PRAVILNIK

O METODAMA ISPITIVANJA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILJA I OPLEMENJIVAČA ZEMLJIŠTA

("Sl. glasnik RS", br. 71/2010)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

Član 2

Metode ispitivanja sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, propisane ovim pravilnikom, odnose se na:

1) ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina i biološke hranljive vrednosti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta radi upisa u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta (u daljem tekstu: Registar);

2) laboratorijsko ispitivanje uzoraka sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u postupku inspekcijske kontrole radi provere hemijskih i fizičkih osobina.

Član 3

Ispitivanjem hemijskih i fizičkih osobina sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta utvrđuje se usklađenost ispitivanih sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u pogledu vrste, sadržaja hranljivih materija i sadržaja štetnih materija.

Pre izvođenja ispitivanja iz stava 1. ovog člana mora da se obezbedi odgovarajuća laboratorijska oprema (instrumenti, aparatura i pribor) koja mora da ispravno funkcioniše, a postupak ispitivanja mora da se vrši na propisan način.

Laboratorija koja vrši ispitivanje iz stava 1. ovog člana mora da ima merne uređaje koji imaju sledljivost do državnog etalona.

Merni uređaji iz stava 3. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove propisane posebnim propisom o merilima.

Član 4

Za ispitivanje neorganskih đubriva moraju da se koriste odgovarajuće hemijske smeše poznatog sastava (amonijum-sulfat, primarni kalijum-fosfat i slično), a kada je to neophodno i standardna referentna đubriva propisanog sastava.

Reagensi moraju da budu čistoće p.a. (pro analysi), osim ako nije drugačije propisano u metodi ispitivanja. Kada se vrši ispitivanje sadržaja mikroelemenata čistoća reagenasa mora da bude proverena slepom probom. U zavisnosti od dobijenih rezultata vrši se dalje prečišćavanje reagenasa.

Kada metodama ispitivanja nisu propisani rastvarači ili razređivači u postupcima rastvaranja, razblaživanja, ispiranja ili pranja upotrebljava se voda. Voda koja se koristi mora da bude demineralizovana ili destilovana, a u određenim slučajevima vrši se prečišćavanje vode.

Laboratorijska oprema mora da bude čista, naročito kada se vrši određivanje analita koji je prisutan u malim količinama.

Ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina neorganskih đubriva vrši se u skladu sa metodama datim u Prilogu 1 - Metode ispitivanja neorganskih đubriva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina mikrobioloških đubriva vrši se u skladu sa metodama datim u Prilogu 2 - Metode ispitivanja mikrobioloških đubriva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 5

Ispitivanjem biološke hranljive vrednosti utvrđuje se uticaj hranljivih materija koje sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta sadrže i njihova praktična primena u odnosu na zemljište i biljke, kao i moguće eventualno štetno delovanje na ljude i životnu sredinu.

Način i vreme izvođenja ogleda zavisi od vrste sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

Član 6

O izvršenim ispitivanjima hemijskih i fizičkih osobina i biološke hranljive vrednosti sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u skladu sa metodama propisanim ovim pravilnikom, radi upisa u Registar, vodi se izveštaj koji naročito sadrži:

1) opšte podatke o sredstvu za zaštitu bilja ili oplemenjivaču zemljišta:

(1) trgovački naziv sredstva za ishranu bilja,

(2) naziv i sedište proizvođača,

(3) naziv i sedište distributera, odnosno uvoznika,

(4) vrsta i tip,

(5) hemijske i fizičke osobine:

- naziv i sadržaj hranljive materije (oblik i rastvorljivost)

- oblik formulacije

- boja i miris

- granulometrijski sastav (ako je primenljivo)

- sadržaj vlage (ako je primenljivo)

- zapreminska masa

- pH vrednost (ako je primenljivo)

- sadržaj teških metala za neorganska đubriva koja sadrže fosfornu komponentu, organska đubriva i organsko-neorganska đubriva,

(6) primena koja se odnosi na:

- količinu/koncentraciju primene

- vreme primene

- način primene

- ograničenja vezana za primenu;

2) rezultate izvršenih ispitivanja:

(1) hemijskih i fizičkih osobina, uz navođenje metoda ispitivanja i prosečnih vrednosti sa odstupanjima iz rezultata analitičkih ponavljanja:

- deklarisani i utvrđeni sadržaj hranljive materije (ukupni sadržaj hranljivih elemenata, rastvorljivost i njihovi oblici za neorganska đubriva; ukupna organska materija i C/N odnos za organska đubriva; sadržaj aminokiselina, ekstrat humusa za specijalna đubriva; titar određenog korisnog odabranog soja mikroorganizama za mikrobiološka đubriva i slično)

- deklarisani i utvrđeni oblik formulacije

- deklarisana i utvrđena boja i miris

- deklarisani i utvrđeni granulometrijski sastav (ako je primenljivo)

- deklarisani i utvrđeni sadržaj vlage (ako je primenljivo)

- deklarisana i utvrđena zapreminska masa

- deklarisana i utvrđena pH vrednost (ako je primenljivo)

- deklarisani i utvrđeni sadržaj teških metala i to za neorganska đubriva koja sadrže fosfornu komponentu, organska đubriva i organsko-neorganska đubriva,

(2) biološke hranljive vrednosti, uz navođenje metoda ispitivanja:

- stepen hranljive vrednosti ili

- procenat povećanja prinosa ili

- poboljšanje kvaliteta zemljišta;

3) zaključak i predlog:

(1) razvrstavanje:

- vrsta i tip,

(2) hemijske i fizičke osobine:

- sadržaj hranljive materije (ukupni sadržaj hranljivih elemenata, rastvorljivost i njihovi oblici za neorganska đubriva; ukupna organska materija i C/N odnos za organska đubriva; sadržaj aminokiselina, ekstrat humusa za druga đubriva i specijalne proizvode; titar određenog korisnog odabranog soja mikroorganizama za mikrobiološka đubriva i slično)

- oblik formulacije

- boja i miris

- granulometrijski sastav (ako je primenljivo)

- sadržaj vlage (ako je primenljivo)

- zapreminska masa

- pH vrednost (ako je primenljivo)

- sadržaj teških metala i to za neorganska đubriva koja sadrže fosfornu komponentu, organska đubriva i organsko-neorganska đubriva,

(3) primena koja se odnosi na:

- količinu i/ili koncentraciju primene

- vreme primene u odnosu na biljne vrste i tip zemljišta

- način primene: folijarno ili preko zemljišta (po celoj površini, u trake, inkorporacijom, zalivanjem i slično)

- ograničenja vezana za primenu;

4) spisak literature (navesti pune reference koje su korišćene u izveštaju).

Član 7

O izvršenom laboratorijskom ispitivanju uzoraka sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta u postupku inspekcijske kontrole u skladu sa metodama propisanim ovim pravilnikom, vodi se izveštaj koji sadrži podatke iz člana 6. tač. 1) i 2) podtačka (1), člana 6. tačka 3) podtač. (1) i (2) i člana 6. tačka 4) ovog pravilnika.

Ako se u postupku inspekcijske kontrole vrši ispitivanje i biološke hranljive vrednosti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta izveštaj o izvršenim ispitivanjima mora da sadrži podatke iz člana 6. ovog pravilnika.

Član 8

Za ispitivanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta za koje, ovim pravilnikom, nisu utvrđene metode ispitivanja primenjuju se metode utvrđene od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (European Commitee for Standardization - CEN) ili Međunarodne organizacije za standardizaciju (Internacional Organisation for Stardardization - ISO), odnosno validovane i akreditovane metode laboratorija, kao i metode predložene od strane proizvođača.

Član 9

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metodama za ispitivanje đubriva ("Službeni list SRJ", broj 60/00 i "Službeni glasnik RS", br. 20/05, 64/09 - dr. pravilnik i 78/09 - dr. pravilnik).

Član 10

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1

METODE ISPITIVANJA NEORGANSKIH ĐUBRIVA

Metoda br. 1: PRIPREMA UZORKA ZA ISPITIVANJE

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak pripreme uzorka za ispitivanje, koji se uzima iz laboratorijskog uzorka.

Da bi se iz laboratorijskog uzorka uzeo uzorak za ispitivanje, laboratorijski uzorak se prvo mora pripremiti.

Priprema laboratorijskog uzorka (prosejavanje, mlevenje, mešanje) se sprovodi radi obezbeđivanja reprezentativnosti uzorka za ispitivanje.

2) Laboratorijska oprema

Za pripremu uzorka za ispitivanje neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

2.1 razdelnik (delitelj) uzoraka, ako je potrebno vršiti deljenje i smanjivanje laboratorijskog uzorka;

2.2. sito veličine otvora 0,2-0,5 mm,;

2.3. boca od 250 ml sa čepom;

2.4. porcelanski avan i tučak ili laboratorijski mlin.

3) Postupak pripreme

Ako je proizvod odgovarajući čuva se samo reprezentativni deo laboratorijskog uzorka.

3.1. Laboratorijski uzorci koji ne smeju da se melju jesu uzorci sledećih đubriva: kalcijum-nitrat, kalcijum-magnezijum-nitrat, natrijum-nitrat, kalijum-nitrat (čilska šalitra), kalcijum-cijanamid, azotni kalcijum-cijanamid, amonijum-sulfat, amonijum-nitrat sa više od 30% N, urea, bazna troska (šljaka), prirodni fosfat delimično rastvorljiv, istaloženi dikalcijum-fosfat dihidrat, kalcinisani fosfat, aluminijum-kalcijum-fosfat, fino mleveni sirovi fosfat.

3.2. Laboratorijski uzorci koji moraju da se podele, a jedan deo mora da se samelje jesu uzorci đubriva na kojima se vrše određena ispitivanja bez prethodnog mlevenja (na pr. fino mlevenje), a druga ispitivanja nakon mlevenja. To su sva složena đubriva koja sadrže sledeće fosfatne sastojke: bazna troska, aluminijum-kalcijum-fosfat, kalcinisani fosfat, fino mleveni sirovi fosfat i prirodni fosfat delimično rastvorljiv. U tu svrhu laboratorijski uzorak se podeli na dva dela, što je više moguće jednaka, četvrtanjem ili koristeći razdelnik uzorka.

3.3. Laboratorijski uzorci koji moraju da se melju jesu đubriva koja nisu navedena u tač. 3.1. i 3.2. Melje se samo reprezentativni deo laboratorijskog uzorka.

Deo laboratorijskog uzorka iz tač. 3.2. i 3.3. brzo se proseje kroz sito otvora 0,5 mm. Ostatak se grubo usitni tako da sadrži minimum finih čestica i potom ponovo proseje.

Usitnjavanje treba vršiti pod takvim uslovima pod kojima ne može da dođe do zagrevanja supstance. Postupak se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno da ostatak na situ bude što manji, a treba ga izvesti relativno brzo da ne dođe do koncentrovanja ili gubitka sastavnih komponenata (vode, amonijaka).

Celokupna količina samlevenog (prosejanog) uzorka se stavlja u bocu koja može da se zatvori.

Pre bilo kog odmeravanja uzorak mora dobro da se izmeša.

4) Posebni slučajevi

4.1. Đubriva koja sadrže čestice različitog granulometrijskog sastava (na primer smeša amonijum-fosfata i kalijum-nitrata): U ovom slučaju često dolazi do raslojavanja uzoraka. Iz tih razloga vrši se mlevenje celokupne količine laboratorijskog uzorka i njegovo prosejavanje kroz sito otvora od 0,200 mm.

4.2. Ostatak koji se teško melje, a ne sadrži hranljive materije: Ostatak na situ se izmeri i masa ostataka se uzima u obzir kod konačnog izračunavanja.

4.3. Đubriva koja se usled zagrevanja razlažu (na primer složena đubriva koja sadrže kalcijum-cijanamid i ureu): Mlevenje mora da se obavi tako da se izbegne bilo kakvo zagrevanje. Preporučuje se korišćenje avana.

4.4. Đubriva visoke vlažnosti, koja pri mlevenju daju pastu: Da bi se obezbedila homogenost koristi se sito najmanjih otvora na kojem je moguće usitnjavanje grudvica ručno ili pomoću tučka. Ovo je slučaj kod đubriva čiji sastojci (komponente) sadrže kristalno vezanu vodu.

Metoda br. 2. ISPITIVANJE SADRŽAJA AZOTA

Metoda br. 2.1. Određivanje sadržaja amonijačnog azota

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje sadržaja amonijačnog azota.

Metoda se primenjuje na sva azotna đubriva, uključujući i složena, u kojima se azot nalazi isključivo u obliku amonijumovih soli ili amonijumovih soli zajedno sa nitratima.

Metoda se ne primenjuje na đubriva koja sadrže ureu, cijanamid ili druga organsko azotna jedinjenja.

2) Princip ispitivanja

Metoda se zasniva na: oslobađanju amonijaka delovanjem natrijum-hidroksida u višku; destilaciji; apsorbovanju (hvatanju) amonijaka u poznatoj količini standardnog rastvora sumporne kiseline; titraciji viška kiseline standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se dobija mešanjem jedne zapremine koncentrovane kiseline (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom destilovane vode;

3.3. sumporna kiselina 0,1 mol/l, 0,2 mol/l za Način 1.;

3.4. sumporna kiselina 0,2 mol/l za Način 2.(1);

3.5. sumporna kiselina 0,5 mol/l za Način 3.(1);

3.6. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l bez karbonata za Način 1;

3.7. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l bez karbonata za Način 2.(1);

3.8. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,5 mol/l bez karbonata za Način 3.(1);

3.9. rastvor natrijum-hidroksida približno 30% (d20 = 1,33 g/ml) bez amonijaka;

3.10. rastvori indikatora, i to:

3.10.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud);

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.10.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; Ovaj indikator se koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora,

3.11. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

3.12. amonijum-sulfat p.a.

______________
(1) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40-45 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. aparatura za destilaciju koja se sastoji od balona sa okruglim dnom pogodne zapremine koji je povezan sa kondenzatorom sa hvatačem kapi (različiti tipovi aparatura koji se preporučuju za određivanje dati su na slikama 1, 2, 3. i 4.);

4.2. pipete od 10 ml, 20 ml, 25 ml, 50 ml, 10 ml i 200 ml;

4.3. normalni sud od 500 ml;

4.4. rotaciona mućkalica (sa 35 do 40 obrtaja u minuti).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje

Odredite rastvorljivost uzorka u vodi na sobnoj temperaturi pri koncentraciji 2% (m/v). U normalni sud od 500 ml odmeriti 5 g, 7 g ili 10 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g, u skladu sa Tabelom 1. U skladu sa rezultatom testa rastvorljivosti postupiti na jedan od sledećih načina:

- za đubriva koji su potpuno rastvorljivi u vodi: u normalni sud dodati dovoljnu količinu vode da se uzorak rastvori, promešati, a kada se u potpunosti rastvori dopuniti do crte vodom i promućkati,

- za đubriva koja nisu potpuno rastvorljiva u vodi: u normalni sud dodati 50 ml vode i 20 ml hlorovodonične kiseline (3.2), zatim promućkati i ostaviti da stoji dok ne prestane izdvajanje ugljen-dioksida, potom dodati 400 ml vode i mućkati 30-60 minuta na rotacionoj mućkalici (4.4), dopuniti do crte vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud.

6.2. Analiza rastvora

U skladu sa izabranim načinom (Način 1, 2. ili 3. u Tabeli 1.), u sud za hvatanje destilata sipati količinu standardnog rastvora sumporne kiseline u skladu sa Tabelom 1. Dodati odgovarajuću količinu izabranog rastvora indikatora (3.10.1 ili 3.10.2.) i vode da se dobije ukupna zapremina od oko 50 ml. Kraj produžene cevi kondenzatora mora da bude uronjen u tečnost.

Odpipetirati preciznom pipetom bistar alikvot(1) rastvora u sud za destilaciju u skladu sa Tabelom 1. Dodati vode da se dobije ukupna zapremina od oko 350 ml i nekoliko kamenčića za ključanje. Povezati aparaturu za destilaciju uz poseban oprez da se spreči gubitak amonijaka. U balon za destilaciju dodati 10 ml koncentrovanog rastvora natrijum-hidroksida (3.9.) ili 20 ml u slučaju kada se koristi 20 ml hlorovodonične kiseline (3.2.) da se rastvori uzorak.

Postepeno zagrevati sud da se izbegne jako ključanje. Kada destilacija započne destilovati brzinom od 100 ml za 10-15 minuta tako da ukupna zapremina bude 250 ml(1). Kada je sav amonijak predestilovao spustiti prihvatni sud tako da produžena cev kondenzatora bude iznad nivoa tečnosti u prihvatnom sudu.

Sledeću količinu destilata proveriti na prisustvo amonijaka odgovarajućim reagensom. Vrh kondenzatora isprati sa malo hladne destilovane vode, a višak sumporne kiseline titrirati standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koji je propisan za odgovarajući način(2).

________________
(1) Količina amonijačnog azota koja se nalazi u alikvotu koji je uzet u skladu sa Tabelom 1. je približno: 0,05 g za Način 1; 0,10 g za Način 2; 0,20 g za Način 3.
(2) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40-45 ml.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu pod istim uslovima (bez uzorka) i uzeti je u obzir kod konačnog izračunavanja.

6.4. Provera: Pre obavljanja ispitivanja proveriti ispravnost aparature i da li je odabran odgovarajući način, koristeći alikvot sveže pripremljenog rastvora amonijum-sulfata (3.12.) koja sadrži maksimalnu količinu azota za izabrani način.

7. Izražavanje rezultata:

Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat amonijačnog azota u ispitanom đubrivu.

Tabela 1. Ispitivanje amonijačnog i amonijačnog i nitratnog azota u đubrivima

Način 1.

Približna količina amonijačog azota koji će se predestilovati je oko 50 mg. Zapremina 0,1 mol/l sumporne kiseline u prihvatnom sudu je 50 ml. Retitracija se vrši sa 0,1 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida. Retitracija se vrši sa 0,1 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida.

Sadržaj azota (% N)	Količina koju treba odmeriti (g)	Razblaženje (ml)	Zapremina uzorka koja treba da predestiluje (ml)	Izražavanje rezultata (a) [% N = (50 - A) F]
0 - 5	10	500	50	(50 - A) x 0,14
5 - 10	10	500	25	(50 - A) x 0,28
10 - 15	7	500	25	(50 - A) x 0,40
15 - 20	5	500	25	(50 - A) x 0,56
20 - 40	7	500	10	(50 - A) x 1,00

Način 2.

Približna količina amonijačog azota koji će predestilovati je oko 100 mg. Zapremina 0,2 mol/l sumporne kiseline u prihvatnom sudu je 50 ml. Retitracija se vrši sa 0,2 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida.

Sadržaj azota (% N)	Količina koju treba odmeriti (g)	Razblaženje (ml)	Zapremina uzorka koja treba da predestiluje (ml)	Izražavanje rezultata (a) [% N = (50 - A) F]
0 - 5	10	500	100	(50 - A) x 0,14
5 - 10	10	500	50	(50 - A) x 0,28
10 - 15	7	500	50	(50 - A) x 0,40
15 - 20	5	500	50	(50 - A) x 0,56
20 - 40	7	500	20	(50 - A) x 1,00

Način 3.

Približna količina amonijačog azota koji će predestilovati je oko 200 mg. Zapremina 0,5 mol/l sumporne kiseline u prihvatnom sudu je 35 ml. Retitracija se vrši sa 0,5 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida.

Sadržaj azota (% N)	Količina koju treba odmeriti (g)	Razblaženje (ml)	Zapremina uzorka koja treba da predestiluje (ml)	Izražavanje rezultata (a) [% N = (50 - A) F]
0 - 5	10	500	200	(35-A) x 0,175
5 - 10	10	500	100	(35-A) x 0,350
10 - 15	7	500	100	(35-A) x 0,500
15 - 20	5	500	100	(35-A) x 0,700
20 - 40	5	500	50	(35-A) x 1,400

U formuli za izražavanje rezultata (a) kod sva tri načina:

- 50 ili 35 = mililitri standardnog rastvora sumporne kiseline koji su usuti u prihvatni sud,

- A = ml natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida utrošenih za titraciju,

- F = faktor koji uključuje odvagu, razblaženje i alikvotni deo uzorka koji je uzet za destilaciju.

Slika 1.

Aparatura je napravljena od borsilikatnog stakla.

a) Balon sa okruglim dnom dugog vrata zapremine 1000 ml.

b) Destilaciona cev sa hvatačem kapi, povezana sa kondenzatorom kuglastim šlifom (No 18) (Kuglasti šlif može da bude zamenjen i odgovarajućim gumenim čepom).

c) Levak sa teflonskom kapaljkom za dodatak natrijum-hidroksida (kapaljka može da bude zamenjena gumenim crevom sa stezaljkom).

d) Kondenzator sa šest kugli sa okruglim šlifom (No 18) na ulazu, a na izlazu spojen staklenom produženom cevi pomoću gumenog spoja (kada je destilaciona cev u sredini spojena gumenom cevi kuglasti šlif može da bude zamenjen odgovarajućim gumenim čepom).

e) Erlenmajer od 500 ml za hvatanje destilata.

Slika 2.

Aparatura je napravljena od borsilikatnog stakla.

a) Balon sa okruglim dnom dugog vrata zapremine 1000 ml sa kuglastim šlifom (No 35).

b) Destilaciona cev sa hvatačem kapi spojena kuglastim šlifom (No 35) na ulazu i kuglastim šlifom (No 18) na izlazu, sa strane spojena levkom sa teflonskom kapaljkom za dodavanje natrijum hidroksida.

c) Kuglasti kondenzator sa šest kugli sa kuglastim šlifom (No 18) na ulazu a na izlazu spojen sa staklenom produženom cevi pomoću gumenog spoja.

d) Erlenmajer od 500 ml za hvatanje destilata.

Slika 3.

Aparatura je napravljena od borsilikatnog stakla

a) Balon sa okruglim dnom dugog vrata zapremine 750 ili 1000 ml.

b) Destilaciona cev sa hvatačem kapi sa kuglastim šlifom (No 18) na izlazu.

c) Kolenasta cev sa kuglastim šlifom (No 18) na ulazu i konusom za kapanje na izlazu (destilaciona cev može da bude spojena gumenom cevi umesto kuglastog šlifa).

d) Kuglasti kondenzator sa šest kugli spojen na izlazu staklenom cevi pomoću malog gumenog spoja.

e) Erlenmajer od 500 ml za hvatanje destilata.

Slika 4

Aparatura je napravljena od borsilikatnog stakla

a) Balon sa okruglim dnom dugog vrata zapremine 1000 ml.

b) Destilaciona cev sa hvatačem kapi spojena kuglastim šlifom (No 18) na izlazu, a sa strane povezana sa levkom sa teflonskom slavinom za dodavanje natrijum-hidroksida. Umesto kuglastog šlifa može da se koristi gumeni čep, slavina može da bude zamenjena gumenim crevom sa pogodnom stezaljkom.

c) Kuglasti kondenzator sa šest kugli sa okruglim šlifom (No 18) na ulazu, a na izlazu spojen sa staklenom produženom cevi preko gumenog spoja. Kada je destilaciona cev u sredini spojena gumenom cevi kuglasti šlif može da se zameni pogodnim gumenim čepom.

d) Erlenmajer od 500 ml za hvatanje destilata.

Metoda br. 2.2: Ispitivanje sadržaja nitratnog i amonijačnog azota

Metoda br. 2.2.1: Ispitivanje sadržaja nitratnog i amonijačnog azota po Ulšu (Ulsch)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje nitratnog i amonijačnog azota redukcijom po Ulšu.

Metoda se primenjuje na sva azotna đubriva, uključujući i složena, u kojima se azot nalazi isključivo u nitratnom ili u nitratnom i amonijačnom obliku.

2) Princip ispitivanja

Metoda se zasniva na: redukciji nitrita i nitrata u amonijak gvožđem u kiseloj sredini; oslobađanjem nastalog amonijaka delovanjem viška natrijum-hidroksida; destilaciji amonijaka; apsorbovanju (hvatanju) amonijaka u poznatoj količini standardnog rastvora sumporne kiseline; titracijia viška kiseline standardnim rastvorom natrijum ili kalijum-hidroksida.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se dobija mešanjem jedne zapremine koncentrovane kiseline (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom destilovane vode;

3.3. sumporna kiselina 0,1 mol/l;

3.4. sumporna kiselina približno 30% (W/V) bez amonijaka

3.5. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l, bez karbonata;

3.6. rastvor natrijum-hidroksida približno 30% (d20 = 1,33 g/ml) bez amonijaka;

3.7. gvožđe u prahu redukovano vodonikom (količina gvožđa mora da bude dovoljna za redukciju najmanje 0,05 g nitratnog azota);

3.8. rastvori indikatora, i to:

3.8.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud).

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.8.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora,

3.9. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

3.10. natrijum nitrat p.a.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. pipete od 10 ml, 20 ml, 25 ml, 50 ml, 10 ml i 200 ml;

4.3. normalni sud od 500 ml;

4.4. rotaciona mućkalica (sa 35 do 40 obrtaja u minuti).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora

Odredite rastvorljivost uzorka u vodi na sobnoj temperaturi pri koncentraciji 2% (m/v). U normalni sud od 500 ml odmeriti 5 g, 7 g ili 10 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g, u skladu sa Metodom br. 2.1. u Tabeli 1. U skladu sa rezultatom testa rastvorljivosti postupiti na jedan od sledećih načina:

- za đubriva koji su u potpuno rastvorljivi u vodi: u normalni sud dodati dovoljnu količinu vode da se uzorak rastvori, promešati, a kada se u potpunosti rastvori dopuniti do crte vodom i promućkati,

- za đubriva koja nisu potpuno rastvorljiva u vodi: u normalni sud dodati 50 ml vode i 20 ml hlorovodonične kiseline (3.2), zatim promućkati i ostaviti da stoji dok ne prestane izdvajanje ugljen-dioksida, potom dodati 400 ml vode i mućkati 30 - 60 minuta na rotacionoj mućkalici (4.4), dopuniti do crte vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud.

6.2. Postupak

Sipati u prihvatni sud tačnu količinu od 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline kao što je naznačeno u u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. (Način 1) i dodati adekvatnu količinu rastvora indikatora 3.8.1. ili 3.8.2. Kraj produžene staklene cevi mora da bude uronjen u standardni rastvor sumporne kiseline u prijemnom sudu.

Koristeći preciznu pipetu, preneti alikvotni deo bistrog rastvora kao što je naznačeno u u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. (Način 1.) u balon za destilaciju. Dodati 350 ml vode, 20 ml 30% rastvora sumporne kiseline (3.4.) promešati i dodati 5 g redukovanog gvožđa (3.7.). Isprati vrat posude sa nekoliko ml destilovane vode i na vrh posude staviti mali levak dugog vrata. Zagrevati na ključalom vodenom kupatilu jedan sat, potom isprati stakleni levak sa nekoliko ml vode.

Preduzeti mere da se izbegne gubitak amonijaka, dodavanjem u destilacionu posudu 50 ml koncentrovanog rastvora natrijum-hidroksida (3.6.). U slučaju kada se za rastvaranje uzorka koristi 20 ml hlorovodonične kiseline (1+1) (3.2.) dodati 60 ml koncentrovanog rastvora natrijum-hidroksida (3.6.). Povezati aparaturu za destilaciju. Destilovati amonijak u skladu sa procedurom opisanom u Metodi 2.1.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.4. Provera: Pre obavljanja ispitivanja prekontrolisati ispravnost aparature i primenjeni metod koristeći alikvotni deo sveže pripremljenog rastvora natrijum-nitrata (3.10.) koji sadrži 0,045-0,050 g azota.

7) Izražavanje rezultata

Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat nitratnog azota ili zajedno nitratnog i amonijačnog azota u ispitanom đubrivu.

Metoda br. 2.2.2. Ispitivanje sadržaja nitratnog i amonijačnog azota po Arndu (Arnd)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje nitratnog i amonijačnog azota redukcijom po Arndu. Prilagođena je i za Način 1, 2. i 3. (videti Metodu 2.1., Tabelu 1.). Metoda se primenjuje na sva azotna đubriva, uključujući i složena, u kojima se azot nalazi isključivo u nitratnom ili u nitratnom i amonijačnom obliku.

2) Princip ispitivanja

Metoda se zasniva na: redukciji nitrata i nitrita do amonijaka u neutralnom vodenom rastvoru Arndovom legurom, koja se sastoji od 60% bakra i 40% magnezijuma, u prisustvu magnezijum-hlorida; destilaciji oslobođenog amonijaka i njegovo određivanje nakon apsorpcije u poznatoj zapremini standardnog rastvora sumporne kiseline; titraciji viška kiseline standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se dobija mešanjem jedne zapremine koncentrovane kiseline (d20 = 1,18 g/ ml) sa jednom zapreminom destilovane vode;

3.3. sumporna kiselina 0,1 mol/l za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.4. sumporna kiselina 0,2 mol/l za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.5. sumporna kiselina 0,5 mol/l za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.6. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l bez karbonata za Način 1 (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.7. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l bez karbonata za Način 2 (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.8. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,5 mol/l bez karbonata za Način 3 (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.9. rastvor natrijum-hidroksida približno 0,2 mol/l;

3.10. Arndova legura p.a, takve finoće da prolazi kroz sito otvora 1 mm2;

3.11. 20% rastvor magnezijum-hlorida, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 200 g magnezijum-hlorida (MgCl2 x 6H2O) u približno 600 do 700 ml vode u sudu od 1 litra sa ravnim dnom; Da bi se sprečio nastanak pene dodati 15 g magnezijum-sulfata (MgSO4 x 7H2O);

3.12. rastvori indikatora, i to:

3.12.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud);

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.12.3. rastvor indikatora kongo-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 3 g kongo-crvenog u 1 l vrele vode i filtrirati nakon hlađenja, ako je potrebno; Ovaj indikator se koristi u količini 0,5 ml indikatora na 100 ml tečnosti u nedostatku napred navedenih indikatora, za neutralizaciju kiselih ekstrakata pre destilacije;

3.13. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

3.14. natrijum nitrat p.a.

___________
(1) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40 - 45 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. pipete od 10 ml, 20 ml, 25 ml, 50 ml, 10 ml i 200 ml;

4.3. normalni sud od 500 ml;

4.4. rotaciona mućkalica (sa 35 do 40 obrtaja u minuti).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje

Odredite rastvorljivost uzorka u vodi na sobnoj temperaturi pri koncentraciji 2% (m/v). U normalni sud od 500 ml odmeriti 5 g, 7 g ili 10 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g, u skladu sa Metodom br. 2.1. u Tabeli 1. U skladu sa rezultatom testa rastvorljivosti postupiti na jedan od sledećih načina:

- za đubriva koja su u potpuno rastvorljivi u vodi: u normalni sud dodati dovoljnu količinu vode da se uzorak rastvori, promešati, a kada se u potpunosti rastvori dopuniti do crte vodom i promućkati,

- za đubriva koja nisu potpuno rastvorljiva u vodi: u normalni sud dodati 50 ml vode i 20 ml hlorovodonične kiseline (3.2), zatim promućkati i ostaviti da stoji dok ne prestane izdvajanje ugljen-dioksida, potom dodati 400 ml vode i mućkati 30 - 60 minuta na rotacionoj mućkalici (4.4), dopuniti do crte vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud.

6.2. Analiza rastvora

U skladu sa izabranim načinom (Način 1, 2. ili 3. u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1), u sud staviti odmerenu količinu standardnog rastvora sumporne kiseline kao što naznačeno u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. Dodati propisanu količinu izabranog indikatora (3.12.1. ili 3.12.2. ili 3.12.3.) i, na kraju, dovoljno vode da se dobije zapremina od najmanje 50 ml. Kraj produžene cevi kondenzatora mora da bude uronjen u tečnost u prihvatnom sudu. Koristeći preciznu pipetu, preneti alikvotni deo bistrog rastvora kao što je naznačeno u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. u sud za destilaciju. Dodati dovoljno vode da se dobije zapremina od oko 350 ml(1), 10 g Arndove legure (3.10.), 50 ml rastvora magnezijum-hlorida (3.11.) i nekoliko kamenčića za ključanje (3.13.).

Pažljivo zagrevati oko 30 minuta. Zatim zagrevanje pojačati da destilacija amonijaka započne. Nastaviti sa destilacijom jedan sat, da ostatak u sudu za destilaciju dobije gustinu sirupa. Kada se destilacija završi, titrirati višak kiseline u prihvatnom sudu u skladu sa Metodom br. 2.1.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

7) Izražavanje rezultata: Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat nitratnog azota ili zajedno nitratnog i amonijačnog azota u ispitanom đubrivu.

Metoda br. 2.2.3. Ispitivanje sadržaja nitratnog i amonijačnog azota po Devardu (Devarda)

1) Primena metode

Ova metoda Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje nitratnog i amonijačnog azota redukcijom po Devardu. Prilagođena je i za Način 1, 2. i 3. (videti Metodu 2.1, Tabelu 1.).

Metoda se primenjuje na sva azotna đubriva, uključujući i složena, u kojima se azot nalazi isključivo u nitratnom ili u nitratnom i amonijačnom obliku.

2) Princip ispitivanja

Metoda se zasniva na redukciji nitrata i nitrita do amonijaka u jako alkalnoj sredini pomoću Devardove legure koja se sastoji od 45% aluminijuma, 5% cinka i 50% bakra. Nastali amonijak se destilacijom uvodi u poznatu zapreminu standardnog rastvora sumporne kiseline, a višak kiseline se titruje standardnim rastvorom natrijum ili kalijum-hidroksida.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se dobija mešanjem jedne zapremine koncentrovane kiseline (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom destilovane vode;

3.3. sumporna kiselina 0,1 mol/l za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.4. sumporna kiselina 0,2 mol/l za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.5. sumporna kiselina 0,5 mol/l za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.6. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l bez karbonata za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.7. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l bez karbonata za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.8. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,5 mol/l bez karbonata za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.9. rastvor natrijum-hidroksida, približno 30% (d20 = 1,33 g/ml), bez amonijaka;

3.10. Devardova legura p.a, takve finoće da 90-100% prolazi kroz sito otvora manjeg od 0,25 mm2, 50-75% kroz sito otvora 0,075 mm2;

3.11. rastvori indikatora, i to:

3.11.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud);

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.11.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; koristi se u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora,

3.12. etanol 95-96%;

3.13. natrijum nitrat p.a.

_____________
(1) Kada je rastvor uzorka kiseo (zbog dodatka 20 ml hlorovodonične kiseline (3.2.) da bi se uzorak rastvorio) alikvotni deo koji je uzet za ispitivanje mora da se neutrališe na sledeći način: u sud za destilaciju, koji sadrži uzeti alikvot dodati oko 250 ml vode, potrebnu količinu indikatora (3.12.1., 3.12.2 ili 3.12.3.) i pažljivo promućkati. Neutralisati sa 2 ml rastvora natrijum-hidroksida (3.9.) i ponovo zakiseliti sa jednom kapi hlorovodonične kiseline (3.2.), a zatim nastaviti postupak kako je i opisano u tački 6.2. (drugi deo).

