KOLEKTIVNI UGOVORJAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "PUTEVI" KRALJEVO("Sl. list grada Kraljeva", br. 20/2010) |
Kolektivnim ugovorom Javnog komunalnog preduzeća "Putevi" Kraljevo (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u JKP "Putevi" Kraljevo i međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora.
Osnivač u smislu Kolektivnog ugovora je grad Kraljevo, a osnivačka prava vrše nadležni organi grada Kraljeva, u skladu sa zakonom.
Poslodavac u smislu ovog Kolektivnog ugovora je Javno komunalno preduzeće "Putevi" Kraljevo (u daljem tekstu: poslodavac).
Odredbe Kolektivnog ugovora neposredno se primenjuju na sve zaposlene.
Na prava obaveze i odgovornosti koje nisu uređene Kolektivnim ugovorom primenjuju se odredbe Zakona o radu (u daljem tekstu: Zakon) Opšteg kolektivnog ugovora i drugih propisa.
Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se ugovorom o radu koji direktor zaključuje sa Upravnim odborom poslodavca.
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.
Direktor odlučuje o potrebi zasnivanja radnog odnosa.
Lice koje ispunjava zakonske, opšte uslove i posebne uslove utvrđene Pravilnikom o sistematizaciji poslova zaključuje sa direktorom, odnosno drugim ovlašćenim zaposlenim, ugovor o radu čime zasniva radni odnos kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da pri zasnivanju radnog odnosa upozna zaposlenog sa Pravilima poslodavca o načinu ispunjavanja ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa koja donosi direktor poslodavca.
Radni odnos sa pripravnikom zasniva se za rad na poslovima utvrđenim Pravilnikom o sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž, zavisno od stepena stručne spreme traje najduže i to:
- za pripravnike sa IV stepenom stručne spreme - 6 meseci;
- za pripravnika sa VI stepenom stručne spreme - 9 meseci;
- za pripravnike sa VII stepenom stručne spreme - 12 meseci.
Trajanje pripravničkog staža u smislu stava 1. ovog člana, uređuje se ugovorom o radu.
Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom od 3 člana.
Stručni ispit se polaže putem testa, pisanog rada ili na drugi odgovarajući način utvrđen u odluci o imenovanju komisije.
Komisija je dužna da o toku polaganja stručnog ispita sačini zapisnik, koji zajedno sa ocenom o osposobljenosti pripravnika za samostalni rad dostavlja direktoru, odnosno ovlašćenom licu poslodavca.
Na predlog rukovodioca sektora, odnosno radne jedinice odnosno službe u kojoj se pripravnik osposobljava, poslodavac može da odluči da pripravnik nije dužan da polaže stručni ispit, s obzirom da je u toku pripravničkog staža osposobljen za samostalan rad.
Ova mogućnost mora da bude prethodno utvrđena u ugovoru o radu koji pripravnik zaključuje sa poslodavcem.
Poslodavac može da odluči da pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme, o čemu se zaključuje novi ugovor o radu.
U slučaju potreba procesa i organizacije rada zaposleni može biti premešten na drugi odgovarajući posao za čije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu, o čemu će se zaključiti aneks ugovora o radu.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada pod uslovima utvrđenim zakonom.
Zaposleni može biti upućen na rad kod drugog poslodavca pod uslovima utvrđenim zakonom.
Zaposleni može, u izuzetnim okolnostima, privremeno da bude premešten na rad na drugi posao za koji se traži niži stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, u slučajevima: više sile (požar, zemljotres, poplava) koja je nastala ili neposredno predstoji, kvara na sredstvima rada i materijalu, prekida rada na poslovima na koje je zaposleni raspoređen, zamene iznenadno odsutnog zaposlenog i sličnim slučajevima.
Zaposleni je dužan da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana dok traju izuzetne okolnosti.
Ako zaposleni u periodu od 3 (tri) meseca ne pokazuje potrebna znanja ni sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, odnosno ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, neposredni rukovodilac pokreće postupak za utvrđivanje znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog.
Zahtev za pokretanje postupka u smislu stava 1. ovog člana, dostavlja se direktoru koji je dužan da, po dobijanju zahteva, obrazuje komisiju koja utvrđuje znanja i sposobnosti, odnosno rezultate rada zaposlenog.
Komisija iz stava 2. ovog člana mora da bude sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao zaposleni čija se sposobnost, odnosno rezultati rada utvrđuju.
