KOLEKTIVNI UGOVORZA JP "OPŠTINSKA STAMBENA AGENCIJA" - KRALJEVO("Sl. list grada Kraljeva", br. 20/2010) |
Ovim Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisima, (u daljem tekstu: Opšti akt), uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih kod Poslodavca u JP "Opštinska stambena agencija", Kraljevo (u daljem tekstu: Poslodavac), postupak izmena i dopuna ovog Kolektivnog ugovora, međusobni odnos učesnika ovog Kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.
Ovim Kolektivnim ugovorom uređuju se; zasnivanje radnog odnosa, radno vreme, odmor i odsustva, zaštita zaposlenih, zarada, naknada zarade i druga primanja, zabrana konkurencije, naknada štete, prestanak radnog odnosa, ostvarivanja i zaštita prava zaposlenih, uslovi i rad Sindikata, zaključenje ovog Kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim Kolektivnim ugovorom, uređuju se drugim opštim aktima Poslodavca (u daljem tekstu: Opšti akt Poslodavca).
Ovaj Kolektivni ugovor neposredno se primenjuje na sve zaposlene kod Poslodavca, a prava, obaveze i odgovornosti direktora se uređuju Statutom poslodavca i ugovorom o radu koji zaključuje Upravni odbor Poslodavca i direktor.
Ovaj Kolektivni ugovor i drugi opšti akti Poslodavca i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvrđuju nepovoljni uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, opštim aktom i ovim Kolektivnim ugovorom.
Ovim Kolektivnim ugovorom i drugim opštim aktom Poslodavca i ugovorom o radu mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako nije zakonom drugačije uređeno.
Radni odnos sa Poslodavcem može da zasnuje lice koje ispunjava uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Aktom o sistematizaciji iz stava 1. ovog člana utvrđuju se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
O potrebi zasnivanja radnog odnosa odlučuje direktor.
Lice koje traži zaposlenje kod Poslodavca i zaposleni kod Poslodavca, ne mogu se postavljati u nepovoljniji položaj u odnosu na druge, bez obzira na pol, rođenje, jezik, rasu, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, politička i druga uverenja, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuje zaposleni i Poslodavac.
Zaposleni je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, Poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno i određeno vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpiše Poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa Poslodavcem.
Ugovor o radu sadrži:
1. Naziv i sedište Poslodavca;
2. Ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. Vrsta i stepen stručne spreme;
4. Vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. Mesto rada;
6. Način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno i određeno vreme);
7. Trajanje ugovora o radu na određeno vreme;
8. Dan početka rada;
9. Radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10. Novčani iznosi osnovne zarade i elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećanje zarade i druga primanja zaposlenog;
11. Rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12. Pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno Pravilnik o radu;
13. Trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Na prava i obaveze koja nisu uređena ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta i kolektivnog ugovora.
Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme. Radni odnos može se zasnovati i na određeno vreme u skladu sa potrebama Poslodavca.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. Za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos, neprekidno ili sa prekidima, ne može trajati duže od 12 meseci.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnivati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad za radno mesto koje je utvrđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada Poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom.
Otkazni rok iz stava 3. ovog člana iznosi 10 radnih dana.
Radne i stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje Poslodavac.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanja za koje je to lice steklo određenu školsku spremu, ako je to uslov za rad na određenim poslovima, utvrđeno opštim aktom iz člana 3. i 6. ovog Kolektivnog ugovora.
Pripravnički staž traje godinu dana za pripravnike sa visokom stručnom spremom, odnosno VII stepen stručne spreme, devet meseci za pripravnike sa višom stručnom spremom, odnosno VI stepen stručne spreme i šest meseca za pripravnike sa srednjom stručnom spremom, odnosno IV stepen stručne spreme.
Po završenom pripravničkom stažu radi utvrđivanja sposobnosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže pripravnički ispit.
Pripravnički ispit polaže se pred Poslodavcem.
O polaganju pripravničkog ispita, Poslodavac izdaje uverenje.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako Zakonom o radu nije drugačije određeno.
Radna nedelja traje 5 radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje Poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje 8 časova.
