Prethodni

8. Ostale norme kvaliteta i metode ispitivanja semena

8.1. Norme za krtole krompira (Solanum tuberosum L.)

Veličina partije iznosi najviše 20 t.

Veličina krtola: donja granica 28 mm, gornja granica 55 mm; za okrugle oblike krtola gornja granica je 65 mm.

Krtola drugih sorti može biti do 0,05%, krtola većih od gornje granice do 4%, krtola manjih od donje granice do 6%, krtola sa teškim mehaničkim oštećenjima (dubljim od 5 mm) do 1,5%, stranih primesa i zemlje do 1%.

8.2. Norme za lukovice crnog luka (Allium cepa L.)

8.2. Norme za lukovice crnog luka (Allium cepa L.)

Veličina partije iznosi najviše 10 t.

Lukovice crnog luka dobijene iz semena crnog-crvenog luka (arpadžik) smatraju se kao semenski materijal za dalju proizvodnju ako imaju prečnik glavice od 6 do 22 mm sa tolerancijama ±3%.

U arpadžiku može se nalaziti najviše do 4% glavica sa mehaničkim oštećenjima, proklijalih glavica, glavica bez ovojne ljuske i stranih primesa zajedno.

Ako se arpadžik kalibrira na frakcije po krupnoći (prečniku) glavice, neophodno je da se u Obrascu br. 4 navede veličina lukovica (kalibraža).

8.3. Norme za češnjeve belog luka (Allium schoenoprasum L.)

Veličina partije iznosi najviše 10 t.

U belom luku mogu se nalaziti češnjevi sa mehaničkim oštećenjima, proklijali češnjevi, češnjevi bez ovojne ljuske i stranih primesa najviše do 3%.

Beli luk namenjen za sadnju može se pakovati, i u glavicama.

8.4. Norme za katagorije semena strnih žita

8.4.1. U semenu originala strnih žita, u uzorku od 1.000 g dopušta se najviše pet zrna korova, bez primesa drugih vrsta semena poljoprivrednog bilja.

8.4.2. U semenu strnih žita prve sorte reprodukcije, u uzorku od 1.000 g dopušta se najviše pet zrna korova i najviše 10 zrna drugih strnih žita.

8.4.3. U semenu strnih žita druge sortne reprodukcije, u uzorku od 1.000 g dopušta se najviše 15 zrna korova i najviše do 20 zrna drugih strnih žita.

8.4.4. U semenu strnih žita ne sme biti više od 3% semena koje prolazi kroz sita sa otvorima u obliku pravouganika, čije dužine strana iznose: za pšenicu i dvoredi ječam 2,2 · 25,0 mm; za ostali ječam 2,0 · 21,0 mm, a za raž i ovas 1,8 · 21,0 mm.

8.4.5. Izuzetno od odredbe pod 8.4.4 u semenu pšenice ne sme biti više od 5% semena koje prolazi kroz sita u obliku pravougaonika sa otvorima čije dužine strana iznose 2,2 mm x 25,0 mm.

8.5. U prosečnom uzorku ne sme se nalaziti nijedno zrno

- viline kosice (Cuscuta sp.) u uzorku svih vrsta detelina, lucerke, smiljkite, trava i u mešavinama trava s tim biljnim vrstama;

- viline kosice (Cuscuta sp.) i volovoda (Orobanche spp.) u uzorku lana, grahorice, stočnog graška, mešavine grahorica, ovsa, grahorice sa stočnim graškom i u mešavinama trava;

- divljeg ovsa (Avena fatua) u uzorku ovsa i strnih žita;

- bunike (Hyoscyamus niger) u uzorku maka;

- Ambrosia spp. i Orobanche spp. u uzorku konoplje.

8.6. Dozvoljava se prisustvo u prosečnom uzorku, i to

- do tri zrna dinjice (Poterium sanguisorba) u uzorku esparzete;

- do pet zrna Lolium linicolum, do 10 zrna Lolium temulentum i do 10 zrna Camelina sativa u uzorku lana;

- do pet zrna Rumex spp. u uzorku deteline i lucerke.

