PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE TREBA DA ISPUNJAVA ZOOLOŠKI VRT, ODNOSNO MINI ZOOLOŠKI VRT I ELEMENTIMA ZA ODREĐIVANJE MINI ZOOLOŠKOG VRTA ("Sl. glasnik RS", br. 75/2010)

 

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi koje treba da ispunjava zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt u pogledu prostora i opreme za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu, prostorija za izolaciju životinja, zaštite životinja od posetilaca i posetilaca od životinja, sprovođenja stalne zdravstvene zaštite životinja, ishrane i napajanja životinja, vođenja evidencije o životinjama, plana zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta i održavanja objekata, smeštajnog prostora i opreme, kao i elementi za određivanje mini zoološkog vrta.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) akvarijum jeste objekat sa veštački napravljenim unutrašnjim prostorima, uređenim za držanje, razmnožavanje, posmatranje i istraživanje životinja koje svoj životni vek ili jedan njegov deo provode u vodi;

2) delfinarijum jeste objekat sa specijalizovanom, stalnom izložbom morskih sisara;

3) zbirka životinja otvorena za javnost jeste područje, prostor ili objekat uređen za držanje manjeg broja životinjskih vrsta i jedinki;

4) zoološki vrt jeste privredni subjekt koji drži i reprodukuje domaće i divlje životinje radi prikazivanja javnosti i u svrhu biološkog obrazovanja čoveka, kao i radi istraživanja u cilju očuvanja ugroženih vrsta. Pod zoološkim vrtom smatra se i safari park, delfinarijum, park ptica, akvarijum i terarijum;

5) mini zoološki vrt jeste privredni subjekat u kome se u zatočeništvu drži manji broj primeraka vrsta nego u zoološkom vrtu u svrhe prikazivanja javnosti;

6) park ptica jeste područje ili objekat sa specijalizovanom, stalnom izložbom ptica;

7) safari park jeste ograđeno područje u kome se drže divlje životinje, bez vidljivih prepreka i u kojima je posetiocima dozvoljeno posmatranje životinja iz vozila ili posebnih mesta namenjenih za posmatranje životinja;

8) smeštajni prostor jeste prostor i njemu pripadajuće prostorije ili objekti u kojima se drže pojedine životinje ili grupe životinja;

9) terarijum jeste objekat sa veštačko napravljenim unutrašnjim prostorima, uređenim za držanje, razmnožavanje, posmatranje i istraživanje malih sisara, gmizavaca, vodozemaca, insekata i drugih beskičmenjaka, koji svoj životni vek ili jedan njegov deo provode na kopnu.

Član 3

Životinje mogu da se izlažu u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu, ako:

1) se drže i sa njima se postupa u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima o biologiji vrsta i načinu njihovog držanja;

2) su smeštene u odgovarajuće socijalno kompatibilne grupe, u slučaju životinja koje u prirodi žive u grupama;

3) je prostor u kome se životinje izlažu uređen tako da odražava prirodno stanište životinja, kako bi se podstakao razvoj svesti posetilaca o potrebi očuvanja životinjskih staništa i dobrobiti životinja.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako se u grupi pojavi agresivnost agresivne životinje mogu da se drže, odnosno izlažu odvojeno od ostalih životinja, radi zaštite dobrobiti grupe i te jedinke.

Iscrpljene, bolesne ili povređene životinje ne smeju da se izlažu pred posetioce, a izložene životinje ne smeju da se provociraju radi zabave posetilaca.

Direktan kontakt posetilaca i izloženih životinje može da bude ostvaren samo pod kontrolom i nadzorom lica koja brinu o životinjama, i to u određenim vremenskim intervalima i na način koji ne izaziva stres i nelagodnost životinja, odnosno ne ugrožava dobrobit životinja.

Član 4

U zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu sa životinjama mora da se postupa pažljivo, kako bi se zaštitila dobrobit, izbegla nepotrebna patnja, strah, stres, bol i fizičke povrede životinja.