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. pipete od 10 ml, 20 ml, 25 ml, 50 ml, 10 ml i 200 ml;

4.3. normalni sud od 500 ml;

4.4. rotaciona mućkalica (sa 35 do 40 obrtaja u minuti).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje

Odredite rastvorljivost uzorka u vodi na sobnoj temperaturi pri koncentraciji 2% (m/v). U normalni sud od 500 ml odmeriti 5 g, 7 g ili 10 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g, u skladu sa Metodom br. 2.1. u Tabeli 1. U skladu sa rezultatom testa rastvorljivosti postupiti na jedan od sledećih načina:

- za đubriva koja nisu potpuno rastvorljiva u vodi: u normalni sud dodati 50 ml vode i 20 ml hlorovodonične kiseline (3.2), zatim promućkati i ostaviti da stoji dok ne prestane izdvajanje ugljen-dioksida, potom dodati 400 ml vode i mućkati 30 - 60 minuta na rotacionoj mućkalici (4.4), dopuniti do crte vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud.

6.2. Analiza rastvora

Količina nitratnog azota koja je prisutna u alikvotnom delu rastvora koji je uzet za ispitivanje ne sme da pređe onu koja je navedena u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. U zavisnosti od izabranog načina (Način 1, 2. ili 3. u Metodi br. 2.1. U Tabeli 1.) u prihvatni sud aparature za destilaciju stavlja se tačno izmerena količina standardnog rastvora sumporne kiseline kao što je navedeno u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. Dodati odgovarajuću količinu izabranog indikatora (3.11.1. ili 3.11.2.) i na kraju, dovoljno vode da se dobije zapremina od 50 ml. Kraj produžene cevi kondenzatora mora da bude uronjen u tečnost u prihvatnom sudu.

Kugličasti nastavak za sprečavanje gubitka amonijaka napuniti vodom. Koristeći preciznu pipetu, preneti alikvotni deo bistrog rastvora kao što je naznačeno u Metodi br. 2.1. u Tabeli 1. u sud za destilaciju. Dodati dovoljno vode u destilacioni sud da se dobije zapremina od 250 do 300 ml, 5 ml etanola (3.12.) i 4 g Devardove legure (3.10.)(1). Preduzeti sve mere da bi se sprečio gubitak amonijaka, dodati 30 ml 30% rastvora natrijum-hidroksida (3.9.) i na kraju, u slučaju da je rastvor uzorka kiseo od hlorovodonične kiseline (3.2.) dodati još rastvora natrijum-hidroksida da bi se izvršila neutralizacija. Spojiti posudu za destilaciju sa aparaturom i obezbediti da ne dođe do gubitaka amonijaka. Sud za destilaciju pažljivo promućkati da se sadržaj promeša.

____________
(1) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40-45 ml.

Pažljivo zagrevati, tako da se oslobađanje vodonika polako smanjuje u toku pola sata, kada će tečnost početi da ključa. Nastaviti sa destilacijom brzinom tako da najmanje 200 ml predestiluje za 30 minuta, ali tako da ukupno vreme destilacije nije duže od 45 minuta. Po završetku destilacije rastaviti aparaturu, pažljivo isprati kondenzator i posudu za sprečavanje gubitka amonijaka i sve to sakupiti u prijemni sud za destilaciju. Višak kiseline titrirati u skladu sa postupkom opisanim u Metodi br. 2.1.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

7) Izražavanje rezultata: Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat nitratnog azota ili zajedno nitratnog i amonijačnog azota u ispitanom đubrivu.

Slika 5.

Aparatura je napravljena od borsilikatnog stakla.

a) Balon sa okruglim dnom dugog vrata zapremine 750 ili 1000 ml sa zvonastim završetkom vrata

b) Destilaciona cev sa hvatačem kapi i kuglastim šlifom (No 18) na izlazu

c) Kolenasta cev sa kuglastim šlifom (No18) i konusnim produžetkom na izlazu (umesto kuglastog šlifa može da se upotrebi gumeni čep)

d) Kondenzator sa šest kugli sa nastavkom koji prolazi kroz gumeni čep na kojem je nastavak koji sprečava gubitak amonijaka

e) Erlenmajer od 750 ml za hvatanje destilata

f) Kuglasti nastavak za sprečavanje gubitka amonijaka

___________
(1) U prisustvu kalcijumovih soli, kao što su kalcijum-nitrat i kalcijum-amonijum-nitrat, potrebno je, pre destilacije, na svaki gram uzorka prisutan u alikvotu dodati 0,700 g natrijum-fosfata (Na2HPO4.2H2O) da bi se sprečilo nastajanje kalcijum-hidroksida Ca(ON)2.

Metoda br. 2.3. Ispitivanje ukupnog azota

Metoda br. 2.3.1. Ispitivanje ukupnog azota u kalcijum-cijanamidu koji ne sadrži nitrate

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje ukupnog azota u kalcijum-cijanamidu koji ne sadrži nitrate. Metoda se primenjuje isključivo na kalcijum-cijanamid koji ne sadrži nitrate.

2) Princip ispitivanja

Posle digestije (razlaganja) po Kjeldalu amonijačni azot, koji je nastao kao posledica delovanja natrijum-hidroksida, sakuplja se i ocenjuje u poznatoj količini standardnog rastvora sumporne kiseline.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. razblažena sumporna kiselina (d20 = 1,54 g/ml) koja se dobija mešanjem jedne zapremine sumporne kiseline (d20 = 1,84 g/ml) sa jednom zapreminom vode;

3.3. kalijum-sulfat, p.a.

3.4. bakar-oksid (CuO): 0,3-0,4 g za svako određivanje ili ekvivalentna količina bakar-sulfat pentahidrata (CuSO4 x 5H2O), odnosno 0,95-1,25 g za svako određivanje;

3.5. rastvor natrijum-hidroksida, približno 30% (d20 = 1,33 g/ml), bez amonijaka;

3.6. sumporna kiselina 0,1 mol/l za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.7. sumporna kiselina 0,2 mol/l za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.8. sumporna kiselina 0,5 mol/l za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.9. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l bez karbonata za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.10. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l bez karbonata za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.11. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,5 mol/l bez karbonata za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.12. Devardova legura p.a, takve finoće da 90-100% prolazi kroz sito otvora manjeg od 0,25 mm2, 50-75% kroz sito otvora 0,075 mm2;

3.13. rastvori indikatora, i to:

3.13.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud),

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.13.2. rastvor indikatora metil-crveno koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; Ovaj indikator se koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora,

3.14. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

3.15. kalijum-tiocijanat p.a.

____________
(1) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40-45 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. Kjeldalov sud, dugog vrata, odgovarajuće zapremine,

4.3. pipete od 50 ml, 100 ml i 200 ml,

4.4. normalni sud od 250 ml.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje: Sa preciznošću od 0,001 g odmeriti 1 g uzorka i smestiti ga u Kjeldalov sud. Dodati 50 ml razblažene sumporne kiseline (3.2.), 10 do 15 g kalijum-sulfata (3.3.) i propisanu količinu katalizatora (3.4.). Lagano zagrevati da se istisne voda, kuvati pažljivo 2 sata, ostaviti da se ohladi, i razblažiti sa 100 do 150 ml vode. Ponovo ohladiti, suspenziju kvantitativno preneti u normalni sud od 250 ml, dopuniti do crte vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter u suv sud.

6.2. Analiza rastvora: Odpipetirati, u skladu sa izabranim načinom (Način 1, 2. ili 3. U Metodi br. 2.1. u Tabeli 1.), 50 ml, 100 ml ili 200 ml dobijenog rastvora i destilovati amonijak kao što je opisano u Metodi 2.1, dodavanjem rastvora natrijum-hidroksida (3.5.) tako da je prisutan u višku.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja

6.4. Provera: Pre ispitivanja prekontrolisati ispravnost aparature i primenu metoda koristeći alikvotni deo standardnog rastvora kalijum-tiocijanata (3.15.) koja je približna koncentraciji azota u uzorku.

7) Izražavanje rezultata

Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat (%) azota (N) u đubrivu uzetom za ispitivanje.

Način 1: (%) N = (50-A) x 0,7

Način 2: (%) N = (50-A) x 0,7

Način 3: (%) N = (35-A) x 0,875

Metoda br. 2.3.2. Ispitivanje ukupnog azota u kalcijum-cijanamidu koji sadrži nitrate

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje ukupnog azota u kalcijum-cijanamidu koji sadrži nitrate. Metoda se primenjuje isključivo na kalcijum-cijanamid koji sadrži nitrate.

2) Princip ispitivanja

Kjeldalov metod nije moguće direktno primeniti na kalcijum-cijanamid koji sadrži nitrate. Zbog toga se, pre Kjeldalove digestije, nitratni azot mora redukovati do amonijaka metalnim gvožđem i kalaj (II) hloridom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. sumporna kiselina (d20 = 1,84 g/ml);

3.3. gvožđe u prahu redukovano vodonikom;

3.4. kalijum-sulfat, mleven, p.a;

3.5. sumporna kiselina 0,1 mol/l za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.6. standardni rastvor natrijum ili kalijum-hidroksida, 0,1 mol/l, bez karbonata za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1.);

3.7. sumporna kiselina 0,2 mol/l za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.8. standardni rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida, 0,2 mol/l, bez karbonata za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1.)(1);

3.9. sumporna kiselina 0,5 mol/l za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.10. standardni rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida, 0,5 mol/l, bez karbonata za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.)(1);

3.11. rastvori indikatora, i to:

3.11.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud),

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.11.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; Ovaj indikator se koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora;

3.12. rastvor kalaj (II) hlorida, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 120 g SnCl2 x 2 H2O u 400 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) i dopuniti do jednog litra vodom; Rastvor mora da bude potpuno bistar i pripremljen neposredno pred upotrebu da bi se zadržala redukciona sposobnost kalaj (II) hlorida;

Napomena:

Rastvoriti 0,5 g SnCl2 x 2 H2O u 2 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) i dopuniti do 50 ml vodom. Potom dodati 5 g Rošelove soli (kalijum-natrijum-tartarat) i dovoljnu količinu natrijum-bikarbonata (p.a.) da rastvor pokaže alkalnu reakciju (u odnosu na lakmus).

Titrirati 0,1 mol/l standardnim rastvorom joda u prisustvu skroba kao indikatora.

1 ml rastvora joda 0,1 mol/l odgovara 0,01128 g SnCl2 x 2 H2O.

Najmanje 80% ukupnog azota u tako pripremljenom rastvoru mora biti u dvovalentnom obliku. Za titraciju mora da se utroši najmanje 35 ml rastvora joda 0,1 mol/l.

3.13. rastvor natrijum-hidroksida približno 30% (d20 = 1,33 g/ml), bez amonijaka;

3.14. standardni nitratno-amonijačni rastvor, koji se priprema na sledeći način: odmeriti 2,5 g kalijum-nitrata (p.a.) i 10,16 g amonijum-sulfata (p.a.) u normalni sud od 250 ml, Rastvoriti u vodi i dopuniti do crte; Ovaj rastvor sadrži 0,01g/ml azota;

3.15. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani.

____________
(1) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40-45 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. aparatura za destilaciju, koja se sastoji od balona sa okruglim dnom pogodne zapremine, koji je povezan sa kondenzatorom sa hvatačem kapi (različiti tipovi aparatura koji se preporučuju za određivanje dati su na slikama 1, 2, 3. i 4. u Metodi br. 2.1;

4.2. Kjeldalov sud, dugog vrata, odgovarajuće zapremine,

4.3. pipete od 50 ml, 100 ml i 200 ml,

4.4. normalni sud od 250 ml.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje

Odmeriti 1 g uzorka sa preciznošću od 0,001 g i staviti ga u Kjeldalov sud. Dodati 0,5 g gvožđa u prahu (3.3.) i 50 ml rastvora kalaj (II) hlorida (3.12), promućkati i ostaviti da stoji 30 minuta. Za vreme stajanja promućkati još nekoliko puta (nakon 10 i 20 minuta). Potom dodati 10 g kalijum-sulfata (3.4.) i 30 ml sumporne kiseline (3.2). Kuvati i posmatrati pažljivo za vreme kuvanja, oko jedan sat, da se uoči nestanak belih para. Ostaviti da se ohladi, i razblažiti vodom do oko 100-150 ml. Suspenziju kvantitativno preneti u normalni sud od 250 ml, ohladiti i dopuniti do crte vodom, promućkati i filtrirati kroz suvi filter papir u suv prijemni sud. Umesto prenošenja suspenzije kao što je to primenjeno u Načinu 1, 2. i 3. u Metodi 2.1, amonijačni azot u ovom rastvoru može da se direktno destiluje, posle dodatka viška natrijum-hidroksida (3.13).

6.2. Analiza rastvora: Odpipetirati, u skladu sa izabranim načinom (Način 1, 2. ili 3. U Metodi br. 2.1. u Tabeli 1.), 50 ml, 100 ml ili 200 ml dobijenog rastvora i destilovati amonijak kao što je opisano u Metodi 2.1, dodavanjem rastvora natrijum-hidroksida (3.13.) tako da je prisutan u višku.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja

6.4. Provera: Pre ispitivanja proveriti ispravnost aparature i da li je izabran odgovarajući način koristeći standardni rastvor (3.14) koji sadrži amonijačni i nitratni azot u približno jednakoj količini kao što se nalazi i u kalcijum-cijanamidu koji sadrži nitrate. U te svrhe, staviti 20 ml standardnog rastvora (3.14.) u Kjeldalov sud za destilaciju. Ispitivanje izvršiti kao što je opisano u tačkama 6.1. i 6.2.

7) Izražavanje rezultata

Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat (%) azota (N) u đubrivu uzetom za ispitivanje.

Način 1: (%) N = (50-A) x 0,7

Način 2: (%) N = (50-A) x 0,7

Način 3: (%) N = (35-A) x 0,875

Metoda br. 2.3.3. Ispitivanje ukupnog azota u urei (karbamidu)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje ukupnog azota u urei.

Metoda se primenjuje isključivo na ureu koja ne sadrži nitrate.

2) Princip ispitivanja

Urea se kuvanjem u prisustvu sumporne kiseline kvantitativno prevodi u amonijak. Dobijeni amonijak se destiluje iz alkalne sredine, a destilat se sakuplja u višku standardnog rastvora sumporne kiseline. Višak kiseline se titruje standardnim rastvorom hidroksida.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. sumporna kiselina (d20 = 1,84 g/ml);

3.3. rastvor natrijum-hidroksida približno 30% (d20 = 1,33 g/ml), bez amonijaka;

3.4. sumporna kiselina 0,1 mol/l za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.);

3.5. standardni rastvor natrijum ili kalijum-hidroksida, 0,1 mol/l, bez karbonata za Način 1. (vidi Metodu br. 2.1.);

3.6. sumporna kiselina 0,2 mol/l za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.7. standardni rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida, 0,2 mol/l, bez karbonata za Način 2. (vidi Metodu br. 2.1.) (1);

3.8. sumporna kiselina 0,5 mol/l za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.9. standardni rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida, 0,5 mol/l, bez karbonata za Način 3. (vidi Metodu br. 2.1, Tabelu 1.) (1);

3.10. rastvori indikatora, i to:

3.10.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud),

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.10.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora;

3.11. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani.

3.12. urea p.a.

____________
(1) Standardni rastvori različitih koncentracija mogu da se koriste za retitraciju pod uslovom da njihova zapremina ne bude veća od 40 - 45 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. pipete od 25 ml, 50 ml i 100 ml;

4.3. normalni sud od 500 ml.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje

Odmeriti 2,5 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g i staviti ga u Kjeldalov sud zapremine 300 ml i preliti sa 20 ml vode. U sud dodati 20 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.2.), promešati i dodati nekoliko kamenčića za ključanje. Da bi sprečili prskanje u vrat suda staviti levak sa dugim vratom. U početku lagano zagrevati a potom postepeno povećavati sve dok ne prestanu da se izdvajaju bele pare. Ohladiti i razblažiti sa 100 - 150 ml vode. Kvantitativno preneti u normalni sud od 500 ml, odbacujući eventualno nastali talog. Ohladiti na sobnoj temperaturu. Dopuniti do crte vodom, promućkati i, ako je potrebno, filtrirati kroz suvi filter papir u suv prihvatni sud.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.4. Provera: Pre ispitivanja proveriti ispravnost aparature i primenu metode koristeći alikvotni deo sveže pripremljenog rastvora uree (3.12.).

7) Izražavanje rezultata

Rezultat ispitivanja izraziti kao procenat (%) azota (N) u đubrivu uzetom za ispitivanje.

Način 1: (%) N = (50-A) x 1,12

Način 2: (%) N = (50-A) x 1,12

Način 3: (%) N = (35-A) x 1,40

Metoda br. 2.4. Ispitivanje cijanamidnog azota

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje cijanimidnog azota.

Metoda se primenjuje za ispitivanje kalcijum-cijanamida i smeše kalcijum cijanamida i nitrata.

2) Princip ispitivanja: Cijanamidni azot se taloži kao srebrni kompleks i određuje iz taloga metodom po Kjeldalu.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i azotnih jedinjenja;

3.2. glacijalna sirćetna kiselina;

3.3. rastvor amonijaka koji sadrži 10% gasa amonijaka (d20 = 0,96 g/ml);

3.4. amonijačni rastvor srebra (Tolensov reagens), koji se priprema na sledeći način: pomešati 500 ml 10%-tnog vodenog rastvora srebro-nitrata (AgNO3) sa 500 ml 10%-tnog amonijaka (3.3.); ne izlagati svetlosti, toploti ili vazduhu; rastvor je stabilan godinama i dobrog je kvaliteta dokle god je bistar;

3.5. koncentrovana sumporna kiselina (d20 = 1,84 g/ml);

3.6. kalijum sulfat p.a;

3.7. bakar-oksid (CuO) 0,3 do 0,4 g ili odgovarajuća ekvivalentna količina bakar-sulfat pentahidrata (CuSO4 x 5 H2O) od 0,95 do 1,25 g za svako određivanje;

3.8. rastvor kalijum-hidroksida, približno 30% NaOH (d20 = 1,33 g/ml), bez amonijaka;

3.9. rastvor sumporne kiseline 0,1 mol/l;

3.10. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l;

3.11. rastvori indikatora, i to:

3.11.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud),

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.11.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora;

4.11. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

4.12. kalijum-tiocijanat p.a.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. Štohmanov normalni sud od 500 ml (Stohman);

4.3. Kjeldalov sud dugog vrata, odgovarajuće zapremine (300-500 ml);

4.4. pipete od 50 ml;

4.5. rotaciona mućkalica (35 do 40 okretaja u minuti).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Mere bezbednosti: Pri korišćenju bilo kog amonijačnog rastvora srebra moraju se nositi zaštitne naočare. Pažnja je naročito neophodna ako se na površini tečnosti stvori tanka membrana, jer potresom može doći do eksplozije.

6.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Odmeriti 2,5 g pripremljenog uzorka sa preciznošću od 0,001 g i staviti ga u mali stakleni avan. Uzorak izdrobiti tri puta sa vodom. Vodu iz avana posle svakog drobljenja preneti u Štohmanov sud od 500 ml (4.2.). Kvantitativno preneti uzorak u Štohmanov sud od 500 ml, isprati avan, tučak i levak sa vodom. Dopuniti vodom do oko 400 ml. Dodati 15 ml glacijalne sirćetne kiseline (3.2.). Mućkati u rotacionoj mućkalici (4.5.) dva sata. Dopuniti vodom do 500 ml, promućkati i filtrirati. Ispitivanje mora biti obavljeno što je brže moguće.

6.3. Analiza rastvora: Preneti 50 ml filtrata u čašu od 250 ml. Dodati rastvor amonijaka (3.3.) do slabo baznog i 30 ml toplog rastvora srebro-nitrata u amonijaku (3.4.) da bi se nataložio žuti srebrni kompleks cijanamida. Ostaviti da stoji preko noći, filtrirati i isprati žuti talog hladnom vodom do negativne reakcije na amonijak. Postaviti filter i još vlažni talog u Kjeldalov sud, dodati 10 do 15 g kalijum-sulfata (3.6.), katalizator (3.7) u propisanoj količini, zatim 50 ml vode i 25 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.5.). Sud polako zagrevati i lagano ga mućkati do ključanja. Pojačati zagrevanje i ostaviti da ključa dok sadržaj u sudu ne postane bezbojan ili svetlo zelen. Nastaviti ključanje tokom jednog sata, zatim ostaviti da se ohladi. Tečnost kvantitativno preneti iz Kjeldalovog suda u sud za destilaciju, dodati nekoliko kamenčića za ključanje (3.12.) i dopuniti vodom do zapremine od oko 350 ml. Promešati i ohladiti. Destilovati amonijak u skladu sa Metodom 2.1, Način 1, dodajući rastvor natrijum-hidroksida (3.8.) u značajnom višku.

6.4. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.4. Provera: Pre ispitivanja proveriti ispravnost aparature i primenu metode koristeći alikvotni deo standardnog rastvora kalijum-tiocijanata (3.13.) koji odgovara 0,05 g azota.

7) Izražavanje rezultata: Rezultat ispitivanja izraziti u procentima cijanamidnog azota sadržanog u đubrivu za ispitivanje.

(%) N = (50 - A) x 0,56

Metoda br. 2.5. Spektrofotometrijsko određivanje biureta u urei

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje biureta u urei.

Ova metoda se primenjuje isključivo za ureu.

2) Princip ispitivanja

U alkalnoj sredini, u prisustvu kalijum-natrijum-tartarata, biuret i dvovalentni bakar grade ljubičasto bakarno kompleksno jedinjenje. Apsorbanca rastvora se meri na talasnoj dužini od 546 nm.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda, u kojoj nema ugljen-dioksida i amonijaka (kod ovog ispitivanja naročito je važan kvalitet vode);

3.2. metanol;

3.3. rastvor sumporne kiseline 0,1 mol/l;

3.4. rastvor natrijum hidroksida 0,1 mol/l;

3.5. alkalni rastvor kalijum-natrijum-tartarata, koji se priprema na sledeći način: u normalnom sudu od jednog litra rastvoriti 40 g natrijum-hidroksida u 500 ml vode i ostaviti da se ohladi, dodati 50 g kalijum-natrijum-tartrata (NaKC4H4O6 x 4H2O), dopuniti do oznake i ostaviti da stoji 24 sata pre upotrebe;

3.6. rastvor bakar-sulfata, koji se priprema na sledeći način: u normalnom sudu od jednog litra rastvoriti 15 g bakar-sulfata pentahidrata (CuSO4 x 5H2O) u 500 ml vode i dopuniti do oznake;

3.7. sveže pripremljen standardni rastvor biureta, koji se priprema na sledeći način: u normalnom sudu od 250 ml rastvoriti 0,250 g čistog biureta(1) u vodi, dopuniti do 250 ml (1 ml ovog rastvora sadrži 0,001 g biureta);

3.8. rastvori indikatora, i to rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. spektrofotometar ili fotometar sa filterima, sa osetljivošću i preciznošću koji omogućavaju ponovljivost(2) merenja T (transparenca) manje od 0,5%;

4.2. normalni sudovi od 100 ml, 250 ml i 1000 ml;

4.3. pipete od 2 ml, 5 ml, 10 ml, 20 ml, 25 ml i 50 ml ili bireta od 25 ml, sa najmanjim podeokom od 0,05 ml;

4.4. čaša od 250 ml.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

___________
(1) Biuret može biti prethodno pročišćen ispiranjem sa 10% rastvorom amonijaka, a zatim sa acetonom sušen u vakumu.
(2)Videti tačku 8. ove metode.

6) Postupak

6.1. Priprema kalibracione krive: Preneti alikvote od 0 ml, 2 ml, 5 ml, 10 ml, 20 ml, 25 ml i 50 ml standardnog rastvora biureta (3.7.) u niz od sedam normalnih sudova od 100 ml.

Dopuniti zapreminu vodom do oko 50 ml, dodati jednu kap indikatora (3.8.).

Ako je potrebno neutralizovati sa 0,1 mol/l sumpornom kiselinom (3.3.). Uz mešanje dodati 20 ml alkalnog rastvora tartarata (3.5.), a zatim 20 ml rastvora bakar-sulfata (3.6.).

Napomena: Rastvori (3.5. i 3.6.) moraju biti izmereni preciznom biretama ili pipetama. Dopuniti do 100 ml sa destilovanom vodom, promućkati i ostaviti da stoji 15 minuta na 30°C(±2). Korišćenjem rastvora pripremljenog za kalibracionu krivu označenog sa "0" kao slepu probu izmeriti apsorbancu svakog rastvora na talasnoj dužini od 546 nm u kiveti odgovarajuće dužine. Konstruisati kalibracionu krivu nanošenjem apsorbance na ordinatu i odgovarajuće količine biureta u miligramima na apscisu.

6.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Odmeriti 10 g pripremljenog uzorka sa preciznošću od 0,001 g u normalni sud od 250 ml, rastvoriti ga u približno 150 ml vode i dopuniti do oznake. Filtrirati ako je potrebno.

Napomena 1: Ako uzorak za ispitivanje sadrži više od 0,015 g amonijačnog azota, rastvoriti ga u 50 ml metanola (3.2.) u čaši od 250 ml. Smanjiti zapreminu uparavanjem na oko 25 ml. Kvantitativno preneti u normalni sud od 250 ml. Dopuniti vodom do oznake i, ako je potrebno, filtrirati kroz suv nabrani filter papir u suv prihvatni sud.

Napomena 2: Ukloniti opalescenciju: ako su prisutne koloidne čestice mogu nastati smetnje tokom filtriranja. Rastvor za ispitivanje se u tom slučaju priprema na sledeći način: rastvoriti uzorak za ispitivanje u 150 ml vode, dodati 2 ml hlorovodonične kiseline 1 mol/l i rastvor filtrirati kroz dvostruko nabrani vrlo fini filter papir u normalni sud od 250 ml. Isprati filter papir vodom i dopuniti zapreminu. Nastaviti postupak u skladu sa metodom opisanom u tački 6.3.

6.6. Analiza rastvora: Prema pretpostavljenom sadržaju biureta odpipetirati 25 - 50 ml rastvora dobijenog u tački 6.2, u normalni sud od 100 ml i neutralisati, ako je potrebno, sa 0,1 mol/l reagensa (3.3. ili 3.4.) koristeći metil-crveno kao indikator. Dodati 20 ml alkalnog rastvora kalijum-natrijum-tartarata (3.5.) i 20 ml rastvora bakra (3.6.) sa pipetom iste tačnosti kao prilikom crtanja kalibracione krive. Dopuniti zapreminu, snažno promućkati i ostaviti da stoji 15 minuta na 30°C (±2). Uraditi fotometrijsko merenje i izračunati količinu biureta u urei.

7) Izražavanje rezultata: (%) biureta = (C x 2,5) / V, gde je:

C - masa biureta u miligramima očitana sa kalibracionog grafika,

V - zapremina alikvota.

8) Dodatak

Ako je "J0" intenzitet emitovanja monohromatskog zračenja (određene talasne dužine) pre prolaska kroz transparentno (prozirno) telo, a "J" intenzitet emitovanja nakon prolaza, onda je:

Transparenca (propustljivost)	T = J / J0
Neprozirnost	O = J0 / J
Apsorbanca	E = log O
Apsorbanca po jedinici optičkog puta	k = E / s
Koeficijent specifične apsorbancije	K = E / (c x s)

gde je:

s - debljina sloja u centimetrima;

c - koncentracija u miligramima po litri;

k - određeni faktor za svaku supstancu po Lamber-Berovom zakonu (Lambert-Beer).

Metoda br. 2.6. Ispitivanje različitih oblika azota u istom uzorku

Metoda br. 2.6.1. Određivanje različitih oblika azota u istom uzorku u đubrivima koja sadrže azot kao nitratnom, amonijačnom, amidnom i cijanamidnom obliku

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje jednog oblika azota u prisustvu bilo kog drugog oblika azota.

Ova metoda se primenjuje na sva neorganska đubriva utvrđena propisom kojim se uređuje razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

2) Princip ispitivanja

2.1. Ukupni rastvorljivi i nerastvorljivi azot: Primenjuje za đubriva koja sadrže kalcijum cijanamid.

2.1.1. U odsustvu nitrata ispitni uzorak se mineralizuje razgradnjom po Kjeldalu.

2.1.2. U prisustvu nitrata ispitni uzorak se, posle redukcije metalnim gvožđem i kalaj-hloridom, mineralizuje razgradnjom po Kjeldahlu.

U oba slučaja amonijak se određuje po Metodi 2.1.

Napomena: Ukoliko se ispitivanjem utvrdi da je sadržaj nerastvorljivog azota veći od 0,5%, zaključuje se da đubrivo sadrži i druge oblike nerastvorljivog azota koji nisu utvrđeni propisom kojim se uređuje razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

2.2. Oblici rastvorljivog azota: Sledeća ispitivanja se primenjuju na različite alikvotne delove uzete iz istog rastvora uzorka:

2.2.1. Ukupni rastvorljivi azot:

2.2.1.1. U odsustvu nitrata: direktnom razgradnjom po Kjeldalu,

2.2.1.2. U prisustvu nitrata: razgradnjom po Kjeldalu u alikvotnom delu rastvora posle redukcije po Ulšu (Ulsch), a amonijak se određuje kao što je opisano u Metodi br. 2.1;

2.2.2. Ukupni rastvorljivi azot bez nitratnog oblika: razgradnjom po Kjeldalu posle uklanjanja nitratnog azota sa gvožđe-sulfatom u kiseloj sredini, a amonijak se određuje kao što je opisano u Metodi br. 2.1;

2.2.3. Nitratni azot iz razlike:

2.2.3.1. U odsustvu kalcijum cijanamida: između 2.2.1.2. i 2.2.2. ili između ukupno rastvorljivog azota (2.2.1.2.) i zbira amonijačnog azot i amidnog azota (2.2.4 + 2.2.5.),

2.2.3.2. U prisustvu kalcijum cijanamida: između 2.2.1.2. i 2.2.2. ili između 2.2.1.2. i zbira 2.2.4. + 2.2.5. + 2.2.6;

2.2.4. Amonijačni azot:

2.2.4.1. Samo u prisustvu amonijačnog azota i amonijačnog i nitratnog azota: primenjujući Metodu br. 1,

2.2.4.2. U prisustvu amidnog azota i/ili cijanamidnog azota: hladnom destilacijom lagano baznog rastvora, amonijak se veže u standardnom rastvoru sumporne kiseline i određuje prema Metodi br. 2.1;

2.2.5. Amidni azot:

2.2.5.1. Prevođenjem pomoću ureaze u amonijak koji je titruje standardnim rastvorom hlorovodonične kiseline, ili

2.2.5.2. Gravimetrijski sa ksanthidrolom: bez velike greške može se koristiti masa istaloženog biureta za preračunavanje u amidni azot jer je njegov sadržaj relativno nizak prema apsolutnoj vrednosti u složenim đubrivima, ili

2.2.5.3. Iz razlike prema sledećoj tabeli:

Slučaj	Nitratni azot	Amonijačni azot	Cijanamidni azot	Razlika
1	Nije prisutan	Prisutan	Prisutan	(2.2.1.1.) - (2.2.4.2 + 2.2.6)
2	Prisutan	Prisutan	Prisutan	(2.2.2.) - (2.2.4.2. + 2.2.6.)
3	Nije prisutan	Prisutan	Nije prisutan	(2.2.1.1.) - (2.2.4.2.)
4	Prisutan	Prisutan	Nije prisutan	(2.2.2.) - (2.2.4.2.)

2.2.6. Cijanamidni azot istaložen u obliku srebrnog jedinjenja, a azot se u talogu određuje po Kjeldaalovoj metodi.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. kalijum sulfat p.a;

3.3. gvožđe u prahu redukovano vodonikom (propisana količina gvožđa mora biti takva da može da redukuje najmanje 50 mg nitratnog azota);

3.4. kalijum tiocijanat p.a;

3.5. kalijum nitrat p.a;

3.6. amonijum sulfat p.a;

3.7. urea p.a;

3.8. razblaženi rastvor sumporne kiseline 1:1, koji se dobija mešanjem jedne zapremine sumporne kiseline (d20 = 1,84 g/ml) sa jednom zapreminom vode;

3.9. standardni rastvor sumporne kiseline: 0,2 mol/l;

3.10. koncentrovani rastvor natrijum-hidroksida (vodeni rastvor približno 30% (w/v) NaOH, bez amonijaka);

3.11. standardni rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida: 0,2 mol/l, bez karbonata;

3.12. rastvor kalaj-hlorida, koji se priprema na sledeći način: u 400 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) rastvoriti 120 g SnCl2 x 2H2O i dopuniti vodom do jednog litra; rastvor mora biti savršeno bistar i sveže pripremljen neposredno pre upotrebe;

Napomena:

Od velikog je značaja proveriti moć redukcije kalaj-hlorida.

Titrirati 0,1 mol/l standardnim rastvorom joda u prisustvu skroba kao indikatora.

1 ml rastvora joda 0,1 mol/l odgovara 0,01128 g SnCl2 x 2 H2O.

Najmanje 80% ukupnog azota u tako pripremljenom rastvoru mora biti u dvovalentnom obliku. Za titraciju mora da se utroši najmanje 35 ml rastvora joda 0,1 mol/l.

