UREDBA O GRANIČNIM VREDNOSTIMA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH ("Sl. glasnik RS", br. 71/2010 i 6/2011 - ispr.)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1

Ovom uredbom propisuju se:

1) granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora;

2) način, postupak, učestalost i metodologija merenja emisije zagađujućih materija;

3) kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije;

4) postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklađenost sa propisanim normativima;

5) sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima emisije i bilansu emisije;

6) način dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokove dostavljanja podataka;

7) dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija za određeni period;

8) postupanje u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz utvrđenih nacionalnih emisija.

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na emisije nastale iz procesa termičkog tretmana otpada.

Član 2

Emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnog izvora utvrđuje se merenjem ili izračunavanjem emisionih parametara na osnovu rezultata merenja.

Merenje emisije zagađujućih materija vrši se mernim uređajima, na mernim mestima, primenom propisanih metoda merenja.

Rezultati merenja emisije porede se sa graničnim vrednostima emisije jedino onda kad su merenja izvršena i rezultati iskazani u skladu sa ovom uredbom.

O izvršenom merenju emisije izrađuje se izveštaj.

Granične vrednosti zagađujućih materija po pojedinačnom ispustu, koje se primenjuju na pojedinačne stacionarne izvore date su u: Prilogu I Granične vrednosti emisija za velika postrojenja za sagorevanje, Prilogu II Granične vrednosti emisija za mala postrojenja za sagorevanje, Prilogu III Granične vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje i Prilogu V Granične vrednosti emisija za određene vrste postrojenja, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Ukoliko za pojedinačni stacionarni izvor ovom uredbom nisu propisane posebne granične vrednosti emisija, na predmetnom ispustu mere se zagađujuće materije koje se očekuju u emisiji (na osnovu tehnološkog procesa) i primenjuju se granične vrednosti date u Prilogu IV Opšte granične vrednosti emisija, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja u smislu ove uredbe su:

1) ukupnih praškastih materija;

2) praškastih neorganskih materija;

3) neorganskih gasovitih materija;

4) organskih materija;

5) kancerogenih materija.

Značenje izraza

Član 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) otpadni gasovi su gasovi ispušteni u vazduh koji sadrže zagađujuće materije u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju. Zapreminski protok otpadnog gasa izražava se u m3/h pri temperaturi (273,15 K) i na pritisku (101,3 kPa) u suvom gasu (nakon korekcije za sadržaj vodene pare na 0%) u daljem tekstu (normalni m3/h);

2) granična vrednost emisije (GVE) je najveća dozvoljena količina materije sadržana u otpadnim gasovima koja može biti emitovana u vazduh iz postrojenja u određenom periodu. Izražava se kao masa zagađujuće materije (masena koncentracija) koja se nalazi u 1 m3 otpadnih gasova, izražena u mg/normalni m3, pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;

3) tačkasti izvor (emiter) je izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u vazduh kroz za to posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajednički ispust. Emisija u vazduh iz tačkastog izvora iskazuje se emisionim parametrima: masenim protokom i/ili masenom koncentracijom i emisionim faktorom;

4) difuzni izvor (emiter) je izvor zagađivanja kod koga se zagađujuće materije ispuštaju u vazduh iz nedefinisanih ispusta, tj. bez određenog ispusta/dimnjaka (uređaji, površine i druga mesta);

5) ispust (izvor) je mesto ispuštanja zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnog izvora;

6) parametri stanja otpadnih gasova su temperatura, pritisak, sastav otpadnih gasova kao i druge fizičke veličine relevantne za emisiju u vazduh;

7) uslovi rada stacionarnog izvora od značaja za emisiju u vazduh su vrsta, način i režim rada, opterećenje, snaga odnosno kapacitet postrojenja ili uređaja, vrsta, količina i kvalitet ulaznih materijala (sirovine, goriva i drugi dodaci) kao i način rada uređaja za prečišćavanje otpadnih gasova;

8) uzorak otpadnih gasova je deo toka otpadnih gasova koji se analizira na određenom mernom mestu, u određenom vremenskom intervalu, na određen način i za njega važi da je relevantan za otpadne gasove stacionarnog izvora;

9) uobičajeni rad stacionarnog izvora su svi periodi rada ili obavljanja aktivnosti osim uključivanja i isključivanja i održavanja opreme;

10) uključivanje i isključivanje je postupak kojim se neka aktivnost, oprema ili uređaj pokreće ili zaustavlja, odnosno dovodi u stanje rada ili mirovanja. Promenljivi uslovi rada u pojedinim fazama rada postrojenja ne smatraju se uključivanjem ili isključivanjem;

11) ekstraktivna analiza otpadnih gasova je uzimanje uzorka otpadnih gasova iz ispusta i analiza gasova izvan ispusta;

12) neekstraktivna analiza otpadnih gasova je analiza gasova koja se izvodi direktno u ispustu;

13) stepen odsumporavanja je odnos količine sumpora koja se ne emituje u vazduh iz postrojenja za sagorevanje u određenom periodu i količine sumpora sadržanog u gorivu, koja je uneta u postrojenje za sagorevanje, u istom posmatranom periodu;

14) biomasa su proizvodi koji se u celini ili delimično sastoje od biljne materije iz poljoprivrede ili šumarstva, koji se mogu koristiti kao gorivo u cilju dobijanja energije i sledeće vrste otpada koje se koriste kao gorivo:

- biljni otpad iz poljoprivrede i šumarstva;

- biljni otpad iz prehrambene industrije, ako se koristi dobijena toplota;

- vlaknasti biljni otpad iz proizvodnje celuloze i papira iz celuloze, ako se vrši ko-insineracija na mestu proizvodnje i ako se koristi dobijena toplota;

- otpad od plute;

- drvni otpad, osim drvnog otpada koji može da sadrži halogenovana organska jedinjenja ili teške metale koji nastaju upotrebom proizvoda za zaštitu drveta ili premaza, i koji naročito uključuje drvni otpad koji potiče od građevinskog otpada ili otpada nastalog rušenjem;

15) postrojenje na više vrsta goriva je postrojenje za sagorevanje koje može istovremeno ili naizmenično da koristi dve ili više vrsta goriva;

16) postrojenje je postrojenje koje je pušteno u rad posle dana stupanja na snagu ove uredbe;

17) postojeće postrojenje je postrojenje koje je pušteno u rad do dana stupanja na snagu ove uredbe;

18) gasna turbina je rotaciona mašina koja pretvara toplotnu energiju u mehanički rad, sastavljena uglavnom od kompresora, toplotnog uređaja u kojem se gorivo oksiduje u cilju grejanja radnog fluida i turbine;

19) gorivo je čvrsti, tečni ili gasoviti materijal koji se koristi za sagorevanje, isključujući otpad;

20) postrojenje za sagorevanje je tehnički sistem u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja na taj način proizvedene toplote. Pod postrojenjem za sagorevanje u smislu ove uredbe podrazumevaju se samo postrojenja za proizvodnju energije sa izuzetkom onih koja direktno koriste produkte sagorevanja u proizvodnim procesima. Pod postrojenjem za sagorevanje u smislu ove uredbe ne podrazumevaju se sledeća postrojenja:

- postrojenja u kojima se produkti sagorevanja koriste za direktno grejanje, sušenje ili neki drugi tretman predmeta ili materijala (na primer za peći za ponovno zagrevanje ili peći za termičku obradu);

- postrojenja za naknadno sagorevanje, odnosno bilo koji tehnički uređaj namenjen za prečišćavanje otpadnih gasova sagorevanjem, koji ne radi kao posebno postrojenje za sagorevanje;

- postrojenja za regeneraciju katalizatora iz procesa katalitičkog krekinga (ili krekovanja);

- postrojenja za konverziju vodonik sulfida u sumpor;

- reaktori koji se koriste u hemijskoj industriji;

- baterije koksnih peći;

- kauperi;

- bilo koji tehnički uređaj koji služi za pogon vozila, broda ili aviona;

- gasne turbine;

- postrojenja koja pokreću dizel, benzinski ili gasni motori;

- postrojenja za pečenje ili sinterovanje gvozdene rude (aglomeracije).

Ako su dva ili više postrojenja za sagorevanje, uzimajući u obzir tehničke i ekonomske faktore, konstruisana tako da se njihovi otpadni gasovi ispuštaju kroz zajednički dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje;

21) toplotna snaga postrojenja za sagorevanje (MWth) je maksimalna toplota sagorelog goriva u jedinici vremena određena prema donjoj toplotnoj moći goriva, na temperaturi 0°C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa;

22) toplotni gubitak otpadnog gasa je %-tni udeo toplotne snage postrojenja za sagorevanje koji se kao toplota gubi ispuštanjem otpadnih gasova u vazduh, a izračunava se prema jednoj od sledećih jednačina:

u odnosu na %-tni zapreminski udeo O2 u suvom otpadnom gasu:

 

Qdp = (tdp - tz)	(	A2	+ B	)	,
		21 - O2

- ili u odnosu na %-tni zapreminski udeo CO2 u suvom otpadnom gasu:

Qdp = (tdp - tz)	(	A2	+ B	)
		21 - CO2

gde je:

Qdp - toplotni gubici u otpadnim gasovima u %;

tdp - temperatura otpadnog gasa u °C;

tz - temperatura vazduha u okolini postrojenja u °C;

O2 - izmereni zapreminski udeo O2 u suvom otpadnom gasu u %;

CO2 - izmereni zapreminski udeo CO2 u suvom otpadnom gasu u %.

Vrednosti konstanti A1, A2 i V date su u tabeli 1.

Tabela 1.

	Drvo	lož ulje	Prirodni gas	koksni gas	tečni naftni gas, smeša gasa i vazduha
A1	0,5	0,5	0,37	0,29	0,42
A2	0,65	0,68	0,66	0,60	0,63
V	0,008	0,007	0,009	0,011	0,008

23) dimni broj je stepen zatamnjenja površine filter papira koji izazivaju otpadni gasovi. Dimni broj se izražava pomoću skale od 10 polja (od 0 do 9) različitog intenziteta zatamnjenja (Baharahova skala) pri čemu se određuje kom stepenu sa skale je zatamnjenje najbliže. Pomoću dimnog broja ocenjuje se zatamnjenje otpadnih gasova iz postrojenja koja koriste tečna i gasovita goriva;

24) AOT 40 (izražena u µg/m3 x sati) je suma razlike između jednočasovnih koncentracija prizemnog ozona većih od 80 µg/m3 (= 40 ppb - delova u milijardi) i 80 µg/m3 u toku određenog vremenskog perioda izračunata na osnovu jednočasovnih vrednosti merenih između 8.00 i 20.00 časova po centralnoevropskom vremenu svakog dana;

25) AOT 60 je suma razlike između jednočasovnih koncentracija prizemnog ozona većih od 120 µg/m3 (= 60 ppb - delova u milijardi) i 120 µg/m3, računata u toku godine;

26) kritični nivo je koncentracija zagađujućih materija u vazduhu iznad koje se, prema postojećim saznanjima, mogu javiti direktni štetni uticaji na receptore kao što su ljudi, biljke, ekosistemi ili materijali;

27) kritično opterećenje je kvantitativna procena izloženosti jednoj ili više zagađujućih materija ispod koje se, prema postojećim saznanjima, ne javljaju značajni štetni uticaji na određene osetljive elemente životne sredine;

28) prostorna mreža (grid cell) je mreža kvadrata 150 km x 150 km koja se koristi pri mapiranju kritičnih opterećenja na evropskom nivou i pri praćenju emisija i taloženja zagađujućih materija iz vazduha u skladu sa Programom saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenosa zagađujućih materija u vazduhu na velike udaljenosti u Evropi (Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the long-range Transmission of Air Pollutants in Europe - EMEP);

29) isparljiva organska jedinjenja za koja se određuju maksimalne nacionalne emisije (Non-Methane Volatile Organic Compounds-NMVOC) su sva organska jedinjenja koja potiču od ljudskih aktivnosti, osim metana, koja mogu da proizvode fotohemijske oksidante, reagujući sa oksidima azota u prisustvu sunčeve svetlosti;

30) klasa štetnosti je klasa štetnosti određena na osnovu fizičko-hemijskih i toksikoloških karakteristika zagađujućih materija;

31) metoda merenja je skup postupaka opisanih prema vrsti koji se upotrebljavaju za izvršavanje pojedinih merenja u skladu sa određenom metodom;

32) merno mesto je mesto na ispustu namenjeno za bezbedno merenje emisije, uzimanje uzoraka i smeštaj merne opreme;

33) merni uređaj je uređaj namenjen za merenje sam ili u sklopu sa drugim uređajima;

34) automatska metoda merenja emisije je merenje uz neprekidnu ekstraktivnu ili neekstraktivnu analizu uzorka, očitavanja izmerenih vrednosti u kratkim vremenskim intervalima (nekoliko sekundi) i čuvanje izmerenih vrednosti. Tako izmerene vrednosti predstavljaju trenutne vrednosti emisije;

35) manualna (ručna) metoda merenja emisije je uzimanje uzoraka otpadnih gasova u određenoj zapremini i određenom vremenu uz naknadnu ekstraktivnu analizu otpadnih gasova. Tako dobijene vrednosti su jednake srednjim vrednostima emisije u vremenu uzimanja uzorka;

36) rezultat merenja je rezultat ekstraktivne ili neekstraktivne analize pojedinačnog uzorka otpadnog gasa putem propisanih automatskih ili manualnih metoda merenja;

37) ukupni oksidi azota izraženi kao NO2 su ukupni oksidi azota a izvode se računski na osnovu izmerenih koncentracija NO i NO2 prema sledećoj jednačini:

NO2 ukupni = NO2 +	(	NO	(	MNO2	))
				MNO

gde je:

NO2 - ukupni oksidi azota izraženi kao NO2

MNO2 - molarna masa NO2

MNO - molarna masa NO

38) emisioni parametri su masena koncentracija, maseni protok, emisioni faktor i stepen emitovanja:

- masena koncentracija (mg/normalni m3) je masa emitovanih zagađujućih materija u odnosu na jedinicu zapremine u suvom otpadnom gasu na temperaturi 0°C (273,15 K) i pritisku 101,3 kPa pod propisanim zapreminskim udelom kiseonika u otpadnom gasu;

- maseni protok (kg/h) je masa emitovanih zagađujućih materija u jedinici vremena;

- emisioni faktor (kg/t) je masa emitovanih zagađujućih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta, tj. masa emitovane zagađujuće materije po jedinici delatnosti (iskazane količinom proizvoda, količinom potrošenog energenta ili sirovine ili veličinom obavljenog posla);

- stepen emitovanja (%) je odnos emitovane količine i količine iste zagađujuće materije koja ulazi u proces.

39) nadležni organ je Ministarstvo ili nadležni organ za poslove zaštite životne sredine autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom.

Merenje emisije

Član 4

Merenje emisije zagađujućih materija vrši se kao:

1) pojedinačno merenje je jednokratno merenje emisije koje podrazumeva sukcesivnu analizu dovoljnog broja uzoraka otpadnog gasa pri određenim uslovima rada stacionarnog izvora;

2) kontinualno merenje je neprekidno merenje emisije tokom perioda rada stacionarnog izvora.

Pojedinačno merenje emisije obavlja se kao:

1) garancijsko merenje je merenje nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi dobijanja dozvole za rad;

2) povremeno (periodično) merenje je merenje radi povremenih kontrola vrednosti emisija ili kontrola mernih uređaja za kontinualno merenje;

3) kontrolno merenje je merenje koje se obavlja ukoliko rezultati merenja garancijskog, povremenog ili posebnog merenja prelaze granične vrednosti emisija, a obavlja se nakon preduzimanja tehničko - tehnoloških mera u cilju smanjenja emisije u vazduh;

4) posebno merenje je merenje radi provere podataka o vrednostima emisija koje se obavlja u skladu sa članom 5. ove uredbe.

Operater koji samostalno vrši kontinualno merenje emisije dužan je da vrši i povremeno merenje emisije u cilju kontrole mernih uređaja za kontinualno merenje jednom godišnje.

Operater koji ne vrši samostalno kontinualno merenje emisije dužan je da vrši povremeno merenje emisije dva puta godišnje.

Pojedinačna merenja emisije vrše ovlašćena pravna lica za merenje emisije putem propisanih manualnih ili automatskih metoda a kontinualno merenje vrši se isključivo putem automatskih metoda.

Pojedinačno merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se očekuje pretežno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena, podrazumeva sukcesivnu analizu tri uzorka otpadnog gasa pri uobičajenom radu predmetnog stacionarnog izvora.

Pretežno ista vrednost emisije u vazduh u toku vremena očekuje se kod stacionarnog izvora sa pretežno nepromenljivim uslovima rada.

Pod stacionarnim izvorom emisije sa pretežno nepromenljivim uslovima rada, podrazumeva se stacionarni izvor koji radi sa pretežno istim kapacitetom, koji koristi pretežno istu vrstu i količinu sirovine, goriva i slično, tokom perioda rada.

Pojedinačno merenje emisije, kod stacionarnog izvora kod kojeg se očekuje pretežno promenljiva vrednost emisije u vazduh u toku vremena podrazumeva sukcesivnu analizu šest uzoraka otpadnog gasa pri radnim uslovima koji mogu izazvati maksimalnu emisiju u vazduh.

Pretežno promenljiva vrednost emisije u vazduh u toku vremena očekuje se kod stacionarnog izvora sa pretežno promenljivim uslovima rada.

Pod stacionarnim izvorom emisije sa pretežno promenljivim uslovima rada, podrazumeva se stacionarni izvor koji radi sa pretežno promenljivim kapacitetom, koji koristi pretežno različitu vrstu i količinu sirovine, goriva i slično, tokom perioda rada.

Merenje za određivanje emisije sprovodi se na takav način da rezultati emisija iz postrojenja budu reprezentativni i uporedivi sa sličnim postrojenjima i uslovima rada.

U posebnim slučajevima (npr. u slučaju šaržnih operacija ili male masene koncentracije sadržane u otpadnom gasu) periodi merenja određuju se u zavisnosti od datih uslova.

Kod materija koje se javljaju u različitim agregatnim stanjima moraju se preduzeti posebne mere u procesu merenja da bi se prikupili svi srazmerni odnosi.

Pojedinačna i kontinualna merenja emisije obezbeđuje i finansira pravno i fizičko lice, vlasnik ili operater stacionarnog izvora.

Posebno merenje

Član 5

U slučaju kada postoji osnovana sumnja da je došlo do prekomernog ispuštanja zagađujućih materija u vazduh iz pojedinog postrojenja, odnosno sumnja u ispravnost mernih uređaja, uslova pod kojima su merenja izvršena i tačnost dobijenih rezultata, obavljaju se posebna merenja emisija, kontrola mernih uređaja i provera tačnosti dobijenih podataka.

Osnovana sumnja iz stava 1. ovog člana postoji kada:

1) je registrovana visoka koncentracija zagađujućih materija u vazduhu;

2) postoje uočljive nepravilnosti u radu postrojenja;

3) operater ne vodi evidenciju o radu, održavanju, ispravnosti i kontroli mernih uređaja;

4) izveštaj o izvršenom merenju emisije nije usklađen sa ovom uredbom;

5) su dobijeni rezultati merenja ekstremno niski.

Posebna merenja iz stava 1. ovog člana nalaže inspektor zaštite životne sredine.

Troškove posebnih merenja emisija zagađujućih materija, kontrole ispravnosti mernih uređaja i tačnosti dobijenih podataka, snosi operater.

Član 6

Operater, u rokovima za izveštavanje u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) (u daljem tekstu: Zakon), informiše nadležni organ o:

1) kontinualnim merenjima emisija, između ostalog i putem on-line komunikacije;

2) proveri mernih uređaja, u skladu sa Prilogom VI Postupak ocenjivanja rezultata merenja emisije, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo;

3) povremenim merenjima;

4) drugim merenjima u cilju primene ove uredbe.

Plan merenja emisije

Član 7

Plan merenja emisije izrađuje operater ili ovlašćeno pravno lice za merenje emisije u saradnji sa operaterom.

Plan merenja emisije sadrži identifikaciju:

1) svih stacionarnih izvora emisije u vazduh koje poseduje operater;

2) svih ispusta (emitera) po stacionarnim izvorima;

3) svih zagađujućih materija i parametara stanja otpadnog gasa koji se meri po svakom pojedinačnom ispustu sa obrazloženjem izbora u odnosu na tehnološki proces;

4) procesnih parametara i uslova rada stacionarnog izvora relevantnih za emisiju u vazduh;

5) broj sukcesivnih analiza uzoraka otpadnog gasa po svakom predmetnom ispustu, za svaku od zagađujućih materija u zavisnosti od uslova rada stacionarnog izvora;

6) kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, ukoliko merna mesta ne postoje ili postojeća nisu reprezentativna;

7) metoda merenja emisije;

8) graničnih vrednosti emisija;

9) učestalosti merenja emisije na godišnjem nivou na svakom pojedinačnom ispustu prema odredbama ove uredbe;

10) obaveza operatera i ovlašćenog pravnog lica za merenje emisije kao i orijentacionih rokova za završetak pripremnih radnji, izvršenje merenja kao i izradu i dostavljanje izveštaja.

U postupku vršenja inspekcijskog nadzora inspektor nadležan za poslove zaštite životne sredine utvrđuje da li je plan merenja emisije pripremljen u skladu sa odredbama iz stava 2. ovog člana.

Svođenje rezultata merenja emisije

Član 8

U cilju poređenja sa graničnim vrednostima emisija, rezultati merenja izraženi kao masena koncentracija zagađujućih materija u otpadnom gasu, preračunavaju se na jedinicu zapremine suvih ili vlažnih otpadnih gasova, normalne uslove (273,15 K i 101,3 kPa) i referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu, osim ukoliko odredbama ove uredbe nije drugačije propisano.

Svođenje rezultata merenja izraženih kao masena koncentracija može vršiti automatski merni uređaj pri samom merenju (automatska metoda) ili se svođenje vrši nakon merenja emisije.

Maseni protok zagađujuće materije izračunava se na osnovu rezultata merenja.

Svođenje rezultata merenja i izračunavanje masenog protoka vrši se na osnovu sledećih jednačina:

1) Preračunavanje na suv otpadni gas

Preračunavanje masenih koncentracija zagađujućih materija u vlažnim otpadnim gasovima na suve vrši se prema sledećoj jednačini:

Cs = Cv	100
	100 - %H2O

gde je:

Cs - masena koncentracija u suvim otpadnim gasovima u mg/normalni m3;

Sv - masena koncentracija u vlažnim otpadnim gasovima u mg/normalni m3;

%H2O - sadržaj vlage u otpadnim gasovima u %.