8.7. Posebne norme za seme šećerne repe

8.7.1. Jednoklično (monogermno) seme šećerne repe odnosi se isključivo na genetski jednoklično seme koje mora dati minimum 90% pojedinačnih klijanaca.

8.7.2. Višeklično (multigermno) seme odnosi se na:

- diploidno seme čija klupka sadrže najmanje 85% diploida;

- triploidno seme čija klupka sadrže najmanje 75% triploida;

- tetraploidno seme čija klupka sadrže najmanje 85% granploida;

- poliploidno seme čija mešavina di,-tri - i tetra-ploida sadrže najviše 40% diploida.

8.7.3. Pod pojmom pilirano seme podrazumeva se:

- seme dorađeno segmentiranjem;

- jednoklično seme.

8.7.4. Kalibriranje pelete počinje od 3,50 mm i vrši se na sitima okruglih otvora u razmacima od 0,25 mm, a raspon između donje i gornje granice sme iznositi 1 mm.

8.8. Norme za kalibriranje semena kukuruza

8.8.1. Seme kukuruza može se kalibrirati u šest frakcija, i to:

- krupno pljosnato seme;

- srednje pljosnato seme;

- sitno (malo) pljosnato seme;

- krupno okruglo seme;

- srednje okruglo seme;

- sitno (malo) okruglo seme.

8.8.2. Kalibriranje semena vrši se u tri dimenzije:

- širina zrna od 5,5 do 11 mm;

- debljina zrna od 3,5 do 9 mm;

- dužina zrna od 8 do 14 mm.

Dimenzije zrna u pojedinim frakcijama određuje dorađivač semena u okviru propisanih dimenzija, s tim što odstupanje od dimenzije frakcije može iznositi najviše 5% semena.

8.9. Kalibrirano seme krastavca, paprike, karfiola, kelja, kupusa, salate, luka i drugih povrtarskih kultura mora biti ujednačeno po veličini i obliku, s najvećom tolerancijom 2%.

8.10. U čistoću mešavine semena ubraja se zbir procenata semena kultura koje ulaze u mešavinu. U mešavini trava i mešavini trava sa lucerkom, detelinom ili smiljkitom čistoća treba da iznosi najmanje 90%, a u ostalim mešavinama - najmanje 95%. Klijavost mešavine semena ocenjuje se posebno za svaku kulturu. Mešavina semena smatra se neispravnom ako seme jedne kulture ili više kultura koje čine mešavinu i zastupljene su sa više od 10% u mešavini nema ispravnu klijavost i ako čistoća ne odgovara odredbama iz ove tačke.

8.11. Pri ispitivanju klijavosti semena deteline, lucerke, smiljkite, esparzete, grahorice, lupine, sočiva i pamuka, tvrda zrna se ubrajaju u klijavo seme.

8.12. Utvrđivanje zdravstvenog stanja semena

Predmet utvrđivanja zdravstvenog stanja semena predstavlja ispitivanje uzorka semena u partiji semena iz domaće proizvodnje i semena iz uvoza.

Zdravstveno stanje semena radi deklarisanja i stavljanja u promet ispituje se samo za partije semena koje potiču od useva koji su tokom vegetacije kontrolisani i nisu bili zaraženi karantinskim i određenim ekonomski štetnim biljnim bolestima i štetočinama, što se potvrđuje uverenjem o zdravstvenom stanju useva ili uverenjem o aprobaciji useva.

Seme iz uvoza, pre deklarisanja i stavljanja u promet, podleže obaveznom ispitivanju prisustva karantinskih i određenih ekonomski štetnih biljnih bolesti i štetočina.

Kad se ispitivanjem zdravstvenog stanja semena ustanovi karantinska biljna bolest ili štetočina, ispitivanje se prekida. Taj nalaz se unosi u izveštaj o kvalitetu semena za tu partiju semena, koja se ne sme koristiti kao semenski materijal.

Zdravstveno stanje semena označava prisutnost ili odsutnost karantinskih i određenih ekonomski štetnih biljnih bolesti i štetočina utvrđenih za pojedine vrste bilja u Pravilniku o obaveznom zdravstvenom pregledu useva i objekata, semena i sadnog materijala poljoprivrednog i šumskog bilja ("Službeni list SFRJ", br. 52/86).