Izuzetno od člana 18. stav 1. ovog Kolektivnog ugovora, ako se kod Poslodavca rad na pojedinim poslovima bude obavljao u smenama, noću ili ako to bude priroda posla i organizacija rada zahtevala, Poslodavac može radnu nedelju organizovati i na drugačiji način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje sedam dana pre početka rada.
Poslodavac može izvršiti preraspodelu radnog vremena kada to bude zahtevala priroda posla, organizacija rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine, u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena iz člana 20. ovog Kolektivnog ugovora, ne smatra se prekovremenim radom.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Odmor u toku rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi Poslodavac.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopno radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako Zakonom o radu nije drugačije određeno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 24 časa neprekidno, ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenim ovim Kolektivnim ugovorom, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zavisno od dužine staža osiguranja, uslova rada i drugih kriterijuma utvrđenih ovim Kolektivnim ugovorom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. Staža osiguranja - za navršene tri godina staža osiguranja - 1 radni dan;
2. Doprinosa u radu - do tri radna dana;
3. Uslova rada - do dva radna dana;
4. Složenost poslova - I i II stepen stručne spreme - 1 radni dan, III i IV stepen stručne spreme - 2 radna dana, V i VI stepen stručne spreme - 3 radna dana, VII stepen stručne spreme - 4 radna dana;
5. Roditeljstva za jedno ili više dece do 14 godina starosti - 1 radni dan;
6. Statusa samohranog roditelja deteta do 14 godina života - 1 radni dan;
7. Invalidnosti - 3 radna dana.
Godišnji odmor zaposlenog ne može biti duži od 30 radnih dana u toku kalendarske godine.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
U zavisnosti od potrebe posla, Poslodavac odlučuje o vremenu i korišćenju godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca u odnosu na mesec u kome koristi godišnji odmor.
Ako krivicom Poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do 7 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:
1. Sklapanja braka - 7 radnih dana;
2. Porođaja supruge - 5 radnih dana;
3. Porođaja drugog člana uže porodice - 1 radni dan;
4. Smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog - dva radna dana;
5. Teže bolesti člana uže porodice - 7 radnih dana;
6. Selidbe sopstvenog domaćinstva - 3 radna dana;
7. Polaganja stručnog ili drugog ispita - 5 radnih dana;
8. Odlaska na odsluženje vojnog roka - 3 radna dana;
9. Učestvovanja u takmičenjima koja organizuje Sindikat, kao i Udruženje javnih preduzeća za stambene usluge - 5 radnih dana;
10. Praznovanja krsne slave - 1 radni dan;
11. Zaštite i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama - 3 radna dana.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
- 1. 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice i
- 2. 2 radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi.
Plaćeno odsustvo za slučaj smrti člana uže porodice zaposlenog i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojenici, staratelji i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), u slučaju:
1. Negovanja bolesnog člana uže porodice određenog u smislu člana 33. stava 4. ovog Kolektivnog ugovora - 5 radnih dana;
2. Smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 33. stav 4. ovog Kolektivnog ugovora - 2 radna dana;
3. Stručnog usavršavanja - 15 radnih dana;
4. Odlaska u inostranstvo radi posete bračnom drugu - 30 radnih dana;
5. Obavljanja poslova van mesta stanovanja koje mora lično obaviti - 3 radna dana.
Poslodavac može na zahtev zaposlenog, zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine, kada poslodavac oceni da to ne remeti proces rada.
Zaposlenom miruju prava i obaveze po osnovu rada, za vreme neplaćenog odsustva.
Preduzeće je dužno da, u skladu sa zakonom, propisima, merama i normativima zaštite na radu, preduzme neophodne mere za zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih, sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja zaposlenih.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i Poslodavca shodno stavu 1. ovog člana, uređuju se posebnim aktom - Pravilnikom o zaštiti na radu.
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih 3 meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, Poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, Poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.
Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 38. ovog Kolektivnog ugovora, da otkaže ugovor o radu.
Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad i smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tom dostavi Poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme sprečenosti za rad.
Ako Poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je obavezan da osigura radnike Preduzeća, s tim što o visini premije osiguranja odlučuje Upravni odbor Preduzeća.
