KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO PREDUZEĆE "DIREKCIJA ZA RAZVOJ I IZGRADNJU GRADA VRANJA"("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 24/2010) |
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u JP "Direkcija za razvoj i izgradnju grada Vranja" (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora, postupak izmena i dopuna Kolektivnog ugovora, i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa koje nisu uređene ovim kolektivnim ugovorom, uređuju se ugovorom o radu.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređeni ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu, drugih zakona i Opšteg kolektivnog ugovora.
Učesnici ovog Kolektivnog ugovora su saglasni da u okviru svojih ovlašćenja deluju na obezbeđivanju uslova za primenu njegovih odredaba.
U slučaju nastupanja okolnosti koje otežavaju ili onemogućavaju primenu pojedinih odredaba ovog kolektivnog ugovora, učesnici se obavezuju da će svoje aktivnosti usmeriti na zaštitu sigurnosti radnog odnosa zaposlenih i opstanak poslodavca.
Poslodavca, u smislu ovog kolektivnog ugovora, zastupa direktor.
Na zahtev zaposlenog, direktor je dužan da mu obezbedi stavljanje na uvid svih akata i dokumenata potrebnih za zaštitu njegovih prava koja proizilaze iz radnog odnosa.
Radni odnos zasniva se dobrovoljno radi obavljanja određenih poslova kod poslodavca i ostvarivanje zarade i drugih prava koja se stiču na radu i po osnovu rada.
Zaposleni stupa na rad, pod uslovima kako je propisano zakonom, danom utvrđenim ugovorom o radu.
Probni rad može da se uvede za poslove utvrđene pravilnikom.
Pored elemenata propisanih zakonom za probni rad, ovim Kolektivnim ugovorom uređuje se i sledeće:
a) vršenje poslova na probnom radu od strane zaposlenog prati komisija, čiji članovi imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao i zaposleni koji je na probnom radu;
b) komisiju iz prethodne alineje obrazuje direktor;
v) svoje mišljenje o rezultatima probnog rada komisija dostavlja u pismenom obliku u roku utvrđenom odlukom o njenom obrazovanju.
Probni rad ne može da se ugovori sa pripravnikom.
4. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme zasniva se na način i pod uslovima predviđenim za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.
Zaposleni koji je zasnovao radno odnos na određeno vreme ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.
Poslovi sa povećanim rizikom, poslovi sa nepunim radnim vremenom i poslovi van prostorija poslodavca, utvrđuju se pravilnikom.
S licem koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje, za koje je steklo određenu školsku spremu, radni odnos zasniva se u svojstvu pripravnika, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno pravilnikom.
S ciljem pripreme pripravnika za samostalan rad, poslodavac sačinjava program obuke i provere obučenosti pripravnika.
Pripravnički staž traje najduže:
a) za pripravnike sa srednjom školskom spremom, 6 meseci;
b) za pripravnike sa višom školskom spremom ili sa završenim studijama I stepena, 9 meseci;
v) za pripravnike sa visokom školskom spremom, 12 meseci.
Po završenom pripravničkom stažu, a radi utvrđivanja osposobljenosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže stručni ispit.
Ugovorom o radu može se utvrditi da pripravnik nije dužan da polaže stručni ispit, ako je u toku osposobljavanja za samostalan rad, po oceni nadležne komisije, osposobljen za samostalan rad.
Polaganje stručnog ispita vrši se na osnovu prijave podnete od strane pripravnika.
Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje stručnog ispita, ili je podnese a ne pristupi polaganju, smatraće se da ispit nije položio.
Pripravnik koji je položio stručni ispit raspoređuje se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Pripravniku koji ne položi stručni ispit prestaje radni odnos kod poslodavca.
Odluku o izboru lica za obavljanje određenih poslova donosi direktor.
Izabrani kandidat zasniva radni odnos sa poslodavcem ugovorom o radu, koji u ime poslodavca potpisuje direktor ili lice koje on ovlasti.
Ugovor o radu zaključuje se u pismenom obliku pre stupanja zaposlenog na rad.
Pored elemenata propisanih zakonom, ugovor o radu sadrži i druge elemente, u zavisnosti od konkretnog slučaja i druga prava i obaveze zaposlenog i poslodavca, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
3. Izmena ugovorenih uslova rada
Poslodavac može da ponudi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada, zaključivanjem aneksa ugovora o radu, u slučajevima utvrđenih zakonom, i u slučajevima:
a) izmene pravilnika,
b) izmene Kolektivnog ugovora o radu,
v) izmene novčanog iznosa osnovne zarade,
g) uvećanja zarade i drugih primanja zaposlenih,
d) kada zaposleni to zahteva, a time se ne remeti proces rada i
đ) zbog bolje organizacije i preraspodele radno-angažovanih lica.
Zaposleni može vršiti zamenu iznenadno odsutnog zaposlenog neprekidno najduže 30 kalendarskih dana.
Zamenu iz st. 1. ovog člana, isti zaposleni može vršiti sa prekidima najduže 90 kalendarskih dana u toku kalendarske godine.
Zamena iznenadno odsutnog zaposlenog, koja traje duže od 90 kalendarskih dana u kalendarskoj godini, ne može se vršiti bez saglasnosti zaposlenog koji se upućuje na zamenu.
U hitnim slučajevima, radi obezbeđivanja funkcionisanja procesa rada, upućivanje na zamenu na druge poslove, može se izvršiti i na osnovu usmenog naloga neposrednog rukovodioca, uz obavezu donošenja i dostave odgovarajućeg akta zaposlenom po pravilu sledećeg radnog dana, ukoliko zamena traje duže od 24 časa.
Privremeni premeštaj iz stava 1. ovog člana, može trajati najviše 90 dana.
Slobodni poslovi kod poslodavca mogu se popuniti internim oglašavanjem.
Odluku o popunjavanju slobodnih poslova internim oglašavanjem donosi direktor.
Na internom oglasu mogu da učestvuju samo lica koja su zaposlena kod poslodavca, ukoliko ispunjavaju uslove za rad na oglašenim slobodnim poslovima.
Rok za podnošenje prijave na interni oglas utvrđuje se u samom tekstu oglašavanja slobodnog radnog mesta.
Postupak internog oglašavanja sprovodi Služba za pravne i kadrovske poslove i nakon sprovedenog postupka, sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za rad na oglašenim poslovima.
Spisak kandidata dostavlja se direktoru.
Odluku o izboru lica sa spiska kandidata koje će raditi na oglašenim slobodnim poslovima donosi direktor.
U odluci iz stava 1. ovog člana utvrđuje se dan kada će izabrano lice početi da radi na oglašenim poslovima.
Poslovi i radni zadaci kod poslodavca utvrđeni su u punom ili nepunom radnom vremenu, što se bliže reguliše pravilnikom.
Ugovorom o radu, poslodavac sa zaposlenim bliže određuje vrstu poslova sa nepunim radnim vremenom, kako bi zaposleni ostvario pravo na puno radno vreme kod poslodavca.
Raspored radnog vremena kod poslodavca, u okviru radne nedelje, utvrđuje se aktom direktora ili zaposlenog koga on ovlasti.
Aktom iz prethodnog člana, posebno se reguliše:
a) organizacija i dužina trajanja smenskog i noćnog rada;
b) rad u šestodnevnoj radnoj nedelji;
v) korišćenje i trajanje dnevnog i nedeljnog odmora za zaposlene, za koje se vrši preraspodela radnog vremena.