2) Preračunavanje na normalne uslove

Preračunavanje masenih koncentracija na normalne uslove vrši se prema sledećoj jednačini:

Cn = Cizm	•	101,3	•	T
		P		273,15

gde je:

Cn - masena koncentracija pri normalnim uslovima u mg/normalni m3;

Cizm - masena koncentracija pri realnim uslovima u emiteru u mg/m3;

P - apsolutni pritisak u emiteru u kPa;

T - apsolutna temperatura u emiteru u K.

3) Preračunavanje na referentni udeo kiseonika

Preračunavanje masenih koncentracija na referentni udeo kiseonika u otpadnim gasovima vrši se prema sledećoj jednačini:

Cref =	21 O2ref	• Cizm
	21 - O2izm

gde je:

Cm - masena koncentracija svedena na referentni udeo kiseonika u mg/normalni m3;

Cizm - izmerena masena koncentracija u mg/normalni m3;

O2izm - izmereni udeo kiseonika u %;

O2ref- referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu u %.

Kod uređaja za smanjenje emisije svođenje izmerenih koncentracija na referentni udeo kiseonika vrši se samo za zagađujuće materije za koje je uređaj za smanjenje emisije instaliran i to samo ukoliko izmereni udeo kiseonika u otpadnom gasu prelazi referentni.

Ako referentni udeo kiseonika u otpadnom gasu na koji se svodi masena koncentracija zagađujućih materija nije propisan, za procese sagorevanja i termičke tehnološke procese referentni udeo kiseonika iznosi 5% kada se dimni gasovi indirektno koriste u proizvodnom procesu i 17% kod postrojenja kod kojih se produkti sagorevanja direktno koriste u proizvodnom procesu, a za druge tehnološke procese referentni udeo kiseonika predstavlja izmeren udeo kiseonika.

4) Konvertovanje koncentracije iz (ppm) u (mg/m3)

Konvertovanje izmerenih vrednosti iz (ppm) u (mg/normali m3) vrši se prema sledećoj jednačini:

Cm = Cv •	M
	V0

gde je:

Cm - masena koncentracija u mg/normalni m3;

Cv - izmeren zapreminski udeo u ppm;

M - molarna masa u g/mol

V0 = 22,4 dm3/mol - molarna zapremina koja predstavlja zapreminu koju zauzima 1 mol idealnog gasa pri normalnim uslovima (na temperaturi od 273,15 K = 0°C i pod pritiskom od 101,3 kPa).

5) Izračunavanje masenog protoka

Izračunavanje masenog protoka zagađujuće materije u cilju poređenja sa graničnom vrednošću emisije propisanom u obliku masenog protoka, vrši se prema sledećoj jednačini:

Q = C • q

gde je:

Q - maseni protok zagađujuće materije u kg/h;

C - masena koncentracija zagađujuće materije svedena na normalne uslove, suv gas i referentni kiseonik u kg/normalni m3;

q - zapreminski protok otpadnog gasa sveden na normalne uslove, suv gas i referentni kiseonik u normalni m3/h.

Rezultati merenja emisije, svedeni na suv otpadni gas, normalne uslove i referentni udeo kiseonika, porede se sa graničnim vrednostima emisija u skladu sa Prilogom VI.

Kod pojedinačnog merenja, vreme uzimanja uzorka otpadnog gasa mora odgovarati propisanoj metodi.

Rezultate merenja emisije izražene kao masena koncentracija neophodno je prikazivati u obliku "izmerena vrednost ± merna nesigurnost" sa navođenjem granice kvantitacije, odnosno detekcije.

Ukoliko tokom pojedinačnog merenja emisije dođe do gubitka jednog uzorka otpadnog gasa usled nepredviđenih situacija (otkazivanje stacionarnog izvora ili mernog uređaja), više sile (meteorološki uslovi) i slično, na osnovu saglasnosti nadležnog organa, ocena usklađenosti sa zahtevima propisanim ovom uredbom, može se izvršiti i bez analize predmetnog uzorka otpadnog gasa.

Član 9

Garancijsko merenje zagađujućih materija nakon izgradnje ili značajne izmene mora se obaviti pri neometanom radu postrojenja, u periodu između trećeg i šestog meseca od početka rada.

Nije dozvoljeno bilo kakvo razblaženje u cilju smanjenja koncentracije zagađujućih materija u otpadnom gasu.

Član 10

Emisije iz stacionarnih izvora prate se kontinualnim merenjem ako su maseni protoci iz člana 13. stav 1. ove uredbe prekoračeni i pojedine granične vrednosti utvrđene.

Ako se može očekivati da će postrojenje više puta prekoračiti masene koncentracije propisane ovom uredbom kontinualno merenje emisije može se zahtevati za niže masene protoke od masenih protoka iz člana 13. ove uredbe.

Za postrojenja kod kojih uređaj za kontrolu emisije mora više puta da se isključi tokom neometanog rada zbog bezbednosnih razloga ili mu je efikasnost značajno smanjena, koriste se maseni protoci koji proističu iz preostalih kapaciteta.

Kontinualno merenje emisije ne obavlja se ukoliko izvor emisije radi manje od 500 sati u jednoj godini ili emituje manje od 10% ukupne godišnje emisije postrojenja.

Kontinualno merenje može biti ograničeno na glavnu materiju ako postoji stalna veza između zagađujućih materija u otpadnom gasu.

Član 11

Ukoliko se iz tehnološkog procesa očekuje emisija gasova neprijatnih mirisa, vrednost emisije treba proveriti obavljanjem olfaktometrijskih merenja.

Član 12

Kod postrojenja i uređaja sa masenim protokom emisija praškastih materija od 1 do 3 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim uređajima koji kontinualno prate funkcionisanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova i utvrđenih granica emisije (kvalitativni merni instrumenti).

Kod postrojenja i uređaja sa masenim protokom emisija praškastih materija iznad 3 kg/h, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim uređajima koji kontinualno određuju masenu koncentraciju praškastih materija.

Kontinualno merenje emisije može se zahtevati za niže masene protoke od masenih protoka iz stava 1. ovog člana, ako se može očekivati da će postrojenje više puta prekoračiti masene koncentracije propisane ovom uredbom.

Kod postrojenja i uređaja sa emisijama praškastih materija, za praškaste neorganske materije, organske materije I i II klase štetnosti ili kancerogene materije iz Priloga IV, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim uređajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju ukupnih praškastih materija, ako maseni protok prekoračuje petostruku graničnu vrednost masenog protoka datu u Prilogu IV.

Član 13

Operater može da u periodu od 60 dana izvrši dva dodatna merenja radi potvrđivanja postojanja prekoračenja masenih protoka pod istim operativnim uslovima rada i pri korišćenju istog goriva kod postrojenja i uređaja čije emisije gasovitih jedinjenja prilikom povremenog merenja prekoračuju sledeće masene protoke:

1) sumpor dioksid	30 kg/h (30000 g/h)
2) oksidi azota izraženi kao NO2	30 kg/h (30000 g/h)
3) ugljen monoksid, u postupku sagorevanja	5 kg/h (5000 g/h)
4) ugljen monoksid, u svim ostalim slučajevima	100 kg/h (100000 g/h)
5) fluor i gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao fluorovodonik-HF	0,3 kg/h (300 g/h)
6) gasovita neorganska jedinjenja hlora izražena kao hlorovodonik-HCl	1,5 kg/h (1500 g/h)
7) hlor	0,3 kg/h (300 g/h)
8) vodonik sulfid	0,3 kg/h (300 g/h)

Ukoliko se merenjima emisije iz stava 1. ovog člana potvrdi prekoračenje masenih protoka, operater je u obavezi da merno mesto na izvoru emisije opremi mernim uređajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju navedenih jedinjenja za koja su utvrđena prekoračenja masenog protoka.

Ako su masene koncentracije sumpor dioksida merene kontinualno, masene koncentracije sumpor trioksida određuju se tokom etaloniranja i uključene su u izračunavanje.

Ukoliko pojedinačna merenja pokazuju da je udeo azot dioksida u emisijama oksida azota manji od 10%, treba zanemariti kontinualna merenja i njegov udeo treba izračunati.

Kod postrojenja i uređaja čije emisije organskih jedinjenja, izražene kao ukupni ugljenik, imaju veće masene protoke od masenih protoka za:

- organska jedinjenja I klase štetnosti	1000 g/h
- organska jedinjenja I i II klase štetnosti	2500 g/h,

merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim uređajima koji kontinualno mere sadržaj ukupnog ugljenika.

Postrojenja sa masenim protokom žive i njenih jedinjenja iznad 2,5 g/h, izražene kao Hg, treba da budu opremljena mernim uređajima na relevantnim izvorima na kojima se kontinualno određuju masene koncentracije žive, osim ukoliko nije pouzdano dokazano da su masene koncentracije manje od 20% masene koncentracije za neorganske praškaste materije I klase štetnosti.

Član 14

Kod postrojenja i uređaja kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisija, merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim uređajima koji kontinualno određuju sve neophodne procesne parametre (npr. temperaturu otpadnog gasa, zapreminski protok otpadnog gasa, vlažnost, pritisak, sadržaj kiseonika), radi vrednovanja i ocene kontinualnog merenja.

Izbor uređaja za određivanje emisije

Član 15

Kontinualno merenje vrši se pomoću uređaja koji su usaglašeni sa zahtevima metoda merenja u skladu sa Prilogom VI.

Član 16

Izmerene vrednosti koriste se za formiranje polusatnih srednjih vrednosti.

Ako je potrebno, polusatne srednje vrednosti konvertuju se u odgovarajuće referentne jedinice.

Za svaki kalendarski dan, dnevna srednja vrednost, u vezi sa dnevnim vremenom rada, biće formirana od polusatnih srednjih vrednosti.

Član 17

Za postrojenja koja emituju praškaste neorganske materije, organske materije I klase štetnosti ili kancerogene materije, zahteva se dnevno određivanje masene koncentracije ovih materija u otpadnom gasu, kao dnevna srednja vrednost u odnosu na dnevno vreme rada ako su maseni protoci dati u Prilogu IV prekoračeni više od deset puta.

U slučaju dnevnih srednjih vrednosti, utvrđenih na osnovu kontinualnih merenja, kod kojih postoje male razlike u periodu od najkraće tri meseca, može se vršiti određivanje nedeljne, mesečne ili godišnje srednje vrednosti masene koncentracije materija iz stava 1. ovog člana u otpadnom gasu.

Član 18

Merni uređaji kojima se vrši merenje emisije etaloniraju se i ispituju u odnosu na polusatnu srednju vrednost najmanje jednom godišnje, a njihovo etaloniranje i ispitivanje vrše laboratorije akreditovane za poslove etaloniranja i ispitivanja od strane akreditacionog tela u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025.

Etaloniranje i ispitivanje mernih uređaja kojima se vrši merenje emisije ponavlja se posle svake značajnije izmene (popravka ili prepravka merila).

Ovlašćeno pravno lice za merenje emisije dužno je da obezbedi redovno održavanje i ispravnost mernih uređaja za merenje emisije i da vodi evidenciju o tome.

Uverenje o etaloniranju i izveštaj o rezultatima etaloniranja i ispitivanja ispravnosti podnosi se nadležnom organu u roku od 60 dana.

Ispravnost uređaja za kontinualno merenje emisija obezbeđuje se ispunjavanjem zahteva standarda SRPS EN 14181 i ispitivanjima definisanim ovim standardom.

Ispitivanje ispravnosti uređaja za kontinualno određivanje emisija ponavlja se posle svake značajnije izmene (popravka ili prepravka merila, premeštanje), inače svake godine.

Operater je dužan da obezbedi redovno održavanje i ispravnost kontinualnih mernih uređaja i da vodi evidenciju o tome.

Uverenje o ispravnosti i izveštaj o rezultatima ispitivanja ispravnosti podnosi se nadležnom organu u roku od 60 dana.

II GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

1. Postrojenja za sagorevanje

Član 19

Velika postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje koja se koriste za proizvodnju energije čija je toplotna snaga jednaka 50 MWth ili veća (u daljem tekstu: velika postrojenja), nezavisno od vrste goriva koja se koriste (čvrsta, tečna ili gasovita).

Postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 50 MWth, prema vrsti goriva koje koriste i projektovanoj toplotnoj snazi dele sa na mala i srednja postrojenja za sagorevanje.

Mala postrojenja za sagorevanje su ona čija toplotna snaga nije veća od:

1) 1 MWth pri korišćenju čvrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadržajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ;

2) 5 MWth pri korišćenju tečnog goriva: ulje za loženje lako i ekstra lako u skladu sa propisom kojim se uređuju fizičko-hemijske karakteristike tečnih goriva;

3) 10 MWth pri korišćenju prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa.

Pod malim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja koja se koriste za kogenerisanje toplote i električne energije, pri čemu se tako dobijena toplota koristi za grejanje domaćinstava, pod uslovom da njihova toplotna moć ne prelazi vrednosti iz stava 3. ovog člana.

Srednja postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje u kojima se proizvedena toplotna energija koristi za obavljanje tehnoloških procesa, posredno sušenje ili druge postupke prerade predmeta ili materijala, proizvodnju električne energije ili zagrevanje domaćinstava čija je toplotna snaga, u zavisnosti od primenjenog goriva nalazi u opsegu:

1) od 1 MWth do 50 MWth, pri korišćenju čvrstog goriva, i to: biomase i ostataka iz prerade biomase, uglja i briketa iz uglja i koksa sa sadržajem sumpora manjim od 0,5 g/MJ;

2) od 5 MWth do 50 MWth, pri korišćenju tečnog goriva: ulje za loženje lako i ekstra lako u skladu sa propisom kojim se uređuju fizičko-hemijske karakteristike tečnih goriva;

3) od 10 MWth do 50 MWth, pri korišćenju prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa.

U srednjim postrojenjima za sagorevanje, osim goriva iz stava 5. ovog člana, koriste se i:

1) čvrsta goriva, i to: prirodno drvo (koje nije tretirano nikakvim hemijskim preparatima) u svim svojim oblicima i drvni ostaci iz obrade prirodnog drveta; gorivo iz biomase, ugalj, briketi iz uglja sa maksimalnim sadržajem sumpora od 0,5 g/MJ, i pod uslovom da je postrojenje opremljeno uređajem za prečišćavanje gasova;

2) tečna goriva: metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja;

3) gasovita goriva: koksni gas, gas iz visokih peći, rafinerijski gas, sintetski gas, biogas, deponijski gas i gas iz tretmana otpadnih voda.

Pod srednjim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju se i postrojenja toplotne snage veće od 1 MWth, koja koriste tečna goriva: prirodni bitumen i teška tečna goriva u skladu sa propisom kojim se uređuju fizičko-hemijske karakteristike tečnih goriva.

Član 20

Dva ili više srednjih postrojenja za sagorevanje ukupne toplotne snage veće od 50 MWth, svrstavaju se u velika postrojenja za sagorevanje, ako nadležni organ u postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja i izdavanja integrisane dozvole oceni da je tehnički opravdano ispuštati dimne gasove kroz zajednički dimnjak i da takva ispuštanja neće dvostruko povećati cenu ispuštanja kroz pojedinačne dimnjake.

Ako se veliko postrojenje za sagorevanje proširuje za najmanje 50 MWth toplotne snage, granične vrednosti emisija date u Poglavlju I primenjuju se za taj novi deo postrojenja, a određuju se prema toplotnom kapacitetu celog postrojenja.

Odredba iz stava 2. ovog člana ne primenjuje se na velika postrojenja za sagorevanje iz čl. 24. i 25. ove uredbe.

Kod planiranja izgradnje velikog postrojenja za sagorevanje i proširenja postrojenja iz stava 2. ovog člana, mora se razmotriti tehnička i ekonomska izvodljivost postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije.

Ako su dva ili više postrojenja za sagorevanje, uzimajući u obzir tehničke i ekonomske faktore, konstruisana tako da se njihovi otpadni gasovi ispuštaju kroz zajednički dimnjak, takva postrojenja smatraju se jednim postrojenjem za sagorevanje.

Član 21

Otpadni gasovi iz postrojenja za sagorevanje ispuštaju se na kontrolisan način kroz dimnjak.

Saglasnošću na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i integrisanom dozvolom za rad postrojenja za sagorevanje određuju se uslovi ispuštanja otpadnih gasova.

Nadležni organ u obavezi je da obezbedi da visina dimnjaka postrojenja za sagorevanje bude izračunata na način da se zaštiti zdravlje ljudi i životna sredina.

2. Granična vrednost emisije

Član 22

Na emisije sumpor dioksida, oksida azota, praškastih materija i ugljen monoksida iz postojećih velikih postrojenja za sagorevanje primenjuju se granične vrednosti emisija iz Priloga I pod A) Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), praškaste materije i ugljen monoksid (CO) za postojeća velika postrojenja.

Na emisije zagađujućih materija iz stava 1. ovog člana iz velikih postrojenja za sagorevanje primenjuju se granične vrednosti emisija iz Priloga I pod B) Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), praškaste materije i ugljen monoksid (CO) za velika postrojenja.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ može utvrditi strožije granične vrednosti emisija i rokove za njihovo postizanje u postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i u postupku izdavanja integrisane dozvole.

U postupku izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i u postupku izdavanja integrisane dozvole, nadležni organ može utvrditi granične vrednosti emisija i za druge zagađujuće materije i rokove za njihovo postizanje, od datih u Prilogu I i utvrditi dodatne zahteve ili izmene na velikom postrojenju u skladu sa tehničkim razvojem.

Granične vrednosti emisija za mala postrojenja za sagorevanje za različite vrste goriva date su u Prilogu II.

Granične vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje za različite vrste goriva date su u Prilogu III.

3. Preračunavanje na referentni udeo kiseonika

Član 23

Koncentracije zagađujućih materija u otpadnom gasu izražavaju se kao koncentracije u suvom otpadnom gasu i svode se na referentni udeo kiseonika propisan u prilozima I, II i III.

4. Postrojenja koja koriste dve ili više vrsta goriva

Član 24

Pri davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja i izdavanju integrisane dozvole za rad velikih postrojenja koja istovremeno koriste dva ili više različitih goriva, nadležni organ utvrđuje granične vrednosti emisija na sledeći način:

1) prvo, uzimajući u obzir granične vrednosti emisija za svaku pojedinačnu vrstu goriva i za svaku zagađujuću materiju koja odgovara određenoj toplotnoj snazi velikog postrojenja za sagorevanje, u skladu sa Prilogom I;

2) drugo, određivanjem graničnih vrednosti emisija za svako gorivo koje se koristi, koje se izračunavaju tako što se pomnoži pojedinačna granična vrednost iz tačke 1) ovog člana sa toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem određenog goriva, pa se tako dobijen proizvod podeli ukupnom toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem svih korišćenih goriva;

3) treće, sabiranjem svih vrednosti dobijenih na način utvrđen tačkom 2) ovog člana.

U velikim postrojenjima u kojima se istovremeno koristi više goriva, od kojih su neka ostaci iz procesa destilacije ili procesa prerade sirove nafte, za sopstvenu potrošnju, samostalno ili u smeši sa drugim gorivim, primenjuju se odredbe propisane za gorivo sa najvećim graničnim vrednostima emisija (određujuće gorivo), nezavisno od odredbe iz stava 1. ovog člana, u slučaju da u toku rada tog postrojenja, udeo toplotne snage određujućeg goriva, u zbiru toplotnih snaga dobijenih iz svih goriva, iznosi najmanje 50%.

Član 25

Kada je udeo određujućeg goriva manji od 50% granična vrednost emisija se izračunava na osnovu doprinosa toplotnoj snazi svih pojedinačnih goriva u odnosu na zbir toplotnih snaga dobijen sagorevanjem svih pojedinačnih goriva, na sledeći način:

1) prvo, određivanjem graničnih vrednosti emisija za svaku pojedinačnu vrstu goriva i za svaku zagađujuću materiju koja odgovara određenoj toplotnoj snazi velikog postrojenja za sagorevanje, skladu sa Prilogom I;

2) drugo, računanjem graničnih vrednosti emisija određujućeg goriva (goriva sa najvećom graničnom vrednošću emisija u skladu sa Prilogom I, a u slučaju da dva goriva imaju iste granične vrednosti emisija, onog koje ima veću toplotnu snagu). Ova vrednost se dobija množenjem granične vrednosti emisije iz Priloga I za to gorivo sa faktorom 2 i oduzimanjem granične vrednosti emisije goriva sa najmanjom graničnom vrednošću emisije od dobijenog proizvoda množenja;

3) treće, određivanjem graničnih vrednosti emisija za svako gorivo koje se koristi, koja se izračunava tako što se pomnoži granična vrednost emisije za određujuće gorivo, izračunata u skladu sa tačkom 2) ovog člana, i granične vrednosti emisije za ostala goriva u smeši, određena u skladu sa tačkom 1) ovog člana, sa toplotnom snagom koja se dobija sagorevanjem određenog goriva, pa se tako dobijen proizvod podeli ukupnom toplotnom snagom koja se dobija zbirom vrednosti dobijenih sagorevanjem svih korišćenih goriva;

4) četvrto, sabiranjem svih vrednosti dobijenih u skladu sa tačkom 3) ovog člana.

Član 26

Umesto postupaka utvrđivanja graničnih vrednosti emisija iz čl. 24. i 25. ove uredbe mogu se koristiti sledeće prosečne granične vrednosti emisije za sumpor dioksid (nezavisno od kombinacije goriva koja se koristi):

1) za postojeća velika postrojenja granična vrednost emisije od 1000 mg/normalni m3 uprosečena za sva takva postrojenja u rafineriji;

2) za velika postrojenja granična vrednost emisije od 600 mg/normalni m3, uprosečena za sva takva postrojenja u rafineriji, izuzimajući gasne turbine.

Prosečne granične vrednosti iz stava 1. ovog člana mogu se primeniti samo u slučaju da se time ne povećaju emisije iz postojećih postrojenja.

U velikim postrojenjima koja alternativno koriste dve ili više vrsta goriva, u postupku davanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i izdavanja integrisane dozvole, primenjuju se granične vrednosti emisije iz Priloga I za svako pojedinačno gorivo koje se koristi.

Član 27

Za mala i srednja postrojenja za sagorevanje u kojima istovremeno sagoreva dve ili više vrsta goriva, pri proračunavanju graničnih vrednosti emisija koristi se postupak propisan u čl. 24. i 25. ove uredbe.

U malim i srednjim postrojenjima koja alternativno koriste dve ili više vrsta goriva primenjuju se granične vrednosti emisija iz Priloga II i III za svako pojedinačno gorivo koje se koristi.