Zdravstveno stanje semena ispituje se naučno prihvaćenim i stručno proverenim metodskim postupcima prilagođenim za određene biljne bolesti i štetočine. U odgovarajućem izveštaju laboratorije navodi se metoda koja je primenjena.

Prethodna obrada (pred tretiranje) jeste svaka fizička ili hemijska obrada radnog uzorka pre inkubacije, koja olakšava ispitivanje. Pod obradom semena podrazumeva se svako fizičko ili hemijsko tretiranje cele frakcije semena (potrebno je navesti način obrade i vrstu hemijske i druge supstancije kojom je seme tretirano).

Kao radni uzorak može se, zavisno od metoda ispitivanja, upotrebiti ceo prosečan uzorak ili njegov deo. Ako se traži veći prosečni uzorak od predviđenog prosečnog uzorka, s tim će se upoznati lice koje uzima uzorak. Radni uzorak za tu svrhu najčešće se dobija iz prosečnog uzorka i treba da sadrži više od 400 semena osnovne vrste ili odgovarajuću masu semena iz prosečnog uzorka. U slučaju prigovora, po metodu slučajnog izbora uzeće se određeni broj semena i ponovno ispitati.

Rezultat ispitivanja zdravstvenog stanja semena iskazuje se u procentu obolelog semena ili kao broj nađenih organizama (štetočina) u količini ispitivanog uzorka, što se unosi u izveštaj laboratorije i u odgovarajuću deklaraciju za dotičnu partiju semena.

Najviše dozvoljeni procent ili broj prisutnih (norme) ekonomski štetnih biljnih bolesti i štetočina dati su u merilima Pravilnika o obaveznom zdravstvenom pregledu useva i objekata, semena i sadnog materijala poljoprivrednog i šumskog bilja.

Posebne metode ispitivanja zdravstvenog stanja semena: mikroflora semena (partije ili uzorka) može se veoma izmeniti za vreme čuvanja semena u uslovima sredine koji su zadovoljavajući za održavanje životne sposobnosti semena. Saprofitska mikroflora može biti znak lošeg kvaliteta semena uslovljenog nepovoljnim uslovima za vreme žetve, dorade, čuvanja ili starenja semena. Neke gljivice (npr. Rhizopus spp.) brzo se šire testom na filtrir - papiru i mogu prouzrokovati truljenje zdravih klijanaca. Zato se preporučuje prethodna obrada semena. Za ubrzavanje sporulacije poželjno je osvetljenje (naizmenično 12 h) osvetljavanja ultravioletnom svetlošću - NUV) u vreme inkubacije. Preporučuje se kao izvor i fluorescentno svetlo (360 nm), a zadovoljavaju i fluorescentne cevi sa dnevnom svetlošću.

Opisane metode, osim za Ustilago nuda, namenjene za neobrađeno (netretirano) seme, uglavnom su neadekvatne za tretirano (obrađeno) seme. Seme se može natapati 10 min u rastvoru natrijum - hipohlorida koji sadrži 1% u vodi rastvorljivog hlorida i zatim se suvišna tečnost odstrani sušenjem.

Prilikom upotrebe filtrir-papira ili agara kao podloge upotrebljava se destilovana ili dejonizovana voda. Ako se seme ispituje u Petrijevoj kutiji njen prečnik treba da iznosi 90 mm. Ako se oceni da je seme za vreme inkubacije višestruko zaraženo, saopštava se samo prosečni procent zaraze. U nastavku se prikazuju posebne metode za utvrđivanje pojedinih bolesti na semenu nekih grupa kulturnog bilja.

(1) Compositae

Botrytis cinerea Pers, ex Pers na Helianthus annuus.

Radni uzorak: 400 semena.

Metoda: u 80 Petrijevih kutija prečnika 9 cm stavljaju se po dva sloja filtrir-papira (Whatman No. 1), dodaje 5 ml rastvora 3%-nog ekstrakta slada. Otklanja se višak tečnosti i po 5 semena razvrstava u svaku Petrijevu kutiju.

Inkubacija: 9 dana na 20oC, u tami.