Radna mesta sa povećanim rizikom utvrdiće se na osnovu procene rizika, koju će poslodavac uraditi u skladu sa zakonom, u roku od 60 kalendarskih dana nakon donošenja pravilnika.
Na osnovu izvršene procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac će utvrditi uslove za njihovo obavljanje u pogledu školske spreme, dužine radnog iskustva, zdravstvenog stanja, godina života i drugih uslova za rad na ovim poslovima.
Ukoliko se na osnovu stručne analize, i pored preduzetih mera u skladu sa zakonom, utvrde poslovi koji mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog, izvršiće se skraćivanje radnog vremena u vremenskom trajanju, konstatovanim u stručnoj analizi.
Poslodavac može da uvede prekovremeni rad pod uslovima i na način predviđen zakonom.
Direktor ili lice koga on ovlasti, moraju voditi računa da se uvođenje prekovremenog rada vrši ravnomerno za sve izvršioce na istim ili sličnim poslovima u okviru organizacione celine.
Rešenje o uvođenju prekovremenog rada izdaje se najkasnije u roku od 24 časa od momenta nastupanja okolnosti za uvođenje prekovremenog rada.
Poslodavac će na zahtev reprezentativnog sindikata dostaviti izveštaj o prekovremenom radu zaposlenih.
3. Preraspodela radnog vremena
Zaposleni rade jednokratno i u smenama.
Preraspodela radnog vremena vrši se na osnovu odluke direktora ili lica koje on ovlasti.
Odluka o rasporedu i promeni radnog vremena donosi se po pravilu najmanje sedam kalendarskih dana pre početka rada po novom rasporedu i promeni radnog vremena, i mora da sadrži:
a) vremenski period za koji se predviđa preraspodela radnog vremena;
b) spisak zaposlenih na koje se preraspodela odnosi;
v) period u kojem će raditi kraće, odnosno duže od punog radnog vremena.
Zaposlenom koji u određenom periodu u toku kalendarske godine radi duže, a u drugom kraće od punog radnog vremena, korišćenje dnevnog i nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može biti duži od 30 dana.
Preraspodela radnog vremena ne može se izvršiti zaposlenom koji je mlađi od 18 godina života.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti samo uz njihovu pismenu saglasnost.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 20 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od jednog časa.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.
Zaposleni kod poslodavca ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i osustva sa rada uz naknadu zarade.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako, što se zakonski minimum uvećava po sledećim osnovama:
1. stručna sprema za koju je pravilnikom poslodavca utvrđena:
a) srednja školska sprema i osposobljenost za kvalifikovanog radnika - 1 radni dan,
b) viša školska sprema (VI stepen) 2 radna dana,
v) visoka školska sprema (VII stepen) 3 radna dana,
2. doprinos na radu - 2 radna dana,
3. dužina vremena provedenog u radnom odnosu:
a) od 5 do 10 godina - 2 radna dana,
b) više od 10 do 15 godine - 3 radna dana,
v) više od 15 do 20 godina - 4 radna dana,
g) preko 20 godina - 5 radna dana.
4. poslovi sa povećanim rizikom iz člana 28. ovog kolektivnog ugovora - 2 radna dana,
5. poslovi sa povećanim naporom:
a) kontrolor parkiranja - 2 radna dana,
b) vozač pauka - 2 radna dana,
v) pratilac pauka - 2 radna dana.
6. socijalni status:
a) roditelj deteta sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili utvrđenim invaliditetom - 2 radna dana,
b) roditelj za svako dete do 15 godina starosti -1 radni dan,
v) roditelj koji ima više od troje dece do 15 godina starosti - 3 radna dana,
g) samohrani roditelj sa decom do 15 godina starosti - 2 radna dana,
d) zaposleni invalid - 3 radna dana.
7. rad noću - 2 radna dana,
8. rad subotom i nedeljom - 1 radni dan.
Kriterijumi iz prethodnog člana ovog kolektivnog ugovora primenjuju se kumulativno, osim kriterijuma pod tačkama 5. i 8, s tim da zaposleni ima pravo na godišnji odmor najduže do 28 radnih dana.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na godišnji odmor najduže u trajanju do 30 radnih dana imaju zaposleni:
a) koji rade na poslovima iz člana 28. i člana 35. tačka 5. ovog kolektivnog ugovora;
b) koji imaju najmanje 25 godina (žene), odnosno 30 (muškarci) godina staža osiguranja;
v) roditelji i invalid iz člana 35. tačka 6. ovog kolektivnog ugovora.
Pod doprinosom na radu, podrazumeva se angažovanje zaposlenog van radnog vremena po potrebi poslodavca: povremeni-kontinuirani dolazak u toku kalendarske godine u Direkciju u popodnevnim satima, subotom ili nedeljom radi obavljanja poslova iz delokruga svoga rada.
3. Plan korišćenja godišnjeg odmora
U skladu sa potrebama procesa rada, uz prethodnu konsultaciju zaposlenih, direktor ili lice koga on ovlasti, donosi na početku kalendarske godine za tekuću godinu, plan korišćenja godišnjih odmora zaposlenih.
Plan korišćenja godišnjih odmora sadrži naročito: 1) imena zaposlenih koji imaju pravo na korišćenje godišnjeg odmora ili će isto steći u kalendarskoj godini; 2) dužinu godišnjeg odmora i 3) vreme njegovog korišćenja za svakog zaposlenog.
Rešenja o korišćenju godišnjih odmora zaposlenih, u skladu sa planom iz stava 1. ovog člana, koja donosi direktor ili lice koga on ovlasti, sadrže sve kriterijume sa stanjem na dan 31.12. prethodne godine, po kojima je zaposlenima utvrđena dužina i vreme trajanja godišnjih odmora.
Direktor može doneti odluku o kolektivnom korišćenju godišnjeg odmora za zaposlene u pojedinim organizacionim delovima poslodavca ako to zahtevaju potrebe procesa rada.
Ukoliko se zaposlenom zbog potreba procesa rada izmeni rešenje o korišćenju godišnjeg odmora najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadoknadi sve stvarne troškove koje zaposleni trpi usled izmene.
Zaposleni je dužan da pruži dokaz o stvarnim troškovima radi ostvarenja prava na naknadu troškova.
Ukoliko krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor do 30. juna naredne godine, zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini jedne neto prosečne zarade koja mu je isplaćena u prethodna 3 meseca, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u toku kalendarske godine u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u slučaju:
1. sklapanja braka
5 radnih dana;
2. sklapanja braka deteta
2 radna dana;
3. rođenje deteta
5 radnih dana;
4. porođaja drugog člana uže porodice
1 radni dan;
5. polaganja ispita
do 5 radnih dana, a ukupno 7 radnih dana u toku kalendarske godine;
6. smrti člana uže porodice 5 radnih dana;
7. smrti roditelja supružnika koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu 3 radna dana;
8. smrti usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog 2 radna dana;
9. teže bolesti člana uže porodice 7 radnih dana;
10. zaštita i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu na objektu, prouzrokovanih elementarnom nepogodom 3-5 radnih dana;
11. selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta 2 radna dana;
12. selidbe sopstvenog domaćinstva iz jednog mesta u drugo naseljeno mesto 3 radna dana;
13. učestvovanje na radno-proizvodnim takmičenjima koja organizuje sindikat, učešće na kulturnim i drugim aktivnostima najmanje po 1 radni dan;
14. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti 7 radnih dana;
15. polaganje svečane zakletve deteta 1 radni dan, ako se zakletva polaže u mestu prebivališta roditelja, ili 2 radna dana ako se zakletva polaže van mesta prebivališta;
16. Nagradnog odsustva najboljim radnicima do 3 radna dana;
17. Završavanje ličnih i porodičnih poslova do 3 radna dana;
18. Odazivanje na poziv državnog organa,
ako se državni organ nalazi van sedišta poslodavca - 1 radni dan.