Zoološki vrt i mini zoološki vrt moraju u svom radu da pokažu stručan i human odnos prema životinjama, informišu javnost o svim životinjama koje se nalaze u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu i prirodnim staništima životinja i promovišu edukaciju i jačanje svesti građana, odnosno posetilaca o značaju očuvanja biološke raznovrsnosti i obezbeđivanja dobrobiti životinja.

Zoološki vrt mora da ima program podsticanja edukacije i jačanja javne svesti o očuvanju biološke raznovrsnosti životinja, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode.

Član 5

Zoološki vrt, osim mini zoološkog vrta, mora, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita prirode, da:

1) učestvuje u aktivnostima koje doprinose:

(1) očuvanju makar jedne ugrožene vrste životinja,

(2) obučavanju o zaštiti prirode i očuvanju biološke raznovrsnosti životinja,

(3) razmeni podataka o ugroženim vrstama,

(4) realizaciji i unapređenju programa razmnožavanja ugroženih vrsta u zatočeništvu koji imaju za cilj reintrodukciju ili repopulaciju određenih vrsta životinja u divljini,

(5) razmeni podataka sa drugim zoološkim vrtovima o očuvanju vrsta životinja i zaštiti njihove dobrobiti;

2) obezbedi odgovarajuću obuku lica koja rade u zoološkom vrtu, koja se odnosi na očuvanje životinjskih vrsta.

II USLOVI U POGLEDU PROSTORA I OPREME ZA DRŽANJE I REPRODUKCIJU ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU

Član 6

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da ima prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste i koji je izgrađen i konstruisan tako da se životinjama obezbede optimalni uslovi smeštaja, dobro zdravstveno stanje i dobrobit životinja.

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da bude izgrađen na kompaktnom i oceditom terenu koji ima nizak nivo podzemnih voda, kao i izvan zona koje mogu biti ugrožene poplavama ili klizanjem terena.

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da bude smešten na prostoru koji svojom veličinom odgovara potrebama smeštaja planiranog broja i vrste životinja, odnosno mora da odgovara kapacitetu, broju i veličini sagrađenih objekata u njemu, da bi se obezbedila njihova funkcionalna povezanost i dovoljna međusobna udaljenost, a u skladu sa propisima kojima se uređuje prostorno planiranje i zaštita životne sredine.

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da bude ograđen čvrstom ogradom, koja je pod kontrolom, i mora da ima ulaz koji je pod stalnom kontrolom i nadzorom, kako bi se sprečio nekontrolisani ulazak ljudi i životinja.

Član 7

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da ima smeštajni prostor koji odgovara svakoj vrsti i kategoriji životinja i koji je dovoljne veličine, kako bi se:

1) životinji omogućilo da se slobodno kreće, legne, ustane i protegne, uzimajući u obzir prirast, odnosno rast i razvoj životinje;

2) onemogućilo da pojedine životinje dominiraju nad drugim životinjama u stadu ili grupama;

3) izbegao rizik od upornih i nerešivih sukoba između stada ili grupa životinja ili između različitih vrsta životinja, ako se one drže mešovito;

4) sprečilo opterećenje fizičke nosivosti smeštajnog prostora;

5) sprečio razvoj parazita i drugih patogena.

Za gravidne životinje i ženke sa leglom mora da bude obezbeđen odvojeni smeštajni prostor, kako bi se sprečio nepotreban stres i patnja životinja.

Smeštajni prostor, kao i barijere i ograde smeštajnog prostora moraju da budu izrađeni i konstruisani sa glatkim površinama, bez ispupčenja i oštrih ivica i moraju da se na odgovarajući način održavaju, kako bi se sprečilo povređivanje životinja.

Ako je smeštajni prostor otvoren, moraju da se obezbede zakloni i skloništa za životinje, kako bi se životinje koje se u njemu drže zaštitile od loših vremenskih uslova i direktne sunčeve svetlosti.

Smeštajni prostor mora da bude prilagođen i obogaćen tako da oponaša prirodno stanište životinja i zadovolji biološke potrebe svake pojedinačne vrste životinja.