Ako komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, odnosno ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada poslodavac može zaposlenom ponuditi obavljanje drugog posla koji odgovara njegovim stvarnim znanjima i sposobnostima, a ako takvih poslova kod poslodavca nema, odnosno ako zaposleni po prijemu rešenja o premeštaju i ponude za zaključivanje izmene (aneksa) ugovora o radu odbije tu ponudu, tada mu poslodavac može otkazati ugovor o radu, a po proceduri propisanoj Zakonom o radu.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Raspored i preraspodelu radnog vremena u okviru 40 - časovne radne nedelje, početak odnosno završetak radnog vremena, odnosno odmora u toku rada utvrđuje direktor svojom odlukom u skladu sa Zakonom.
Prekovremeni rad može biti određen odlukom direktora u slučajevima utvrđenim Zakonom.
1. Odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor, u skladu sa Zakonom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. radnog iskustva - staža: |
|
- za navršenih 10 godina |
1 radni dan |
- za navršenih 20 godina |
2 radna dana |
- za navršenih 25 godina |
3 radna dana |
2. stručne spreme: |
|
- za poslove za koje je utvrđen VII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
- za poslove za koje je utvrđen VI i V stepen stručne spreme |
3 radna dana |
- za poslove za koje je utvrđen IV i III stepen stručne spreme |
2 radna dana |
- za poslove za koje je utvrđen II i I stepen stručne spreme |
1 radni dan |
3. rada noću: |
1 radni dan |
4. rada subotom i nedeljom: |
1 radni dan |
5. invalidnosti: |
1 radni dan |
6. statusa samohranog roditelja deteta do 14 godina: |
2 radna dana |
7. natprosečnog doprinosa u radu |
do 2 radna dana. |
Godišnji odmor zaposlenog po osnovu kriterijuma iz člana 18. Kolektivnog ugovora, ne može biti duži od 30 radnih dana u toku kalendarske godine.
Raspored korišćenja godišnjih odmora utvrđuje direktor, prema planu korišćenja godišnjih odmora za svaku godinu, uz konsultaciju zaposlenog, s tim da se ne remeti proces rada poslodavca, a na predlog neposrednih rukovodilaca.
3. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Poslodavac je dužan da zaposlenom odobri odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) ukupno do 7 (sedam) radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- stupanja zaposlenog u brak |
5 radnih dana |
- porođaja supruge |
5 radnih dana |
- porođaja drugog člana uže porodice |
1 radni dan |
- teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog |
2 radna dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
3 radna dana |
- zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
3 radna dana |
- polaganja stručnog ili drugog ispita 2 radna dana a ukupno 6 radnih dana u toku jedne kalendarske godine |
|
- učestvovanja na radno proizvodnim takmičenjima koja organizuje sindikat najmanje po |
1 radni dan |
(u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja) a ukupno 7 radnih dana u toku jedne kalendarske godine |
|
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana |
- smeštaja člana uže porodice u bolnicu |
1 radni dan |
- odlazak zaposlenog na odsluženje vojnog roka |
2 radna dana. |
Pored prava na plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
- 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice
- 2 radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, (računajući i dan davanja krvi).
Pod članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojenik, usvojilac, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
4. Odsustvo bez naknade
(neplaćeno odsustvo)
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući neplaćeno odsustvo u slučaju:
- negovanja bolesnog člana uže porodice, roditelja, odnosno usvojioca zaposlenog |
5 radnih dana |
- smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 21. ovog ugovora |
2 radna dana |
Direktor može zaposlenom, na njegov zahtev, da omogući korišćenje neplaćenog odsustva u maksimalnom trajanju do 12 meseci, pod uslovom da se time ne remeti proces rada.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. i 2. ovog člana, prava i obaveze zaposlenog miruju.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktima kojima se uređuje i organizuje zaštita na radu kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenog, da zaposlenog bliže upozna sa uslovima rada, merama zaštite na radu, opštim aktima i da svakog zaposlenog osposobi za bezbedan rad.
Zaposleni na poslovima za čije obavljanje mora da ispunjava posebne zdravstvene uslove, kod koga je došlo do privremenog gubitka zdravstvene sposobnosti, utvrđene od strane nadležnog zdravstvenog organa, privremeno se premešta na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.
Invalid - zaposleni sa preostalom radnom sposobnošću, kome nije mogao da se obezbedi drugi odgovarajući posao, može da se uputi na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, u skladu sa godišnjim programom poslovanja.