Odsustvo sa rada u slučajevima iz tač. 6, 7, 8. i 14. ovog člana ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposleni koristi plaćeno odsustvo kada nastupe slučajevi iz stava 1. ovog člana.
Pored prava na plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
1. pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
2. dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.
Plaćeno odsustvo sa rada može se zaposlenom odobriti radi:
1. upućivanja na obrazovanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje, ako je to u interesu poslodavca, najduže u trajanju do 6 meseci,
2. regulisanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, 30 radnih dana neposredno pre prestanka radnog odnosa,
3. učestvovanja na seminarima u zemlji i inostranstvu, koje organizuje sindikat, na radno-proizvodnim i sportskim takmičenjima kod poslodavca, grane, delatnosti, koja organizuje sindikat ili poslodavac, na izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva od interesa za poslodavca i učestvovanja na sportskim takmičenjima od šireg društvenog interesa.
Dužina trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. tačka 3. ovog člana, utvrđuje se u zavisnosti od dužine trajanja radno proizvodnog, odnosno sportskog takmičenja, izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva, na kojima učestvuje zaposleni.
Direktor je dužan da zaposlenom omogući neplaćeno odsustvo u vremenu utvrđenom Opštim kolektivnim ugovorom.
Direktor može, ukoliko to ne remeti proces rada i ukoliko za to postoje izuzetni opravdani razlozi, odobriti zaposlenom odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) u toku kalendarske godine i u slučaju:
1) negovanja bolesnog člana uže porodice - do 6 meseci;
2) obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja o svom trošku za zanimanja koja nisu u delatnosti poslodavca - do mesec dana;
3) izvršavanja određenih poslova van mesta stanovanja - do mesec dana;
4) izgradnje ili popravke kuće ili stana, radi rešavanja stambenog pitanja - do mesec dana;
5) opravdane posete bolesnim članovima uže porodice koji žive u zemlji ili inostranstvu - do mesec dana;
6) odlaska na turističko putovanje - do mesec dana;
7) učestvovanja u kulturno-umetničkim manifestacijama i sportskim takmičenjima - dok traju;
8) završavanja ličnih i porodičnih poslova - do 6 meseci.
Dužina neplaćenog odsustva određuje se rešenjem kojim se odobrava njegovo korišćenje.
VII ZARADE, NAKNADE ZARADA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom, ovim Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada zaposlenog sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Masa sredstava za zarade zaposlenih, utvrđuje se programom poslovanja poslodavca, polazeći od elemenata za određivanje zarade utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom.
Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno:
a) do 5-og u mesecu, akontacije zarade za prethodni mesec;
b) do 20-og u mesecu, konačan obračun zarade za prethodni mesec.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
1) osnovne zarade;
2) zarade za radni učinak;
2) uvećane zarade.
Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja, utvrđuje se množenjem koeficijenta zaposlenog sa brojem radnih sati u mesecu i cenom rada, i ne može da bude manja od najniže zarade u Republici.
Koeficijent posla sadrži sledeće elemente: složenost rada, odgovornost, uslove rada i predviđenu stručnu spremu za to radno mesto.
Osnovna zarada zaposlenog kod poslodavca ugovara se ugovorom o radu u iznosu koji ne može biti niži od osnovne zarade utvrđene ovim Kolektivnim ugovorom.
Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana može se ugovorom o radu ugovoriti u većem iznosu, a najviše do 15%.
Osnovna zarada utvrđuje se po grupama i vrstama poslova za puno radno vreme i standardni učinak, u skladu sa pravilnikom.
Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na osnovu:
a) vrednosti radnog časa u dinarima,
b) koeficijenta za svaki nivo posla, utvrđenog u zavisnosti od složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za rad na određenim poslovima,
v) prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa.
Koeficijenti za svaki nivo posla u okviru grupe poslova su:
A) Radno mesto predviđeno sistematizacijom:
Koeficijent:
a) Sa osmogodišnjom školom 1,30;
b) Sa trećim ili četvrtim stepenom - manje složeni poslovi - 1,30;
v) Sa četvrtim i petim stepenom - 2,10;
g) Sa šestim stepenom školske spreme - 2,25;
d) Sa sedmim stepenom školske spreme - 3,20.
B) Složenost poslova, odgovornost i uslovi rada, još:
Koeficijent:
a) Rukovodilac službe - 0,40;
b) Šef odeljenja - 0,30;
v) Zastupanje u sporovima pred sudovima i državnim organima 0,60;
g) Sastavljanje finansijskih izveštaja - 0,60;
d) Stručni nadzor na terenu zaposlenog koji poseduje licencu 0,60;
đ) Stručni nadzor na terenu zaposlenog bez licence - 0,20;
e) Dodatni referat/i na postojeći sa punim radnim vremenom 0,20;
ž) Vozač pauk vozila - 0,40;
z) Pratilac pauka - 0,30;
i) Kontrolor parkiranja za rad na ulici - 0,20;
j) Zbog povećanog obima poslova ili tri meseca pre odlaska u penziju, do 0,30%.
Dodatni referat/i, kao uslov za povećanje koeficijenta zarade, može/gu se zaračunati samo u jednostrukom iznosu, bez obzira na broj različitih poslova (referata) po zaposlenom.
Po jednom zaposlenom može se dodeliti najviše tri različita posla (referata), pod uslovom da je obim rada tih referata takav da se mogu obaviti u toku redovnog radnog vremena.
Zaposleni, koji je zasnovao radni odnos kod poslodavca u svojstvu pripravnika, ostvaruje 80% osnovne zarade poslova za koje je zaključio ugovor o radu.
Povećanje osnovne zarade zaposlenima koji rade na poslovima od posebnog značaja za poslovanje poslodavca iznad standardnog nivoa, u skladu sa st. 3, naslov B), pod j) iz prethodnog člana, odobrava direktor, o čemu se zaključuje aneks ugovora o radu.
Sredstva za povećanje osnovnih zarada isplaćuju se iz mase sredstava izdvojene za ove namene iz sredstava za zarade kod poslodavca.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se u zavisnosti od obima i kvaliteta izvršenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, na osnovu standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje radnog učinka.
Radni učinci zaposlenog utvrđuju se kumulativnom ocenom obima koji se može egzaktno meriti, i kvaliteta rada zaposlenog, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
1. Obim rada zaposlenog, utvrđuje se mesečno na osnovu:
a) svih poslova koje je zaposleni izvršio u odgovarajućem mesecu,
b) iskorišćenosti radnog vremena.
2. Kvalitet rada i odnos zaposlenog prema radnim obavezama u odgovarajućem mesecu, ocenjuje se na osnovu:
a) kvaliteta izvršenog posla, u skladu sa odgovarajućim propisima, tehnološkim uputstvima, standardima, stručnom metodologijom i izdatim nalozima,
b) složenosti izvršenih poslova,
v) stručnosti, kreativnosti i inicijative pri izvršavanju poslova,
g) odgovornosti u radu,
d) poštovanju rokova određenih za izvršavanje poslova,
đ) racionalnog angažovanja zaposlenih, sredstava rada, materijala i rezervnih delova,
e) saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada,
ž) tačnosti, odnosno broja grešaka u odnosu na obim izvršenih poslova, odnosno radnih operacija.
