su za 3,7%. Potrošačke cene u maju 2010. godine u odnosu na decembar 2009. godine su povećane za 4,1%.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u maju 2010. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2,8%), Transport (2,0%) Rekreacija i kultura (2,0%), Zdravstvo (1,6%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje (1,0%) i Restorani i hoteli (0,7%).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Saopštenje RZS 163/2010

8. Inflacija merena Indeksom potrošačkih cena

Republika Srbija 1)

Godina	I	II	III	IV	V	VI	VII	VIII	IX	X	XI	XII
Godišnja stopa 2)
2009.	10,0	10,7	9,4	8,8	9,1	8,3	8,5	8,0	7,3	5,2	5,9	6,6
2010.	4,8	3,9	4,7	4,3	3,7
Mesečna stopa 3)
2009.	2,1	1,2	0,4	0,9	2,1	0,0	-0,9	-0,1	0,3	-0,2	0,8	-0,2
2010.	0,5	0,3	1,2	0,6	1,5

1) Indeksi su izračunati bez podataka za AP Kosovo i Metohiju;
2) Godišnja stopa inflacije - promena cena u tekućem mesecu u odnosu na isti mesec prethodne godine, u %;
3) Mesečna stopa inflacije - promena cena u tekućem mesecu u odnosu na prethodni mesec, u %.

9. Cene proizvođača industrijskih proizvoda - maj 2010. godine

OPIS	V 2010. Ø 2009.	V 2010. IV 2010.	V 2010. V 2009.	V 2010. XII 2009.
Republika Srbija	111,4	100,6	112,2	108,2
Centralna Srbija	106,4	100,6	106,3	105,3
Vojvodina	118,5	100,6	120,9	111,9
Saopštenje RZS Srbije 155/2010

10. Cene proizvođača industrijskih proizvoda po delatnostima - maj 2010. godine

Opis	V 2010. Ø 2009.	V 2010. IV 2010.	V 2010. XII 2009.
U K U P N O	111,4	100,6	108,2
Po nameni potrošnje
Energija	124,0	100,6	115,5
Intermedijarni proizvodi, osim energije	109,6	101,0	108,1
Kapitalni proizvodi	104,7	100,3	102,8
Trajni proizvodi za široku potrošnju	106,5	100,2	106,3
Netrajni proizvodi za široku potrošnju	102,7	100,4	102,2
VAÐENJE RUDA I KAMENA	138,4	99,9	126,7
Vađenje energetskih sirovina	140,5	98,7	127,7
Vađenje uglja	103,2	100,0	102,8
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge	168,1	98,1	143,6
Vađenje ostalih sirovina i materijala	123,5	110,8	119,7
Vađenje ruda metala	181,1	127,4	164,0
Vađenje ostalih ruda i kamena	104,0	102,9	103,2
PRERAÐIVAČKA INDUSTRIJA	108,1	100,8	105,3
Prehrambeni proizvodi, pića i duvan	102,2	100,5	102,1
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića	102,0	100,5	101,9
Proizv. duvanskih proizvoda	103,6	100,0	103,4
Proizv. tekstila i tekstilnih proizvoda	107,0	102,8	105,3
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina	106,9	105,3	106,9
Proizv. odevnih predmeta i krzna	107,2	97,5	101,9
Prerada kože i proizv. predmeta od kože	104,3	100,5	102,8
Prerada drveta i proizvodi od drveta	99,7	101,2	102,5
Proizv. papira, izdavanje i štampanje	102,4	100,6	102,3
Proizv. celuloze, papira i prerada papira	101,8	101,3	102,9
Izdavanje, štampanje i reprodukcija	102,8	100,3	102,1
Proizv. koksa i derivata nafte	133,2	103,0	111,8
Proizv. hemijskih proizvoda i vlakana	116,0	100,4	110,8
Proizv. proizvoda od gume i plastike	106,8	98,3	106,4
Proizv. proizvoda od ostalih minerala	101,6	99,8	101,7
Proizv. metala i metalnih proizvoda	111,2	102,1	110,8
Proizv. osnovnih metala	114,3	107,7	113,5
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina	110,2	100,4	110,0
Proizv. ostalih mašina i uređaja	106,0	101,0	104,4
Proizv. električnih i optičkih uređaja	106,1	99,9	103,0
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina	104,0	100,0	100,0
Proizv. dr. električnih mašina i aparata	112,6	99,6	108,5
Proizv. radio, TV i komunikac. opreme	100,3	100,0	100,0
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata	101,2	100,0	101,2
Proizv. saobraćajnih sredstava	103,2	100,2	102,3
Proizv. motornih vozila i prikolica	103,1	100,4	102,7
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava	103,6	99,4	100,7
Ostala prerađivačka industrija	107,5	100,0	108,5
PROIZVODNJA EL. ENERGIJE, GASA I VODE	112,8	100,4	111,5
Proizv. el. energije, gasa i vode	112,8	100,4	111,5
Proizv. el. energije, gasa i tople vode	111,5	100,1	110,4
Prečišćavanje i distribucija vode	123,4	102,6	120,2
Izabrane grupe proizvoda
Poljoprivredne mašine i oruđa	103,1	101,0	101,5
Hemijska sredstva za poljoprivredu	97,5	101,2	100,4
Elementi i mat. za ugrađ. u građ.	101,9	99,7	101,6
Drumska saobraćajna sredstva	100,7	100,0	100,5
Tečna goriva i maziva	126,8	100,0	107,1
Metalni aparati za domaćinstvo	108,7	100,0	106,5
Električni aparati	109,9	105,5	107,7
Drveni nameštaj	106,0	100,0	108,1
Odeća (tkanine i konfekcija)	104,4	98,1	100,7
Obuća (kožna i gumena)	103,0	100,0	100,5
Saopštenje RZS Srbije 155/2010

11. Uporedni podaci o kretanju cena u Srbiji u 2010. godini
(stope rasta u procentima u odnosu na prethodni mesec)

Mesec	Cene na malo	Troškovi života	Potrošačke cene	Cene proizvođača industrijskih proizvoda
Januar	0.8	0.6	0.5	1.8
Februar	0.7	0.2	0.3	0.8
Mart	1.6	1.1	1.2	2.7
April	1.1	0.6	0.1	1.9
Maj	1.0	1.3	1.5	0.6
Ukupno: I-V 2010.	5.2	4.0	4.1	8.2

12. Minimalna zarada za period januar - jun 2010. godine

Mesec	Broj časova rada	Po času - neto	Minimalna neto zarada za mesec
1	2	3	4 (2 x 3)
Januar	168	90,00 din.	15.120,00 din.
Februar	160	90,00 din.	14.400,00 din.
Mart	184	90,00 din.	16.560,00 din.
April	176	90,00 din.	15.840,00 din.
Maj	168	90,00 din.	15.120,00 din.
Jun	176	90,00 din.	15.840,00 din.
Napomena: U ovoj tabeli se ne daju iznosi "bruto minimalne zarade" zato što su poslodavci, koji isplaćuju minimalnu zaradu, obavezni da zaposlenima koji primaju ovu zaradu isplate i uvećanje za "minuli rad", topli obrok i regres, kao i druga uvećanja koja zaposleni ostvari u toku meseca (noćni rad, rad na praznik, prekovremeni rad i sl). Ukupan zbir ovih primanja čini isplatu zaposlenom, pa ako je ona veća od najniže osnovice, formula za prevođenje u bruto je: Bruto = [(Neto - 786,48) : 0,701]. Međutim, ako je obračunata neto minimalna zarada zaposlenog manja od najniže osnovice doprinosa (zbog neizvršenja norme i sl.), koja od 1. juna 2010. godine neto iznosi 12.126,00 dinara, utvrđeni neto iznos minimalne zarade se prevodi u bruto iznos pomoću formule: Bruto minimalna zarada = [(Neto zarada + 0,179 x NnO) - (6.554,00 x 12%)] : 0,88, gde su: 0,179 - stopa zbirnih doprinosa za socijalno osiguranje na teret zaposlenog; NnO - važeća najniža osnovica doprinosa; 0,88 - koeficijent utvrđen na osnovu poreske stope od 12% (100 - 12 = 88 : 100); 6.554 din. - poreska olakšica na zarade od 1. februara 2010. godine Pošto trenutno (do 31. jula 2010. godine) najniža osnovica doprinosa iznosi bruto 15.509,00 dinara, a doprinosi obračunati po stopi od 17,90% na tu osnovicu iznose 2.776,11 dinara, ova formula izgleda ovako: Bruto minimalna zarada = [(Neto zarada + 2.776,11) - 786,48] : 0,88, odnosno Bruto minimalna zarada = (Neto minimalna zarada + 1.989,63) : 0,88.

13. Zarade po zaposlenom u Srbiji

Mesec	Zarada			Zarada bez poreza i doprinosa
Mesec	Ukupno	Privreda	Vanprivreda	Ukupno	Privreda	Vanprivreda
Januar 2010.	41.651	40.635	43.741	29.929	29.291	31.240
Februar 2010.	44.871	41.448	51.828	32.336	30.021	37.097
Mart 2010.	46.457	43.337	52.731	33.508	31.334	37.881
April 2010.	48.525	45.857	53.850	34.952	33.152	38.544
Maj 2010.	46.454	43.950	51.552	33.463	31.784	36.880
Maj 2010. Decembar 2009.	90.9	94.4	-	91.0	94.5	-
Maj2010. Maj 2009.	107.6	110.9	-	107.6	110.9	-
Januar-Maj 2010. Januar-Maj 2009.	106.4	109.3	-	106.6	109.5	-
Prosečne zarade po zaposlenom u maju 2010. godine Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2010. godine, iznosi 46.454 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u aprilu 2010. godine, nominalno je manja za 4,3%, a realno je manja za 5,5%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2010. godine, iznosi 33.463 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u aprilu 2010. godine, nominalno je manja za 4,3%, a realno je manja za 5,5%. Maj 2010. • Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u maju 2009. godine, nominalno je veća za 7,6%, a realno je veća za 3,7%. • Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u maju 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u maju 2009. godine, nominalno je veća za 7,6%, a realno je veća za 3,7%. Period januar - maj 2010. • Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - maj 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar - maj 2009. godine, nominalno je veća za 6,4%, a realno je veća za 2,2%. • Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - maj 2010. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar - maj 2009. godine, nominalno je veća za 6,6%, a realno je veća za 2,4%. Saopštenje RZS Srbije 177/2010

14. Prosečne zarade po područjima - maj 2010. godine

Nivo	Prosečna zarada		Prosečna zarada bez poreza i doprinosa
Nivo	V/2010 Ukupno	I-V/2010 Ukupno	V/2010 Ukupno	I-V/2010 Ukupno
Republika Srbija	46.454	45.575	33.463	32.826
Centralna Srbija	46.961	45.962	33.842	33.101
Vojvodina	45.115	44.543	32.462	32.090
Beograd	58.269	56.183	41.901	41.062
Saopštenje RZS Srbije 178/2010

15. Podaci o otkupnoj ceni stana

Mesec u kome je podnet zahtev za otkup stana	"Sl. glasnik RS"	Bruto zarada u privredi Republike za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev
Januar/2010.	4/2010	46.539,00
Februar/2010.	9/2010	40.635,00
Mart/2010.	18/2010	41.488,00
April/2010.	27/2010	43.337,00
Maj/2010.	35/2010	45.857,00
Jun/2010.	-	43.950,00

16. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

	Vrsta osnovice	"Sl. glasnik RS"	Iznos osnovice (din)	Period primene
1.	Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje	30/2010 -	15.509	1.6.2010-31.7.2010.
2.	Najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike	4/2010	16.219	za 2010. god.
3.	Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku)	35/2010 -	242.625 232.270	od 1.6-30.6.2010. od 1.7-31.7.2010.
4.	Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2009. godinu	4/2010	2.648.820	za 2009. god.
5.	Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2010. godinu	4/2010	2.648.820	za 2010. god.
6.	Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje	28/2010	1) 15.509 2) 17.725 3) 23.928 4) 28.803 5) 35.450 6) 38.551 7) 50.959 8) 56.276 9) 68.684 10) 88.624 11) 132.936 12) 177.248 13) 221.560	1.5.2010-31.7.2010.

17. Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa

Period primene	Iznos najviše osnovice	"Sl. glasnik RS"
1.01.2010. do 31.01.2010.	219.475 (5 x 43.895)	110/2009
1.02.2010. do 28.02.2010.	255.575 (5 x 51.115)	4/2010
1.03.2010. do 31.03.2010.	208.255 (5 x 41.651)	9/2010
1.04.2010. do 30.04.2010.	224.355 (5 x 44.871)	18/2010
1.05.2010. do 31.05.2010.	232.285 (5 x 46.457)	27/2010
1.06.2010. do 30.06.2010.	242.625 (5 x 48.525)	35/2010
1.07.2010. do 31.07.2010.	232.270 (5 x 46.454)	-

18. Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa

Period primene	Iznos najniže osnovice	"Sl. glasnik RS"
1.11.2009. do 31.01.2010.	15.454,00	89/2009
1.02.2010. do 31.05.2010.	16.219,00	4/2010
1.06.2010. do 31.07.2010.	15.509,00	30/2010

19. Prosečne zarade po zaposlenom u Srbiji bez poreza i doprinosa - maj 2010. godine

	V 2010			I-V 2010
	Republika Srbija			Republika Srbija
	ukupno	centralna Srbija	Vojvodina	ukupno	centralna Srbija	Vojvodina
UKUPNO	33463	33842	32462	32826	33101	32090
PRIVREDA	31784	31916	31441	31102	31161	30945
POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDA	28649	29901	27775	27751	28618	27152
Poljoprivreda, lov i usluge	26477	28426	25365	25622	26922	24892
Šumarstvo	34108	33155	35798	32772	31535	34980
Vodoprivreda	38662	32750	43772	38123	33557	42083
RIBARSTVO	12989	10229	13625	19790	9745	22236
VAĐENJE RUDA I KAMENA	52468	45793	89661	51662	46898	77358
Vađenje uglja	50856	50860	50536	53366	53390	51052
Vađenje sirove nafte i gasa, usluge	95164	103556	94887	81449	103556	81307
Vađenje ruda metala	40237	40237	-	38238	38238	-
Vađenje ostalih ruda i kamena	23904	23719	26385	23526	23366	25608
PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA	28354	27162	31063	27420	26279	30061
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića	29602	28707	30727	29072	28311	30026
Proizv. duvanskih proizvoda	68932	66777	77013	67799	69760	60300
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina	19104	18083	22775	18127	16479	24006
Proizv. odevnih predmeta i krzna	14605	14439	15531	14485	14299	15487
Proizv. kože i predmeta od kože, obuće	18916	19206	18449	17469	17928	16720
Prerada i proizvodi od drveta i plute	15739	15532	16312	15004	14722	15848
Proizv. celuloze, papira i prerada papira	30186	33234	17909	31342	34681	16992
Izdavanje, štampanje i reprodukcija	32950	39567	21334	32021	36622	23740
Proizv. koksa i derivata nafte	69328	44971	75381	66562	44057	72122
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda	48810	43078	55538	43330	36605	51322
Proizv. proizvoda od gume i plastike	29083	29899	26848	27601	27974	26606
Proizv. proizvoda od ostalih minerala	28097	27087	29904	28408	26671	31772
Proizv. osnovnih metala	32865	33849	24771	36296	37755	24227
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina	23492	23593	23204	21902	22029	21499
Proizv. ostalih mašina i uređaja	29954	30979	20926	29116	29941	21755
Proizv. kancelarijskih i računskih mašina	38318	40864	20777	37506	40137	19987
Proizv. dr. električnih mašina i aparata	25138	23385	28096	24358	22965	26788
Proizv. radio, TV i komunikacione opreme	16147	16149	15521	16190	16197	14739
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata	21172	21846	17250	20023	21240	13636
Proizv. motornih vozila i prikolica	24722	24369	26444	22496	22715	21508
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava	23269	19814	29950	23445	20547	29368
Proizv. nameštaja i sl. proizvoda	18972	18751	19710	17429	17121	18575
Reciklaža	28969	29093	28240	25475	24849	29170
PROIZV. EL. ENERGIJE, GASA I VODE	46677	47166	44502	47008	47350	45502
Proizv. el. energije, gasa i tople vode	55362	55944	52432	56021	56285	54704
Prečišćavanje i distribucija vode	33093	32649	34752	32931	32583	34220
GRAĐEVINARSTVO	27126	27075	27298	27026	27101	26767
TRGOVINA NA VELIKO I MALO, OPRAVKA	25865	27002	22523	24889	25972	21682
Prodaja i opravka vozila	30274	30320	30158	28337	29193	26146
Trgovina na veliko i posredovanje	38317	41056	29129	36433	38774	28620
Trg. na malo, osim vozilima; opravka	20521	21066	18955	19956	20461	18489
HOTELI I RESTORANI	19031	19580	17238	18201	18566	16946
SAOBRAĆAJ, SKLADIŠTENJE I VEZE	38677	39863	34504	38255	39339	34456
Kopneni saobraćaj i cevovodni transport	33153	33374	32398	32121	32118	32130
Vodeni saobraćaj	31413	31076	32226	29829	29633	30311
Vazdušni saobraćaj	69850	71723	40427	67848	69795	39433
Prateće aktivnosti i putničke agencije	49890	55536	29352	53190	59330	30949
Poštanske aktivnosti i telekomunikacije	43298	44277	39871	42988	43885	39839
FINANSIJSKO POSREDOVANJE	65826	71484	51732	69818	72594	62736
Finansijsko posredovanje	71861	77810	54350	76650	78743	70383
Osiguranje i penzijski fondovi	59635	60990	57696	60240	62592	56885
Dr. poslovi u finansijskom posredovanju	20228	18537	23092	19259	18616	20469
POSLOVI S NEKRETNINAMA, IZNAJMLJIVANJE	36326	36340	36286	35754	35938	35215
Poslovi s nekretninama	38377	41232	29617	40976	41279	40233
Iznajmljivanje mašina i opreme	26018	20117	39071	27078	20370	40425
Kompjuterske i srodne aktivnosti	32515	29424	40949	31402	30093	34982
Istraživanje i razvoj	54471	54616	53480	52696	52662	52933
Ostale poslovne aktivnosti	32924	32113	34933	32398	32046	33321
DRŽAVNA UPRAVA I SOCIJALNO OSIGURANJE	39171	40416	35137	40293	40789	38645
OBRAZOVANJE	35736	36166	34705	35542	35918	34643
ZDRAVSTVENI I SOCIJALNI RAD	36157	36719	34625	33961	34401	32756
DR. KOMUNALNE, DRUŠTVENE I LIČNE USLUGE	31869	31888	31815	31102	30780	32008
Odstranjivanje otpadaka, smeća i sl.	31646	30417	34388	31147	29876	33997
Delatnost organizacija na bazi učlanjenja	72893	75362	61055	63408	63346	63712
Sportske, kulturne i sl. aktivnosti	37768	39086	34303	37038	37876	34807
Ostale uslužne delatnosti	20021	19919	20419	19321	19028	20471
Saopštenje RZS Srbije 177/2010

20. Indeksi kretanja zarada

a) Indeksi bruto zarada

	V 2010 IV 2010	V 2010 XII 2009	V 2010 V 2009	V 2010 Ø 2009	I-V 2010 I-V 2009	I-V 2010 Ø 2009
Nominalni indeksi zarada
Republika Srbija
- ukupno	95,7	90,9	107,6	105,2	106,4	103,2
- privreda	95,8	94,4	110,9	108,3	109,3	106,1
Centralna Srbija
- ukupno	96,3	91,8	107,8	105,7	106,6	103,5
- privreda	96,6	95,4	110,5	108,6	109,5	106,2
Vojvodina
- ukupno	94,2	88,5	106,9	103,9	105,7	102,6
- privreda	93,9	91,9	112,0	107,7	109,0	105,8
Realni indeksi zarada
Republika Srbija
- ukupno	94,5	87,4	103,7	99,2	102,2	99,2
- privreda	94,6	90,8	106,8	102,2	105,0	102,0
Centralna Srbija
- ukupno	95,0	88,3	103,9	99,6	102,3	99,5
- privreda	95,3	91,7	106,5	102,4	105,1	102,1
Vojvodina
- ukupno	93,2	85,3	103,1	98,2	101,6	98,7
- privreda	92,9	88,5	108,0	101,8	104,8	101,7

b) Indeksi zarada bez poreza i doprinosa

	V 2010 IV 2010	V 2010 XII 2009	V 2010 V 2009	V 2010 Ø 2009	I-V 2010 I-V 2009	I-V 2010 Ø 2009
Nominalni indeksi zarada bez poreza i doprinosa
Republika Srbija
- ukupno	95,7	91,0	107,6	105,5	106,6	103,4
- privreda	95,9	94,5	110,9	108,6	109,5	106,2
Centralna Srbija
- ukupno	96,4	91,9	108,0	106,0	106,9	103,7
- privreda	96,7	95,6	110,7	108,9	109,6	106,3
Vojvodina
- ukupno	94,0	88,5	106,7	104,0	105,9	102,8
- privreda	93,7	91,6	111,5	107,7	109,3	106,0
Realni indeksi zarada bez poreza i doprinosa
Republika Srbija
- ukupno	94,5	87,5	103,7	99,5	102,4	99,4
- privreda	94,7	90,9	106,8	102,5	105,2	102,1
Centralna Srbija
- ukupno	95,1	88,4	104,0	99,9	102,6	99,7
- privreda	95,4	91,9	106,6	102,6	105,2	102,2
Vojvodina
- ukupno	93,0	85,3	102,9	98,3	101,8	98,8
- privreda	92,7	88,2	107,5	101,8	105,1	101,9

Saopštenje RZS Srbije 177/2010

21. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji po područjima - april 2010. godine

	Učešće u proizvodnji, 2009.	Ø 2009=100			IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009
	Učešće u proizvodnji, 2009.	III	IV	I-IV	IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009
REPUBLIKA SRBIJA
Industrija ukupno	100.0	102.2	98.3	94.7	111.3	104.8
Vađenje ruda i kamena	6.7	110.8	114.0	108.1	132.9	115.2
Prerađivačka industrija1)	72.8	101.1	98.5	91.0	106.7	105.1
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode	20.5	103.4	92.4	103.6	123.4	101.0
Centralna Srbija
Industrija ukupno	100.0	102.3	97.9	95.4	113.0	105.2
Vađenje ruda i kamena	6.4	102.3	104.4	101.1	125.9	105.6
Prerađivačka industrija	62.9	101.7	99.7	91.1	107.7	107.6
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode	30.7	103.5	93.1	103.2	124.0	101.1
Vojvodina
Industrija ukupno	100.0	102.0	98.9	93.2	108.2	104.0
Vađenje ruda i kamena	7.3	124.7	129.7	119.7	143.2	132.1
Prerađivačka industrija	91.4	100.2	97.0	90.8	105.7	102.0
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode	1.3	102.2	59.6	119.1	89.5	94.7
1) Za april 2010. godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kad bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje april 2010. godine/prosek 2009. godine za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 98,3 a za prerađivačku industriju taj indeks iznosio bi 98,5.
Saopštenje RZS Srbije 140/2010

Komentar:

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji1), u aprilu 2010. godine, veća je za 11,3% u odnosu na april 2009. godine, a u odnosu na prosek 2009. godine manja je za 1,7%. U periodu januar - april 2010. godine u odnosu na isti period 2009. godine ostvaren je rast industrijske proizvodnje od 4,8%.

Posmatrano po sektorima, u aprilu 2010. godine, u odnosu na isti mesec 2009. godine zabeležena su sledeća kretanja:
• sektor Vađenje ruda i kamena - rast od 32,9%,
• sektor Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode - rast od 23,4%, i
• sektor Prerađivačka industrija - rast od 6,7%.

Podaci o industrijskoj proizvodnji - po namenskim grupama, u aprilu 2010. godine, u odnosu na april prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji:
• energije za 23,4%,
• intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 15,1%,
• trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 10,9%, i
• kapitalnih proizvoda, za 10,1%,

dok je pad zabeležen u proizvodnji:
• netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 0,3%.

Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2010. godine u odnosu na april 2009. godine beleži:
- rast kod 19 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 59%),
- pad kod 10 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 41%).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u aprilu 2010. godine, u odnosu na april 2009. imale su: Proizvodnja električne energije, Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja motornih vozila i prikolica, i Vađenje uglja.

Proizvodnja malih preduzeća (broj zaposlenih manji od 50) koja nisu obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjem prati se na uzorku izabranih jedinica iz sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u aprilu 2010. godine, u odnosu na prosek 2009. godine, kod ukupne industrijske proizvodnje manja je za 1,7%, a kod Prerađivačke industrije manja je za 1,5%.

____________
1) Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

22. Desezonirani indeksi industrijske proizvodnje

Republika Srbija												Ø2009=100
	I	II	III	IV	V	VI	VII	VIII	IX	X	XI	XII

industrija ukupno
2009	98.5	99.5	100.4	92.7	96.7	99.6	99.5	100.6	103.9	102.8	102.7	102.4
2010	103.6	102.0	100.3	104.1
prerađivačka industrija
2009	95.3	100.2	98.9	96.4	96.8	97.9	98.4	99.5	104.5	103.6	104.0	103.4
2010	104.4	101.5	100.4	103.8

Saopštenje RZS Srbije 140/2010

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2010. godine, u odnosu na mart 2010. godine pokazuje da je za industriju - ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 3,8%, a za Prerađivačku industriju rast od 3,4%.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april 2010. godine, u odnosu na prosek 2009. godine, za industriju - ukupno, pokazuje da je ostvaren rast od 4,1%, a za Prerađivačku industriju rast od 3,8%.

23. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji, po sektorima i oblastima - april 2010. godine

1) Republika Srbija

	Republika Srbija
	Ø 2009=100			IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009
	III	IV	I-IV	IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009
Industrija ukupno	102.2	98.3	94.7	111.3	104.8
Energija	104.9	97.7	104.3	123.4	102.3
Intermedijarni proizvodi, osim energije	102.2	108.2	96.0	115.1	114.0
Kapitalni proizvodi	102.7	98.0	87.7	110.1	105.3
Trajni proizvodi za široku potrošnju	111.8	86.2	90.0	110.9	110.0
Netrajni proizvodi za široku potrošnju	99.0	92.2	87.0	99.7	99.9
Vađenje ruda i kamena	110.8	114.0	108.1	132.9	115.2
Vađenje i briketiranje uglja	109.3	105.9	108.9	133.4	107.7
Vađenje sirove nafte i gasa	123.8	129.9	120.1	144.3	131.0
Vađenje ruda metala	90.7	96.0	90.7	100.0	84.6
Vađenje ruda nemetala i kamena	77.3	100.8	67.0	100.9	104.5
Prerađivačka industrija	101.1	98.5	91.0	106.7	105.1
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića	96.4	96.8	85.6	99.2	100.5
Proizv. duvanskih proizvoda	89.7	65.6	63.2	77.4	82.3
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina	131.6	113.7	108.3	122.4	112.2
Proizv. odevnih predmeta i krzna	121.3	129.6	103.1	134.7	104.7
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće	101.4	71.6	84.7	93.0	88.0
Proizvodi od drveta i plute,sem nameštaja	84.7	77.7	72.5	72.4	81.7
Proizv. celuloze, papira i prerada papira	120.0	111.2	103.9	114.9	113.4
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa	96.5	89.7	88.1	95.1	107.0
Proizv. koksa i derivata nafte	95.5	98.3	92.6	101.3	86.9
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda	115.4	103.5	104.1	114.1	106.7
Proizvodi od gume i plastike	93.6	94.6	86.6	101.5	98.4
Proizvodi od nemetalnih minerala	71.0	109.0	63.8	95.5	92.5
Proizv. osnovnih metala	109.6	104.6	114.8	162.7	150.3
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina	92.9	104.2	87.1	113.0	100.9
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih	94.0	85.5	79.8	85.9	87.9
Proizv. kancelar. i računskih mašina	100.1	70.7	86.9	115.5	100.1
Proizv. električnih mašina i aparata	112.2	101.8	95.0	93.6	95.8
Proizv. radio, tv i komunikacione opreme	151.2	68.8	74.8	180.6	68.3
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata	79.1	98.0	74.9	62.5	80.6
Proizv. motornih vozila i prikolica	121.8	95.4	103.4	175.4	204.8
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava	76.9	139.3	84.8	182.1	114.6
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda	117.3	87.1	93.6	107.5	103.2
Reciklaža	93.0	132.5	91.4	140.7	128.6
Proizv. i distr. el. energije, gasa i vode	103.4	92.4	103.6	123.4	101.0
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode	104.1	92.4	104.5	126.7	101.3
Sakupljanje, prečišćavanje i distrib. vode	96.2	92.2	93.2	94.9	96.4

2) Centralna Srbija i Vojvodina

	Centralna Srbija					Vojvodina
	Ø 2009=100			IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009	Ø 2009=100			IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009
	III	IV	I-IV	IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009	III	IV	I-IV	IV 2010 IV 2009	I-IV 2010 I-IV 2009
Industrija ukupno	102,3	97,9	95,4	113,0	105,2	102,0	98,9	93,2	108,2	104,0
Energija	104,2	94,9	103,9	125,2	102,0	107,7	108,7	105,9	118,4	103,7
Intermedijarni proizvodi, osim energije	99,2	104,9	95,1	118,1	116,0	107,7	114,4	97,6	110,3	110,5
Kapitalni proizvodi	97,2	99,2	86,2	115,3	110,8	123,5	93,8	93,5	93,4	90,2
Trajni proizvodi za široku potrošnju	115,0	82,5	90,4	106,7	109,2	78,3	120,9	83,9	150,4	119,7
Netrajni proizvodi za široku potrošnju	102,1	97,3	87,2	96,2	97,9	96,1	87,5	86,7	103,7	101,6
Vađenje ruda i kamena	102,3	104,4	101,1	125,9	105,6	124,7	129,7	119,7	143,2	132,1
Vađenje i briketiranje uglja	108,6	105,3	108,6	131,5	107,0	186,4	182,5	148,2	7934,8	288,3
Vađenje sirove nafte i gasa	112,3	98,0	100,7	95,1	109,1	123,9	130,4	120,4	145,2	131,3
Vađenje ruda metala	90,7	96,0	90,7	100,0	84,6	-	-	-	-	-
Vađenje ruda nemetala i kamena	70,6	101,9	63,8	108,3	101,4	126,6	93,0	90,6	65,3	124,6
Prerađivačka industrija	101,7	99,7	91,1	107,7	107,6	100,2	97,0	90,8	105,7	102,0
Proizv. prehrambenih proizvoda i pića	100,2	100,7	85,9	97,1	97,0	93,3	93,7	85,4	101,1	103,4
Proizv. duvanskih proizvoda	89,9	48,2	57,1	55,0	70,8	89,0	114,4	80,3	150,1	121,3
Proizv. tekstilnih prediva i tkanina	124,5	105,3	101,2	111,8	108,5	137,9	121,2	114,6	132,0	115,3
Proizv. odevnih predmeta i krzna	131,5	141,6	112,3	151,9	118,6	58,1	55,3	46,3	48,2	37,9
Proizv. kože, predmeta od kože i obuće	124,2	80,0	92,2	93,2	96,5	84,7	65,4	79,1	92,8	81,6
Proizvodi od drveta i plute, sem nameštaja	91,6	83,4	78,6	64,1	87,3	80,0	74,0	68,5	80,5	78,1
Proizv. celuloze, papira i prerada papira	122,3	113,1	105,5	117,6	117,5	98,9	93,7	89,1	91,1	82,3
Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa	106,9	96,7	98,1	90,0	109,9	73,7	74,3	66,1	113,8	98,7
Proizv. koksa i derivata nafte	90,9	89,5	81,2	116,8	97,2	95,6	98,5	92,9	101,0	86,8
Proizv. hemikalija i hemijskih proizvoda	98,6	107,5	86,6	108,3	98,2	124,2	101,5	113,2	117,6	110,3
Proizvodi od gume i plastike	93,3	99,7	88,9	110,2	101,5	94,4	80,0	80,1	79,1	90,0
Proizvodi od nemetalnih minerala	68,1	108,2	63,2	99,7	95,6	75,4	110,3	64,7	90,1	88,1
Proizv. osnovnih metala	108,2	104,6	116,7	175,2	155,4	123,8	105,1	95,9	94,3	106,1
Proizv. metalnih proizvoda, osim mašina	105,0	109,0	92,0	119,3	99,9	79,5	99,0	81,8	106,2	102,4
Proizv. mašina i uređaja, osim električnih	91,2	82,2	76,7	85,9	89,4	111,3	105,6	98,6	86,0	81,3
Proizv. kancelar. i računskih mašina	100,3	69,8	86,6	118,1	100,6	98,1	83,7	91,8	92,2	95,0
Proizv. električnih mašina i aparata	81,8	78,0	77,2	54,6	65,3	146,5	128,6	115,1	182,9	147,8
Proizv. radio, tv i komunikacione opreme	151,2	68,8	74,8	180,6	68,3	-	-	-	-	-
Proizv. preciznih i optičkih instrumenata	69,9	101,8	72,8	63,3	79,4	198,2	47,9	101,4	45,2	94,1
Proizv. motornih vozila i prikolica	126,9	99,6	108,6	194,5	226,7	93,4	72,2	74,3	99,9	114,7
Proizv. ostalih saobraćajnih sredstava	74,7	162,1	90,3	253,7	147,5	83,3	75,3	69,6	67,4	63,4
Proizv. nameštaja i raznovrsnih proizvoda	126,5	83,7	96,9	101,2	102,3	63,5	106,5	74,5	149,4	110,9
Reciklaža	93,3	135,4	92,3	146,1	127,7	85,3	66,1	72,0	51,4	158,6
Proizv. i distr. el. energije. gasa i vode	103,5	93,1	103,2	124,0	101,1	102,2	59,6	119,1	89,5	94,7
Proizv. i distr. el. energ., gasa i tople vode	104,0	93,1	103,9	126,8	101,4	121,7	13,0	169,4	132,7	96,0
Sakupljanje, prečišćavanje i distrib. vode	97,2	93,4	93,7	96,4	97,0	91,2	85,8	90,7	87,0	93,4
Saopštenje RZS Srbije 140/2010

24. Pregled najvažnijih kamatnih stopa
(u procentima, na godišnjem nivou)

Podatak	Decembar 2009.	Januar 2010.	Februar 2010.	Mart 2010.	April 2010.
1) Na plasmane banaka1)	11,78	11,52	12,68	11,26	10,85
2) Na depozite banaka1)2)	5,06	4,94	5,48	4,94	4,98
3) Na oročene depozite banaka1)	8,43	7,93	8,81	7,67	7,68
4) Na državne zapise Republike Srbije1)	10,34	9,76	9,62	9,67	9,42
5) Na hartije od vrednosti3)	9,92	9,50	9,50	9,29	8,65
6) Na dugoročne obveznice Republike Srbije4)	-	-	-	-	8,89

1) Prosečne ponderisane kamatne stope.
2) Uključeni svi depoziti.
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu do 31. januara 2005. godine Narodna banka Srbije obavljala je transakcije trajne prodaje sopstvenih blagajničkih zapisa, a od 31. januara započela je sa organizovanjem aukcijskih repo prodaja dugoročnih obveznica Republike Srbije.
4) Narodna banka Srbije započela je 12. avgusta 2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.

Podaci Narodne banke Srbije

25. Dnevni konformni koeficijenti po mesečnim stopama zatezne kamate u 2010. godini

Dani	Januar 1,3040 %	Februar 1,2035 %	Mart 2,1080%	April 1,6055%	Maj 1,5050%	Jun 1,5050%
1	0,00041801	0,00042735	0,00067316	0,00053106	0,00048198	0,00049805
2	0,00083620	0,00085488	0,00134677	0,00106240	0,00096420	0,00099635
3	0,00125456	0,00128259	0,00202084	0,00159402	0,00144665	0,00149490
4	0,00167310	0,00171048	0,00269535	0,00212592	0,00192933	0,00199370
5	0,00209182	0,00213856	0,00337033	0,00265811	0,00241224	0,00249275
6	0,00251070	0,00256682	0,00404575	0,00319058	0,00289538	0,00299204
7	0,00292977	0,00299527	0,00472164	0,00372333	0,00337876	0,00349158
8	0,00334900	0,00342389	0,00539797	0,00425636	0,00386237	0,00399138
9	0,00376842	0,00385270	0,00607476	0,00478968	0,00434622	0,00449142
10	0,00418801	0,00428170	0,00675201	0,00532328	0,00483030	0,00499171
11	0,00460777	0,00471087	0,00742972	0,00585716	0,00531461	0,00549225
12	0,00502771	0,00514023	0,00810788	0,00639133	0,00579915	0,00599304
13	0,00544783	0,00556978	0,00878649	0,00692578	0,00628393	0,00649407
14	0,00586812	0,00599950	0,00946557	0,00746052	0,00676894	0,00699536
15	0,00628858	0,00642941	0,01014510	0,00799554	0,00725419	0,00749690
16	0,00670923	0,00685951	0,01082508	0,00853084	0,00773967	0,00799869
17	0,00713004	0,00728979	0,01150553	0,00906643	0,00822538	0,00850072
18	0,00755104	0,00772025	0,01218643	0,00960230	0,00871133	0,00900301
19	0,00797221	0,00815089	0,01286779	0,01013845	0,00919751	0,00950555
20	0,00839355	0,00858172	0,01354961	0,01067490	0,00968393	0,01000833
21	0,00881508	0,00901274	0,01423189	0,01121162	0,01017058	0,01051137
22	0,00923677	0,00944394	0,01491463	0,01174863	0,01065746	0,01101466
23	0,00965865	0,00987532	0,01559783	0,01228593	0,01114458	0,01151820
24	0,01008070	0,01030689	0,01628149	0,01282351	0,01163194	0,01202199
25	0,01050293	0,01073864	0,01696561	0,01336138	0,01211952	0,01252603
26	0,01092533	0,01117057	0,01765019	0,01389953	0,01260735	0,01303032
27	0,01134791	0,01160269	0,01833523	0,01443797	0,01309541	0,01353486
28	0,01177067	0,01203500	0,01902073	0,01497669	0,01358370	0,01403966
29	0,01219360		0,01970669	0,01551570	0,01407223	0,01454470
30	0,01261671		0,02039311	0,01605500	0,01456100	0,01505000
31	0,01304000		0,02108000		0,01505000

26. Aktuelna ekonomska kretanja podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)"
Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije

Sredinom januara Vlada Republike Srbije je usvojila Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2010, koji je nastavak realizacije mera iz 2009. godine. Osnovni cilj Programa jeste da se u uslovima svetske ekonomske krize, očuvaju radna mesta uz mogućnost otvaranja novih, kao i da se ostvari blagi privredni rast. Kroz ovaj Program država će u 2010. godini ukupno dati 3,535 mlrd. dinara, dok će banke privredi i građanima plasirati oko 90 mlrd. dinara. Krajem marta usvojen je paket subvencionisanih dinarskih gotovinskih i dinarskih potrošačkih kredita u cilju povećanja kupovne moći građana, podsticanja domaće tražnje i domaće proizvodnje.

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stand-by aranžman od 2,9 mlrd. EUR, a nakon povlačenja prve i druge tranše kredita obaveze prema MMF u decembru 2009. iznosile su 1,1 mlrd. EUR. U februaru 2010. Vlada Republike Srbije postigla je dogovor sa misijom MMF o trećoj reviziji Stand-by aranžmana. Odbor izvršnih direktora MMF 31. marta pozitivno je ocenio sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa Republike Srbije, što je omogućilo da 6. aprila budu povučena sredstva za jačanje deviznih rezervi zemlje u iznosu od 180 mil. EUR (što je polovina raspoložive treće tranše). Ukupno iskorišćena sredstva iz aranžmana sa MMF iznose 1,3 mlrd. EUR.