VII ZARADE, NAKNADA ZARADA, NAKNADA TROŠKOVA I DRUGA PRIMANJA
1. Sistem obračuna zarada kod poslodavca
Godišnjim programom poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, poslodavac utvrđuje ukupne godišnje troškove zarada u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, odnosno u skladu sa pozitivnim propisima, polazeći i od:
- dostignutog nivoa zarada i njihovog odnosa prema zaradama drugih poslodavaca u istoj grani,
- rasta troškova života,
- učešća zarada u troškovima poslovanja i
- planiranog i ostvarenog finansijsko-poslovnog rezultata.
Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu zarada u tekućem mesecu poslodavac utvrđuje na osnovu godišnjeg programa poslovanja i u zavisnosti od realizacije planiranih prihoda i rashoda, obima ugovorenih poslova čija je realizacija u toku.
2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zaposlenom se za obavljeni rad i vreme provedeno na radu obračunava i isplaćuje zarada koja se sastoji od:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade zaposlenima najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
2.1. Osnovna zarada zaposlenog
Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja za karakteristične poslove u posebnom, odnosno za grupe poslova u ovom Kolektivnom ugovoru utvrđuje se množenjem osnovne zarade za najjednostavniji posao sa koeficijentom posla.
Koeficijenti poslova u ovom Kolektivnom ugovoru utvrđeni su vrednovanjem elemenata složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme tako da poslovima kod kojih su ovi elementi podjednako zastupljeni pripada isti koeficijent, s tim da su poslovi različite vrednosti rangirani analitički u okviru devet različitih grupa koeficijenata.
Pri vrednovanju i utvrđivanju koeficijenata iz stava 2. ovog člana, na osnovu kojih se utvrđuje i obračunava osnovna zarada vrednovan je rad noću i rad u smenama za poslove čuvara i poslove obuhvaćene obaveznim dežurstvom u zimskoj službi (a to su poslovi tehničara gradilišta, šefa gradilišta, vozača, rukovaoca građevinskih mašina i pomoćnih radnika) tako da zaposleni raspoređeni na ove poslove nemaju pravo na uvećanu zaradu po osnovu rada noću, odnosno rada u smenama.
Osnovna zarada direktora utvrđuje se ugovorom o radu koji direktor zaključuje sa Upravnim odborom, a vrednost koeficijenta za obračun osnovne zarade direktora iznosi 6,00.
Tabelarni pregled koeficijenata za obračun osnovnih zarada zaposlenih sa nazivima vrsta poslova (rada) i drugim elementima dat je u prilogu Kolektivnog ugovora (kao Aneks I) i čini njegov sastavni deo.
Osnovna zarada utvrđena u skladu sa članom 28. Kolektivnog ugovora obračunava se i isplaćuje zaposlenom za puno radno vreme provedeno na radu i za standardni učinak.
U slučaju da zaposleni provede na radu manje od punog radnog vremena obračunava mu se i isplaćuje srazmerno manja osnovna zarada.
2.2. Deo zarade po osnovu radnog učinka
Pored osnovne zarade zaposlenom pripada pravo i na deo zarade po osnovu natprosečnog radnog učinka ostvarenog u okviru punog radnog vremena provedenog na radu.
Pod natprosečnim učinkom u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se ostvareni natprosečni obim (količina) obavljenog posla uz standardni kvalitet, ostvareni natprosečni kvalitet uz standardni obim (količinu) obavljenog posla ili ostvareni natprosečni i obim i kvalitet obavljenog posla s tim da se deo zarade po osnovu tako ostvarenog radnog učinka može obračunati i isplatiti u zbirnom iznosu najviše do 20% od osnovne zarade. Odluku o pravu zaposlenog na deo zarade za ostvareni radni učinak donosi direktor poslodavca, na obrazloženi predlog neposrednog rukovodioca zaposlenog.
O pravu direktora na deo zarade po osnovu radnog učinka odlučuje Upravni odbor.
U slučaju da zaposleni ostvari radni učinak niži od standardnog (obim, količina, odnosno kvalitet) tada mu osnovna zarada može biti umanjena za 20%, shodnom primenom odredaba stava 1. i 2. ovog člana.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu koja se obračunava na osnovicu - osnovnu zaradu, i to:
1. za rad na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice,
2. za rad noću i rad u smenama (osim za rad na poslovima navedenim u članu 28. stav 3. Kolektivnog ugovora) - 26% od osnovice
3. za prekovremeni rad - 26% od osnovice
4. na osnovu vremena provedenog na radu za svaku godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,5% od osnovice.