VI ZARADA, NAKNADA I DRUGA PRIMANJA
Odgovarajuća zarada, na koju zaposleni ima pravo, utvrđuje se na osnovu zakona, Kolektivnog ugovora i Ugovora o radu.
Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini: zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca (nagrade, bonus i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, utvrđena zakonom, ovim Kolektivnim ugovorom i Ugovorom o radu.
Zaradom u smislu Kolektivnog ugovora smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.
Osnovna zarada utvrđuje se po grupama poslova koji su definisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, za koje su zaposleni zaključili ugovore o radu, i na osnovu vremena provedenog na radu.
Zaposleni ima pravo na pun iznos osnovne zarade iz stava 1. ovog člana za puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni standardni učinak na osnovu normativa, standarda i drugih merila i kriterijuma kojima se utvrđuje standardni učinak.
Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana za poslove koje zaposleni obavlja, odnosno za grupe poslova u Kolektivnom ugovoru kod Poslodavca, utvrđuje se množenjem osnovne zarade za najjednostavniji posao sa koeficijentom posla. Koeficijent za utvrđivanje osnovne zarade za poslove koje zaposleni obavlja, utvrđen Kolektivnim ugovorom kod Poslodavca, sadrži sledeće elemente: složenost, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Godišnjim programom poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, poslodavac utvrđuje elemente za obračun i isplatu zarada u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu zarade u tekućem mesecu poslodavac utvrđuje u zavisnosti od realizacije prihoda, rashoda i obima ugovorenih poslova čija je realizacija u toku.
U skladu sa ukupnim iznosom za zarade iz stava 2. ovog člana, poslodavac utvrđuje osnovnu zaradu za najjednostavniji posao, koju koristi kao faktor za obračun osnovne zarade, odnosno ukupne zarade koja pripada zaposlenom u skladu sa elementima i kriterijumima utvrđenim Kolektivnim ugovorom.
Zarada u Preduzeću za puno radno vreme i standardni učinak utvrđuje se tako što se osnovna zarada za najjednostavniji posao pomnoži sa sledećim koeficijentima:
PRVA GRUPA
Obuhvata najjednostavnije poslove (zaposleni fizički radnik - početnik).
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,00-1,35.
DRUGA GRUPA
Obuhvata poslove nekvalifikovanog zaposlenog koji se obavljaju po jednostavnom postupku i sa jednostavnim sredstvima rada, kao što su poslovi:
- održavanje higijene poslovnih prostorija, čišćenje komunalnih objekata i
- drugih najjednostavnijih poslova iz oblasti delatnosti.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuju se u rasponu od 1,20-1,50.
TREĆA GRUPA
Obuhvata poslove polukvalifikovanog radnika kao što su: pomoćni poslovi u održavanju stambenih zgrada i drugi srodni poslovi.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,44-1,90.
ČETVRTA GRUPA
Obuhvata poslove srednje složene poslove KV zaposlenog u pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju stambenih objekata i poslove rukovanja sredstvima rada.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,70-2,10.
PETA GRUPA
Obuhvata poslove srednje složene i raznovrsne poslove srednje stručne Spreme vezane za primenu i praćenje procesa rada uključujući i administrativno-tehničke poslove.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,80-2,20.
ŠESTA GRUPA
Obuhvata složene poslove srednje stručne spreme, visokokvalifikovani zaposleni, u pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju stambenih objekata koji podrazumevaju odgovarajući stepen specijalizacije u procesu rada.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 2,20-2,40.
SEDMA GRUPA
Obuhvata složene i specijalizovane poslove vezane za organizaciono, operativno i stručno vođenje procesa rada, složene poslove na pripremi, praćenju i analiziranju procesa rada, poslove rukovođenja odgovarajućim delovima rada i sl. Za obavljanje ovih poslova potrebna je viša školska sprema.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 2,40-3,00.
OSMA GRUPA
Obuhvata poslove visoke stručne spreme kao što su poslovi stručnog vođenja procesa rada, pripreme stručnih predloga za unapređenje procesa rada, rukovođenje procesima rada i sl.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 3,00-3,80.