Pri prelazu sa čvrstog na tečno ili gasovito gorivo, granične vrednosti emisija za čvrsto gorivo iz Priloga II deo I i Priloga III deo I primenjuju se još naredna četiri sata, od momenta zamene korišćenog goriva.

Za mala i srednja postrojenja za sagorevanje na čvrsta goriva u fluidizovanom sloju primenjuju se maksimalne propisane granične vrednosti za čvrsta goriva iz Priloga II i III u slučaju kada se alternativno ili istovremeno koriste dve ili više vrsta goriva.

5. Prestanak rada uređaja za smanjenje emisije

Član 28

Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i integrisana dozvola za velika postrojenja za sagorevanje moraju sadržati zahteve kojima se uređuje postupanje u slučaju kvara ili prekida u radu uređaja za smanjenje emisija.

U slučaju prekida rada uređaja za smanjenje emisija nadležni organ naložiće operateru da smanji ili zaustavi rad postrojenja ako se vraćanje uređaja u normalan rad ne postigne u toku 24 časa ili da koristi gorivo koje u manjem stepenu zagađuje vazduh.

O slučaju iz stava 2. ovog člana operater mora obavestiti nadležni organ najkasnije u roku od 12 časova.

Postrojenje iz stava 1. ovog člana ne sme raditi bez rada uređaja za smanjenje emisija u otpadnom gasu više od 24 časa neprekidno, odnosno 120 časa sa prekidima u jednoj kalendarskoj godini.

Prekid rada uređaja za smanjenje emisija u otpadnom gasu kod velikih postrojenja za sagorevanje i prekid isporuke goriva sa niskim sadržajem sumpora i gasa mora se odmah po isteku roka iz stava 2. ovog člana prijaviti nadležnom organu.

Član 29

Izuzetno od člana 28. stav 4. ove uredbe nadležni organ može dozvoliti odstupanje u slučajevima kad:

1) postoji prioritetna potreba za održavanjem snabdevanja energijom;

2) postrojenje sa prekidom u radu uređaja za smanjenje emisija može biti zamenjeno u određenom periodu drugim postrojenjem koje može izazvati ukupno povećanje emisija.

Član 30

U cilju osiguranja snabdevanja energijom i u slučaju ako zamenjeno veliko postrojenje za sagorevanje prouzrokuje veće zagađenje vazduha od velikog postrojenja za sagorevanje kod kojeg je uređaj za smanjenje emisija u kvaru mogu se produžiti rokovi iz člana 28. st. 2. i 4. ove uredbe.

Dozvoljeno je prekoračenje graničnih vrednosti emisije za sumpor dioksid za veliko postrojenje za sagorevanje koje obično koristi gorivo sa niskim sadržajem sumpora od propisanih graničnih vrednosti emisije koje su određene ovom uredbom, ako dođe do prekida snabdevanja tog goriva, najduže na šest meseci.

Velikom postrojenju za sagorevanje u kojem se koristi isključivo gasovito gorivo dozvoljeno je najduže 10 dana da koristi drugo gorivo zbog iznenadnog prekida u snabdevanju gasom ako postoji potreba za održavanjem snabdevanja energijom.

Odluku o produženju rokova iz člana 28. st. 2. i 4. ove uredbe i stava 3. ovog člana i dozvoljenim graničnim vrednostima emisija iz stava 2. ovog člana kod uređaja za proizvodnju energije ili za kombinovanu proizvodnju toplote i energije, donosi ministarstvo nadležno za poslove energetike, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, a kod uređaja koji proizvode samo toplotnu energiju, odluku o produženju rokova donosi nadležni organ.

Član 31

Mala i srednja postrojenja za sagorevanje koja imaju ugrađene uređaje za smanjenje emisija mogu raditi bez rada tih uređaja najviše 240 radnih časova godišnje, od čega najviše 72 časa neprekidno.

U slučaju iz stava 1. ovog člana operater je dužan da obavesti nadležni organ najkasnije u roku od 24 časa.

6. Monitoring emisije

Član 32

Monitoring emisija i svih ostalih vrednosti iz postrojenja za sagorevanje određenih saglasnošću na studiju o proceni uticaja i integrisanom dozvolom vrši se u skladu sa Prilogom VI.

Osim obavezujućih materija iz Priloga VI kontinualno merenje emisije iz velikih postrojenja za sagorevanje obavlja se i u skladu sa članom 13. ove uredbe.

Kod postrojenja toplotne snage do 100 MWth i za materije koje nisu date u Prilogu VI obavlja se kontinualno merenje emisije u skladu sa članom 13. ove uredbe.

Troškove monitoringa iz stava 1. ovog člana snosi operater.

Član 33

U slučaju kontinualnih merenja emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje, smatra se da je usklađenost sa graničnim vrednostima emisija utvrđenih, u skladu sa Prilogom I postignuta ako rezultati merenja za radne časove u toku jedne kalendarske godine pokažu da:

1) nijedna srednja mesečna vrednost ne prelazi granične vrednosti emisija;

2) 97% od svih 48-časovnih srednjih vrednosti ne prelazi 110% granične vrednosti za sumpor dioksid i praškaste materije;

3) 95% od svih 48-časovnih srednjih vrednosti ne prelazi 110% granične vrednosti za azot dioksid.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana periodi pokretanja i zaustavljanja postrojenja ne uzimaju se u obzir.

Član 34

U slučaju pojedinačnih merenja, smatra se da je usklađenost sa graničnim vrednostima emisija iz Priloga I postignuta ako dobijeni rezultati sukcesivne analize tri uzorka otpadnog gasa ne prelaze utvrđene granične vrednosti.

U slučaju kontinualnih merenja kod postrojenja za sagorevanje, smatra se da je usklađenost sa graničnim vrednostima emisija postignuta ako rezultati merenja za radne časove u toku jedne kalendarske godine pokažu da:

1) nijedna srednja dnevna vrednost ne prelazi vrednosti utvrđene za postrojenja iz Priloga I;

2) 95% svih srednjih satnih vrednosti u toku godine ne prelaze dvostruke vrednosti date u Prilogu I.

Srednje vrednosti iz stava 2. ovog člana utvrđuju se u skladu sa Prilogom VI.

U slučajevima iz stava 2. ovog člana periodi pokretanja i zaustavljanja postrojenja ne uzimaju se u obzir.

Član 35

Merenja u toku probnog rada i pojedinačna merenja emisija zagađujućih materija vrše se na malim i srednjim postrojenjima za sagorevanje.

Merenja u toku probnog rada i pojedinačna merenja emisija zagađujućih materija ne vrše se na malim postrojenjima za sagorevanje toplotne snage manje i jednake 8 kW, koja koriste tečna i gasovita goriva, odnosno manje ili jednake 50 kW za postrojenja na čvrsta goriva.

Pojedinačna merenja se ne vrše u slučaju kada su mala ili srednja postrojenja za sagorevanje opremljena uređajem za kontinualno merenje emisije.

Postrojenja na sve vrste čvrstih goriva toplotne snage veće od 5 MWth a manja ili jednaka 25 MWth, moraju biti opremljena uređajima kojima se kontinualno prate emisije.

Za srednja postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva i ulazne toplotne moći, obavezna su kontinualna merenja sledećih zagađujućih materija:

1) praškastih materija za postrojenja na čvrsto gorivo, toplotne snage veće od 25 MWth;

2) praškastih materija za postrojenja na tečno gorivo, toplotne snage veće od 20 MWth, osim za ona koja upotrebljavaju ulje za loženje lako i ekstra lako, metanol, neprerađeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja;

3) dimnog broja za postrojenja na tečno gorivo, toplotne snage veće od 20 MWth, koja upotrebljavaju ulje za loženje lako i ekstra lako, metanol, neprerađeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja;

4) ugljen monoksida za postrojenja na čvrsto gorivo, i to:

- toplotne snage veće od 2,5 MWth;

- na čvrsto gorivo iz otpada, toplotne snage veće od 1 MWth;

5) ugljen monoksida za postrojenja na tečno gorivo, i to:

- ulje za loženje lako i ekstra lako, metanol, neprerađeno biljno ulje ili metilestar iz biljnog ulja, toplotne snage veće od 20 MWth;

- na tečno gorivo iz otpada, toplotne snage veće od 1 MWth;

- na druga tečna goriva, toplotne snage veće od 10 MWth;

6) oksida sumpora za postrojenja na ugalj, brikete od uglja i koks sa sadržajem ukupnog sumpora većeg od 0,5 g/MJ;

7) oksida sumpora za postrojenja na emulgovani prirodni bitumen i teško tečno gorivo (ulje za loženje teško).

Ukupne godišnje emisije

Član 36

Ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija iz postrojenja za sagorevanje određuju se u skladu sa Prilogom VIII Određivanje ukupnih godišnjih emisija zagađujućih materija iz postrojenja za sagorevanje, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Registar emisija sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MWth ili više, pri čemu registar emisija obuhvata podatke o emisijama sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija za 2011. godinu i dalje uspostavlja Agencija za zaštitu životne sredine.

Sastavni deo registra je i registar izvora emisija sumpor dioksida (SO2), oksida azota (NOx) i praškastih materija za svako postrojenje kapaciteta iznad 300 MWth i ukupno za sva velika postrojenja za sagorevanje i rafinerije, na koja se ova uredba odnosi.

7. Nacionalni plan za smanjenje emisija

Član 37

U cilju donošenja Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje utvrđuju se nivoi emisija zagađujućih materija, za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx) i praškaste materije, iz postojećih velikih postrojenja za 1990. godinu, kao referentnu, procenat smanjenja i rokovi za postizanje utvrđenih procenata smanjenja.

Sprovođenjem Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje pojedinačno umanjiće se ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija na nivoe za koje se očekuje da će biti postignuti primenom graničnih vrednosti emisija utvrđenih u skladu sa ovom uredbom.

Umanjenje iz stava 2. ovog člana određuje se na osnovu godišnjih planova rada postrojenja za sagorevanje, korišćenog goriva i toplotne snage, uprosečene za poslednjih pet godina rada počevši od 1. januara 2007. godine.

Zatvaranje postrojenja uključenog u Nacionalni plan za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje ne sme dovesti do povećanja ukupnih godišnjih emisija iz ostalih postrojenja obuhvaćenih planom.

Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje pojedina postrojenja ne mogu se izuzeti od primene propisa o zaštiti životne sredine, a posebno od primene propisa o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

III GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA ODREĐENE VRSTE POSTROJENJA

Član 38

Prilogom V utvrđene su granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz postrojenja:

1) za preradu uglja;

2) za preradu mineralnih sirovina;

3) crne metalurgije;

4) obojene metalurgije;

5) za površinsku obradu metala;

6) za proizvodnju titanijum dioksida;

7) za proizvodnju olovnih akumulatora;

8) hemijske industrije;

9) postrojenja za tretman otpada i drugih materijala, izuzev termičkog tretmana;

10) postrojenja za preradu otpadnih voda;

11) ostalih aktivnosti.

Otpadni gasovi iz postrojenja ispuštaju se na kontrolisan način kroz izvor (ispust).

IV KRITERIJUMI ZA USPOSTAVLJANJE MERNIH MESTA

Merna mesta

Član 39

Kontinualna i pojedinačna merenja emisija zagađujućih materija vrše se na tačkastom izvoru stacionarnog izvora zagađivanja, na reprezentativnim mernim mestima.

Određivanje položaja i opremljenosti reprezentativnih mernih mesta za merenje emisije vrši ovlašćeno pravno lice za merenje emisije, na osnovu zahteva propisanih metoda merenja, u zavisnosti od zagađujućih materija koje se mere na predmetnom ispustu.

Merno mesto se uspostavlja tako da bude dovoljno veliko, lako dostupno i opremljeno tako da je merenje moguće vršiti na propisan način i bez opasnosti za izvođača merenja i da su izvršena merenja reprezentativna za emisije iz datog postrojenja i u odnosu na metrološke uslove.

Kod merenja emisije potrebno je obezbediti da se na mernom mestu ne mešaju otpadni gasovi iz predmetnog stacionarnog izvora sa otpadnim gasovima iz drugih stacionarnih izvora, ako ovom uredbom nije drugačije propisano.

V VREDNOVANJE REZULTATA MERENJA EMISIJA, SADRŽAJ IZVEŠTAJA I BILANSA EMISIJA I IZVEŠTAVANJE O IZVRŠENIM MERENJIMA

Vrednovanje rezultata merenja emisija

Član 40

Vrednovanje rezultata merenja emisija je postupak poređenja rezultata merenja sa propisanim graničnim vrednostima, na način dat u Prilogu VI.

Sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima

Član 41

Izveštaj o merenju emisija zagađujućih materija u vazduh sadrži sledeće elemente:

1) podatke o ovlašćenoj stručnoj organizaciji koja vrši merenja;

2) podatke o operateru i postrojenju u kome se vrši merenje;

3) opis makrolokacije i mikrolokacije na kojoj se postrojenje nalazi;

4) opis postrojenja u kojem se vrši merenje;

5) podatke o položaju mernih mesta;

6) plan, mesto i vreme merenja;

7) podatke o primenjenim standardima, mernim postupcima i vrstama mernih uređaja;

8) opis uslova u toku merenja;

9) rezultate merenja;

10) zaključak;

11) priloge.

Sadržaj elemenata iz stava 1. ovog člana dat je u Prilogu VII Sadržaj elemenata izveštaja o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Izveštaj o godišnjem bilansu emisija dostavlja se Agenciji za zaštitu životne sredine na obrascu datom u Prilogu VII na sledeći način:

1) jedan elektronski popunjen komplet obrazaca (Excell fajlovi) na e-mejl adresu Agencije za zaštitu životne sredine ili na kompakt disku, bez potpisa i overe;

2) odštampan elektronski popunjeni komplet obrazaca u papirnoj formi ukoričen u jedinstven dokument, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica na poštansku adresu Agencije za zaštitu životne sredine.

VI NACIONALNE EMISIJE

Određivanje nacionalnih emisija

Član 42

U cilju određivanja nacionalnih emisija acidifikujućih i eutrofikujućih zagađujućih materija i prekursora prizemnog ozona, i to sumpor dioksida (SO2), oksida azota (NOx), isparljivih organskih jedinjenja (VOC) i amonijaka (NH3) izraženih u kilotonama, utvrđuju se:

1) nivoi emisija zagađujućih materija iz stava 1. ovog člana primenom metodologija, prostorne mreže i vremenskog rasporeda, utvrđenih od strane EMEP;

2) nivoi emisija zagađujućih materija iz stava 1. ovog člana u 1990. godini, kao referentnoj, primenom metodologija, prostorne mreže i vremenskog rasporeda, utvrđenih od strane EMEP;

3) procene budućih emisija.

Po utvrđivanju nacionalnih emisija zagađujućih materija iz stava 1. ovog člana donosi se Nacionalni program za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih emisija zagađujućih materija i, po potrebi utvrđuju se posebne okolnosti zbog kojih je opravdano odstupanje od utvrđenih nacionalnih emisija.

Smanjivanje emisija

Član 43

Nacionalnim programom za postepeno smanjivanje godišnjih emisija zagađujućih materija iz člana 42. stav 1. ove uredbe obezbeđuju se uslovi i utvrđuju rokovi za postizanje privremenih ciljeva smanjenja nacionalnih emisija na osnovu kritičnih opterećenja i kritičnih nivoa, i to:

1) U odnosu na smanjenje nivoa acidifikacije:

U područjima gde su kritična opterećenja prekoračena, nacionalne maksimalne emisije moraju se smanjiti za najmanje 50% u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mreže;

2) U odnosu na izloženost prizemnom ozonu iznad nivoa kritičnog po zdravlje ljudi:

U područjima gde su kritična opterećenja prizemnim ozonom iznad nivoa kritičnog po ljudsko zdravlje (AOT60=0), nacionalne emisije moraju se smanjiti za 2/3 u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mreže. Dodatno, opterećenje prizemnim ozonom ne sme preći apsolutnu granicu od 2,9 ppm·h u svakom kvadrantu prostorne mreže;

3) U odnosu na izloženost prizemnom ozonu iznad nivoa kritičnog po vegetaciju:

U područjima gde su kritična opterećenja prizemnim ozonom iznad nivoa kritičnog za useve i višegodišnje zasade (AOT40=3 ppm·h), nacionalne emisije moraju se smanjiti za 1/3 u odnosu na nivo u referentnoj 1990. godini, u svakom kvadrantu prostorne mreže. Dodatno, opterećenje prizemnim ozonom ne sme preći apsolutnu granicu od 10 ppm·h izraženu kao prekoračenje kritičnog nivoa od 3 ppm·h u svakom kvadrantu prostorne mreže.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 44

Preduzeća, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju izvore zagađivanja vazduha obezbediće pojedinačno merenje emisije, najkasnije u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, a određivanje mernog mesta za kontinualna merenja emisije i ugrađivanje uređaja za kontinualna merenja emisije najkasnije do 31. decembra 2011. godine.

Član 45

Postojeća postrojenja uskladiće svoje emisije sa graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2011. godine osim ako odredbama ove uredbe nije drugačije propisano.

Do isteka rokova iz stava 1. ovog člana primenjivaće se granične vrednosti emisija zagađujućih materija propisane Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Službeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

Član 46

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na postrojenja koja će prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. godine, osim ako odredbama ove uredbe nije drugačije propisano.

Operater postrojenja iz stava 1. ovog člana u obavezi je da najkasnije do 31. decembra 2010. godine podnese ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine odluku o prestanku rada postrojenja.

Do prestanka rada postrojenja iz stava 1. ovog člana primenjivaće se granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Službeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

Član 47

Postojeće veliko postrojenje za sagorevanje može biti izuzeto od primene graničnih vrednosti emisija iz člana 22. ove uredbe i obaveza utvrđenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje pod sledećim uslovima:

1) da operater najkasnije do 31. decembra 2010. godine nadležnom organu dostavi pisanu izjavu da postrojenje u periodu od 1. januara 2011. godine do 31. decembra 2018. godine neće raditi više od ukupno 20.000 radnih sati i da će prestati sa radom 1. januara 2019. godine;

2) da operater svake godine, najkasnije do 31. januara, dostavi nadležnom organu izveštaj o utrošenom broju radnih sati u prethodnoj godini.

Do prestanka rada postrojenja iz stava 1. ovog člana primenjivaće se granične vrednosti emisija zagađujućih materija iz Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Službeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispravka).

Član 48

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog I

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA VELIKA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

 

A) GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2), OKSIDE AZOTA (NOx), PRAŠKASTE MATERIJE I UGLJEN MONOKSID (CO) ZA POSTOJEĆA VELIKA POSTROJENJA

U skladu sa članom 22. stav 1. ove uredbe granične vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), praškaste materije i ugljen monoksid (CO) za postojeća velika postrojenja određuju se na sledeći način:

Deo I

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2)

1. Čvrsta goriva

Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 6%) primenjuje se na postojeća postrojenja,

odnosno za postrojenja toplotne snage od 100 - 500 MWth prema jednačini:

y = - 4x + 2400

gde su:

x - toplotna snaga postrojenja (MWth)

y - granična vrednost emisije SO2 (mg SO2/normalni m3)

Napomena: Ako se napred navedene granične vrednosti emisija ne mogu postići zbog karakteristika goriva, stepen odsumporavanja mora se postići najmanje u visini od 60% u postrojenjima sa toplotnom snagom od 100 MWth ili manjom, 75% za postrojenja sa toplotnom snagom većom 100 MWth i manjom ili jednakom 300 MWth i 90% za postrojenja sa toplotnom snagom većom od 300 MWth. Za postrojenja sa toplotnom snagom većom od 500 MWth mora se postići stepen odsumporavanja od najmanje 94%.

2. Tečna goriva

Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na postojeća postrojenja,

odnosno za postrojenja toplotne snage od 300 - 500 MWth prema jednačini:

y = - 6,5x + 3650

gde su:

x - toplotna snaga postrojenja (MWth)

y - granična vrednost emisije SO2 (mg SO2/normalni m3)

3. Gasovita goriva

Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na postojeća postrojenja:

Vrsta goriva	Granična vrednost emisije (mg/normalni m3)
gasovita goriva generalno	35
tečni naftni gas	5
gasovi niske toplotne moći iz procesa gasifikacije rafinerijskih ostataka, gas iz koksnih peći, gas iz visokih peći	800
gas iz procesa gasifikacije uglja	(1)

____________
(1) vrednost će biti naknadno utvrđena

Deo II

VREDNOSTI EMISIJA ZA OKSIDE AZOTA (NOx) IZRAŽENE KAO NO2

Granične vrednosti emisija za okside azota izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 6% za čvrsta goriva, 3% za tečna i gasovita goriva) primenjuju se na postojeća postrojenja:

Vrsta goriva	Granična vrednost emisije (mg/normalni m3)
Čvrsta goriva (1), (2):
50 do 500 MWth	600
> 500 MWth	500
Od 1. januara 2016. godine
50 do 500 MWth	600
> 500 MWth	200
Tečna goriva
50 do 500 MWth	450
> 500 MWth	400
Gasovita goriva
50 do 500 MWth	300
> 500 MWth	200

____________
(1) Za postrojenja sa toplotnom snagom većom od 500 MWth koja od dana stupanja na snagu ove uredbe ne rade više od 2000 sati godišnje u petogodišnjem proseku do 31. decembra 2015. godine granična vrednost emisije je 600 mg/normalni m3 i osnov je za određivanje njihovog doprinosa Nacionalnom planu za smanjenje emisija iz postojećih postrojenja za sagorevanje.
Od 1. januara 2016. godine, za postrojenja koja neće raditi više od 1500 sati godišnje u petogodišnjem proseku, granična vrednost emisije je 450 mg/normalni m3.
(2) Do 1. januara 2018. godine za postrojenja koja su u 12-mesečnom periodu, do 31. decembra 2009. godine radila i nastavljaju da rade na čvrsta goriva čiji je isparljivi sadržaj manji od 10%, granična vrednost emisije je 1200 mg/normalni m3.