Smeštajni prostor mora da bude opremljen prostirkom, gnezdima, jazbinama, sedalicama, vegetacijom i bazenima u skladu sa potrebama svake vrste životinja, u cilju obogaćivanja životnog prostora i ispoljavanja prirodnog ponašanja životinja.

Materijali od kojeg su izgrađeni objekti u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu moraju da budu takvi da se lako čiste, peru i dezinfikuju i ne sadrže štetne materije koje mogu ugroziti zdravlje životinja.

Dimenzije i vrste smeštajnog prostora, kao i posebni zahtevi za određene kategorije životinja date su u tabeli u Prilogu 1 - Uslovi smeštaja i brige o divljim životinjama u zatočeništvu (u daljem tekstu: Prilog 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Oprema i električni aparati koji se nalaze u smeštajnom prostoru moraju da budu instalirani tako da ne predstavljaju opasnost po životinju i na način kojim se onemogućava da životinja poremeti njihov rad.

Smeštajni prostor mora da ima drenažne otvore za uklanjanje viška vode, pri čemu otvoreni šahtovi, osim šahtova za pitku vodu, moraju da se nalaze izvan područja kome životinje imaju pristup.

Član 8

U smeštajnom prostoru moraju da budu obezbeđeni ambijentalni uslovi koji su prilagođeni potrebama svake pojedinačne vrste životinja, i to:

1) odgovarajuća temperatura;

2) prirodno i veštačko osvetljenje odgovarajućeg intenziteta, sa periodima svetlosti i tame koji odgovaraju prirodnom osvetljenju;

3) odgovarajuća prirodna i veštačka ventilacija;

4) odgovarajuća vlažnost vazduha, a za tropske životinje odgovarajući mikroklimatski uslovi prilagođeni njihovim specifičnim potrebama;

5) odgovarajući sistem za provetravanje akvarijuma i ostalih vodenih površina i održavanje odgovarajuće oksigenacije, temperature i saliniteta vode.

Rasponi temperature i periodi osvetljenja iz stava 1. ovog člana za određene kategorije životinja dati su u Prilogu 1 ovog pravilnika.

III USLOVI U POGLEDU PROSTORIJA ZA IZOLACIJU ŽIVOTINJA

Član 9

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da ima prostoriju za izolaciju životinja, koja je fizički odvojena od ostalih prostorija u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu.

U prostoriju iz stava 1. ovog člana smeštaju se novoprimljene životinje, u cilju zaštite zdravlja ostalih životinja, kao i zaštite ljudi od zoonoza.

Trajanje perioda izolacije novoprimljenih životinja određuje veterinarska služba u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita životinja.

Član 10

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora za svaku novonabavljenu životinju, kao i novorođene jedinke da obezbedi uslove za aklimatizaciju novom smeštajnom prostoru, u zavisnosti od vrste životinje.

IV USLOVI U POGLEDU ZAŠTITE ŽIVOTINJA OD POSETILACA I POSETILACA OD ŽIVOTINJA

Član 11

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da ima izrađen plan mera za sprečavanje bekstva životinja iz zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta i ulaska životinja iz spoljašnje sredine u zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt, u cilju sprečavanja moguće ekološke pretnje autohtonim vrstama životinja i sprečavanja širenja oboljenja, parazita i ostalih štetnih uticaja, kao i plan delovanja u slučajevima ugrožavanja bezbednosti životinja ili posetilaca i obezbeđenu zaštitu lica koja rade u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu i posetilaca od životinja, kao i životinja od ljudi.

Smeštajni prostor u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu mora da bude ograđen od okoline ogradama i barijerama, a kavezi, odnosno boksovi moraju da budu opremljeni uređajem za zatvaranje koji je takav da životinje ne mogu da ga otvore.

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da ima bezbednosni sistem kojim se licima koja rade u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu omogućava slobodan pristup životinjama, kao i izlaz u slučaju nužde.

Član 12

U zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu na vidljivim mestima moraju da budu postavljeni jasni znaci upozorenja.

U zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt ne smeju se uvoditi psi, mačke i druge životinje.