Direktor može za izuzetne mesečne i godišnje doprinose zaposlenih u izvršavanju radnih zadataka, koji su doprineli poslovnom uspehu poslodavca, isplatiti deo zarade, najboljim zaposlenima kod poslodavca.
Zarada zaposlenog, koji ostvari radni učinak iznad utvrđenog standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje radnog učinka, može se uvećati do 15% u odnosu na osnovu zaradu, a zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak ispod utvrđenog standarda, normativa rada i drugih merila za utvrđivanje radnog učinka, može se umanjiti do 15% u odnosu na osnovnu zaradu.
Sredstva za povećanje osnovnih zarada iz čl. 50, st. 2. i 3. i čl. 53. ovog kolektivnog ugovora mogu da iznose najviše 2,00% mesečne mase sredstava za zarade kod poslodavca u okviru mase sredstava za zarade, utvrđene programom poslovanja poslodavca.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:
1) |
za rad na dan praznika koji je neradni dan |
120% od osnovice; |
|
2) |
za rad noću |
130% od osnovice; |
|
3) |
za prekovremeni rad |
130% od osnovice; |
|
4) |
za rad na dan nedeljnog odmora |
110% od osnovice; |
|
5) |
po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem |
0,4% od osnovice. |
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.
Minimalna zarada iz stava 1. ovog člana ugovara se ugovorom o radu i isplaćuje zaposlenom u skladu sa zakonom i opštim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada, za vreme privremene sprečenosti sa rada i za vreme prekida rada, u visini i u slučajevima kako je to nabrojano u zakonu i opštem kolektivnom ugovoru.
Pored napred navedenog, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca u odnosu na mesec kada je odsustvovao sa rada u sledećim slučajevima:
1) zbog davanja tkiva i drugih organa u humane svrhe;
2) prisustvovanje sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organe privredne komore, udruženja poslodavaca, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata;
3) stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca.
Pravo na naknadu zarade zaposleni ostvaruje bez rada.
Za slučaj neblagovremenosti u isplati naknada zarada, koje se zaposlenima obezbeđuju iz sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja, poslodavac može po isplati zarada zaposlenima za tekući mesec, isplatiti i naknade zarada koje se obezbeđuju iz sredstava Fonda zbog:
1) porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u skladu sa zakonom i to od početka korišćenja odsustva, ako propisima nije drugačije određeno,
2) dobrovoljnog davanja tkiva i organa,
3) nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine, od prvog dana sprečenosti za rad,
4) bolesti zaposlenog preko 30 dana,
5) održavanje trudnoće preko 30 dana.
Za slučaj isplate naknade zarade na način utvrđen stavom 1. ovoga člana, poslodavac podnosi Fondu zahtev za refundiranje isplaćenih sredstava, ako propisima nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u vezi sa radom, pod uslovima i na način utvrđenih zakonom i opštim kolektivnim ugovorom.
Ukoliko zaposleni od mesta stanovanja do mesta rada nemaju organizovani javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknadiće se troškovi prevoza najviše u visini troškova prevoza za relacije u istom području, koje su po dužini približno jednake udaljenosti mesta stanovanja i mesta rada zaposlenih.
Zaposlenom, kome je poslodavac obezbedio službeni automobil ili drugo prevozno sredstvo za dolazak i odlazak sa rada, ne pripada pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
Zaposleni invalidi, koji zbog zdravstvenog stanja ne mogu da koriste javni prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada, već koriste sopstveno motorno vozilo, imaju pravo na naknadu troškova prevoza za dane provedene na radu, prema relaciji koju koriste najkraćim putem, po pređenom kilometru u visini 15% cene litre pogonskog goriva koje koriste, bez obzira na udaljenost mesta njihovog stanovanja i mesta rada.
Pod službenim putem u zemlji podrazumeva se put, koji je na osnovu naloga za službeni put izvršio zaposleni u obavljanju poslova u ime i za račun poslodavca, izvan svog mesta rada, ukoliko je mesto u kome putuje zaposleni udaljeno od mesta rada zaposlenog više od 100 km najkraćim putem.
Zaposleni ima pravo na akontaciju troškova za službeni put u visini koja odgovara predviđenom trajanju puta, troškovima prevoza i smeštaja.
Primljenu akontaciju zaposleni je dužan da opravda u roku od tri radna dana po povratku sa službenog puta, pri podnošenju izveštaja i obračuna putnog naloga.
Zaposleni ima pravo na dnevnu naknadu troškova za ishranu (dnevnicu) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji koji neprekidno traje najduže 15 dna u visini utvrđenoj opštim kolektivnim ugovorom.
Posle 15 dana provedenih na službenom putu, zaposlenom se umesto dnevnica isplaćuje naknada za rad na terenu.
Zaposleni ima pravo na dnevnicu za dane provedene na službenom putu na osnovu putnog naloga za radne dane i neradne dane (koji su kao neradni dani utvrđeni zakonom), od momenta polaska prevoznog sredstva iz mesta rada do momenta povratka u mesto rada.
Zaposlenom na službenom putu pripada dnevnica u visini:
1) 100%, ako mu nije obezbeđena ishrana;
2) 70%, ako mu je obezbeđena ishrana na bazi polupansiona (dva obroka);
3) 30% ako mu je obezbeđena ishrana na bazi punog pansiona (tri obroka).
Za vreme službenog puta u zemlji, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prenoćišta, ako mu na službenom putu nije obezbeđeno prenoćište.
Troškovi prenoćišta priznaju se u celini prema priloženom računu, osim troškova noćenja u objektu prve kategorije, koji se priznaju u visini koju utvrđuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Troškovi za prenoćište isplaćuju se po računu.
Zaposlenima koji ne opravdaju prenoćište računom, isplaćuju se troškovi za prenoćište u visini 50% od utvrđenog iznosa dnevnice.
Zaposlenom upućenom na službeni put, može se odobriti korišćenje: službenog vozila, voza, autobusa i sopstvenog vozila, a izuzetno i avionskog prevoza ili korišćenje spavaćih kola.
U nalogu za službeni put, obavezno se naznačava vrsta prevoznog sredstva.
Za vreme službenog puta u zemlji, zaposleni ima pravo na naknadu putnih troškova u celini, prema priloženom računu (npr. korišćenje gradskog prevoza, taksi usluge, parking karte, peronske karte i dr.).
O opravdanosti korišćenja privatnog vozila zaposlenog u službene svrhe, odlučuje zaposleni ovlašćen za izdavanje naloga za službeni put.
6) Ostali troškovi na službenom putu
Zaposlenom na službenom putu pripada i naknada troškova na ime poštanskih, telegrafskih i telefonskih usluga, kao i troškova na ime parkiranja automobila na zatvorenim javnim parkiralištima, i drugih troškova koje je zaposleni za vreme službenog puta učinio, radi obavljanja posla zbog kojeg je upućen na službeni put.
Zaposlenom se na službenom putu naknađuju i troškovi prevoza ličnog prtljaga i prenos materijala javnim prevozom ili taksijem.