DEVETA GRUPA
Obuhvata najsloženije poslove visoke stručne spreme u procesu rada Komunalne delatnosti kao što su: rukovodioci sektora, pomoćnici direktora i zamenik direktora.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 3,80-4,80.
Red. br. |
Naziv radnog mesta |
Stepen str. spreme |
Grupa poslova |
Koeficijenat |
1. |
Direktor Preduzeća |
Usl. utvrđ. Stat. Pred. |
|
6,00 |
2. |
Zamenik direktora Preduzeća |
VII 1 |
IX |
4,50 |
|
SEKTOR ZA OPŠTE, PRAV. I KADR. POSL. |
|
|
|
3. |
Rukovodilac sekt. za opš. pravne i kadr. posl. |
VII 1 |
IX |
4,20 |
4. |
Ref. za imovinske pravne poslove |
VII 1 |
VIII |
3,70 |
5. |
Ref. za pravne poslove i posl. zastupanja |
VII 1 |
VIII |
3,60 |
6. |
Ref. za stamb. pos. radne odn. i org. upravlj. |
VI-IV |
VII |
2,80 |
7. |
Referent za opšte poslove |
IV |
V |
2,20 |
8. |
Tehnički sekretar |
IV-II |
V |
2,20 |
9. |
Daktilograf - administrator |
IV |
IV |
2,00 |
10. |
Kurir |
III |
III |
1,80 |
11. |
Spremačica - higijeničarka |
II |
|
|
12. |
Vozač - domar |
IV |
V |
2,20 |
|
SEKTOR ZA EK. FIN. POSLOVE |
|
|
|
13. |
Rukovodilac ek. fin. sektora |
VII 1 |
IX |
4,20 |
14. |
Šef službe računovodstva |
VI |
VII |
2,80 |
15. |
Kontista izv. blag. i ulaz. i izlaz. dok. st. zg. stan. posl. prostora |
IV-VI |
VI |
2,40 |
16. |
Ref. za utuž. i napl. potr. obaveza od stanara |
VI |
V |
2,20 |
17. |
Ref. naplate stambeno-komunal. obaveza |
IV |
V |
2,20 |
18. |
Ref. za ispitivanje tržišta, marketing |
VII 1 |
VIII |
3,60 |
19. |
Sam. stručni sar. plana, anal. i statist. |
VII 1 |
VIII |
3,60 |
|
SEKTOR ZA TEHNIČKE POSLOVE |
|
|
|
20. |
Rukovodilac sektora za tehničke poslove |
VII 1 |
IX |
4,35 |
21. |
Referent investicije |
VII 1 |
VIII |
3,80 |
22. |
Inženjer nadzora i projektovanja |
VII 1 |
VIII |
3,80 |
23. |
Ref. pripr. i vođ. invest. tehničke dokum. |
IV |
VI |
2,40 |
24. |
Vodeći referent održavanja |
VI |
VII |
2,80 |
25. |
Referent održavanja |
IV |
V |
2,20 |
|
SEKTOR ZA SOCIJALNO STANOVANJE |
|
|
|
26. |
Rukovodilac sekt. za socijalno stanovanje |
VII 1 |
IX |
4,20 |
27. |
Koordinator za implementaciju projekata |
VII 1 |
V |
3,60 |
28. |
Referent za socijalno stanovanje |
IV |
VIII |
2,20 |
Za sve poslove rukovođenja zaključno sa zamenikom direktora, utvrđuju se dodatni koeficijenti i to:
2) Zamenik direktora |
0,50 |
3) Rukovodilac sektora za tehničke poslove |
0,50 |
4) Rukovodilac sektora za ekonomsko-finansijske poslove |
0,50 |
5) Rukovodilac sektora za opšte, pravne i kadrovske poslove |
0,50 |
6) Rukovodilac sektora za socijalno stanovanje |
0,50 |
7) Šef službe računovodstva |
0,25 |
8) Vodeći referent održavanja |
0,25 |
Po osnovu kvaliteta i kvantiteta izvršenja radnih zadataka u efikasnom korišćenju radnog vremena, radniku se može povećati zarada do 15%, odnosno umanjiti za 15% u slučaju neizvršenja radnih zadataka.