3.13. sumporna kiselina (d20 = 1,84 g/ml);

3.14. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se dobija mešanjem jedne zapremine hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom vode;

3.15. sirćetna kiselina od 96 do 100%;

3.16. rastvor sumporne kiseline koji sadrži približno 30% H2SO4 (w/v);

3.17. gvožđe sulfat, kristalni, FeSO4 x 7H2O;

3.18. standardni rastvor sumporne kiseline 0,1 mol/l;

3.19. oktil alkohol;

3.20. zasićen rastvor kalijum-karbonata;

3.21. standardni rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l, bez karbonata;

3.22. zasićen rastvor barijum-hidroksida;

3.23. rastvor natrijum-karbonata 10% (w/v);

3.24. hlorovodonična kiselina 2 mol/l;

3.25. standardni rastvor hlorovodonične kiseline 0,1 mol/l;

3.26. rastvor ureaze, koji se priprema na sledeći način: suspendovati 0,5 g aktivne ureaze u 100 ml destilovane vode; koristeći hlorovodoničnu kiselinu 0,1 mol/l (3.25.), podesiti pH na 5,4 (mereno pH-metrom);

3.27. ksanthidrol: 5% rastvor u etanolu ili metanolu (3.32.) (ne koristiti proizvode koji imaju visok sadržaj nerastvorljivih materija); rastvor se može čuvati tri meseca u dobro zatvorenoj boci, zaštićenoj od svetlosti;

3.28. bakar oksid (CuO): 0,3-0,4 g prema proceni ili odgovarajuća količina bakar-sulfat pentahidrata (CuSO4 x 5H2O) (0,95-1,25 g) po pojedinačnom određivanju;

3.29. kamenčići za ključanje oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

3.30. rastvori indikatora, i to:

3.30.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud),

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.30.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora;

3.31. indikator papir: litmus bromotimol-plavo (ili drugi papiri osetljivi na pH od 6 do 8);

3.32. etanol ili metanol: rastvor 95%.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. aparatura za određivanje amonijačnog azota prema analitičkoj tehnici 6.2.5.3. (Slika 6), a koja se sastoji od staklene posude posebnog oblika koja je na vrhu spojena sa rasprskivačem i sa uspravnom cevi za uvođenje vazduha. Cevi mogu biti povezane sa sudom pomoću jednostavnog bušnog gumenog zapušača. Veoma je bitno koristiti odgovarajući oblik vrha cevi kojom se uvodi vazduh, kako bi mehurići gasa bili precizno provedeni kroz rastvor u sudu u kojoj se apsorbuju. Najbolji mehanizam je oblik pečurke sa spoljašnjim prečnikom od 20 mm i šest otvora od 1 mm oko ivice spoljne strane;

4.3. aparatura za određivanje azota po metodi ureaze, a prema analitičkoj tehnici 6.2.6.1. (Slika 7), a koja se sastoji od erlenmajera od 300 ml, sa levkom za odvajanje i malim apsorberom;

4.4. rotaciona mućkalica (35 do 40 obrtaja u minuti);

4.5. pH-metar

4.6. peć za žarenje sa podešavanjem temperature;

4.7. stakleni pribor:

- pipete od 2 ml, 5 ml, 10 ml, 20 ml, 25 ml, 50 ml i 100 ml,

- Kjeldalov sud dugog vrata od 300 ml, 500 ml i 700 ml,

- normalni sudovi od 100 ml, 250 ml, 500 ml i 1000 ml,

- levak sa sinterovanim staklom poroznosti 5-15 µ,

- avan.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Analitička tehnika

6.1. Ukupni rastvorljivi i nerastvorljivi azot

6.1.1. U odsustvu nitrata

6.1.1.1. Razgradnja: Odmeriti količinu uzorka, sa tačnošću od 0,001 g, koja sadrži najviše 100 mg azota. Staviti ga u aparat za destilaciju (4.1.). Dodati 10 do 15 g kalijum-sulfata (3.2.), katalizator (3.28) i nekoliko kamenčića za ključanja (3.29.). Zatim dodati 50 ml razblažene sumporne kiseline (3.8.) i snažno promućkati. Polako zagrevati, uz povremeno mešanje, dok ne prestane nastajanje pene. Zatim zagrevati tako da tečnost konstantno ključa, ostaviti da ključa jedan sat nakon što rastvor postane bistar, sprečavajući da se bilo koja organska materija zalepi za zidove suda. Ostaviti da se ohladi. Pažljivo dodati oko 350 ml vode uz stalno mešanje. Voditi računa da razlaganje bude u potpunosti završeno. Ostaviti da se sud ohladi i povezati ga sa aparaturom za destilaciju (4.1.).

6.1.1.2. Destilacija amonijaka: Otpipetirati 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline 0,2 mol/l (3.9.) u sud za hvatanje destilata. Dodati indikator (3.30.1. ili 3.30.2.). Voditi računa da je vrh kondenzatora najmanje 1 cm ispod nivoa rastvora. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se sprečio gubitak amonijaka, pažljivo dodati dovoljno koncentrovanog rastvora natrijum-hidroksida (3.10.) u destilacioni sud kako bi se dobila jako alkalna tečnost (120 ml je uglavnom dovoljno; proveriti dodatkom par kapi fenoftaleina; na kraju destilacije rastvor u sudu i dalje mora biti jako alkalan). Podesiti zagrevanje tako da se destiluje 150 ml za pola sata. Testirati sa indikator papirom (3.31.) da li je destilacija završena. Ukoliko nije, destilovati još 50 ml i ponoviti test sve dok indikator papir (3.31) ne pokaže neutralnu reakciju. Destilovati još nekoliko minuta sa kondenzatorom podignutim nekoliko mm iznad nivoa rastvora. Višak kiseline titrirati standardnim rastvorom natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l (3.11) dok indikator ne promeni boju.

6.1.1.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.1.1.4. Izražavanje rezultata:

(%) N = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

a - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koncentracije 0,2 mol/l, koji se koristi kao slepa proba, kada je u posudu za hvatanje destilata (4.1) pipetirano 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline koncentracije 0,2 mol/l (3.9.),

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima.

6.1.2. U prisustvu nitrata

6.1.2.1. Ispitni uzorak: Odmeriti količinu uzorka, sa preciznošću od 0,001 g, koja ne sme da sadrži više od 40 mg nitratnog azota.

6.1.2.2. Redukcija nitrata: U malom avanu izmešati uzorak za ispitivanje sa 50 ml vode. Preneti sa minimalnom količinom vode u Kjeldalov sud od 500 ml. Dodati 5 g redukovanog gvožđa (3.3.) i 50 ml rastvora kalaj-hlorida (3.12.). Promućkati i ostaviti da stoji pola sata. Za vreme stajanja promućkati na svakih 10 minuta.

6.1.2.3. Kjeldalovo razlaganje: Dodati 30 ml sumporne kiseline (3.13.), 5 g kalijum-sulfata (3.2.), propisanu količinu katalizatora (3.28.) i nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). Polako zagrevati sud koji je blago iskošen. Postepeno pojačavati zagrevanje i često mućkati rastvor kako bi se osiguralo da je smesa suspendovana: tečnost tamni, a zatim se bistri sa formiranjem žuto-zelenog anhidrovanog, suspendovanog gvožđe-sulfata. Zatim nastaviti sa zagrevanjem još jedan sat da se dobije bistri rastvor, održavajući lagano ključanje. Ostaviti da se ohladi. Pažljivo razblažiti sadržaj suda sa malo vode i dodavati vodu u malim porcijama, tako da ukupan sadržaj vode ne pređe 100 ml. Promešati i kvantitativno preneti sadržaj suda u normalni sud od 500 ml. Dopuniti vodom do oznake, promućkati i filtrirati kroz suv filter u suv prihvatni sud.

6.1.2.4. Analiza rastvora: Otpipetirati alikvotni deo koji sadrži najviše 100 mg azota u sud aparature za destilaciju (4.1.). Razblažiti do približno 350 ml destilovanom vodom, dodati nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.), povezati sud sa destilacionom aparaturom i nastaviti određivanje kao što je opisano u tački 6.1.1.2.

6.1.2.5. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.1.2.6. Izražavanje rezultata:

(%) N = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzeta iz tačke 6.1.2.4.

6.2. Oblici rastvorljivog azota

6.2.1. Priprema rastvora za ispitivanje: Odmeriti 10 g uzorka sa preciznošću 1 mg i staviti ga u normalni sud od 500 ml.

6.2.1.1. Ako đubrivo ne sadrži cijanamidni azot: Dodati u sud 50 ml vode i 20 ml razblažene hlorovodonične kiseline (3.14.). Promućkati i ostaviti da stoji sve do prestanka stvaranja ugljen-dioksida. Zatim dodati 400 ml vode i mućkati pola sata na rotacionoj mućkalici (4.4). Dopuniti zapreminu vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud.

6.2.1.2. Ako đubrivo sadrži cijanamidni azot: Dodati u sud 400 ml vode i par kapi metil-crvenog (3.30.2). Ako je potrebno, rastvor zakiseliti sirćetnom kiselinom (3.15.), dodavanjem 15 ml sirćetne kiseline. Mućkati dva sata na rotacionoj mućkalici (4.4). Ukoliko je potrebno, ponovo zakiseliti rastvor tokom postupka koristeći sirćetnu kiselinu (3.15.). Dopuniti zapreminu vodom, promućkati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud i odmah odrediti cijanamidni azot.

U oba slučaja određivanje različitih oblika rastvornog azota sprovesti u istom danu kada je napravljen rastvor, počevši od cijanamidnog i amidnog azota, ako su prisutni.

6.2.2. Ukupno rastvorljivi azot

6.2.2.1. U odsustvu nitrata: Odpipetirati alikvotni deo filtrata (6.2.1.1. ili 6.2.1.2.) koji ne sadrži više 100 mg azota u Kjeldalov sud od 300 ml. Dodati 15 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.13.), 0,4 g bakar-oksida ili 1,25 g bakar-sulfata (3.28.) i nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). Polako zagrevati da bi razlaganje počelo, a zatim povećati temperaturu dok tečnost ne postane bezbojna ili blago zelenkasta, a do prestanka razvijanja belih isparenja. Nakon hlađenja kvantitativno preneti rastvor u destilacioni sud, razblažiti do približno 500 ml vodom i dodati nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). Spojiti sud sa destilacionom aparaturom (4.1.) i nastaviti određivanje kao što je opisano u tački 6.1.1.2.

6.2.2.2. U prisustvu nitrata: Preneti preciznom pipetom u erlenmajer od 500 ml, alikvotni deo filtrata (6.2.1.1. ili 6.2.1.2.) koji ne sadrži više od 40 mg nitratnog azota. U ovoj fazi ispitivanja ukupna količina azota nije važna. Dodati 10 ml 30% rastvora sumporne kiseline (3.14.), 5 g redukovanog gvožđa (3.3.) i odmah poklopiti erlenmajer sa sahatnim staklom. Polako zagrevati dok reakcija ne postane postojana, ali ne i burna. Tada prekinuti zagrevanje i ostaviti sud najmanje tri sata na sobnoj temperaturi. Pomoću vode kvantitativno preneti tečnost u normalni sud od 250 ml, ostavljajući po strani nerastvoreno gvožđe, zatim dopuniti vodom do oznake. Dobro promućkati i odpipetirati alikvot koji sadrži najviše 100 mg azota u Kjeldalov sud od 300 ml azota. Dodati 15 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.13.), 0,4 g bakar-oksida ili 1,25 g bakar-sulfata (3.28.) i nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). Polako zagrevati da bi razlaganje počelo, a zatim povećati temperaturu dok tečnost ne postane bezbojna ili blago zelenkasta, a bela isparenja jasno vidljiva. Nakon hlađenja kvantitativno preneti rastvor u destilacioni sud, razblažiti do oko 500 ml sa vodom i dodati nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). Spojiti sud sa destilacionom aparaturom (4.1.) i nastaviti određivanje kao što je opisano u tački 6.1.1.2.

6.2.2.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.2.2.4. Izražavanje rezultata:

(%) N = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzeta iz tač. 6.2.2.1 ili 6.2.2.2.

6.2.3. Ukupno rastvorljivi azot sa izuzetkom nitratnog azota

Odpipetirati alikvotni deo filtrata (6.2.1.1. ili 6.2.1.2.) koja ne sadrži više od 50 mg azota, koji se treba odrediti, u Kjeldalov sud od 300 ml. Razblažiti do 100 ml vodom, dodati 5 g gvožđe (II)-sulfata (3.17.), 20 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.13.) i nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). U početku zagrevati polako, a zatim zagrevanje pojačati do pojave belih isparenja. Nastaviti razgradnju još 15 minuta. Zaustaviti zagrevanje, dodati bakar-oksid (3.28.) kao katalizator i održavati temperaturu tako da se bela isparenja pojavljuju u narednih 10 do 15 minuta. Posle hlađenja kvantitativno preneti sadržaj Kjeldalovog suda u destilacionu aparaturu (4.1). Razblažiti do oko 500 ml vodom i dodati nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.). Povezati sud na destilacionu aparaturu i nastaviti određivanje kao što je opisano u tački 6.1.1.2.

6.2.3.1. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.2.3.2. Izražavanje rezultata:

(%) N = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzetom za određivanje.

6.2.4. Nitratni azot

6.2.4.1. U odsustvu kalcijum-cijanamida: Dobija se iz razlike rezultata dobijenih u tačkama 6.2.2.4. i 6.2.3.2. i/ili rezultata dobijenog u tački 6.2.2.4. i zbira rezultata dobijenih u tačkama (6.2.5.2. ili 6.2.5.5.) i (6.2.6.3. ili 6.2.6.5. ili 6.2.6.6.).

6.2.4.2. U prisustvu kalcijum-cijanamida: Dobija se iz razlike rezultata dobijenih u tačkama 6.2.2.4. i 6.2.3.2. i između rezultata dobijenog u tački 6.2.2.4. i zbira rezultata dobijenih u tački (6.2.5.5.), tački (6.2.6.3. ili 6.2.6.5. ili 6.2.6.6.) i tački (6.2.7.).

6.2.5. Amonijačni azot

6.2.5.1. Samo u prisustvu amonijačnog azota i amonijačnog plus nitratnog azota: Odpipetirati alikvotni deo filtrata (6.2.1.1.) koji sadrži ne više od 100 mg amonijačnog azota u sud destilacione aparature (4.1.). Dodati vode da bi se dobila ukupna zapremina od oko 350 ml i nekoliko kamenčića za ključanje (3.29.) da bi se omogućilo ključanje. Povezati sud na destilacionu aparaturu, dodati 20 ml rastvora natrijum-hidroksida (3.10.) i destilovati kao što je opisano u tački 6.1.1.2.

6.2.5.2. Izražavanje rezultata:

(%) N (amonijačni) = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzetom za određivanje.

6.2.5.3. U prisustvu karbamidnog azota (urea) i/ili cijanamida: U suv sud aparature (4.2) otpipetirati alikvodni deo filtrata (6.2.1.1. ili 6.2.1.2.) koji sadrži ne više od 20 mg amonijačnog azota. Zatim sklopiti aparaturu. U erlenmajer od 300 ml, otpipetirati 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline 0,1 mol/l (3.18.) i dovoljno destilovane vode da se dobije nivo tečnosti otprilike 5 cm iznad otvora dovodne cevi. Kroz grlić sa strane reakcionog suda dodati destilovane vode do otprilike 50 ml. Promešati, a da bi se izbeglo stvaranje pene tokom aeracije, dodati nekoliko kapi oktil alkohola (3.19.). Zatim rastvor učiniti alkalnim dodavanjem 50 ml zasićenog rastvora kalijum-karbonata (3.20.) i odmah početi odstranjivanje amonijaka iz hladne suspenzije. Potrebno je snažno strujanje vazduha (brzina protoka oko 3 litre u minuti) koji je prethodno prečišćen prolaskom kroz ispiralice koje sadrže razblaženu sumpornu kiselinu i razblaženi natrijum-hidroksid. Umesto korišćenja komprimovanog vazduha moguće je raditi pod vakuumom (vodena pumpa) pod uslovom da je ulazna cev povezana sa prijemnim sudom za dobijanje amonijaka natrag tako da je nepropusna za vazduh. Uklanjanje amonijaka je uglavnom gotovo nakon tri sata. Međutim, potrebno je to proveriti promenom prihvatnog suda. Kada je postupak završen, odvojiti sud od aparature, oprati vrh cevi i stranice suda sa malo destilovane vode. Titrirati višak kiseline standardnim rastvorom natrijum-hidroksida 0,1 mol/l (3.21.) dok indikator ne posivi (3.30.1.).

6.2.5.4. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.2.5.5. Izražavanje rezultata:

(%) N (amonijačni) = [(a - A) x 0,14] / M, gde je

a - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koncentracije 0,2 mol/l, koji se koristi kao u slepoj probi kada je u erlenmajeru od 300 ml (4.2.) odpipetirano 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline koncentracije 0,1 mol/l (3.18.),

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzetom za određivanje.

6.2.6. Amidni azot (urea)

6.2.6.1. Metod ureaze: U normalni sud od 500 ml otpipetirati alikvodni deo filtrata (6.2.1.1. ili 6.2.1.2.) koji ne sadrži više od 250 mg amidnog azota. Za taloženje fosfata dodati malo zasićenog rastvora barijum-hidroksida (3.22.) sve do prestanka taloženja. Zatim ukloniti višak barijumovih jona (i nekih rastvornih kalcijumovih jona) dodatkom 10% rastvora natrijum-karbonata (3.23). Ostaviti da se istaloži i proveriti da li je došlo do potpunog taloženja. Dopuniti do oznake, promućkati i filtrirati kroz naborani filter papir. Otpipetirati 50 ml filtrata u erlenmajer od 300 ml (4.3). Zakiseliti filtrat hlorovodoničnom kiselinom 2 mol/l (3.24.) sve dok se ne dobije pH 3, izmeren pomoću pH-metra (4.5.). Zatim povisiti pH do 5,4 dodavanjem natrijum-hidroksida 0,1 mo/l (3.21).

Da se izbegne gubitak amonijaka tokom razlaganja pomoću ureaze, zatvoriti erlenmajer sa staklenim čepom sa zasebnom odvodnom cevi i malim apsorberom u kojem je tačno 2 ml standardnog rastvora hlorovodonične kiseline 0,1 mol/l (3.25.). Uvesti kroz levak za odvajanje 20 ml rastvora ureaze (3.26.) i ostaviti da odstoji jedan sat na 20 do 25°C. Zatim otpipetirati 25 ml standardnog rastvora hlorovodonične kiseline 0,1 mol/l (3.25.) u levak za odvajanje, ispustiti rastvor a zatim isprati sa malo vode.

Na isti način kvantitativno preneti sadržaj apsorbera u rastvor koji se nalazi u erlenmajeru. Titrirati višak kiseline standardnim rastvorom natrijum-hidroksida 0,1 mol/l (3.21.) sve dok se ne dobije do pH 5,4, izmeren pH-metrom.

6.2.6.2. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.2.6.3. Izražavanje rezultata:

(%) N (amidni) = [(a - A) x 0,14] / M, gde je

a - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koncentracije 0,1 mol/l, koji se koristi za slepu probu, koja je napravljena pod istim uslovima kao i uzorak za ispitivanje,

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzetom za određivanje.

6.2.6.4. Gravimetrijska metoda sa ksanthidrolom: U čašu od 250 ml, odpipetirati alikvotni deo filtrata (6.2.1.1. ili 6.2.1.2.) koji ne sadrži više od 20 mg uree. Dodati 40 ml sirćetne kiseline (3.15.). Mešati staklenim štapićem jedan minut, ostaviti da se istaloži pet minuta. Filtrirati na ravnoj podlozi u čašu od 100 ml, isprati sa nekoliko ml sirćetne kiseline (3.15.), zatim filtratu dodati, kap po kap, 10 ml ksanthidrola (3.27.), neprekidno mešajući staklenim štapićem. Ostaviti da odstoji dok se ne pojavi talog, tada mešati ponovo jedan do dva minuta. Ostaviti da odstoji 90 minuta. Filtrirati kroz levak od sinterovanog stakla, prethodno osušen i izmeren, lagano pritiskajući levak na dole. Isprati 3 puta sa po 5 ml etanola (3.32.) ne pokušavajući da se ukloni sva sirćetna kiselina. Staviti u sušnicu i držati na temperaturi od 130°C sat vremena (temperatura ne sme da prelazi 145°C). Ostaviti da se ohladi u desikatoru i izmeriti.

6.2.6.5. Izražavanje rezultata:

(%) N (amidni) + biuret = (6,67 x m1) / M2, gde je:

m1 - masa taloga u gramima,

M2 - masa uzorka u gramima, prisutnog u alikvotnom delu uzetom za ispitivanje.

Korekcija za slepu probu. Biuret može biti izražen kao amidni azot bez neke velike greške, jer je njegov sadržaj mali u apsolutnoj vrednosti u složenim đubrivima.

6.2.6.6. Metoda razlike: Azot u amidnom obliku takođe se može izračunati prema sledećoj tabeli:

Slučaj	Nitratni azot	Amonijačni azot	Cijanamidni azot	N u obliku uree
1	Nije prisutan	Prisutan	Prisutan	(6.2.2.4.) - (6.2.5.5. + 6.2.7.)
2	Prisutan	Prisutan	Prisutan	(6.2.3.2.) - (6.2.5.5. + 6.2.7.)
3	Nije prisutan	Prisutan	Nije prisutan	(6.2.2.4.) - (6.2.5.5.)
4	Prisutan	Prisutan	Nije prisutan	(6.2.3.2.) - (6.2.5.5.)

6.2.7. Cijanamidni azot

Uzeti jedan alikvotni deo filtrata (6.2.1.2.), koji sadrži 10-30 mg cijanamidnog azota i staviti ga u čašu od 250 ml. Nastaviti ispitivanje prema Metodi br. 2.4.

7) Provera rezultata

7.1. U određenim slučajevima može doći do razlike između ukupnog azota dobijenog direktnim putem iz izmerenog uzorka (6.1.) i ukupno rastvorljivog azota (6.2.2.). Međutim, razlika ne sme biti veća od 0,5%. Ukoliko to nije slučaj, đubrivo sadrži i druge oblike nerastvorljivog azota koji nisu utvrđeni propisom kojim se uređuje razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

7.2. Pre svakog ispitivanja proveriti ispravnost aparature i da li je ispravna primena metoda koja se koristi, standardnim rastvorom koji uključuje različite oblike azota u odnosima približno onim u ispitnom uzorku. Standardni rastvor se priprema iz standardnog rastvora kalijum-tiocijanata (3.4.), kalijum-nitrata (3.5.), amonijum-sulfata (3.6.) i uree (3.7.).

Slika 6. Aparatura za određivanje amonijačnog azota (6.2.5.3.)

Slika 7. Aparatura za određivanje amidnog azota (6.2.6.1)

Metoda br. 2.6.2. Određivanje različitih oblika azota u đubrivima koja sadrže azot kao nitratni, amonijačni i amidni azot

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje različitih oblika azota u đubrivima koja sadrže azot samo u nitratnom, amonijačnom i amidnom obliku.

Ova metoda se primenjuje na neorganska đubriva utvrđena propisom kojim se uređuje razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, a koja sadrže isključivo nitratni, amonijačni i amidni azot.

2) Princip ispitivanja: U različitim delovima istog rastvora uzorka vrše se sledeća određivanja:

2.1. Ukupni rastvorljivi azot

2.1.1. U odsustvu nitrata: Direktnom razgradnjom rastvora po Kjeldalu, a amonijak se određuje kao što je opisano u Metodi br. 2.1;

2.1.2. U prisustvu nitrata: Razgradnjom po Kjeldalu u alikvotnome delu iz rastvora nakon redukcije po Ulšu, a amonijak se određuje kao što je opisano u Metodi 2.1.

2.2. Ukupni rastvorljivi azot, osim nitratnog azota: Razgradnjom po Kjeldalu nakon uklanjanja nitratnog azota u kiseloj sredini pomoću gvožđe (II)-sulfata, a amonijak se određuje kao što je opisano u Metodi br. 2.1.

2.3. Nitratni azot: Iz razlike između 2.1.2. i 2.2. ili između ukupno rastvorljivog azota (2.1.2.) i zbira amonijačnog i amidnog azota (2.4. + 2.5.).

2.4. Amonijačni azot: Hladnom destilacijom nakon blage alkalizacije, a amonijak se hvata u rastvoru sumporne kiseline i određuje kao što je opisano u Metodi br. 2.1.

2.5. Amidni azot:

3.5.1. prevođenjem pomoću ureaze u amonijak koji se određuje titracijom standardnim rastvorom hlorovodonične kiseline ili

3.5.2. gravimetrijski sa ksanthidrolom; može se koristiti istaloženi biuret izražen kao amidni azot sa malom greškom, jer je njegov sadržaj relativno nizak prema apsolutnoj vrednosti u složenim đubrivima ili

3.5.3. iz razlike, prateći tabelu:

Slučaj	Nitratni azot	Amonijačni azot	Razlika
1	Nije prisutan	Prisutan	(2.1.1.) - (2.4.)
2	Prisutan	Prisutan	(2.2.) - (2.4.)

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. kalijum-sulfat p.a;

3.3. gvožđe p.a, redukovano vodonikom (naznačena količina gvožđa mora da redukuje najmanje 50 mg nitratnog azota);

3.4. kalijum-nitrat p.a;

3.5. amonijum-sulfat p.a;

3.6. urea p.a;

3.7. rastvor sumporne kiseline: 0,2 mol/l;

3.8. koncentrovani rastvor natrijum-hidroksida: približno 30% (w/v), bez amonijaka;

3.9. rastvor natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida: 0,2 mol/l, bez karbonata;

3.10. sumporna kiselina gustina (d20 = 1,84 g/ml)

3.11. razblažena hlorovodonična kiselina koja se dobija međanjem jedne zapremine hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom vode;

3.12. sirćetna kiselina: 96 do 100%;

3.13. rastvor sumporne kiseline, približno 3 % H2SO4 (w/v), bez amonijaka;

3.14. gvožđe (II)-sulfat, kristalni (FeSO4 x 7H2O);

3.15. standardni rastvor sumporne kiseline: 0,1 mol/l;

3.16. oktil alkohol;

3.17. zasićeni rastvor kalijum-karbonata;

3.18. natrijum ili kalijum-hidroksid: 0,1 mol/l;

3.19. zasićeni rastvor barijum-hidroksida;

3.20. rastvor natrijum-karbonata: 10% (w/v);

3.21. hlorovodonična kiselina: 2 mol/l;

3.22. rastvor hlorovodonične kiseline: 0,1 mol/l;

3.23. rastvor ureaze, koja se priprema na sledeći način: napraviti suspenziju od 0,5 g aktivne ureaze u 100 ml destilovane vode koristeći 0,1 mol/l hlorovodoničnu kiselinu (3.22.), podesiti pH na 5,4, izmerenu pH-metrom;

3.24. ksanthidrol: 5% rastvor u etanolu ili metanolu (3.29.) (ne koristiti proizvode koji imaju visok sadržaj nerastvorljivih materija); rastvor se može čuvati tri meseca u dobro zatvorenoj boci, zaštićenoj od svetlosti;

3.25. katalizator: 0,3-0,4 g bakar-oksida (CuO) po određivanju ili odgovarajuća količina bakar-sulfata pentahidrata (CuSO4 x 5H2O), i to 0,95-1,25 g po određivanju;

3.26. kamenčići za ključanje, oprani u hlorovodoničnoj kiselini i kalcinisani;

3.27. rastvori indikatora, i to:

3.27.1. mešoviti indikator, koji ima ljubičastu boju u kiseloj, sivu u neutralnoj i zelenu u baznoj sredini, koristi se 0,5 ml (10 kapi) po ispitivanju, a priprema se na sledeći način:

- rastvor A: rastvoriti 1 g metil-crvenog u 37 ml 0,1 mol/l rastvora natrijum-hidroksida i dopuniti do 1 litra vodom (normalni sud),

- rastvor B: rastvoriti 1 g metilen-plavog u vodi i dopuniti do 1 litra (normalni sud),

- pomešati 1 zapreminu rastvora A sa dve zapremine rastvora B;

3.27.2. rastvor indikatora metil-crveno, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 g metil-crvenog u 50 ml 95% etanola, dopuniti do 100 ml vodom (normalni sud) i filtrirati ako je potrebno; koristi u količini 4-5 kapi u nedostatku prethodno opisanog indikatora;

3.28. indikator papir: litmus bromotimol-plavo (ili drugi papiri osetljivi na pH od 6 do 8);

3.29. etanol ili metanol: rastvor 95%.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.2. aparatura za određivanje amonijačnog azota - tač. 6.5.1. (videti Metodu br. 2.6.1. i Sliku 6.);

4.3. aparatura za određivanje azota po metodi ureaze - tač. 6.6.1. (videti Metodu br. 2.6.1. i Sliku 7.);

4.4. rotaciona mućkalica (35 do 40 obrtaja u minuti);

4.5. pH-metar;

4.6. stakleni pribor:

- pipete od 2 ml, 5 ml, 10 ml, 20 ml, 25 ml, 50 ml i 100 ml,

- Kjeldalov sud dugog vrata od 300 ml i 500 ml,

- normalni sudovi od 100 ml, 250 ml, 500 ml i 1000 ml,

- levak sa sinterovanim staklom, poroznosti 5-15 µ,

- avan.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Metode

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje: Odmeriti 10 g uzorka sa preciznošću od 1 mg i preneti ga u normalni sud od 500 ml. Dodati 50 ml vode i zatim 20 ml razblažene hlorovodonične kiseline (3.11.). Promućkati. Ostaviti da odstoji dok god se ne prestane oslobađanje ugljen-dioksida. Dodati 400 ml vode, mućkati pola sata na mućkalici (4.4.), dopuniti vodom do oznake, homogenizovati i filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud.

6.2. Ukupni azot

6.2.1. U odsustvu nitrata: Odpipetirati u Kjeldalov sud od 300 ml deo filtrata (6.1.) koji sadrži maksimalno 100 mg azota. Dodati 15 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.10.), 0,4 g bakar-oksida ili 1,25 g bakar-sulfata (3.25.) i nekoliko kamenčića za ključanje. U početku lagano zagrevati da se pokrene reakcija, a zatim jače dok tečnost ne postane bezbojna ili blago zelenkasta i dok ne dođe do jasne pojave belih para. Nakon hlađenja preneti rastvor u destilacioni sud, razblažiti vodom do približno 500 ml i dodati par kamenčića za ključanje (3.26.). Povezati sud sa destilacionom aparaturom (4.1.) i postupiti kao što je opisano u Metodi br. 2.6.1. u tački 6.1.1.2.

6.2.2. U prisustvu nitrata: U erlenmajer od 500 ml odpipetirati deo filtrata (6.1.) koji ne sadrži više od 40 mg nitritatnog azota. U ovom delu ispitivanja ukupna količina azota nije važna. Dodati 10 ml 30% sumporne kiseline (3.13.), 5 g redukovanog gvožđa (3.3.) i odmah prekriti erlemajer sahatnim staklom. Polako zagrevati dok reakcija ne postane snažna, ali ne i burna. Prestati sa zagrevanjem i ostaviti na sobnoj temperaturi najmanje 3 sata. Kvantitativno preneti tečnost u sud od 250 ml, ne obraćajući pažnju na nerastvoreno gvožđe. Dopuniti vodom do oznake. Pažljivo promućkati. Otpipetirati deo koji sadrži najviše 100 mg azota u Kjeldalov sud od 300 ml. Dodati 15 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.10.), 0,4 g bakar-oksida ili 1,25 g bakar-sulfata (3.25.) i nekoliko kamenčića za ključanje (3.26). Na početku umereno zagrevati da se pokrene reakcija, a zatim jače dok tečnost ne postane bezbojna ili blago zelenkasta i dok ne dođe do jasne pojave belih para. Nakon hlađenja kvantitativno preneti rastvor u destilacioni sud, razblažiti do približno 500 ml vodom i dodati par kamenčića za ključanje (3.26.). Spojiti sud sa destilacionom aparaturom (4.1.) i nastaviti određivanje kao što je opisano u u Metodi br. 2.6.1. u tački 6.1.1.2.

6.2.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.2.4. Izražavanje rezultata

(%) N (ukupni) = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

a - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koncentracije 0,2 mol/l (3.9.), koji se koristi kao slepa proba, kada je u posudu za hvatanje destilata pipetirano 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline koncentracije 0,2 mol/l (3.7.),

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu iz tač. 6.2.1. ili 6.2.2.

6.3. Ukupni azot osim nitratnog azota

6.3.1. Analiza: Odpipetirati u Kjeldalov sud od 300 ml alikvotni deo filtrata (6.1.) koji ne sadrži više od 50 mg N koji se određuje. Razblažiti do 100 ml sa vodom, dodati 5 g gvožđe (II)-sulfata (3.14.), 20 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.10.) i nekoliko kamenčića za ključanje. Na početku lagano zagrevati, a zatim jače do pojave belih para. Nastaviti reakciju još 15 minuta. Prestati sa zagrevanjem, dodati 0,4 g bakar-oksida ili 1,25 g bakar-sulfata (3.25.) kao katalizatora. Nastaviti sa zagrevanjem i održati stvaranje belih para 10 do 15 minuta. Nakon hlađenja, kvantitativno preneti sadržaj Kjeldalovog suda u destilacioni sud (4.1.). Razblažiti do približno 500 ml vodom i dodati par kamenčića za ključanje (3.26.). Povezati sud sa destilacionom aparaturom i izvesti određivanje kao što je opisano u Metodi br. 2.6.1. u tački 6.1.1.2.

6.3.2. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.3.3. Izražavanje rezultata

(%) N (ukupni) = [(a - A) x 0,28] / M, gde je:

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,2 mol/l, korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu uzorka za određivanje.

6.4. Nitratni azot: Dobija se iz razlike između 6.2.4. - (6.5.3. + 6.6.3.) ili 6.2.4. -0 (6.5.3. + 6.6.5.) ili 6.2.4.- (6.5.3. + 6.6.6.)

6.5. Amonijačni azot

6.5.1 Analiza: Odpipetirati u suv sud aparature (4.2.) alikvotni deo filtrata (6.1.) koji sadrži maksimalno 20 mg amonijačnog azota. Povezati aparaturu.

Odpipetirati u erlenmajer od 300 ml, tačno 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline 0,1 mol/l (3.15.) i jednu količinu destilovane vode tako da nivo tečnosti bude otprilike 5 cm iznad otvora prijemne cevi sa kondenzatora. Kroz grlić sa strane na reakcionom sudu dodati destilovanu vodu tako da se postigne zapremina do oko 50 ml. Promućkati, a da bi se sprečilo stvaranje pene pri uvođenju protoka gasa dodati nekoliko kapi oktil alkohola (3.16.).

Dodati 50 ml zasićenog rastvora kalijum-karbonata (3.17.) i odmah početi otklanjanjem amonijaka oslobođenog iz hladne suspenzije. U tu svrhu potrebna je intenzivna vazdušna struja (brzina strujanja od oko 3 litre u minuti) prethodno prečišćena prolaskom kroz ispiralice koje sadrže razblaženu sumpornu kiselinu i razblaženi natrijum-hidroksid. Umesto korišćenja komprimovanog vazduha može biti korišćen vakum (vodena usisna pumpa) pod uslovom da su spojevi na aparaturi nepropusni za vazduh.

Postupak uklanjanja amonijaka je uglavnom završen nakon tri sata. Međutim, poželjno je i uveriti se u to menjanjem erlenmajera. Kada je postupak završen, odvojiti erlenmajer od aparature, isprati kraj ulazne cevi i zidove erlenmajera sa malo destilovane vode i titrovati višak kiseline standardnim rastvorom natrijum-hidroksida 0,1 mol/l (3.18.).

6.5.2. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.5.3. Izražavanje rezultata:

(%) N (amonijačni) = [(a - A) x 0,14] / M, gde je:

a - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koncentracije 0,1 mol/l (3.18.), koji se koristi kao slepa proba, kada je u erlenmajer od 300 ml, aparature (4.2.), stavljeno je 50 ml standardnog rastvora sumporne kiseline 0,1 mol/l (3.15.),

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l, (3.18.) korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu korišćenom za ispitivanje.

6.6. Amidni azot

6.6.1. Metod ureaze: U normalni sud od 500 ml odpipetirati alikvotni deo filtrata (6.1.) koji sadrži maksimum 250 mg amidnog azota. Za taloženje fosfata dodati odgovarajuću količinu zasićenog rastvora barijum-hidroksida (3.19.), sve dok ne prestane taloženje. Ukloniti višak barijumovih jona (i sve rastvorene kalcijumove jone) pomoću 10 % rastvora natrijum-karbonata (3.20.). Ostaviti da se istaloži i proveriti da li je taloženje završeno. Dopuniti do oznake, homogenizovati i filtrirati kroz filter papir. Otpipetirati 50 ml filtrata u erlenmajer od 300 ml aparature (4.3.). Zakiseliti sa 2 mol/l hlorovodoničnom kiselinom (3.21.) do pH 3,0 mereno pH-metrom. Povisiti pH na 5,4 pomoću 0,1 mol/l natrijum-hidroksida (3.18.). Da bi se izbegli gubici amonijaka prilikom hidrolize ureaze, zatvoriti erlenmjer pomoću čepa povezanog sa silaznom odvodnom cevi i malim zaštitnim sudom (apsorber) u kome je tačno 2 ml 0,1 mol/l rastvora hlorovodonične kiseline (3.22.). Kroz silaznu odvodnu cev dodati 20 ml rastvora ureaze (3.23.). Ostaviti da odstoji jedan sat na temperaturi od 20-25°C. Otpipetirati 25 ml standardnog rastvora hlorovodonične kiseline 0,1 mol/l (3.22.) u odvodnu cev, neka prostruji u rastvor, zatim isprati sa malo vode. Takođe, kvantitativno preneti sadržaj zaštitnog suda u erlenmajer. Titrirati višak kiseline koristeći standardni rastvor 0,1 mol/l natrijum-hidroksida (3.18.) do postizanja pH od 5,4, mereno pH-metrom.