Troškovi iz stava 1. i 2. ovog člana, naknađuju se zaposlenom uz prilaganje originalnih računa o plaćenim iznosima.
Nalog za službeni put i overu putnog obračuna, po završetku službenog putovanja, vrši lice koga ovlasti direktor.
Po završetku službenog puta, a najkasnije u roku od 3 radna dana, od dana povratka sa službenog puta, zaposleni je dužan da podnese obračun troškova službenog puta, na osnovu koga ostvaruje pravo na naknadu troškova.
Ako se obračun troškova za službeni put ne podnese u roku iz stava 1. ovog člana, zaposleni koji je dobio akontaciju troškova, dužan je da celokupan iznos akontacije vrati iz zarade, prilikom naredne isplate.
Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, zaposleni ima pravo na dnevnicu i druge troškove u iznosu i pod uslovima, koje utvrđuje nadležni državni organ.
Potreba i trajanje službenog puta u inostranstvo uređeni su Statutom poslodavca.
Zaposleni koji je službeno putovao u inostranstvo, dužan je da najkasnije u roku od 10 radnih dana po povratku u zemlju, podnese putni obračun sa izveštajem direktoru.
Uz obračun putnih troškova, prilažu se i računi o svim izdacima.
Putni obračun i izveštaj moraju biti potpisani od strane zaposlenog koji je obavio službeni put.
Ako se obračun putnih troškova ne podnese u roku i na način utvrđen ovim članom, zaposleni se poziva da odmah vrati celokupan iznos primljene akontacije za službeni put.
9) Naknada za ishranu u toku rada
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za mesečnu ishranu u toku rada (topli obrok) na način i u visini utvrđenim zakonom.
Naknada troškova za mesečnu ishranu u toku rada isplaćuje se zaposlenima srazmerno broju dana provedenih na radu.
10) Regres za korišćenje godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora pod uslovima i u visni utvrđenoj zakonom.
Pripadajući iznos regresa isplaćuje se mesečno.
Konačan obračun regresa, na godišnjem nivou, utvrđuje se i isplaćuje zaposlenom uz drugi deo zarade za decembar tekuće godine.
Poslodavac isplaćuje zaposlenom i:
1) otpremninu prilikom odlaska u penziju;
2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
4) solidarnu pomoć;
5) jubilarne nagrade;
6) poklone za Novu godinu deci zaposlenih.
1) Otpremnina prilikom odlaska u penziju
Zaposleni ima pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju u visini utvrđenoj zakonom i opštim kolektivnim ugovorom.
2) Naknada troškova pogrebnih usluga
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovi uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, prema priloženom računu, a najviše do visine prosečnih troškova u mestu sahrane.
Pod troškovima pogrebnih usluga, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se potrebna oprema u visini prosečnih troškova u mestu sahrane i stvarni troškovi prevoza umrlog do mesta sahrane na teritoriji RS.
Kada se naknada troškova pogrebnih usluga ostvari kod fondova socijalnog osiguranja ili po osnovu kolektivnog osiguranja kod poslodavca, pomoć se može isplatiti u visini razlike između primljenog iznosa i iznosa na koji zaposleni ima pravo u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.
Članovima uže porodice, osim u smislu zakona i Opšteg kolektivnog ugovora, smatraju se i roditelji zaposlenog, s tim što se zaposlenom u slučaju smrti roditelja, isplaćuje 50% od visine prosečnih troškova u mestu sahrane.
3) Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja
Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim što takva naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Član 78
Solidarna pomoć se isplaćuje iz sredstava poslodavca, u sledećim slučajevima:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog - u visini jedne neto prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, jedanput godišnje, ukoliko zaposleni ne poseduje račune ili do punog iznosa troškova lečenja po računu, ukoliko zaposleni poseduje medicinsku dokumentaciju i račune;
2) duže ili teže bolesti člana uže porodice zaposlenog - u visini 1/2 bruto mesečne zarade zaposlenog, jedanput godišnje, ukoliko zaposleni ne poseduje račune, ili do 50% troškova lečenja po računu, ukoliko zaposleni poseduje medicinsku dokumentaciju i račune;
3) hitne nabavke ortopedskih pomagala za zaposlenog i člana uže porodice zaposlenog, koja se nadoknađuju na teret zavoda za zdravstveno osiguranje - u visini cene ortopedskih pomagala po računu, uz obavezu zaposlenog da po dobijanju sredstava od zavoda, ista uplati na račun poslodavca;
4) smrti zaposlenog i članova njegove uže porodice - pomoć u visini 6 neoporezivih dnevnica za službeno putovanje,
5) solidarnu pomoć za rođenje deteta - u visini od 10.000,00 dinara, s tim da pravo na pomoć ima zaposlena majka za svako rođeno dete, a izuzetno i otac deteta, ukoliko majka ne radi kod poslodavca.
Solidarna pomoć se odobrava za zdravstvenu rehabilitaciju do 15 dana:
1) u slučaju težih bolesti, težih povreda na radu i akutnih oboljenja zaposlenog, kao vid produženog lečenja (prelomi, operacioni zahvati, teže povrede) - u visini 70% troškova rehabilitacije, po preporuci lekarske komisije u cilju prevencije gubitka radne sposobnosti, ukoliko se ona NE obezbeđuje na teret Fonda socijalnog osiguranja;
2) u slučaju težih bolesti člana uže porodice zaposlenog, kao vid produženog lečenja (prelomi, operacioni zahvati, teže povrede) - u visini 40% troškova rehabilitacije, po preporuci lekarske komisije, ukoliko se ista NE obezbeđuje na teret fonda socijalnog osiguranja.
Za solidarne pomoći iz ovog kolektivnog ugovora, poslodavac planira sredstva najmanje u visini 0,05% sredstava planiranog godišnjeg poslovnog prihoda poslodavca, u skladu sa godišnjim programom poslovanja.
Pod težom bolešću, u smislu čl. 78. i 79. ovog kolektivnog ugovora, smatraju se sledeća oboljenja:
a) maligna oboljenja,
6) TBC,
v) degenerativna oboljenja nervno-mišićnog sistema,
g) teški oblici kardiovaskularnih i drugih oboljenja koja zahtevaju hirurške zahvate, transplantaciju organa i tkiva.
Uslov za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć u smislu čl. 78. i 79. ovog kolektivnog ugovora je neprekidno odsustvovanje sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad duže od 180 dana.
Pod članom uže porodice u smislu ostvarivanja prava na solidarnu pomoć u smislu ovog Kolektivnog ugovora, smatraju se supružnik i deca do 27. godine života, pod uslovom da se nalaze na redovnom školovanju, ili ukoliko su odlukom nadležnog suda lišena poslovne sposobnosti, bez obzira na godine života.
Solidarna pomoć se odobrava po prethodno pribavljenom mišljenju ličnog lekara, a na osnovu nalaza lekara specijalista.
Zahtev za isplatu solidarne pomoći sa prilozima iz prethodnog stava, zaposleni podnosi komisiji koju obrazuje direktor.
Odluku o isplati solidarne pomoći donosi direktor, na pismeni i obrazloženi predlog komisije.
Zaposleni ima pravo na prigodne jubilarne nagrade, u zavisnosti od godina rada kod poslodavca, a u skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca.
Odluku o dodeli jubilarnih nagrada donosi direktor.
6) Novogodišnji pokloni za decu
Poslodavac obezbeđuje novogodišnje poklone deci zaposlenih - starosti do 10 godina života (po detetu) uključujući i decu koja u tekućoj godini pune 10 godina.