Deo III

VREDNOSTI EMISIJA ZA PRAŠKASTE MATERIJE

Granične vrednosti emisija za praškaste materije izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 6% za čvrsta goriva, 3% za tečna i gasovita goriva) primenjuju se na postojeća postrojenja:

Vrsta goriva	Toplotna snaga (MWth)	Granična vrednost emisije (mg/normalni m3)
Čvrsto	≥ 500 < 500	50 (2) 100
Tečno (1)	Sva postrojenja	50
Gasovito	Sva postrojenja	5 (po pravilu) 10 (za gas iz visoke peći) 50 (za gas nastao pri proizvodnji čelika a koji se može koristiti na drugom mestu)

______________
(1) Granična vrednost emisije od 100 mg/normalni m3 može se primeniti na postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 500 MWth ako koriste tečno gorivo sa udelom pepela većim od 0,06%.
(2) Granična vrednost emisije od 100 mg/normalni m3 može se primeniti na postrojenja za sagorevanje toplotne snage veće ili jednake 500 MWth koja sagorevaju čvrsto gorivo toplotne snage manje od 5800 kJ/kg sa masenim udelom vlage većim od 45 masenih %, ukupnim masenim udelom vlage i pepela većim od 60% i udelom kalcijum oksida (CaO) većim od 10%.

Deo IV

GRANIČNA VREDNOST EMISIJE ZA UGLJEN MONOKSID (CO)

Granična vrednost emisije za ugljen monoksid za postojeća postrojenja koja koriste čvrsta goriva i goriva iz biomase je 250 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za ugljen monoksid za postojeća postrojenja koja koriste tečna goriva je 175 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za ugljen monoksid za postojeća postrojenja koja koriste gasovita goriva je 100 mg/normalni m3.

B) GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2), OKSIDE AZOTA (NOx), PRAŠKASTE MATERIJE I UGLJEN MONOKSID (SO) ZA VELIKA POSTROJENJA

U skladu sa članom 22. stav 2. ove uredbe granične vrednosti emisija za sumpor dioksid (SO2), okside azota (NOx), praškaste materije i ugljen monoksid (CO) za velika postrojenja određuju se na sledeći način:

Deo I

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SUMPOR DIOKSID (SO2)

1. Čvrsta goriva

Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 6%) primenjuju se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

Vrsta goriva	50 to 100 MWth	100 to 300 MWth	> 300 MWth
biomasa	200	200	200
sva druga	850	200	200

Napomena: Ako se napred navedene granične vrednosti emisija ne mogu postići zbog karakteristika goriva, granična vrednost emisije za sumpor dioksid (SO2) iznosi 300 mg/normalni m3, ili stepen odsumporavanja od najmanje 92% mora se postići za postrojenja sa toplotnom snagom manjom ili jednakom 300 MWth, a u slučaju postrojenja sa toplotnom snagom većom od 300 MWth granična vrednost emisije za sumpor dioksid (SO2) iznosi 400 mg/normalni m3 uz stepen odsumporavanja od najmanje 95%.

2. Tečna goriva

Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na sledeća postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

50 to 100 MWth	100 to 300 MWth	> 300 MWth
850	400-200 (linearno smanjenje)	200

3. Gasovita goriva

Granične vrednosti emisija za sumpor dioksid izražene u mg/normalni m3 (udeo O2 3%) primenjuju se na postrojenja:

Vrsta goriva	Granična vrednost emisije (mg/normalni m3)
gasovita goriva generalno	35
tečni naftni gas	5
gasovi niske toplotne moći iz koksnih peći	400
gasovi niske toplotne moći iz visokih peći	200

 

Deo II

VREDNOSTI EMISIJA ZA OKSIDE AZOTA (NOx) IZRAŽENE KAO NO2

Granične vrednosti emisija za okside azota izražene u mg/normalni m3 primenjuju se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

1. Čvrsta goriva (udeo O2 6%)

Vrsta goriva	50 do 100 MWth	100 do 300 MWth	> 300 MWth
biomasa	400	300	200
sva druga	400	200	200

2. Tečna goriva (udeo O2 3%)

50 do 100 MWth	100 do 300 MWth	> 300 MWth
400	200	200

3. Gasovita goriva (udeo O2 3%)

	50 do 300 MWth	> 300 MWth
prirodni gas	150	100
drugi gasovi	200	200

4. Gasne turbine (udeo O2 15%)

	>50 MWth (toplotna snaga po uslovima utvrđenim odgovarajućim srpskim standardom)
prirodni gas (Napomena 1)	50 (Napomena 2)
tečna goriva (Napomena 3)	120
gasovita goriva (osim prirodnog gasa)	120

Navedene granične vrednosti ne primenjuju se na gasne turbine za hitne slučajeve, koje rade manje od 500 radnih sati godišnje. Operater ovakvog postrojenja dužan je da svake godine dostavi nadležnom organu izveštaj o broju radnih sati u toku godine.

Napomena 1: Prirodni gas je smeša gasovitih ugljovodonika od kojih je nazastupljeniji metan koji sadrži najviše 20 % (zapreminskih) inertnih i drugih sastojaka

Napomena 2: Granična vrednost emisije iznosi 75 mg/normalni m3 u slučajevima kada je efikasnost utvrđena u skladu sa uslovima opterećenja prema utvrđenom odgovarajućem srpskom standardu:

1) kod gasnih turbina koje se koriste u kombinovanim sistemima za grejanje i proizvodnju električne energije i čija je ukupna efikasnost veća od 75%;

2) kod gasnih turbina koje se koriste u kombinovanom ciklusu proizvodnje čija je ukupna efikasnost veća od 55%;

3) kod gasnih turbina za mehaničke pogone.

Kod gasnih turbina sa jednim ciklusom koje nisu navedene ni u jednoj prethodnoj kategoriji, ali imaju efikasnost veću od 35% - utvrđenu u skladu sa uslovima opterećenja prema utvrđenom odgovarajućem srpskom standardu - granična vrednost emisije računa se kao , gde je η efikasnost gasne turbine izražena u procentima u skladu sa uslovima opterećenja prema utvrđenom odgovarajućem srpskom standardu.

Napomena 3: Granična vrednost emisije primenjuje se samo za gasne turbine u kojima sagorevaju samo laki i srednji destilati.

Deo III

VREDNOSTI EMISIJA ZA PRAŠKASTE MATERIJE

Granične vrednosti emisija za praškaste materije izražene u mg/normalni m3 primenjuje se na postrojenja, sa izuzetkom gasnih turbina:

1. Čvrsta goriva (udeo O2 6 %)

50 to 100 MWth	> 100 MWth
50	30

2. Tečna goriva (udeo O2 3 %)

50 to 100 MWth	> 100 MWth
50	30

3. Gasovita goriva (udeo O2 3 %)

po pravilu	5
za gas iz visoke peći	10
za gasove nastale pri proizvodnji čelika koji se mogu koristiti na drugom mestu	30

 

Deo IV

GRANIČNA VREDNOST EMISIJE ZA UGLJEN MONOKSID (CO)

Granična vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste čvrsta goriva i goriva iz biomase je 250 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste tečna goriva je 175 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za ugljen monoksid za postrojenja koja koriste gasovita goriva je 100 mg/normalni m3.

Prilog II

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

U skladu sa članom 22. stav 5. ove uredbe utvrđuju se granične vrednosti emisija za dimni broj, ugljen monoksid (CO), okside azota (NOx) za mala postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva koja se koristi.

Deo I

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA ČVRSTA GORIVA

Granične vrednosti emisije pri korišćenju čvrstog goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj ≤ 1;
2) za ugljen monoksid:
- za postrojenja toplotne snage veće od 50 kW i manje od 150 kW	4000 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage veće od 150 kW i manje od 500 kW	2000 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage veće od 500 kW i manje od 1 MWth	1000 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO2 za postrojenja snage veće od 100 kW do 1 MWth	250 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na čvrsta goriva, i to na ugalj, brikete od uglja i koks, odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 7%, a za postrojenja na ostala čvrsta goriva granična vrednost emisije odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 13%.

Dozvoljeni gubici toplote u dimnim gasova za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) za postrojenja toplotne snage veće od 8 kW i manje od 25 kW	19%;
2) za postrojenja toplotne snage veće od 25 kW i manje od 50 kW	8%;
3) za postrojenja toplotne snage veće od 50 kW i manje od 1 MWth	12%.

 

Deo II

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA TEČNA GORIVA

Granične vrednosti emisije pri korišćenju tečnih goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj:
- za postrojenja toplotne snage manje od 11 kW	≤ 2
- za postrojenja toplotne snage veće od 11 kW i manje od 5 MWth	≤ 1
2) za ugljen monoksid:
- za postrojenja toplotne snage manje od 400 kW	175 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage veće od 400 kW i manje od 2,5M Wth	120 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage veće od 2,5 MWth i manje od 5 MWth	80 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO2:
- za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu niža od 110°C a nadpritisak ne veći od 0,05 MPa	100 mg/normalni m3;
- za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu više od 110°C a niža od 210°C a nadpritisak veći od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa	200 mg/normalni m3;
- za postrojenja kod kojih je temperatura vode u kotlu viša od 210°C, a nadpritisak veći od 1,8 MPa	250 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na tečna goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo III

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA GASOVITA GORIVA

Granične vrednosti emisije pri korišćenju gasovitih goriva za mala postrojenja za sagorevanje su:

1) za ugljen monoksid:
- za postrojenja toplotne snage manje od 400 kW	100 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage veće od 400 kW i manje od 10 MWth	80 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2:
- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu niža od 110°C a nadpritisak manji od 0,05 MPa	100 mg/normalni m3;
- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu viša od 110°C a niža od 210°C a nadpritisak veći od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa	110 mg/normalni m3;
- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu viša od 210°C a nadpritisak veći od 1,8 MPa	150 mg/normalni m3;
- za postrojenja na tečni naftni gas	200 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za mala postrojenja za sagorevanje na gasovita goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Za mala postrojenja za sagorevanje za tečna i gasovita goriva toplotne snage između 4 i 400 kW toplotni gubici se određuju na osnovu propisa koji uređuje zahteve kvaliteta i ispitivanja karakteristika novih toplovodnih kotlova na tečna i gasovitih goriva.

Deo IV

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA POSTOJEĆA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE I PRELAZNE ODREDBE

Postojeća mala postrojenja za sagorevanje uskladiće vrednosti emisija sa odredbama ove uredbe najkasnije 60 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, ako je malo postrojenje za sagorevanje na tečno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe više od 15 godina.

Do trenutka (momenta) usklađivanja vrednosti emisija iz stava 1. ovog člana sa odredbama ove uredbe, koriste se granične vrednosti emisija iz dela I, II i III ovog Priloga, osim u slučajevima za koja važe granične vrednosti emisija, i to:

1) ugljen monoksid
- pri korišćenju čvrstih goriva za sva postrojenja toplotne snage veće od 500 kW za koje je granična vrednost emisije	1000 mg/normalni m3;
- pri korišćenju tečnih goriva za koje je granična vrednost emisije	175 mg/normalni m3;
- pri korišćenju gasovitih goriva za koje je granična vrednost emisije	100 mg/normalni m3;
2) okside azota
- pri korišćenju tečnih goriva za koje je granična vrednost emisije	280 mg/normalni m3;
- pri korišćenju gasovitih goriva za koje je granična vrednost emisije	200 mg/normalni m3;
- pri korišćenju tečnog naftnog gasa za koje je granična vrednost emisije	300 mg/normalni m3.

 

Prilog III

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE

U skladu sa članom 22. stav 6. ove uredbe utvrđuju se granične vrednosti emisije za praškaste materije, ugljen monoksid (CO), okside azota (NOx), sumpor dioksid (SO2) i organske materije za srednja postrojenja za sagorevanje, u zavisnosti od vrste goriva koja se koristi.

Deo I

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA ČVRSTA GORIVA

Granične vrednosti emisije za čvrsta goriva (ugalj, briketiran ugalj i koks, tresetni briket i drvo), za srednja postrojenja za sagorevanje su:

1) za praškaste materije:
- za postrojenja toplotne snage 5 MWth ili više	20 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage manje od 5 MWth	50 mg/normalni m3;
- za postrojenja toplotne snage manje od 2,5 MWth koja isključivo koriste netretirano drvo	100 mg/normalni m3
2) za ugljen monoksid	150 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO2:
- pri upotrebi drva	250 mg/normalni m3;
- pri upotrebi drugih goriva
- sa fluidizovanim slojem	300 mg/normalni m3;
- za ostale peći u postrojenjima toplotne snage 10 MWth ili više	400 mg/normalni m3;
- manje od 10 MWth	500 mg/normalni m3.

Za peći sa fluidizovanim slojem koje koriste ugalj granična vrednost emisije za azot suboksid, N2O u otpadnom gasu iznosi 150 mg/normalni m3.

4) za okside sumpora izražene kao SO2:
- sa fluidizovanim slojem	350 mg/normalni m3;
- za ostale peći pri korišćenju kamenog uglja	1300 mg/normalni m3;
- pri korišćenju drugih goriva	1000 mg/normalni m3;
5) za organske materije izražene kao ukupni ugljenik	10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za postrojenja na ugalj, briket i koks odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 7% a za postrojenja na tresetni briket i drvo granična vrednost emisije odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 11%.

Deo II

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA TEČNA GORIVA

Granične vrednosti emisije pri korišćenju tečnih goriva, za srednja postrojenja za sagorevanje su:

1) dimni broj ≤ 1 (postrojenja koja koriste ulje za loženje lako i ekstra lako, metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja);
2) za praškaste materije 50 mg/normalni m3 (osim za postrojenja koja koriste ulje za loženje lako i ekstra lako, metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja kod kojih se ne određuje emisija praškastih materija);
3) za ugljen monoksid	80 mg/normalni m3;
4) za okside azota izražene kao NO2:
- za postrojenja koja koriste ulje za loženje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu niža od 110°C a nadpritisak ne veći od 0,05 MPa	180 mg/normalni m3;
- za postrojenja koja koriste ulje za loženje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu viša od °C i niža od 210°C a nadpritisak veći od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa	200 mg/normalni m3;
- za postrojenja koja koriste ulje za loženje lako i ekstra lako kod kojih je temperatura vode u kotlu viša od 210°C a nadpritisak veći od 1,8 Mpa	250 mg/normalni m3;
- za postrojenja koja koriste druga tečna goriva	350 mg/normalni m3;
5) za okside sumpora izražene kao SO2:
- za postrojenja koja koriste teška ulja	1300 mg/normalni m3;
- za postrojenja koja koriste druga tečna goriva	850 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za postrojenja koja koriste tečna goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo III

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA GASOVITA GORIVA

Granične vrednosti emisije pri korišćenju gasovitih goriva, za srednja postrojenja za sagorevanje su:

1) za praškaste materije:
- pri upotrebi prirodnog gasa, tečnog naftnog gasa, rafinerijskog gasa, deponijskog gasa, biogasa	5 mg/normalni m3;
- pri upotrebi drugih gasovitih goriva	10 mg/normalni m3;
2) za ugljen monoksid	80 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO2:
- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu niža od 110°C a nadpritisak manji od 0,05 MPa	100 mg/normalni m3;
- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu više od 110°C a niža od 210°C a nadpritisak veći od 0,05 MPa a manji od 1,8 MPa	110 mg/normalni m3;
- za postrojenja na prirodni gas kod kojih je temperatura vode u kotlu viša od 210°C a nadpritisak veći od 1,8 MPa	150 mg/normalni m3;
- za postrojenja za ostala gasovita goriva	200 mg/normalni m3;
4) za okside sumpora izražene kao SO2:
- za tečni naftni gas	5 mg/normalni m3;
- za prirodni gas	10 mg/normalni m3;
- za rafinerijski ili gas iz visokih peći	50 mg/normalni m3;
- za druga gasovita goriva	350 mg/normalni m3;

Granična vrednost emisije za postrojenja koja koriste gasovita goriva odnosi se na zapreminski udeo kiseonika u otpadnom gasu od 3%.

Deo IV

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA POSTOJEĆA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE I PRELAZNE ODREDBE

Postojeća srednja postrojenja za sagorevanje uskladiće vrednosti emisija sa odredbama ove uredbe najkasnije 90 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe, ako je srednje postrojenje za sagorevanje na tečno ili gasovito gorivo bilo u radu na dan stupanja na snagu ove uredbe više od 20 godina.

Do trenutka (momenta) usklađivanja vrednosti emisija iz stava 1. ovog člana sa odredbama ove uredbe, koriste se granične vrednosti emisija iz dela I, II i III ovog Priloga, osim u slučajevima za koja važe granične vrednosti emisija, i to:

1) ugljen monoksid
- pri korišćenju čvrstih goriva za koje je granična vrednost emisije	250 mg/normalni m3;
- pri korišćenju tečnih goriva za koje je granična vrednost emisije	170 mg/normalni m3;
- pri korišćenju gasovitih goriva za koje je granična vrednost emisije	100 mg/normalni m3;
2) okside azota
- pri korišćenju čvrstih goriva za koje je granična vrednost emisije	650 mg/normalni m3;
- pri korišćenju ulja za loženje lako i ekstra lako za koje je granična vrednost emisije	250 mg/normalni m3;
- pri korišćenju teških tečnih goriva za koje je granična vrednost emisije	350 mg/normalni m3;
- pri korišćenju gasovitih goriva za koje je granična vrednost emisije	200 mg/normalni m3,
3) sumpor dioksid
- pri korišćenju čvrstih goriva za koje je granična vrednost emisije	1700 mg/normalni m3;
- pri korišćenju ulja za loženje lako i ekstra lako za koje je granična vrednost emisije	1700 mg/normalni m3;
- pri korišćenju gasovitih goriva za koje je granična vrednost emisije	35 mg/normalni m3.

Bez obzira na stavove 1. i 2. ovog dela Priloga III uredbe, postojeća srednja postrojenja za sagorevanje uskladiće vrednosti emisija sa graničnim vrednostima emisija iz dela I, II i III ovog Priloga najkasnije za 36 meseci od dana stupanja na snagu ove uredbe ako se kao gorivo upotrebljava koksni gas, visokopećni gas, rafinerijski gas, deponijski gas, biogas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.

Prilog IV

OPŠTE GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA

Opšte granične vrednosti emisija iz ovog Priloga primenjuju se ako u Prilogu V ove uredbe za pojedinačni stacionarni izvor, odnosno pojedinačnu zagađujuću materiju u otpadnom gasu iz stacionarnog izvora, nije propisana drugačija granična vrednost emisije.

Granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije

Granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije u otpadnom gasu iznose:

- 20 mg/normalni m3 za maseni protok veći ili jednak 200 g/h

- 150 mg/normalni m3 za maseni protok manji od 200 g/h

Granične vrednosti emisije za praškaste neorganske materije

Granične vrednosti emisije za praškaste neorganske materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase štetnosti od I do III, iznose:

1) za I klasu štetnosti:

- živa i njena jedinjenja izražena kao Hg

- talijum i njegova jedinjenja izražena kao Tl

0,05 mg/normalni m3 za maseni protok od 0,25 g/h i veći.

2) za II klasu štetnosti:

- olovo i njegova jedinjenja izraženi kao Pb

- kobalt i njegova jedinjenja izražena kao Co

- nikl i njegova jedinjenja izražena kao Ni

- selen i njegova jedinjenja izražena kao Se

- telur i njegova jedinjenja izražena kao Te

0,5 mg/normalni m3 za maseni protok od 2,5 g/h i veći.

3) za III klasu štetnosti:

- antimon i njegova jedinjenja izraženi kao Sb

- hrom i njegova jedinjenja izraženi kao Cr

- cijanidi lako rastvorljivi (npr. NaCn) izraženi kao CN

- fluoridi lako rastvorljivi (npr. NaF) izraženi kao F

- bakar i njegova jedinjenja izraženi kao Cu

- mangan i njegova jedinjenja izraženi kao Mn

- vanadijum i njegova jedinjenja izraženi kao V

- kalaj i njegova jedinjenja izraženi kao Sn

1 mg/normalni m3 za maseni protok od 5 g/h i veći.

Ako se u otpadnom gasu nalazi više praškastih neorganskih materija iz različitih klasa štetnosti, za svaku materiju primenjuje se granična vrednost emisije propisana ovim Prilogom, a ukupna granična vrednost emisije iznosi:

- 0,5 mg/normalni m3 za materije klase I i II i za maseni protok 2,5 g/h i veći;

- 1 mg/normalni m3 za materije klase I i III i za maseni protok 5 g/h i veći,

- 1 mg/normalni m3 za materije klase II i III i za maseni protok 5 g/h i veći,

Ako se otpadni gas nalazi pod fizičkim uslovima (pritisak, temperatura) pod kojim materije mogu biti u tečnom ili gasovitom stanju, granične vrednosti emisije ili maseni protoci iz stava 1. ovog člana posmatraće se u odnosu na ukupni iznos čvrstih, tečnih i gasovitih emisija.

Praškaste neorganske materije koje nisu navedene pod imenima za koje postoji dobar razlog da se veruje da imaju potencijala da budu kancerogene, mutagene ili toksične za reprodukciju biće dodate u III klasu štetnosti.

Granične vrednosti emisije za neorganske gasovite materije

Granične vrednosti emisije za neorganske gasovite materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase štetnosti od I do IV, iznose:

1) za I klasu štetnosti:

- arsin (arsen hidrid-AsH3)

- hlorcijanid-CNCl

- fozgen-COCl2

- fosfin (fosfor hidrid-PH3)

0,5 mg/normalni m3 za maseni protok od 2,5 g/h i veći.

2) za II klasu štetnosti:

- brom i njegova jedinjenja izraženi kao bromovodonik-HBr

- hlor-Cl2

- cijanovodonična kiselina-HCN

- fluor i njegova jedinjenja izraženi kao fluorovodonik-HF

- vodonik sulfid-H2S

3 mg/normalni m3 za maseni protok od 15 g/h i veći.

3) za III klasu štetnosti:

- amonijak-NH3

- jedinjenja hlora, ukoliko nisu u klasi I ili II izraženi kao hlorovodonik-HCl

30 mg/normalni m3 za maseni protok od 150 g/h i veći.

4) za IV klasu štetnosti:

- oksidi sumpora (sumpor dioksid i sumpor trioksid) izraženi kao sumpor dioksid-SO2

- oksidi azota (azot monoksid i azot dioksid) izraženi kao azot dioksid-NO2

350 mg/normalni m3 za maseni protok od 1800 g/h i veći.

U otpadnim gasovima koji su nastali iz postrojenja za toplotno ili katalitičko naknadno sagorevanje, granične vrednosti emisije za azot monoksid i azot dioksid, izraženi kao azot dioksid, iznose 200 mg/normalni m3. Granična vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 100 mg/normalni m3.

Ukoliko gasovi u sistemu za naknadno sagorevanje sadrže visoke koncentracije oksida azota ili drugih jedinjenja azota, granične vrednosti emisija za azot monoksid i azot dioksid, izraženi kao azot dioksid, iznose 350 mg/normalni m3 pri masenom protoku od 1800 g/h.

Granične vrednosti emisije za organske materije

Granična vrednost emisije za organske materije u otpadnom gasu, izuzev praškastih organskih materija, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 50 mg/normalni m3 za maseni protok od 500 g/h i veći.