Ispitivanje: posle 5, 7 i 9 dana seme se pregleda slobodnim okom i, ako su nežni i korenčići prekriveni bogato razvijenom sivom micelijom, seme se ocenjuje kao zaraženo.

Ako se sumnja na zarazu, to se radi ispitivanje, micelijuma. Povećanjem (od 200 puta), uočavaju se septirane, trakaste hife i grupe razgranatih konidiofora.

(2) Cruciferae

Leptosphaeria maculans (Desm) Ces. i de Not. syn. Phoma lingam (Tode ex Fr.) Desm.

Radni uzorak: 1.000 semena.

Metoda: "svaku Petrijevu kutiju stavljaju se tri sloja filtrir-papira (Whatman No. 1) i dodaje 5 ml 0,2%-nog rastvora natrijumove soli 2,4 dihlorofenoksi sirćetne kiseline za usporavanje klijavosti. Odlije se suvišnih 2,4 D rastvora, seme ispere u sterilnoj vodi i po 50 razmesti u svaku Petrijevu kutiju.

Inkubacija: 11 dana na temperaturi 20oC uz izmenična osvetljavanja 12 h osvetljeno, 12 h u tami.

Ispitivanje: posle 6 dana (pri 25 puta povećanja), na semenu i na podlozi uočavaju se sporo rastući srebrnobeli micelij u primordie piknida Phoma lingam. Posle 11 dana drugi put se ocenjuju piknidi na zaraženom semenu i na filtrir-papiru pored zaraženog semena. Seme iz koga su se razvili piknidi Phoma lingam ocenjuje se kao zaraženo.

(3) Gramineae

- Drechslera oryzae (van Breda de Hann) Subram et Jain.

Pyricularia oryzae Cav i Altternaria podwickii (Ganguly) M.B. Ellis na Oryza sativa.

Radni uzorak: 4 · 100 semena.

Metoda: u svaku Petrijevu kutiju stavlja se filtrir-papir navlažen u vodi i na njega se razvrstava po 25 semena.

Inkubacija: sedam dana na temperaturi dana na 22oC, uz menjanje osvetljenja (12 h u tami, 12 h osvetljeno).

Ispitivanje: pregled svakog semena na konidije pod uvećanjem 12 do 50 puta.

Konidiofore se razvijaju na semenskom epidermu i na svetlosmeđem vazdušnom miceliju koji pokriva celo seme ili samo njegov deo. Gljivica se širi i na filtar. Ako se sumnja, predlaže se posmatranje uz povećanje od 200 puta. Konidiji su ovalno uvijeni veličine 25 do 170 · 11 do 17 m, svetlosmeđi do smeđi, u sredini ili oko sredine prošireni - sužavaju se u zaobljeni vrh.

- Pyricularia oryzae cav. na Oryza sativa: gljivica se pojavljuje u obliku malih, slabo primetljivih, smeđih do zelenih kolonija na plevi sa kratkim i nežnim konidioforama sa grozdovima konidija na vrhu. Gljivica se retko proširuje po celom semenu. Ako postoji sumnja, pregledaju se konidije uz povećanje 200 puta. Konidiji su u obliku obrnute piramide, hijalni, sabijeni, sa malim zubom na osnovi, dvoseptirani, često sa istaknutim oštrim vrhom, 20 do 25 · 9 12 m .

- Alternaria padwickii (ganquly) M.B. Ellis na Oryza sativa. Konidiji imaju oblik fusarija, u početku skoro hijalni, kasnije boje slame do zlatnosmeđe boje, sa dugačkim kljunom pojedinačno na kratkim konidioforima koji rastu iz semenskog epiderma ili na konidioforima između belosivog, paperjastog, vazdušnog micelija. Ako postoji sumnja, pregled se vrši uz povećanje od 200 puta.

Konidiji su 3 do 5 puta septirani, često sabijeni uz septe, sa karakterističnom šiljastom osnovnom ćelijom i dugačkim kljunom, 95 do 17 · 11 do 20 m. Zaraženo seme ili klijanci često su okruženi karakterističnim crvenkastim mrljama koje prodiru u filtar i, posle sedam dana dobro su vidljivi.