3. Zarada iz dobiti i po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi)
Upravni odbor, uz saglasnost osnivača, može odlučiti da deo dobiti ostvaren po završnom računu izdvoji za isplatu zarada zaposlenih a najviše do iznosa od 50% od ostvarene dobiti.
Učešće zaposlenog u delu dobiti izdvojenom za zarade u skladu sa stavom 1. ovog člana obračunava se srazmerno učešću njegove zarade ostvarene u kalendarskoj godini (za efektivno radno vreme) ukupnom fondu zarada zaposlenih u toj godini.
Upravni odbor može posebno odlučiti o dodeli novčane nagrade (bonusa) zaposlenom za izuzetan doprinos poslovnom uspehu poslodavca, a na osnovu posebno obrazloženog predloga direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora.
Pripravnik ima pravo na zaradu u visini od 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu, kao i naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa Kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od osnovice za obračun ove naknade, u sledećim slučajevima:
- korišćenja godišnjeg odmora,
- korišćenja plaćenog odsustva;
- odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan,
- vojne vežbe,
- odazivanja na poziv državnog organa,
- davanja tkiva i drugih organa u humane svrhe,
- prisustvovanja sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, udruženja poslodavaca, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata i
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanja) do 30 dana:
- u visini 65% od osnovice za obračun ove naknade ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ali ne manje od minimalne zarade,
- u visini od 100% od osnovice za obračun ove naknade ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću ali ne manje od minimalne zarade.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 60% od osnovice za obračun ove naknade, za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, ali ne manje od minimalne zarade.
Naknada zarade iz stava 1. ovog člana pripada zaposlenom i kada zbog prekida, odnosno smanjenja obima rada, u zakonom propisanom postupku bude upućen na odsustvo u trajanju dužem od 45 dana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od najmanje 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, i to:
- za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu koje su uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom,
- za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju prema važećim propisima,
- za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu zakona i
- za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove, nakon obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije, na osnovu važećih propisa.
Pod osnovicom za obračun naknada zarada iz člana 36. do 39. ovog Kolektivnog ugovora podrazumeva se prosečna zarada zaposlenog u prethodna tri meseca za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koja se sastoji od: osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade i drugih primanja (naknada troškova) koja imaju karakter zarade u skladu sa Zakonom (regres za godišnji odmor, naknade za ishranu u toku rada).
Osnovica iz stava 1. utvrđuje se za efektivni rad ostvaren u punom 40-časovnom radnom vremenu nezavisno od eventualne preraspodele radnog vremena i ne uključujući prekovremeni rad.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu troškova i to:
1. za dolazak i odlazak sa rada,
2. za ishranu za vreme provedeno na službenom putu u zemlji (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) i za troškove prenoćišta i putne troškove prevoza,
3. za troškove za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu,
4. za povećane dnevne troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak),
5. za korišćenje sopstvenog automobila u službene svrhe,
6. za mesečnu ishranu u toku rada i
7. regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i povratak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju od adrese stanovanja do autobuske stanice u Kraljevu ili do stajališta najbližeg mestu rada, pod uslovom da je adresa stanovanja udaljena za više od tri kilometra od mesta rada.
Naknada troškova prevoza može se isplaćivati u gotovom novcu zaposlenima koji ne koriste javni prevoz a u skladu sa posebnim opštim aktom poslodavca.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu (dnevnicu) za službeno putovanje u zemlji u visini 5% prosečne mesečne zarade u privredi Republike prema poslednjem statističkom podatku ali najviše do neoporezivog iznosa.
Za vreme službenog putovanja u zemlji zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza i troškova noćenja prema priloženom računu, osim u hotelu luks kategorije.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje sopstvenog vozila na službenom putu uz naknadu troškova, a najviše do iznosa 10% cene jednog litra super benzina po pređenom kilometru.
Akontacija za službeni put se može isplatiti u visini planiranih troškova prema trajanju službenog puta.
Zaposlenom na službenom putu pripada pravo na dnevnicu i to:
- svakih 24 časa puna dnevnica;
- za više od 12 časova a manje od 24 časa puna dnevnica;
- za više od 8 časova a manje od 12 časova pola dnevnice.