Napomena

1. Nakon taloženja rastvora barijum-hidroksida i natrijum-karbonata, dopuniti do oznake, filtrirati i neutralizovati što je pre moguće.

2. Titracija se takođe može izvršiti uz biti određena korišćenjem indikatora (4.26.), iako je mnogo teže zapaziti promenu boje.

6.6.2. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.6.3. Izražavanje rezultata

(%) N (amidni) = [(a - A) x 0,14] / M, gde je:

a - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida koncentracije 0,1 mol/l (3.18.), izvedene u potpuno istim uslovima,

A - mililitri standardnog rastvora natrijum-hidroksida ili kalijum-hidroksida 0,1 mol/l, (3.18.) korišćenog za ispitivanje,

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima prisutna u alikvotnome delu korišćenom za ispitivanje.

6.6.4. Gravimetrijska metoda sa ksanthidrolom: Otpipetirati u čašu od 100 ml alikvotni deo filtrata (6.1.) koji ne sadrži više od 20 mg uree. Dodati 40 ml sirćetne kiseline (3.12.). Mešati staklenim štapićem jedan minut. Ostaviti pet minuta da se sav talog slegne. Filtrirati, isprati sa nekoliko mililitara sirćetne kiseline (3.12.). Filtratu dodati, kap po kap 10 ml ksanthidrola (3.24.) uz neprekidno mešanje staklenim štapićem. Ostaviti da se istaloži jedan ili dva minuta i ponovo promešati. Ostaviti da stoji 90 minuta. Filtrirati kroz levak od sinterovanog stakla, prethodno osušenom i izmerenom, radeći pod nižim pritiskom. Isprati tri puta sa 5 ml etanola (3.29.), bez namere da se ukloni sva sirćetna kiselina. Staviti u sušnicu i održavati temperaturu na 130°C tokom jednog sata (ne preko 145 °C). Ohladiti u desikatoru i izmeriti.

6.6.5. Izražavanje rezultata

(%) N (amidni) = (6,67 x m) / M, gde je:

m - masa dobijenog taloga u gramima;

M - masa uzorka u gramima, prisutnog u alikvotnom delu za određivanje.

Izvršiti korekciju za slepu probu. Biuret se može izraziti kao amidni azot bez veće greške, jer je njegova količina male apsolutne vrednosti u složenim đubrivima.

6.6.6. Metod razlike: Amidni azot može biti izračunat i na sledeći način:

Slučaj	Nitratni azot	Amonijačni azot	Amidni azot
1	Nije prisutan	Prisutan	(6.2.4.) - (6.5.3)
2	Prisutan	Prisutan	(6.3.3.) - (6.5.3)

7) Provera rezultata

Pre svakog ispitivanja proveriti ispravnost aparature i pravilnu primenu metode koja se koristi sa standardnim rastvorom koji sadrži različite oblike azota u podjednakoj meri kao i oni u uzorku. Ovaj standardni rastvor se priprema iz standardnih rastvora kalijum-nitrata (3.4.), amonijum-sulfata (3.5.) i uree (3.6.).

Metoda br. 3. ISPITIVANJE SADRŽAJA FOSFORA

Metoda br. 3.1. Ekstrakcija

Metoda br. 3.1.1. Ekstrakcija fosfora rastvorljivog u mineralnim kiselinama

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u mineralnim kiselinama.

Ova metoda se primenjuje na fosforna neorganska đubriva utvrđena propisom kojim se uređuje razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora rastvornog u smesi azotne i sumporne kiseline.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. sumporna kiselina (d20 = 1,84 g/ml);

3.3. azotna kiselina (d20 = 1,40 g/ml).

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. Kjeldalov sud, zapremine najmanje 500 ml ili balon sa ravnim dnom od 250 ml sa staklenom cevi koja pravi povratni (refluksni) kondenzator.

5.2. normalni sud od 500 ml.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: U suv Kjeldalov sud, sa preciznošću od 0,001 g, odmeriti 2,5 g pripremljenog uzorka.

6.2. Ekstrakcija: Dodati 15 ml vode i promućkati da se supstanca suspenduje. Dodati 20 ml azotne kiseline (3.3) pažljivo i 30 ml sumporne kiseline (3.2.). Kada se početna burna reakcija smiri, lagano zagrevati sadržaj boce do vrenja i ostaviti ga da ključa 30 minuta. Pustiti da se ohladi, i polako uz mešanje dodati 150 ml vode. Nastaviti sa ključanjem još 15 minuta. Sadržaj polako ohladiti i kvantitativno preneti u normalni sud od 500 ml. Dopuniti do crte, i potom filtrirati kroz suvi filter papir koji ne sadrži fosfate odbacivši pri tome prvu količinu filtrata.

6.3. Određivanje: Određivanje fosfora se vrši po Metodi br. 3.2. iz alikvotnog dela rastvora dobijenog na opisani način.

Metoda br. 3.1.2. Ekstrakcija fosfora rastvorljivog u 2 % mravljoj kiselini (20 g/l)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u 2% mravljoj kiselini (20 g/l) i primenjuje se isključivo za meke prirodne fosfate.

2) Princip ispitivanja

Razlika između tvrdih i mekih prirodnih fosfata je u rastvorljivosti u mravljoj kiselini ekstrahovanoj pod specifičnim uslovima.

3) Reagensi: Za ispitivanje je neophodna 2% mravlja kiselina (20 g/l), koja se priprema na sledeći način: odmeriti 82 ml mravlje kiseline (koncentracije 98-100 %; d20 = 1,22 g/ml) i dopuniti do 5 litara destilovanom vodom.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. Štohmanov normalni sud od 500 ml (Stohmann);

4.2. rotaciona mućkalica (35-40 obrtaja u minutu).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: U Štohmanov normalni sud (4.1.) sa širokim grlom, sa preciznošću od 0,001 g, odmeriti 5 g pripremljenog uzorka.

6.2. Ekstrakcija: Uz stalno ručno mućkanje, dodati 2% mravlju kiselinu na 20°C (±1°C) do približne visine od 1 cm ispod crte normalnog suda i dopuniti zapreminu. Sud zatvoriti gumenim čepom i mućkati 30 minuta na rotacionoj mućkalici (4.2.) na 20°C (±2°C). Filtrirati rastvor kroz suv, naborani filter papir, koji ne sadrži fosfate, u suv prijemnu posudu. Odbaciti prvu količinu filtrata.

6.3. Određivanje: Određivanje fosfora se vrši po Metodi br. 3.2. iz alikvotnog dela potpuno bistrog filtrata.

Metoda br. 3.1.3. Određivanje fosfora rastvorljivog u 2% limunskoj kiselini (20 g/l)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u 2% limunskoj kiselini (20 g/l) i primenjuje se isključivo za baznu trosku.

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora iz đubriva 2% limunskom kiselinom (20 g/l) pod specifičnim uslovima

3) Reagensi: Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. rastvor limunske kiseline 2% (20 g/l) pripremljen od kristalne limunske kiseline (C6H8O7 x H2O).

Napomena: Proveriti koncentraciju limunske kiseline preko titracije sa standardnim rastvorom natrijum-hidroksida 0,1 mol/l, uz fenolftalein kao indikator

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. normalni sud širokog vrata od 500 ml;

4.2. rotaciona mućkalica (35 - 40 obrtaja u minutu).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Ispitivanje se vrši na delu uzorka koji se dobija pažljivim mešanjem izvornog (originalnog) uzorka. Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: Odmeriti 5 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g, u suv normalni sud širokog vrata zapremine od 500 ml, da bi se omogućilo potpuno mešanje.

6.2. Ekstrakcija: Dodati 500 ml (± 1 ml) rastvora limunske kiseline temperature 20°C (±1°C). Po dodatku prvih mililitara kiseline snažno promućkati sadržaj da ne dođe do stvaranja grudvica i lepljenja uzorka za zidove posude. Zatvorite sud gumenim čepom i mućkajte ga na rotacionoj mućkalici (5.1) tačno 30 minuta na temperaturi 20°C (±1°C). Brzo filtrirati kroz suv, naborani filter papir, koji ne sadrži fosfate, u suv prijemni sud odbacujući pri tome prvu količinu filtrata. Nastaviti sa filtriranjem dok se ne dobije dovoljna količina filtrata da se obavi određivanje.

6.3. Određivanje: Određivanje fosfora se vrši po Metodi br. 3.2. na alikvotnom delu rastvora.

Metoda br. 3.1.4. Ekstrakcija fosfora rastvorljivog u neutralnom amonijum-citratu

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u neutralnom amonijum-citratu i primenjuje se na sva đubriva za koja je deklarisana rastvorljivost u neutralnom amonijum-citratu.

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora iz đubriva na temperaturi 65°C u neutralnom amonijum-citratu (pH=7,0) pod specifičnim uslovima

3) Reagensi: Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. rastvor neutralnog amonijum-citrata (pH=7,0), koji mora da sadrži 185 g/l kristalne limunske kiseline, da ima pH 7,0 i specifičnu zapreminu 1,09 g/ml na 20°C, a koji se priprema na sledeći način:

- rastvoriti 370 g kristalne limunske kiseline (C6H8O7 x H2O) u oko 1,5 l vode i doterati do blizu neutralne reakcije dodavanjem 345 ml rastvora amonijum-hidroksida (28-39% NH3),

- ako je koncentracija rastvora amonijum-hidroksida manja od 28% dodati veću zapreminu tog rastvora i razblažiti limunsku kiselinu odgovarajućim malim porcijama vode,

- ohladiti i doterati reakciju sredine na tačno neutralnu kontrolišući elektrodama pH-metra uronjenim u rastvor, dodavajući amonijak (28-29% NH3) u kapima, uz mešanje (mehaničkom mešalicom), dok se ne dobije tačno pH=7,0 na 20°C,

- dopuniti zapreminu rastvora na tačno 2 litra i ponovo proveriti pH. Reagens čuvati u zatvorenoj boci i proveravati pH u pravilnim intervalima.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. čaša zapremine od 2000 ml;

4.2. pH-metar;

4.3. erlenmajer od 200 ml ili 250 ml;

4.4. normalni sudovi od 500 i 2000 ml;

4.5. vodeno kupatilo sa termostatom i mogućnošću podešavanja temperature na 65°C i odgovarajućom mešalicom (videti Sliku 8.).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: Preneti 1 do 3 g uzorka đubriva koje se ispituje u erlenmajer od 200 ili 250 ml koji sadrži 100 ml amonijum-citratnog rastvora prethodno zagrejanog na 65°C.

7.2. Analiza rastvora: Zatvoriti erlenmajer čepom i mućkati da se đubrivo suspenduje bez stvaranja grudvica. Povremeno otvarati čep da bi se ujednačio pritisak u erlenmajeru sa spoljašnjim i ponovo zatvoriti. Staviti erlenmajer na vodeno kupatilo da bi se sadržaj suda zagrejao na tačno 65°C i povezati ga sa mešalicom (videti Sliku 8.). Za vreme mešanja, nivo suspenzije u erlenmajeru mora konstantno da bude ispod nivoa vode u vodenom kupatilu (u nedostatku mehaničke mešalice mućkati posudu svakih 5 minuta). Mehanička mešalica će omogućiti da se postigne homogena suspenzija.

Posle mešanja oko jedan sat, skloniti erlenmajer sa vodenog kupatila.

Ohladiti brzo pod tekućom vodom do sobne temperature i brzo, kvantitativno preneti sadržaj erlenmajera u normalni sud od 500 ml mlazom vode (isprati sud). Dopuniti do crte vodom. Pažljivo promućkati. Filtrirati kroz suvi filter (koji ne sadrži fosfate) u suv prihvatni sud, odbacujući prvi deo filtrata (oko 50 ml). Treba sakupiti oko 100 ml bistrog filtrata.

6.3. Određivanje: Određivanje fosfora se vrši po Metodi br. 3.2.

Slika 8.

Metoda br. 3.1.5. Ekstrakcija alkalnim amonijum-citratom

Metoda br. 3.1.5.1. Ekstrakcija rastvorljivog fosfora po Petermanu (Petermann) na 65°C

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u alkalnom amonijum-citratu i primenjuje se isključivo na dikalcijum-fosfat dihidrat (CaHPO4 x 2H2O).

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora iz đubriva na temperaturi 65°C alkalnim rastvorom amonijum-citrata - Petermanov rastvor (Petermann) pod specifičnim uslovima

3) Reagensi: Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana voda ili demineralizovana voda sa istim karakteristikama kao i destilovana voda;

3.2. Petermanov rastvor, sledećih karakteristika:

- limunska kiselina (C6H8O7 x H2O): 173 g/l;

- amonijak: 42 g/l amonijačnog azota;

- pH između 9,4 i 9,7.

3.2.1. Priprema od diamonijum-citrata: Rastvoriti 931 g diamonijum-citrata (molekulska masa 226,19) u oko 3500 ml vode, u normalnom sudu od 5 l. Ostaviti na ključalom vodenom kupatilu, mešati i ohladiti i dodati malu količinu amonijaka. Na primer, ako se koristi rastvor sa d20=0,906 g/ml što odgovara nivou 20,81% (m/m) amonijačnog azota, potrebno je 502 ml ovog amonijačnog rastvora. Podesiti temperaturu na 20°C, dopuniti do crte destilovanom vodom. Promućkati.

3.2.2. Priprema od limunske kiseline i amonijaka: Rastvoriti 865 g limunske kiseline u oko 2500 ml destilovane vode u posudi zapremine oko 5 litara. Smestite posudu na ledeno kupatilo, i dodavati, u malim porcijama, uz neprestano mešanje, rastvor amonijaka koristeći levak, koji je uronjen u rastvor limunske kiseline. Na primer, ako se koristi rastvor sa d20 = 0,906 g/ml, što odgovara nivou 20,81% (m/m) amonijačnog azota, potrebno je 1114 ml amonijačnog rastvora. Podesiti temperaturu na 20°C, preneti u normalni sud od 5 litara, dopuniti do crte destilovanom vodom i promućkati.

Amonijačni rastvor proveriti na sledeći način:

- Preneti 25 ml rastvora u normalni sud od 250 ml i dopuniti do crte destilovanom vodom. Promućkati. Vršiti određivanje amonijačnog azota u alikvotnom delu od 25 ml prema Metodi br. 2.1. Ako je rastvor dobro pripremljen, trošiće se 15 ml sumporne kiseline 0,5 mol/l;

- Ako je koncentracija amonijačnog azota veća od 42 g/l, amonijak se može ukloniti strujom inertnog gasa ili umerenim zagrevanjem da se pH vrednost dovede do 9,7. Sprovesti ponovno određivanje;

- Ako je koncentracija amonijačnog azota manja od 42 g/l, neophodno je dodati amonijačni rastvor u količini M:

M = (42 - n x 2,8) x (500 / 20,81) g, ili zapreminski V = M / 0,906 na 20°C;

- Ako je V manje od 25 ml, dodati, direktno u normalni sud od 5 litara, V x 0,173 g limunske kiseline u prahu;

- Ako je V veće od 25 ml pripremiti novi litar reagensa na sledeći način: odmeriti 173 g limunske kiseline i rastvoriti je u 500 ml vode. Zatim, uzimajući u obzir sve mere predostrožnosti, dodati najviše 225 + V x 1206 ml amonijačnog rastvora, koji je korišćen za pripremanje pet litara reagensa. Dopuniti vodom do crte i promućkati. Pomešati jedan litar sa 4975 ml prethodno pripremljenog rastvora.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. vodeno kupatilo sa mogućnošću podešavanja temperature na 65°C (±1°C);

4.2. Štohmanov normalni sud od 500 ml (Stohmann).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: Odmeriti 1 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g u normalni sud od 500 ml (4.2.).

6.2. Ekstrakcija: Dodati 200 ml alkalnog amonijum-citratnog rastvora (3.2). Zatvoriti sud i mućkati snažno (ručno) da se spreči stvaranje grudvi ili prianjanje uz zidove suda. Smestiti sud na vodeno kupatilo podešeno na 65°C (±1°C) i mućkati svakih 5 minuta u toku prvih pola sata do sat. Posle svakog mućkanja otvoriti čep i pustiti da se pritisak u sudu izjednači sa atmosferskim. Nivo vode u kupatilu mora uvek da bude iznad nivoa tečnosti u sudu. Ostaviti sud u kupatilu najmanje sat vremena na temperaturi 65°C, uz mućkanje na svakih deset minuta. Ukloniti sud sa kupatila, ohladiti do temperature od približno 20°C, dopuniti do crte od 500 ml vodom. Promućkati i filtrirati kroz suv filter papir, koji ne sadrži fosfate, uz odbacivanje prve porcije filtrata.

6.3. Određivanje: Određivanje ekstrahovanog fosfora se sprovodi u skladu sa Metodom br. 3.2 na alikvotnom delu dobijenog filtrata.

Metod 3.1.5.2. Ekstrakcija rastvorljivog fosfora po Petermanu (Petermann) na sobnoj temperaturi

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u hladnom alkalnom amonijum-citratu i primenjuje se isključivo na razložene fosfate.

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora iz đubriva na temperaturi 20°C alkalnim rastvorom amonijum-citrata - Petermanov rastvor (Petermann) pod specifičnim uslovima

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana voda ili demineralizovana voda sa istim karakteristikama kao i destilovana voda;

3.2. Petermanov rastvor, sledećih karakteristika:

- Limunska kiselina (C6H8O7.H2O): 173 g/l;

- Amonijak: 42 g/l amonijačnog azota;

- pH između 9,4 i 9,7.

3.2.1. Priprema od diamonijum-citrata: Rastvoriti 931 g diamonijum-citrata (molekulska masa 226,19) u oko 3500 ml vode, u normalnom sudu od 5 l. Ostaviti na ključalom vodenom kupatilu, mešati i ohladiti i dodati malu količinu amonijaka. Na primer, ako se koristi rastvor sa d20 = 0,906 g/ml što odgovara nivou 20,81% (m/m) amonijačnog azota, potrebno je 502 ml ovog amonijačnog rastvora. Podesiti temperaturu na 20°C, dopuniti do crte destilovanom vodom. Promućkati.

3.2.2. Priprema od limunske kiseline i amonijaka: Rastvoriti 865 g limunske kiseline u oko 2500 ml destilovane vode u posudi zapremine oko 5 litara. Smestite posudu na ledeno kupatilo, i dodavati, u malim porcijama, uz neprestano mešanje, rastvor amonijaka koristeći levak, koji je uronjen u rastvor limunske kiseline. Na primer, ako se koristi rastvor sa d20=0.906 g/ml, što odgovara nivou 20,81% (m/m) amonijačnog azota, potrebno je 1114 ml amonijačnog rastvora. Podesiti temperaturu na 20°C, preneti u normalni sud od 5 litara, dopuniti do crte destilovanom vodom i promućkati.

Amonijačni rastvor proveriti na sledeći način:

- Ako je koncentracija amonijačnog azota veća od 42 g/l, amonijak se može ukloniti strujom inertnog gasa ili umerenim zagrevanjem da se pH vrednost dovede do 9,7. Sprovesti ponovno određivanje;

- Ako je koncentracija amonijačnog azota manja od 42 g/l, neophodno je dodati amonijačni rastvor u količini M:

M = (42 - n x 2,8) x (500 / 20,81) g, ili zapreminski V = M / 0,906 na 20°C;

- Ako je V manje od 25 ml, dodati, direktno u normalni sud od 5 litara, V x 0,173 g limunske kiseline u prahu;

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. Štohmanov normalni sud od 250 ml (Stohmann);

4.2. rotaciona mućkalica (35-40 okretaja u minutu).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: Odmeriti 2,5 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g u normalni sud od 250 ml (4.1.).

6.2. Ekstrakcija: Dodati malo Petermanovog rastvora na 20°C, promućkati veoma snažno da se spreči stvaranje grudvica i prianjanja supstance na zidove suda. Dopuniti do crte Petermanovim rastvorom i zatvoriti sud gumenim zapušačem. Mućkati dva sata na rotacionoj mućkalici (4.2.). Filtrirati brzo kroz suv filter papir, koji ne sadrži fosfate, u suvi prihvatni sud, odbacujući prvu porciju filtrata.

6.3. Određivanje: Određivanje fosfora se vrši po Metodi br. 3.2. u alikvotnom delu dobijenog rastvora.

Metoda br. 3.1.5.3. Ekstrakcija fosfora rastvorljivog u Žulijevom (Joulie) alkalnom amonijum-citratu

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje fosfora rastvorljivog u Žulijevom (Joulie) alkalnom amonijum-citratu i primenjuje se na jednostavna i složena fosfatna đubriva, u kojima se fosfati nalaze u alumo-kalcitnom obliku.

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora iz đubriva snažnim mućkanjem na temperaturi oko 20°C alkalnim amonijum-citratom pod specifičnim uslovima, a gde je odgovarajuće u prisustvu oksina.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. sprašeni 8-hidroksihinolin (oksin);

3.3. Žulijev (Joulie) alkalni rastvor amonijum-citrata, koji sadrži 400 g limunske kiseline i 153 g NH3 na litar. Sadrži približno 55 g/l slobodnog amonijaka, a priprema se na jedan od sledećih načina:

3.2.1. u normalni sud od 1 l rastvoriti 400 g limunske kiseline (C6H8O7.H2O) i približno 600 ml amonijum-hidroksida (d20 = 0,925 g/ml, odnosno 200 g/l NH3); limunska kiselina se dodaje sukcesivno, u porcijama 50-80 g, da temperatura ne pređe 50°C; dopuniti do crte rastvorom amonijum-hidroksida,

3.2.2. u normalni sud od 1 l rastvoriti 432 g amonijum-citrata (C8H14N2O7) u 300 ml vode; dodati 400 ml amonijum-hidroksida (d20= 0,925 g/ml); dopuniti do crte vodom.

Napomena: Proveriti sadržaj amonijaka

Uzeti porciju od 10 ml citratnog rastvora i preneti ga u normalni sud od 250 ml. Dopuniti do crte destilovanom vodom. Odrediti sadržaj amonijačnog azota u 25 ml ovog rastvora u skladu sa Metodom br. 2.1.

1 ml 0,5 mol/l H2SO4 = 0,008516 g NH3

Pod ovim uslovima za titraciju reagensa treba da se troši u intervalu između 17,7 ml i 18 ml titracionog sredstva.

Ukoliko to nije slučaj dodati 4,25 ml amonijaka (d20 = 0,925 g/ml) na svakih 0,1 ml ispod 18 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. standardna laboratorijska oprema i mali avan sa staklenim ili porcelanskim tučkom;

4.2. normalni sud od 500 ml;

4.3. normalni sud od 1000 ml;

4.2. rotaciona mućkalica (35-40 okretaja u minutu).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: Odmeriti 1 g pripremljenog uzorka, sa preciznošću od 0,001 g u mali avan. Dodati oko 10 kapi citrata (3.3.) da uzorak ovlaži i pažljivo ga usitniti tučkom.

6.2. Ekstrakcija: Dodati 20 ml amonijum-citrata (3.3.) i mešati da se napravi pasta, potom ostaviti da se staloži 1 minut. Odliti tečnost u normalni sud od 500 ml, odbacujući čestice koje nisu prošle prethodno razlaganje. Dodati 20 ml citratnog rastvora (3.3.) na ostatak u avanu, usitniti i tečnost posle stajanja odliti u normalni sud. Ponoviti postupak još četiri puta, tako da se na kraju petog kompletna količina uzorka bude preneta u normalni sud. Ukupna količina citratnog rastvora ne sme da bude veća od 100 ml.

Isprati tučak i avan sa 40 ml destilovane vode i preneti tečnost u normalni sud. Zatvoreni normalni sud mućkati na rotacionoj mućkalici (4.2.) tri sata. Ostaviti posudu da stoji 15 do 16 sati, mućkati je pod istim uslovima nakon toga 3 sata. Temperatura posude mora da bude konstantna 20°C (±2°C).

Dopuniti do crte sud destilovanom vodom. Filtrirati kroz suvi filter papir, odbacujući prvu porciju filtrata i sakupiti ostatak filtrata u suv sud.

6.3. Određivanje: Određivanje količine ekstrahovanog fosfora se vrši po Metodi br. 3.2. na alikvotnom delu dobijenog rastvora (filtrata).

7) Dodatak

Korišćenje oksina omogućava da se ovaj metod primeni i na đubriva koja sadrže magnezijum. Ovo se preporučuje u slučaju da odnos magnezijuma i fosfornog anhidrida prelazi 0,03 (Mg/P2O5 > 0,03). U tom slučaju dodati 3 ga oksina na navlaženi uzorak za ispitivanje.

Metoda br. 3.1.6. Ekstrakcija vodorastvorljivog fosfora

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje vodorastvorljivog fosfora i primenjuje se na sva đubriva, u kojima se određuje vodorastvorljivi fosfor.

2) Princip ispitivanja: Ekstrakcija fosfora iz đubriva vodom uz mućkanje pod specifičnim uslovima.

3) Reagensi: Za ispitivanje je neophodna destilovana ili demineralizovana voda.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. Štohmanov normalni sud od 500 ml (Stohmann);

4.2. rotaciona mućkalica (35-40 okretaja u minutu).

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: U normalni sud od 500 ml (4.1.), sa preciznošću od 0,001 g, odmeriti 5 g fino pripremljenog uzorka.

6.2. Ekstrakcija: Dodati u sud 450 ml vode, čija temperatura treba da bude 20 - 25°C. Mućkati na rotacionoj mućkalici (4.2.) 30 minuta. Dopuniti do crte vodom, mućkati pažljivo i filtrirati kroz suvi presavijeni filter papir, koji ne sadrži fosfate, u suv prijemni sud.

6.3. Određivanje: Određivanje fosfora se vrši na alikvotnom delu filtrata dobijenom po Metodi br. 3.2.

Metoda br. 3.2. Određivanje ekstrahovanog fosfora (gravimetrijski uz korišćenje hinolin-fosfomolibdata)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje u ekstratima đubriva, u kojima se određuje vodorastvorljivi fosfor.

Ova metoda se primenjuje za određivanje različitih oblika fosfora (fosfor rastvorljiv u mineralnim kiselinama, vodorastvorljiv fosfor, fosfor rastvorljiv u rastvoru amonijum citrata, fosfor rastvorljiv u 2%-tnoj limunskoj kiselini i fosfor rastvorljiv u 2%-tnoj mravljoj kiselini) iz svih ekstrakata đubriva.

2) Princip ispitivanja

Posle hidrolize, različiti oblici fosfora (osim ortofosfata) se talože fosfomolibdatnim jonima u kiseloj sredini u obliku kvinolin fosfomolibdata. Posle filtriranja i ispiranja, talog se suši na 250°C do konstantne mase i meri. Pod opisanim uslovima nema ometajućih supstanci koje bi mogle da budu prisutne u rastvoru (mineralne i organske kiseline, amonijum joni, rastvorni silikati i sl.) ako je reagens zasnovan na natrijum molibdatu ili amonijum molibdatu koji se koristi za taloženje.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. koncentrovana azotna kiselina (d20 = 1,40 g/ml);

3.3. reagensi za taloženje:

3.3.1. reagens na bazi natrijum molibdata, koji se priprema na sledeći način:

- Rastvor A: rastvoriti 70 g natrijum molibdata u 100 ml destilovane vode,

- Rastvor B: rastvoriti 60 g limunske kiseline (monohidrata) u 100 ml destilovane vode i dodati 85 ml koncentrovane azotne kiseline (3.2.);

- Rastvor C: pomešati rastvor A i rastvor B da se dobije rastvor C;

- Rastvor D: u 50 ml destilovane vode dodati 35 ml koncentrovane azotne kiseline (3.2.), potom 5 ml sveže pripremljenog destilovanog hinolina. Dodati ovaj rastvor rastvoru C, pažljivo promućkati i ostaviti da stoji na tamnom mestu preko noći. Nakon toga dopuniti do 500 ml destilovanom vodom, ponovo promućkati i filtrirati kroz levak sa sinterovanim staklom (4.6).

3.3.2. reagens na bazi amonijum molibdata, koji se priprema na sledeći način:

- Rastvor A: u 300 ml destilovane vode, rastvoriti 100 g amonijum molibdata uz lagano zagrevanje i povremeno mućkanje;

- Rastvor B: rastvoriti 120 g limunske kiseline monohidrata u 200 ml destilovane vode, dodati 170 ml koncentrovane azotne kiseline (3.2.).

- Rastvor C: dodati 10 ml sveže pripremljenog destilovanog hinolina u 70 ml koncentrovane azotne kiseline (3.2);

- Rastvor D: lagano, uz mešanje, sipati rastvor A u rastvor B; posle pažljivog mešanja u ovu smesu dodati rastvor C i dopuniti do 1 litra; ostaviti da stoji dva dana na tamnom mestu i filtrirati kroz levak sa sinterovanim staklom (4.6).

Reagensi 3.3.1. i 3.3.2. se koriste na isti način, a oba moraju da se čuvaju u dobro zatvorenoj polietilenskoj boci na tamnom mestu.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. standardna laboratorijska aparatura i normalni sud od 500 ml sa dugim vratom;

4.2. gradusiane pipete od 10, 25 i 50 ml;

4.3. lončić za filtriranje poroznosti 5-20 µm;

4.4. Bihnerov sud;

4.5. sušnica podešena na 250°C (±10°C);

4.6. levak od sinterovanog stakla poroznosti 5-20 µm.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora: Pipetom uzeti alikvotni deo ekstrakta đubriva (videti Tabelu 2.) koji sadrži oko 0,01 gram P2O5 i staviti ga u normalni sud od 500 ml. Dodati 15 ml koncentrovane azotne kiseline. Kada rastvor koji se taloži sadrži više od 15 ml citratnog rastvora (neutralni citrat, Petermanov ili Žulijevog citrat) dodaje se 21 ml azotne kiseline. Razblažiti vodom do oko 100 ml.

Tabela 2. Određivanje alikvotnih delova fosfatnih rastvora

% P2O5 u đubrivu

% P u đubrivu

Masa uzorka za ispitivanje (g)

Razblaženje (ml)

Uzorak (ml)

Razblaženje (ml)

Uzorak
za taloženje (ml)

Hinolin-fosfomolibdam
faktor
konverzije (F)
u % P2O5

Hipolin-fosfomolibdam faktor konverzije (F) u % P

5 - 10

2,2 - 4,4

{

1
5

500
500

-
-

50
10

32,074
32,074

13,984
13,984

10 - 25

4,4 - 11

{

1
5

500
500

-
50

-
500

25
50

64,148
64,148

27,968
27,968

+25

+11

{

1
5

500
500

-
50

-
500

10
25

160,370
128,296

69,921
55,937

6.2. Hidroliza: Ako su prisutni meta-, piro- ili polifosfata (ili ako se sumnja u njihovo prisustvo) mora se izvrši hidroliza na sledeći način: Sadržaj erlenmajera dovesti do laganog ključanja i održavati temperaturu dok se hidroliza ne završi (obično je dovoljan jedan sat). Voditi računa da se izbegnu gubici zbog prskanja ili pojačanog isparavanja koje može da prepolovi početnu zapreminu uzorka postavljanjem refluksnog kondenzatora. Nakon hidrolize dopuniti vodom do početne zapremine.

6.3. Odmeravanje filtera: Osušiti filter (4.3.) najmanje 15 minuta u sušnici na 250°C (±10°C). Odmeriti nakon hlađenja i držati u eksikatoru.

6.4. Taloženje: Kiseli rastvor iz erlenmajera se zagreje do ključanja, i taloženje hinolin fosfomolibdata se započinje dodatkom 40 ml reagensa za taloženje (3.3.1. ili 3.3.2.) u kapima uz stalno mešanje. Da bi se fosfor istaložio iz rastvora koji sadrži više od 15 ml citratnog rastvora (netralnog, Petermanovog ili Žulijevog) koji je zakišeljen sa 21 ml koncentrovane azotne kiseline koristi se 80 ml reagensa za taloženje. Staviti erlenmajer na vodeno kupatilo, ostaviti ga 15 minuta, uz povremeno mućkanje. Rastvor brzo filtrirati posle hlađenja.

6.5. Filtriranje i sušenje: Filtrirati rastvor pod vakuumom uz dekantovanje. Isprati talog u erlenmajeru sa 30 ml vode. Dekantovani i flitrirati rastvor. Ponoviti postupak pet puta. Kvantitativno preneti ostatak taloga na filter ispiranjem vodom. Isprati pet puta sa 20 ml vode, ostaviti da se tečnost osuši pre svakog dodatka. Pažljivo osušiti talog.

6.6. Sušenje i merenje: Obrisati unutrašnjost filtera (4.3.) filter papirom. Staviti filter u sušnicu i sušiti do konstantne mase na temperaturi 250°C (±10°C) (obično je dovoljno 15 minuta), ostaviti da se ohladi u eksikatoru na sobnu temperaturu i brzo izmeriti.

6.7. Slepa proba: Za svaku seriju određivanja uraditi slepu probu koristeći samo reagense i rastvarače u količinama i odnosima koji se koriste u ekstrakciji (citratni rastvor i slično) i uzeti u obzir pri izračunavanju krajnjeg rezultata.

6.8. Potvrda: Izvršiti određivanje koristeći alikvotni deo rastvora kalijum dihidrogen fosfata koji sadrži 0,01 g P2O5.

7) Izražavanje rezultata

Ako se za ispitivanje koriste razblaženja data u Tabeli 2. primenjuju se sledeće formule:

(%) P u đubrivu = (A - a) F‘ ili (%) P2O5 u đubrivu = (A - a) F,

gde je:

A - masa u gramima hinolin fosfomolibdata;

a - masa u gramima hinolin fosfomolibdata korišćenog za slepu probu;

F i F'; - konverzioni fatori (vidi Tabelu 2.).

Kada se uzimaju druga razblaženja od onih koja su navedena u Tabeli 2 primenjuju se sledeće formule:

(%) P u đubrivu = [(A - a) x f’ x D x 100] / M,

ili

(%) P u đubrivu = [(A - a) x f x D x 100] / M,

gde je:

f i f‘ - konverzioni faktori za hinolin fosfomolibdat u P2O5 = 0,032074 (f) ili u P=0,013984 (f');

D - faktor razblaženja;

M - masa u gramima korišćenog uzorka.

Metoda br. 3.3. Određivanje ekstrahovanog fosfora spektrofotometrijski

Sadržaj fosfora spektrofotometrijskom metodom određuje se prema standardu SRPS.H.B8.292 - Veštačka đubriva: Određivanje sadržaj fosfora rastvorljivog u 2%-tnoj limunskoj kiselini - Spektrofotometrijska metoda, 1986.

Ovaj standard se, osim ekstrakcije u 2% limunskoj kiselini, koristi i kod određivanja fosfora ekstrahovanog u svim ekstracionim medijumima.