V USLOVI U POGLEDU ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA

Član 13

Uslovi u pogledu zdravstvene zaštite životinja odnose se na redovnu kontrolu smeštajnog prostora, opreme, pribora, zdravstvenog stanja i ponašanja životinja, i to najmanje jednom dnevno.

Kontrola iz stava 1. ovog člana može da se vrši tokom hranjenja životinja i čišćenja smeštajnog prostora.

Ako se prilikom vršenja kontrole iz stava 1. ovog člana u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu uoče promene u ponašanju životinja, odnosno simptomi oboljenja životinja, o tome se bez odlaganja, radi preduzimanja odgovarajućih mera, obaveštavaju:

1) lice koje je odgovorno za poslove zaštite dobrobiti životinja, kada je u pitanju zoološki vrt;

2) vlasnika mini zoološkog vrta, kada je u pitanju mini zoološki vrt.

Ako čuvari i lica koja se brinu o životinjama imaju infektivnu bolest ili su bili u kontaktu sa osobom obolelom od infektivne bolesti koja se može preneti na životinje ili negativno uticati na zdravlje životinja, kao i ako su povređeni ili imaju drugih problema koji bi mogli uticati na njihovu sposobnost da brinu o životinjama, o tome se bez odlaganja, radi preduzimanja odgovarajućih mera, obaveštavaju lice koje je odgovorno za poslove zaštite dobrobiti životinja u zoološkom vrtu, odnosno vlasnika mini zoološkog vrta.

Član 14

U zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu obezbeđuje se stalna zdravstvena zaštita životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Član 15

U zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu moraju da budu obezbeđene odgovarajuće mere kontrole populacije životinja koje su u njemu smeštene, kako bi se sprečilo prekomerno povećanje broja životinja i zaštitila dobrobit životinja.

Jedinke različitih vrsta životinja ne smeju da se međusobno ukrštaju.

VI USLOVI U POGLEDU ISHRANE I NAPAJANJA ŽIVOTINJA

Član 16

Životinjama u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu mora da bude obezbeđena odgovarajuća hrana i voda u dovoljnoj količini, ponuđena na odgovarajući način, a u zavisnosti od potreba svake pojedinačne vrste životinje, kao i njene kondicije, zdravstvenog stanja, veličine i starosti.

Vrsta hrane i način ishrane i napajanja za pojedine kategorije životinja u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu dati su u tabeli u Prilogu 1 ovog pravilnika.

Zoološki vrt mora da ima plan nabavke hrane za svaku pojedinačnu vrstu životinja kao i program ishrane životinja u skladu sa potrebama svake vrste i kategorije životinja.

Životinjama u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu hrana mora da se daje na način koji je bezbedan i za životinje i za ljude.

Hranilice i pojilice koje služe za ishranu i napajanje životinja u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu moraju da budu smeštene na odgovarajući način a po potrebi i pričvršćene, tako da budu dostupne svakoj životinji i ne smeju da se koriste u druge svrhe.

Hranilice, pojilice i ostali pribor koji služi za ishranu i napajanje životinja u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu moraju redovno da se čiste, peru i dezinfikuju.

Član 17

Posetioci u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu mogu životinjama davati hranu samo ako je to dozvoljeno od strane vlasnika zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta.

U slučaju iz stava 1. ovog člana hranjenje životinja mora da bude selektivno, i to samo odgovarajućom hranom, nabavljenom i odobrenom od strane vlasnika zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta.

Član 18

Prostorije za skladištenje hrane za životinje u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu moraju da budu suve, zaštićene od insekata, ptica, glodara i drugih štetočina.

U prostorijama iz stava 1. ovog člana ne smeju da se drže toksične materije, leševi životinja i drugi otpaci.

Kvarljiva hrana za životinje mora da se drži u frižideru.

Član 19

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt mora da ima obezbeđen sistem snabdevanja zdravstveno ispravnom pitkom vodom iz javnog vodovoda ili sopstvenog bunara.

Zdravstvena ispravnost bunarske vode mora da se kontroliše u ovlašćenim laboratorijama najmanje jednom godišnje.

Otpadne vode iz zoološkog vrta koje sadrže štetne materije moraju da se pročišćavaju u skladu sa posebnim propisima.