Ekonomski razvoj. U 2009. je usled dejstva krize došlo do smanjenja bruto domaćeg proizvoda za 3% i značajnog pada BDV sektora industrije, građevinarstva i trgovine (12,2%, 17,1% i 8,7% respektivno). Nasuprot ovome, sektori saobraćaja i telekomunikacija kao i finansijskog posredovanja su zadržali relativno visoke stope rasta (7,2% 5,1% respektivno). Privredna aktivnost zemlje je početkom 2010. počela postepen oporavak. Procenjuje se rast BDP u Q1 2010. u odnosu na Q1 prethodne godine od 1,3%, i rast BDV od 2,3%.

U periodu januar-februar ove godine, došlo je do blagog oporavka izvoza, na šta ukazuju desezonirani podaci (izraženo u EUR izvoz u februaru u odnosu na januar raste za 5,7%). Izvezeno robe u vrednosti od 872,1 mil. EUR što je povećanje za 13,3% u odnosu na isti period 2008. Vrednost uvoza iznosi 1657,5 mil. EUR i smanjena je za 5,3%, deficit je 785,4 mil. EUR i manji je za 19,8%. U izvozu najveće učešće imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, povrće i voće, žitarice i proizvodi od njih i električne mašine i aparati, a u uvozu prirodni gas, nafta i naftni derivati, električne mašine i aparati, obojeni metali i drumska vozila. EU je dominantna spoljnotrgovinska destinacija Srbije, i na ovu ekonomsku integraciju odnosilo se 56,0% robnog prometa u periodu januar-februar 2010. godine.

Trend oporavka inustrijske proizvodnje započet u Q4 2009. godine nastavljen je i početkom 2010. godine. Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-februar 2010, u odnosu na isti period 2009. veći je za 3,0%. Rast proizvodnje ostvaren je u dva industrijska sektora: vađenju ruda i kamena 12,5% i u prerađivačkoj industriji 4,6%, dok pad zabeležen u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode 3,4%. Fizički obim industrijske proizvodnje u februaru 2010, u odnosu na februar 2009. veći je za 2,8%. Oblasti koje su najviše uticale na rast industrijske proizvodnje u februaru 2010. godine su: proizvodnja osnovnih metala (rast 40,8%), proizvodnja motornih vozila i prikolica (117,5%), proizvodnja električne energije (3,3%), vađenje sirove nafte i gasa (24,6%), proizvodnja nameštaja (11,0%) i reciklaža (64,8%).

Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), BCI indikator poslovne klime prerađivačke industrije zabeležio je istu vrednost kao i u januaru 2010. godine, ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Ocena proizvodnje je za 9 procentnih poena smanjena u odnosu na januar 2010., ali je za 23 procentnih poena veća u odnosu na februar 2009. godine. Na osnovu proizvodnih očekivanja, u naredna tri meseca ne očekuju se bitnije promene nivoa proizvodnje.

Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-februar 2010. godine, u odnosu na isti period 2009, manji je nominalno za 3,8%, a realno za 10,6%.

Tržište rada. U periodu januar-februar 2010. godine nastavljena je tendencija pada ukupne zaposlenosti za 6,8%, u preduzećima, ustanovama i organizacijama za 3,7% i privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih za 14,6% u odnosu na isti period 2009. Najveće smanjenje zaposlenih na nivou delatnosti je u prerađivačkoj industriji 8,9% (31.334 lica). U periodu januar-februar 2010. godine nastavljena je tendencija povećanja broja lica koja traže zaposlenje i nezaposlenih. Prosečan broj lica koja traže zaposlenje u periodu januar-februar 2010. godine bio je 843.951 što je za 4,1% više u odnosu na isti period 2009. Od tog broja, 759.504 su lica nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 2,2% više u odnosu na isti period 2009.

Prosečno isplaćena neto zarada zaposlenih u februaru iznosila je 32.336 dinara što je povećanje od 8,0% nominalno, a 7,8% realno u odnosu na januar. Realno smanjenje neto zarada u prva dva meseca u odnosu na isti period prošle godine iznosi 0,4%. Prosečna penzija u januaru 2010. iznosila je 19.821 dinara i realno je smanjena za 4,4% u odnosu na januar 2009. i iznosi 66% prosečne neto zarade. Najvišu prosečnu neto zaradu u februaru 2010. godine imali su zaposleni u finansijskom posredovanju (79.967 dinara), vazdušnom saobraćaju (69.871 dinar), vađenju sirove nafte i gasa (67.011 dinara), proizvodnji duvanskih proizvoda (65.911 dinara), osiguranju i penzijskim fondovima (60.146 dinara), organizacijama na bazi učlanjenja (57.398 dinara), a najnižu u nekim oblastima prerađivačke industrije, kao što su proizvodnja odevnih predmeta i krzna (13.411 dinara), prerada i proizvodi od drveta i plute (14.069 dinara), proizvodnja kože i predmeta od kože, obuće (16.646 dinara), proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina (17.089 dinara).

Cene. Sa januarskim mesečnim rastom potrošačkih cena od 0,5%, februarskim od 0,3% i martovskim od 1,2%, u prvom kvartalu 2010. godine ostvarena je ukupna inflacija od 2,0% (mart 2010/decembar 2009), a njen međugodišnji rast iznosio je 4,7% (mart 2010/mart 2009). Posmatrano po grupama proizvoda i usluga najveći rast cena u posmatranom periodu zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (8,4%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (6,3%), Obrazovanje (3,4%), Transport (2,7%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje (2,3%) i Ostala roba i usluge (po 2,1%). Blagi pad cena zabeležen je u grupi Hrana i bezalkoholna pića (0,4%), dok su cene ostalih proizvoda i usluga zabeležile umeren rast.

Monetarna kretanja. Tokom proteklog perioda 2010. smanjen je stepen restriktivnosti monetarne politike (snižena je referentna kamatna stopa sa 9,5% početkom godine na 8,5% početkom aprila 2010). Plasmani banaka krajem februara 2010. godine (1.363,9 mlrd. dinara) zabeležili su rast od 4,4% u odnosu na kraj decembra 2009. godine (1.306,1 mlrd. dinara), uz veći rast plasmana preduzećima (4,5%) od plasmana stanovništvu (3,8%). Ukupna štednja stanovništva krajem februara 2010. iznosila je 612,0 mlrd. dinara (devizna 599,7 mlrd. dinara, a dinarska 12,3 mlrd. dinara) i u odnosu na kraj decembra 2009. povećana je za 6,0% (devizna za 6,1%, a dinarska za 4,0%).

Bilans plaćanja. Deficit na tekućem računu iznosio je 136,8 mil. EUR. Negativan saldo tekućeg računa bez jednostranih transfera dostigao je 66,9% vrednosti iz januara 2009. i iznosio je 142,4 mil. EUR. SDI, u neto izrazu, iznosile su 123,3 mil. EUR i na međugodišnjem nivou bile su veće su za 60,8 mil. EUR. Značajan deo investicionog priliva odnosio se na: Veliku Britaniju (48,3 mil. EUR), SAD (41,8 mil. EUR).

Spoljni dug u januaru 2010. godine iznosio je 22,8 mlrd. EUR i na nivou je iz decembra 2009. Dugoročne obaveze od 20,6 mlrd. EUR, u odnosu na decembar 2009, bile su veće 224,1 mil. EUR. Obaveze prema Svetskoj banci iznosile su 1,4 mlrd. EUR, dok je dug na osnovu IDA aranžmana 0,5 mlrd. EUR. Aktivnosti Svetske banke u 2010. i u narednim godinama biće usmerene na realizaciju programskih zajmova za unapređenje poslovnog okruženja, jačanje finansijske discipline, kontinuiranu reformu društvenih i restrukturiranje javnih preduzeća, unapređenje finansijskog i infrastrukturnog sektora, a posebno na pružanje finansijske podrške za realizaciju putnog pravca Koridor 10.

U februaru 2010. ukupne devizne rezerve dostigle su nivo od 12,1 mlrd. EUR i u odnosu na decembar 2009. su veće za 112,0 mil. EUR (0,9%). Pokrivenost novčane mase M1 deviznim rezervama, u odnosu na decembar 2009. je veća za 60,4% i u februaru 2010. je iznosila 506,7%.

Kurs dinara se u periodu januar-mart kretao u rasponu od 95,88 do 99,88 RSD/EUR i u rasponu od 66,73 do 74,95 RSD/USD a najveće oscilacije kursa dinara u odnosu na evro zabeležene su u januaru. Fluktuacije kursa, u odnosu na EUR, na mesečnom nivou su iznosile: -2,6%, -1,3% i -0,4%, a u odnosu na USD: -3,9%, -3,2% i -2,6% respektivno. NBS je u cilju stabilizacije nacionalne valute i efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta intervenisala: u januaru sa 245,5 mil. EUR, u februaru sa 196,0 mil. EUR i u martu sa 190,0 mil. EUR.

Javne finansije. U periodu januar-februar 2010. ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 16 mlrd. dinara, prihodi su iznosili 94,9 mlrd. dinara, a rashodi 110,9 mlrd. dinara. U odnosu na isti period 2009. primanja budžeta nominalno su veća za 7,1%, a realno za 2,7%, dok su izdaci budžeta nominalno veći za 12,5%, a realno za 7,8%.

Privatizacija. U periodu januar-mart 2010. godinena tendersku i aukcijsku privatizaciju ponuđeno je 62 preduzeća, od kojih je privatizovano 32% odnosno 20 preduzeća. Sva preduzeća prodata su metodom aukcijske privatizacije, a ostvaren je privatizacioni prihod od 2,2 mil. EUR i obezbeđeno je 865 hilj. EUR za investicije. Najznačajniji prihod (1,2 mil. EUR) ostvaren je privatizacijom preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju Hercegovina Žitište, a najveće investicije ugovorene su prodajom društvenog preduzeća Industrije brusnih alata Ada.

Preko Akcijskog fonda, u prvom kvartalu 2010. godine, realizovana je prodaja manjinskih paketa akcija 71 kompanije, pri čemu je ostvaren privatizacioni prihod od 2,9 mil. EUR. Strani kupci učestvovali su u kupovini manjinskog paketa akcija pet preduzeća (Poliester Priboj, Savremena administracija Beograd, 1. maj Bogatić, Geomašina Beograd i CTP BAU Beograd).

Rezultati posebnih istraživanja i analiza u Republičkom zavodu za razvoj:

Mobilnost i razvoj humanog kapitala Srbije. Iako u Srbiji od 2000. godine konstantno raste kvalitet života, tek se od 2004. godine ona nalazi u grupi zemalja sa visokim nivoom humanog razvoja. Povećanjem očekivanog trajanja života na 73,8 godina, stope pismenosti na 96,4% i zahvaljujući rastu BDP per capita po kupovnoj moći na 9.492 dolara, Srbija je 2006. godine zauzela 67. mesto u svetu (HDI indeks 0,821). Prema dostignutoj vrednosti društvenog razvoja u 2007, Srbija zauzima 35. mesto u Evropi, a zadržava 67. mesto na svetskoj rang listi (HDI indeks 0,826). U zemlje OECD-a emigriralo je čak više od milion stanovnika iz Srbije, pretežno niskog nivoa obrazovanja (52,1%), čija je stopa nezaposlenosti iznosila 16,3% ukupne radne snage nezaposlenih migranata tog obrazovnog profila. Fenomen velike emigracije je u Srbiji odavno prisutan. Emigracije snažno učestvuju u ekonomskom životu Srbije. Kroz doznake u Srbiju je u 2008. godini stiglo 1,7 mlrd. evra od emigranata u inostranstvu, što predstavlja 5% BDP.

Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 3/2010 Republičkog zavoda za razvoj

27. Kretanje indeksa akcija Beogradske berze - BELEXline

1) Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXline

Datum	Vrednost indeksa
30.09.2004.	1.000,00
31.12.2004.	1.161,30
30.12.2005.	1.954,35
29.12.2006.	2.658,16
31.12.2007.	3.830,84
31.12.2008.	1.198,34
31.12.2009.	1.311,84
11.01.2010.	1.329,55
01.02.2010.	1.336,60
01.03.2010.	1.353,42
01.04.2010.	1.313,70
04.05.2010.	1.412,80
01.06.2010.	1.270,00
16.06.2010.	1.218,25
Istorijski Max (03.05.2007)	5.007,34
Istorijski Min (01.04.2009)	841,99

U odnosu na 31.12.2009. godine, index BELEXline je sa 16.6.2010. godine smanjen za 7,1%.

2) Index BELEX15

Datum	Vrednost indeksa
1.10.2005.	1.000,00
31.12.2006.	1.675,20
31.12.2007.	2.318,37
31.12.2008.	565,18
31.12.2009.	663,77
11.01.2010.	676,17
1.02.2010.	683,76
1.03.2010.	698,47
1.04.2010.	688,82
4.05.2010.	746,04
1.06.2010.	665,80
16.06.2010.	625,91
Istorijski Max (3.05.2007)	3.335,20
Istorijski Min (11.03.2009)	347,46

U odnosu na 31.12.2009. godine, index BELEX 15 je sa 16.6.2010. godine smanjen za 5,7%.