Metoda br. 4. ISPITIVANJE SADRŽAJA KALIJUMA

Metoda br. 4.1. Određivanje sadržaja kalijuma rastvorljivog u vodi

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje kalijuma rastvorljivog u vodi, a primenjuje se na sva prosta i složena kalijumova đubriva utvrđena propisom kojim se uređuje razvrstavanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.

2) Princip ispitivanja

Kalijum se u uzorku ispituje rastvaranjem u vodi. Nakon eliminacije ili fiksiranja supstanci koje mogu ometati kvantitativno određivanje, kalijum se taloži u blago alkalnoj sredini u obliku kalijum-tetrafenilborata.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda;

3.2. formaldehid - bistar rastvor formaldehida, 25 - 35%;

3.3. kalijum hlorid p.a;

3.4. rastvor natrijum-hidroksida bez kalijuma:10 mol/l;

3.5. rastvor indikatora fenoftaleina, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,5 g fenoftaleina u etanolu 90% i dopuniti do zapremine od 100 ml;

3.6. EDTA rastvor, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 4 g dihidrirane dinatrijum soli etilen-di-amino tetra-sirćetne kiseline u vodi, u normalnom sudu od 100 ml, dopuniti do zapremine suda i promešati; reagens skladištiti u plastičnoj ambalaži;

3.7. rastvor TPBK - natrijum tetrafenilboraksa, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 32,5 g natrijum tetrafenilboraksa u 480 ml vode, dodati 2 ml rastvora natrijum-hidroksida (3.4.) i 20 ml rastvora magnezijum-hlorida (100 g/l MgCl x 6H2O), mešati 15 minuta i filterirati kroz fini filter; reagens skladištiti u plastičnoj ambalaži;

3.8. tečnost za ispiranje, koja se priprema na sledeći način: razblažiti 20 ml NTFB rastvora (3.7.) i dopuniti vodom do 1000 ml;

3.9. bromna voda: zasićeni rastvor broma u vodi.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. normalni sud od 1000 ml;

4.2. čaša od 250 ml;

4.3. lončić za filtriranje poroznosti 5-20 µm;

4.4. sušnica podešena na 120°C (±10°C);

4.5. desikator.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: U slučaju kalijumovih soli uzorak mora biti fino samleven tako da se dobije reprezentativan uzorak za ispitivanje. Za ove proizvode mora biti korišćen Metod 1.6. (a). Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak: Izmeriti 10 g pripremljenog uzorka sa tačnošću 0,001 g (5 g za kalijumove soli koje sadrže više od 50 % kalijum oksida). Staviti uzorak u sud od 600 ml sa otprilike 400 ml vode. Dovesti do ključanja i ostaviti da ključa 30 minuta. Ohladiti, kvantitativno preneti u sud od 1000 ml, dopuniti do zapremine suda, promešati i filtrirati u suv sud. Odbaciti prvih 50 ml filtrata (videti tačku 6.6).

6.2. Priprema alikvotnog dela za taloženje: Preneti pipetom meru filtrata koji sadrži 25 do 50 mg kalijuma (videti Tabelu 3.) i staviti ga u sud od 250 ml. Potrebno je dopuniti do 50 ml zapremine suda vodom. Dodati 10 ml EDTA rastvora (3.6.), nekoliko kapi rastvora fenoftaleina (3.5.) i mešati. Dodati, kap po kap, rastvor natrijum-hidroksida (3.4.) dok ne pocrveni, a zatim još par kapi natrijum-hidroksida da bi se osigurao višak (obično je 1 ml NaOH dovoljan da se uzorak neutrališe i osigura višak).

Da bi se odstranio veći deo amonijaka (videti tačku 6.6. Napomena b) polako zagrevati 15 minuta. Ako je potrebno, dodati vodu kako bi se ostvarila zapremina od 60 ml.

Dovesti rastvor do ključanja, skloniti sud sa toplote i dodati 10 ml formaldehida (3.2.). Dodati nekoliko kapi fenoftaleina i potom, ako je potrebno, još natrijum-hidroksida dok se ne pojavi izrazita crvena boja. Prekriti sud sa sahatnim staklom i staviti ga u parno kupatilo 15 minuta.

6.3. Merenje suda: Osušiti sud sa filterom (4.3.) do konstantne mase (oko 15 minuta) u peći na 120°C (±10°C) (4.4). Kada se ohladi u desikatoru izmeriti ga.

6.4. Taloženje: Skloniti sud iz parnog kupatila, mešati dodavajući kap po kap 10 ml rastvora natrijum tetra fenilboraksa. Ovo dodavanje traje oko 2 minute. Sačekati najmanje 10 minuta pre filterisanja.

6.5. Filtriranje i pranje: Filterisati ispod vakuma u izmeren sud, isprati sud sa tečnošću za pranje (3.8.) isprati talog tri puta tečnošću za pranje (ukupno 60 ml tečnosti za pranje) i dva puta 5 do 10 ml vode. Temeljno osušiti talog.

6.6. Sušenje i merenje: Obrisati spolja sud sa filter papirom. Staviti ga u peć sat i po vremena na temperaturi od 120°C. Potom ga ohladiti u desikatoru do sobne temperature i brzo izmeriti.

Napomene:

(a) Ako je filtrat tamne boje, preneti pipetom meru koja sadrži najviše 100 mg K2O i staviti ga u sud od 100 ml, dodati bromnu vodu i dovesti do ključanja da bi se eliminisao suvišni brom. Nakon hlađenja dopuniti do zapremine, filterisati i kvantitativno odrediti kalijum u tačno određenoj uzetoj meri filtrata.

(b) Ukoliko je amonijačni N prisutan u maloj količini ili nije prisutan uopšte nema potrebe za 15 minutnim ključanjem

6.7. Alikvotni delovi koji se uzimaju i konverzioni faktori: videti Tabelu 3.

6.8. Slepa proba: Za svaku seriju određivanja izvesti slepu probu koristeći reagense u meri korišćenoj u analizi i uzeti ih u obzir prilikom računanja krajnjih rezultata.

6.9. Provera: Da bi se kontrolisala metoda ispitivanja, odrediti alikvote vodenog rastvora NaCl, koji sadrži najviše 40 mg K2O.

Tabela 3.

% K2O5
u đubrivu

% K u đubrivu

Masa uzorka za ispitivanje (g)

Uzorak rastvora ekstrakta za razblaživanje (ml)

Razblaženje (ml)

Alikvotni deo koji se uzima kao uzorak za taloženje
(ml)

Faktor
konverzije
F

Faktor
konverzije
F'

	% K2O
	g TPBK

	% K2O
	g TPBK

5 -10

4,2-8,3

26,280

21,812

10 - 20

8,3-16,6

52,560

43,624

20-50

16,6-41,5

{	ili - ili 50

250

10
25

131,400
131,400

109,060
109,060

>50

>41,5

{	ili - ili 50

-
250

10
50

262,800
262,800

218,120
218,120

7) Izražavanje rezultata

Ako se za ispitivanje koriste uzorci i razblaženja data u Tabeli 3. primenjuju se sledeće formule:

(%) K2O u đubrivu = (A - a) x F ili (%) K u đubrivu = (A - a) x F′,

gde je:

A - masa, u gramima, taloga iz uzorka;

a - masa, u gramima taloga iz slepe probe;

F i F′ - faktori (videti Tabelu 3.).

Kada se uzimaju drugi uzorci i razblaženja od onih koja su navedena u Tabeli 3. primenjuju se sledeće formule:

K2O u đubrivu = [(A - a) x f x D x 100] / M,

ili

K u đubrivu = [(A - a) x f′ x D x 100] / M,

gde je:

f - konverzioni faktor, KTPB u K20 = 0,1314;

f′ - konverzioni faktor KTPB u K = 0,109;

D - faktor razblaženja;

M - masa, u gramima, uzorka za ispitivanje.

Metoda br. 4.2. Određivanje sadržaja kalijuma plamenofotometrijskom metodom

Određivanje sadržaja kalijuma plamenofotometrijskom metodom vrši se prema standardu SRPS H.B8.294 - Veštačka đubriva: Određivanje sadržaja kalijuma - Plamenofotometrijska metoda, 1986.

Metoda br. 5. ISPITIVANJE VLAGE

Ispitivanje vlage vrši se prema sledećim standardima:

- SRPS ISO 8190 - Čvrsta đubriva: Određivanje sadržaja vlage - Gravimetrijska metoda sušenjem na 105°C (±2°C), 1997, ili

- SRPS ISO 8189 - Čvrsta đubriva: Određivanje sadržaja i vlage - Gravimetrijska metoda sušenjem pod smanjenim pritiskom, ili

- SRPS H.B8.299 - Veštačka đubriva: Određivanje sadržaja vode - Metoda po Karl-Fisheru, 1986.

Metoda br. 6. ISPITIVANJE SADRŽAJA HLORA

Metoda br. 6.1. Određivanje hlorida u odsustvu organskog materijala

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje hlorida u odsustvu organske materije, a primenjuje se na sva đubriva koja ne sadrže organski materijal.

2) Princip ispitivanja

Hloridi, rastvoreni u vodi, se talože u kiseloj sredini suviškom standardnog rastvora srebro nitrata. Suvišak se titriše sa rastvorom amonijum tiocijanata u prisustvu fero amonijum sulfata - Volhardova (Volhard) metoda.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. destilovana ili demineralizovana voda bez hlorida;

3.2. nitrobenzen ili dietil-etar;

3.3. azotna kiselina: 10 mol/l;

3.4. rastvor indikatora, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 40 g gvožđe-amonijum sulfata [Fe2(SO4)3 x (NH4)2SO4 x 24H20] u vodi i dopuniti do jednog litra;

3.5. standardni rastvor srebro-nitrata: 0,1 mol/l, koji se priprema na sledeći način: ova so je higroskopna i ne može se sušiti bez rizika od razgradnje, zbog toga je preporučljivo da se izmeriti oko 9 g, rastvori u vodi i dopuni vodom do jednog litra; Podesiti na 0,1 mol/l jačine titracijom AgNO3 0,1 mol/l.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. rotaciona mućkalica (35-40 okretaja u minutu);

4.2. birete;

4.3. normalni sud od 500 ml;

4.4. erlenmejer od 250 ml.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak i priprema rastvora: U sud od 500 ml, sa tačnošću 0,001 g, izmeriti 5 g uzorka i dodati 450 ml vode. Mućkati pola sata na rotacionoj mućkalici (5.1.), dopuniti do 500 ml sa destilovanom vodom, promešati i filtrirati u čašu.

6.2. Određivanje: Uzeti alikvot filtrata koji sadrži ne više od 0,150 g hlorida. Na primer 25 ml (0,25 g), 50 ml (0,5 g) ili 100 ml (1 g). Ako je uzeti uzorak manji od 50 ml neophodno je dopuniti do zapremine od 50 ml sa destilovanom vodom. Dodati 5 ml azotne kiseline 10 mol/l (3.3.), 20 ml rastvora indikatora (3.4.) i dve kapi standardnog rastvora amonijum-tiocijanata. Ovaj reagens se uzima biretom podešenom na nula. Sa biretom zatim dodati standardni rastvor srebro-nitrata (3.5.) do suviška od 2 do 5 ml. Dodati 5 ml nitrobenzena ili 5 ml dietil-etra (3.2.) i dobro promućkati da bi se stvorio talog. Titrirati višak srebro-nitrata sa amonijum-tiocijanatom 0,1 mol/l (3.6.) do pojave crveno-braon boje, koja ostaje nakon blagog mućkanja suda.

Napomena: Nitrobenzen ili dietil-etar (ali pre svega nitrobenzen) sprečava reakciju srebro-hlorida sa tiocijanatnim jonima. Na ovaj način se dobija jasna promena boje.

6.3. Slepa proba: Uraditi slepu probu (bez uzorka) pod istim uslovima i uzeti je u obzir prilikom izračunavanja.

6.4. Provera: Pre određivanja, proveriti tačnost metode koristeći alikvotni deo sveže pripremljenog rastvora kalijum-hlorida, tako da ovaj deo sadrži poznatu količinu hlorida, reda veličine 100 mg.

7) Izražavanje rezultata

Rezultati ispitivanja se izražavaju kao procenat hlorida sadržanog u uzorku za ispitivanje.

Procenat hlorida (Cl) se izračunava na sledeći način:

(%) hlorida = 0,003546 x [(Vz - Vcz) - (Va - Vca) x 100] / M,

gde je:

Vz - mililitri srebro-nitrata 0,1 mol/l,

Vcz - mlilitri srebro-nitrata 0,1 mol/l, korišćenih u slepoj probi;

Va - mililitri amonijum-tiocijanata 0,1 mol/l;

Vca - mililitri amonijum-tiocijanata 0,1 mol/l, korišćenih u slepoj probi;

M - masa uzetog uzorka (6.2.) u gramima.

Metoda br. 7. ISPITIVANJE FINOĆE MLEVENJA

Metoda br. 7.1. Ispitivanje finoće mlevenja (suvi postupak)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje finoće mlevenja, a primenjuje na sve vrste đubriva za koja je finoća mlevenja propisana. Koriste se sita sa veličinom otvora od 0,620 mm i 0,160 mm.

2) Princip ispitivanja

Mehaničkom tresilicom sa serijom sita određuje se količina proizvoda sa veličinom granula većom od 0,630 mm i sa veličinom granula između 0,160 i 0,630 mm i izračunava se % finoće mlevenja.

3) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. mehanička tresilica za sita;

4.2. sita standardnih veličina (prečnika 20 cm i 5 cm visine), sa veličinom otvora od 0,160 i 0,630 mm sa posudom za sakupljanje (dno).

4) Postupak

Izmeriti 50 g uzorka, sa tačnošću 0,05 g. Staviti dva sita i dno (posudu za sakupljanje) na tresilicu (3.1.), pri čemu sito sa većim otvorima staviti na vrh. Staviti uzorak za ispitivanje na vrh. Prosejavati 10 minuta i ukloniti deo sakupljen na dnu. Prosejavanje ponoviti i posle jednog minuta proveriti da količina sakupljena na dnu nije veća od 250 mg. Ponoviti proces (svaki put za jedan minut) dok sakupljena količina ne bude ispod 250 mg. Izmeriti zaostalu količinu materijala na oba sita zasebno.

5) Izražavanje rezultata

(%) finoće na situ sa otvorima 0,630 mm = (50 - M1) x 2,

(%) finoće na situ sa otvorima 0,160 mm = [50 - (M1 + M2)] x 2,

gde je:

M1 - masa, u gramima, ostatka na situ sa otvorima od 0,630 mm;

M2 - masa, u gramima, ostatka na situ, sa otvorima od 0,160 mm.

Ostatak sa sita 0,630 mm otvora je već eliminisan.

Rezultati izračunavanja se zaokružuju na najbližu jedinicu.

Metoda br. 7.2. Ispitivanje finoće mlevenja mekih sirovih fosfata (mokri postupak)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ispitivanje finoće mlevenja mekih sirovih fosfata.

2) Princip ispitivanja

Koristi se vlažno prosejavanje, jer kod uzoraka sa sitnim veličinama čestica može doći do aglomeracije, čime je suvo prosejavanje otežano.

3) Reagensi: Za ispitivanje je neophodan 1% rastvor natrijum-heksametafosfata.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. sita standardnih veličina (prečnika 20 cm i 5 cm visine), sa veličinom otvora od 0,630 i 0,125 mm sa posudom za sakupljanje (dno);

4.2. stakleni levak prečnika 20 cm sa postoljem;

4.3. čaša od 250 ml;

4.4. sušnica.

5) Metoda ispitivanja

5.1. Uzorkovanje: Izmeriti 50 g uzorka, sa tačnošću 0,05 g. Oprati obe strane sita vodom i postaviti sito sa otvorima od 0,125 mm iznad sita sa otvorima od 0,063 mm.

5.2. Procedura: Postaviti ispitivani uzorak na vrh sita. Prosejavati ispod slabog mlaza hladne vode (može se koristiti i voda iz slavine) sve dok voda ne bude praktično čista. Obratiti pažnju da mlaz vode bude takav da se donje sito nikada ne puni vodom. Kada ostatak na gornjem situ izgleda manje-više konstantan, skloniti sito i staviti ga na sud za sakupljanje. Nastaviti vlažno prosejavanje na donjem situ par minuta, dok voda koja protiče ne bude skoro čista. Zameniti sito sa otvorima od 0,125 mm sa sitom sa otvorima od 0,063 mm. Prebaciti sav talog iz posude za sakupljanje na gornje sito i ponovo prosejati pod slabim mlazom vode sve dok voda ponovo ne postane čista. Kvantitativno preneti svaki od ostataka u različite čaše pomoću levka. Suspendovati svaki talog puneći čaše sa vodom. Ostaviti da stoji oko jedan minut i odliti (dekantovati) što je više moguće vode. Čaše ostaviti u sušnici dva sata na temperaturi od 150°C. Čaše ostaviti da se ohlade, četkom odvojiti ostatke i izmeriti ih.

6) Izražavanje rezultata

Rezultati izračunavanja se zaokružuju na najbližu jedinicu.

(%) finoće na situ sa otvorima 0,125 mm = (50 - M1) x 2,

(%) finoće na situ sa otvorima 0,063 mm = [50 - (M1 + M2)] x 2,

gde je:

M1 - masa, u gramima, ostatka na situ sa otvorima od 0,125 mm;

M2 - masa, u gramima, ostatka na situ, sa otvorima od 0,630 mm.

7) Napomena

Ako se primeti prisustvo grudvica nakon prosejavanja, ispitivanje treba ponoviti na sledeći način: polako sipati 50 g uzorka u litarski sud koji sadrži 500 ml rastvora natrijum-heksametafodfata neprekidno mešajući. Sud zatvoriti i snažno promućkati rukom da bi se grudvice razbile. Preneti celu suspenziju na gornje sito i sud temeljno oprati. Nastaviti ispitivanje kao što je opisano u tački 5.2.

Metoda br. 8. ISPITIVANJE SADRŽAJA SEKUNDARNIH HRANLJIVIH ELEMENATA

Metoda br. 8.1. Ekstrakcija ukupnog kalcijuma, ukupnog magnezijuma, ukupnog natrijuma i ukupnog sumpora u obliku sulfata

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak ekstrakcije ukupnog kalcijuma, ukupnog magnezijuma, ukupnog natrijuma i ukupnog sumpora u obliku sulfata, tako da isti ekstrakt može biti korišćen za određivanje svakog elementa.

Ova metoda se primenjuje na đubriva u kojima se deklariše ukupni kalcijum, ukupni magnezijum, ukupni natrijum i ukupni sumpor u obliku sulfata.

2) Princip ispitivanja: Rastvaranje ključanjem u razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini.

3) Reagensi: Za ispitivanje je neophodna razblažena hlorovodonična kiselina, koja se priprema na sledeći način: jedna zapremina hlorovodonične kiseline (d20=1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode.

4) Laboratorijska oprema: Neophodna je električna grejna ploča sa mogućnošću podešavanja temperature.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor u obliku sulfata ekstrahuju se iz 5 g uzorka za ispitivanje izmerenih sa tačnošću od 1 mg. Ako đubrivo sadrži više od 15% sumpora (S) tj. 37,5% SO3 i više od 18,8% kalcijuma (Ca) tj. 26,3% CaO ekstrakcija kalcijuma i sumpora se vrši na uzorku za ispitivanje u količini od 1 g, izmerenog sa tačnošću od 1 mg. Izmereni uzorak se stavlja u čašu od 600 ml.

6.2. Priprema rastvora: Dodati oko 400 ml vode i ako uzorak sadrži značajne količine karbonata pažljivo, u malim količinama, dodavati 50 ml razblažene hlorovodonične kiseline. Dovesti do ključanja i ostaviti da ključa 30 minuta. Ostaviti da se ohladi uz povremeno mešanje. Kvantitativno preneti u normalni sud od 500 ml. Dopuniti vodom do oznake i promućkati. Propustiti kroz suvi filter u suvi sud, odbacujući prvi deo. Filtrat mora biti potpuno bistar. Ukoliko se ne pristupa odmah ispitivanju neophodno je normalni sud odmah zatvoriti zatvaračem.

Metoda br. 8.2. Ekstrakcija ukupnog sumpora prisutnog u različitim oblicima

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak ekstrakcije ukupnog sumpora u elementarnom obliku i/ili u drugim hemijskim kombinacijama.

Ova metoda se primenjuje na đubriva u kojima se deklariše ukupni sumpor u različitim oblicima (elementarnom, tiosulfatnom, sulfitnom, sulfatnom).

2) Princip ispitivanja

Elementarni sumpor se u alkalnoj sredini prevodi u polisulfide i tiosulfate, a oni se, zajedno sa bilo kojim sulfitom koji može biti prisutan, oksiduju vodonik-peroksidom. Različiti oblici sumpora na taj način prevode se u sulfate, koji se određuju taloženjem sa barijum-sulfatom (videti Metodu br. 8.9.).

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se priprema na sledeći način: jedna zapremina hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. rastvor natrijum-hidroksida (NaOH), minimum 30% (d20 = 1,33 g/ml);

3.3. rastvor vodonik-peroksida, 30% w/w;

3.4. vodeni rastvor barijum-hlorida (BaCl2 x H2O), 122 g/l.

4) Laboratorijska oprema: Neophodna je električna grejna ploča sa mogućnošću podešavanja temperature.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Izmeriti količinu đubriva koja sadrži između 80 i 350 mg sumpora (S) ili 200 i 875 mg SO3, sa tačnošću od 1 mg. Po pravilu, kada je sadržaj sumpora manji od 15% meri se 2,5 g uzorka. Uzorak staviti u čašu od 400 ml.

6.2. Oksidacija: Dodati 20 ml rastvora natrijum-hidroksida (3.2.) i 20 ml vode. Čašu pokriti sahatnim staklom. Staviti da ključa 5 minuta na električnoj grejnoj ploči. Skloniti je sa ploče. Mlazom vrele vode skinuti sumpor koji se zalepio za zidove čaše i ostaviti da ključa 20 minuta. Ostaviti potom da se ohladi. Dodati, u porcijama od po 2 ml, vodonik-peroksid (3.3.) dok ne dođe do reakcije. Potrebno je oko 6-8 ml vodonik-peroksida. Ostaviti da se oksiduje jedan sat, potom staviti da ključa pola sata. Ostaviti da se ohladi.

6.3. Priprema rastvora: Dodati oko 50 ml vode i 50 razblažene hlorovodonične kiseline (3.1.). U zavisnosti od sadržaja sumpora postupak je sledeći:

- Ako je sadržaj sumpora (S) manji od 5%: filtrirati u čašu od 600 ml. Ostatak na filter papiru isprati nekoliko puta hladnom vodom. Nakon ispiranja proveriti prisutnost sulfata u poslednjim kapima filtrata koristeći rastvor barijum-hlorida (3.4.). Filtrat mora biti potpuno bistar. Sulfati se određuju iz ukupnog filtrata po Metodi br. 8.9;

- Ako je sadržaj sumpora (S) veći od 5%: kvantitativno preneti u normalni sud od 250 ml, dopuniti do oznake vodom i promućkati. Filtrirati kroz suv filter papir u suv sud. Filtrat mora biti potpuno bistar. Ako se rastvor ne koristi sud odmah zatvoriti. Sulfati se određuju iz alikvotnog dela rastvora taloženjem u obliku barijum-sulfata (Metoda br. 8.9.).

Metoda br. 8.3. Ekstrakcija vodorastvorljivog kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i sumpora (u obliku sulfata)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak ekstrakcije vodorastvorljivog kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i sumpora u obliku sulfata, tako da isti ekstrakt može biti korišćen za određivanje svakog elementa.

Ova metoda se primenjuje isključivo na đubriva u kojima se deklariše vodorastvorlji kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor u obliku sulfata.

2) Princip ispitivanja: Hranljivi elementi se rastvaraju u ključaloj vodi.

3) Reagensi

Za ispitivanje je neophodna destilovana ili demineralizovana voda ujednačenog kvaliteta.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je električna grejna ploča sa mogućnošću podešavanja temperature.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: U zavisnosti od sadržaja sumpora i kalcijuma izmeri se:

- 5 g uzorka, sa preciznošću od 1 mg, u slučaju kada đubrivo ne sadrži sumpor (S) ili kada je sadržaj sumpora (S) manji od 3%, odnosno 7,5% SO3, a kada je sadržaj kalcijuma (Ca) manji od 4%, odnosno 5,6% CaO;

- 1 g uzorka, sa preciznošću od 1 mg, u slučaju kada đubrivo sadrži više od 3% sumpora (S) i više od 4% kalcijuma (Ca).

6.2. Priprema rastvora: Dodati približno 400 ml vode i ostaviti da ključa 30 minuta. Ostaviti da se ohladi, povremeno mešajući i kvantitativno preneti u normalni sud od 500 ml. Dopuniti do oznake i promućkati. Filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud. Odbaciti prvi alikvot filtrata. Filtrat mora biti potpuno bistar. Ako se rastvor ne koristi odmah, sud zatvoriti.

Metoda br. 8.4. Ekstrakcija vodorastvorljivog sumpora kada je prisutan u različitim oblicima

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak ekstrakcije vodorastvorljivog sumpora u koji se u đubrivima nalazi u različitim oblicima, a primenjuje se na đubriva u kojima se deklariše vodorastvorlji sumpor-trioksid.

2) Princip ispitivanja

Sumpor se rastvara u hladnoj vodi i prevodi u sulfate oksidacijom vodonik-peroksidom u alkalnoj sredini.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina, koja se priprema na sledeći način: jedna zapremina hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. rastvor natrijum-hidroksida (NaOH), minimum 30% (d20 = 1,33 g/ml);

3.3. rastvor vodonik-peroksida, 30% w/w.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. Štohmanov normalni sud od 500 ml (Stohmann);

4.2. rotaciona mućkalica (35-40 obrtaja u minutu);

4.3. električna grejna ploča sa mogućnošću podešavanja temperature.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: U zavisnosti od sadržaja sumpora i kalcijuma izmeri se:

- 5 g uzorka sa tačnošću od 1 mg, u slučaju kada đubrivo sadrži maksimalno 3% sumpora (S), odnosno 7,5% SO3, a kada je sadržaj kalcijuma (Ca) maksimum 4%, odnosno 5,6% CaO;

- 1 g uzorka sa tačnošću od 1 mg, u slučaju kada đubrivo sadrži više od 3% sumpora (S) i više od 4% kalcijuma (Ca).

6.2. Priprema rastvora: Dodati oko 400 ml vode. Zatvoriti i mućkati 30 minuta na rotaciopoj mućkalici (4.2.). Dopuniti do oznake vodom i promućkati. Filtrirati kroz suv filter papir u suv prihvatni sud. Ako se rastvor ne koristi odmah, sud zatvoriti.

6.3. Oksidacija alikvotnog dela za ispitivanje: Uzeti alikvotni deo ekstrakcionog rastvora koji je maksimalno 50 ml, a koji, ako je to moguće, sadrži između 20-100 mg sumpora (S). Ako je potrebno, dopuniti vodom do 50 ml.

Dodati 3 ml rastvora natrijum-hidroksida (3.2.) i 2 ml rastvora vodonik-peroksida (3.3.). Pokriti sahatnim staklom i ostaviti da polako ključa jedan sat na električnoj grejnoj ploči (4.3.). Nastaviti sa dodavanjem porcija od po 1 ml rastvora vodonik-peroksida sve dok se reakcija odvija (maksimalna količina je 5 ml). Zatim ostaviti da se ohladi.

Skloniti sahatno staklo i oprati ga sa donje strane u čašu. Dodati oko 20 ml razblažene hlorovodonične kiseline (3.1.). Dopuniti do oko 300 ml vodom.

Odrediti sadržaj sulfata u celokupnoj količini oksidovanog rastvora po Metodi br. 8.9.

Metoda br. 8.5. Ekstrakcija i određivanje elementarnog sumpora

Upozorenje:

U ovoj metodi koristi se ugljen-disulfid (CS2) i zbog toga se moraju preduzeti posebne mere predostrožnosti, koje se naročito odnose na:

- skladištenja CS2,

- zaštitne opreme za osoblje,

- profesionalne higijene,

- zaštite od požara i eksplozije,

- rukovanje sa CS2.

Osoblje laboratorije mora biti dobro obučeno osoblje, a laboratorija odgovarajuće opremljena.

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak ekstrakcije i određivanja sadržaja elementarnog sumpora, a primenjuje se na đubriva u kojima se ukupni sumpor deklariše u elementarnom obliku.

2) Princip ispitivanja

Nakon uklanjanja rastvorljivih komponenata, elementarni sumpor se ekstrakuje ugljen-disulfidom, a iz rastvora se određuje gravimetrijski.

3) Reagensi: Za ispitivanje je neophodan ugljen disulfid.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. ekstrakcioni sud od 100 ml sa šlifovanim staklenim čepom;

4.2. Soksletova (Soxhlet) aparatura, sa odgovarajućim filter elementima;

4.3. rotacioni vakuum uparivač;

4.4. električna sušnica, sa ventilatorom, podešena na 90°C (±2°C);

4.5. porcelanske Petri šolje, prečnika 5 do 7 cm, maksimalno 5 cm visine;

4.6. električna grejna ploča sa mogućnošću podešavanja temperature.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Izmeri se 5 do 10 g uzorka, sa tačnošću od 1 mg, i stavi u naprstak Soksletove aparature (4.2.).

6.2. Ekstrakcija sumpora: Oprati pažljivo elemente aparature vrelom vodom kako bi se otklonile sve rastvorljive komponente. Sušiti u sušnici na 90°C (4.4.) najmanje jedan sat. Staviti filter u Soksletovu aparaturu (4.2). Staviti par staklenih kuglica u ekstrakcioni sud (4.1) na aparaturi i izmeriti (P0), a zatim dodati 50 ml ugljen-disulfida. Povezati aparaturu i ostaviti da se elementarni sumpor ekstrakuje 6 sati. Isključiti grejanje i nakon hlađenja rastaviti aparaturu. Povezati sud na rotacioni uparivač (4.3) i uparavati dok se sadržaj suda ne pretvori u sunđerastu masu. Osušiti sud u sušnici na 90°C (4.4.). Obično je potreban jedan sat dok se ne dobije konstantna masa (P1).

6.3. Određivanje čistoće elementarnog sumpora: Određene supstance mogu biti ekstrakovane ugljen-disulfidom u isto vreme kada i elementarni sumpor. Čistoća elementarnog sumpora se određuje na sledeći način: sadržaj suda se homogenizuje što potpunije, izmeri se 2-3 g, sa tačnošću od 1 mg (n). Prenese u Petri šolju (4.5). Izmeri se Petri šolja sa sadržajem (P2). Staviti Petri šolju na električnu grejnu ploču (4.6), podesiti temperaturu koja ne prelazi 220°C tako da ne dođe do sagorevanja sumpora. Nastaviti sublimaciju tokom tri ili četiri sata dok se ne dobije konstantna masa (P3).

Napomena: Za neka đubriva možda nije potrebno odrediti čistoću sumpora. U tom slučaju izostaviti tačku 6.2.

7) Izražavanje rezultata

Procenat elementarnog sumpora (S) u đubrivu izračunava se na sledeći način:

(%) nečistog S u đubrivu = [(P1 - P0) / m] x 100,

(%) čistoće ekstrahovanog S = [(P2 - P1) / n] x 100,

(%) čistog S u đubrivu = [(P1 - P0) x (P2 - P3) / (m x n)] x 100,

gde je:

m - masa uzorka đubriva, u gramima;

P0 - masa Soksletovog suda, u gramima;

P1 - masa Soksletovog suda i nečistog sumpora posle sušenja;

n - masa nečistog sumpora za prečišćavanje, u gramima;

P2 - masa Petri šolje,

P3 - masa Petri šolje posle sublimacije sumpora, u gramima.

Metoda br. 8.6. Manganometrijsko određivanje ekstrakovanog kalcijuma praćeno taloženjem u obliku oksalata

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje kalcijuma u ekstraktu đubriva, a primenjuje se na đubriva u kojima se deklariše ukupni i/ili vodorastvorljivi kalcijum.

2) Princip ispitivanja

Taloženje kalcijuma sadržanog u alikvotnom delu ekstrakcionog rastvora u obliku oksalata, koji se određuje titracijom kalijum-permanganatom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina: jedna zapremina hlorovodonične kiseline (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblažena sumporna kiselina (1:10): jedna zapremina sumporne kiseline (d20 = 1,84 g/ml) na deset zapremina vode;

3.3. razblaženi rastvor amonijaka (1:1): jedna zapremina rastvora amonijaka (d20 = 0,88 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.4. zasićeni rastvor amonijum-oksalata [(NH4)2C2O4 x H2O] na sobnoj temperaturi (oko 40g/l);

3.5. rastvor limunske kiseline, 30 % (m/v);

3.6. rastvor amonijum hlorida, 5 % (m/v);

3.7. rastvor bromotimol plavog u 95% etanolu, 0,1 % (m/v);

3.8. rastvor bromokrezola zelenog u 95 % etanolu, 0,04 % (m/v);

3.9. standardni rastvor kalijum permanganata 0,02 mol/l.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. levak sa sinterovanim staklom poroznosti 5-20 µ;

4.2. vodeno kupatilo.

5) Priprema alikvota za ispitivanje

Koristeći pipetu uzeti alikvotni deo ekstrakcionog rastvora dobijenog po Metodi br. 8.1. ili 8.3, a koji sadrži 15-50 mg kalcijuma (odnosno 21-70 mg CaO). Ovaj alikvot označiti kao V2. Sipati u čašu od 400 ml. Ako je potrebno, neutralisati sa nekoliko kapi rastvora amonijaka (3.3.) sve dok se boja indikatora (3.7.) ne promeni iz zelene u plavu. Dodati 1 ml rastvora limunske kiseline (3.5.) i 5 ml rastvora amonijum-hlorida (3.6.).

6) Taloženje kalcijum-oksalata

Dodati oko 100 ml vode. Zagrejati do ključanja, dodati 8 do 10 kapi rastvora indikatora (3.8) i polako 50 ml vrućeg rastvora amonijum-oksalata (3.4). Ukoliko dođe do formiranja taloga, rastvoriti dodatkom par kapi hlorovodonične kiseline (3.1). Neutralizovati polako sa rastvorom amonijaka (3.3) dok pH, uz neprekidno mešanje, ne bude između 4,4 i 4,6 (prelazak indikatora 3.8. iz zelenog u plavo). Staviti sud u ključalo vodeno kupatilo (4.2) oko 30 minuta. Skloniti sud iz kupatila, ostaviti da stoji jedan sat i filtrirati ga kroz sud (4.1).

7) Titracija taloga oksalata

Prati čašu i sud sa filterom sve dok se ne otkloni sav suvišan amonijum-oksalat (ovo može biti provereno odsustvom hlorida u vodi od ispiranja). Staviti sud sa filterom u čašu od 400 ml i rastvoriti talog sa 50 ml vruće sumporne kiseline (3.2). Dodati u čašu vode da bi se dobila zapremina od oko 100 ml. Dovesti do temperature od 70 do 80°C i titrirati, kap po kap, rastvorom kalijum-permanganata (3.9) sve dok se ružičasta boje ne bude postojana najmanje jedan minut. Zapreminu utrošenog rastvora označiti sa n.