Ocenu radnog doprinosa donosi direktor za rukovodioce sektora, a rukovodioci sektora za rad radnika u sektorima.
Poslodavac se obavezuje da obezbedi isplatu zarade za radnike Preduzeća na sledeći način:
- akontacija zarade za tekući mesec isplaćuje se između 15. i 20. u tekućem mesecu;
- konačan obračun zarade isplaćuje se najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Ako je opštim aktom o sistematizaciji radnih mesta predviđena alternativna stručna sprema za vršenje određenih poslova, pri utvrđivanju cene rada za to radno mesto polazi se od cene za veći stepen stručnosti.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad) - 0,4% od osnovice.
Zarada direktora utvrđuje se ugovorom o radu koji zaključuju Upravni odbor Poslodavca i direktor.
Koeficijent za obračun zarade direktora iznosi 6,00.
Zaposleni ima pravo na učešće u delu dobiti koji pripada Preduzeću, a koja se dobit ostvaruje na tržištu, srazmerno njegovom doprinosu u ostvarivanju dobiti Preduzeća za period u kojem je ostvarena dobit, nakon utvrđivanja poslovnog rezultata po godišnjem obračunu.
Odluku o isplati učešća u dobiti donosi Upravni odbor, na osnovu mišljenja Nadzornog odbora uz prethodno dobijenu saglasnost direktora i Sindikata, odnosno na osnovu odluke o raspodeli dobiti, uz saglasnost Osnivača.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:
1. Za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110%;
2. Za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - 26%;
3. Za prekovremeni rad - 26%.
Osnovicu za obračun utvrđene zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako su se stekli istovremeno uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenta po svakom od tih osnova.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
1. U visini 65% zarade prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastala privremena sprečenost za rad, s tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno;
2. U visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 64% prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne zarade koju bi ostvario da je radio u periodu za koji se vrši obračun, u sledećim slučajevima:
1. Korišćenja godišnjeg odmora;
2. Državnog i verskog praznika, za koje je zakonom utvrđeno da su neradni i korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika u skladu sa zakonom;
3. Davanja krvi, tkiva i drugih delova tela;
4. Korišćenja plaćenog odsustvovanja u slučajevima iz ovog Kolektivnog ugovora;
5. Stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba procesa rada Poslodavca;
6. Prisustvovanja u svojstvu člana, a po osnovu izbora, sednici Narodne skupštine, Skupštini grada ili opštine ili njihovih tela;
7. Za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih ili drugih organa, ako zakonom nije drugačije određeno;
8. U drugim slučajevima utvrđenim zakonom, ovim Kolektivnim ugovorom i Opštim kolektivnim ugovorom.
Zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog zaposlenog i zbog neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenog i drugih lica, zaposleni ima pravo na 80% prosečne zarade.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova koji su u funkciji izvršenja posla i to:
1. Troškove prevoza za dolazak i povratak sa posla u visini cene prevozne karte srazmerno broju radnih dana u mesecu.
2. Za vreme provedeno na službenom putu, zaposleni ima pravo na dnevnicu u visini 5% prosečne mesečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku i to:
- za svakih 24 časa - 1 dnevnicu;
- za manje od 24, a duže od 12 časova - 1 dnevnicu;
- za vreme manje od 12, a duže od 8 časova - 1/2 dnevnice.
Zaposlenom ne pripada dnevnica ako je službeni put, odnosno ukupno vreme provedeno na radu i službenom putu, trajalo manje od 8 časova.
3. Troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom po pređenom kilometru do iznosa 10% cene jednog litra benzina, za službeni put u zemlji.
4. Troškove za službeno putovanje u inostranstvo u visini dnevnice, na način i pod uslovima propisanim zakonom za državne organe;
5. Boravak na terenu - dnevni terenski dodatak u visini 3% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku;
6. Poslodavac se obavezuje da radniku isplaćuje mesečni dodatak za ishranu u iznosu 20% od prosečne mesečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku.