Zaposleni je dužan da u roku od 3 dana po povratku sa službenog puta podnese uredno popunjen putni nalog sa izveštajem o obavljenom poslu.
Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu zaposleni ima pravo na dnevnicu i druge troškove u iznosima i pod uslovima, utvrđenim uredbom važećom za republičke organe.
Zaposleni ima pravo na dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenom na naknadu troškova smeštaja i ishrane.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu /u toku rada/ za dane provedene na radu u visini 20% prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Zaposleni nema pravo na naknadu troškova iz stava 1. ukoliko poslodavac obezbedi ishranu angažovanjem odgovarajućeg dobavljača.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Zaposleni ima pravo na pun iznos regresa iz stava 1. ukoliko ima pravo na pun godišnji odmor u skladu sa Kolektivnim ugovorom i pravo na srazmerno manji iznos regresa ukoliko ima pravo na srazmeran godišnji odmor.
Poslodavac je dužan zaposlenom da isplati:
1. otpremninu pri odlasku u penziju u visini tri prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate (bez poreza i doprinosa) s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti manja od tri prosečne zarade po zaposlenom (bez poreza i doprinosa) kod poslodavca u momentu isplate, odnosno od tri prosečne zarade (bez poreza i doprinosa) isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku;
2. naknadu troškova neophodnih pogrebnih usluga prema priloženom računu u slučaju smrti člana uže porodice a najviše do neoporezivog iznosa. Ovu naknadu troškova poslodavac isplaćuje i članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog;
3. naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u visini procenjene štete od strane ovlašćenog procenjivača.
Odluku po svim isplatama iz ovog člana donosi direktor.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi novčanu pomoć u sledećim slučajevima:
1. duže ili teže bolesti zaposlenog i članova uže porodice /do visine medicinske ili apotekarske usluge prema priloženom računu/;
2. ublažavanja posledica elementarnih nepogoda na osnovu izveštaja i predloga Komisije za utvrđivanje štete, a najviše do dve prosečne zarade bez poreza i doprinosa u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za statistiku;
3. pomoć zaposlenom u slučaju smrti roditelja, usvojenika ili usvojioca u visini polovine prosečne zarade bez poreza i doprinosa u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za statistiku.
Odluku o isplatama donosi direktor.
Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu povodom jubilarne godine rada kod poslodavca i to:
- za 10 godina rada kod poslodavca - 1 prosečnu zaradu,
- za 20 godina rada kod poslodavca - 1,5 prosečnu zaradu,
- za 30 godina rada kod poslodavca - 2 prosečne zarade po zaposlenom (bez poreza i doprinosa) ostvarene kod poslodavca u mesecu pre isplate nagrade, a isplate se vrše na Dan poslodavca.
Odluku o isplati jubilarnih nagrada donosi direktor u skladu sa godišnjim programom poslovanja.
Poslodavac može u skladu sa godišnjim programom poslovanja i finansijskim mogućnostima isplaćivati sredstva za:
- obeležavanje Dana poslodavca,
- novogodišnje paketiće deci zaposlenog starosti do 15 godina života,
- poklon zaposlenim ženama za Dan žena,
- zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Odluku o isplatama po svim osnovima iz ovog člana donosi direktor u skladu sa godišnjim programom poslovanja.
Zajam iz stava 1. alineja 5. ovog člana odobrava se pod sledećim uslovima:
1. zajam se odobrava svim zaposlenima i sa njima se zaključuje ugovor o zajmu, sa obavezom vraćanja zajma do kraja godine za tekuću godinu,
2. zajam se vraća u šest jednakih mesečnih rata, s tim da isplata počinje po isteku roka od dva meseca od davanja zajma obustavom od zarade zaposlenog,
3. zajam je beskamatan,
4. novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Poslodavac će u skladu sa zahtevima i potrebama procesa rada, kao i zahtevima novog načina i organizacije rada obezbediti sredstva za naknadu troškova obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih.
Poslodavac odobrava isplatu naknade troškova iz stava 1. ovog člana i to: školarine, takse, putnih troškova, plaćenog odsustva i druge naknade troškova neophodnih za sticanje odgovarajuće kvalifikacije, stručnog ispita, licence i sl.
Poslodavac može plaćati pomoć za redovno školovanje na fakultetima dece zaposlenih sa slabijim materijalnim položajem, a u skladu sa uslovima, kriterijumima i po postupku utvrđenom posebnim opštim aktom.