3) Index BELEXsentiment

- za mesec jun 2009. godine iznosi 94,15
- za mesec jul 2009. godine iznosi 96,70
- za mesec avgust 2009. godine iznosi 100,94 poena
- za mesec septembar 2009. godine iznosi 126,60 poena
- za mesec oktobar 2009. godine iznosi 136,80 poena
- za mesec novembar 2009. godine iznosi 120,02 poena
- za mesec decembar 2009. godine iznosi 114,67 poena
- za mesec januar 2010. godine iznosi 100,92 poena
- za mesec februar 2010. godine iznosi 103,89 poena
- za mesec mart 2010. godine iznosi 106,27 poena
- za mesec april 2010. godine iznosi 123,43 poena
- za mesec maj 2010. godine iznosi 116,73 poena
za mesec jun 2010. godine iznosi 100,78 poena.

BELEXsentiment za jun 2010. iznosi 100,78 poena

Realnost je u maju demantovala većinu tržišnih učesnika. Nasuprot pozitivnim očekivanjima, indeksi Beogradske berze su doživeli sunovrat. Od ukupno 20 radnih dana u maju, Belex15 je rastao samo dva dana, a Belex Line tri. Da nije bilo osetnijeg rasta oba indeksa poslednjeg trgovačkog dana, situacija bi bila još nepovoljnija; ovako, Belex15 je mesec završio sa -10,35%, a Belex Line sa -11,44%.

Ako je za utehu, sličnu sudbinu imale su i berze širom sveta. Evropa je svakako bila u epicentru finansijskih i političkih dešavanja u proteklom mesecu. Jedna od najčešćih tema o kojoj se pričalo i pisalo je svakako dužnička kriza u Evropi. Iako su predstavnici vodećih evropskih zemalja, uz neizostavne kritike ponavljali kako neće ostaviti Grčku u problemu, konačno je nešto konkretno moralo i da se uradi. Veliki gubici na berzama i konstantan pad vrednosti evra, bili su dovoljan znak ozbiljnosti situacije. Dana 10. maja, nekoliko sati pre otvaranja azijskih berzi, nakon sastanka koji je trajao čitavih 11 sati, ministri finansija EU javnosti su saopštili plan za stabilizaciju zone evra u vrednosti od 750 milijardi evra. Zbog rastućih tenzija u Španiji i u još nekim zemljama, poslat je jasan signal: nova Grčka se ne sme dogoditi. Međutim, to je samo na kratko smirilo nervozu investitora. Usled oštrih mera štednje koje pojedine zemlje moraju da primene, pojavila se opravdana bojazan da će to negativno uticati na oporavak čitavog regiona, da će zbog toga ceo region ponovo pasti u recesiju. Takođe, zbog pada vrednosti evra, krenula su nagađanja da će Kina početi da prodaje evropske obveznice, itd. Volatilnost se vratila na tržišta.

Što se tiče Beogradske berze, razloga za glavobolju je i dalje na pretek. Više od kretanja cena akcija, zabrinjava činjenica da se još uvek ne vidi šta bi moglo da probudi domaće aktere iz zimskog sna. Primera radi, 29. maja je javno objavljena vest da predstavnici kanadskog građevinskog giganta Lavalina početkom juna dolaze u Beograd kako bi sa državnim zvaničnicima razgovarali o kupovini akcija Energoprojekt holdinga. Akcije Energoprojekt holdinga se kotiraju na prime marketu Beogradske berze. Pa ipak, sve to skupa je bilo dovoljno za promet od jedva 20.000 evra, uz rast cene od 7%.

Vrednost BELEXsentimenta za jun od 100,78, pokazuje da su optimisti neznatno nadjačali pesimiste. Jun 2010. godine je takođe i jedanaesti uzastopni mesec za koji učesnici na tržištu imaju pozitivna očekivanja.

Komentar Beogradske berze

4) Indikatori učešća stranih investitora u prometu na Beogradskoj berzi

FIS	Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama
b-FIS	Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - kupovna strana
s-FIS	Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcijama - prodajna strana
FIB	Učešće stranih investitora u ukupnom prometu obveznicama
FIT	Učešće stranih investitora u ukupnom prometu

m/y	FIS
maj 2010.	44,05%
apr 2010.	51,92%
mar 2010.	54,08%
feb 2010.	23,88%
jan 2010.	38,41%
dec 2009.	47,15%
nov 2009.	56,80%
okt 2009.	48,60%
sep 2009.	48,25%
avg 2009.	42,84%
jul 2009.	27,64%
jun 2009.	33,14%

m/y	b-FIS
maj 2010.	66,38%
apr 2010.	69,30%
mar 2010.	74,27%
feb 2010.	34,29%
jan 2010.	41,36%
dec 2009.	2,74%
nov 2009.	61,04%
okt 2009.	52,32%
sep 2009.	52,01%
avg 2009.	48,76%
jul 2009.	22,78%
jun 2009.	41,03%

m/y	s-FIS
maj 2010.	21,72%
apr 2010.	34,53%
mar 2010.	33,88%
feb 2010.	13,47%
jan 2010.	35,46%
dec 2009.	91,56%
nov 2009.	52,56%
okt 2009.	44,87%
sep 2009.	44,48%
avg 2009.	36,93%
jul 2009.	32,49%
jun 2009.	25,25%

m/y	FIB
maj 2010.	15,34%
apr 2010.	3,88%
mar 2010.	11,28%
feb 2010.	22,89%
jan 2010.	22,12%
dec 2009.	7,16%
nov 2009.	4,08%
okt 2009.	16,46%
sep 2009.	4,37%
avg 2009.	4,36%
jul 2009.	5,14%
jun 2009.	5,28%

m/y	FIT
maj 2010.	39,00%
apr 2010.	45,93%
mar 2010.	45,37%
feb 2010.	23,80%
jan 2010.	35,11%
dec 2009.	46,37%
nov 2009.	53,84%
okt 2009.	43,31%
sep 2009.	43,02%
avg 2009.	32,10%
jul 2009.	20,91%
jun 2009.	25,05%

28. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja

(ažurirano 10.6.2010. godine)

Prethodna godina = 100

	2001.	2002.	2003.	2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Bruto domaći proizvod, tekuće cene, mlrd dinara	762.2	972.6	1,125.8	1,380.7	1,683.5	1,962.1	2,302.2	2.722,5	2.953,51	3.159,71
Bruto domaći proizvod, mil. EUR	12,820.9	16,028.4	17,305.9	19,026.2	20,305.6	23,304.9	28,784.6	33.417.9	31.5111	33.016 1
Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR	1,708.7	2,137.1	2,313.4	2,549.4	2,729.0	3,144.4	3,899.5	4,546.5	4.3041	4.5281
Bruto domaći proizvod, realni rast, u %	5.6	3.9	2.4	8,3	5.6	5,2	6,9	5,5	-3,02	1,51

Cene i troškovi života, stope rasta										IV
Potrošačke cene, kraj perioda	-	-	-	-	-	-	11.0	8.6	6.6	2.5
Troškovi života, prosek perioda	93.3	16.6	9.9	11.4	16,2	11,7	7.0	13.5	8.6	4.2

Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR3										I-IV
Izvoz robe	1,922.2	2,201.7	2,442.4	2,831.6	3,608.3	5,102.5	6,432.2	7,428.3	5,961.6	2,050,3
Izvoz robe u EU	892.4	960.7	1,202.3	1,456.5	2,117.6	2,942.9	3,602.7	4,028.4	3,195.7	1.191,2
Uvoz robe	4,759.2	5,956.8	6,589.3	8,623.3	8,439.2	10,462.6	13,506.8	15,494.5	11,157.3	3.723,3
Uvoz kapitalnih proizvoda4	-	-	-	2,495.3	1,971.6	2,429.8	3,495.9	3,829.8	2,664.5	533,3
Uvoz intermedijarnih proizvoda4	-	-	-	2,830.6	3,027.6	3,781.4	4,892.1	5,271.3	3,804.2	1.057,6
Deficit robne razmene	-2,837.0	-3,755.1	-4,146.9	-5,791.7	-4,830.9	-5,360.1	-7,074.5	-8,066.1	-5,195.6	-1,673,0

										I-IV
Deficit tekućih transakcija (bez donacija)5,6	-977.0	-1,838.4	-1,671.5	-2,659.9	-2,068.2	-3,322.8	-4,780.9	-6,251.77	-1,940.8	-846,6
Deficit tekućih transakcija (bez donacija), % BDP	-7.6	-11.5	-9.7	-14.0	-10.2	-14.3	-16.6	-18,7	-6,2	-
Platni bilans, ukupno5,6	562.0	996.0	827.0	343.0	1,647.0	4,269.0	742.1	-1,686.6	2,363.5	-105,6
Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR6	184.0	500.0	1,194.0	774.0	1,250.0	3,323.0	1,820.8	1,824.4	1,372.5	358,7

Monetarni i devizni pokazatelji, kraj perioda										IV
Dinarski primarni novac, mil. dinara	41,643	69,543	72,267	82,383	100,341	143,409	169,020	319,781	254,268	194,890
Novčana masa M3, mil. dinara	125,414	191,492	244,731	322,876	458,870	634,470	903,871	992,151	1,205,570	1,226,461
Ukupni plasmani banaka, mil. dinara	263,640	171,873	228,429	334,850	509,379	594,336	827,297	1,117,196	1,298,737	1,397,231
Plasmani privredi	246,887	151,626	195,442	264,177	370,391	380,395	506,991	708,882	849,045	913,898
Plasmani stanovništvu	5,277	16,139	29,333	66,356	131,860	203,318	305,457	381,919	418,298	446,493
Devizne rezerve NBS, mil. EUR	1,325	2,208	2,854	3,131	4,952	9,041	9,660	8,190	10,602	10,768
Vrednost USD u odnosu na dinar	67.67	58.98	54.64	57.94	72.22	59.98	53.73	62.90	66.73	74.96
Vrednost EUR u odnosu na dinar	59.71	61.52	68.31	78.89	85.50	79.00	79.24	88.60	95.89	99.27
Štednja stanovništva u mil. EUR, kraj perioda	330	813	1,100	1,465	2,275	3,414	5,029	4,881	6,133	6,392

Zaposlenost, zarade i penzije										I-IV
Broj zaposlenih, prosek, u 0007	2,102	2,067	2,040	2,051	2,069	2,026	2,002	1,999	1,889	1,844
Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda, u 000	-	-	-	-	896	916	785	728	730	772
Stopa nezaposlenosti, MOR	-	-	-	19.5	21.8	21.6	18.8	14.4	16,9	17,48
Neto zarade, prosek perioda, u dinarima9	6,078	9,208	11,500	14,108	17,443	21,707	27,759	32,746	31,733	32,666
- realne stope rasta	16.5	29.9	13.6	10.1	6.4	11.4	19.5	3.9	0.2	2,0
Prosečna penzija, prosek perioda, u din.	4,505	6,134	7,393	8,725	10,568	12,151	13,612	17,660	19,788	19,832
- realne stope rasta	17.9	16.8	9.7	5.9	4.2	2.9	4.7	14.2	3.3	-3.8

Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO zaposlenih.

1 Procena MFIN, Revidirani Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu.
2 Procena RZS.
3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora.
4 Nova klasifikacija se primenjuje od 2004. godine.
5 Za preračunavanje iz dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru do 2006. godine. Za naredne godine podaci NBS.
6 Od 2007. godine nova metodologija platnog bilansa.
7 Republički zavod za statistiku je korigovao podatke o broju zaposlenih od marta 2009. godine, između ostalog usled sređivanja evidencije Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
8 Prema anketi o radnoj snazi iz oktobra 2009. godine.
9 Od januara 2009. godine Republički zavod za statistiku je proširio obuhvat jedinica posmatranja. Pored zarada isplaćenih zaposlenima kod pravnog lica, pri izračunavanju prosečnih zarada uzimaju se u obzir i zarade isplaćene zaposlenima kod preduzetnika (fizička lica).