7. Poslodavac se obavezuje da radniku isplaćuje dodatak na ime regresa za godišnji odmor u iznosu prosečne mesečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa opštim aktom i ovim Kolektivnim ugovorom, i to:
1. Otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini tri prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom kod Poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
2. Solidarnu pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice zaposlenog u visini troškova pogrebne opreme. Članom uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
3. Naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u visni procenjene štete od strane ovlašćenog procenjivača.
Poslodavac može zaposlenom da isplati u skladu sa opštim aktom i ovim Kolektivnim ugovorom i to:
1. Jubilarnu nagradu zaposlenom koji je navršio:
- 10 godina radnog staža kod Poslodavca u visini 1 prosečne mesečne zarade na nivou Preduzeća ili koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navršio 10 godina radnog staža kod Poslodavca u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog;
- 20 godina radnog staža kod Poslodavca u visini 1,5 prosečne mesečne zarade na nivou Preduzeća ili koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navršio 20 godina radnog staža kod Poslodavca u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog;
- 30 godina radnog staža kod Poslodavca u visini 2 prosečne mesečne zarade na nivou Preduzeća ili koju je zaposleni ostvario u prethodnom mesecu pre meseca u kome je navršio 30 godina radnog staža kod Poslodavca u zavisnosti od toga šta je povoljnije za zaposlenog;
2. Pomoć zaposlenom u slučaju bolesti u iznosu od 15% prosečne mesečne zarade u Preduzeću za svaki mesec proveden na bolovanju do okončanja bolovanja.
3. Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje iz primanja ostvarenih na tržištu (sporedna delatnost), kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
Poslodavac može zaposlenima odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.
Zajam u smislu stava 1. ovog člana, poslodavac može odobriti pod sledećim uslovima:
- Iznos odobrenog zajma ne može biti veći od dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
- Isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec;
- Vraćanje zajma se vrši iz zarade zaposlenog najduže u deset mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu, u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam;
- Novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam, koji mora biti vraćen do kraja godine u kojoj je zajam odobren.
Poslodavac može prema finansijskim mogućnostima da zaposlenima obezbedi sredstva za obeležavanje Dana Preduzeća, Nove godine i Dana žena, sredstva za novogodišnje paketiće do navršene 15. godine deteta zaposlenog.
Odluku o isplati primanja iz člana 60, 61, 62. i 63. donosi direktor na predlog Sindikata i stručnih službi Poslodavca.
VII KLAUZULA ZABRANA KONKURENCIJE
Zaposleni ne može obavljati u svoje ime i za svoj račun niti u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica poslove koje obavlja kod Poslodavca, kao ni poslove koji su registrovane delatnosti Poslodavca. Zabrana obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana, važi na teritoriji Grada Kraljeva.
Ako zaposleni prekrši odredbu ovog ugovora o zabrani konkurencije, čini težu povredu radne obaveze zbog koje mu može prestati radni odnos kod Poslodavca, kao i naknadu štete zbog nastalih posledica.
Zaposleni odgovara za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje Poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako je nadoknađuje, utvrđuje komisija koju formira direktor.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem Poslodavca.
Poslodavac je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od 8 dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti.
Rešenje o utvrđivanju odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pismenom obliku.
Kada primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, Poslodavac zakazuje raspravu i odlučuje o odgovornosti zaposlenog za štetu.
Ako Poslodavac nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku.
Komisija može, u zavisnosti od socijalnog stanja zaposlenog i njegove porodice, da predloži Poslodavcu da zaposleni naknadi štetu u više rata, da se naknada štete umanji za određeni procenat ili da se zaposleni oslobodi naknade štete.
Radni odnos prestaje:
1. Istekom roka na koji je zasnovan;
2. Kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ako se Poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;
3. Sporazumom zaposlenog i Poslodavca;
4. Otkazom ugovora o radu od strane Poslodavca i zaposlenog;
5. Na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. Smrću zaposlenog;
7. I u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Zaposleni ima pravo da Poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja Poslodavcu u pismenom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe Poslodavca, i to:
1. Ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu;
3. Ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom Poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod Poslodavca;
4. Ako zaposleni učini krivično delo na radu i u vezi sa radom;
5. Ako se zaposleni ne vrati na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona;
6. Ako zaposleni zloupotrebi pravo zbog privremene sprečenosti za rad;
7. Ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka (1 - 4) Zakona o radu;
8. Ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka (10) Zakona o radu;
9. Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova ili dođe do smanjenja obima posla.
Otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:
1. Mesec dana, ako je navršio 10 godina staža osiguranja;
2. Dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;
3. Tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.
Poslodavac može zaposlenog za povredu radne obaveze i nepoštovanja radne discipline da privremeno udalji sa rada bez naknade zarade u trajanju od 1 do 3 radna dana.
Zaposleni može privremeno da bude udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
Za vreme privremene udaljenosti sa rada u smislu člana 75. i 76. ovog Kolektivnog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini 1/4, a ako izdržava porodicu u visini 1/3 mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Naknada zarade za vreme privremene udaljenosti u smislu člana 76. ovog Kolektivnog ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Zaposlenom može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, odnosno prestankom potreba za određenim poslovima koje zaposleni obavlja.
Poslodavac je dužan da u slučaju iz stava 1. ovog člana donese program rešavanja viška zaposlenih. Program mora da sadrži: podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, kao i mere i uslove za rešavanje zapošljavanja i roka u kojem će im prestati rad.
Poslodavac je dužan da za predlog programa iz člana 78. ovog Kolektivnog ugovora, pribavi mišljenje Reprezentativnog sindikata.
U slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška, zaposleni ima pravo na otpremninu u skladu sa zakonom.
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pismenom obliku.
Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Zaposleni učestvuju u upravljanju kod Poslodavca preko Upravnog i Nadzornog odbora.
Upravni i Nadzorni odbor Javnog preduzeća "Opštinska stambena agencija", Kraljevo, sačinjavaju predstavnici Osnivača i radnika Preduzeća.
Predstavnici radnika Preduzeća u Upravnom i Nadzornom odboru imenuju se na predlog direktora Preduzeća i Sindikata.
Upravni odbor Preduzeća dužan je da pre razmatranja statusnih promena i svojinske transformacije, pribavi mišljenje Sindikata.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom, radnicima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Poslodavac se obavezuje da Sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona i Opšteg kolektivnog ugovora i to:
1. Da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima o kojima je po zakonu neophodno mišljenje Sindikata;
2. Da se mišljenje i predlozi Sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj radnika;
3. Da se upozna sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njihova mišljenja, predlozi, zahtevi i inicijative.
Radi obezbeđenja sredstava za rad sindikalnih organizacija izdvaja se 1% iz zarada zaposlenih.
Poslodavac se obavezuje da uz isplatu zarada uplaćuje u Fond Osnovne organizacije Saveza sindikata JP "Opštinska stambena agencija" iznos od 2% od zarada radi organizovanja rekreativnog odmora radnika, prevencije radne sposobnosti radnika i slično.
XIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Zaposleni mogu organizovati štrajk kod Poslodavca, s tim što način organizovanja i sprovođenja štrajka mogu sprovoditi u skladu sa Zakonom o štrajku.
Zaposleni koji se nalaze u štrajku dužni su da poštuju minimalni proces rada koji je utvrđen Odlukom Osnivača o minimumu procesa rada u komunalnim delatnostima.
Naknada zarada za vreme štrajka obračunava se zaposlenima srazmerno vremenu provedenom na radu.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za praćenje i primenu ovog ugovora, kao i rešavanje spornih pitanja nadležno je Arbitražno veće koje obrazuju učesnici Kolektivnog ugovora u roku od 15 dana od dana nastajanja spora.
Odluka Arbitražnog veća je konačna i obavezuje sve učesnike.
Arbitražno veće čine izabrani predstavnici Osnivača, Reprezentativnog sindikata i predstavnika Poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu regulisana ovim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona, Opšteg kolektivnog ugovora i ugovora o radu.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaju da važe odredbe Kolektivnog ugovora za JP "Opštinska stambena agencija" - Kraljevo, objavljenog u "Službenom listu Opštine Kraljevo" br. 10 od 17.08.2007. godine.
Ugovor se zaključuje kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika, a stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva" sa rokom važenja 3 godine.