Sa zaposlenim se može ugovoriti klauzula zabrane konkurencije po kojoj zaposleni ne može bez saglasnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun, odnosno u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica izvoditi građevinske radove na objektima niskogradnje (posebno saobraćajnicama), izrađivati projekte za navedene objekte, niti obavljati komercijalne poslove vezane za tu vrstu delatnosti, a sve to na teritoriji grada Kraljeva i teritoriji opština koje se graniče sa gradom Kraljevom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac u skladu sa Zakonom o radu i ovim Kolektivnim ugovorom.
Direktor ili zaposleni koga on ovlasti, pokreće rešenjem postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu u roku od 5 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana poslodavcu i određuje lice za sprovođenje postupka.
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove koje zaposleni obavlja, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju na to da je zaposleni izvršio štetnu radnju i ime i prezime članova komisije za sprovođenje postupka naknade štete.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje šteta utvrđuje komisija koju imenuje direktor, a u kojoj se nalazi i predstavnik sindikata.
Postupak utvrđivanja štete propisuje komisija.
Komisija može, u zavisnosti od socijalnog stanja zaposlenog i njegove porodice, da predloži poslodavcu da zaposleni naknadi štetu u više rata, da se naknada štete umanji za određeni procenat ili da se zaposleni oslobodi naknade štete.
Kada komisija iz člana 58. ovog Kolektivnog ugovora, utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, predlaže direktoru ili zaposlenom koga direktor ovlasti da donese rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, određuje se način i rok naknade štete.
Zaposleni je dužan da po prijemu rešenja iz čl. 59. ovog Kolektivnog ugovora, da pisanu izjavu da li prihvata ili ne prihvata da nadoknadi štetu.
Ako zaposleni ne prihvati da nadoknadi štetu, o šteti odlučuje nadležni sud.
Poslodavac može, u opravdanim slučajevima odrediti isplatu naknade štete u ratama ili delimično /ili potpuno/ osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog kao i da li bi zaposleni sa naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba vrši nadležni organ poslodavca, primenom kriterijuma utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima.
Kriterijumi se primenjuju po redosledu utvrđenom ovim Kolektivnim ugovorom.
Osnovni kriterijumi su rezultati rada, koji se utvrđuju na osnovu ostvarenih učinaka prema utvrđenim normativima i standardima rada.
Ako kod poslodavca nisu utvrđeni normativi i standardi, rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima: kvaliteta obavljenog posla; samostalnosti u radu i inovacija; efikasnosti rada; odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, kao i dužini neplaćenih odsustava, a vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.
Rezultati rada iz stava 1. i 2. ovog člana utvrđuju se za period od najmanje godinu dana.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuje se dopunski kriterijum: imovno stanje zaposlenog.
Imovno stanje zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
1. ostvarenog prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu zarade, drugih primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini;
2. tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.
Prihod i tržišna vrednost nepokretnosti, u smislu stava 2. ovog člana, utvrđuje se na osnovu dokumentacije, odnosno isprava nadležnog organa.
Imovno stanje zaposlenog utvrđuje nadležni organ poslodavca.
Prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1. broj članova porodice koji ostvaruju zaradu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju zaradu;
2. dužina radnog staža, pri čemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom;
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
4. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju.
Zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njenim radom.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod tog poslodavca, bez njegove saglasnosti, kao ni zaposlenom kome nedostaje najviše pet godina staža osiguranja do sticanja prava na punu starosnu penziju, u skladu sa zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu iz razloga i na način predviđen zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza, i to:
1. neopravdano izostajanje sa rada (nedolazak na posao, zakašnjenje ili napuštanje radnog mesta),
2. dolazak na posao u napitom stanju ili opijanje u toku rada,
3. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda, tuča i čl.) ili prema trećim licima,
4. neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza,
5. necelishodno, neodgovorno ili nesavesno korišćenje sredstava rada ili neovlašćena posluga sredstava rada,
6. zloupotreba položaja ili prekoračenje datog ovlašćenja,
7. neprijavljivanje povrede radne obaveze,
8. prouzrokovanje imovinske štete, namerno ili iz grube nepažnje,
9. prekršaj zabrane klauzule konkurencije,
10. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene opštim aktom ili odlukom direktora,
11. odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na koje je raspoređen ili odbijanje da postupi po nalogu neposrednog rukovodioca,
12. zloupotreba prava na bolovanje, kao i neblagovremeno dostavljanje poslodavcu potvrde lekara o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o radu i zdravstvenom osiguranju,
13. organizovanje političkih organizacija kod poslodavca.