Kod postojećih postrojenja za sagorevanje sa godišnjim masenim protokom organskih materija manjim od 1,5 t/godini, izražene kao ukupni ugljenik, granična vrednost emisije organskih materija sadržanih u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 1500 g/h za maseni protok.

Iznos sati rada tokom kojih su maseni protoci, izraženi kao ukupni ugljenik, u rasponu od 500 g/h do 1500 g/h ne sme biti veći od 8 sati rada dnevno.

Granične vrednosti emisije organskih materija u otpadnom gasu, razvrstane u klasu štetnosti I, iznose 20 mg/normalni m3 za maseni protok 100 g/h i veći.

Organske materije u otpadnom gasu, razvrstane u I klasu štetnosti, date su u tabeli 2.

Tabela 2: Organske materije I klase štetnosti

Organska materija	Formula	CAS broj
1,1,2,2-tetrabromoetan	C2H2Br4	79-27-6
1,2,3-propantriol, trinitrat (nitroglicerin)	C3H5N3O9	55-63-0
1,2,4-benzentrikarboksilna kiselina	C9H6O6	528-44-9
1,2-benzendiol (pirokatehin)	C6H6O2	120-80-9
1,2-etandiamin, N-(2-aminoetil)-	C4H13N3	111-40-0
1,2-etandiol, dinitrat (etilen glikol)	C2H6O2	628-96-6
1,2-propandiol, dinitrat (propilen glikol)	C3H8O2	6423-43-4
1,1,2,3,4,4-heksahloro-1,3-butadien	C4Cl6	87-68-3
1,3-propandiamin	C7H19N3	105-83-9
1,4-dioksan	C4H8O2	123-91-1
1,5-naftalendiamin	C10H10N2	2243-62-1
1,6-heksametilendiizocijanat	C8H12N2O2	822-06-0
1,6-heksandiamin	C6H16N2	124-09-4
1-butanamin	C4H11N	109-73-9
1-butanetiol (butil merkaptan)	C4H10S	109-79-5
1-naftalenamin	C10H9N	134-32-7
3-hloro-2-metilpropen	C4H7Cl	563-47-3
2,4,7-trinitrofluorenon	C13H5N3O7	129-79-3
2,5-furandion	C4H2O3	108-31-6
2-butenal (kroton aldehid)	C4H6O	123-73-9
2-butin-1,4-diol	C4H6O2	110-65-6
2-hloro-1,3-butadien (hloropren)	C4H5Cl	126-99-8
3,5,5-trimetil-2-cikloheksan-1-on	C9H14O	78-59-1
2-etoksietil acetat	C6H12O3	111-15-9
2-furankarboksi aldehid (furfural)	C5H4O2	98-01-1
2-furanmetanamin	C5H7NO	617-89-0
2-heksanon (butil metil keton)	C6H12O	591-78-6
2-imidazolidinetion	C3H6N2S	96-45-7
2-metil-m-fenilendiamin	C7H10N2	823-40-5
2-naftil fenil amin	C16H13N	135-88-6
2-nitro-p-fenilendiamin,2	C6H7N3O2	5307-14-2
2-metil-2-propanamin (terc-butilamin)	C4H11N	75-64-9
2-propenal (akrolein, akril aldehid)	C3H4O	107-02-8
butil ester 2-propionske kiseline (butil ester akrilne kiseline, butil akrilat)	C7H12O2	141-32-2
etil ester 2-propionske kiseline (etil ester akrilne kiseline, etil akrilat)	C5H8O2	140-88-5
metil ester 2-propionske kiseline (metil ester akrilne kiseline, metil akrilat)	C4H6O2	96-33-3
2-propin-1-ol	C3H4O	107-19-7
3,3-diaminobenzidin	C12H14N4	91-95-2
4,4'-metilenbis(2-metilcikloheksilam)	C15H30N2	6864-37-5
4-amino-2-nitrofenol	C6H6N2O3	119-34-6
4-metil-3-oksa-1-pentanol (etilen glikol izopropil etar)	C5H12O2	109-59-1
4-terc-butiltoluen	C11H16	98-51-1
acetaldehid (etanal)	C2H4O	75-07-0
acetamid (amid sirćetne kiseline)	C2H5NO	60-35-5
N-fenilacetamid	C8H9NO	103-84-4
anhidrid sirćetne kiseline	C4H6O3	108-24-7
etenil ester sirćetne kiseline (vinil acetat)	C4H6O2	108-05-4
hlorosirćetna kiselina	C2H3ClO2	79-11-8
metil ester hlorosirćetne kiseline (metil hloroacetat)	C3H5ClO2	96-34-4
metoksi sirćetna kiselina	C3H6O3	625-45-6
trihlorosirćetna kiselina	C2HO2Cl3	76-03-9
akrilna kiselina	C3H4O2	79-10-7
alkil olovna jedinjenja
anilin	C6H7N	62-53-3
N-metilanilin	C7H9N	100-61-8
2,4-dimetilbenzenamin	C8H11N	95-68-1
2-metil-5-nitrobenzenamin	C7H8N2O2	99-55-8
4-metoksi benzenamin	C7H9NO	104-94-9
5-hloro-2-metil benzenamin	C7H8ClN	95-79-4
N,N-dimetil benzenamin	C8H11N	121-69-7
(dihlorometil) benzen	C7H6CI2	98-87-3
1,1'-metilenbis[4-izocijanatobenzen	C15H10N2O2	101-68-8
1,2,4,5-tetrahlorobenzen	C6H2Cl4	95-94-3
1-hloro-2-nitrobenzen	C6H4ClNO2	88-73-3
1-hloro-4-nitrobenzen	C6H4ClNO2	100-00-5
1-metil-3-nitrobenzen (3-nitrotoluen)	C7H7NO2	99-08-1
1-metil-4-nitrobenzen (4-nitrotoluen)	C7H7NO2	99-99-0
2,4-dihloro-1-metilbenzen (2,4-dihlorotoluen)	C7H6Cl2	95-73-8
nitrobenzen	C6H5NO2	98-95-3
benzensulfonil hlorid	C6H5SO2Cl	98-09-9
benzoil hlorid	C7H5ClO	98-88-4
benzoil peroksid	C14H10O4	94-36-0
bifenil (difenil)	C12H10	92-52-4
bis(2-etilheksil)ftalat	C24H38O4	117-81-7
izobutilamin	C4H11N	78-81-9
kamfor	C10H16O	76-22-2
kaprolaktam	C6H11NO	105-60-2
dietilkarbamil hlorid	C5H10ClNO	88-10-8
ugljen tetrahlorid	CCl4	56-23-5
karbonil sulfid	COS	463-58-1
izopropil ester hlorosirćetne kiseline	C5H9ClO2	105-48-6
hloroform (trihlorometan)	CHCl3	67-66-3
hlorometan (metil hlorid)	CH3Cl	74-87-3
hloropikrin (trihloronitrometan)	Cl3CNO2	76-06-2
diaminoetan (etilendiamin)	C2H8N2	107-15-3
dihlorofenoli (2,5-dihlorofenol)	C6H6CI2O
diglicidil eter	C6H10O3	2238-07-5
2,6-diizocijanatotoluol	C9H6N2O2	91-08-7
di-n-butiltindihlorid	C8H18Cl2Sn	683-18-1
dinitronaftalen (svi izomeri)	C10H6N2O4	27478-34-8
difenil eter	C12H10O	101-84-8
difenilamin	C12H11N	122-39-4
difenilmetan-2,4´-diizocijanat	C15H10N2O2	5873-54-1
N-etil etanamin	C4H11N	109-89-7
1,1,2,2-tetrahloroetan	C2H2Cl4	79-34-5
1,1,2-trihloroetan	C2H3Cl3	79-00-5
1,1-dihloro-1-nitroetan	C2H3Cl2NO2	594-72-9
heksahloroetan	C2Cl6	67-72-1
pentahloroetan	C2HCl5	76-01-7
etandial (glioksal)	C2H2P2	107-22-2
etantiol (etil merkaptan)	C2H5SH	75-08-1
2-hloroetanol	C2H5ClO	107-07-3
etanolamin	C2H7NO	141-43-5
1,1-dihloroeten	C2H2Cl2	75-35-4
1,1-difluoroeten (genetron 1132a)	C2H2F2	75-38-7
etilhlorid (hloroetan)	C2H5Cl	75-00-3
etil hloroacetat	C4H7ClO2	105-39-5
etilamin	C2H7N	75-04-7
etilen (eten)	C2H4	74-85-1
formaldehid (metanal)	CH2O	50-00-0
formamid (metanamid)	CONH3	75-12-7
mravlja kiselina	CH2O2	64-18-6
glutaral	C5H8O2	111-30-8
anhidrid heksahidroftalne kiseline	C8H10O3	85-42-7
2-etilheksan kiselina	C8H16O2	149-57-5
fenil hidrazin	C6H5N2H3	100-63-0
hidrokinon (1,4-benzendiol)	C6H4(OH)2	123-31-9
izoforon diizocijanat	C12H18N2O2	4098-71-9
keten	C2H2O	463-51-4
krezol	C7H8O	1319-77-3
olovoacetat (monobazni)	Pb(C2H3O2)2 x 2Pb(OH)2	1335-32-6
mekrilat	C5H5NO2	137-05-3
N-metil metanamin	C2H7N	124-40-3
izocijanatometan	C2H3NO	624-83-9
tribromometan (bromoform)	CHBr3	75-25-2
metantiol (metil merkaptan)	CH4S	74-93-1
metil bromid (bromometan)	CH3Br	74-83-9
metil hlorid	CH3Cl	107-05-1
metil jodid	CH3I	74-88-4
metilamin	CH5N	74-89-5
metilen hlorid	CH2Cl2	75-09-2
m-nitroanilin	C6H6N2O2	99-09-2
voskovi montanske kiseline, Zn-soli		73138-49-5
morfolin	C4H9NO	110-91-8
N,N,N,N",N"-pentametildietilentriamin	C9H23N3	3030-47-5
1,5-diizocijanatonaftalen	C12H6N2O2	3173-72-6
nitrokrezoli	C7H7NO3
nitrofenoli	C6H5NO3
nitropireni	C16H9NO2	5522-43-0
nitrotoluen (svi izomeri)	C7H7NO2	1321-12-6
N-metil-N,2,4,6-tetranitroanilin (tetril)	C7H5N5O8	479-45-8
N-vinilpirolidon	C6H9NO	88-12-0
o-nitroanilin	C6H6N2O2	88-74-4
oksalna kiselina	H2C2O4	144-62-7
p-benzokinon	C6H4O2	106-51-4
pentahlorornaftalen	C10H3Cl5	1321-64-8
fenol	C6H6O	108-95-2
2,4,5-trihlorofenol	C6H3Cl3O	95-95-4
p-terc-butilfenol	C10H14O	98-54-4
1-fenil-1-(p-tolil)-3-dimetilaminopropan		5632-44-0
anhidrid ftalne kiseline	C8H4O3	85-44-9
ftalonitril	C8H4N2	91-15-6
piperazin	C4H10N2	110-85-0
p-nitroanilin	C6H6N2O2	100-01-6
1,2-dihloropropan	C3H6Cl2	78-87-5
1-bromopropan	C3H7Br	106-94-5
2,2-dihloropropionska kiselina	C3H3Cl2NaO2	75-99-0
p-toluidin	C7H9N	106-49-0
piridin	C5H5N	110-86-1
natrijum hloroacetat, natrijumove soli	ClCH2COONa	3926-62-3
natrijum trihloroacetat	C2Cl3NaO2	650-51-1
tetrahloroetilen	C2Cl4	127-18-4
tioalkoholi
tioetri
tiourea (tiokarbamid)	CH4N2S	62-56-6
2,6-toluendiizocijanat	C9H6N2O2	584-84-9
trihloroaftalen		1321-65-9
trihlorobenzen (svi izomeri)	C6H3Cl3	12002-48-1
trihloroetilen	C2HCl3	79-01-6
trihlorofenoli	C6H3Cl3O
trikrezil fosfat (ooo,oom,oop,omm,omp,opp)	C21H21O4P	78-30-8
trietilamin	C6H15N	121-44-8
anhidrid trimelitne kiseline	C9H4O5	552-30-7
tri-n-butilfosfat	C12H27O4P	126-73-8
trinitrotoluen (TNT)	C7H5N3O6	118-96-7
ksilenoli (osim za 2,4-ksilenol)	C8H10O	1300-71-6
toluen	C7H8	108-88-3
ksilen	C8H10
olefinski ugljovodonici (izuzev 1,3-butadiena)
parafinski ugljovodonici (izuzev metana)

Organske materije ili njihovi sekundarni proizvodi koje nisu navedene u tabeli iznad, i to:

1) materije za koje se sumnja da izazivaju kancerogeno ili mutageno dejstvo;

2) materije za koje se sumnja da izazivaju toksično dejstvo na reprodukciju, uzimajući u obzir njihove efikasnu jačinu;

3) materije koje su toksične ili vrlo toksične;

4) materije koje mogu da izazovu nepovratnu štetu ili oštećenja;

5) materije koje mogu da izazovu osetljivost pri udisanju;

6) materije koje imaju veoma intenzivan miris;

7) materije koje su sporo razgradive i visoko akumulativne;

i koje se uređuju u skladu sa propisima o hemikalijama svrstavaju se u I klasu štetnosti organskih materija.

Granične vrednosti emisije organskih materija u otpadnom gasu, razvrstane u II klasu štetnosti, iznose 100 mg/normalni m3 za maseni protok 500 g/h i veći.

Organske materije u otpadnom gasu, razvrstane u II klasu štetnosti su:

- 1-bromo-3-hloropropan

- 1,1-dihloroetan

- 1,2-dihloroetilen, cis i trans

- etanska kiselina (sirćetna kiselina)

- metil formijat

- nitroetan

- nitrometan

- oktametilciklotetrasiloksan

- 1,1,1-trihloroetan

- 1,3,5-trioksan.

Granične vrednosti emisije za kancerogene materije

Granične vrednosti emisije za kancerogene materije u otpadnom gasu, razvrstane u klase štetnosti od I do III, iznose:

1) za I klasu štetnosti:

- arsen i njegova jedinjenja, osim arsina, izraženi kao As

- policiklični aromatični ugljovodonici izraženi kao benzo[a]piren

- kadmijum i njegova jedinjenja, izraženi kao Cd

- jedinjenja kobalta rastvorljiva u vodi, izraženi kao Co

- jedinjenja hroma (VI) (osim barijum hromata i olovo hromata), izraženi kao Cr,

0,05 mg/normalni m3 za maseni protok 0,15 g/h i veći.

2) za II klasu štetnosti

- akrilamid

- akrilonitril

- dinitrotoluen

- etilen oksid

- nikl i njegova jedinjenja (osim metalnog nikla, legura nikla, nikl karbonata, nikl hidroksida, nikl tetrakarbonila), izraženi kao Ni

- 4-vinil-1,2-cikloheksandiepoksi,

0,5 mg/normalni m3 za maseni protok 1,5 g/h i veći.

3) za III klasu štetnosti:

- benzen

- bromoetan

- 1,3-butadien

- 1,2-dihloroetan

- 1,2-propilen oksid (1,2-epoksi propan)

- stiren oksid

- o-toluidin

- trihloroeten

- vinil hlorid,

1 mg/normalni m3 za maseni protok od 2,5 g/h i veći.

Ako se u otpadnom gasu nalazi više kancerogenih materija koje pripadaju različitim klasama štetnosti, granične vrednosti emisije za II klasu ne smeju da budu prekoračene ako se materije I i II klase javljaju istovremeno u otpadnom gasu. Granične vrednosti emisije za III klasu ne smeju da budu prekoračene, ako se materije I i III klase, II i III klase ili materije od I do III klase javljaju istovremeno u otpadnom gasu.

Prilog V

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA ODREĐENE VRSTE POSTROJENJA

Odredbe ovog Priloga propisuju granične vrednosti emisija zagađujućih materija u otpadnom gasu za određene vrste postrojenja.

Deo I

PROIZVODNJA I PRERADA UGLJA

1. Postrojenja za briketiranje kamenog uglja i lignita

Granična vrednost emisije za praškaste materije kod postrojenja za briketiranje kamenog uglja iznosi 75 mg/normalni m3 u vlažnom gasu.

Granična vrednost emisije za praškaste materije kod postrojenja za briketiranje lignita u otpadnim gasovima posle uređaja za vlaženje ili mokro prečišćavanje iznosi 75 mg/normalni m3 u vlažnom gasu.

Granična vrednost emisije za praškaste materije kod postojećih postrojenja za briketiranje lignita u otpadnim gasovima posle otprašivanja iznosi 75 mg/normalni m3 ako je korišćeno mokro prečišćavanje gasova.

2. Postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare)

Granična vrednost emisije kod postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare) u otpadnom gasu sa 5% zapreminskog udela kiseonika je:

1) za praškaste materije	10 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
3) za jedinjenja sumpora izražena kao S u gorivu	800 mg/normalni m3.

 

Deo II

PRERADA MINERALNIH SIROVINA

1. Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima

Granična vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, sa zapreminskim udelom kiseonika 10% je:

1) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
2) za okside sumpora izražene kao SO2	350 mg/normalni m3;
3) za benzen	5 mg/normalni m3;
4) za praškaste materije pri masenom protoku iznad 0,5 kg/h	20 mg/normalni m3;
5) za praškaste materije pri masenom protoku jednakim ili ispod 0,5 kg/h	150 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za neorganske gasovite materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuje se za amonijak.

Granične vrednosti emisije za organske materije date u u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, sa zapreminskim udelom kiseonika 10% je:

1) za okside azota izražene kao NO2	1300 mg/normalni m3;
2) za okside sumpora izražene kao SO2	400 mg/normalni m3;
3) za benzen	5 mg/normalni m3;
4) za praškaste materije pri masenom protoku iznad 0,5 kg/h	50 mg/normalni m3;
5) za praškaste materije pri masenom protoku jednakim ili ispod 0,5 kg/h	150 mg/normalni m3.

2. Postrojenja za pečenje boksita, dolomita, magnezita, krečnjaka, gipsa, dijatomejske zemlje, kvarcita ili šamota

Kod postrojenja za proizvodnju hidrantnog krečnjaka ili hidrantnog dolomita granične vrednosti emisije odnose se na vlažni otpadni gas.

Granična vrednost emisije kod postrojenja za pečenje boksita, dolomita, magnezita, vapnenca, gipsa, diatomejske zemlje, kvarcita ili šamota, sa zapreminskim udelom kiseonika 10% je:

1) za praškaste materije	50 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO2 kod proizvodnje krečnjaka ili sinterovanja dolomita u rotacionim pećima	1500 mg/normalni m3.

Kod rotacionih peći za pečenje gipsa, masenu koncentraciju oksida sumpora, izraženih kao SO2, i oksida azota, izraženih kao NO2, određena za rad sa recikliranim otpadnim gasom treba preračunati na zapreminski protok bez recikliranog otpadnog gasa.

Granična vrednost emisije kod postojećih peći za krečnjak sa mešanim gorivima za vodonik sulfid (H2S) iznosi 3000 mg/normalni m3.

3. Postrojenja za tretiranje perlita, škriljaca i gline

Granična vrednost emisije kod postrojenja za tretiranje perlita, škriljaca i gline u vlažnom otpadnom gasu uz zadati zapreminski udeo kiseonika od 14% je:

1) za okside sumpora izražene kao SO2	750 mg/m3;
2) za kancerogene materije III klase štetnosti	3 mg/m3.

4. Postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana

Granične vrednosti emisije iskazane su kao masene koncentracije zagađujućih materija u otpadnom gasu kod peći za topljenje stakla zagrevanih plamenom za zadati zapreminski udeo kiseonika 8%, odnosno za kadne i dnevne peći za zadati zapreminski udeo kiseonika 13%.

Granična vrednost emisije kod postrojenja za dobijanje stakla i staklenih vlakana je:

1) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao fluorovodonik-HF	5 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
3) za arsen pri masenom protoku 1,8 g/h ili većem	0,7 mg/normalni m3;
4) za kadmijum pri masenom protoku 0,5 g/h ili većem	0,2 mg/normalni m3;
5) za olovo u proizvodnji ambalažnog stakla	0,8 mg/normalni m3;
6) za praškaste materije	30 mg/normalni m3;
7) za kancerogene materije I klase štetnosti	0,5 mg/normalni m3.

Ako je prisutno nekoliko materija iz II klase praškastih neorganskih materija, granična vrednost emisije materija iz ove klase iznosi ukupno 1,3 mg/normalni m3. Ako su prisutne materije iz različitih klasa štetnosti, granična vrednost emisije za klasu II i III i I i III iznosi 2,3 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za okside sumpora izražene kao SO2 data je u tabeli 3.

Tabela 3. Granična vrednost emisije za okside sumpora izražene kao SO2

Postrojenja za proizvodnju stakla	Gasovito gorivo (mg/normalni m3)	Tečno gorivo (mg/normalni m3)	Radni uslovi
Ambalažno staklo ili ravno staklo	400	800
Ambalažno staklo	800	1500	Rad pri približno stehiometrijskim uslovima za primarno smanjenje NOX, recirkulacija praškastih materija izdvojenih na filtru, izdvajanje sulfata, kao i korišćenje više od 40% sekundarnog stakla.
Ravno staklo	800	1500	Rad pri približno stehiometrijskim uslovima za primarno smanjenje NOX, recirkulacija praškastih materija izdvojenih na filtru i udeo sulfata neophodan za proizvodnju stakla veći od 0,40%
Staklo za posude	200	500
Staklo za posude	500	1400	Rad pri približno stehiometrijskim uslovima za primarno smanjenje NOX, recirkulacija praškastih materija izdvojenih na filtru i udeo sulfata neophodan za proizvodnju stakla veći od 0,45%
Staklena vlakna	200	800
Staklena vlakna	800	1400	Potpuna recirkulacija praškastih materija izdvojenih na filtru i udeo sulfata neophodan za proizvodnju stakla veći od 0,40%
Staklena vuna	5	800
Staklena vuna	100	1400	Korišćenje više od 40% sekundarnog stakla
Posebna vrsta stakla	200	500
Posebna vrsta stakla	400	1000	Potpuna recirkulacija praškastih materija izdvojenih na filtru
Vodeno staklo	200	1200
Frite	200	500

Ako se zbog kvaliteta stakla koriste olovo ili selen, primenjuju se granične vrednosti emisije za praškaste neorganske materije date u Prilogu IV ove uredbe. Granična vrednost emisije za neorganske praškaste materije II klase štetnosti iznosi 3 mg/normalni m3. Ukoliko su prisutne zagađujuće materije iz više klasa štetnosti, granična vrednost emisije za klasu II i III i I i III iznosi 4 mg/normalni m3.