- Ustilago nuda (Jens) Rostr. na hordeum vulgare

Radni uzorak: dva ponavljanja 100 do 120 g semena zavisno od mase 1.000 semena, što predstavlja 2.000 do 4.000 semena.

Metoda: radni uzorak se natapa u litru sveže pripremljenog 5%-nog vodenog rastvora natrijum - hidroksida (NaOH) 24 h na temperaturi 20 oC. Zatim se ceo uzorak presipa u odgovarajuću posudu seme ispira toplom vodom da bi se izdvojili embrioni iz omekšanog perikarpa. Embrioni se sakupe na situ otvora 1 mm. Dodatna sita sa većim otvorima mogu se upotrebiti za prikupljanje delova endosperma i pleve. Embrioni se stavljaju u smešu u istom odnosu laktofenola (po jedna trećina glicerola, fenola i mlečne kiseline) i vode, u kojoj se kasnije podele embrioni i pleva .

Embrioni se stavljaju u čašu u kojoj je 75 ml svežeg bezvodnog laktofenola i očiste se tako da fenol vri u isparivaču približno 30 sekundi. Embrioni se presipaju u svež, blago zagrejan glicerol za ispitivanje.

Ispitivanje: ispita se 1.000 embriona u svakom ponavljanu (pod povećanjem 16 do 25 puta pri odgovarajućem osvetljenju), gde se ocenjuje karakterističan zlatnosmeđi micelij Ustilago nuda.

- Septoria nodorum Berk, na Triticum aestivum

Radni uzorak: 400 semena.

Prethodna obrada: natrijum-hipohlorit.

Metoda: sladni ili krompirov dekstrozni agar koji sadrži 100 ppm sulfata streptomicina. U Petrijevu kutiju staviti po 10 semena na agarsku površinu.

Inkubacija: sedam dana na temperaturi od 20 oC, u tami.

Ispitivanje: posle sedam dana ispitati svako seme slobodnim okom za sporo rastuće kružne kolonije neprozirno belih ili krem boje micelija, koje često prekriju zaraženo seme. Suprotna strana kolonije je žutosmeđa, koja starenjem postaje tamnija.

(4) Leguminosae

- Aschyta pisi Lib. na Pisum sativum.

Radni uzorak: 400 semena.

Prethodna obrada: natrijum-hipohlorit.

Metoda: sladni ili kromipirov dekstrozni agar. Na agar se u svaku Petrijevu kutiju razvrstava po 10 semena.

Inkubacija: sedam dana na temperaturi 20oC, u tami.

Ispitivanje: posle sedam dana zaraženo seme sa bogato razvijenim, belim micelijem ocenjuje se slobodnim okom. Sumnjive kolonije primećuju se pri povećanju od 25 puta na prisutnost talasastih hifa po ivici kolonija.

- Colletotrichum lindemuthianum (Sa cc. et Magn.) Briet et Cav. na Phaseolus vulgaris.

Radni uzorak: 400 semena.

Prethodna obrada: natrijum-hipohlorit.

Metoda: u ponavljanjima se razvrsta po 50 semena na dva sloja navlaženog papirnog ubrusa ili filtra dimenzija 35 · 45 cm. Seme se pokrije jednim slojem navlaženog papirnog ubrusa. Papir se složi dva puta po dužini i pokrije polietilenom kako bi se obezbedila vlaga za vreme inkubacije.

Inkubacija: sedam dana na temperaturi 20 oC, u tami.

Ispitivanje: posle sedam dana otkloni se površinski sloj i ocenjuje seme sa jasno obrubljenim tamnim mrljama na kotiledonima. Pomoću stereoskopskog mikroskopa (25 puta povećanje) zapisuje se broj semena na kojima su nađene gomilaste odvojene (septirane) tamne čekinjice tog oboljenja.

(5) Linaceae

- Botrytis cinerea Pers. ex Pers. na Linum usitatissimum.

Radni uzorak: 400 semena.

Metod: na sladni agar (2%-ni agar i 1%-ni sladni ekstrakt) razvrstava se po 10 semena u svaku Petrijevu kutiju.

Inkubacija: sedam dana na temperaturi 20 oC, u tami.