29. Indikatori eksterne pozicije Srbije

	2001.	2002.	2003.	2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	I 2010.
	2001.	2002.	2003.	2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	I 2010.
INDIKATORI EKSTERNE LIKVIDNOSTI (u %)
Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima)	3,2	4,1	4,7	3,9	6,2	9,0	7,4	5,5	9,6	9,9
Devizne rezerve/kratkoročni dug	114,0	223,5	336,3	425,0	385,9	717,3	729,8	336,4	464,5	475,5
Devizne rezerve/BDP	10,3	13,6	16,4	16,4	24,3	38,7	33,5	24,4	34,9	34,2
Otplata duga/BDP	0,8	1,4	2,0	3,9	4,7	7,0	10,0	10,3	10,9	12,5
Otplata duga/izvoz robe i usluga	3,8	7,0	9,0	16,5	17,7	23,5	33,9	34,0	39,1	42,8
INDIKATORI EKSTERNE SOLVENTNOSTI (u %)
Spoljni dug/BDP	98,3	67,2	62,7	54,4	64,3	63,9	61,8	65,2	75,0	76,2
Kratkoročni dug/BDP	9,1	6,1	4,9	3,9	6,3	5,4	4,6	7,3	7,5	7,2
Spoljni dug/izvoz robe i usluga	468,2	344,6	282,2	231,4	245,1	214,2	204,8	214,6	268,8	270,0
INDIKATORI IZLOŽENOSTI FINANSIJSKOM RIZIKU (u %)
Devizne rezerve/M1	135,9	143,3	195,3	221,0	291,1	356,5	306,9	300,3	393,4	463,2
Devizne rezerve/primarni novac	136,3	132,0	168,0	166,2	170,3	177,8	173,9	140,6	190,4	201,7
STEPEN OTVORENOSTI EKONOMIJE (IZVOZ + UVOZ)/BDP	60,2	59,3	63,9	73,7	73,6	81,2	84,3	83,9	71,5	75,3
MEMORANDUM: (u milionima evra)
BDP	12.821	16.028	17.306	19.026	20.306	23.305	28.785	33.418	30.385	6.885
Spoljni dug	12.609	10.768	10.857	10.355	13.064	14.884	17.789	21.800	22.787	23,278
Servisiranje spoljnog duga	102	218	348	736	945	1.635	2.885	3.453	3.314	859
Devizne rezerve centralne banke	1.325	2.186	2.840	3.117	4.935	9.025	9.641	8.160	10.602	10.444
Kratkoročni dug	1.163	978	844	733	1.279	1.258	1.321	2.426	2.282	2.197
Bilans tekućih transakcija	282	-671	-1.347	-2.620	-1.778	-2.356	-4.615	-6.089	-1.743	-725

KREDITNI REJTING	Nov. 2004.	Jul 2005.	Feb. 2006.	Jun 2007.	Mart 2008.	Dec. 2009.
KREDITNI REJTING	Standard & Poor’s: B+	Standard & Poor’s i Fitch: BB-	Standard & Poor’s: BB-/pozitivan; Fitch: BB-/stabilan	Standard & Poor’s i Fitch: BB-/stabilan	Standard & Poor’s i Fitch: BB-/negativan	Standard & Poor’s i Fitch: BB-stabilan

Metodološka objašnjenja:
Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima) − odnos deviznih rezervi na kraju posmatranog perioda i prosečnog mesečnog uvoza robe i usluga tokom tog perioda.
Devizne rezerve/kratkoročni dug (u %) − odnos stanja deviznih rezervi i stanja kratkoročnog duga krajem posmatranog perioda.
Devizne reserve/BDP (u %) − stanje deviznih rezervi na kraju posmatranog perioda u odnosu na BDP.
Otplata duga/BDP (u %) − odnos otplate duga i BDP-a tokom posmatranog perioda.
Otplata duga/izvoz (u %) − odnos otplate duga i izvoza robe i usluga tokom posmatranog perioda.
Dug/BDP (u %) − odnos stanja duga na kraju posmatranog perioda i BDP-a.
Dug/izvoz (u %) − odnos stanja duga na kraju posmatranog perioda i vrednosti godišnjeg izvoza robe i usluga.
Devizne reserve/M1 (u %) − odnos stanja deviznih rezervi i novčane mase na kraju posmatranog perioda.
(Izvoz + uvoz)/BDP (u %) − odnos vrednosti izvoza i uvoza robe i usluga i BDP-a tokom posmatranog perioda.

Napomene:
1.Podaci su podložni korigovanju prema zvaničnim izvorima.
2.U publikaciji MMF-a International Financial Statistics od oktobra 2006. pojavljuje se stranica za Republiku Srbiju s
podacima iz monetarne statistike. Za potrebe tog izveštaja, NBS je svoje statističke izveštaje uskladila s međunarodnim
statističkim standardima i metodologijom koja je, na nivou MMF-a, usklađena za sve zemlje. S tim u vezi, uskladili smo
indikatore izloženosti finansijskom riziku.
3. Razmena sa Crnom Gorom registrovana je prema pripadajućim transakcijama od 2003. godine.
4. Otplata spoljnog duga ne uključuje prevremenu otplatu duga;
5. BDP za 2010. godinu je procena Narodne banke Srbije.
6. U skladu s BPM5, deo procenjenih doznaka prebačen je iz finansijskog u tekući bilans.

Podaci Narodne banke Srbije

30. Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji

Godina - Mesec	Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici (bez poreza i doprinosa)	Potrošačka korpa u Republici		Odnos zarade i potrošačke korpe
Godina - Mesec		Prosečna	Minimalna	(3:2)	(4:2)
1	2	3	4	5	6
2000. septembar	2.576	8.896,66	5.403,66	3,45	2,09
2000. decembar	4.061	12.071,07	7.203,44	2,97	1,77
2001. decembar	8.456	16.321,52	9.787,58	1,93	1,16
2002. decembar	11.555	16.886,64	10.383,52	1,46	0,90
2003. decembar	14.528	17.820,83	10.978,97	1,23	0,76
2004. decembar	17.346	20.745,95	12.640,38	1,20	0,73
2005. decembar	22.079	24.680,16	15.343,86	1,12	0,69
2006. decembar	28.267	26.211,12	16.262,17	0,93	0,58
2007. decembar	34.471	30.109,68	18.991,52	0,87	0,55
2008. decembar	38.626	33.573,10	21.298,22	0,87	0,55
2009. decembar	36.789	35.782,70	22.465,06	0,97	0,61
2010. januar	29.929	36.067,49	22.342,16	1,21	0,75
2010. februar	32.336	36.196,45	22.469,58	1,12	0,69
2010. mart	33.508	36.202,56	22.542,53	1,08	0,67
2010. april	34.952	37.070,48	23.273,94	1,06	0,67
INDEXI
IV 2010/IV 2009	107,3	101,6	100,4
XII 2009/XII 2008.	95,2	106,6	105,5
XII 2008/XII 2007.	112,05	111,5	112,1
XII 2007/XII 2006.	121,9	114,9	116,8
XII 2006/XII 2005.	128,0	106,2	106,0
XII 2005/XII 2004.	127,3	119,0	121,4
XII 2004/XII 2003.	119,4	116,4	115,1

Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka RZS Srbije.

31. Uporedni pregled kupovne moći u Republici
septembar 2000 - april 2010. godine

Roba široke potrošnje

R. br.	Artikal	Sep. 2000.	april 2002.	april 2003.	april 2004.	april 2005.	april 2006.	april 2007.	april 2008.	april 2009.	april 2010.
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12
1.	Frižider	4,5	1,9	1,4	1,2	1,1	0,9	0,7	0,6	0,6	0,6
2.	Električni štednjak	3,8	1,7	1,6	1,2	1,0	0,9	0,7	0,6	0,6	0,5
3.	Maš. za pranje rublja	6,4	2,3	2,0	1,6	1,4	1,1	0,8	0,7	0,7	0,6
4.	Kolor TV (56 cm)	4,5	1,9	1,4	1,1	0,9	0,7	0,5	0,8	0,6	0,3
5.	Škoda Fabija 1,2	89,5	27,7	24,9	20,5	18,6	18,9	15,0	12,0	26,3*	23*

Napomena: Tabela pokazuje koliko je prosečnih neto zarada u republici bilo potrebno izdvojiti za nabavku određenih roba široke potrošnje.
* Od januara 2009. godine prati se cena Škode Fabije 1,2

Industrijsko-prehrambeni proizvodi

Red. br.	Artikal	Sep. 2000.	april 2002.	april 2003.	april 2004.	april 2005.	april 2006.	april 2007.	april 2008.	april 2009.	april 2010.
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12
1.	Jestivo ulje,rafinisano	166	129	184	234	243	239	355	292	312	406
2.	Šećer, kristal	187	192	280	356	338	369	394	585	536	546
3.	Svinj. meso sa kostima	17	56	56	73	56	70	111	107	78	102
4.	Kravlje mleko	285	395	475	545	562	577	653	390	440	659
5.	Jogurt	97	234	307	345	337	347	409	395	400	437
6.	Kafa pržena	12	39	49	50	46	41	49	56	47	49
7.	Mineralna voda *	228	539	612	749	459	580	697	870	809	896
8.	Mlečna čokolada	11	22	24	29	29	31	36	43	37	39
9.	Krompir	150	742	670	432	1.158	587	1.049	906	1.073	999
10.	Sladak kupus	-	171	245	957	509	460	866	731	720	794
11.	Svež paradajz	189	168	195	305	317	314	451	350	323	466
12.	Sveža paprika	190	267	280	480	383	411	481	370	321	360
13.	Limun	41	175	181	220	233	260	372	194	342	336
14.	Kokošija jaja	610	2.028	2.450	2.938	2.289	3.558	3.513	3.687	2.867	3.495
15.	Pšenič. brašno T-500	245	363	476	389	679	901	867	613	645	896

Napomena: Tabela pokazuje koliko se kilograma, odnosno litara osnovnih industrijsko-prehrambenih proizvoda (red. br. 1-15) moglo kupiti za jednu prosečnu neto zaradu u Republici.

*Mineralna voda u plastičnoj flaši od 1,5 l (umesto staklene flaše od 1 l)

Pregled je sačinjen u Ministarstvu trgovine i usluga na bazi podataka RZS Srbije.

32. Uporedni pregled kupovne moći po gradovima rangiranim prema zaradama u odnosu na prosek Republike Srbije
april 2010. godine

GRAD	Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici (bez poreza i doprinosa)	Potrošačka korpa u Republici		Odnos zarade i potrošačke korpe
GRAD		Prosečna	Minimalna	(3:2)	(4:2)
1	2	3	4	5	6
Smederevo	44.530	35.958	22.884	0.81	0.51
Beograd	43.408	38.295	24.014	0.88	0.55
Novi Sad	41.307	36.989	22.750	0.90	0.57
Pančevo	38.643	37.791	24.084	0.98	0.62
Zrenjanin	35.961	38.079	24.300	1.06	0.68
Republika Srbija	34.952	37.070	23.274	1.06	0.67
Subotica	32.513	37.852	24.174	1.16	0.74
Užice	32.498	37.868	23.474	1.17	0.72
Kragujevac	32.405	36.972	22.907	1.14	0.71
Šabac	32.181	34.462	21.319	1.07	0,66
S. Mitrovica	32.020	35.848	23.019	1.12	0.72
Zaječar	30.405	35.134	22.234	1.16	0.73
Niš	29.567	36.218	23.123	1.22	0.78
Kraljevo	29.066	34.983	21.703	1.20	0.75
Valjevo	29.024	35.518	22.634	1.26	0.78
Leskovac	26.174	31.075	19.181	1.19	0.73

Izvor: Pregled je sačinjen u Ministarstvu trgovine i usluga na osnovu podataka RZS Srbije

33. Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji - april 2010. godine

Nivo	IV/2010. III/2010.	IV/2010. IV/2009.	I-IV/2010. I-IV/2009.
Indexi prometa robe u tekućim cenama
Republika Srbija	102,9	99,6	98,3
Centralna Srbija	103,7	97,4	96,8
Vojvodina	99,9	108,0	103,9
Indexi prometa robe u stalnim cenama
Republika Srbija	101,8	93,4	91,8
Centralna Srbija	102,6	91,0	90,0
Vojvodina	99,1	102,2	97,5
Saopštenje RZS 151/2010

Komentar:
Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, u aprilu 2010. godine u odnosu na april 2009. godine, manji je u tekućim cenama za 0,4%, a u stalnim cenama za 6,6%.

U aprilu 2010. u odnosu na mart 2010. godine, promet robe je veći u tekućim cenama za 2,9%, a u stalnim cenama za 1,8%.

Promet robe u trgovini na malo u periodu januar - april 2010. godine, u odnosu na isti period 2009. godine, manji je u tekućim cenama za 1,7%, a u stalnim cenama za 8,2%.

34. Zbirni konformni koeficijenti zatezne kamate za period januar - jun 2010. godine

Dani	Januar 2010. 1,3040%	Februar 2010. 1,2035%	Mart 2010. 2,1080%	april 2010. 1,6055%	Maj 2010. 1,5050%	Jun 2010. 1,5050%
1	1,00000000	1,01304000	1,02523194	1,04684383	1,06365090	1,07965885
2	1,00041801	1,01347292	1,02592208	1,04739976	1,06416356	1,08019658
3	1,00083620	1,01390602	1,02661269	1,04795599	1,06467647	1,08073457
4	1,00125456	1,01433931	1,02730376	1,04851251	1,06518963	1,08127284
5	1,00167310	1,01477279	1,02799530	1,04906933	1,06570303	1,08181137
6	1,00209182	1,01520645	1,02868730	1,04962645	1,06621668	1,08235017
7	1,00251070	1,01564029	1,02937977	1,05018386	1,06673058	1,08288923
8	1,00292977	1,01607432	1,03007271	1,05074157	1,06724473	1,08342857
9	1,00334900	1,01650854	1,03076611	1,05129957	1,06775912	1,08396817
10	1,00376842	1,01694294	1,03145998	1,05185787	1,06827376	1,08450805
11	1,00418801	1,01737753	1,03215432	1,05241647	1,06878865	1,08504819
12	1,00460777	1,01781230	1,03284912	1,05297536	1,06930379	1,08558860
13	1,00502771	1,01824726	1,03354439	1,05353455	1,06981918	1,08612928
14	1,00544783	1,01868241	1,03424013	1,05409404	1,07033481	1,08667023
15	1,00586812	1,01911774	1,03493634	1,05465382	1,07085069	1,08721145
16	1,00628858	1,01955325	1,03563301	1,05521390	1,07136683	1,08775294
17	1,00670923	1,01998896	1,03633016	1,05577428	1,07188321	1,08829470
18	1,00713004	1,02042485	1,03702777	1,05633496	1,07239984	1,08883673
19	1,00755104	1,02086092	1,03772586	1,05689593	1,07291672	1,08937903
20	1,00797221	1,02129718	1,03842441	1,05745720	1,07343384	1,08992160
21	1,00839355	1,02173363	1,03912343	1,05801877	1,07395122	1,09046443
22	1,00881508	1,02217026	1,03982293	1,05858064	1,07446885	1,09100754
23	1,00923677	1,02260709	1,04052289	1,05914281	1,07498672	1,09155092
24	1,00965865	1,02304409	1,04122333	1,05970527	1,07550485	1,09209457
25	1,01008070	1,02348129	1,04192424	1,06026804	1,07602322	1,09263850
26	1,01050293	1,02391867	1,04262562	1,06083110	1,07654185	1,09318269
27	1,01092533	1,02435624	1,04332747	1,06139446	1,07706072	1,09372715
28	1,01134791	1,02479399	1,04402980	1,06195812	1,07757985	1,09427188
29	1,01177067	-	1,04473259	1,06252208	1,07809922	1,09481689
30	1,01219360	-	1,04543586	1,06308634	1,07861885	1,09536217
31	1,01261671	-	1,04613961	-	1,07913872	-

Koeficijenti za jun 2010. godine primenjuju se do objavljivanja indeksa cena na malo u Republici Srbiji za jun 2010. godine.