Odluku o visini sredstava za namene iz stava 1. ovog člana donosi direktor, najviše do visine neoporezivog iznosa prema važećim propisima.
5. Zaštita zarade i naknade zarade
Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanja prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade.
Na osnovu pravosnažne odluke suda, poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.
Poslodavac je dužan da kolektivno osigura sve zaposlene pod jednakim uslovima, za slučaj smrti povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Pored osiguranja iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da osigura zaposlene koji rade na poslovima sa posebnim uslovima rada u uvećanom iznosu od 30% od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, u odnosu na iznos osiguranja iz stava 1. ovog člana.
Poslodavac može, u skladu sa finansijskim mogućnostima i godišnjim programom poslovanja, zaposlenima uplaćivati:
1) premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje;
2) kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj:
a) smrti i invalidnosti nastale zbog povreda van rada;
b) neophodnih hirurških intervencija kao posledica bolesti;
v) lečenja težih bolesti;
g) nastalih posledica usled bolesti.
U pregovorima o kolektivnom osiguranju zaposlenih kod poslodavca, učestvuje i sindikat.
Poslodavac će zaposlenom isplatiti pomoć zbog uništenja ili bitnog oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja.
Visinu pomoći iz stava 1. ovog člana predlažu u svakom pojedinačnom slučaju rukovodilac organizacionog dela poslodavca u kome zaposleni radi i predstavnici reprezentativnog sindikata.
Odluku o visini pomoći donosi direktor.
Zaposleni imaju obaveze:
1) da poslove koji su im povereni izvršavaju zakonito, uredno, savesno, blagovremeno i kvalitetno i da poštuju propisanu tehnološku i radnu disciplinu;
2) da u izvršavanju zadataka ostvaruju standardne rezultate rada;
3) da u radu koriste potrebno znanje i radne sposobnosti, neophodne za izvršavanje poverenih zadataka;
4) da se obrazuju i usavršavaju sa potrebama procesa rada;
5) da se pridržavaju i sprovode propisane i naložene mere bezbednosti i zaštite;
6) da se ponašaju na način koji im omogućava rad kod poslodavca i koji obezbeđuje dobre međuljudske i međunacionalne odnose;
7) da zakonito, odgovorno i celishodno koriste sredstva rada;
8) da racionalno koriste propisano radno vreme za rad (od 7,00 do 15,00 časova), i da ne odsustvuju sa rada bez rešenja nadležnog rukovodioca;
9) da se pri dolasku na posao upišu u listu evidencije dolaska na rad;
10) da svaki ulazak i izlazak iz zgrade, u okviru propisanog radnog vremena, evidentiraju sa identifikacionom karticom na observer uređaju, koji se nalazi na ulazu u zgradu;
11) da pauzu za doručak koriste u vremenu od 09,00 do 09,30 časova, a u drugo vreme uz odobrenje neposrednog rukovodioca;
12) da svaki izlazak sa posla prijavljuju neposredno pretpostavljenom rukovodiocu, odnosno direktoru, zamenicima ili licu koje ovlasti direktor;
13) da odsustvovanje sa rada pravdaju odgovarajućim dokumentima;
14) da u slučaju odsustvovanja sa rada zbog bolesti, prijave svoj nedolazak istog, a u izuzetno opravdanim slučajevima, narednog radnog dana;
15) da čuvaju poslovnu, službenu i drugu tajnu utvrđenu zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu;
16) da ne odbijaju izvršavanje radnih zadataka i naloga nadležnog rukovodioca, bez opravdanog razloga;
17) da nalog izdat od strane direktora i zamenika direktora izvršavaju po prioritetu u redovnim poslovima, odmah i bez odlaganja;
18) da tačno evidentiraju i prikazuju rezultate rada;
19) odevanje zaposlenih mora da bude u skladu sa propisima koji regulišu izgled zaposlenih u javnim preduzećima, ministarstvima i organima Republike Srbije;
20) da zahtev za korišćenje slobodnih dana ili preostalog dela godišnjeg odmora podnose u pisanom obliku, najkasnije 2 dana pre početka korišćenja odsustva;
21) i druge obaveze utvrđene ugovorom o radu, koje odgovaraju njihovim znanjima i sposobnostima.
IX UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada u skladu sa zakonom, ili ako je učinjena povreda radne obaveze takva da se ugrožava imovina poslodavca.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom na način i po postupku predviđenim zakonom i opštim kolektivnim ugovorom.
1) Prestanak radnog odnosa istekom roka za koji je zasnovan
Radni odnos zaposlenog koji je zasnovan na određeno vreme prestaje istekom vremena na koje je zasnovan.
Danom isteka roka određenog ugovorom o radu prestaje i radni odnos zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti.
2) Prestanak radnog odnosa zbog navršavanja određenog broja godina života i staža osiguranja
Zaposlenom prestaje radni odnos kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Poslodavac i zaposleni mogu se sporazumeti da zaposleni, i pored toga što je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana, ostane i dalje u radnom odnosu, ali najduže do isteka kalendarske godine u kojoj ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
3) Prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane poslodavca
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu:
1. Ako za to postoji opravdani razlog utvrđen zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom;
2. Ako zaposleni odbije zaključivanje aneksa ugovora o radu u slučajevima predviđenim u članu 18. ovog kolektivnog ugovora;
3. Ako zaposleni svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza:
1) neizvršavanje poslova i radnih obaveza,
2) nepropisno, nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova i radnih obaveza,
3) namerno onemogućavanje ili otežavanje procesa rada ili poslovanja,
4) nezakonito, neodgovorno ili necelishodno korišćenje sredstava rada,
5) prouzrokovanje štete preduzeću u većem obimu,
6) odbijanje da se povinuje pisanim pravilima i uputstvima,
7) odbijanje izvršavanja radnih zadataka i naloga nadležnog rukovodioca, bez opravdanog razloga,
8) neizvršavanje odluka organa poslodavca,
9) neprijavljivanje povrede radne obaveze kao i štete pričinjene preduzeću,
10) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom i aktima poslodavca,
11) otkrivanje trećim licima informacija vezanih za obavljanje dužnosti zaposlenog,
12) nastupanje u medijima sa temama iz delatnosti poslodavca bez prethodne saglasnosti direktora ili lica koga on ovlasti,
13) neopravdano izostajanje sa rada najmanje 5 (pet) radnih dana u toku godine ili neopravdano uzastopno izostajanje sa rada najmanje 3 (tri) radna dana u toku meseca,
14) konstantno kašnjenje pri dolasku na posao, neopravdani izlazak van zgrade u toku radnog vremena, neopravdani odlazak sa posla pre završetka radnog vremena,
15) netačno evidentiranje i prikazivanje rezultata rada,
16) dolaženje više puta na rad u napitom stanju, konzumiranje alkohola ili nedozvoljenih sredstava u toku rada, rad pod dejstvom alkohola, što se utvrđuje ad hoc kontrolom pretpostavljenih,
17) nepreduzimanje ili nedovoljno preduzimanje mera bezbednosti i zaštita života i zdravlja na radu od strane odgovornog lica, usled čega je došlo do povrede zaposlenog,
18) nepridržavanje propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza, kojom se nanosi šteta trećim licima,
19) ponašanje na radu koje je takvo da može dovesti do poremećaja međuljudskih i međunacionalnih odnosa, ponovljen neprofesionalni odnos prema saradnicima kod poslodavca, ili ispoljavanje ponašanja koje ometa normalan tok rada, koje ometa jednog ili više zaposlenih u procesu rada,
20) izazivanje nereda ili tuče ili učestvovanje u tučama u prostorijama poslodavca, ili na službenom putu,
21) prouzrokovanje blagajničkog manjka nesavesnim radom,
22) falsifikovanje novčanih dokumenata,
23) protivpravno pribavljanje imovinske koristi ili drugih povoljnosti, primanje mita ili poklona veće vrednosti u vezi sa radom, ili davanje usluga protivno pravilima o radu i u vezi sa radom,
24) davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kojima se zaposleni dovode u zabludu u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa,
25) davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluka nadležnih organa.