U postupku nitratnog prečišćavanja granična vrednost emisije za azot monoksid i azot dioksid u otpadnom gasu, izražene kao NO2, kod postrojenja, iznosi 1000 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja je:

1) za praškaste materije	30 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	800 mg/normalni m3.

U postupku nitratnog prečišćavanja granična vrednost emisije za azot monoksid i azot dioksid u otpadnom gasu, izražene kao NO2, kod postojećih postrojenja je:

- za otpadni gas zapreminskog protoka 5000 normalni m3/h ili veći	1000 mg/normalni m3;
- za otpadni gas zapreminskog protoka manji od 5000 normalni m3/h	1200 mg/normalni m3.

5. Postrojenja za topljenje mineralnih materija i proizvodnju mineralnih vlakana

Granična vrednost emisije kod postrojenja za topljenje mineralnih materija sa zapreminskim udelom kiseonika 8% u otpadnom gasu je:

1) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao fluorovodonik-HF	5 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
3) za okside sumpora izražene kao SO2 u proizvodnji kamene vune:
- isključivo za korišćenje prirodnog kamena ili mešavine	600 mg/normalni m3;
- za korišćenje manje od 45 masenih % mineralno kombinovanih cigli, što se odnosi na mešavine	1100 mg/normalni m3;
- za korišćenje 45 masenih % ili više mineralno kombinovanih cigli, što se odnosi na mešavine, i uz punu recirkulaciju filtera za praškaste materije	1500 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja je:

1) za praškaste materije	30 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	800 mg/normalni m3.

U postupku nitratnog prečišćavanja granična vrednost emisije za azot monoksid i azot dioksid u otpadnom gasu, izražene kao NO2, kod postojećih postrojenja je:

- za otpadni gas zapreminskog protoka 5000 normalni m3/h ili veći	1000 mg/normalni m3;
- za otpadni gas zapreminskog protoka manji od 5000 normalni m3/h	1200 mg/normalni m3.

6. Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem

Granična vrednost emisije za postrojenja za pečenje keramičkih proizvoda na bazi gline u otpadnom gasu sa zapreminskim udelom kiseonika 17% je:

1) za praškaste materije	40 mg/normalni m3;
2) za olovo 0,5 mg/normalni m3 pri masenom protoku od 2,5 g/h i većem, odnosno 3 mg/normalni m3 za maseni protok manji od 2,5 g/h;
3) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao fluorovodonik-HF	5 mg/normalni m3;
4) za okside sumpora izražene kao SO2	500 mg/normalni m3;
5) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
6) za organske materije izražene kao ukupni ugljenik	20 mg/normalni m3;
7) za benzen	3 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja je:

1) za okside sumpora izražene kao SO2 pri udelu sumpora u sirovini do 12%
500 mg/normalni m3 i pri udelu sumpora u sirovini od 12% i više	1500 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
3) za fluor i jedinjenja fluora izražena kao fluorovodonik-HF	5 mg/normalni m3;
4) za hlor i jedinjenja hlora izražena kao hlorovodonik-HCl	30 mg/normalni m3;
5) za organske materije:
- benzen	5 mg/normalni m3;
- fenol	20 mg/normalni m3;
- stiren	100 mg/normalni m3;
- metanol	20 mg/normalni m3,
6) za organske materije izražene kao ukupni ugljenik	50 mg/normalni m3;
7) za praškaste materije	40 mg/normalni m3.

 

Deo III

CRNA METALURGIJA

1. Postrojenja za pečenje ili sinterovanje gvozdene rude

Granična vrednost emisije kod postrojenja za pečenje ili sinterovanje gvozdene rude je:

1) za okside sumpora izražene kao SO2	500 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2	400 mg/normalni m3;
3) za organske materije izražene kao ukupni ugljenik	75 mg/normalni m3;
4) za dioksine i furane	0,1 ng/normalni m3.

Za praškaste neorganske materije primenjuju se granične vrednosti emisije date u Prilogu IV ove uredbe, obezbeđujući da je granična vrednost emisije olova u otpadnom gasu procesa sinterovanja 1 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja je:

1) za praškaste materije	50 mg/normalni m3;
2) za olovo	2 mg/normalni m3;
3) za dioksine i furane	0,5 ng/normalni m3.

Opšte granične vrednosti emisija date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se na postojeća postrojenja.

2. Livnice sivog liva, legure gvožđa i čelika

Granična vrednost emisije za livnice sivog gvožđa, legure gvožđa i čelika je:

1) za praškaste materije:
- kod kupolnih peći sa odisavanjem gasa pri vrhu	20 mg/normalni m3;
- kod kupolnih peći sa odisavanjem gasa pri dnu	20 mg/normalni m3;
- kod indukcionih peći	20 mg/normalni m3;
- kod električnih peći	20 mg/normalni m3;
- kod konvertora	20 mg/normalni m3;
- kod drugih peći	20 mg/normalni m3;
- kod postrojenja za pripremu sirovina, obradu, hlađenje i prerada sirovina (drobilice, mlinovi, sita, transportna postrojenja)	10 mg/normalni m3;
- kod pripreme i regeneracije jezgra	10 mg/normalni m3;
- kod postrojenja za nodulizaciju	10 mg/normalni m3;
2) za dioksine i furane
- kod kupolnih peći, električnih peći, indukcionih peći, rotacionih peći i konvertora	0,1 ng/normalni m3;
3) za praškaste neorganske materije I klase štetnosti	0,05 mg/normalni m3;
4) za praškaste neorganske materije II klase štetnosti	0,5 mg/normalni m3;
5) za praškaste neorganske materije III klase štetnosti	1 mg/normalni m3;
6) za kancerogene materije II klase štetnosti	0,5 mg/normalni m3;
7) za neorganske gasovite materije: fluor i njegova jedinjenja izražena kao fluorovodonik-HF	1 mg/normalni m3;
8) za ugljen monoksid
- kod električnih peći	20 mg/normalni m3;
- kod kupolnih peći na vruć vazduh	150 mg/normalni m3;
- kod rotacionih peći	30 mg/normalni m3;
9) za okside sumpora izražene kao SO2
- kod kupolnih peći na topli vazduh	100 mg/normalni m3;
- kod kupolnih peći na hladan vazduh	400 mg/normalni m3;
- kod rotacionih peći	130 mg/normalni m3;
- kod regeneracije jezgra	150 mg/normalni m3;
10) za okside azota izražene kao NO2
- kod kupolnih peći na topli vazduh	200 mg/normalni m3;
- kod kupolnih peći na hladan vazduh	70 mg/normalni m3;
- kod kupolnih peći bez upotrebe koksa	400 mg/normalni m3;
- kod električnih peći	50 mg/normalni m3;
- kod rotacionih peći	250 mg/normalni m3;
- kod regeneracije jezgra	150 mg/normalni m3
11) za amine kod pripreme i oblikovanja jezgra za maseni protok 25 g/h ili veći	5 mg/normalni m3;
12) za benzen kod pripreme i oblikovanja jezgra za maseni protok 5 g/h ili veći	5 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za postojećih livnica sivog gvožđa, legure gvožđa i čelika je:

1) za praškaste materije:
- kod kupolnih peći sa odisavanjem gasa pri vrhu	20 mg/normalni m3;
- kod kupolnih peći sa odisavanjem gasa pri dnu	50 mg/normalni m3;
- kod indukcionih peći	20 mg/normalni m3;
- kod električnih peći	20 mg/normalni m3;
- kod konvertora	50 mg/normalni m3;
- kod drugih peći	50 mg/normalni m3;
- kod postrojenja za finalizaciju proizvoda sirovina (drobilice, mlinovi, sita, transportna postrojenja)	50 mg/normalni m3;
2) za praškaste neorganske materije I klase štetnosti	0,2 mg/normalni m3;
3) za praškaste neorganske materije II klase štetnosti	1 mg/normalni m3;
4) za praškaste neorganske materije III klase štetnosti	5 mg/normalni m3;
5) za kancerogene materije II klase štetnosti	1 mg/normalni m3;
6) za neorganske gasovite materije:
- fluor i njegova jedinjenja izražena kao fluorovodonik-HF	5 mg/normalni m3;
- okside sumpora izražene kao SO2	500 mg/normalni m3;
- okside azota izražene kao NO2	500 mg/normalni m3;
7) za ugljen monoksid samo za kupolne peći na topli vazduh sa rekuperatorom na drva	1000 mg/normalni m3;
8) za dioksine i furane	0,5 ng/normalni m3.

3. Postrojenja za dobijanje sirovog gvožđa ili čelika

Granična vrednost emisije za postrojenja za dobijanje sirovog gvožđa ili čelika sa zapreminskim udelom kiseonika 3% u otpadnom gasu u kauperu (gasnom konvertoru), odnosno iz visokih peći, za praškaste materije iznosi 10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja za dobijanje sirovog gvožđa ili čelika u konvertorima, odnosno iz visokih peći, za praškaste materije iznosi 50 mg/normalni m3.

4. Postrojenja za dobijanje sirovog gvožđa ili čelika kontinualnim livenjem

Granična vrednost emisije za praškaste materije u proizvodnji čelika u elektrolučnim pećima iznosi 5 mg/normalni m3 a u postojećim postrojenjima iznosi 10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao fluorovodonik za postrojenja za elektrolučno topljenje pod šljakom iznosi 1 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije u elektrolučnim pećima za dioksine i furane iznosi 0,2 ng/normalni m3.

5. Postrojenja za valjanje čelika, peći za zagrevanje i termičku obradu

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja za valjanje čelika, peći za zagrevanje i termičku obradu, za praškaste materije iznosi 50 mg/normalni m3 a za okside azota, izražene kao NO2, iznosi 500 mg/normalni m3.

Deo IV

OBOJENA METALURGIJA

1. Postrojenja za dobijanje olova i legura iz sekundarnih sirovina

Granična vrednost emisije kod postrojenja za dobijanje olova i legura iz sekundarnih sirovina za zadati zapreminski udeo kiseonika od 3% je:

1) za praškaste materije	5 mg/normalni m3;
2) za praškaste neorganske materije II klase štetnosti	2 mg/normalni m3;
3) za praškaste neorganske materije III klase štetnosti	2 mg/normalni m3;
4) za arsen, izražen kao As, osim arsina, iznosi 0,15 mg/normalni m3; pri masenom protoku arsena jednakim ili manjim od 0,4 g/h	0,4 mg/normalni m3;
5) za sumpor dioksid, izražen kao SO2	450 mg/normalni m3;1
6) za sumpor trioksid, izražen kao SO2	60 mg/normalni m3;
7) za dioksine i furane	0,4 ng/normalni m3.

_____________
1 Odnosi se na korišćenje mazuta u skladu sa propisima koji uređuju fizičko-hemijske karakteristike tečnih goriva

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja za dobijanje olova i legura iz sekundarnih sirovina je:

1) za praškaste materije	10 mg/normalni m3;
2) za praškaste neorganske materije II klase štetnosti	5 mg/normalni m3;
3) za praškaste neorganske materije III klase štetnosti	5 mg/normalni m3;
4) za arsen, izražen kao As, osim arsina iznosi 0,15 mg/normalni m3; pri masenom protoku arsena jednakim ili manjim od 0,4 g/h	0,4 mg/normalni m3;
5) za dioksine i furane	0,4 ng/normalni m3;
6) za okside sumpora izražene kao SO2	800 mg/normalni m3.

2. Postrojenja za dobijanje ferolegura

Granična vrednost emisije za postrojenja za dobijanje ferolegura u elektrotermičkim ili metalotermičkim procesima za praškaste materije iznosi 5 mg/normalni m3.

3. Postrojenja za dobijanje aluminijuma elektrolitičkim procesima

Granična vrednost emisije za postrojenja za dobijanje aluminijuma elektrolitičkim procesima je:

1) za praškaste materije pri emisionom faktoru pri emisionom faktoru 2 kg/t Al	5 mg/normalni m3;
2) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao F pri emisionom faktoru 0,5 kg/t Al	1 mg/normalni m3;
3) okside sumpora izražene kao SO2 pri emisionom faktoru 13,6 kg/t Al	130 mg/normalni m3;
4) za ugljen monoksid pri emisionom faktoru 200 kg/t Al	2 g/normalni m3.

Granična vrednost emisije za proizvodnju uređaja za anode je:

1) za praškaste materije:
- pri skladištenju i transportu sirovine	5 mg/normalni m3;
- pri sejanju, mlevenju, mešanju i oblikovanju anodne mase	5 mg/normalni m3;
- pri pečenju anode	5 mg/normalni m3;
2) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao F pri pečenju anode	1 mg/normalni m3;
3) za ugljenik izražen kao ukupni ugljenik:
- pri skladištenju katranske smole	50 mg/normalni m3;
- pri mešanju i oblikovanju anodne mase	50 mg/normalni m3;
- pri pečenju anode	50 mg/normalni m3;
4) za okside sumpora izražene kao SO2 pri pečenju anode	350 mg/normalni m3;
5) za NOx pri pečenju anode	350 mg/normalni m3;
6) za benzen pri pečenju anode	3 mg/normalni m3;
7) PAH III (1) pri pečenju anode	500 µg/normalni m3;
8) PAH II (2) pri oblikovanju i mešanju anodne mase	100 µg/normalni m3;
9) PAH I (3) pri oblikovanju i mešanju anodne mase	10 µg/normalni m3.

Oznake PAH III (1), PAH II (2) i PAH I (3) imaju sledeće značenje:

(1) PAH III je grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika: piren, benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, benzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (ghi) perilen, naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten;

(2) PAH II je grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, dibenzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (j) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (b) nafto (2,1-d) tiofen;

(3) PAH I je grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika: benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen.

Granična vrednost emisije za proizvodnju postojećih uređaja za anode je:

1) za praškaste materije:
- pri skladištenju i transportu sirovine	20 mg/normalni m3;
- pri sejanju, mlevenju, mešanju i oblikovanju anodne mase	20 mg/normalni m3;
- pri pečenju anode	20 mg/normalni m3;
2) za gasovita neorganska jedinjenja fluora izražena kao F pri pečenju anode	1 mg/normalni m3;
3) za ugljenik izražen kao ukupni ugljenik:
- pri skladištenju katranske smole	200 mg/normalni m3;
- pri mešanju i oblikovanju anodne mase	200 mg/normalni m3;
- pri pečenju anode	200 mg/normalni m3;
4) za okside sumpora izražene kao SO2 pri pečenju anode	350 mg/normalni m3;
5) za NOx pri pečenju anode	350 mg/normalni m3;
6) za benzen pri pečenju anode	3 mg/normalni m3;
7) PAH III (1) pri pečenju anode	500 µg/normalni m3;
8) PAH II (2) pri oblikovanju i mešanju anodne mase	100 µg/normalni m3;
9) PAH I (3) pri oblikovanju i mešanju anodne mase	10 µg/normalni m3.

Oznake PAH III (1), PAH II (2) i PAH I (3) imaju sledeće značenje:

(1) PAH III je grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika: piren, benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, benzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (ghi) perilen, naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten;

(2) PAH II je grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen, dibenzo (a) antracen, benzo (b) fluoranten, benzo (j) fluoranten, benzo (k) fluoranten, krizen, indeno (1,2,3-cd) piren, benzo (b) nafto (2,1-d) tiofen;

(3) PAH I je grupa policikličnih aromatičnih ugljovodonika: benzo (a) piren, dibenzo (a, h) antracen.

4. Postrojenja za dobijanje aluminijuma iz sekundarnih sirovina

Granična vrednost emisije za postrojenja za dobijanje aluminijuma iz sekundarnih sirovina je:

1) za praškaste materije	10 mg/normalni m3;
2) za okside azota izražene kao NO2 u otpadnom gasu rotacionih peći koje koriste čisti kiseonik za sagorevanje	500 mg/normalni m3;
3) za dioksine i furane	0,1 ng/normalni m3.

Granična vrednost emisije za dioksine i furane kod postojećih postrojenja iznosi 0,5 ng/normalni m3.

U procesu je zabranjena upotreba heksahloretana.

5. Postrojenja za livenje aluminijuma i magnezijuma

Granična vrednost emisije za livnice odlivaka je:

1) za praškaste materije:
- u trajnim kalupima za livenje i preradu proizvoda	20 mg/normalni m3;
- u pećima	20 mg/normalni m3;
2) za ukupni ugljenik:
- za šahtnu peć	150 mg/normalni m3;
- za peći sa otvorenim ložištem ili plamenom	5 mg/normalni m3;
- za livenje u trajne kalupe	10 mg/normalni m3;
3) za ugljen monoksid:
- za šahtnu peć	150 mg/normalni m3;
- za peći sa otvorenim ložištem ili plamenom	5 mg/normalni m3;
4) za sumpor dioksid, SO2:
- za šahtnu peć	50 mg/normalni m3;
- za peći sa otvorenim ložištem ili plamenom	15 mg/normalni m3;
5) za okside azota, NOx:
- za šahtnu peć	120 mg/normalni m3;
- za peći sa otvorenim ložištem ili plamenom	50 mg/normalni m3;
6) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili većem	5 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za postojeće livnice odlivaka je:

1) za praškaste materije:
- u uređajima za topljenje i livenje sa filter otprašivačima pri masenom protoku 0,5 kg/h ili većem	20 mg/normalni m3;
- u uređajima za topljenje i livenje bez filter uređaja za finalizaciju proizvoda pri masenom protoku 0,5 kg/h ili većem	50 mg/normalni m3;
2) za sumpor dioksid, SO2:
- za šahtnu peć	500 mg/normalni m3;
- za peći sa otvorenim ložištem ili plamenom	500 mg/normalni m3;
3) za okside azota, NOx:
- za šahtnu peć	500 mg/normalni m3;
- za peći sa otvorenim ložištem ili plamenom	500 mg/normalni m3;
4) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili većem	5 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za livnice legura je:

1) za praškaste materije:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	5 mg/normalni m3;
2) za hlor (u slučaju rasplinjavanja sa hlorom):
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	5 mg/normalni m3;
3) za fluor i njegova jedinjenja izražena kao HF:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	1 mg/normalni m3;
4) za okside azota, NOx:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	300 mg/normalni m3;
5) za dioksine i furane:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	0,1 ng/normalni m3;
6) za ukupni ugljenik:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	50 mg/normalni m3;
7) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili većem 5 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za postojeće livnice legura je:

1) za praškaste materije:
- u uređajima za topljenje i livenje sa filter otprašivačima pri masenom protoku 0,5 kg/h ili većem	20 mg/normalni m3;
- u uređajima za topljenje i livenje bez filter uređaja za finalizaciju proizvoda pri masenom protoku 0,5 kg/h ili većem	50 mg/normalni m3;
2) za hlor (u slučaju rasplinjavanja sa hlorom):
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	30 mg/normalni m3;
3) za fluor i njegova jedinjenja izražena kao HF:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	5 mg/normalni m3;
4) za okside azota, NOx:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	500 mg/normalni m3;
5) za dioksine i furane:
- u postrojenjima za toplotni predtretman i pećima za topljenje	0,5 ng/normalni m3;
6) za amine pri pripremi i oblikovanju jezgra pri masenom protoku 25 g/h ili većem 5 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije za organske materije izražene kao ukupni ugljenik iz stava 1. Priloga IV ove uredbe ne primenjuju se.

6. Postrojenja za valjanje obojenih metala, peći za zagrevanje i termičku obradu

Granična vrednost emisije kod postrojenja za valjanje obojenih metala, peći za zagrevanje i termičku obradu sa zapreminskim udelom kiseonika 5% u otpadnom gasu za okside azota izražene kao NO2 iznosi 500 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja za valjanje obojenih metala, peći za zagrevanje i termičku obradu za praškaste materije iznosi 50 mg/normalni m3 a za okside azota, izražene kao NO2, iznosi 500 mg/normalni m3.

7. Postrojenja za topljenje, livenje ili rafinaciju obojenih metala osim aluminijuma i magnezijuma

Granična vrednost emisije za postrojenja za topljenje, livenje ili rafinaciju obojenih metala osim aluminijuma i magnezijuma je:

1) za ugljen monoksid	150 mg/normalni m3;
2) za okside sumpora SO2 i SO3 izražene kao SO2	500 mg/normalni m3;
3) za amine pri masenom protoku 25 g/h ili većem	5 mg/normalni m3;
4) za praškaste materije	5 mg/normalni m3;
5) za neorganske praškaste materije primenjuju se granične vrednosti emisije iz Priloga IV ove uredbe, obezbeđujući da granične vrednosti emisija za neorganske praškaste materije II klase štetnosti u otpadnom gasu iz postrojenja za rafinaciju olova iznosi ukupno	1 mg/normalni m3;
6) za dioksine i furane	0,4 ng/normalni m3.

U procesu je zabranjena upotreba heksahloretana.

8. Postrojenja za proizvodnju obojenih metala iz ruda, koncentrata ili sekundarnih sirovina u metalurškim, hemijskim ili elektrolitičkim postupcima, izuzev aluminijuma i ferolegura, kao i olova i njegovih legura iz sekundarnih sirovina

Granična vrednost emisije za postrojenja za dobijanje obojenih metala izuzev aluminijuma i ferolegura za zadati zapreminski udeo kiseonika od 3% je:

1) za praškaste materije	5 mg/normalni m3;
2) za praškaste neorganske materije II klase štetnosti	1 mg/normalni m3;
3) za praškaste neorganske materije III klase štetnosti	2 mg/normalni m3;
4) pri topljenju olova, za praškaste neorganske materije II klase štetnosti	2 mg/normalni m3;
5) za arsen (osim arsina) maseni protok 0,4 g/h ili 0,15 mg/normalni m3 pri čemu je u otpadnom gasu iz anodne peći masena koncentracija arsena	0,4 mg/normalni m3;
6) za sumpor dioksid, izražen kao SO2	350 mg/normalni m3;
7) za sumpor trioksid, izražen kao SO3	60 mg/normalni m3;
8) za dioksine i furane	0,4 ng/normalni m3.

Granična vrednost emisije za okside sumpora, sumpor dioksid i sumpor trioksid, izražene kao SO2, kod postojećih postrojenja iznosi 500 mg/normalni m3.

Za topionice bakra iz sekundarnih sirovina za postrojenja, granična vrednost emisije za dioksine i furane iznosi 0,1 ng/normalni m3 a za postojeća postrojenja iznosi 0,5 ng/normalni m3.