8) Izražavanje rezultata

Sadržaj kalcijuma (Ca) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Ca (%) = n x 0,2004 x (t / 0,02) x [V1 x (V2 x m)],

gde je:

n - mililitari utrošenog kalijum-permanganata;

m - masa uzorka, u gramima;

V2 - zapremina alikvotnog dela, u mililitrima;

V1 - zapremina ekstrakovan kalijum-og rastvora u ml, u mililitrima;

t - koncentracija rastvora permanganata u mol/l.

Sadržaj kalcijum-oksida (CaO) se izračunava na sledeći način: CaO(%) = Ca (%) x 1,400.

Metoda br. 8.7. Određivanje magnezijuma atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje magnezijuma u ekstraktu đubriva, a primenjuje se na ekstrakte đubriva dobijene po Metodi br. 8.1. i Metodi br. 8.3. u kojima je deklariše ukupni magnezijum i/ili vodorastvorljivi magnezijum, sa izuzetkom sledećih đubriva na koje se primenjuje Metoda br. 8.8:

- kajzerit;

- magnezijum sulfat;

- rastvor magnezijum sulfata;

- kajzerit sa kalijum sulfatom.

2) Princip ispitivanja: Određivanje magnezijuma atomskom apsorpcionom spektrometrijom nakon odgovarajućeg razblaživanja ekstrakta.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. rastvor hlorovodonične kiseline, 1 mol/l;

3.2. rastvor hlorovodonične kiseline, 0,5 mol/l;

3.3. standardni rastvor magnezijuma, 1,00 mg/ml, za čije testiranje je odgovorna laboratorija, a koji se može pripremiti na jedan od sledećih načina:

3.3.1. rastvoriti 1,013 g magnezijum-sulfata (MgSO4 x 7H2O) u 0,5 mol/l rastvor hlorovodonične kiseline (3.2.), ili

4.3.2. izmeriti 1,658 g magnezijum-oksida (MgO), prethodno ižarenog, da bi se odstranili svi tragovi karbonata. Staviti u čašu sa 100 ml vode i 120 ml 1 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1). Kada se rastvori, preneti kvantitativno u normalni sud od 1000 ml. Dopuniti vodom do oznake i promućkati, ili

4.3.3. komercijalni standardni rastvor;

3.4. rastvor stroncijum-hlorida, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 75 g stroncijum-hlorida (SrCl2 x 6H2O) u rastvoru hlorovodonične kiseline (3.2.) i dopuniti sud od 500 ml do oznake sa istim rastvorom kiseline.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. atomski apsorpcioni spektrometar opremljen sa magnezijumovom lampom podešenom na 285,2 nm;

4.2. vazdušno-acetilenski gorionik.

5) Priprema uzorka: Videti Metodu br. 81. i Metodu br. 8.3.

6) Postupak

6.1. Ako đubrivo ima deklarisan sadržaj magnezijuma (Mg) više od 6% (odnosno 10% MgO), uzeti 25 ml (V1) ekstrakcionog rastvora (6.). Preneti u normalni sud od 100 ml i dopuniti do oznake vodom i promućkati. Faktor razblaženja je D1 = 100/V1.

6.2. Koristeći pipetu uzeti 10 ml ekstrakcionog rastvora (6.) ili rastvora (6.1), preneti u normalni sud od 200 ml. Dopuniti do oznake 0,5 mol/l rastvorom hlorovodoničnom kiselinom i promućkati. Faktor razblaženja je 200/10.

6.3. Razblažiti ovaj rastvor (6.2.) sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodoničnom kiselinom (3.2.) da bi se dobila koncentracija u optimalnom radnom polju spektrometra (4.1). V2 je zapremina uzorka u 100 ml. Faktor razblaženja je D2 = 100/V2. Krajnji rastvor treba da sadrži 10% rastvora stroncijumhlorida (3.4).

6.4. Priprema slepe probe: Pripremiti slepu probu ponavljanjem celog postupka ekstrakcije (Metoda br. 8.1. ili Metoda br. 8.3), izostavljajući samo uzorak đubriva.

6.5. Priprema kalibracionih rastvora: Razblaživanjem standardnog rastvora (3.3) sa 0,5 mol/l hlorovodonične kiseline, pripremiti bar 5 kalibracionih rastvora rastuće koncentracije unutar optimalnog mernog opsega aparature (4.1). Ovi rastvori treba da sadrže 10% rastvora stroncijum-hlorida (3.4).

6.6. Merenje: Podesiti spektrometar (4.1) na talasnu dužinu od 285,2 nm. Usisavati sukcesivno kalibracione rastvore (6.5.), rastvore uzorka (6.3.) i slepu probu (6.4.), isprati instrumenat sa rastvorom koji će biti sledeći meren. Ponoviti ovu operaciju 3 puta. Konstruisati kalibracionu krivu koristeći srednje apsorbance svake kalibracije (6.5.) kao ordinate i odgovarajuće koncentracije magnezijuma u µg/ml kao vrednosti na apscisi. Odrediti koncentraciju magnezijuma u uzorku (6.3.), Xs i slepu probu (6.4.) Xb, na osnovu kalibracione krive.

7) Izražavanje rezultata

Izračunati sadržaj magnezijuma (Mg) ili magnezijum-oksida (MgO) u uzorku u odnosu na kalibracione rastvore, uzimajući u obzir i slepu probu.

Procenat magnezijuma (Mg) u đubrivu je jednak:

Mg (%) = [(Xs - Xb) x D1 x (200/10) x D2 x 500 x 100] / (1000 x 1000 x M),

gde je:

Xs - koncentracija rastvora za analizu zabeležena na kalibracionoj krivi u µg/ml;

Xb - koncentracija slepog rastvora, zabeležena na kalibracionoj krivi, u µg/ml;

D1 - faktor razblaženja kada je rastvor razblažen (6.1.), a jednak je 4 ako je uzeto 25 ml, odnosno jednak je 1 kada rastvor nije razblažen;

D2 - faktor razblaženja je 7.3;

M - masa test uzorka u vreme ekstrakcije.

Procenat magnezijuma-oksida (MgO) u đubrivu je jednak: MgO (%) = Mg (%) / 0,6.

Metoda br. 8.8. Određivanje magnezijuma kompleksometrijski

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje magnezijuma u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ekstrakte đubriva za koje se određuje ukupni magnezijum i/ili vodorastvorljivi magnezijum, i to:

- kalcijum magnezijum nitrat;

- magnezijum nitrat;

- magnezijum sulfonitrat;

- magnezijum amonijum nitrat;

- obogaćena so kainita;

- kalijum hlorid koji sadrži magnezijumove soli;

- kalijum sulfat koji sadrži magnezijumovu so;

- neorganska đubriva sa sekundarnim elementima, koja se odnose na sekundarne elemente.

2) Princip ispitivanja: Magnezijum se rastvara po Metodi br. 8.1. i/ili Metodi br. 8.3. Prva titracija Ca i Mg se vrši sa EDTA u prisustvu Eriohrom crno-T. Druga titracija Ca se vrši sa EDTA u prisustvu kalceina ili kalkon karbonske kiseline, a Mg se određuje iz razlike.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. standardni rastvor magnezijuma 0,05 mol/l, pri čemu 1 ml treba da sadrži 1,216 mg Mg (=2,016 mg MgO), a za čije testiranje koncentracije je odgovorna laboratorija i koji se može pripremiti na jedan od sledećih načina:

3.1.1. rastvoriti 1,232 g magnezijum sulfata (MgSO4.7H2O) u 0,5 mol/l rastvor hlorovodonične kiseline (3.11.) i dopuniti do 100 ml sa istom kiselinom ili

3.1.2. izmeriti 2,016 g magnezijum oksida, prethodno ižarenog kako bi se otklonili svi tragovi karbonata. Staviti u čašu sa 100 ml vode. Mešati uz dodatak oko 120 ml približno 1 mol/l hlorovodonične kiseline (3.12). Nakon rastvaranja kvantitativno preneti u normalni sud od 1000 ml. Dopuniti do oznake i promućkati;

3.2. rastvor EDTA 0,05 mol/l, koji se priprema na sledeći način: izmeriti 18,61 g dinatrijumove soli etilendiaminotetra sirćetne kiseline dihidrata (C10H14N2Na2O8 x 2H2O), staviti je u čašu od 1000 ml i rastvoriti u 600 do 800 ml vode. Kvantitativno preneti rastvor u normalni sud od 1000 ml. Dopuniti do oznake i promućkati. Proveriti rastvor sa standardnim rastvorom (3.1.) uzimajući uzorak od 20 ml i titrirati u skladu sa postupkom opisanim u tački 6.2. Mililitar EDTA rastvora odgovara 1,216 mg Mg (=2,016 mg MgO) i 2,004 mg Ca (=2,804 mg CaO) (videti Napomene 9.1. i 9.6.);

3.3. standardni rastvor kalcijuma 0,05 mol/l, koji se priprema na sledeći način: izmeriti 5,004 g suvog kalcijum-karbonata. Staviti u čašu sa 100 ml vode. Uz postepeno mešanje, dodati oko 120 ml hlorovodonične kiseline 1 mol/l (3.12.). Dovesti do ključanja, da bi se uklonio ugljen-dioksid, ohladiti, kvantitativno preneti u normalni sud od 1000 ml, dopuniti vodom do oznake i promućkati. Proveriti rastvor u odnosu na rastvor EDTA (3.2.) u skladu sa postupkom opisanim u tački 6.3. Mililitar ovog rastvora treba da sadrži 2,004 mg Ca (=2,804 mg CaO) i treba da odgovara mililitaru 0,05 mol/l rastvora EDTA (3.2.);

3.4. indikator kalcein, koji se priprema na sledeći način: pažljivo promešati u avanu jedan gram kalceina sa 100 g natrijum-hlorida. Koristiti 10 mg ove smeše. Indikator menja boju od zelene do narandžaste. Titracija mora biti izvedena do jasne narandžaste bez prisustva zelenih tragova;

3.5. indikator kalkon-karbonska kiselina, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 400 mg kalkon-karbonske kiseline u 100 ml metanola. Ovaj rastvor je stabilan oko četiri nedelje. Koristiti 3 kapi ovog rastvora. Indikator menja boju iz crvene u plavu. Titracija mora biti izvedena do jasne plave boje bez primesa crvene;

3.6. indikator Eriohrom crno-T, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 300 mg eriokrom crnog-T u mešavini 25 ml 1-propanola i 15 ml trietanolamina. Ovaj rastvor je stabilan približno četiri nedelje. Koristiti 3 kapi ovog rastvora. Indikator menja boju iz crvene u plavu. Titracija mora biti izvedena do jasne plave boje, bez primesa crvene. Do promene boje dolazi samo kada je prisutan magnezijum. Ako je potrebno, dodati 1 ml standardnog rastvora (3.1.). Kada su prisutni i kalcijum i magnezijum EDTA prvo formira kompleks sa kalcijumom, a zatim sa magnezijumom. U tom slučaju oba elementa se određuju istovremeno;

3.7. rastvor kalijum-cijanida: vodeni rastvor KCN 2% (ne pipetirati ustima; videti Napomenu 9.7.);

3.8. rastvor kalijum-hidroksida i kalijum-cijanida, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 280 g KOH i 66 g KCN u vodi, dopuniti do jednog litra i promućkati;

3.9. rastvor pufera pH=10,5, koji se priprema na sledeći način: u normalnom sudu od 500 ml rastvoriti 33 g amonijum-hlorida u 200 ml vode, dodati 250 ml amonijaka (d20=0,91 g/ml), dopuniti vodom do oznake i promućkati. Testirati redovno pH rastvora;

3.10. razblažena hlorovodonična kiselina: jedna zapremina HCl (d20=1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.11. rastvor hlorovodonične kiseline približno 0,5 mol/l;

3.12. rastvor hlorovodonične kiseline približno 1 mol/l;

3.13. rastvor natrijum-hidroksida 5 mol/l.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. magnetna ili mehanička mešalica;

4.2. pH-metar.

5) Kontrolni test

Izvesti određivanje na alikvotnom delu rastvora 3.1. i 3.3, tako da je odnos Ca/Mg približno jednak njihovim udelima u analiziranom rastvoru. Na kraju uzeti da su (a) mililitri standardnog rastvora magnezijuma 3.3. i (b-a) mililitri standardnog rastvora 3.1. "(a) i (b)" predstavljaju mililitre EDTA rastvora korišćenog u dve titracije na rastvorima za ispitivanje. Ovaj postupak je ispravan samo ako su rastvori EDTA, kalcijuma i magnezijuma tačno jednaki. Ukoliko to nije slučaj potrebno je načiniti korekcije.

6) Priprema rastvora za analizu: Videti Metodu br. 8.1. i Metodu br. 8.3.

7) Određivanje

7.1. Alikvotni deo uzetog uzorka: Alikvotni deo će, koliko god je to moguće, sadržati između 9 i 18 mg Mg (što odgovara sa 15 do 30 mg MgO).

7.2. Titracija u prisustvu Eriohrom crnog-T: Pipetirati alikvotni deo (7.1.) rastvora za ispitivanje u čašu od 400 ml. Neutralisati višak kiseline 5 mol/l rastvorom natrijum-hidroksida (3.2.), koristeći pH metar. Razblažiti vodom do otprilike 100 ml. Dodati 5 ml pufer rastvora (3.9). pH izmerena pH-metrom mora biti 10,5 ± 0,1. Dodati 2 ml rastvora kalijum-cijanida (3.7) i tri kapi indikatora Erihrom crnog-T (3.6.). Titrirati sa rastvorom EDTA (3.2.). Blago stalno mešati na mešalici (4.1). (videti Napomene 9.2, 9.3. i 9.4.). "b" su mililitri 0,05 mol/l rastvora EDTA.

7.3. Titracija u prisustvu kalceina ili kalkon karbonske kiseline: Odpipetirati alikvotni deo rastvora za ispitivanje jednak onom iz prethodno navedene titracije i staviti ga u čašu od 400 ml. Neutralisati višak kiseline 5 mol/l rastvorom natrijum-hidroksida (3.13.), koristeći pH-metar. Razblažiti vodom do otprilike 100 ml. Dodati 10 ml KOH/KCN rastvora (3.8.) i indikator (3.4. ili 3.5.). Blago promešati na mešalici (4.1.) i titrirati rastvorom EDTA (3.2.) (videti Napomene 9.2, 9.3. i 9.4). "a" su mililitri 0,05 mol/l rastvora EDTA.

8) Izražavanje rezultata

Za đubriva na koja se primenjuje ova metoda (5 g đubriva u 500 ml ekstrakta) procenat sadržaja đubriva je:

MgO (%) u đubrivu = [(b - a) x T] / M,

Mg (%) u đubrivu = [(b - a) x T′] / M,

gde je:

a - mililitri 0,05 mol/l rastvora EDTA korišćenog za titraciju u prisustvu kalcein ili kalkon karbonske kiseline;

b - mililitri 0,05 mol/l rastvora EDTA korišćenog za titraciju u prisustvu Eriohrom crnog-T;

M - masa uzorka sadržana u alikvotnom delu, u gramima;

T - 0,2016 x mol/l EDTA rastvora/0,05 (videti tačku 3.2.);

T′ - 0,1216 x mol/l EDTA rastvora/0,05 (videti tačku 3.2.).

9) Napomene

9.1. Stehiometrijski EDTA - metal odnos u kompleksometrijskim ispitivanjima je uvek 1:1 kakva god da je valenca metala i uprkos činjenici da je EDTA četvorovalentan. Stoga će koncentracija EDTA titracioni rastvor i standardni rastvori uvek biti izražena u molaritetu.

9.2. Kompleksometrijski indikatori su često osetljivi na vazduh. Rastvor može izgubiti boju tokom titracije. U ovom slučaju, mora se dodati jedna ili dve kapi indikatora. Ovo je naročito važno u slučaju Eriohrom crnog-T i kalkon-karbonske kiseline.

9.3. Metal-indikatorski kompleksi su često relativno stabilni i može potrajati dok se boja ne promeni. Poslednje kapi EDTA moraju se zbog toga dodavati polako i dobro je dodati kap 0,05 mol/l rastvora magnezijuma (3.1.) ili kalcijuma (3.3.) kako bi videli da li je već došlo do promene boje. Ovo je posebno važno u slučaju eriohrom-magnezijum kompleksa.

9.4. Promena-nestanak boje indikatora se ne može uočiti kada se posmatra vertikalno, već horizontalno duž rastvora i čaša mora biti postavljena nasuprot bele pozadine na dobro osvetljenom mestu. Takođe, prelazak-nestanak može biti lako zapažen stavljanjem suda na staklo koje je osvetljeno sa donje strane (25 W lampa).

9.5. Ova ispitivanja zahtevaju veliko iskustvo. Zadatak uključuje zapažanje promena boja standardnih rastvora 3.1. i 3.3. Preporučljivo je da određivanje bude urađeno od strane istog laboratorijskog osoblja.

9.6. Ukoliko se koristi EDTA garantovane koncentracije (npr. Titrisol, Normex) može da se izostavi kontrola ekvivalence standardnih rastvora 3.1, 3.2. i 3.3.

9.7. Rastvori koji sadrže kalijum-cijanid ne smeju se ispuštati u kanalizacionu mrežu dok se cijanid ne prevede u bezopasnu komponentu, npr. oksidacijom natrijum-hipohloritom u alkalnoj sredini.

Metoda br. 8.9. Određivanje sulfata

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje sumpora prisutnog u ekstraktu đubriva u obliku sulfata.

Ova metoda se primenjuje kod određivanja sulfata prisutnih u ekstraktima đubriva dobijenih u Metodi br. 8.1, Metodi br. 8.2, Metodi br. 8.3. i Metodi br. 8.4.

2) Princip ispitivanja: Gravimetrijsko određivanje u obliku barijum sulfata.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. rastvor barijum-hlorida (BaCl2 x 2H2O): 122 g/l;

3.3. rastvor srebro-nitrata: 5 g/l.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. porcelanski lončići;

4.2. vodeno kupatilo;

4.3. sušnica podešena na 105°C (±1°C);

4.4. peć za žarenje podešena na 800°C (±50°C).

6) Postupak

6.1. Uzorkovanje rastvora: Odpipetirati alikvotni deo jednog od ekstrakovanih rastvora navedenih u tački 2. koji sadrže između 20 i 100 mg S ili 50 i 250 mg SO3. Staviti alikvotni deo u čašu odgovarajućeg kapaciteta. Dodati 20 ml razblažene hlorovodonične kiseline (3.1). Dopuniti vodom do oko 300 ml.

6.2. Priprema taloga: Dovesti rastvor do ključanja. Dodati, kap po kap, oko 20 ml rastvora barijum-hlorida (3.2.), pri tom snažno mešati rastvor. Ostaviti da ključa par minuta. Staviti čašu zajedno sa sahatnim staklom na ključalo vodeno kupatilo (4.2.) jedan sat. Zatim ostaviti da stoji na temperaturi (60°C) dok tečnost iznad taloga ne postane bistra. Odliti bistar rastvor lagano kroz filter papir koji žarenjem ne daje pepeo. Oprati talog nekoliko puta vrelom vodom. Nastaviti sa ispiranjem taloga na filteru dok filtrat ne bude bez hlorida. To može biti provereno korišćenjem rastvora srebro-nitrata (3.3.).

6.3. Spaljivanje i merenje taloga: Staviti filter papir i talog u porcelanski vatrostalni sud (4.1.) prethodno izmeren sa tačnošću od 0,1 mg. Osušiti u sušnici (4.3.), a zatim talog spaliti u peći na temperaturi od oko 800°C pola sata (4.4.). Ostaviti da se ohladi u eksikatoru i izmeriti sa tačnošću do 0,1 mg.

7) Izražavanje rezultata

Jedan mg barijum-sulfata odgovara 0,137 mg S ili 0,343 mg SO3.

Procenat sumpora (S) u đubrivu izračunava se na sledeći način:

S (%) = w x 0,0137 x [v1 / (v2 x m)],

SO3 = S (%) x 2,5,

gde je:

w - masa barijum sulfatnog taloga, u miligramima;

v1 - zapremina ekstrakcionog rastvora, u mililitrima;

v2 - zapremina alikvotnog dela, u mililitrima

m - masa uzorka, u gramima.

Metoda br. 8.10. Određivanje ekstrakovanog natrijuma

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje natrijuma prisutnog u ekstraktu đubriva, a primenjuje se na đubriva u kojima se deklariše natrijum.

2) Princip ispitivanja

Posle odgovarajućeg razblaženja ekstrakta dobijenog Metodom br. 8.1. i/ili Metodom br. 8.3. sadržaj natrijuma (Na) u rastvoru se određuje tehnikom plameno-emisione spektrofotometrije.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. aluminijum nitrat [Al(NO3)3 x 9H2O];

3.3. cezijum hlorid, (CsCl);

3.4. bezvodni natrijum-hlorid (NaCl);

3.5. rastvor cezijum-hlorida i aluminijum-nitrata, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti u vodi 50 g cezijum-hlorida (3.3.) i 250 g aluminijum-nitrata (3.2.) u normalnom sudu od 1000 ml. Dopuniti do oznake vodom i promućkati;

3.6. standardni rastvor natrijuma, mg Na /ml, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti u vodi 2,542 g natrijum-hlorida (3.4.) u normalnom sudu od 1000 ml. Dodati 10 ml hlorovodonične kiseline (3.1). Dopuniti do oznake vodom i promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Neophodan je plameni emisioni spektrofotometar podešen na 589,3 nm.

5) Kalibracioni rastvori

5.1. Odpipetirati 10 ml standardnog rastvora (3.6.) u normalni sud od 250 ml. Dopuniti do oznake i promućkati. Koncentracija ovog rastvora je: 40 µg/ml Na.

5.2. Odpipetirati 0 ml, 5 ml, 10 ml, 15 ml, 20 ml i 25 ml standardnog rastvora (5.1.) u normalne sudove od 100 ml. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora (3.5.). Dopuniti do oznake i promućkati. Koncentracije ovih rastvora su: 0 µg/ml Na, 2 µg/ml Na, 4 µg/ml Na, 6 µg/ml Na, 8 µg/ml Na i 10 µg/ml Na.

6) Priprema rastvora za merenje

U zavisnosti od očekivanog sadržaja natrijuma u ekstrakcionom rastvoru kao što je navedeno u Metodi br. 8.1. i Metodi br. 8.3. (5 g đubriva u 500 ml), izvesti razblaživanje u skladu sa sledećom tabelom:

Na2O (%)	Na (%)	Srednji rastvor		Krajnje razblaženje		Stepen razblaženja
Na2O (%)	Na (%)	Uzorak (ml) (v2)	Razblaženje do ml (v3)	Uzorak (ml) (v4)	Razblaženje do ml	Stepen razblaženja
3-5	2,2-3,7	10	50	10	100	50
5-10	3,7-7,4	10	100	10	100	100
10-20	7,4-15	10	100	5	100	200
20-38	15-28	5	100	5	100	400

Napraviti međurazblaženja vodom. Za krajnje razblaženje dodati 10 ml rastvora (3.5.) u normalni sud od 100 ml.

Za uzorak od jednog grama pomnožiti zapreminu krajnjeg razblaženja (v4) sa 5.

7) Određivanje

Pripremiti spektrometar (4.1) za merenje na 589,3 nm. Kalibrisati instrument merenjem emisija kalibracionih rastvora (5.2). Zatim podesiti osetljivost instrumenta kako bi se koristila čitava njegova skala onda kada se koristi najkoncentrovaniji kalibracioni rastvor. Zatim meriti emisiju rastvora uzorka za ispitivanje (6). Ponoviti ovu operaciju tri puta.

8) Izražavanje rezultata

Konstruisati kalibracionu krivu uzimajući srednju vrednost emisija za svaki kalibracioni rastvor za ordinatu i odgovarajuće koncentracije, izražene u µg/ml za apcisu. Sa ove kalibracione krive odrediti koncentracije natrijuma u rastvoru uzorka. Izračunati količinu natrijuma iz standardnog rastvora uzimajući u obzir nivoe razblaženja. Izraziti rezultate kao procenat uzorka.

Procenat natrijuma (Na) u đubrivu izračunava se na sledeći način:

Na (%) = X x (v3/v4) x (v1/v2) x (10-2/m),

Na2O (%) = Na (%) x 1,348,

gde je:

X - koncentracija rastvora upotrebljenog za plamenofotometrijsko merenje u µg/ml;

v1 - zapremina ekstrakcionog rastvora, u mililitrima;

v2 - zapremina alikvota u međurazblaženju, u mililitrima;

v3 - zapremina međurazblaženja, u mililitrima;

v4 - zapremina alikvota konačnog razblaženja (do 100 ml), u mililitrima;

m - masa uzorka, u gramima.

Metoda br. 9. ISPITIVANJE MIKROELEMENATA ČIJI JE SADRŽAJ MANJI OD 10% ILI JEDNAK 10%

Metoda br. 9.1. Ekstrakcija ukupnih mikroelemenata

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ekstrakciju sledećih mikroelemenata: ukupan bor, ukupan kobalt, ukupan bakar, ukupno gvožđe, ukupan mangan, ukupan molibdeni i ukupan cink. Cilj je izvesti minimalan broj ekstrakcija, koristeći isti ekstrakt, kada god je to moguće, da bi se odredio ukupan nivo svakog navedenog mikroelementa.

Ova metoda se primenjuje na đubriva sa mikroelementima (jedan ili više) i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemente (jedan ili više) i to sledećih mikroelemenata: bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink. Primenjuje se za svaki mikroelement, ako je deklarisani sadržaj manji ili jednak 10%.

2) Princip ispitivanja: Rastvaranje u ključaloj, razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini.

Napomena: Ekstrakcija je empirijska i ne mora biti kvantitativna zavisno od proizvoda ili drugih sastojaka đubriva. U slučaju određenih magnezijum oksida ekstrakovana količina može biti znatno manja nego ukupna količina magnezijuma koju proizvod sadrži. Odgovornost je proizvođača đubriva da osigura da deklarisani sadržaj zaista i odgovara ekstrakovanoj količini pod uslovima koji odgovaraju metodi.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina, oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. koncentrovani amonijačni rastvor (NH4OH, d20 = 0,9 g/ml).

4) Laboratorijska oprema: Neophodna je električna grejna ploča sa varijabilnom temperaturnom kontrolom.

Napomena: Kada se određuje sadržaj bora jednog ekstrakta, ne koristiti borosilikatno staklo. Pošto metod uključuje proces ključanja poželjan je teflon ili silikat. Isprati stakleni sud temeljno ukoliko je prat deterdžentima koji sadrže borate.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Sa preciznošću od 1 mg izmeriti 2 do 10 g uzorka đubriva, u zavisnosti od deklarisanog sadržaja mikroelementa. Uzorak staviti u čašu od 250 ml.

Sledeća tabela se koristi da se dobiju konačni rastvori koji će, posle odgovarajućeg razblaživanja, biti unutar mernog opsega za svaku metodu.

Deklarisani sadržaj mikroelementa u đubrivu (%)	< 0,01	0,01 - < 5	≥ 5 - 10
Masa uzorka za ispitivanje (g)	10	5	2
Masa mikroelementa u uzorku (mg)	1	0,5-250	100-200
Zapremina ekstrakta V(ml)	250	500	500
Koncentracija mikroelementa u ekstraktu (mg/l)	4	1-500	200-400

6.2. Priprema rastvora: Ako je potrebno, uzorak navlažiti sa malo vode, dodati pažljivo u malim količinama 10 ml razblažene hlorovodonične kiseline (3.1.) po gramu đubriva, a zatim dodati oko 50 ml vode. Pokriti sud sahatnim staklom i promućkati. Dovesti do ključanja na vreloj ploči i ostaviti da ključa 30 minuta. Ostaviti da se ohladi, povremeno mešajući. Kvantitativno preneti u sud od 250 ili 500 ml (videti tabelu). Dopuniti vodom do zapremine i temeljno promućkati. Filtrirati kroz suv filter u suv sud. Odbaciti prvi filtrat. Ekstrakt mora biti savršeno bistar. Preporučuje se da određivanje bude izvedeno odmah po dobijanju bistrog filtrata, u suprotnom sud zatvoriti.

Napomena: Za ekstrakte u kojima se određuje sadržaj bora podesiti pH između 4 i 6 sa koncentrovanim amonijačnim rastvorom (3.2.).

7) Određivanje

Određivanje svakog mikroelementa treba izvesti u alikvotnim delovima kako je prikazano u metodi za svaki mikroelement posebno.

Ako je potrebno, odstraniti organske helatne ili kompleksne supstance iz alikvotnog dela ekstrakta koristeći Metodu br. 9.3. U slučaju određivanja atomskom apsorcionom spektrometrijom, takvo odstranjivanje može biti nepotrebno.

Metoda br. 9.2. Ekstrakcija vodorastvorljivih mikroelemenata

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ekstrakciju vodorastvorljivih oblika sledećih mikroelemenata: bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink. Cilj je izvesti minimalan broj ekstrakcija, koristeći isti ekstrakt, kada god je to moguće, da bi se odredio ukupan nivo svakog navedenog mikroelementa.

Ova metoda se primenjuje na đubriva sa mikroelemenima (jedan ili više) i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemente (jedan ili više) i to sledećih mikroelemenata: bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink. Primenjuje se za svaki mikroelement, ako je deklarisani sadržaj manji ili jednak 10%.

2) Princip ispitivanja: Mikroelementi se ekstrakuju mućkanjem đubriva u vodi na 20°C (±2°C).

Napomena: Ekstrakcija je empirijska i može, ali i ne mora biti kvantitativna.

3) Reagensi: Za ispitivanje neophodan je razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 6 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom vode.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. rotaciona mućkalica (35-40 obrtaja u minutu);

4.2. pH-metar.

Napomena: Kada se određuje sadržaj bora u ekstraktu ne koristiti borosilikatno staklo. Pošto metod uključuje proces ključanja poželjan je teflon ili silikat. Isprati stakleni sud temeljno ukoliko je prat deterdžentima koji sadrže borate.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Sa preciznošću od 1 mg izmeriti 2 do 10 g uzorka đubriva, u zavisnosti od deklarisanog sadržaja mikroelementa. Uzorak staviti u čašu od 250 ml.

Sledeća tabela se koristi da se dobiju konačni rastvori koji će, posle odgovarajućeg razblaživanja, biti unutar mernog opsega za svaku metodu.

Deklarisani sadržaj mikroelementa u đubrivu (%)	< 0,01	0,01 - < 5	≥ 5 - 10
Masa uzorka za ispitivanje (g)	10	5	2
Masa mikroelementa u uzorku (mg)	1	0,5-250	100-200
Zapremina ekstrakta V(ml)	250	500	500
Koncentracija mikroelementa u ekstraktu (mg/l)	4	1-500	200-400

6.2. Priprema rastvora: Dodati oko 200 ml vode u sud od 250 ml ili 400 ml vode u sud od 500 ml. Sud dobro začepiti. Snažno promućkati rukom kako bi se rastvorio uzorak, zatim staviti sud na rotacionu mućkalicu i mućkati 30 minuta. Dopuniti vodom do zapremine suda i dobro promućkati.

6.3. Priprema rastvora za ispitivanje: Filtrirati odmah u čist, suv sud. Začepiti sud. Određivanje izvesti odmah nakon filtriranja.

Napomena: Ukoliko filtrat postane postepeno mutan, u sudu zapremine Ve uraditi novu ekstrakciju prateći tačke 6.1. i 6.2. Filtrirati u graduisani sud zapremine W koji je prethodno osušen i u koga je stavljeno 5 ml razblažene hlorovodonične kiseline (3.1). Zaustaviti filtraciju tačno u momentu dostizanja kalibracione oznake. Dobro promućkati.

Pod ovim uslovima vrednost V prilikom izražavanja rezultata je: V = Ve x W /(W - 5).

Razblaženja prilikom izražavanja rezultata zavise od vrednosti V.

7) Određivanje

Određivanje svakog mikroelementa treba izvesti u alikvotnim delovima kako je prikazano u metodi za svaki poseban mikroelemenat. Ako je potrebno, odstraniti organske helatne ili kompleksne supstance iz alikvotnog dela ekstrakta koristeći Metodu br. 9.3. U slučaju određivanja atomskom apsorcionom spektrometrijom, takvo odstranjivanje može biti nepotrebno.

Metoda br. 9.3. Uklanjanje organskih jedinjenja iz ekstrakata đubriva

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za uklanjanje organskih jedinjenja iz ekstrakata đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementima (jedan ili više) i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemente (jedan ili više) i to sledećih mikroelemenata: bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink. Primenjuje se za svaki mikro element, ako je deklarisani ukupni ili vodorastvorljivi sadržaj mikroelemenata manji ili jednak 10%.

Napomena: Prisustvo malih količina organske materije obično ne utiče na određivanje pomoću atomske apsorpcione spektrometrije.

2) Princip ispitivanja: Organska jedinjenja se u alikvotnem delu ekstrakta oksiduju vodonik-peroksidom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na 20 zapremina vode;

3.2. rastvor vodonik-peroksida (30% H2O2, d20 = 1,11 g/ml), bez mikroelemenata.

4) Laboratorijska oprema: Neophodna je električna grejna ploča sa varijabilnom temperaturnom kontrolom.

5) Postupak

Uzeti 25 ml rastvora ekstrakta dobijenog Metodom br. 9.1. ili 9.2. i staviti u čašu od 100 ml. U slučaju Metode br. 9.2. dodati 5 ml razblaženog rastvora hlorovodonične kiseline (3.1.). Zatim dodati 5 ml rastvora vodonik-peroksida (3.2.). Prekriti sahatnim staklom. Dozvoliti da dođe do oksidacije na sobnoj temperaturi oko jedan sat, zatim postepeno dovesti do ključanja koje se odvija pola sata. Kada se rastvor ohladi, ako je to potrebno, dodati dodatnih 5 ml vodonik-peroksida. Zatim ostaviti da ključa kako bi se otklonio suvišan vodonik-peroksid. Ohladiti, kvantitativno preneti u sud od 50 ml i dopuniti do zapremine. Filtrirati ukoliko postoji potreba.

Treba obratiti pažnju prilikom uzimanja alikvota i računanja procenta mikroelemenata u proizvodu.

Metoda br. 9.4. Određivanje mikroelemenata u ekstraktu đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom
(opšti postupak)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je opšti postupak za ispitivanje sadržaja određenih mikroelemenata u ekstraktu đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelemenima (jedan ili više) i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemente (jedan ili više) i to sledećih mikroelemenata: bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink. Primenjuje se za svaki mikroelement, ako je deklarisani ukupni ili vodorastvorljivi sadržaj mikroelemenata manji ili jednak 10%.

Adaptacije ovog postupka za različite mikroelemente su detaljno prikazane u metodama propisanim posebno za svaki mikroelement.

Napomena: Prisustvo malih količina organske materije obično ne utiče na određivanje pomoću atomske apsorpcione spektrometrije.