VII VOĐENJE EVIDENCIJE

Član 20

Zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt vodi evidenciju o svakoj jedinki koja je u njemu smeštena, kao i o svim prodatim, razmenjenim ili poklonjenim životinjama, koja sadrži podatke o:

1) uobičajenom nazivu životinje, naučnom nazivu životinje i identifikaciji životinje;

2) poreklu životinje (iz divljine, rođena u zatočeništvu, prethodna lokacija, identifikacija roditelja kada je poznata) i potvrdu o poreklu primeraka u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, a kada su u pitanju strogo zaštićene i zaštićene vrste evidencija treba da sadrži i potvrdu u skladu sa posebnim propisima iz oblasti zaštite prirode;

3) broju primeraka svake životinjske vrste;

4) nabavci, prodaji, poklanjanju ili pozajmljivanju životinje (datum, ime, odnosno poslovno ime i adresa, odnosno sedište fizičkog i pravnog lica od koga je životinja nabavljena, odnosno kome je životinja prodata, poklonjena ili pozajmljena, kao i rok u kome će pozajmljena životinja biti vraćena);

5) datumu ili procenjenom datumu rođenja životinje;

6) polu životinje, ako je poznat;

7) svakom karakterističnom obeležju životinje, obeležavanju životinje i sl;

8) promenama zdravstvenog stanja i ponašanja životinje, kao i podatke o lečenju životinje;

9) uginuću i rezultatu postmortalnog pregleda;

10) lišavanju životinje života, ako je životinja lišena života;

11) bekstvu ili gubitku obeležene životinje, ako je do toga došlo;

12) programu ishrane i poreklu nabavljene hrane za životinje;

13) razlozima bekstva ili povređivanja životinje, povređivanja posetilaca od strane životinje, kao i korektivnim merama koje su preduzete u cilju sprečavanja ponavljanja takvih događaja, ako je do njih došlo;

14) broju lica zaduženih za brigu o dobrobiti životinja, njihovoj obučenosti i poslovima na kojima će raditi.

Evidencija koja se odnosi na podatke iz stava 1. tačka 7) ovog člana vodi se na obrascu datom u Prilogu 2 - Obrazac evidencije o obeležavanju životinja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Evidencija koja se odnosi na podatke iz stava 1. tač. 9), 10) i 11) ovog člana vodi se na obrascu datom u Prilogu 3 - Obrazac evidencije o uginuću, bekstvu, lišavanju života ili gubitku obeležene životinje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Uz podatke iz evidencije koji se odnose na stav 1. tač. 8) i 9) ovog člana mora da se čuva dokumentacija o lečenju i rezultatima postmortalnog pregleda koja je overena pečatom i potpisom veterinara.

Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se trajno.

Član 21

Pored evidencije iz člana 20. ovog pravilnika zoološki vrt, odnosno mini zoološki vrt vodi godišnju evidenciju o svim životinjama, koja sadrži podatke o:

1) uobičajenom i naučnom nazivu vrste životinje;

2) ukupnom broju životinja u kolekciji na dan 1. januar;

3) broju primljenih životinja u kolekciju iz svih izvora nabavke;

4) broju rođenih životinja u kolekciji;

5) broju uginulih životinja u prvih 30 dana života;

6) broju uginulih životinja koje su starije od 30 dana;

7) broju životinja uginulih iz bilo kog razloga;

8) broju kolekcija koje su prodate, pozajmljene ili date radi uzgoja;

9) ukupnom broju preostalih životinja u kolekciji na dan 31. decembar.

Evidencija iz stava 1. ovog člana čuva se trajno.

VIII PLAN ZBRINJAVANJA ŽIVOTINJA

Član 22

U slučaju zatvaranja zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta, vlasnik dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva plan zbrinjavanja životinja i obezbeđivanja njihove dobrobiti.

IX USLOVI U POGLEDU ODRŽAVANJA OBJEKATA, SMEŠTAJNOG PROSTORA I OPREME

Član 23

Objekti, smeštajni prostor i oprema koja se koristi u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu moraju da se redovno čiste, peru i dezinfikuju, a u akvarijumima se mora i redovno vršiti kontrola kvaliteta vode, u cilju sprečavanja moguće pojave oboljenja životinja.