9. Postrojenja za toplo cinkovanje

Granična vrednost emisije za postrojenja za toplo cinkovanje je:

1) za praškaste materije kod kada za toplo cinkovanje	5 mg/normalni m3;
2) za gasovita neorganska jedinjenja hlora izražena kao HCl kod kada za toplo cinkovanje	10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za postojeća postrojenja za toplo cinkovanje je:

1) za praškaste materije kod kada za toplo cinkovanje	10 mg/normalni m3;
2) za gasovita neorganska jedinjenja hlora izražena kao HCl kod kada za toplo cinkovanje	20 mg/normalni m3.

 

Deo V

POVRŠINSKA OBRADA METALA

Granična vrednost emisije za postrojenja i postojeća postrojenja za površinsku obradu metala uz upotrebu azotne kiseline za okside azota, izražene kao NO2, pri kontinualnom nagrizanju azotnom kiselinom iznosi 700 mg/normalni m3.

Deo VI

POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU TITANIJUM DIOKSIDA

Granična vrednost emisije kod procesa proizvodnje titanijum dioksida (TiO2) za postupak ispuštanja usled digestije i kalcinacije u proizvodnji TiO2, za okside sumpora izražene kao SO2, iznosi 10 kg/t proizvedenog TiO2.

Deo VII

POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU OLOVNIH AKUMULATORA

Granična vrednost emisije za sumpornu kiselinu i njena isparenja za postrojenja za proizvodnju olovnih akumulatora iznosi 1 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za praškaste materije iznosi 1 mg/normalni m3 za masenu koncentraciju i 5 g/h za maseni protok.

Deo VIII

HEMIJSKA INDUSTRIJA

1. Postrojenja za proizvodnju hemijskih proizvoda, farmaceutskih proizvoda i rafinerijska postrojenja

Primenjuju se granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije iz Priloga IV ove uredbe.

Granična vrednost emisije za praškaste materije kod postojećih postrojenja za proizvodnju supstanci ili grupe supstanci hemijskom transformacijom iznosi:

- za šaržni ili polukontinualni rad 0,20 kg/h (200 g/h);

- za kontinualni rad 50 mg/normalni m3.

2. Postrojenja za proizvodnju azotne kiseline

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju azotne kiseline je:

1) za okside azota izražene kao NO2	200 mg/normalni m3;
2) za N2O	800 mg/normalni m3.

3. Postrojenja za proizvodnju sumpor dioksida, sumpor trioksida, sumporne kiseline i oleuma

Granična vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju sumpor dioksida, sumpor trioksida, sumporne kiseline i oleuma za sumpor trioksid iznosi 60 mg/normalni m3.

4. Postrojenja za proizvodnju natrijum karbonata

Granična vrednost emisije za amonijak kod postojećih postrojenja za proizvodnju natrijum karbonata iznosi 50 mg/normalni m3.

5. Postrojenja za proizvodnju sumpora

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpora (Klausovo postrojenje) je:

1) za sumpor
za Klausovo postrojenje kapaciteta:
stepen emitovanja sumpora
- do najviše 20 t sumpora po danu	3%
- od 20 do 50 t sumpora po danu	2%
- više od 50 t sumpora po danu	0,2%
2) za vodonik sulfid, H2S u Klausovom postrojenju za preradu prirodnog gasa	10 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije za neorganske gasovite materije date u Prilogu IV ove uredbe za okside sumpora ne primenjuju se.

Ukupne granične vrednosti emisije za ugljen oksisulfid (COS) i ugljen disulfid (CS2) u otpadnom gasu izraženi kao sumpor iznosi 3 mg/normalni m3.

6. Postrojenja za proizvodnju hlora

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju hlora je:

1) za hlor	1 mg/normalni m3;
2) za hlor u postrojenju za proizvodnju hlora s potpunim utečnjenjem	3 mg/normalni m3.

U elektrolizi alkalnih hlorida amalgamskim postupkom, emisija žive može iznositi najviše 1 g/t proizvedenog hlora (godišnji prosek), odnosno 0,01 g/t proizvedenog hlora (godišnji prosek) za postrojenja.

7. Postrojenja za proizvodnju veštačkih đubriva

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju veštačkih đubriva je:

1) za praškaste materije u procesu granulacije i sušenja	50 mg/normalni m3;
2) za amonijak kod postojećeg postrojenja u procesu granulacije i sušenja	50 mg/normalni m3;
3) za amonijak kod postojećeg postrojenja u procesu priliranih granula	60 mg/normalni m3.

8. Postrojenja za proizvodnju polivinil-hlorida (PVC)

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju polivinil-hlorida (PVC) na mestu prelaza iz zatvorenog u otvoreni sistem (obrada i sušenje) je:

1) za vinil-hlorid kod suspenzije PVC	80 mg/kg PVC;
2) za vinil-hlorid kod emulzije PVC i mikrosuspenzije PVC	500 mg/kg PVC.

9. Postrojenja za oksidaciju cikloheksana

Granična vrednost emisije benzena u otpadnom gasu kod postrojenja za oksidaciju cikloheksana iznosi 3 mg/normalni m3.

10. Postrojenja za proizvodnju akrilonitrila

Granična vrednost emisije akrilonitrila kod postrojenja za proizvodnju akrilonitrila iznosi 0,2 mg/normalni m3.

11. Postrojenja za proizvodnju kaprolaktama

Granična vrednost emisije kaprolaktama kod postrojenja za proizvodnju kaprolaktama iznosi 100 mg/normalni m3.

12. Postrojenja za proizvodnju poliakrilonitrilnih vlakana

Granična vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju poliakrilonitrilnih vlakana je:

1) za akrilonitril u otpadnom gasu sušare	15 mg/normalni m3;
2) za akrilonitril u otpadnom gasu adsorbera	5 mg/normalni m3;
3) za akrilonitril u otpadnom gasu iz uređaja za pranje	5 mg/normalni m3.

13. Postrojenja za proizvodnju polietilena

Granična vrednost emisije za postrojenja i postojeća postrojenja za proizvodnju polietilena polimerizacijom pod visokim pritiskom za organske materije u otpadnom gasu izražene kao ukupni ugljenik iznosi 80 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije za organske materije I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

14. Postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze je:

1) kod proizvodnje veštačkih creva i sunđerastih krpa:
- za vodonik sulfid	50 mg/normalni m3;
- za ugljen disulfid	400 mg/normalni m3;
2) kod proizvodnje tekstilne viskoze:
- za vodonik sulfid	50 mg/normalni m3;
- za ugljen disulfid	150 mg/normalni m3.

Kod procesa iz stava 1. ovog člana otpadni gasovi se moraju odvoditi u uređaj za prečišćavanje otpadnih gasova.

15. Postrojenja za proizvodnju biocida i pesticida

Granična vrednost emisije za praškaste materije pri masenom protoku od 5 g/h ili većem iznosi 2 mg/normalni m3 za postrojenja za proizvodnju biocida i pesticida.

Kod postrojenja za mlevenje, mešanje i pakovanje insekticida granične vrednosti emisije za praškaste materije pri masenom protoku od 5 g/h ili većem iznosi 5 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za praškaste materije koje sadrže 10% ili više opasnih materija iznosi 2 mg/normalni m3.

16. Postrojenja za proces katalitičkog krekinga

Granična vrednost emisije za proces katalitičkog krekinga u rafineriji nafte je:

1) za praškaste materije	50 mg/normalni m3;
2) za okside sumpora izražene kao SO2	1200 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO2	700 mg/normalni m3.

Otpadni gasovi iz uređaja za odsumporavanje i/ili iz drugih rafinerijskih procesa sa zapreminskim udelom vodonik sulfida većim od 0,4% i sa masenim protokom vodonik sulfida većim od 2 t/dan moraju se podvrgnuti daljem tretmanu. Otpadni gasovi koji se ne podvrgnu daljem tretmanu moraju se spaljivati.

Vodom koja sadrži vodonik sulfid mora se rukovati na način da se spreči emisija u atmosferu.

Granična vrednost emisije za praškaste materije u otpadnom gasu iz postrojenja za kalcinaciju iznosi 30 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za praškaste materije kod postrojenja i postojećih postrojenja za katalitički kreking iznosi 40 mg/normalni m3 tokom perioda regeneracije katalizatora.

Granična vrednosti emisije za praškaste materije u otpadnom gasu iz postojećih postrojenja za kalcinaciju iznosi 40 mg/normalni m3.

Deo IX

POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA I DRUGIH MATERIJALA, IZUZEV TERMIČKOG TRETMANA

Postrojenja za odlaganje ili obradu čvrstog i tečnog otpada, gasovitog otpada sakupljenog u rezervoarima ili deponijskog gasa sa sagorljivim materijama termičkim procesima

1. Postrojenja za odlaganje ili reciklažu deponijskog gasa sa sagorljivim materijama termičkim procesima

Kada se u postrojenjima za sagorevanje koristi deponijski gas, za biogas ili gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda primenjuju se granične vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje pri korišćenju gasovitih goriva, date u Prilogu III ove uredbe.

2. Postrojenja za spaljivanje deponijskog gasa ili drugih zapaljivih gasovitih materija iz postrojenja za tretman otpada

Granične vrednosti emisije za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Radi praćenja procesa sagorevanja, postrojenja treba da budu opremljena mernim uređajima koji kontinualno mere i registruju temperaturu u prostoru za sagorevanje pri čemu merne tačke treba da budu postavljene na vrhu plamena.

Temperatura otpadnog gasa na vrhu plamena mora da bude najmanje 1000°C a vreme zadržavanja vrućih otpadnih gasova u prostoru za sagorevanje, mereno od vrha plamena, mora da bude najmanje 0,3 sekunde.

3. Postrojenja za gasovite materije sagorele na baklji koje nisu nastale iz postrojenja za tretman otpada

Granične vrednosti emisije za okside sumpora, okside azota i ugljen monoksid date u Prilogu IV ove uredbe koje se odnose na granične vrednosti emisije za neorganske gasovite materije ne primenjuju se.

Granične vrednosti emisije za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Granična vrednost emisije za organske materije izražene kao ukupni ugljenik iznosi 20 mg/normalni m3, osim za postojeća postrojenja na koja se ova odredba ne primenjuje.

Minimalna temperatura u plamenu baklje treba da iznosi 850°C.

Halogenovane sagorljive organske materije ne spaljuju se na baklji.

Postrojenja za sagorevanje koja koriste

a) obojeno, lakirano ili premazano drvo kao i sve ostatke koji su nastali iz takvog procesa ako nisu korišćena sredstva za zaštitu drveta i ako zbog tretiranja nisu prisutni premazi koji se sastoje od halogenovanih organskih jedinjenja

b) šperploče, iverice, vlakna ili drugo lepljeno drvo kao i sve ostatke koji su nastali iz takvog procesa ako nisu korišćena sredstva za zaštitu drveta i ako zbog tretiranja nisu prisutni premazi koji se sastoje od halogenovanih organskih jedinjenja

Za postrojenja koja koriste netretirano drvo, primenjuju se granične vrednosti emisija za srednja postrojenja za sagorevanje pri korišćenju čvrstih goriva, date u Prilogu III, sa sledećim izuzecima:

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu za postrojenja čija je toplotna snaga manja od 2,5 MW iznosi 50 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije azot monoksida i azot dioksida u otpadnom gasu, izraženi kao azot dioksid, iznosi 400 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije azot monoksida i azot dioksida u otpadnom gasu, izraženi kao azot dioksid, iznosi 500 mg/normalni m3 kod postojećih postrojenja.

Postrojenja u kojima se tretiraju materijali sadržani u otpadu iz domaćinstava ili sličnih otpada

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Postrojenja za proizvodnju komposta iz organskog otpada

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Postrojenja za biološki tretman otpada

1. Postrojenja za fermentaciju otpada

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

2. Postrojenja za sortiranje mešovitog komunalnog otpada

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Postrojenja za fizičko-hemijski tretman otpada

1. Postrojenja za sušenje otpada

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za amonijak u otpadnom gasu ne sme da prekorači maseni protok od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m3.

Emisije neorganskih gasovitih jedinjenja hlora III klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe, izražene kao hlorovodonik, ne smeju da prekorače maseni protok u otpadnom gasu od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije organskih materija I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

2. Postrojenja za sušenje mulja

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za amonijak u otpadnom gasu ne sme da prekorači maseni protok od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m3.

Emisije neorganskih gasovitih jedinjenja hlora III klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe, izražene kao hlorovodonik, ne smeju da prekorače maseni protok u otpadnom gasu od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije organskih materija I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Postrojenja za druge tretmane otpada

1. Postrojenja za mehanički tretman mešovitog komunalnog otpada i otpada sličnog sastava

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Emisije neorganskih gasovitih jedinjenja hlora III klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe, izražene kao hlorovodonik, ne smeju da prekorače maseni protok u otpadnom gasu od 100 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije organskih materija I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

2. Postrojenja za druge tretmane otpada

Granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije organskih materija u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije organskih materija I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Postrojenja za odlaganje rashladnih uređaja koji sadrže hlorofluorougljenike (CFC)

Emisije CFC u otpadnom gasu prilikom obrade ne smeju da prekorače maseni protok od 10 g/h i masenu koncentraciju od 20 mg/normalni m3.

Kod postojećih postrojenja, emisije CFC u otpadnom gasu prilikom obrade ne smeju da prekorače maseni protok od 25 g/h i masenu koncentraciju od 50 mg/normalni m3.

Deo X

POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADNIH VODA

Kod postrojenja za tretman otpadnih voda, za izračunavanje masenog protoka neorganskih gasovitih materija, organskih materija i kancerogenih materija iz Priloga IV ove uredbe, ne uzimajući u obzir masene koncentracije ovih zagađujućih materija, primenjuje se model Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA-453/R-94-080- air emissions models for waste and wastewater).

Model iz stava 1. ovog člana primenjuje se za izračunavanje masenog protoka u vremenskom intervalu od 1 sata.

Deo XI

OSTALE AKTIVNOSTI

1. Postrojenja za impregnaciju ili premazivanje materijala i predmeta katranom, katranskim uljem ili vrućim bitumenom

Granične vrednosti emisije organskih materija, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 20 mg/normalni m3 kod postrojenja za impregnaciju ili premazivanje materijala i predmeta katranom, katranskim uljem ili vrućim bitumenom.

Granične vrednosti emisija za organske materije I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

2. Postrojenja za preradu tečnih, nezasićenih poliester smola sa stirenom kao aditivom ili tečnih epoksi smola sa aminima

Kod ovih postrojenja primenjuju se granične vrednosti emisije organskih materija date u Prilogu IV ove uredbe pod uslovom da emisije organskih materija u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, ne prekorače masenu koncentraciju 85 mg/normalni m3.

3. Postrojenja za proizvodnju predmeta pri korišćenju aminosmola ili fenolnih smola kao što su furan, urea, fenol, ili ksilen smole pomoću termičke obrade

Granična vrednost emisije amonijaka u otpadnom gasu iznosi 50 mg/normalni m3.

4. Postrojenja za proizvodnju poliuretanskih pena

Granične vrednosti emisije za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se za postrojenja za proizvodnju termički izolacionih poliuretanskih pena koja koriste čiste ugljovodonike (na primer pentan) kao propelant.

5. Postrojenja za pripremanje bitumeniziranih materijala za izgradnju puteva

Granična vrednost emisije za postrojenja za pripremanje bitumeniziranih materijala za izgradnju puteva (asfaltne baze) u otpadnom gasu sa zapreminskim udelom kiseonika 17% je:

1) za ugljen monoksid 500 mg/normalni m3 kada se koristi gasovito ili tečno gorivo; kada se koristi čvrsto gorivo, granična vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 1000 mg/normalni m3;
2) za kancerogene materije III klase štetnosti	5 mg/normalni m3;
3) za praškaste materije	20 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije kod postojećih postrojenja je:

1) za ugljen monoksid 500 mg/normalni m3 kada se koristi gasovito ili tečno gorivo; kada se koristi čvrsto gorivo, granična vrednost emisije za ugljen monoksid iznosi 1000 mg/normalni m3;
2) za kancerogene materije III klase štetnosti	5 mg/normalni m3;
3) za praškaste materije	20 mg/normalni m3;
4) za organske materije izražene kao ukupni ugljenik	100 mg/normalni m3.

Ako se za zagrevanje smeše mineralnih sirovina sa bitumenom upotrebljava termičko ulje, granična vrednost emisije gasova iz procesa sagorevanja termičkog ulja odnosi se na zapreminski udeo kiseonika od 3%.

6. Postrojenja za proizvodnju grafita ili elektrografita žarenjem

Granična vrednost emisije za postojeća postrojenja za proizvodnju grafita ili elektrografita žarenjem je:

1) za organska jedinjenja izražena kao ukupni ugljenik u kružnim pećima	150 mg/normalni m3;
2) za benzen	3 mg/normalni m3.

7. Postrojenja za proizvodnju boja i štamparskih mastila

Granična vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju boja i štamparskih mastila za praškaste materije u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

8. Postrojenja za obradu površine materijala ako se koriste organski rastvarači

Granična vrednost emisije kod postrojenja za obradu površine materijala ako se koriste organski rastvarači za praškaste materije u otpadnom gasu iznosi 3 mg/normalni m3 za masenu koncentraciju i 15 g/h za maseni protok.

9. Postrojenja za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana veštačkim smolama

Granična vrednost emisije za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana veštačkim smolama kod postojećih postrojenja je:

1) za praškaste materije	80 mg/normalni m3;
2) za organske materije I klase štetnosti	30 mg/normalni m3.

Granična vrednost emisije za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana veštačkim smolama kod postrojenja i postojećih postrojenja je:

1) za amonijak pri impregnaciji i sušenju staklene ili kamene vune	65 mg/normalni m3;
2) za amonijak pri premazivanju staklenih ili mineralnih vlakana	80 mg/normalni m3;
3) za okside azota izraženih kao NO2	350 mg/normalni m3.

Ako su emisije organskih materija smanjene termičkim dogorevanjem, granična vrednost emisije za amonijak u otpadnom gasu iznosi 100 mg/normalni m3.

10. Postrojenja za proizvodnju papira ili kartona

Pri direktnom zagrevanju drveta i proizvoda od drveta izmerene koncentracije u otpadnim gasovima ne preračunavaju se na sadržaj kiseonika.

Granične vrednosti emisija za organske materije u postrojenjima za proizvodnju celuloze hemijsko-termičko-mehaničkim postupkom ne primenjuju se.

11. Postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploča

Granična vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploča (lesonita, šperploče, iverice, laminata i slično) je:

1) za praškaste materije u otpadnom vlažnom gasu:
- u postrojenjima za brušenje	5 mg/normalni m3;
- u sušarama	15 mg/normalni m3;
2) za organska jedinjenja izražena kao ukupni ugljenik	300 mg/normalni m3.

12. Postrojenja za proizvodnju kvasca

Granična vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju kvasca za organske materije u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 80 mg/normalni m3.

13. Postrojenja za proizvodnju ulja i masti iz sirovog biljnog materijala

Granična vrednost emisije kod postrojenja za proizvodnju ulja i masti iz sirovog biljnog materijala za vodonik sulfid u otpadnom gasu data u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuje se.

14. Postrojenja za proizvodnju i rafinaciju šećera

Granična vrednost organskih materija u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 650 g/h za maseni protok.

Granične vrednosti emisija organskih materija iz I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Granična vrednost emisije za postojeća postrojenja za proizvodnju i rafinaciju šećera je:

1) za praškaste materije u vlažnom otpadnom gasu	60 mg/normalni m3;
2) za oksida sumpora izražene kao SO2	850 mg/normalni m3;
3) za okside azota izražene kao NO3	400 mg/normalni m3.

Granična vrednosti emisije za organske materije, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 80 g/t obrađene šećerne repe. Ova vrednost se odnosi na organske materije, izražene kao ukupan ugljenik, koje mogu biti detektovane pomoću adsorpcije sa silika gelom. Ako se merenje vrši primenom plameno jonizacionog detektora mora se izvršiti odgovarajuća konverzija

15. Postrojenja za sušenje zelenih delova biljaka

Granična vrednost emisije za praškaste materije u vlažnom otpadnom gasu iznosi 75 mg/normalni m3 kod postrojenja za sušenje zelenih delova biljaka.

Granična vrednost emisije za organske materije, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 250 g ukupnog ugljenika po 1 toni vodene pare u izduvnim gasovima.

Granična vrednost emisije formaldehida, acetaldehida, akroleina i furfurala iz I klase štetnosti organskiih materija iznosi 100 g ukupnog ugljenika po 1 toni vodene pare u izduvnim gasovima.

16. Postrojenja za prženje kafe, zamene za kafu, žita i kakaoa

Granična vrednost oksida azota, izraženih kao NO2, iznosi 1800 g/h za maseni protok i 350 mg/normalni m3 za masenu koncentraciju kod postrojenja za prženje kafe, zamene za kafu, žita i kakaoa.

Zahtevi za postrojenja za ograničavanje emisije oksida azota ne primenjuju se na postojeća postrojenja sa kapacitetom proizvodnje manjim od 250 kg pržene kafe po času.

Granična vrednost emisije oksida azota, izraženih kao NO2, koja važi za postrojenja primenjuje se i na postojeća postrojenja sa kapacitetom proizvodnje 1500 kg pržene kafe po danu.

17. Postrojenja za vulkanizaciju prirodnog ili sintetičkog kaučuka

Granična vrednost emisije za organske materije, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 80 mg/normalni m3.

18. Postrojenja za proizvodnju sredstava za zaštitu objekata, sredstava za čišćenje ili zaštitu drveta kao i postrojenja za proizvodnju lepkova

Kod proizvodnje sredstava za zaštitu objekata, sredstava za čišćenje ili zaštitu drveta, granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 5 mg/normalni m3.

Kod proizvodnje lepkova, granična vrednost emisije praškastih materija u otpadnom gasu iznosi 10 mg/normalni m3.

19. Postrojenja za čišćenje alata, uređaja ili metalnih predmeta termičkim postupcima

Zapreminski udeo kiseonika u otpadnim gasovima je 11%, osim za postrojenja za katalitičko naknadno sagorevanje.

Granična vrednost za organske materije, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 100 g/h za maseni protok i 20 mg/normalni m3 za masenu koncentraciju.

Granične vrednosti emisije za organske materije I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

20. Postrojenja za čišćenje unutrašnjosti železničkih vagona-cisterni, kamiona, tenkova, tankera ili posuda-rezervoara

Granična vrednost za organske materije, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 100 g/h za maseni protok i 20 mg/normalni m3 za masenu koncentraciju.