2) Princip ispitivanja

Nakon tretiranja ekstrakta, kada je to potrebno umanjiti ili eliminisati ometajuće hemijske supstance, ekstrakt se razblažuje tako da njegova koncentracija bude u optimalnom opsegu spektrometra na talasnoj dužini pogodnoj za određivanje mikroelementa.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.3.1. ili sa lantan-oksidom rastvorenim u hlorovodoničnoj kiselini (3.1.) (rastvor je oko 0,5 mol/l u hlorovodoničnoj kiselini): staviti 11,73 g lantan-oksida (La2O3) u 150 ml vode u sudu od jednog litra i dodati 120 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.). Dozvoliti da se rastvori, a zatim dopuniti do jednog litra sa vodom i temeljno izmešati;

3.3.2. ili sa rastvorima lantan-hlorida, lantan-sulfata ili lantan-nitrata (rastvor je oko 0,5 mol/l u hlorovodoničnoj kiselini): rastvoriti 26,7 g lantan-hlorida (LaCl3 x 7H2O) ili 31,2 g lantan-nitrata-heksahidrata [La(NO3)3 x 6H2O] ili 26,2 g lantan-sulfat-nonahidrat [La2(SO4)3 x 9H2O] u 150 ml vode, dodati 85 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1). Rastvoriti i potom dopuniti vodom do jedne litre. Dobro promućkati;

3.4. kalibracioni rastvori, za čiju pripremu videti metode određivanja za svaki mikroelement.

4) Laboratorijska oprema

Neophodan je atomski apsorpcioni spektrometar opremljen sa izvorima koji emituju zračenje karakteristično za mikroelemente koji se određuju.

Analitičar mora pratiti instrukcije proizvođača i biti upoznat sa opremom. Oprema mora biti podložna korekcijama da bi se koristila kada je to potrebno (Co i Zn). Gasovi koji se koriste su vazduh i acetilen.

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora ekstrakta mikroelemenata koji se određuju: videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je potrebno i Metodu br. 9.3.

5.2. Tretiranje rastvora za ispitivanje: Razblažiti alikvotni deo ekstrakta dobijenog Metodom br. 9.1, Metodom br. 9.2. ili Metodom br. 9.3. vodom ili/i hlorovodoničnom kiselinom (3.1. ili 3.2.), tako da se u konačnom rastvoru za merenje dobije koncentracija ispitivanog mikroelementa koja odgovara korišćenom kalibracionom opsegu (6.2) i koncentracija hlorovodonične kiseline od najmanje 0,5 mol/l, ali ne više od 2,5 mol/l. Ova operacija može zahtevati jedan ili više sukcesivnih razblaženja.

Uzeti alikvotni deo konačnog rastvora dobijenog razblaživanjem ekstrakta, neka (a) bude zapremina u ml i sipati u sud od 100 ml. Kada se određuje Co, Fe, Mn ili sadržaj Zn dodati 10 ml rastvora lantan soli (3.3). Dopuniti sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati. Ovo je konačni rastvor za merenje. Neka D bude faktor razblaženja.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Pripremiti slepu probu ponavljanjem celog postupka od ekstrakcione faze, izostavljajući samo uzorak za ispitivanje.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Od radnog kalibracionog rastvora pripremljenog korišćenjem metode date za pojedinačne mikroelemente, pripremiti u sudovima od 100 ml serije od najmanje 5 kalibracionih rastvora rastuće koncentracije unutar optimuma mernog opsega spektrometra. Ukoliko je potrebno prilagoditi koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi se što više približila onoj razblaženog test rastvora (5.2). Za određivanje Co, Fe, Mn ili Zn, dodati 10 ml istog rastvora lantan soli (3.3) koja je korišćena u tački 5.2. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

6.3. Određivanje: Pripremiti spektrometar (4) za određivanje i prilagoditi talasnoj dužini datoj u metodi za pojedinačne mikroelemente.

Usisati 3 puta, sukcesivno kalibracione rastvore (6.2.), rastvore za ispitivanje (5.2.) i slepu probu (6.1), beležeći svaki rezultat i ispirati instrumenat destilovanom vodom između svakog usisavanja.

Izraditi kalibracionu krivu, ucrtavajući prosečno očitavanje sprektometra za svaki kalibracioni rastvor (6.2.) duž ordinate i odgovarajuće koncentracije mikroelementa, izražene u µg/ml, duž apscise. Iz ove krive odrediti koncentracije relevantnih mikroelemenata u rastvoru za ispitivanje, xs (5.2.) i u slepoj probi xb (6.1.), izražavajući ove koncentracije u µg/ml. Nacrtati kalibracionu krivu.

8) Izražavanje rezultata

Procenat mikroelemenata (E) u đubrivu je jednak:

E (%) = [(xs-xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

E (%) = [(xs-xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

E - količina određenih mikroelemenata, izraženih kao procenat đubriva;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Računanje faktora razblaženja D: Ako su (a1), (a2), (a3)....(ai) i (a) alikvotni delovi i (v1), (v2), (v3),....(vi) i (100) zapremine u mililitrima koje odgovaraju njihovim razblaženjima, faktor razblaženja će biti jednak: D = (v1/a1) x (v2/a2) x (v3/a3) x. x. x. x (vi/ai) x (100/a).

Metoda br. 9.5. Određivanje bora u ekstraktima đubriva spektrometrijski sa azometinom-H

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje bora u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom borom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat bor, a u kojima je sadržaj bora deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

U rastvoru azometin-H joni bora formiraju žuti kompleks, čija je koncentracija određena molekularnom apsorpcionom spektrometrijom na 410 nm. Ometajući joni su maskirani sa EDTA.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. EDTA pufer rastvor, koji se priprema na sledeći način: u sud od 500 ml koji sadrži 300 ml vode dodati 75 g amonijum-acetata (NH4OOCCH3), 10 g dinatrijum soli etilen di amino tetra sirćetne kiseline (Na2EDTA), 40 ml sirćetne kiseline (CH3COOH, d20 = 1,05 g/ml). Dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati. pH rastvora proveriti staklenom elektrodom i mora biti 4,8 ±0,1;

3.2. rastvor azometin-H, koji se priprema na sledeći način: u sud od 200 ml staviti 10 ml pufer rastvora (3.1.), 400 mg azometina-H (C17H12NNaO8S2) i2 g askorbinske kiseline (C6H8O6). Dopuniti do zapremine i dobro promućkati. Ne pripremati velike količine ovog reagensa jer je stabilan samo par dana;

3.3. kalibracioni rastvori bora:

3.3.1. standardni rastvor bora (100 µg/ml B), koji se priprema na sledeći način: u sudu od 1000 ml rastvoriti 0,5719 g borne kiseline (H3BO3), izmerene sa tačnošću 0,1 mg, u vodi. Dopuniti do zapremine suda sa vodom i dobro promućkati. Preneti u plastičnu bocu i čuvati u frižideru;

3.3.2. radni rastvor bora (10 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: staviti 50 g standardnog rastvora bora (3.3.1) u sud od 500 ml. Dopuniti vodom do zapremine suda i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema

Neophodan je spektrometar podešen za molekularnu apsorpciju sa kivetama optičkog puta 10 mm i podešene talasne dužine od 410 nm.

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora bora: videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Razblažiti alikvotni deo ekstrakta (5.1) da bi se dobila koncentracija bora kao u 6.2. Mogu biti potrebna dva sukcesivna razblaženja. Neka D bude faktor razblaženja.

5.3. Priprema korekcionog rastvora: Ako je rastvor za ispitivanje (5.2.) obojen, pripremiti odgovarajući korekcioni rastvor, stavljajući u plastični sud 5 ml rastvora za ispitivanje (5.2.), 5 ml EDTA pufer rastvora (3.1.) i 5 ml vode i dobro promućkati.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Pripremiti slepu probu ponavljanjem celog postupka od ekstrakcione faze, izostavljajući samo uzorak za ispitivanje.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Preneti 0, 5, 10, 15, 20 i 25 ml radnog kalibracionog rastvora (3.3.2.) u seriju sudova od 100 ml. Dopuniti do 100 ml sa vodom i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže između 0 i 2,5 µg/ml bora.

6.3. Razvijanje boje: Preneti 5 ml kalibracionih rastvora (6.2.), rastvora za ispitivanje i slepih proba u seriju plastičnih sudova. Dodati 5 ml EDTA puferskog rastvora (3.1.). Dodati rastvor azometin-H (4.2.). Dobro promućkati i ostaviti da se boja razvija u mraku 2,5 do tri sata.

6.4. Određivanje: Izmeriti apsorbancu rastvora dobijenih u tački 6.3. i, ako je potrebno korekcione rastvore (5.3.), prema vodi na talasnoj dužini 410 nm. Isprati kivete vodom pre svakog novog očitavanja.

8) Izražavanje rezultata

Nacrtati kalibracionu krivu koncentracija kalibracionih rastvora (6.2.) duž apcise, a dobijene apsorbance na spektrometru (6.4.) duž ordinate.

Očitati sa kalibracione krive koncentraciju bora u slepoj probi (6.1.), koncentraciju bora u rastvoru za ispitivanje (5.2.) i, ako je rastvor za ispitivanje obojen, tačnu koncentraciju rastvora za ispitivanje. Da bi izračunali ovaj poslednji, oduzeti od apsorbance korekcionog rastvora (5.3.) apsorbancu rastvora za ispitivanje (5.2.) i odrediti tačnu koncentraciju rastvora za ispitivanje. Zabeležiti koncentraciju rastvora za ispitivanje (5.2.) sa ili bez korekcije kao X(xs) i slepe probe (xb).

Procenat bora (B) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

B (%) = [(xs- xb) x V x D)/ (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

B (%) = [(xs - xb) x V x 2D) / (M x 104),

gde je:

B - količina bora izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Računanje faktora razblaženja D: Ako su (a1) i (a2) uzastopni alikvotni delovi i (v1) i (v2) zapremine koje odgovaraju njihovim razblaženjima tada je faktor razblaženja dat kao:

D = (v1/a1) x (v2/a2)

Metoda br. 9.6. Određivanje kobalta u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje kobalta u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom kobaltom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat kobalt, a u kojima je sadržaj kobalta deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja: Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj kobalta se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.3.1. ili sa lantan-oksidom rastvorenim u hlorovodoničnoj kiselini (3.1) (rastvor je oko 0,5 mol/l u hlorovodoničnoj kiselini): staviti 11,73 g lantan-oksida (La2O3) u 150 ml vode u sudu od jednog litra i dodati 120 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1). Dozvoliti da se rastvori, a zatim dopuniti do jednog litra sa vodom i temeljno izmešati;

3.4. kalibracioni rastvori kobalta:

3.4.1. standardni rastvor kobalta (1000 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 250 ml izmeriti 1 g kobalta (Co) sa tačnošću 0,1 mg, dodati 25 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.) i grejati do potpunog rastvaranja kobalta. Kada se ohladi, kvantitativno preneti u sud od 1000 ml. Dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.4.2. radni rastvor kobalta (100 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 10 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u sud od 100 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema

Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 9.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za kobalt (240,7 nm). Spektrometar mora imati mogućnost korekcije.

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora kobalta: Videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 9.4. (5.2.). Rastvor za ispitivanje mora da sadrži 10% rastvora lantanove soli (3.3.).

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 9.4. (6.1.). Slepa proba mora da sadrži 10% rastvora lantanove soli korišćenog u tački 5.2.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 9.4. (6.2.). Za optimalni opseg određivanja od 0-5 µg/ml kobalta, otpepirati 0 ml, 0,5 ml, 1 ml, 2 ml, 3 ml, 4 ml i 5 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora lantan soli korišćene u tački 5.2. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0 µg/ml Co, 0,5 µg/ml Co, 1 µg/ml Co, 2 µg/ml Co, 3 µg/ml Co, 4 µg/ml Co i 5 µg/ml Co.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 9.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 240,7 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 9.4. (7.).

Procenat kobalta (Co) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Co (%) = [(xs - xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

Co (%) = [(xs - xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

Co - količina kobalta izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Metoda br. 9.7. Određivanje bakra u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje bakra u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom bakrom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat bakar, a u kojima je sadržaj bakra deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj bakra se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvor vodonik-peroksida (30% H2O2, d20 = 1,11 g/ml), bez mikroelemenata;

3.4. kalibracioni rastvori bakra:

3.4.1. standardni rastvor bakra (1000 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 250 ml izmeriti 1 g bakra (Cu) sa tačnošću 0,1 mg, dodati 25 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.) i 5 ml rastvora vodonik-peroksid (3.3.) i grejati do potpunog rastvaranja bakra. Kada se ohladi, kvantitativno preneti u sud od 1000 ml. Dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.4.2. radni rastvor bakra (100 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 20 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u sud od 200 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 9.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za bakar (324,8 nm).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora bakra: Videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 9.4. (5.2.).

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 9.4. (6.1.).

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 9.4. (6.2.). Za optimalni opseg određivanja od 0-5 µg/ml bakra, otpepirati 0; 0,5; 1; 2; 3; 4 i 5 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0; 0,5; 1; 2; 3; 4 i 5 µg/ml bakra.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 9.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 324,8 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 9.4. (7.).

Procenat bakra (Cu) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Cu (%) = [(xs - xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

Cu (%) = [(xs - xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

Co - količina bakra izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Metoda br. 9.8. Određivanje gvožđa u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje gvožđa u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom gvožđem i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat gvožđa, a u kojima je sadržaj gvožđa deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja: Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj gvožđa se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvor vodonik-peroksida (30% H2O2, d20 = 1,11 g/ml), bez mikroelemenata;

3.4. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.4.1. ili sa lantan-oksidom rastvorenim u hlorovodoničnoj kiselini (3.1) (rastvor je oko 0,5 mol/l u hlorovodoničnoj kiselini): staviti 11,73 g lantan-oksida (La2O3) u 150 ml vode u sudu od jednog litra i dodati 120 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1). Dozvoliti da se rastvori, a zatim dopuniti do jednog litra sa vodom i temeljno izmešati;

3.4.2. ili sa rastvorima lantan-hlorida, lantan-sulfata ili lantan-nitrata (rastvor je oko 0,5 mol/l u hlorovodoničnoj kiselini): rastvoriti 26,7 g lantan-hlorida (LaCl3 x 7H2O) ili 31,2 g lantan-nitrata-heksahidrata [La(NO3)3 x 6H2O] ili 26,2 g lantan-sulfat-nonahidrat [La2(SO4)3 x 9H2O] u 150 ml vode, dodati 85 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1). Rastvoriti i potom dopuniti vodom do jedne litre. Dobro promućkati;

3.5. kalibracioni rastvori gvožđa:

3.5.1. standardni rastvor gvožđa (1000 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 500 ml izmeriti 1 g gvozdene žice sa tačnošću 0,1 mg, dodati 200 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.) i 15 ml rastvora vodonik-peroksid (3.3.) i grejati do potpunog rastvaranja gvožđa. Kada se ohladi, kvantitativno preneti u sud od 1000 ml. Dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.5.2. radni rastvor gvožđa (100 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 20 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u sud od 200 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 9.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za gvožđe (248,3 nm).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora gvožđa: Videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 9.4. (5.2.). rastvor za ispitivanje mora da sadrži 10% rastvora lantan soli.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 9.4. (6.1.). Slepa proba mora da sadrti 10% rastvora lantan soli, korišćene u tački 5.2.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 9.4. (6.2). Za optimalni opseg određivanja od 0-10 µg/ml gvožđa, otpepirati 0 ml, 2 ml, 4 ml, 6 ml, 8 ml i 10 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora lantan soli korišćene u tački 5.2. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0 µg/ml Fe, 2 µg/ml Fe, 4 µg/ml Fe, 6 µg/ml Fe, 8 µg/ml Fe i 10 µg/ml Fe.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 9.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 248,3 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 9.4. (7.).

Procenat gvožđa (Fe) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Fe (%) = [(xs - xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

Fe (%) = [(xs - xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

Fe - količina gvožđa izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Metoda br. 9.9. Određivanje mangana u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje mangana u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom manganom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat mangan, a u kojima je sadržaj mangana deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja: Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj mangana se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.4. kalibracioni rastvori mangana:

3.5.1. standardni rastvor mangana (1000 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 250 ml izmeriti 1 g mangana sa tačnošću 0,1 mg, dodati 25 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.) i grejati do potpunog rastvaranja mangana. Kada se ohladi, kvantitativno preneti u sud od 1000 ml. Dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.5.2. radni rastvor mangana (100 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 20 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u sud od 200 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 9.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za mangan (279,6 nm).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora mangana: Videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 9.4. (5.2.). rastvor za ispitivanje mora da sadrži 10% rastvora lantan soli.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 9.4. (6.1.). Slepa proba mora da sadrti 10% rastvora lantan soli, korišćene u tački 5.2.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 9.4. (6.2). Za optimalni opseg određivanja od 0-5 µg/ml mangana, otpepirati 0 ml, 0,5 ml, 1 ml, 2 ml, 3 ml, 4 ml i 5 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora lantan soli korišćene u tački 5.2. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0 µg/ml Mn, 0,5 µg/ml Mn, 1 µg/ml Mn, 2 µg/ml Mn, 3 µg/ml Mn, 4 µg/ml Mn i 5 µg/ml Mn.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 9.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 279,6 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 9.4. (7.).

Procenat mangana (Mn) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Mn (%) = [(xs - xb) x V x D] /(M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

Mn (%) = [(xs - xb) x V x 2D] /(M x 104),

gde je:

Mn - količina mangana izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Metoda br. 9.10. Određivanje molibdena u ekstraktima đubriva spektrometrijski pomoću kompleksa sa amonijum-tiocijanatom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje molibdena u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom molibdenom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat molibden, a u kojima je sadržaj molibdena deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Molibden (V) formira kompleks [MoO(SCN)5] u alkalnoj sredini sa SCN-jonima. Kompleks je ekstrakovan n-butil acetatom. Ometajući joni, kao što je slučaj sa Fe-jonima, zaostaju u vodenoj fazi. Žuto-narandžasta boja se određuje molekularno apsorpcionom spektrometrijom na 470 nm.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. rastvor bakra (70 mg/l) u 1,5 mol/l hlorovodoničnoj kiselini, koji se priprema na sledeći način: u sudu od 1000 ml rastvoriti 275 mg bakar-sulfata pentahidrata (CuSO4 x 5H2O), izmerenih sa tačnošću 0,1 mg, sa 250 ml rastvora 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.). Dopuniti vodom do zapremine suda i dobro promućkati;

3.3. rastvor askorbinske kiseline (50 g/l): koji se priprema na sledeći način: u sudu od 1000 ml rastvoriti 50 g askorbinske kiseline (C6H8O6) vodom. Dopuniti do zapremine suda, dobro promućkati i čuvati u frižideru;

3.4. n-butil acetat;

3.5. rastvor amonijum-tiocijanata (NH4SCN) 0,2 mol/l, koji se priprema na sledeći način: u sudu od 1000 ml rastvoriti 15,224 g amonijum-tiocijanata u vodi. Dopuniti do zapremine suda, dobro promućkati i čuvati u tamnoj boci;

3.6. rastvor kalaj-hlorida (SnCl2 x 2H2O) (50 g/l) u 2 mol/l hlorovodoničnoj kiselini: ovaj rastvor mora biti savršeno bistar i pripremljen neposredno pre upotrebe. Mora biti korišćen veoma čist kalaj-hlorid jer u suprotnom rastvor neće biti bistar. Da bi se pripremilo 100 ml rastvora, rastvoriti 5 g kalaj-hlorida u 35 ml 6 mol/l rastvora hlorovodonične kiseline (3.1.). Dodati 10 ml rastvora bakra (3.2). Dopuniti do zapremine suda i dobro promućkati;

3.7. kalibracioni rastvori molibdena:

3.7.1. standardni rastvor molibdena (500 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: u sud od 1000 ml rastvoriti 0,920 g amonijum molibdata tetrahidrata [(NN4)6Mo7O24 x 4H2O)], izmerenih sa tačnošću 0,1 mg, u 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.). Dopuniti vodom do zapremine suda i dobro promućkati;

3.7.2. srednji rastvor molibdena (25 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 25 ml standardnog rastvora (3.7.1.) u sud od 500 ml. Dopuniti do zapremine sa 6 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.1.) i dobro promućkati;

3.7.2. radni rastvor molibdena (2,5 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 10 ml srednjeg rastvora (3.7.2.) u sud od 100 ml. Dopuniti do zapremine sa 6 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.1.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. spektrometar podešen za molekularnu apsorpciju sa kivetama od 20 mm optičkog puta i talasne dužine 470 nm;

4.2. levkovi za odvajanje od 200 ili 250 ml.

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Ekstrakt rastvora molibdena: Videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Razblažiti alikvotni deo ekstrakta (5.1.) sa 6 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.1.) da se dobije odgovarajuća koncentracija molibdena. Faktor razblaženja je D. Uzeti alikvotni deo (a) iz rastvora ekstrakta koji sadrži 1 do 12 µg molibdena i staviti je u levak za odvajanje (4.2.). Dopuniti do 50 ml sa 6 rastvorom hlorovodonične kiseline (3.1.).

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Priprema se izvodi ponavljanjem celog postupka od ekstrakcione faze, izuzimajući jedino uzorak za ispitivanje.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Pripremiti niz od najmanje 6 kalibracionih rastvora rastuće koncentracije koji odgovaraju optimalnom opsegu spektrometra. Za interval 0-12,5 µg molibdena, odpipetirati 0 ml, 1 ml, 2 ml, 3 ml, 4 ml i 5 ml radnog rastvora (3.7.3.) u levak za odvajanje (4.2.). Dopuniti do 50 ml sa 6 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.1.). Levkovi sadrže 0 µg Mo, 2,5 µg Mo, 5 µg Mo, 7,5 µg Mo, 10 µg Mo i 12,5 µg Mo.

6.3. Razvijanje i odvajanje kompleksa: U svaki levak za odvajanje (5.2, 6.1. i 6.2.) dodati sledećim redom: 10 ml rastvora bakra (3.2.), 20 ml rastvora askorbinske kiseline (3.3.). Temeljno izmešati i sačekati 2 ili 3 minuta, zatim dodati: 10 ml n-butil acetata (3.4.) koristeći preciznu pipetu i 20 ml rastvora tiocijanata (3.5.). Mućkati jedan minut da bi se ekstrakovao kompleks u organskoj fazi. Ostaviti da se istaloži. Nakon odvajanja dve faze izvući celu vodenu fazu i odbaciti je, zatim oprati organsku fazu sa 10 ml rastvora kalaj-hlorida (3.6.). Mućkati jedan minut. Ostaviti da se istaloži i izvući celu vodenu fazu. Sakupiti organsku fazu u kivetu za ispitivanje koja će omogućiti sakupljanje kapi vode u suspenziju.

6.4. Određivanje: Izmeriti apsorbance rastvora dobijenih u tački 6.3. na talasnoj dužini 470 nm koristeći 0 µg/ml molibdena kalibracionog rastvora (6.2) kao referentne vrednosti.

7) Izražavanje rezultata

Konstruisati kalibracionu krivu raspoređujući odgovarajuće mase molibdena u kalibracionim rastvorima (6.2.), izražene u µg duž apcise i odgovarajućih vrednosti apsorbance (6.4.) date spektrometarskim očitavanjem duž ordinate. Iz ove krive odrediti masu molibdena u rastvoru za ispitivanje (5.2.) i slepoj probi (6.1.). Ove mase su obeležene (xs) i (xb).

Procenat molibdena (Mo) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Mo (%) = [(xs - xb) x V/a x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

Mo (%) = [(xs - xb) x V/a x 2D] / (M x 104),

gde je:

Mo - količina molibdena izražena u procentima;

a - zapremina alikvota uzetog iz poslednjeg razblaženog rastvora (5.2.), u mililitrima;

xs - masa molibdena u rastvoru za ispitivanje (5.2.), u µg/g;

xb - masa molibdena u slepoj probi (6.1.), u µg/ g;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Računanje faktora razblaženja D: Ako su (a1), (a2) sukcesivne alikvotni delovi i (v1), (v2) zapremine koje odgovaraju njihovim razblaženjima, faktor razblaženja će biti jednak:

D = (v1/a1) x (v2/a2)

Metoda br. 9.11. Određivanje cinka u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje cinka u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 9.1. i Metodi br. 9.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom cinka i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat cinka, a u kojima je sadržaj cinka deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj cinka se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.4. kalibracioni rastvori cinka:

3.5.1. standardni rastvor cinka (1000 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 1000 ml rastvoriti 1 g cinka u prahu ili pločicama sa tačnošću 0,1 mg, dodati 25 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.). Kada se potpuno istopi, dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.5.2. radni rastvor cinka (100 µg/ml), koji se priprema na sledeći način: razblažiti 20 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u 0,5 mol/l rastvorom rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) u sudu od 200 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 9.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za cink (213, 8 nm).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora cinka: Videti Metodu br. 9.1. i/ili Metodu br. 9.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 9.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 9.4. (5.2.). rastvor za ispitivanje mora da sadrži 10% rastvora lantan soli.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 9.4. (6.1.). Slepa proba mora da sadrti 10% rastvora lantan soli, korišćene u tački 5.2.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 9.4. (6.2). Za optimalni opseg određivanja od 0-5 µg/ml cinka, otpepirati 0, 0,5, 1, 2, 3, 4 i 5 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora lantan soli korišćene u tački 5.2. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0, 0,5, 1, 2, 3, 4 i 5 µg/ml cinka.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 9.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 213,8 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 9.4. (7.).

Procenat cinka (Zn) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Zn (%) = [(xs - xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 9.3:

Zn (%) = [(xs - xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

Zn - količina cinka izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Računanje faktora razblaženja D: Ako su (a1), (a2), (a3)....(ai) i (a) alikvotni delovi i (v1), (v2), (v3),....(vi) i (100) zapremine u ml koje odgovaraju njihovim razblaženjima, faktor razblaženja će biti jednak: D = (v1/a1) x (v2/a2) x (v3/a3) x. x. x. x (vi/ai) x (100/a).

Metoda br. 10. ISPITIVANJE MIKROELEMENATA ČIJI JE SADRŽAJ VEĆI OD 10%

Metoda br. 10.1. Ekstrakcija ukupnih mikroelemenata

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za ekstrakciju sledećih mikroelemenata: ukupan bor, ukupan kobalt, ukupan bakar, ukupno gvožđe, ukupan mangan, ukupan molibden i ukupan cink. Cilj je izvesti minimalan broj ekstrakcija, koristeći isti ekstrakt, kada god je to moguće, da bi se odredio ukupan nivo svakog navedenog mikroelementa.

2) Princip ispitivanja: Rastvaranje u ključaloj, razblaženoj hlorovodoničnoj kiselini.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblažena hlorovodonična kiselina, oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. koncentrovani amonijačni rastvor (NH4OH, d20 = 0,9 g/ml).

4) Laboratorijska oprema: Neophodna je električna grejna ploča sa varijabilnom temperaturnom kontrolom.

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Sa preciznošću od 1 mg izmeriti 1 do 2 g uzorka đubriva, u zavisnosti od deklarisanog sadržaja mikroelementa. Uzorak staviti u čašu od 250 ml.

Sledeća tabela se koristi da se dobiju konačni rastvori koji će, posle odgovarajućeg razblaživanja, biti unutar mernog opsega za svaku metodu.

Deklarisani sadržaj mikroelementa u đubrivu (%)	>10 - < 25	≥ 25
Masa uzorka za ispitivanje (g)	2	1
Masa mikroelementa u uzorku (mg)	> 200 - < 500	≥ 250
Zapremina ekstrakta V(ml)	500	500
Koncentracija mikroelementa u ekstraktu (mg/l)	> 400 - < 1 000	≥ 500

Napomena: Za ekstrakte u kojima se određuje sadržaj bora podesiti pH između 4 i 6 sa koncentrovanim amonijačnim rastvorom (3.2.).

7) Određivanje

Određivanje svakog mikroelementa treba izvesti u alikvotnim delovima kako je prikazano u metodi za svaki mikroelement posebno. Metoda br. 10.5, Metoda br. 10.6, Metoda br. 10.7, Metoda br. 10.9. i Metoda br. 10.10. se ne koristiti za određivanje mikroelemenata prisutnih u helatnom ili kompleksnom obliku. U tim slučajevima, pre određivanja mora se koristiti Metoda br. 10.3. U slučaju određivanja atomskom apsorcionom spektrometrijom, takvo odstranjivanje može biti nepotrebno.

Metoda br. 10.2. Ekstrakcija vodorastvorljivih mikroelemenata

1) Primena metode

2) Princip ispitivanja: Mikroelementi se ekstrakuju mućkanjem đubriva u vodi na 20°C (±2°C).

Napomena: Ekstrakcija je empirijska i može, ali i ne mora biti kvantitativna.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodan je razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 6 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa jednom zapreminom vode.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je rotaciona mućkalica (35-40 obrtaja u minutu)

5) Priprema laboratorijskog uzorka: Videti Metodu br. 1. Priprema uzorka za ispitivanje.

6) Postupak

6.1. Uzorak za ispitivanje: Sa preciznošću od 1 mg izmeriti 1 do 2 g uzorka đubriva, u zavisnosti od deklarisanog sadržaja mikroelementa. Uzorak staviti u čašu od 250 ml.

Sledeća tabela se koristi da se dobiju konačni rastvori koji će, posle odgovarajućeg razblaživanja, biti unutar mernog opsega za svaku metodu.

Deklarisani sadržaj mikroelementa u đubrivu (%)	>10 - < 25	≥ 25
Masa uzorka za ispitivanje (g)	2	1
Masa mikroelementa u uzorku (mg)	> 200 - < 500	≥ 250
Zapremina ekstrakta V(ml)	500	500
Koncentracija mikroelementa u ekstraktu (mg/l)	> 400 - < 1 000	≥ 500

6.2. Priprema rastvora: Dodati oko 400 ml vode. Dobro začepiti sud. Snažno promućkati rukom da bi se uzorak raspršio, a zatim ga mućkati 30 minuta na rotacionom mešaču. Dopuniti vodom do zapremine suda i dobro promućkati.

6.3. Priprema rastvora za ispitivanje: Filtrirati odmah u čist, suv sud. Začepiti sud. Određivanje izvesti odmah nakon filtriranja.

Pod ovim uslovima vrednost V prilikom izražavanja rezultata je: V=Ve x W /(W - 5).

Razblaženja prilikom izražavanja rezultata zavise od vrednosti V.

7) Određivanje

Određivanje svakog mikroelementa treba izvesti u alikvotnim delovima kako je prikazano u metodi za svaki mikroelement posebno.

Metoda br. 10.5, Metoda br. 10.6, Metoda br. 10.7, Metoda br. 10.9 i Metoda br. 10.10. se ne koristiti za određivanje mikroelemenata prisutnih u helatnom ili kompleksnom obliku. U tim slučajevima, pre određivanja mora se koristiti Metoda br. 10.3.

U slučaju određivanja atomskom apsorcionom spektrometrijom, takvo odstranjivanje može biti nepotrebno.

Metoda br. 10.3. Uklanjanje organskih jedinjenja iz ekstrakata đubriva

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za uklanjanje organskih jedinjenja iz ekstrakata đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelemenima (jedan ili više) i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemente (jedan ili više) i to sledećih mikroelemenata: bor, kobalt, bakar, gvožđe, mangan, molibden i cink. Primenjuje se za svaki mikro element, ako je deklarisani ukupni ili vodorastvorljivi sadržaj mikroelemenata veći od 10%.

Napomena: Prisustvo malih količina organske materije obično ne utiče na određivanje pomoću atomske apsorpcione spektrometrije.

2) Princip ispitivanja: Organska jedinjenja se u alikvotnem delu ekstrakta oksiduju vodonik-peroksidom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na 20 zapremina vode;

3.2. rastvor vodonik-peroksida (30% H2O2, d20 = 1,11 g/ml), bez mikroelemenata.

4) Laboratorijska oprema: Neophodna je električna grejna ploča sa varijabilnom temperaturnom kontrolom.

5) Postupak

Treba obratiti pažnju prilikom uzimanja alikvota i računanja procenta mikroelemenata u proizvodu.

Metoda br. 10.4. Određivanje mikroelemenata u ekstraktu đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom (opšti postupak)

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je opšti postupak za ispitivanje sadržaja gvožđa i cinka u ekstraktu đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelemenima gvožđem i cinkom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemente gvožđe i cink. Primenjuje se ako je deklarisani ukupni ili vodorastvorljivi sadržaj gvožđa i cinka veći od 10%.

Adaptacije ovog postupka za različite mikroelemente su detaljno prikazane u metodama propisanim posebno za svaki mikroelement.

Napomena: Prisustvo malih količina organske materije obično ne utiče na određivanje pomoću atomske apsorpcione spektrometrije.

2) Princip ispitivanja

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvori lantanove soli (10 g La/l), za određivanje gvožđa (Fe) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.4. kalibracioni rastvori, za čiju pripremu videti metode određivanja za svaki mikroelement.

4) Laboratorijska oprema

Neophodan je atomski apsorpcioni spektrometar opremljen sa izvorima koji emituju zračenje karakteristično za mikroelemente koji se određuju. Analitičar mora da prati instrukcije proizvođača i mora biti upoznat sa uređajem. Uređaj mora biti podložan adaptacijama da bi se koristio kada je to potrebno (na primer za Zn). Gasovi koji se koriste su vazduh i acetilen.

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora ekstrakta mikroelemenata koji se određuju: videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2, a ako je potrebno i Metodu br. 10.3.

5.2. Tretiranje rastvora za ispitivanje: Razblažiti alikvotni deo ekstrakta dobijenog Metodom br. 10.1, Metodom br. 10.2. ili Metodom br. 10.3. vodom ili/i hlorovodoničnom kiselinom (3.1. ili 3.2.), tako da se u konačnom rastvoru za merenje dobije koncentracija ispitivanog mikroelementa koja odgovara korišćenom kalibracionom opsegu (6.2) i koncentracija hlorovodonične kiseline od najmanje 0,5 mol/l, ali ne više od 2,5 mol/l. Ova operacija može zahtevati jedan ili više sukcesivnih razblaženja.

Uzeti alikvotni deo konačnog rastvora dobijenog razblaživanjem ekstrakta, neka (a) bude zapremina u ml i sipati u sud od 100 ml. Dodati 10 ml rastvora lantan soli (3.3). Dopuniti sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati. Ovo je konačni rastvor za merenje. Neka D bude faktor razblaženja.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Pripremiti slepu probu ponavljanjem celog postupka od ekstrakcione faze, izostavljajući samo uzorak za ispitivanje.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Od radnog kalibracionog rastvora pripremljenog korišćenjem metode date za pojedinačne mikroelemente, pripremiti u sudovima od 100 ml serije od najmanje 5 kalibracionih rastvora rastuće koncentracije unutar optimuma mernog opsega spektrometra. Ukoliko je potrebno prilagoditi koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi se što više približila onoj razblaženog test rastvora (5.2). Za određivanje Fe ili Zn, dodati 10 ml istog rastvora lantan soli (3.3) koja je korišćena u tački 5.2. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

6.3. Određivanje: Pripremiti spektrometar (4) za određivanje i prilagoditi talasnoj dužini datoj u metodi za pojedinačne mikroelemente.

Uraditi kalibracionu krivu, ucrtavajući prosečno očitavanje sprektometra za svaki kalibracioni rastvor (6.2.) duž ordinate i odgovarajuće koncentracije mikroelementa, izražene u µg/ml, duž apscise. Iz ove krive odrediti koncentracije relevantnih mikroelemenata u rastvoru za ispitivanje, xs (5.2.) i u slepoj probi xb (6.1.), izražavajući ove koncentracije u µg/ml. Nacrtati kalibracionu krivu.