Posle podtačke (5) na strani 94 pre tačke 9.

(6) Umelliferae

- Alternaria dauci (Kuhn) Goves et Skolko na Daucus carota

Radni uzorak: 400 semena.

Metoda: u plastične Petrijeve kutije staviti tri upijaće hartije i 100 semena po kutiji. Upijaće hartije se natope sterilisanom destilovanom vodom, a zatim osuše.

Inkubacija: tri dana na temperaturi od 20 oC, u tami, a noću na temperaturi - 20 oC i, konačno, sedam dana na temperaturi od 20 oC u naizmeničnim ciklusima, po 12 h u mraku i 12 h na svetlosti.

Ispitivanje: ispitati svako seme povećanjem 30 do 80 puta za konidiju, koje su najčešće usamljene i duge oko 450 m , u početku bledomaslinastosmeđe, a starenjem postaju smeđe, sa bledim kljunom dugim kao tri dužine tela. Konidifore izrastaju iz površine semena, pojedinačno ili u malim grupama. Zajedno sa micelijom, konidiofore takođe izrastaju iz vazdušastih ili puzećih ili trakastih hifa.

- Alternaria radicina Meir, Drechs. & Eddy. (syn. Stemphylium radicinum, Meir, Drechs. & Eddy., Neergaard) na Daucus carota

Radni uzorak: 400 semena.

Metoda: u plastične Petrijeve kutije staviti tri upijaće hartije i 10 semena po kutiji. Upijaće hartije se natope sterilisanom destilovanom vodom, a zatim osuše.

Inkubacija: tri dana na temperaturi od 20 oC, u tami, a noću na temperaturi od -20 oC i, konačno, sedam dana na temperaturi od 20oC u naizmeničnim ciklusima, po 12 h u mraku i 12 h na svetlosti.

Ispitivanje: ispitati svako seme povećanjem 30 do 80 puta za konidiju, koje su usamljene ili u lancu od dve ili tri, elipsoidnog ili oblika bureta bez kljuna, do dužine od 75 m , maslinastosmeđeg do crnkastog i tipično sjajnog izgleda. Konidiofore se obično javljaju usamljeno iz površine semena, ali češće iz vazdušastih ili puzećih ili trakastih hifa.

Ispitivanje: posle 5 i 7 dana ocenjuju se slobodnim okom nežni korenčići prekriveni sivim micelijima. Ako postoji sumnja, micelij se ispituje uz povećanje od 200 puta na septirane, trakaste i razgranate konidiofore u trakama.

9. Dozvoljena odstupanja (tolerancije) u kvalitetu semena između deklarisanog kvaliteta i kvaliteta utvrđenog ponovnim ispitivanjem

9.1. Ispitivanjem kvaliteta semena može se dobiti rezultat, odnosno kvalitet drukčiji od deklarisanog kvaliteta. Dozvoljena su odstupanja (tolerancije) između deklarisanog kvaliteta i ponovnim ispitivanjem kvaliteta koji je utvrdila ovlašćena organizacija udruženog rada - u granicama do kojih je razlika, odnosno odstupanje dozvoljeno.

9.2. Granice dozvoljenih odstupanja za čistoću semena

Tabela 13
DOZVOLJENA ODSTUPANJA ZA SVE KOMPONENTE ČISTOĆE

NAPOMENA: U plevasto seme ubrajaju se: Agropyrum, Agrostis, Alopecurus, Anthoxanthum, Arrhenatherum, Bromus, Cynodon, Cynosurus, Dactylis, Deschampsia, Festuca, Holcus, Panicum, Poa, Trisetum.

Ako se čistoća semena ispituje sa dve polovine jednog radnog uzroka ili sa dva radna uzorka, proverava se da li su rezultati ispitivanja u granicama dozvoljenih odstupanja. Ako rezultati ispitivanja čistoće semena nisu u granicama dozvoljenih odstupanja, postupak određivanja čistoće se ponavlja na isti način jedanput ili više puta. Kao konačni rezultat ispitivanja uzimaju se prosečne vrednosti čistoće dobijene posle svih ispitivanja.