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako poslodavac nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku od osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako Zakonom o radu ili rešenjem nije određen drugi rok.
Odredbe iz stava 2. - 4. ovog člana primenjuju se i na postupak dostavljanja i drugih rešenja kojima se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
XIII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Sporna pitanja između poslodavca i zaposlenog rešava arbitar. Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom. Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar ne donese odluku u roku iz stava 2. ovog člana, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Upravni odbor poslodavca sačinjavaju predstavnici osnivača i predstavnici zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih u Upravnom odboru imenuju se u skladu sa Statutom preduzeća.
Predsednik reprezentativnog sindikata ima pravo da prisustvuje sednicama Upravnog odbora.
Upravni odbor poslodavca dužan je da pre razmatranja predloga statusnih promena ili privatizacije zatraži mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima.
Poslodavac je dužan da organizaciji sindikata obezbedi uslove za rad u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom, odnosno Zakonom.
Organizacija sindikata je dužna da obezbedi vršenje svojih aktivnosti na način kojim se ne remeti redovno funkcionisanje i poslovanje poslodavaca i radna disciplina.
Zaposleni se obavezuju da u pogledu prava na štrajk, načina organizovanja i sprovođenje štrajka u svemu postupaju saglasno Zakonu o štrajku.
Minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka utvrđuje se aktom osnivača.
XVII REŠAVANJE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA
Sporovi koji nastanu u primeni ovog kolektivnog ugovora rešavaju se pred arbitražom i nadležnim sudom.
Učesnici u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora će, u roku od 15 dana od nastanka spora u primeni Kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža ima 5 članova.
Arbitraža je sastavljena od po jednog predstavnika učesnika u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora i dva arbitra koja učesnici određuju sporazumno.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora će troškove angažovanja članova i rada arbitraže snositi solidarno.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj Kolektivni ugovor se zaključuje na tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, Kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici Kolektivnog ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja Kolektivnog ugovora.
Važenje ovog Kolektivnog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom Kolektivnog ugovora.
Otkaz Kolektivnog ugovora u celosti ili delimično podnosi se u pisanoj formi, sa obrazloženjem i mora da sadrži predlog novih odredbi.
U slučaju otkaza, Kolektivni ugovor se primenjuje do zaključivanja novog Kolektivnog ugovora, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.
Učesnici su dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog Kolektivnog ugovora vrše se aneksom, na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kad ga potpišu svi ovlašćeni predstavnici učesnika u njegovom zaključivanju.
Danom stupanja na snagu ovog Kolektivnog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor JKP "Putevi" Kraljevo objavljen u "Službenom listu opštine Kraljevo" broj 12/2006.
Ovaj Kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom listu grada Kraljeva.