8) Izražavanje rezultata

Procenat mikroelemenata (E) u đubrivu je jednak:

E (%) = [(xs-xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 10.3:

E (%) = [(xs-xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

E - količina određenih mikroelemenata, izraženih kao procenat đubriva;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 9.1. ili Metode br. 9.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 9.1. ili Metodom br. 9.2, u gramima.

Metoda br. 10.5. Određivanje bora u ekstraktima đubriva acidimetrijskom titracijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje bora u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom borom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat bor, a u kojima je sadržaj bora deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Manitolbor kompleks je formiran sledećom reakcijom bora sa manitolom C6H8 (OH)6 + H3BO3C6H15O8B + H2O. Kompleks se titrira sa rastvorom natrijum-hidroksida do pH 6,3.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. rastvor indikatora metil-crvenog, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 0,1 gram metil-crvenog (C15H15N3O2) u 50 ml 95% etanola (u normalni sud od 100 ml). Dopuniti do 100 ml vodom i dobro promućkati;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvor natrijum-hidroksida (NaOH), oko 0,5 mol/l, koji mora biti bez prisustva ugljen dioksida, a priprema se na sledeći način: rastvoriti 20 g natrijum-hidroksida u peletiranom obliku u normalnom sudu od 1 litra koji sadrži 800 ml ključale vode. Kada se rastvor ohladi dopuniti do 1000 ml ključalom vodom i dobro promućkati;

3.4. standardni rastvor natrijum-hidroksida (NaOH), oko 0,025 mol/l, koji mora biti bez prisustva ugljen dioksida, a priprema se na sledeći način: razblažiti 0,5 mol/l rastvor natrijum-hidroksida (3.3.) 20 puta sa ključalom vodom i dobro promućkati. Vrednost rastvora izražava se kao bor (B) (kao u tački 8.);

3.5. kalibracioni rastvor bora (100 µg/ml B), koji se priprema na sledeći način: u sudu od 1000 ml rastvoriti 0,5719 g borne kiseline (H3BO3), izmerene sa tačnošću 0,1 mg, u vodi. Dopuniti do zapremine suda sa vodom i dobro promućkati. Preneti u plastičnu bocu i čuvati u frižideru;

3.6. natrijum-hlorid (NaCl).

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. pH-metar sa staklenom elektrodom;

4.2. magnetna mešalica;

4.3. čaša od 400 ml sa telefonskim štapićem.

5) Priprema rastvora za ispitivanje: videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 10.3.

6) Postupak ispitivanja

U čašu od 400 ml (4.3.) odpipetirati alikvotni deo (a) ekstrakta (5.1.) koji sadrži 2-4 mg B. Dodati 150 ml vode. Dodati nekoliko kapi rastvora indikatora metil crvenog (3.1.). U slučaju ekstrakcije po Metodi br. 10.2. Zakiseliti rastvor dodatkom rastvora hlorovodonične kiseline 0,5 mol/l (3.2.) do promene boje rastvora indikatora, zatim dodati još 0,5 ml rastvora hlorovodonične kiseline 0,5 mol/l (3.2.). Nakon dodavanja 3 g natrijum-hlorida (3.7.) dovesti do ključanja kako bi se otklonio ugljen-dioksid. Ostaviti da se ohladi. Staviti čašu na magnetnu mešalicu (4.2.) i ubaciti prethodno kalibrisane elektrode pH-metra (4.1). Podesiti pH na tačno 6,3, prvo sa 0,5 mol/l rastvorom natrijum-hidroksida (3.3.), zatim sa 0,025 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida (3.4.). Dodati 20 g D-manitola (3.6.), potpuno rastvoriti i dobro promućkati. Titrirati sa 0,025 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida (3.4.) do pH 6,3 (stabilnog najmanje 1 minut). Neka X1 bude zahtevana zapremina.

7) Slepa proba

Pripremiti rastvor slepe probe ponavljanjem celog postupka od faze pripreme rastvora, izuzimajući samo đubrivo. Neka Xo bude zahtevana zapremina.

8) Rastvor NaOH (3.4.) izražen kao vrednost bora (B)

U čašu od 400 ml odpipetirati 20 ml (2,0 mg B) kalibracionog rastvora (3.5.) i dodati nekoliko kapi indikatora metil crvenog (3.1.). Dodati 3 g natrijum-hlorida (3.7.) i rastvor hlorovodonične kiseline (3.2.) do tačke promene boje rastvora indikatora (3.1.). Dopuniti zapreminu do oko 150 ml i postepeno zagrevati do ključanja da bi se eliminisao ugljen-dioksid. Ostaviti da se ohladi. Staviti čašu na magnetnu mešalicu (4.2.) i uvesti prethodno kalibrisane elektrode pH-metra (4.1.). Podesiti pH na tačno 6,3, prvo sa 0,5 mol/l rastvorom natrijum-hidroksida (4.3.), a zatim sa 0,025 mol/l standardnim rastvorom natrijum-hidroksida (3.4.). Dodati 20 g D-manitola (3.6.), potpuno rastvoriti i dobro promućkati. Titrirati sa 0,025 mol/l rastvorom natrijum-hidroksida (3.3.) do pH 6,3 (stabilnog najmanje 1 minut). Neka V1 bude zahtevana zapremina.

Pripremiti slepu probu na isti način, zamenjujući kalibracioni rastvor sa 20 ml vode. Neka Vo bude zahtevana zapremina.

Vrednost bora (F), u mg/ml standardnog rastvora natrijum-hidroksida (3.4.) je:

F (u mg/ml) = 2 /(V1-Vo).

1 ml tačno 0,025 mol/l rastvora natrijum-hidroksida odgovara količini od 0,27025 mg B.

9) Izražavanje rezultata

Procenat bora (B) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

B (%) = [(X1-X0) x F x V] / 10 x a x M,

gde je:

B - količina bora izražena u procentima;

X1 - zapremina 0,025 mol/l rastvora natrijum-hidroksida (3.4.), potrebnog za rastvor za ispitivanje, u mililitrima;

X0 - zapremina 0,025 mol/l rastvora natrijum-hidroksida (3.4.), potrebnog za slepu probu, u mililitrima;

F - sadržaj bora (B) u 0,025 mol/l rastvora natrijum-hidroksida (3.4.), u mg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 10.1. ili Metode br. 10.2, u mililitrima;

a - zapremina alikvota (6.1.) uzeta iz ekstrakta rastvora (5.1.), u mililitrima;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 10.1. ili Metodom br. 10.2, u gramima.

Metoda br. 10.6. Određivanje kobalta u ekstraktu đubriva gravimetrijskom metodom sa 1-nitrozo-2-naftolom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje kobalta u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom kobaltom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat kobalt, a u kojima je sadržaj kobalta deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Kobalt III taloži se sa 1-nitrozo-2-naftolom dajući crveni talog Co(C10H6ONO)3 x 2H2O. Nakon što se kobalt prisutan u ekstraktu dovede do kobalt III, taloži se u kiseloj sredini rastvorom 1-nitrozo-2-naftola. Nakon filtracije, talog se pere i suši do konstantne mase i potom meri kao Co(C10H6ONO)3 x 2H2O.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. rastvor vodonik-peroksida (H2O2, d20 = 1,11 g/ml) 30%;

3.2. rastvor natrijum hidroksida (NaOH), oko 2 mol/l, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 8 g natrijum-hidroksida u peletama u 100 ml vode;

3.3. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.4. sirćetna kiselina (99% CH3CO2H) (d20 = 1,05 g/ml);

3.5. rastvor sirćetne kiseline (1:2), oko 6 mol/l, koji se priprema na sledeći način: pomešati jednu zapreminu sirćetne kiseline (3.4.) sa dve zapremine vode;

3.6. rastvor 1-nitrozo-2-naftolom u 100 ml sirćetne kiseline (3.4.). Dodati 100 ml mlake vode. Dobro promućkati. Odmah filtrirati. Dobijeni rastvor mora biti odmah upotrebljen.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. lončić za filtriranje P 16/ISO 4 793, poroznost 4, kapaciteta 30 ml ili 50 ml;

4.2. sušnica, podešena na temperaturu 130°C (±2°C).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora kobalta: Videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Staviti alikvotni deo ekstrakta koji ne sadrži više od 20 mg kobalta u čašu od 400 ml. Ako je ekstrakt dobijen metodom 10.2. zakiseliti sa pet kapi hlorovodonične kiseline (3.3.). Dodati oko 10 ml rastvora vodonik-peroksida (3.1.). Dozvoliti da oksidant deluje u hladnom stanju petnaest minuta, a zatim dopuniti vodom do oko 100 ml. Pokriti sud sahatnim staklom. Dovesti rastvor do tačke ključanja i ostaviti da ključa oko deset minuta. Ohladiti, načiniti ga alkalnim dodavanjem rastvora NaOH, kap po kap, dok crni kobalt-hidroksid ne počne da se taloži.

6) Postupak

Dodati 10 ml sirćetne kiseline (3.4.) i dopuniti rastvor sa vodom do oko 200 ml. Zagrevati do ključanja. Koristeći biretu dodati 20 ml 1-nitrozo-2-naftola (3.6.), kap po kap, neprekidno mešajući. Završiti snažnim mešanjem kako bi došlo do koagulacije taloga. Filtrirati kroz prethodno izmeren sud sa filterom (4.1.) vodeći računa da ne dođe do začepljenja, da tokom čitavog filtracionog procesa tečnost bude iznad taloga. Oprati čašu sa razblaženom sirćetnom kiselinom (3.5.) kako bi se otklonio sav talog, oprati talog na filteru razblaženom sirćetnim kiselinom (3.5.), a zatim tri puta vrelom vodom. Osušiti u sušnici (4.2.) na temperaturi 130°C (±2°C) do postizanja konstantne mase.

8) Izražavanje rezultata

1 mg Co (C10H6ONO)3 x 2H2O taloga odgovara količini od 0,096381 mg Co.

Procenat kobalta (Co) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Co (%) = X x 0,0096381 x [(V x D) / (a x M)],

gde je:

X - masa taloga u miligramima;

V - zapremina ekstrakta rastvora u mililitrima dobijenog po Metodi br. 10.1. ili Metodi br. 10.2;

a - zapremina alikvota uzete iz poslednjeg razblaženja, u mililitrima;

D - faktor razblaženja ovog alikvota;

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima.

Metoda br. 10.7. Određivanje bakra u ekstraktu đubriva titrimetrijskom metodom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje bakra u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom bakrom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat bakar, a u kojima je sadržaj bakra deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Bakarni joni se redukuju u kiseloj sredini sa kalijum jodidom: 2Cu++ + 4I- →2CuI +I2. Jodid oslobođen na ovaj način se titrira standardnim rastvorom natrijum-tiosulfata u prisustvu skroba kao indikatora u skladu sa jednačinom: I2 + 2 Na2S2O3 → 2NaI + Na2S4O6.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. azotna kiselina (HNO3, d20 = 1,40 g/ml);

3.2. urea [(NH2)2 C=0];

3.3. rastvor amonijum-bifluorida (NH4HF2) 10% m/v, koji se čuva u plastičnoj posudi;

3.4. rastvor amonijum hidroksida (1+1), koji se priprema na sledeći način: pomešati jednu zapreminu (NH4OH, d20 = 0,9 g/ml) sa jednom zapreminom vode;

3.5. standardni rastvor natrijum tiosulfata, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 7,812 g natrijum-tiosulfat pentahidrata (Na2S2O3 x 5H2O) sa vodom u sudu od jednog litra. Ovaj rastvor mora biti pripremljen tako da 1 ml = 2 mg Cu. Dodati par kapi hloroforma radi stabilizacije. Ovaj rastvor mora biti čuvan u staklenom sudu, zaštićen od direktne svetlosti;

3.6. kalijum jodid (KI);

3.7. rastvor kalijum-tiocijanata (KSCN) (25% m/v), koji se čuva u plastičnoj boci;

4.8. rastvor skroba (oko 0,5%), koji se priprema na sledeći način: staviti 2,5 g skroba u čašu od 600 ml. Dodati 500 ml vode. Dovesti do ključanja mešajući. Ohladiti do sobne temperature. Ovaj rastvor ima kratak rok čuvanja. Taj rok se može produžiti dodatkom živinog jodida.

4) Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2.

5) Postupak

5.1. Priprema rastvora za titraciju: Staviti alikvotni deo rastvora koji sadrži najmanje 20-40 mg Cu u erlenmajer od 500 ml. Kratkim zagrevanjem otkloniti bilo kakav višak kiseonika. Dopuniti zapreminu do oko 100 ml vodom. Dodati 5 ml azotne kiseline (3.1.), dovesti do tačke ključanja i ostaviti da ključa oko pola minuta. Skloniti erlenmajer sa aparature za zagrevanje, dodati 200 ml hladne vode, a ako je potrebno ohladiti sadržaj suda do sobne temperature. Postepeno dodavati rastvor amonijum-hidroksida (3.4.) dok rastvor ne postane plav, zatim dodati 1 ml amonijum-hidroksida u višku. Dodati 50 ml rastvora amonijum-bifluorida (3.3.) i promućkati. Dodati 10 g kalijum-jodida (3.6.) i rastvoriti.

5.2. Titracija rastvora: Videti Metodu br. 9.4. (6.2.). Za optimalni opseg određivanja od 0-5 µg/ml bakra, otpepirati 0, Staviti erlenmajer na magnetsku mešalicu, ubaciti štapić u sud i podesiti mešalicu na željenu brzinu. Koristeći biretu dodati standardni rastvor natrijum-tiosulfata (3.5.) dok braon boja joda oslobođenog iz rastvora ne postane manje intenzivna. Dodati 10 ml skrobnog rastvora (3.8). Nastaviti titraciju sa rastvorom natrijum-tiosulfata (3.5.) dok ružičasta boja skoro nestane. Dodati 20 ml rastvora kalijum-tiocijanata (3.7.) i nastaviti titraciju dok natrijum-ljubičasto-plava boja potpuno ne nestane. Zabeležiti zapreminu utrošenog rastvora tiosulfata.

8) Izražavanje rezultata

1 ml standardnog rastvora natrijum-tiosulfata (3.5.) odgovara količini od 2 mg Cu.

Procenat bakra (Cu) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Cu (%) = X x [V / (a x M x 5)],

gde je:

X - zapremina utrošenog rastvora natrijum-tiosulfata, u mililitrima;

V - zapremina ekstrakta rastvora dobijenog po Metodi br. 10.1. ili Metodi br. 10.2, u mililitrima;

a - zapremina alikvotnog dela, u mililitrima;

M - masa uzorka za ispitivanje skladu po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, u gramima.

Metoda br. 10.8. Određivanje gvožđa u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje gvožđa u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom gvožđem i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat gvožđa, a u kojima je sadržaj gvožđa deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja: Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj gvožđa se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvor vodonik-peroksida (30% H2O2, d20 = 1,11 g/ml), bez mikroelemenata;

3.4. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.5. kalibracioni rastvori gvožđa:

3.5.1. standardni rastvor gvožđa (1000 µg/ml Fe), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 500 ml izmeriti 1 g gvozdene žice sa tačnošću 0,1 mg, dodati 200 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.) i 15 ml rastvora vodonik-peroksid (3.3.) i grejati do potpunog rastvaranja gvožđa. Kada se ohladi, kvantitativno preneti u sud od 1000 ml. Dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.5.2. radni rastvor gvožđa (100 µg/ml Fe), koji se priprema na sledeći način: odpipetirati 20 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u sud od 200 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 10.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za gvožđe (248,3 nm).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora gvožđa: Videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 10.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 10.4. (5.2.). rastvor za ispitivanje mora da sadrži 10% rastvora lantan soli.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 10.4. (6.1.). Slepa proba mora da sadrti 10% rastvora lantan soli, korišćene u tački 5.2.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 10.4. (6.2). Za optimalni opseg određivanja od 0-10 µg/ml gvožđa, otpepirati 0 ml, 2 ml, 4 ml, 6 ml, 8 ml i 10 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora lantan soli korišćene u tački 5.2. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0 µg/ml Fe, 2 µg/ml Fe, 4 µg/ml Fe, 6 µg/ml Fe, 8 µg/ml Fe i 10 µg/ml Fe.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 10.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 248,3 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 10.4. (7.).

Procenat gvožđa (Fe) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Fe (%) = [(xs - xb) x V x D)] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 10.3:

Fe (%) = [(xs - xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

Fe - količina gvožđa izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), sa ili bez korekcije, u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 10.1. ili Metode br. 10.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 10.1. ili Metodom br. 10.2, u gramima.

Metoda br. 10.9. Određivanje mangana u ekstraktima đubriva titracijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje mangana u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom manganom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat mangan, a u kojima je sadržaj mangana deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Ukoliko su hloridi jona prisutni u ekstraktu uklanjaju se ključanjem ekstrakta sa sumpornom kiselinom. Mangan se oksiduje natrijum-bizmutom u azotno kiseloj sredini. Formirani permanganat se redukuje suviškom gvožđe-sulfata. Ovaj višak se titrira sa rastvorom kalijum-permanganata.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. koncentrovana sumporna kiselina (H2SO4, d20 = 1,84 g/ml);

3.2. sumporna kiselina, oko 9 mol/l, koja se priprema na sledeći način: pažljivo pomešati 1 zapreminu koncentrovane sumporne kiseline (3.1.) sa 1 zapreminom vode;

3.3. azotna kiselina, 6 mol/l, koja se priprema na sledeći način: pomešati 3 zapremine azotne kiseline (HNO3, d20 = 1,40 g/ml) sa 4 zapremine vode;

3.4. azotna kiselina, 0,3 mol/l, koja se priprema na sledeći način: pomešati 1 zapreminu 6 mol/l azotne kiseline sa 19 zapremina vode;

3.5. natrijum-bizmut (NaBiO3) (85%);

3.6. Kieselguhr;

3.7. ortofosforna kiselina, 15 mol/l (H3PO4, d20 = 1,71 g/ml);

3.8. rastvor gvožđe-sulfata, 0,15 mol/l, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 41,6 g gvožđe-sulfat heptahidrata (FeSO4 x 7H2O) u sudu od jednog litra. Dodati 25 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.1.) i 25 ml fosforne kiseline (3.7.). Dopuniti do 1000 ml i promućkati;

3.9. rastvor kalijum-permanganata (0,020 mol/l), koji se priprema na sledeći način: izmeriti 3,160 g kalijum-permanganata (KMnO4), sa tačnošću od 0,1 mg. Rastvoriti i dopuniti vodom do 1000 ml.

3.10. rastvor srebro-nitrata, 0,1 mol/l, koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 1,7 g srebro-nitrata (AgNO3) u vodi i dopuniti do 100 ml.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. lončić za za filtriranje P16/ISO 4 793, poroznost 4, kapacitet 50 ml, postavljen na bocu za filtraciju od 500 ml;

4.2. magnetna mešalica.

5) Priprema rastvora za ispitivanje

Videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2.

Ako nije poznato da li su prisutni joni hlorida, izvesti test na rastvoru sa jednom kapi rastvora srebro-nitrata (3.10) i dalje postupati na jedan od sledeća dva načina:

- ako su jona hlorida odsutni: staviti alikvotni deo ekstrakta koji sadrži 10-20 mg mangana u visoku čašu od 400 ml. Dovesti do zapremine od oko 25 ml ili uparavanjem ili dodatkom vode. Dodati 2 ml koncentrovane sumporne kiseline (3.1);

- ako su joni hlorida prisutni, neophodno ih je ukloniti na sledeći način: staviti alikvotni deo ekstrakta koji sadrži 10-20 mg mangana u visoku čašu od 400 ml. Dodati 5 ml, 9 mol/l sumporne kiseline (3.2.). Dovesti do ključanja na vreloj ploči i ostaviti da ključa sve dok se ne pojave obilna bela isparenja. Nastaviti sve do postizanja umanjenja zapremine do oko 2 ml (tanak film sirupaste tečnosti na dnu čaše). Ostaviti da se ohladi do sobne temperature. Pažljivo dodati 25 ml vode i još jednom testirati prisustvo hlorida sa jednom kapi rastvora srebro-nitrata (3.10). Ukoliko je ostalo još hlorida ponoviti operaciju nakon dodavanja 5 ml 9 mol/l sumporne kiseline (3.2).

6) Postupak

Dodati 25 ml, 6 mol/l azotne kiseline (3.3.) i 2,5 g natrijum bizmuta (3.5.) u čašu od 400 ml koja sadrži rastvor za ispitivanje. Snažno mešati tri minuta na magnetskoj mešalici (4.2). Dodati 50 ml 0,3 mol/l azotne kiseline (3.4) i mešati ponovo. Filtrirati u vakuumu kroz sud čije je dno prekriveno sa Kieselguhr (3.6). Oprati ga više puta sa 0,3 mol/l azotne kiseline (3.4.) dok se ne dobije bezbojan filtrat. Preneti filtrat i rastvor za pranje u čašu od 500 ml. Promešati i dodati 25 ml 0,15 mol/l rastvora gvožđe-sulfata (3.8.). Ukoliko filtrat postane žut nakon dodatka gvožđe-sulfata, dodati 3 ml 15 mol/l ortofosforne kiseline (3.7). Koristeći biretu, titrirati višak gvožđe-sulfata sa 0,2 mol/l rastvorom kalijum permanganata (3.9.) dok mešavina ne postane ružičasta, dok boja ne bude stabilna jedan minut. Uraditi slepu probu pod istim uslovima, izostavljajući samo uzorak za ispitivanje.

Napomena: Oksidisani rastvor ne sme doći u kontakt sa gumom.

8) Izražavanje rezultata

1 ml, 0,02 mol/l rastvora kalijum permanganata odgovara količini 1,099 mg mangana (Mn).

Procenat mangana (Mn) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Mn (%) = [(xb-xs) x 0,1099 x V]/(a x M),

gde je:

xb - zapremina permanganata korišćenog u slepoj probi, u mililitrima;

xs - zapremina permanganata korišćenog u uzorku za ispitivanje, u mililitrima;

V - zapremina ekstrakta rastvora po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2., u mililitrima;

a - zapremina alikvotnog dela uzetog iz ekstrata, u mililitrima;

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima.

Metoda br. 10.10. Određivanje molibdena u ekstraktima đubriva gravimetrijskom metodom sa 8-hidroksihinolinom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje molibdena u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom molibdenom i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat molibden, a u kojima je sadržaj molibdena deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja: Sadržaj molibdena se određuje taloženjem molibden-oksina pod određenim uslovima.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. rastvor sumporne kiselina, oko 1 mol/l, koji se priprema na sledeći način: pažljivo sipati 55 ml sumporne kiseline (H2SO4, d20 = 1,84 g/ml) u litarski sud koji sadrži 800 ml vode. Promućkati. Nakon hlađenja, dopuniti do jedne litre i promućkati;

3.2. razblaženi amonijačni rastvor (1:3), koji se priprema na sledeći način: pomešati jednu zapreminu koncentrovanog amonijačnog rastvora (NH4OH, d20 = 0,9 g/ml) sa tri zapremine vode;

3.3. razblaženi rastvor sirćetne kiseline (1:3), koji se priprema na sledeći način: pomešati jednu zapreminu koncentrovanog rastvora sirćetne kiseline (99,7% CH3COOH, d20 = 1,049 g/ml) sa tri zapremine vode;

3.4. Rastvor dinatrijum soli EDTA (etilen-di-amino-tetra-sirćetna kiselina), koji se priprema na sledeći način: rastvoriti 5 g EDTA u vodi u sudu od 100 ml sudu. Dopuniti do oznake i izmešati;

3.5. puferski rastvor, koji se priprema na sledeći način: u sudu od 100 ml rastvoriti 15 ml koncentrovane sirćetne kiseline i 30 g amonijum-acetata u vodi. Dopuniti sud do 100 ml;

3.6. rastvor 8-hidroksihinolina (oksin), koji se priprema na sledeći način: u sudu od 100 ml rastvoriti 3 g 8-hidroksihinolin u 5 ml koncentrovane sirćetne kiseline. Dodati 80 ml vode. Dodati kap po kap amonijačnog rastvora (3.2.) sve dok rastvor ne postane zamućen i onda dodati sirćetnu kiselinu (3.3.) dok rastvor ponovo ne postane bistar. Dopuniti do 100 ml sa vodom.

4) Laboratorijska oprema

Neophodna je sledeća laboratorijska oprema:

4.1. lončić za filtriranje P16/ISO 4 793, poroznost 4, kapacitet 30 ml;

4.2. pH-metar sa staklenom elektrodom;

4.3. sušnica, podešena na temperaturu 130-135°C.

5) Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2.

6) Postupak

6.1. Priprema rastvora za ispitivanje: Staviti alikvotni deo koja sadrži 25 do 100 mg molibdena u čašu od 250 ml. Dopuniti vodom do 50 ml zapremine suda. Podesiti pH rastvora na 5 dodavanjem kap po kap rastvora sumporne kiseline (3.1.). Dodati 15 ml EDTA rastvora (3.4.), a zatim 5 ml pufera (3.5.). Dopuniti do 80 ml sa vodom.

6.2. Dobijanje i ispiranje taloga

6.2.1. Dobijanje taloga: Rastvor malo zagrejati. Dodati rastvor oksina (3.6.) neprekidno mešajući. Nastaviti taloženje sve dok se ne opazi prestanak formiranja taloga. Dodavati dalje reagens sve dok tečnost iznad taloga ne postane blago žute boje. Obično je dovoljna količina od 20 ml. Nastaviti blago zagrevanje precipitata dva do tri minuta.

6.2.2. Filtriranje i ispiranje: Filtrirati kroz filter (4.1.). Isprati nekoliko puta sa 20 ml vruće vode. Voda za ispiranje treba postepeno da postane bezbojna, što ukazuje da oksin nije više prisutan.

6.3. Merenje taloga: Osušiti talog na 130-135°C do konstantne mase (najmanje jedan sat). Ostaviti da se ohladi u desikatoru i potom izmeriti.

7) Izražavanje rezultata

1 mg molibdenil-oksinata MoO2(C9H6ON)2 odgovara 0,2305 mg molibdena (Mo).

Procenat molibdena (Mo) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Mo (%) = X x 0,02305 x [(V x D) / (a x M)], gde je:

X - masa taloga molibdenil-oksinata MoO2(C9H6ON)2, u miligramima;

D - faktor razblaženja alikvota;

V - zapremina ekstrakta rastvora po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, u mililitrima;

a - zapremina alikvota uzetog iz poslednjeg razblaženja, u mililitrima;

M - masa uzorka za ispitivanje, u gramima.

Metoda br. 10.11. Određivanje cinka u ekstraktima đubriva atomskom apsorpcionom spektrometrijom

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje cinka u ekstraktu đubriva.

Ova metoda se primenjuje na ispitivanje đubriva koja su ekstrahovana po Metodi br. 10.1. i Metodi br. 10.2, odnosno na đubriva sa mikroelementom cinka i đubriva na bazi makro- i sekundarnih elemenata koja sadrže mikroelemenat cinka, a u kojima je sadržaj cinka deklarisan kao ukupni i/ili vodorastvorljivi.

2) Princip ispitivanja

Nakon odgovarajućeg tretmana i razblaživanja ekstrakta sadržaj cinka se određuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom.

3) Reagensi

Za ispitivanje neophodni su sledeći reagensi:

3.1. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline oko 6 mol/l: jedna zapremina HCl (d20 = 1,18 g/ml) na jednu zapreminu vode;

3.2. razblaženi rastvor hlorovodonične kiseline, oko 0,5 mol/l: pomešati jednu zapreminu HCl (d20 = 1,18 g/ml) sa 20 zapremina vode;

3.3. rastvori lantanove soli (10 g La/l), koji se koristi za određivanje kobalta (Co), gvožđa (Fe), mangana (Mn) i cinka (Zn), a pripremaju se na jedan od sledećih načina:

3.4. kalibracioni rastvori mangana:

3.5.1. standardni rastvor cinka (1000 µg/ml Zn), koji se priprema na sledeći način: u čašu od 1000 ml rastvoriti 1 g cinka u prahu ili pločicama sa tačnošću 0,1 mg, dodati 25 ml 6 mol/l hlorovodonične kiseline (3.1.). Kada se potpuno istopi, dopuniti vodom do zapremine i dobro promućkati;

3.5.2. radni rastvor cinka (100 µg/ml Zn), koji se priprema na sledeći način: razblažiti 20 ml standardnog rastvora (3.4.1.) u 0,5 mol/l rastvorom rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) u sudu od 200 ml. Dopuniti do zapremine sa 0,5 mol/l rastvorom rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2.) i dobro promućkati.

4) Laboratorijska oprema: Atomski apsorpcioni spektrometar: videti Metodu br. 10.4. (5.). Uređaj mora imati izvor zraka karakterističan za cink (213,8 nm).

5) Priprema rastvora za ispitivanje

5.1. Priprema rastvora cinka: Videti Metodu br. 10.1. i/ili Metodu br. 10.2, a ako je odgovarajuće i Metodu br. 10.3.

5.2. Priprema rastvora za ispitivanje: Videti Metodu br. 10.4. (5.2.). rastvor za ispitivanje mora da sadrži 10% rastvora lantan soli.

6) Postupak

6.1. Priprema slepe probe: Videti Metodu br. 10.4. (6.1.). Slepa proba mora da sadrti 10% rastvora lantan soli, korišćene u tački 5.2.

6.2. Priprema kalibracionih rastvora: Videti Metodu br. 10.4. (6.2). Za optimalni opseg određivanja od 0-5 µg/ml cinka, otpepirati 0 ml, 0,5 ml, 1 ml, 2 ml, 3 ml, 4 ml i 5 ml radnih rastvora (3.4.2.) u niz graduisanih sudova od 100 ml. Ako je potrebno, podesiti koncentraciju hlorovodonične kiseline kako bi bila što približnija onoj u rastvoru za ispitivanje. Dodati u svaki sud 10 ml rastvora lantan soli korišćene u tački 5.2. Dopuniti do 100 ml sa 0,5 mol/l rastvorom hlorovodonične kiseline (3.2) i dobro promućkati. Ovi rastvori sadrže 0 µg/ml Zn, 0,5 µg/ml Zn, 1 µg/ml Zn, 2 µg/ml Zn, 3 µg/ml Zn, 4 µg/ml Zn i 5 µg/ml Zn.

6.3. Određivanje: Videti Metodu br. 10.4. (6.3.). Pripremiti spektrometar (5.) za merenje na talasnoj dužini od 213,8 nm.

8) Izražavanje rezultata

Videti Metodu br. 10.4. (7.).

Procenat cinka (Zn) u đubrivu se izračunava na sledeći način:

Zn (%) = [(xs - xb) x V x D] / (M x 104),

a ako je korišćena Metoda br. 10.3. na sledeći način:

Zn (%) = [(xs - xb) x V x 2D] / (M x 104),

gde je:

Zn - količina cinka izražena u procentima;

xs - koncentracija rastvora za ispitivanje (5.2.), u µg/ml;

xb - koncentracija slepe probe (6.1.), u µg/ml;

V - zapremina ekstrakta dobijenog po Metodi br. 10.1. ili Metode br. 10.2, u mililitrima;

D - faktor koji odgovara razblaženju izvedenom u tački 5.2;

M - masa uzorka za ispitivanje uzetog u skladu sa Metodom br. 10.1. ili Metodom br. 10.2, u gramima.

Metoda br. 11. ISPITIVANJE GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA

Ispitivanje granulometrijskog sastava đubriva vrši se prema standardu SRPS ISO 8397 - Čvrsta đubriva i oplemenjivači zemljišta - Ispitivanje prosejavanjem, 1995.

Prilog 2

METODE ISPITIVANJA MIKROBIOLOŠKIH ĐUBRIVA

Metoda br. 1. TITAR (BROJ) ĆELIJA MIKROORGANIZAMA

1) Primena metode

Ovom metodom propisan je postupak za određivanje titara ćelija mikroorganizama.

2) Princip ispitivanja

Titar ćelija mikroorganizama ispituje se metodom agarnih ploča ili metodom najverovatnijeg broja (Most Probable Number).

3) Postupak

10 g ili 10 ml đubriva se unese u 90 ml sterilne vodovodne vode i izmeša na laboratorijskoj tresilici da bi se dobila ujednačena suspenzija. Od dobijene suspenzije pravi se serija decimalnih razređenja. Veličina razređenja zavisi od deklarisanog broja mikroorganizama.

3.1. Metoda agarnih ploča: 0,5 ml razređene suspenzije zasejava se na odgovarajuću hranljivu podlogu i inkubira. Dužina inkubacije i temperatura inkubacije zavisi od vrste mikroorganizama.

Broj ćelija (titar) simbioznih azotofiksatora koji žive u simbiozi s leguminozama određuje se na Yaest manitol podlozi.

Broj ćelija (titar) slobodnih azotofiksatora određuje se na Fjordovoj podlozi.

Broj ćelija (titar) bakterija fosfomineralizatora određuje se na glukozoasparaginskoj podlozi uz dodatak fitata ili lecitina.

Broj ćelija gljiva fosfomineralizatora određuje se na krompir-dekstroznoj podlozi uz dodatak fitata ili lecitina.

Broj ćelija (titar) fosfomobilizatora i silikatnih bakterija određuje se na glukozoasparaginskoj podlozi uz dodatak nerastvornih fosfata ili silikata.

Broj spora mikoriznih gljiva određuje se na krompir-dekstroznoj podlozi.

Broj ćelija (titar) bakterija mineralizatora humusa određuje se na hranljivom agraru, broj spora gljiva mineralizatora humusa određuje se na krompir-dekstroznoj podlozi, a broj ćelija aktinomiceta mineralizatora humusa određuje se na dekstrozno-kvaščevoj podlozi.

Broj ćelija (titar) mikroorganizama stimulatora rasta biljaka određuje se na hranljivom agraru (bakterije) i na krompir-dekstroznom agaru (gljive).

3.2. Metoda najverovatnijeg broja (Most Probable Number): Koristi se samo za određivanje broja bakterija.

Zasejavanje se vrši u tečnim hranljivim podlogama istog sastava kao što je navedeno u tački 3.1.

Za izračunavanje najverovatnijeg broja ćelija koriste se tablice.

Metoda br. 2. DETERMINACIJA MIKROORGANIZAMA U MIKROBIOLOŠKOM ĐUBRIVU

Determinacija bakterija vrši se na osnovu morfoloških osobina ćelija i kolonije kao i na osnovu biohemijskih osobina, pri čemu se koriste ključevi za determinaciju bakterija (Bergeys Manual of determinative of Bacteria) i slični ključevi.

Determinacija gljiva u mikrobiološkom đubrivu vrši se na osnovu morfoloških osobina hifa, spora i kolonija.

Metode, sastav hranljivih podloga i način izračunavanja broja mikroorganizama u mikrobiološkom đubrivu opisane su u mikrobiološkim praktikumima, kao što su:

1. Sharlau Mycrobiology: Handbook of Microbiological culture media, International edition, 2000;

2. Benson H: Microbiological Application, McGrowHill, 8.th International edition, 2000;

3. Jarak M, Đurić S: Praktikum iz mikrobiologije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006;

4. Samson R., and Reenen-Hoekstra E: Introduction to food-borne fungi, third edition, CBC, Institute of the Royal Netherlands, 1988.