35. Aktuelna ekonomska kretanja - podaci "Srpskog ekonomskog dijagrama (SED)"
Republičkog zavoda za razvoj Republike Srbije

U 2010. godini nastavljen je Program podrške privredi, koji će uz Program za povećanje kupovne moći građana i uz povećanje investicija u infrastrukturu, doprineti ubrzanju oporavka ekonomije, odnosno ostvarenju privrednog rasta. Sredinom januara Vlada Republike Srbije je usvojila Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u 2010, koji je nastavak realizacije mera iz 2009. godine. Osnovni cilj Programa jeste da se u uslovima svetske ekonomske krize, očuvaju radna mesta uz mogućnost otvaranja novih, kao i da se ostvari blagi privredni rast. Država će u 2010. godini ukupno usmeriti 3,535 mlrd. dinara, dok će banke privredi i građanima plasirati oko 90 mlrd. dinara. Za dva i po meseca kroz ovaj Program je plasirano 370 mil. EUR za likvidnost i investicije. Kredite za likvidnost u iznosu od 357 mil. EUR dobilo je 4.426 preduzeća (mala preduzeća 82 mil. EUR, srednja 86 mil. EUR, velika 189 mil. EUR). Odobreno je 136 investicionih kredita vrednosti 13 mil. EUR. Krajem aprila usvojen je dodatni Program subvencionisanih dinarskih kredita za građane (gotovinskih i potrošačkih) u cilju povećanja kupovne moći građana, podsticanja domaće tražnje i proizvodnje. Do 20. aprila banke su odobrile 5.745 dinarskih gotovinskih kredita u vrednosti oko 900 mil. dinara i 483 dinarska potrošačka kredita u vrednosti oko 14,8 mil.

MF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji Stand-by aranžman od 2,9 mlrd. EUR, a nakon povlačenja prve i druge tranše kredita obaveze prema MMF u decembru 2009. iznosile su 1,1 mlrd. EUR. U februaru 2010. Vlada Republike Srbije postigla je dogovor sa misijom MMF o trećoj reviziji Stand-by aranžmana. Odbor izvršnih direktora MMF 31. aprila pozitivno je ocenio sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa Republike Srbije, što je omogućilo da 6. aprila budu povučena sredstva za jačanje deviznih rezervi zemlje u iznosu od 180 mil. EUR (što je polovina raspoložive treće tranše). Ukupno iskorišćena sredstva iz aranžmana sa MMF iznose 1,3 mlrd. EUR. Nastavak pregovora i zaključenje četvrte revizije aranžmana sa MMF zakazano je za sredinu maja. Srbija treba da ispuni dva strukturna uslova: da sprovede penzionu reformu i da donese zakon o fiskalnoj odgovornosti.

Međunarodna ekonomska kretanja. Prema konstatacijama Evropske komisije - European Economic forecast iz maja 2010. godine, privreda EU se postepeno oporavlja. EU postepeno izlazi iz ekonomske recesije od trećeg kvartala prošle godine, u velikoj meri zahvaljujući izuzetnim kriznim merama intervencije definisanim Evropskim ekonomskim planom oporavka, ali podržan i drugim privremenim faktorima. Rast BDP u 2010. godini je projektovan na 0,9% u evro zoni i 1% u EU. Iako su sve EU ekonomije pogođene krizom, prisutne su razlike između njih, tako da se očekuje njihov oporavak različitim brzinama. Za najveće privrede predviđen je jači napredak od proseka - za Nemačku i Francusku ove godine (1,25%), za Poljsku, koja je jedina u EU uspela da izbegne recesiju, prognozirano je da BDP raste elativno brzo 2,7%. Među manjim privredama oporavak je posebno izražen za Luksemburg, Slovačku i Švedsku, za koje se pretpostavlja rast veći od 2% ove godine. Do 2011, za sve zemlje EU, sa izuzetkom Grčke, se očekuje da se vrate na pozitivan ekonomski rast.

Ekonomski razvoj. U 2009. pod uticajem svetske ekonomske krize, privreda Srbije je zabeležila pad BDP od 3%. Postepeni oporavak privredne aktivnosti je započet u drugoj polovini 2009. i nastavljen tokom prvih meseci 2010. Na osnovu ekonomskih kretanja u prvom kvartalu i preduzetih mera i aktivnosti očekuje se oporavak sektora industrije i građevinarstva, kao i nastavak rasta sektora poljoprivrede, saobraćaja i telekomunikacija i finansijskog posredovanja, tako da se u 2010. procenjuje rast BDP od 2%. Osnovni elementi u strukturi domaće tražnje u 2009. su realno smanjeni, a najveći pad su zabeležile investicije u osnovna sredstva (oko 23%). U 2010. godini se očekuje značajan oporavak investicionih ulaganja i umereniji pad lične potrošnje.

U periodu 2001-2009. realizovan je povoljniji ambijent za poslovanje i investiranje privrednih subjekata. Procenjuje se da su investicije u 2008. ostvarile realan rast od oko 72% u odnosu na 2000. godinu (prosečan godišnji rast 7,0%), dok je BDP realno porastao 53% (prosečno godišnje 5,4%). Održivi razvoj zahteva, međutim, više investicija u proizvodni sektor, posebno u sektor razmenjivih dobara. Pored ostvarenog rasta investicija u periodu 2001-2008, one su i dalje na niskom nivou u odnosu na razvojne potrebe. Usled ekonomske krize u 2009. smanjena je vrednost izvedenih građevinskih radova 21,5%, proizvodnja i uvoz opreme (22,1%, odnosno 30,4%), usporeno je kreditiranje privrede, kako dugoročno tako i kratkoročno. Sve ovo ukazuje na visok pad investicione aktivnosti u 2009. godini. Procena RZR je da će investicije ostvariti rast od 15% u 2010. godini, prvenstveno zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima (nastavak izgradnje koridora X i putnih pravaca zapadne i istočne Srbije).

U periodu januar-april 2010. došlo je do blagog oporavka izvoza - izvezeno robe u vrednosti od 1,47 mlrd. EUR što je povećanje za 14,9% u odnosu na isti period 2009. Vrednost uvoza iznosi 2,72 mlrd. EUR i smanjena je za 4,8%, deficit je 1,25 mlrd. EUR i manji je za 20,7%. U izvozu najveće učešće imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, povrće i voće, žitarice i proizvodi od njih i električne mašine i aparati (34,1% od ukupnog izvoza), a u uvozu prirodni gas, nafta i naftni derivati, električne mašine i aparati, obojeni metali i drumska vozila (27,5% ukupnog uvoza). EU je dominantna spoljnotrgovinska destinacija Srbije, i na ovu ekonomsku integraciju odnosilo se 59,6% izvoza i 55,0% uvoza u Q1 2010. godine.

Trend oporavka industrijske proizvodnje započet u Q4 2009. godine nastavljen je i u Q1 2010. godine. Fizički obim industrijske proizvodnje u periodu januar-april 2010. godine, u odnosu na isti period 2009. veći je za 2,8%. Rast proizvodnje ostvaren je u dva industrijska sektora: vađenju ruda i kamena 10,3% i u prerađivačkoj industriji 4,6%, dok je pad zabeležen u sektoru proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode 4,1%. Fizički obim industrijske proizvodnje u aprilu 2010. godine, u odnosu na april 2009. godine veći je za 2,7%. Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2010. godine u odnosu na april 2009. beleži rast kod 13 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje 57%). Oblasti koje su najviše uticale na rast industrijske proizvodnje u aprilu 2010. godine su: proizvodnja motornih vozila i prikolica (124,7%), proizvodnja osnovnih metala (20,4%), prehrambenih proizvoda i pića (3,9%) i vađenje sirove nafte i gasa (33,1%). Procenjuje se da će fizički obim industrijske proizvodnje u 2010. godini zabeležiti rast u intervalu od 3% do 5%.

Na osnovu rezultata istraživanja RZR o poslovnoj klimi (redovne mesečne ankete RZR), BCI indikator poslovne klime prerađivačke industrije nastavio je blagi rast u aprilu 2010. godine, ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Rastući trend BCI opredeljen je boljim ocenama privrednika kod svih komponenti, osim kod zaliha gotovih proizvoda. Prema anketiranim proizvođačima prerađivačke industrije, nastavljen je rastući trend ocene proizvodnje, i u aprilu 2010. godine ocena je da je proizvodnja za dva procentna poena porasla u odnosu na februar (za 24 procentna poena u odnosu na april 2009. godine), ali je još uvek ispod dugoročnog proseka. Na osnovu proizvodnih očekivanja, u naredna tri meseca očekuje se oporavak industrijske proizvodnje i rast međugodišnjih stopa rasta.

U 2009. godini produktivnost rada ostvarila je pad od 2,2%, što je posledica pada industrijske proizvodnje za 12,1% i zaposlenosti u industriji za 10,1%. Trend poboljšanja primećuje se od avgusta prošle godine. Rast produktivnosti rada posledica je kako pokretanja industrijske proizvodnje, tako i daljeg smanjenja zaposlenosti u industriji. U aprilu je produktivnost rada ukupne idustrije zabeležila rast od 9,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine, a 12,0% u odnosu na februar 2010. godine. U prvom kvartalu produktivnost je porasla za 10,5% u odnosu na isti period 2009.

Građevinarstvo je sektor privrede koji je najviše pogođen usled svetske ekonomske i finansijske krize, zbog pada domaće tražnje, smanjenja investicija i pooštravanja uslova kreditiranja. Vrednost građevinskih radova u Republici Srbiji u 2009. godine smanjena je nominalno za 21,5% u odnosu na 2008. godinu, a realno 25,1%. Očekivanom oporavku građevinarstva u 2010. godini doprineće povećanje domaće tražnje kroz realizaciju nfrastrukturnih projekata: Koridor 10, rekonstrukcija i modernizacija infrastrukture u okviru javnih preduzeća, izgradnja stanova. Procenjuje se u 2010. rast BDP građevinarstva za 4%.

U 2009. godini ostvaren je rast bruto dodate vrednosti poljoprivrede, lova, šumarstva i ribarstva od 2,2%, što je rezultiralo doprinosom od 0,3 procentna poena ublažavanju pada ukupne BDV (-2,4%). Poljoprivreda je oblast koja se može brže oporavljati od drugih sektora privrede i u narednom periodu će bitno opredeljivati ukupna privredna kretanja zemlje. Stoga je neophodno podsticajnim merama maksimalno valorizovati prirodne, prerađivačke i ljudske potencijale. Na osnovu očekivanih rezultata poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini procenjuje se rast BDV poljoprivrede za oko 2%.

U 2009. zabeležen je pad fizičkog obima ukupnog saobraćaja od -14,7%, u prevozu putnika za -13,4% i u prevozu robe za -18,9% u odnosu na 2008. godinu. Obim poštanskih aktivnosti beleži pad u 2009. godini od -1,4%. U oblasti telekomunikacija u 2009. godini nastavljen je trend znatnog povećanja obima usluga (28,9%), što je rezultat ekspanzije mobilne telefonije. Polazeći od ispoljenih signala stabilizacije ekonomske situacije, u 2010. godini može se očekivati postepen oporavak aktivnosti u sektoru saobraćaja i dalji pozitivni trend telekomunikacija. Procenjuje se da će sektor saobraćaja i telekomunikacija u 2010. godini zabeležiti povećanje BDV od oko 6,0% u odnosu na 2009.

Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-april 2010. godine, u odnosu na isti period 2009, manji je nominalno za 2,2%, a realno za 8,8%.

Tržište rada. Ukupan broj zaposlenih u 2009. godini smanjen je za 5,5%, u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama za 2,2% i privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih za 13,8%. U periodu januar-april 2010. nastavljena je tendencija pada ukupne zaposlenosti za 5,7% (111.891 lice). Najveće smanjenje zaposlenih na nivou sektora je u prerađivačkoj industriji 8,4% (29.291 lice) i građevinarstu 9,8% (7.895 lica).

U periodu januar-april 2010. godine nastavljena je tendencija povećanja broja lica koja traže zaposlenje i nezaposlenih. Prosečan broj lica koja traže zaposlenje u periodu januar-april 2010. godine bio je 851.265 lica što je za 4,2% više u odnosu na isti period 2009. Od tog broja, 765.838 lica su nezaposleni koji aktivno traže zaposlenje, što je 2,3% više u odnosu na isti period 2009. Tržište rada se najvećim delom prilagodilo smanjenoj ekonomskoj aktivnosti u 2009. godini (broj zaposlenih je smanjen za 5,5%), tako da se očekuje da broj zaposlenih u 2010. bude na nivou iz 2009.