TABELARNI PREGLED KOEFICIJENATA ZA OBRAČUN OSNOVNIH ZARADA
Grupa po kol. ugovoru |
Grupa po sistemat. |
NAZIV POSLOVA |
Koeficijent |
Odgovorn. po osnovu rukovođenja |
Ukupan koeficijent |
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
I |
I |
Pomoćni radnik početnik |
1,18 |
|
1,18 |
II |
I |
Higijeničar II |
1,20 |
1,20 |
|
I |
Higijeničar I |
1,35 |
1,35 |
||
I |
Pomoćni radnik NK II |
1,30 |
1,30 |
||
I |
Pomoćni radnik NK I |
1,50 |
1,50 |
||
I |
Čuvar |
1,30 |
1,30 |
||
I |
Kurir |
1,40 |
1,40 |
||
III |
II |
Građevinski radnik PK |
1,67 |
|
1,67 |
II |
Daktilograf |
1,80 |
1,80 |
||
II |
Vozač traktora |
1,86 |
1,86 |
||
IV |
III |
Građevinski radnik KV |
2,15 |
|
2,15 |
III |
Rukovalac građ. mašina II |
1,95 |
1,95 |
||
III |
Rukov. građ. mašina I |
2,15 |
2,15 |
||
III |
Autoelektričar |
2,20 |
2,20 |
||
III |
Automehaničar II |
2,20 |
2,20 |
||
III |
Kovač |
2,15 |
2,15 |
||
II |
Sekretar |
2,05 |
2,05 |
||
III |
Vozač KV II |
2,05 |
2,05 |
||
III |
Vozač KV |
2,15 |
2,15 |
||
III |
Vozač KV I |
2,20 |
2,20 |
||
III |
Vozač D kategorije |
2,20 |
2,20 |
||
III |
Vozač kamiona sa prikolicom |
2,20 |
2,20 |
||
III |
Električar |
2,20 |
2,20 |
||
III |
Referent obezbeđenja |
2,15 |
2,15 |
||
III |
Brigadir II |
2,15 |
0,10 |
2,25 |
|
III |
Bravar |
2,20 |
|
2,20 |
|
III |
Rukovalac asf. baze |
2,20 |
0,15 |
2,35 |
|
III |
Kontrolor stanja bezbednosti javnih puteva |
2,10 |
|
2,10 |
|
V |
IV |
Administrativni radnik |
1,85 |
|
1,85 |
IV |
Magacioner II |
2,00 |
2,00 |
||
IV |
Magacioner I |
2,20 |
2,20 |
||
IV |
Blagajnik |
2,00 |
2,00 |
||
IV |
Knjigov. kupaca i dobavljača |
2,10 |
2,10 |
||
IV |
Referent za opšte poslove u mehanizaciji |
2,20 |
2,20 |
||
IV |
Tehničar gradilišta |
2,20 |
2,20 |
||
IV |
Elektrotehničar |
2,30 |
2,30 |
||
IV |
Referent tehničke pripreme |
2,30 |
2,30 |
||
IV |
Materijalni knjigovođa |
2,35 |
2,35 |
||
IV |
Referent za radne odnose |
2,35 |
2,35 |
||
VI |
V |
Brigadir I |
2,25 |
0,10 |
2,35 |
IV |
Referent nabavke |
2,30 |
|
2,30 |
|
IV |
Poslov. gradilišta, betonj., |
|
|
||
V |
mehaniz. |
2,30 |
0,15 |
2,45 |
|
IV |
Mašinbravar |
2,35 |
|
2,35 |
|
IV |
Likvidator |
2,35 |
2,35 |
||
IV |
Glavni kontista |
2,40 |
2,40 |
||
IV |
Samos. refer. tehn. pripr. |
2,40 |
2,40 |
||
IV |
Automehaničar I |
2,40 |
2,40 |
||
IV |
Šef gradilišta |
2,50 |
0,30 |
2,80 |
|
IV |
Šef gradilišta održavanja |
2,50 |
0,30 |
2,80 |
|
|
Šef mehanizacije |
2,50 |
0,30 |
2,80 |
|
VII |
VI |
Referent zaštite na radu |
2,55 |
|
2,55 |
VI |
Referent za radne odnose |
2,60 |
2,60 |
||
VI |
Geometar |
2,65 |
2,65 |
||
VI |
Referent finansijske operative |
2,80 |
2,80 |
||
VIII |
VII |
Projektant |
3,20 |
|
3,20 |
VII |
Refer. za norm. delatnost |
3,20 |
3,20 |
||
VII |
Komercijalista |
3,20 |
3,20 |
||
VII |
Samost. komercijalista - službenik za javne nabavke |
3,50 |
3,50 |
||
VII |
Referent za računov. poslove, |
|
3,50 |
||
VII |
planove, programe i cene |
3,50 |
3,50 |
||
VII |
Odgovorni projektant |
3,60 |
3,60 |
||
VII |
Šef tehn. pripreme |
3,70 |
0,30 |
4,00 |
|
VII |
Šef računovodstva |
3,40 |
0,30 |
3,70 |
|
VII |
Samostalni pravni referent |
3,50 |
|
3,50 |
|
VII |
Glavni inženjer |
3,80 |
|
3,80 |
|
IX |
VII |
Rukovodilac RJ Izvođenje |
3,80 |
0,40 |
4,20 |
VII |
Sekretar preduzeća |
4,00 |
0,40 |
4,40 |
|
VII |
Direktor finansijskog sektora |
4,00 |
0,40 |
4,40 |
|
VII |
Pomoćnik direktora |
4,40 |
|
4,40 |
|
VII |
Direktor tehničkog sektora |
4,45 |
0,55 |
5,00 |
|
VII |
Zamenik direktora |
4,45 |
0,55 |
5,00 |