Dozvoljena odstupanja (tolerancije) koriste se za sve komponente čistoće (seme osnovne kulture, seme drugih vrsta poljoprivrednog bilja, korova i mrtve primese).

Dozvoljena odstupanja za procenat čistoće semena osnovne kulture, sadržaj semena drugih vrsta kulturnog poljoprivrednog bilja, sadržaj korova i sadržaj inertnih (mrtvih) primesa, odnose se na razliku između deklarisanog kvaliteta i kvaliteta utvrđenog ispitivanjem. Ako razlika između deklarisanog kvaliteta i kvaliteta utvrđenog ispitivanjem prelazi izračunati iznos dozvoljenih odstupanja, smatraće se da seme ne odgovara deklarisanom kvalitetu.

9.3. Granice dozvoljenih odstupanja za klijavosti semena

Tabela 14
DOZVOLJENA ODSTUPANJA (TOLERANCIJE) ZA PROCENT KLIJAVOSTI SEMENA

Dozvoljena odstupanja za procent klijavosti semena odnose se na razliku između deklarisanog kvaliteta i kvaliteta koji je ponovnim ispitivanjem utvrdila ovlašćena organizacija udruženog rada. Ako razlika između deklarisanog kvaliteta i kvaliteta utvrđenog ispitivanjem prelazi dozvoljena odstupanja, smatraće se da seme ne odgovara deklarisanom kvalitetu.

9.4. Granice dozvoljenih odstupanja za broj drugih vrsta za deklarisani i naknadno ispitivani kvalitet

Tabela 15
DOZVOLJENA ODSTUPANJA (TOLERANCIJE) ZA IZBROJANO SEME KOROVA I DRUGIH VRSTA

10. OBRASCI (za prijavu - Obrazac br. 1, za izveštaj - Obrazac br. 2, za deklaracije - Obrasci br. 3 do 7)

Obrazac br. 1.

_________________________________
     Naziv (ime) i sedište podnosioca prijave

PRIJAVA BR. ___________
ZA UZIMANJE UZORAKA I ISPITIVANJE KVALITETA SEMENA (ZA JEDNU VRSTU I SORTU, ODNOSNO MEŠAVINU)

1. Organizacija udruženog rada kojoj se podnosi prijava _______________________________
____________________________________________________________________________
2. Biljna vrsta _________________________________________________________________
3. Sorta _____________________________________________________________________
4. Kategorija __________________________________________________________________
5. Godina proizvodnje i poreklo semena (za seme iz uvoza) _____________________________
_____________________________________________________________________________ 
6. Podaci o partiji semena koja se prijavljuje:

7. Posebni - dodatni zahtevi za neka ispitivanja ili za izbor metoda ispitivanja ____________________________
_________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________

8. Mesto, bliža lokacija, vrsta ambalaže i način uskladištenja partije semena koja se prijavljuje _______________
   _________________________________________________________________________________________

Obrazac br. 2.

______________________________________________
   Naziv i sedište organizacije udruženog rada koja je
                 vršila ispitivanje semena

IZVEŠTAJ BR. ____________
O KVALITETU SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA

1. Naziv organizacije udruženog rada ili organa i lica po čijoj je prijavi vršeno ispitivanje semena ___________
   _______________________________________________________________________________________
2. Broj prijave za uzimanje uzoraka i ispitivanje kvaliteta semena ____________________________________
3. Biljna vrsta, sorta ili mešavina semena ______________________________________________________
4. Utvrđeni kvalitet:

Obrazac br. 3.

_____________________________________
   (Naziv i sedište organizacije udruženog rada)

DEKLARACIJA
O KVALITETU SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA BR. ________________
(UZ OTPREMNICU)

I. OSNOVNI PODACI O SEMENU

II. UTVRĐENI KVALITET

Obrazac br. 4.

_____________________________________
  (Naziv i sedište organizacije udruženog rada)

DEKLARACIJA
O KVALITETU SEMENA KRTOLA I LUKOVICA BR. ___________
(UZ OTPREMNICU)

I. OSNOVNI PODACI O SEMENU

II. UTVRĐENI KVALITET

Obrazac br. 5.