Granične vrednosti emisije za organske materije I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

21. Postrojenja za automatsko čišćenje buradi ili sličnih kontejnera (na primer rezervoari na paletama) uključujući i postrojenja za obradu

Granična vrednost emisije kod postrojenja na kojima se čiste burad ili kontejneri kontaminirani organskim materijama I klase štetnosti ili kancerogenim, mutagenim ili materijama toksičnim za reprodukciju, za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 100 g/h za ukupni maseni protok i 20 mg/normalni m3 za ukupnu masenu koncentraciju.

Granična vrednost emisije kod postrojenja na kojima se čiste burad ili kontejneri koji nisu kontaminirani organskim materijama I klase štetnosti ili kancerogenim, mutagenim ili materijama toksičnim za reprodukciju, za organske materije date u Prilogu IV ove uredbe, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 75 mg/normalni m3 za ukupnu masenu koncentraciju.

Granične vrednosti emisije za organske materije I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

22. Postrojenja za obradu tekstila termofiksiranjem, termoizoliranjem, premazivanjem, impregnacijom ili doradom, uključujući i postrojenja za sušenje

Granična vrednost emisije za organske materije u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 800 g/h za maseni protok i 40 mg/normalni m3 za masenu koncentraciju.

Dozvoljena je dodatna masena koncentracija za organske materije ne više od 20 mg/normalni m3, izražene kao ukupni ugljenik, koje mogu da se emituju iz ostataka preparata.

Ako se iz procesno-tehničkih razloga, jedna ili više faza prečišćavanja izvode na istom uređaju za obradu, ukupna masena koncentracija za organske materije u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 40 mg/normalni m3. Kod uređaja kod kojeg se istovremeno obavlja premazivanje i štampanje, masena koncentracija za organske materije u otpadnom gasu, izražene kao ukupni ugljenik, iznosi 40 mg/normalni m3.

Granične vrednosti emisije za organske materije I i II klase štetnosti date u Prilogu IV ove uredbe ne primenjuju se.

Prilog VI

POSTUPAK OCENJIVANJA REZULTATA MERENJA EMISIJE

Prilikom poređenja izmerenih vrednosti sa graničnim vrednostima emisija smatra se da je:

I. Stacionarni izvor zagađivanja vazduha usklađen sa zahtevima propisanim ovom uredbom u pogledu emisije pojedine zagađujuće materije:

1) ako je najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujuće materije (EM) jednaka ili manja od propisane granične vrednosti (GVE), bez obzira na iskazanu mernu nesigurnost, tj.

EM£ GVE

ako se propisana granična vrednost (GVE) nalazi u opsegu najveće vrednosti rezultata merenja emisije zagađujuće materije (EM) umanjene za mernu nesigurnost i najveće vrednosti rezultata merenja emisije uvećane za mernu nesigurnost, tj.

EM - µ ≤ GVE ≤ EM + µ

gde je:

µ - apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije

II. Stacionarni izvor zagađivanja vazduha nije usklađen sa zahtevima propisanim ovom uredbom u pogledu emisije pojedine zagađujuće materije ako je najveća vrednost rezultata merenja emisije zagađujuće materije uvećana za mernu nesigurnost veća od propisane granične vrednosti, tj.

EM +µ > GVE

gde je:

µ- apsolutna vrednost merne nesigurnosti izmerene vrednosti emisije zagađujuće materije

Vrednost merne nesigurnosti zavisi od primenjenih metoda merenja i karakteristika mernih instrumenata, a utvrđuje se prema korišćenoj metodi.

Referentne metode

Referentne metode za merenje emisije zagađujućih materija i određivanje uslova merenja utvrđene su standardima koji su dati u tabeli 4. Osim referentnih metoda, mogu se koristiti i druge metode merenja ako se može dokazati njihova ekvivalentnost.

Tabela 4. Referentne metode za merenje emisije zagađujućih materija i određivanje uslova merenja utvrđene su standardima

Zagađujuće materije i uslovi merenja	standard
Emisije iz stacionarnih izvora - Merenje brzine i zapreminskog protoka struje gasova u kanalima	SRPS ISO 10780
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje zapreminske koncentracije kiseonika (O2) - Referentna metoda - Paramagnetizam	SRPS EN 14789
Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelno određivanje masene koncentracije praškastih materija Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje prašine u opsegu niskih masenih koncentracija - Deo 1: Manuelna gravimetrijska metoda	SRPS ISO 9096 SRPS EN 13284-1
Emisije iz stacionarnih izvora - Automatizovani monitoring masenih koncentracija čestica - Karakteristike performansi, metode ispitivanja i specifikacije Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje prašine u opsegu niskih koncentracija - Deo 2: Automatizovani merni sistemi	SRPS ISO 10155 SRPS EN 13284-2
Metode ispitivanja proizvoda od nafte - Određivanje dimnog broja pri sagorevanju ulja za loženje	SRPS B.H8.270
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Metoda sa vodonik-peroksidom, barijum-perhloratom i torinom Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Metoda sa vodonik-peroksidom, barijum-perhloratom i torinom - Izmene i dopune 1	SRPS ISO 7934 SRPS ISO 7934/1
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Referentna metoda	SRPS EN 14791
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije sumpor dioksida - Karakteristike performansi automatizovanih metoda merenja	SRPS ISO 7935
Emisije iz stacionarnih izvora - Uzorkovanje za automatizovano određivanje koncentracije emitovanih gasova za trajno instalirane sisteme monitoringa	SRPS ISO 10396
Kvalitet vazduha - Definisanje i određivanje karakteristika performansi automatizovanih mernih sistema	SRPS ISO 9169
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje ukupne emisije As, Cd, Cr, Co, Cu, Mn, Ni, Pb, Sb, Tl i V	SRPS EN 14385
Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za određivanje HCl - Deo 1: Uzimanje uzoraka gasova	SRPS EN 1911-1
Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za određivanje HCl - Deo 2: Apsorpcija gasovitih jedinjenja	SRPS EN 1911-2
Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za određivanje HCl - Deo 3: Analiza apsorpcionih rastvora i izračunavanje	SRPS EN 1911-3
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije azotnih oksida - Karakteristike performansi automatizovanih mernih sistema	SRPS ISO 10849
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije oksida azota (NOx) - Referentna metoda: hemiluminiscencija	SRPS EN 14792
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije ukupnog gasovitog organskog ugljenika u protočnom gasu pri niskim koncentracijama - Metoda kontinualne plameno - jonizacione detekcije	SRPS EN 12619
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masenih koncentracija ukupnog gasovitog organskog ugljenika u dimnom gasu iz procesa sa rastvaračima - Metoda kontinualne plameno - jonizacione detekcije	SRPS EN 13526
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije pojedinačnih gasovitih organskih jedinjenja - Metoda sa aktivnim ugljem i desorpcijom rastvarača	SRPS EN 13649
Kvalitet vazduha - Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelna metoda za određivanje koncentracije ukupne žive	SRPS EN 13211
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije PCDD-a/PCDF-a i PCB-a sličnih dioksinima - Deo 1: Uzimanje uzoraka PCDD-a i PCDF-a	SRPS EN 1948-1
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije PCDD-a/PCDF-a i PCB-a sličnih dioksinima - Deo 2: Ekstrakcija i čišćenje PCDD-a/PCDF-a	SRPS EN 1948-2
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije PCDD-a/PCDF-a i PCB-a sličnih dioksinima - Deo 3: Identifikacija i kvantifikacija PCDD-a/PCDF-a	SRPS EN 1948-3
Emisije iz stacionarnih izvora - Obezbeđenje kvaliteta automatizovanih mernih sistema	SRPS EN 14181
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene koncentracije ugljen-monoksida (CO) - Referentna metoda: nedisperzivna infracrvena spektrometrija	SRPS EN 15058
Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje gasovite i čvrste faze policikličnih aromatičnih ugljovodonika - Deo 1: Uzimanje uzoraka Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje gasovite i čvrste faze policikličnih aromatičnih ugljovodonika - Deo 2: Priprema uzoraka, prečišćavanje i određivanje	SRPS ISO 11338-1 SRPS ISO 11338-2
Kvalitet vazduha - Određivanje koncentracije neprijatnih mirisa dinamičkom olfaktometrijom	SRPS EN 13725
Kvalitet vazduha - Merenje emisije iz stacionarnih izvora - Zahtevi za merne preseke i ravni i za ciljeve merenja, planiranje i izveštavanje	SRPS EN 15259

POSTUPCI MERENJA I VREDNOVANJA REZULTATA MERENJA EMISIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJA

U skladu sa članom 32. ove uredbe utvrđuju se postupci merenja i vrednovanja rezultata merenja emisija zagađujućih materija iz postrojenja za sagorevanje, kako sledi:

1) Za postrojenja sa toplotnom snagom većom od 300 MWth

Koncentracije sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija mere se kontinualno za sva postrojenja sa toplotnom snagom većom od 300 MWth.

2) Za postrojenja sa toplotnom snagom od 100 do 300 MWth

Koncentracije sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija mere se kontinualno za sva postrojenja sa toplotnom snagom od 100 do 300 MWth. Ova kontinualna merenja ne moraju se zahtevati u sledećim slučajevima:

- za postrojenja za sagorevanje sa životnim vekom manjim od 10.000 radnih časova;

- za sumpor dioksid i praškaste materije iz kotlova na prirodni gas ili iz gasnih turbina koje koriste prirodni gas;

- za sumpor dioksid iz gasnih turbina ili kotlova koji koriste tečna goriva sa poznatim sadržajem sumpora, u slučaju kada ne postoji uređaj za odsumporavanje;

- za sumpor dioksid iz kotlova koji koriste biomasu ako njihov operater može dokazati da emisija sumpor dioksida ni pod kojim uslovima neće biti veća od utvrđenih graničnih vrednosti emisija.

U slučajevima kada se ne zahtevaju kontinualna merenja, povremena merenja se moraju vršiti najmanje jednom u svakih šest meseci. Kao alternativa, mogu se koristiti odgovarajući postupci određivanja koncentracija sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija u emisijama, koji moraju biti odobreni od nadležnog organa. Takvi postupci moraju se primenjivati na način da se obezbede podaci jednakog kvaliteta.

Operater postrojenja za sagorevanje dužan je da obavesti nadležni organ o bitnoj promeni vrste goriva koje se koristi i načina rada postrojenja. Po prijemu takvog obaveštenja, nadležni organ razmotriće adekvatnost zahteva za monitoring utvrđenih ovim Prilogom i odlučiti o potrebi prilagođavanja tih zahteva novoj situaciji.

3) Kontinualna merenja koja se vrše u skladu sa ovim prilogom obavezno obuhvataju sledeće procesne parametre:

- udeo kiseonika;

- temperaturu;

- pritisak; i

- sadržaj vodene pare.

Kontinualno merenje sadržaja vodene pare u otpadnim gasovima nije potrebno vršiti u slučaju kad se iz uzorka otpadnih gasova vodena para odstrani, pre analiziranja emisije.

Reprezentativna merenja, tj. uzimanje uzoraka i analiza relevantnih zagađujućih materija i procesnih parametara, i referentnih metoda merenja u cilju etaloniranja automatskih mernih sistema, moraju obezbediti podatke jednakog kvaliteta. Ako su primenjeni odgovarajući srpski standardi kojima su utvrđene referentne metode smatra se da su obezbeđeni podaci jednakog kvaliteta.

Kontrola mernih sistema za kontinualna merenja vrši se paralelnim merenjima referentnim metodama najmanje jednom godišnje.

Vrednost 95%-nog intervala poverenja pojedinačnog merenja ne sme preći sledeće procente graničnih vrednosti emisija:

- za sumpor dioksid	20%;
- za okside azota	20%;
- za praškaste materije	30%.

Validovane satne i dnevne prosečne vrednosti određivaće se iz izmerenih validovanih prosečnih satnih vrednosti posle umanjenja za vrednost intervala poverenja utvrđenog ovim Prilogom.

Svaki dan za koji više od tri prosečne satne vrednosti nisu validovane zbog kvara ili održavanja sistema za kontinualno merenje neće se uzimati u obzir. Ako uprosečeni podaci za više od deset dana tokom godine nisu validovani iz tih razloga, nadležni organ zahtevaće od operatera da preduzme odgovarajuće mere u cilju unapređenja pouzdanosti sistema kontinualnog monitoringa.

4) Primena postupaka za merenja i vrednovanja rezultata merenja

Postupci merenja i vrednovanja rezultata merenja emisija utvrđeni ovim Prilogom primenjuju se na sva postrojenja za sagorevanje od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Postupci kontinualnih merenja i vrednovanja rezultata merenja emisija utvrđeni ovim Prilogom primenjivaće se na sva postojeća postrojenja za sagorevanje od 1. januara 2012. godine.

Prilog VII

SADRŽAJ ELEMENATA IZVEŠTAJA O MERENJIMA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH

Elementi Izveštaja o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh, u skladu sa članom 41. ove uredbe sadrže:

1) Opšte podatke o ovlašćenoj stručnoj organizaciji koja vrši merenja

Naziv, sedište, adresa, broj telefona/faksa, E-mail i lice za kontakt.

2) Opšte podatke o operateru i postrojenju u kome se vrše merenja

Naziv, sedište, adresa, broj telefona/faksa, E-mail, registarski broj i datum registracije, lice i podaci za kontakt.

3) Opis makrolokacije i mikrolokacije o postrojenju

- Prikaz makrolokacije postrojenja - lokacija kompleksa - makroplan naselja u kojem ili u blizini kojeg se nalazi kompleks, udaljenost kompleksa od naselja, granice i površinu kompleksa;

- Prikaz mikrolokacije postrojenja - lokacija postrojenja u kojem se vrši merenje - situacioni plan kompleksa sa položajem postrojenja - opis položaja postrojenja unutar kompleksa i slično.

4) Opis postrojenja u kojem se vrši merenje

- Opis industrijskog kompleksa (osnovna delatnost, proizvodni program, kapaciteti, proizvodni pogoni, skladišta i slično);

- Tehničke podatke o postrojenju u kojem se vrši merenje (proizvođač, tip, kapacitet, podaci o sirovinama i pomoćnom materijalu, vrste otpada, podaci o energentima - vrsta i poreklo goriva, udeo nečistoća, da li se koriste aditivi i slično, toplotna snaga, dimenzije i slično);

- Opis tehnološkog procesa postrojenja u kojem se vrši merenje;

- Podaci o postrojenju, odnosno uređajima za smanjenje emisija (opis postrojenja i/ili uređaja za smanjenje emisije, proizvođač, tehnički podaci i slično).

5) Podatke o položaju mernih mesta

Precizan položaj i opis mernih mesta; osnovne podatke o emiterima (oblik, dimenzije, visina, geografska dužina i širina mernog mesta (ili Gauss-Kriger-ove koordinate mernog mesta) i slično); fotografiju ili skicu položaja i fotografije mernih mesta.

6) Plan, mesto i vreme merenja

Precizne osnovne podatke o izvršenim merenjima - osnov za merenje emisija; zagađujuće materije koje se mere; datum, vreme i mesto merenja.

7) Podatke o primenjenim standardima za merenja, mernim postupcima i vrstama mernih uređaja

- Primenjene standarde i metode za uzimanje uzoraka i analizu zagađujućih materija, utvrđene obimom akreditacije, uslove i način sakupljanja uzorka, opis ravni uzimanja uzoraka i položaj tačaka za uzimanje uzoraka;

- Opis načina određivanja koncentracije zagađujućih materija;

- Naziv mernog uređaja, serijski broj, tehničke karakteristike uređaja, prateću opremu uređaja; fotografije aparata kojima se vrši uzimanje uzoraka i/ili merenje, odnosno analiza;

- Podatke o relevantnim zagađujućim materijama za postrojenje u kojem se vrši merenja (uključujući i one koje se ne mere), i vrste i karakteristike zagađujućih materija koje se mere;

- Navesti sve devijacije pri merenju. Objašnjenje zašto neka propisana materija ili materije nisu merene; objašnjenje zašto merenje nije obavljeno u skladu sa metodom merenja kao i sva druga odstupanja relevantna za rezultate merenja.

8) Opis uslova u toku merenja

- Opis uslova rada postrojenja u toku merenja - kapacitet, tekstualni opis načina rada - kontinualan ili diskontinualan rad i slično; podatke o sirovinama i gorivu u toku merenja i stanju postrojenja i/ili uređaja za smanjenje emisija u toku merenja.

9) Rezultate merenja

- Tabelaran prikaz izmerene i izračunate vrednosti procesnih parametara i koncentracija zagađujućih materija i graničnih vrednosti emisija (GVE) za izmerene emisije zagađujućih materija u vazduh u skladu sa uredbom;

- Prikaz rezultata kao "izmerena vrednost ± merna nesigurnost", navesti vrednosti granice kvantitacije, odnosno granice detekcije;

- Tabelarno poređenje koncentracija zagađujućih materija u odnosu na granične vrednosti emisije (u slučaju oscilacije rezultata merenja, objašnjenje uzroka zavisno od uslova rada postrojenja i vrsta i karakteristika zagađujućih materija).

10) Zaključak

- Konstatacija da li su izmerene koncentracije zagađujućih materija u dozvoljenim granicama emisije;

- Preporuke za unapređenje stanja ako su izmerene vrednosti veće od dozvoljenih.

11) Priloge

- Laboratorijski izveštaj o izvršenim merenjima (ako nije sastavni deo Izveštaja o merenju emisija);

- Uverenje o etaloniranju uređaja za uzimanje uzoraka, odnosno analizu na zahtev nadležnog organa ili naručioca merenja;

- Rešenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine kojim je stručna organizacija ovlašćena da vrši merenje emisija svih merenih zagađujućih materija;

- Rešenje o akreditaciji laboratorije za ispitivanje, sa spiskom metoda za merenje emisije zagađujućih materija, utvrđenih obimom akreditacije, na zahtev nadležnog organa ili naručioca merenja.

 

IZVEŠTAJ O GODIŠNJEM BILANSU EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH

 

PODACI O PREDUZEĆU
Poreski identifikacioni broj (PIB)
Matični broj preduzeća
Pun naziv preduzeća
Adresa	Mesto
	Šifra mesta
	Poštanski broj
	Ulica i broj
	Telefon
	Telefaks
	Email
Opština
Šifra opštine
Šifra pretežne delatnosti
PODACI O ODGOVORNOM LICU
Ime i prezime
Funkcija
Telefon
PODACI O LICU U PREDUZEĆU ODGOVORNOM ZA MERENJE EMISIJA
Ime i prezime
Funkcija
Telefon
Email

 

GODINA ZA KOJU SE DOSTAVLJAJU PODACI
Izveštajna godina

 

PODACI O POSTROJENJU
Naziv postrojenja
Adresa1	Mesto
	Šifra mesta
	Poštanski broj
	Ulica i broj
Opština1
Šifra opštine1

____________
1 Podaci se unose ukoliko se razlikuju od podataka o preduzeću.

 

PODACI O MERNOM MESTU
Broj i naziv mernog mesta	Broj
	Naziv
Vrsta izvora		Energetski
		Industrijski
Geografska dužina i širina2		N	°   '    "
		E	°   '    "
		N	,  °
		E	,  °
Nadmorska visina (mnv)
Instalisana toplotna snaga na ulazu (MWth)1
Godišnja iskorišćenost kapaciteta (%)
Visina ispusta (m)
Unutrašnji prečnik ispusta na vrhu (m)
Srednja godišnja temperatura izlaznih gasova (°C)
Srednja godišnja brzina izlaznih gasova (m/s)
Srednji godišnji izlazni protok (normalni m3/h)
Režim rada ispusta		Kontinualan
		Diskontinualan

____________
1Samo za energetske izvore.
2 Popunjava se jedan od prikazanih načina označavanja geografske širine i dužine.

PODACI O RADU
Broj radnih dana ispusta godišnje
Broj radnih sati ispusta na dan
Ukupni broj radnih sati godišnje
Raspodela godišnjih emisija po sezonama (%)	Zima (Dec, Jan, Feb)
	Proleće (Mar, Apr, Maj)
	Leto (Jun, Jul, Avg)
	Jesen (Sep, Okt, Nov)

 

2. PODACI O KORIŠĆENOM GORIVU1
Gorivo		Gorivo 1	Gorivo 2	Gorivo 3	Gorivo 4
Naziv goriva
Ukupna godišnja potrošnja (t)
Donja toplotna moć goriva (kJ/kg)
Sastav goriva (mas. %)	S
	N
	Cl

___________
1 Samo za energetske izvore

GODIŠNJI BILANS EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA

PODACI O BILANSU EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
Naziv zagađujuće materije	Srednja godišnja izmerena vrednost	Emitovane količine1		Metoda određivanja
	mg/ normalni m3	g/h	kg/god2

____________
1 Emitovane količine se dobijaju množenjem srednje godišnje izmerene vrednosti sa srednjim godišnjim izlaznim protokom i ukupnim brojem radnih sati godišnje.
2 Vrednosti se zaokružuju na jednu decimalu. Decimala se razdvaja tačkom.

NAPOMENE:

 

OBRAZAC POPUNIO
Datum popunjavanja
Čitko ime i prezime
Potpis

 

Prilog VIII

ODREĐIVANJE UKUPNIH GODIŠNJIH EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA IZ POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE
(bilans)

U skladu sa članom 36. uredbe, do 1. januara 2012. godine ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine pribaviće podatke za ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija za postojeća postrojenja za sagorevanje. Kada se vrše kontinualna merenja, operater postrojenja za sagorevanje će dodati podatke o dnevnoj količini svih pojedinačnih zagađujućih materija, na osnovu zapreminskog protoka otpadnih gasova. Kada se ne primenjuju kontinualna merenja operater će izvršiti procenu ukupnih godišnjih emisija u skladu sa Prilogom VII ove uredbe i zahtevima ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine.

Do 31. decembra 2012. godine Agencija za zaštitu životne sredine dužna je da uspostavi registar emisija sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MWth ili više, pri čemu registar emisija obuhvata podatke o emisijama sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija za 2011. godinu i dalje. Za svako postrojenje koje radi pod kontrolom jednog operatera na datoj lokaciji, registar mora da sadrži između ostalog i sledeće podatke:

1) ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i praškastih materija (kao ukupne suspendovane čestice);

2) ukupnu godišnju količinu ulazne energije, koja je utrošena za dobijanje neto kalorijske vrednosti, posebno iskazanu u pet kategorija goriva:

- biomasa;

- druga čvrsta goriva;

- tečna goriva;

- prirodni gas;

- drugi gasovi.

U registru se posebno iskazuju emisije iz svakog rafinerijskog postrojenja.