Ukoliko je zaposleni svojom krivicom učinio neku od povreda radnih obaveza iz st. 1. tač. 3. ovog člana, poslodavac je dužan da ga u skladu sa odredbama čl. 180. Zakona o radu pisanim putem upozori.
Poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu bez otkaznog roka u slučaju težih povreda radnih obaveza, i to u sledećem slučajevima:
1) davanje lažne izjave ili čina prevare prilikom popunjavanja formulara za zaposlenje,
2) neprikazivanje određene činjenice ili osobine u trenutku zasnivanja radnog odnosa, a koje su bile bitne za vršenje poslova,
3) dostavljanje javne isprave prilikom zasnivanja radnog odnosa ili u toku radnog odnosa, nadležnoj službi poslodavca, za koju se utvrdi da nije verodostojna,
4) neovlašćeno korišćenje ili krađa opreme, materijala ili prostora poslodavca,
5) bilo koji akt koji ima za posledicu ugrožavanje reputacije poslodavca,
6) zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja,
7) povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo ili privredni prestup,
8) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla,
9) i u drugim slučajevima koji su predviđeni zakonom.
Za štetu koja je prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom namerno, ili iz krajnje nepažnje, odgovoran je zaposleni i dužan je da je nadoknadi.
4) Prestanak radnog odnosa na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog
Zaposlenom koji je mlađi od 18 godina života prestaje radni odnos na zahtev njegovog roditelja ili staratelja.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se poslodavcu u pismenom obliku.
5) Prestanak radnog odnosa usled smrti zaposlenog
Zaposlenom prestaje radni odnos usled njegove smrti.
Činjenica smrti zaposlenog dokazuje se izvodom iz matične knjige umrlih.
XI OSTVARIVANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac je dužan da obezbedi sve neophodne uslove za organizovanje i sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, a naročito:
1) da obezbedi zaposlenom rad na njegovim poslovima i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
2) da obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem, odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća uputstva za bezbedan rad;
3) da teorijski i praktično, o svom trošku, osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad i vrši proveru te osposobljenosti;
4) da zaposlenima obezbedi korišćenje sredstava za rad i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednosti i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove ispravnosti i upotrebe u skladu sa namenom;
5) da angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
6) da na osnovu akta o proceni rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih i ocene službe medicine rada obezbedi propisane lekarske preglede zaposlenih;
7) da obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
8) da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili zdravlje zaposlenih.
U ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposleni ima sledeća prava:
1) da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovnima na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje;
2) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima poslova na kojima radi, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti;
3) da napusti poslove na kojima radi, proces rada, odnosno radnu okolinu kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje;
4) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni je dužan:
1) da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i da koristi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i sa njima pažljivo rukuje, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica;
2) da pre napuštanja poslova na kojima radi ostavi sredstva za rad u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene;
3) da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o ispravnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na poslovima koje obavlja mogla da ugrozi njegovu bezbednosti i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih;
4) da se osposobljava za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na poslovima na kojima radi;
5) da sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu kako bi se sprovele neophodne mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na kojima radi.
3. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu obavlja zaposleni na poslovima Referenta zaštite bezbednosti i zdravlja ljudi, odnosno zaposleni kome su poslovi zaštite bezbednosti i zdravlja ljudi dodeljeni posebnom odlukom direktora.
Poslovi iz stava 1. ovog člana i uslovi za rad na njima utvrđuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Zaposleni koji obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, postupa u skladu sa odredbama Pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu koji donosi upravni odbor poslodavca.
4. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu
Zaposleni u preduzeću kod poslodavca imaju pravo da izaberu predstavnike za bezbednost i zdravlje na radu. Prava predstavnika zaposlenih i obaveze poslodavca regulisana su posebnim zakonima i Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca.
XII OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca.
Stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih obezbeđuje se putem:
1) usavršavanja i specijalizacije,
2) obrazovanja iz oblasti zaštite na radu, zaštite i bezbednosti,
3) seminara, kurseva, savetovanja, obuke i sl.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava za rad.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
Zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca, sledeće poslove:
1) Na regulisanju mirujućeg saobraćaja i transporta, utvrđenih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Zabrana konkurencije važi na teritoriji Pčinjskog okruga.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana traje dve godine od prestanka radnog odnosa zaposlenog u pogledu koga je ugovorena, što se posebno uređuje ugovorom o radu.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, učinjenu na radu ili u vezi sa radom, pokreće se rešenjem direktora ili zaposlenog koga on ovlasti.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, donosi se na osnovu prijave o prouzrokovanoj šteti, na osnovu zapisnika o nastaloj i utvrđenoj šteti ili po ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana.
Rešenje obavezno sadrži: ime i prezime zaposlenog protiv koga se pokreće postupak za naknadu štete, mesto, način i vreme izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu.
Rešenje o pokretanju postupka dostavlja se zaposlenom. Ukoliko zaposleni odbija prijem rešenja, uručuje mu se ostavljanjem na radnom stolu u njegovom i u prisustvu predstavnika sindikata, odnosno dostavlja mu se poštom po propisima po kojima se dostavljaju pismena u upravnom sporu.
Ukoliko se rešenje uručuje na radnom mestu bez pristanka zaposlenog, konstatacija o uručenju bez potpisa, sa tačnim navođenjem dana i časa uručenja, ispisuje se na primerku koji ostaje kod poslodavca, uz potpis lica koja su pokušala uručenje.
Rešenje iz stava 1. ovog člana, dostavlja se i sindikatu, čiji je zaposleni član, za mišljenje u roku od 5 dana.
Zaposleni, protiv koga je pokrenut postupak, mora se saslušati u vezi nastale štete.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje šteta utvrđuje komisija koju imenuje direktor.
U komisiji iz stava 1. ovog člana nalazi se i predstavnik sindikata.
Visina štete koju je prouzrokovao zaposleni utvrđuje se na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti stvari, na osnovu podataka iz dokumenata na osnovu kojih se sa sigurnošću može utvrditi iznos štete, odnosno na osnovu drugih relevantnih parametara.
Ako se visina štete ne može utvrditi prema stavu 1. ovog člana ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu štete utvrđuje služba kod poslodavca u paušalnom iznosu, koji se određuje procenom štete.
Kada utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od uticaja na odgovornost zaposlenog za štetu, komisija sastavlja izveštaj o tome i predlaže direktoru da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu poslodavcu ili da se oslobodi odgovornosti.
Ako je komisija predložila direktoru da se zaposleni obaveže da naknadi štetu poslodavcu, predlog sadrži način i rok naknade štete.
Na osnovu izveštaja i predloga komisije, direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi rešenje o odgovornosti za štetu i visini naknade štete, odnosno o oslobađanju od odgovornosti.