___________________________________________________
(Naziv i sedište organizacije udruženog rada koja deklariše seme)

DEKLARACIJA
O KVALITETU VRSTA I SORTI SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA U MEŠAVINI BR. _____________
(UZ OTPREMNICU)

I. OSNOVNI PODACI O SEMENU

II. UTVRĐENI KVALITET

Obrazac br. 6.

____________________________________________________
(Naziv i sedište organizacije udruženog rada koja deklariše seme)

DEKLARACIJA
O KVALITETU SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA
(NA AMBALAŽI)

1. Broj i datum deklaracije priložene uz otpremnicu ______________________________________________
2. Broj partije semena _____________________________________________________________________
3. Biljna vrsta ___________________________________________________________________________
4. Sorta ________________________________________________________________________________
5. Kategorija ____________________________________________________________________________
6. (brisano)
7. Klijavost, u % __________________________________________________________________________
8. Datum do koga važi deklaracija ____________________________________________________________
9. Naziv preparata kojim je seme tretirano i klauzula ______________________________________________
10. Neto-masa pakovanja, u kg ili g ____________________________________________________________
11. Broj semena u pakovanju (ako se pakuje po broju semena), naziv i dimenzija frakcije (samo za kalibrirano seme) _____

Obrazac br. 7.

____________________________________________________
  (Naziv i sedište organizacije udruženog rada koja deklariše seme)

DEKLARACIJA
O KVALITETU SEMENA KRTOLA I LUKOVICA
(NA AMBALAŽI)

1. Broj i datum deklaracije priložene uz otpremnicu ______________________________________________
2. Broj partije semena _____________________________________________________________________
3. Biljna vrsta ___________________________________________________________________________
4. Sorta ________________________________________________________________________________
5. Kategorija ____________________________________________________________________________
6. Veličina (kalibraže) _____________________________________________________________________
7. Datum do koga važi deklaracija ___________________________________________________________
8. Neto-masa pakovanja, u kg, odnosno broj lukovica u pakovanju _________________________________

Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SFRJ", br. 81/89)

Član 6

Odredbe člana 3. i člana 4. stav 1. ovog pravilnika primenjuju se do 31. avgusta 1990. godine.

Član 7

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Samostalni članovi Pravilnika o izmeni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SRJ", br. 8/93)

Član 2

Odredba člana 1. ovog pravilnika odnosi se samo na seme soje proizvedeno u 1999. godini i primenjuje se do 30 septembra 1993. godine.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

Samostalni članovi Pravilnika o izmeni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SRJ", br. 30/94)

Član 2

Odredba člana 1. ovog pravilnika odnosi se samo na seme soje proizvedeno u 1993. godini.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se do 30. juna 1994. godine.

Samostalni članovi Pravilnika o dopuni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SRJ", br. 43/96)

Član 2

Odredba ovog pravilnika odnosi se samo na seme pšenice proizvedeno u 1996. godini.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a prestaće da važi 31. marta 1997. godine.

Samostalni članovi Pravilnika o dopuni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SRJ", br. 10/98)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se do 30. aprila 1998. godine.

Samostalni članovi Pravilnika o izmeni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SRJ", br. 15/2001)

Član 2

Odredba člana 1. ovog pravilnika odnosi se samo na seme soje proizvedeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji u 2000. godini.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se do 30. septembra 2001. godine.

Samostalni članovi Pravilnika o izmeni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. list SRJ", br. 58/2002)

Član 2

Odredba člana 1. ovog pravilnika odnosi se samo na seme ozimog tritikalea koje je proizvedeno u Saveznoj Republici Jugoslaviji u 2002. godini.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se do 31. decembra 2002. godine.

Samostalni članovi Pravilnika o izmeni
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. glasnik RS", br. 23/2009)

Član 2

Odredba člana 1. ovog pravilnika odnosi se samo na seme soje proizvedeno u Republici Srbiji u 2008. godini.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se do 30. avgusta 2009. godine.

Samostalni članovi Pravilnika o izmenama
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. glasnik RS", br. 64/2010 i 72/2010)

Član 3

(Brisan)

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se do 1. aprila 2011. godine.

Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

("Sl. glasnik RS", br. 72/2010)

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a važi do 1. aprila 2011. godine.