Pad ekonomske aktivnosti uticao je na usporavanje rasta zarada (na šta je jednim delom uticala nova metodologija) tako da su u 2009. realne neto i bruto zarade povećane samo 0,2%. Prosečna neto zarada isplaćena u prvom kvartalu 2010. iznosila je 31.914 dinara i nominalno je povećana za 6,0% a realno za 1,6% u odnosu na isti period 2009. Posmatrano na nivou delatnosti, najveća neto zarada u aprilu registrovana je u finansijskom posredovanju (75.954 dinara), organizacijama na bazi učlanjenja (68.677 dinara), vazdušnom saobraćaju (67.345 dinara), proizvodnji duvanskih proizvoda (65.578 dinar), osiguranju i penzijskim fondovima (64.501 dinar), vađenju sirove nafte i gasa (64310 dinara), a najniža zarada u nekim oblastima prerađivačke industrije, kao što su: proizvodnja radio TV i komunikacione opreme (13.647 dinara), proizvodnja nameštaja (14.351 dinar), proizvodnja odevnih predmeta i krzna (15.017 dinara), prerada i proizvodi od drveta i plute (15.315 dinara), proizvodnja kože i predmeta od kože (17.444 dinara), proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina (17.603 dinara). Politika zamrzavanja plata iz 2009. godine nastavlja se i u 2010. i to na republičkom i lokalnom nivou vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i javnim preduzećima. Procenjuje se da će zarade u 2010. realno biti na nivou iz 2009.

Cene. U prvom kvartalu 2010. godine ostvarena je inflacija od 2,0% (april 2010/decembar 2009), a njen međugodišnji rast iznosio je 4,7% (april 2010/april 2009). Posmatrano po grupama proizvoda i usluga najintezivniji rast cena u posmatranom periodu zabeležen je u grupama: Alkoholna pića i duvan (8,4%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (6,3%), Obrazovanje (3,4%), Transport (2,7%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje (2,3%) i Ostala roba i usluge (po 2,1%). Blagi pad cena zabeležen je u grupi Hrana i bezalkoholna pića (0,4%), dok su cene ostalih proizvoda i usluga zabeležile umeren rast. U periodu januar-april 2010. godine ostvaren je ukupan rast cena na malo od 4,2% (april 2010/decembar 2009), a njihov godišnji rast iznosio je 7,4% (april 2010/ april 2009). Prema procenama RZR inflacija bi krajem 2010. godine trebalo da se kreće oko ciljne stope (oko 6%).

Monetarna kretanja. NBS je u 2009. godini vodila relaksirajuću monetarnu politiku (referentna kamatna stopa snižena je sa 17,75% početkom godine na 9,5% krajem godine). Ostvaren je osnovni cilj utvrđen Programom monetarne politike NBS za 2009. godini - ostvarena inflacija krajem 2009. godine bila je u projektovanim okvirima (6,6%). Tokom proteklog perioda 2010. smanjen je stepen restriktivnosti monetarne politike (snižena je referentna kamatna stopa na 8,0% početkom maja). Plasmani banaka krajem aprila 2010. godine (1.389,8 mlrd. dinara) zabeležili su rast od 6,4% u odnosu na kraj decembra 2009. godine (1.306,1 mlrd. dinara), uz veći rast plasmana preduzećima (6,3%) od plasmana stanovništvu koji beleže nižu stopu rasta (5,8%). Ukupna štednja stanovništva krajem aprila 2010. godine iznosila je 616,6 mlrd. dinara (devizna 604,8 mlrd. dinara, a dinarska 11,8 mlrd. dinara) i u odnosu na kraj decembra 2009. godine povećana je za 6,9% (devizna za 7,0%, a dinarska je ostala nepromenjena). Posmatrano po valutnoj strukturi štednih uloga dominira štednja u inostranoj valuti (98,1% ukupne štednje).

Spoljni dug u februaru 2010. godine je iznosio 22,9 mlrd. EUR i u odnosu na decembar 2009. je viši za 152,8 mil. EUR. Ukupne dugoročne obaveze od 20,6 mlrd. EUR su veće za 174,3 mil. EUR i na ovaj aspekt kreditnog portfolija odnosi se 89,8% ukupnog spoljnog duga Srbije.

Ukupne devizne rezerve u aprilu 2010. su iznosile 11,9 mlrd. EUR (16,1 mlrd USD) i u odnosu na decembar 2009. su niže za 169,4 mil. EUR. Pokrivenost novčane mase M1 deviznim rezervama, u odnosu na decembar 2009, je veća za 83,3% i u aprilu 2010. iznosi 529,5%.

Kurs dinara je nakon očekivanih sezonskih oscilacija na početku Q1 od aprila stabilan. Vrednost dinara se u aprilu kretala u rasponu od 99,02 do 99,77 RSD/EUR i u rasponu od 72,85 do 75,20 RSD/USD. Prosečan kurs iznosio je 99,40 EUR i 74,04 USD.

Javne finansije. Konsolidovani sektor države tokom 2009. godine, ostvario je prihode u iznosu od 1.146,5 mlrd. dinara (7,5% realno manje u odnosu na 2008.) i rashode od 1.267,9 mlrd. dinara (3,6% realno manje u odnosu na 2008.), uz deficit od 121,4 mlrd. dinara. Ostvareni deficit manji je od deficita predviđenog dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je iznosio 133 mlrd. din. Primanja budžeta u prvom kvartalu 2010. godine iznosila su 153 mlrd. dinara, izdaci budžeta 173,4 mlrd. dinara, a deficit 20,4 mlrd. dinara. U odnosu na isti period 2009. godine primanja budžeta realno su nepromenjena (-0,6%), a izdaci budžeta ostvarili su realno povećanje od 4,7%.

Privatizacija. U 2010. godini (do 20. aprila) na tendersku i aukcijsku privatizaciju ponuđena su 62 preduzeća, od kojih je privatizovano 32% odnosno 20 preduzeća. Sva preduzeća prodata su metodom aukcijske privatizacije, a ostvaren je privatizacioni prihod od 2,1 mil. EUR i obezbeđeno je 865 hilj. EUR za investicije. Najznačajniji prihod (1,2 mil. EUR) ostvaren je privatizacijom preduzeća za poljoprivrednu proizvodnju Hercegovina Žitište, a najveće investicije ugovorene su prodajom društvenog preduzeća Industrije brusnih alata Ada. U 2010. godini Akcijski fond je prodao manjinske pakete akcija 86 kompanija za 3,4 mil. EUR.

Dinamika formiranja i gašenja privrednih subjekata je rezultat efikasnosti uspostavljanja i sprovođenja podsticajne politike. Pozitivni efekti (kontinuirano veći broj novoformiranih od ugašenih privrednih subjekata) značajno su umanjeni negativnim efektima ekonomske krize. Od 2008. godine, smanjuje se broj osnovanih preduzeća i radnji, a povećava se broj privrednih subjekata koji prestaju sa radom. Broj osnovanih radnji je znatno veći od broja osnovanih preduzeća, ali se radnje i češće gase. Tokom perioda januar-april 2010. godine je osnovano 2.887 preduzeća i 9.511 radnji (za 1,8% više i 3,1% manje, respektivno nego prethodne godine), a ugašeno 764 preduzeća i 10.161 radnji (za 2,7% i 10,9%, respektivno više u odnosu na 2009.).

Rezultati posebnih istraživanja i analiza u Republičkom zavodu za razvoj:

Privatizacija 2002-2010. - efekti i problemi

Značajan segment strukturnih reformi predstavlja završetak privatizacije preduzeća. U periodu 2002-2010. godine privatizovano je 2.460 preduzeća: tenderskom privatizacijom 108, aukcijskom privatizacijom 1.639 i prodajom manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda 713 preduzeća. Pozitivni efekti prodaje društvenog kapitala ogledaju se u rastu učešća privatizovanih preduzeća u ostvarenoj neto dobiti privrede, sa 15,4% u 2002. na 18,7% u 2008. i smanjenju učešća u iskazanom gubitku sa 23,5% na 11,8%. Najbolje performanse pokazala su preduzeća u kojima je najvećim delom privatizacija uspešno okončana u početnim godinama tranzicije, a pre svega ona koja su u vlasništvu stranih kupaca. Od 2.279 potpisanih ugovora o prodaji metodom tenderske i aukcijske privatizacije, izvršen je raskid kupoprodajnih ugovora za 532 preduzeća (24 tendera, 508 aukcija) ili 23%.

Efikasnost investicija 1952-2010.

Kretanje investicione aktivnosti u Srbiji može se posmatrati u okviru tri perioda. U prvom, do 1980. godine, investiciona aktivnost imala je tendenciju rasta i značajno je doprinosila visokim stopama rasta društvenog proizvoda. U ovom periodu marginalni kapitalni koeficijent beleži umeren rast, što je bilo u skladu sa nivoom tadašnjeg ekonomskog razvoja, a uslovljeno je "teškom" strukturom investicija. Nakon ovog sledi period dezinvestiranja i niskih stopa rasta društvenog proizvoda (1981-1985.) što je uslovilo izrazit rast marginalnog kapitalnog koeficijenta. O efikasnosti investicija u periodu 1986-2000. ne može se ni govoriti jer je došlo do naglog pogoršanja uslova privređivanja i pada društvenog proizvoda. Treći period 2001-2009, predstavlja period tranzicije koji karakterišu rastuće stope investiranja i visoke stope rasta BDP (do krizne 2009). Pored konstantnog rasta u proteklom periodu (do 2009. kada je procenjen pad od 23%) nivo investicija je nedovoljan za značajniji ekonomski razvoj. Analiza marginalnog kapitalnog koeficijenta, kao i koeficijenta efikasnosti investicija, u ovom periodu pokazuje trend opadanja efikasnosti investicija poslednjih godina u odnosu na početne godine tranzicije.

Konkurentnost prerađivačke industrije - jedinični troškovi rada

Snažan pad ULC u drugoj polovini 2009. godine (što se može pripisati smanjenju zaposlenosti koja sa zakašnjenjem reaguje na smanjenje proizvodnje), a koji se nastavio i u 2010. kada je dostignut nivo ULC iz 2007. godine može biti pozitivan impuls izvoznoj aktivnosti. Međutim, kako su krizom zahvaćeni i najznačajniji inopartneri, stvarni efekti ULC na izvoznu konkurentnost privrede Srbije još uvek se ne mogu sagledati. Opadajući relativni jedinični troškovi rada pokazuju da se konkurentnost Srbije do 2008. godine pogoršavala u poređenju sa Bugarskom, Slovenijom, Hrvatskom i u manjoj meri sa Mađarskom. Na tržištu Makedonije (gde u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija konstantno ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans) i Rumunije konkurentnost srpskih proizvoda je rasla. U kriznoj 2009. godini tendecije su obrnute, a naredni period će pokazati da li je reč o stvarnom poboljšanju konkurentnosti Srbije u odnosu na zemlje u okruženju.

Nejednakost u raspodeli potrošnje dohotka domaćinstava

Na osnovu Lorencove krive može se zaključiti da se u 2009. u odnosu na 2004. (registrovana najveća nejednakost u potrošnji) smanjuje nejednakost u raspodeli potrošnje između najsiromašnijeg i najbogatijeg sloja stanovništva (prema decilima), što znači da se životni standard stanovništva postepeno popravlja. Gini koeficijent je u 2009. iznosio 0,24 i zadržao je vrednost iz prethodne godine, što znači da nije došlo do promene u distribuciji potrošnje stanovništva. U periodu 2003-2009, na osnovu kretanja vrednosti Gini koeficijenta, uz određene oscilacije u 2004. i 2005, došlo je do blagog porasta životnog standarda stanovništva.

Stepen razvijenosti opština

Regionalna analiza stepena razvijenosti na nivou opština ukazuje na duboke regionalne neravnomernosti. Odnos najrazvijenije i najnerazvijenije opštine, prema nivou zarada po stanovniku je 12:1. Zapaža se tzv. 'ekonomsko grupisanje' privrednih kapaciteta u pojedinim srpskim gradovima, koje ostavlja u zaleđu sva ostala područja. S jedne strane su područja grada Beograda i Novog Sada, dok su na drugoj strani razvojne skale nerazvijena područja Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, gde su osim administrativnih centara (Niš, Pirot i Vranje), sve ostale opštine nerazvijene.

Regionalna analiza faktora i barijera humanog razvoja Srbije

Prelivanje finansijske i ekonomske krize na područje Srbije odvijalo se po sličnom obrascu i skoro istovremeno kao u drugim zemljama u tranziciji. Na osnovu analize cikličnih uzročno-posledičnih veza između ekonomskog (zaposlenost i zarade) i društvenog (humanog) razvoja Srbije moguće je zaključiti da nizak nivo životnog standarda podstiče migratorna kretanja, u kojima prednjači najsposobniji i najvitalniji deo stanovništva. Veliki je pritisak na gradove jer ljudi napuštaju sela u potrazi za boljim životom, a ruralna područja postaju još manje perspektivna jer ostaju bez ljudskih resursa. Nastavljeno je sa produbljivanjem regionalnih ekonomsko-socijalnih disproporcija u Srbiji: stope regionalne nezaposlenosti po okruzima variraju u razmeri većoj od 1:3; životni standard stanovništva Srbije se pogoršao kod više od 600 hiljada siromašnih lica; emigracijski kontingent iz 19 okruga je imigrirao u Beograd; kvalitet života je u urbanom području 1,4 puta viši nego u ruralnom području.

Izvor: Srpski ekonomski dijagram (SED) broj 5/2010 Republičkog zavoda za razvoj