U zavisnosti od socijalnog stanja zaposlenog i njegove porodice, direktor može odlučiti, na predlog komisije, da zaposleni naknadi štetu u više rata, da se naknada štete umanji za određeni procenat ili da se zaposleni oslobodi naknade štete koju je pričinio.
Rešenje direktora kojim je zaposleni obavezan na naknadu štete poslodavcu izvršava se samo ako je zaposleni saglasan da naknadi štetu.
Na osnovu rešenja o naknadi, zaposleni se poziva da nadoknadi štetu u određenom roku, o čemu zaposleni daje pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da naknadi štetu, poslodavac će pokrenuti postupak za naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni u ostavljenom roku dobrovoljno ne naknadi poslodavcu isplaćeni iznos štete, poslodavac će pokrenuti spor pred nadležnim sudom za naknadu štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu.
Zahtev za naknadu štete iz stava 1. ovog člana zaposleni podnosi u pismenom obliku. U zahtevu se naznačuje u čemu se sastoji šteta koju je zaposleni pretrpeo, iznos štete i način njene naknade. Uz zahtev prilaže i odgovarajuću dokumentaciju nadležnih organa kojom potvrđuje navode iz zahteva.
Ukoliko direktor iz priložene dokumentacije može nedvosmisleno da utvrdi iznos pretrpljene štete, i da je njen iznos realno odmeren, isti će naknaditi štetu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U protivnom, primeniće postupak opisan u članovima 100-103. ovog Kolektivnog ugovora.
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti o visini naknade štete iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko kod poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova, poslodavac je obavezan da pre donošenja programa rešavanja viška zaposlenih, sa reprezentativnim sindikatom zaključi sporazum o merilima i kriterijumima i postupku smanjenja broja zaposlenih i o načinu zbrinjavanja zaposlenih kojima prestaje radni odnos po tom osnovu.
Program za rešavanje viška zaposlenih kod poslodavca utvrdiće se na osnovu kriterijuma koje propisuju zakon i Opšti kolektivni ugovor.
Programom iz st. 1. ovog člana obezbediće se da prvenstveno prestane radni odnos zaposlenim:
1) koji u kalendarskoj godini ispunjavaju, ili će u naredne dve godine ispuniti jedan od uslova za ostvarivanje prava na penziju;
2) koji dobrovoljno prihvate da im prestane radni odnos;
3) koji imaju kraće vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca.
Na ocenu kvaliteta obavljenog posla, zaposleni može podneti zahtev za preispitivanje nadležnom rukovodiocu, u roku od 3 dana od dana obaveštenja o datoj oceni.
Pre donošenja odluke po zahtevu za preispitivanje, nadležni rukovodilac je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata, čiji je zaposleni član, na okolnosti iznete u zahtevu za preispitivanje.
Reprezentativni sindikat mišljenje dostavlja u roku od 3 dana od dana prijema zahteva.
Vrednovanje kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih vrši komisija koja se sastoji od 5 članova.
Tri člana komisije iz stava 1. ovog člana imenuje upravni odbor poslodavca, a 2 člana komisije imenuje reprezentativni sindikat kod poslodavca.
Po sprovedenom vrednovanju kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih, komisija sačinjava listu zaposlenih za čijim radom prestaje potreba i dostavlja je upravnom odboru poslodavca, radi donošenja konačne odluke o višku zaposlenih.
Shodno odredbama čl. 42. Opšteg kolektivnog ugovora, zaposlenom koji ima najmanje 20 godina radnog staža kod poslodavca ne može prestati radni odnos po osnovu viška zaposlenih kod poslodavca, osim u slučaju iz čl. 118, st. 2, tač. 1.
Pre otkaza ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu.
Zaposlenom pripada pravo na otpremninu minimalno u visini 75% prosečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za poslove statistike, na dan isplate otpremnine, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Otpremnina se obračunava za svaku godinu radnog staža ostvarenu u JP i JKP čiji je osnivač Skupština grada (ranije: opštine) Vranje.
Sredstva za isplatu otpremnine na osnovu merila i kriterijuma iz sporazuma iz čl. 117. ovog kolektivnog ugovora, obezbeđuje osnivač iz budžeta grada Vranja.
Direktor je dužan da obezbedi uslove za delovanje sindikata, u skladu sa njihovom ulogom u zaštiti prava i unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih članova, zaposlenih kod poslodavca, kao i da informiše o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Povredom prava na sindikalno organizovanje smatraće se i pritisak na zaposlene od strane rukovodilaca da se učlane, odnosno isčlane iz određenog sindikata.
Da bi poslodavac mogao da vrši obračun i uplatu sindikalne članarine na račune sindikata, prilikom svake isplate zarada, sindikati su dužni da poslodavcu dostave overene spiskove svojih članova.
Direktor je dužan da predstavnicima sindikata dozvoli da zaposlenima dostave informacije, biltene, publikacije i druga akta sindikata.
Poslodavac će za potrebe reprezentativnih sindikata obezbediti korišćenje poslovnog prostora u svojim kancelarijama, koji je neophodan za aktivnosti koje reprezentativni sindikati preduzimaju u skladu sa svojim programskim aktivnostima na osnovu kolektivnog ugovora i drugih akata poslodavca i akata reprezentativnih sindikata.
Poslodavac je saglasan da reprezentativni sindikati u kancelarijama mogu koristiti kancelarijski nameštaj i sredstva rada.
Reprezentativni sindikati ne mogu koristiti kancelarije, kancelarijski nameštaj i sredstva rada u kancelariji, u druge svrhe, osim za aktivnosti reprezentativnog sindikata.
Zloupotreba iz st. 3. ovog člana podleže odgovornosti prema odredbama zakona, opšteg kolektivnog ugovora i ovog kolektivnog ugovora.
Poslodavac za potrebe reprezentativnih sindikata, obezbeđuje obavljanje sledećih stručnih i administrativnih poslova: pravnih, finansijskih, administrativno-tehničkih, daktilografskih i umnožavanje i distribucija materijala.
Za vreme dok obavljaju funkciju, predsednici reprezentativnih sindikata ostvaruju pravo na uvećanu naknadu zarade u visini od 10% u odnosu na svoju zaradu.
Na akt kojim se uređuje sistematizacija poslova kod poslodavca, pre nego ga donese direktor, može se prethodno pribaviti mišljenje reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati mišljenje iz stava 1. ovog člana dostavljaju u roku od 5 dana od dana prijema zahteva.
XVII REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporna pitanja koja nastanu u primeni ovog kolektivnog ugovora rešavaju se pred arbitražom.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora će, u roku od 15 dana od dana nastanka spora u primeni Kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu za rešavanje tog spornog pitanja.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svojih članova.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora obrazovaće koordinaciono stručno telo za praćenje primene i davanje autentičnih tumačenja odredaba Kolektivnog ugovora.
Koordinaciono telo iz stava 1. ovog člana sastoji se od po 1-og predstavnika svakog učesnika ovog kolektivnog ugovora.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se aneksom Kolektivnog ugovora, na način i po postupku po kome se zaključuje Kolektivni ugovor.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja", s tim što se primena odeljka VII: "Zarade, naknade zarada i druga primanja zaposlenih", odlaže do donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u Javnom preduzeću "Direkcija za razvoj i izgradnju grada Vranja" i zaključenja Aneksa ugovora o radu sa zaposlenima.