Hemijska sredstva koja se koriste za čišćenje, pranje i dezinfekciju objekata, smeštajnog prostora i opreme koja se koristi u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu ne smeju da budu štetna po životinje i moraju da se koriste u skladu sa posebnim propisima i pod nadzorom stručnog lica.

Član 24

Deratizacija u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu mora redovno da se sprovodi, i to dva puta godišnje, a po potrebi i češće.

Dezinsekcija objekata i smeštajnog prostora u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu mora da se sprovodi tokom perioda aktivnosti insekata, i to najmanje jednom mesečno, a u preostalom delu godine po potrebi.

Dezinsekcija i deratizacija obavljaju se u skladu sa posebnim propisima.

Član 25

Vegetacija koja može da povredi životinje u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu mora da bude van domašaja životinje.

Drveće koje je blizu ili unutar smeštajnog prostora mora da se redovno kontroliše, a grane potkresuju ili seku, kako bi se smanjio rizik od povređivanja životinje padom grane, odnosno sprečilo bekstvo životinje preko grane drveta.

Član 26

Svaki kvar, nepravilnost ili oštećenje na ogradi, uređajima ili opremi unutar smeštajnog prostora, kao i bilo koji drugi kvar koji može dovesti do povrede ili patnje životinje, mora se bez odlaganja popraviti ili zameniti, a ako to nije moguće mora se onemogućiti kontakt životinje i izvora moguće povrede.

Član 27

Otpadne materije moraju da se redovno uklanjaju iz zoološkog vrta, odnosno mini zoološkog vrta.

Leševi životinja koje su uginule u zoološkom vrtu, odnosno mini zoološkom vrtu uklanjaju se u skladu sa posebnim propisima.

X ELEMENTI ZA ODREĐIVANJE MINI ZOOLOŠKOG VRTA

Član 28

Elementi za određivanje mini zoološkog vrta jesu broj vrsta i primeraka životinja koje se drže u zatočeništvu.

Na osnovu elemenata iz stava 1. ovog člana, mini zoološkim vrtom smatra se privredni subjekat u kome se drži manje od:

1) šest vrsta krupnih sisara ili 20 vrsta ostalih sisara;

2) šest vrsta sova ili ptica grabljivica ili 20 vrsta ostalih ptica;

3) deset vrsta vodozemaca i reptila.

U mini zoološkom vrtu ne mogu da se drže strogo zaštićene divlje vrste, kao i opasne vrste divljih životinja, u skladu sa posebnim propisima iz oblasti zaštite prirode.

XI ZAVRŠNA ODREDBA

Član 29

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. jula 2012. godine.

 

 

Prilog 1

USLOVI SMEŠTAJA I BRIGE O DIVLJIM ŽIVOTINJAMA U ZATOČENIŠTVU

U koloni "Broj životinja" naveden je raspon od jedne do najvećeg broja jedinki koje mogu da se drže u prostoru čija je veličina data u tabeli. Za broj životinja veći od broja datog u tabeli, potrebno je veličinu prostora povećati za svaku sledeću jedinku kako je dato u koloni "Svaka sledeća jedinka".

SISARI (MAMMALIA)

KLJUNARI (MONOTREMATA) I TORBARI (MARSUPIALIA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temperatura (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Mravinji jež - ehidna (Tachyglossidae)	1-2	-	-	4	-	15	-	2	1, 3
Kuskus (Ailurops sp.), (Phalanger sp.), (Spilocuscus sp.), (Strigocuscus sp.) i oposum (Didelphidae)	1-2	-	-	4	3	-	-	1	2, 14
Torbarske leteće veverice (Petaurus sp.)	1-6	-	-	6	3	-	-	0,5	2, 14
Vombat (Vombatidae) i tasmanski đavo (Sarcophilus harristi)	1-2	10	-	6	-	15	-	-	1, 14, 19
Kengur penjač (Dendrolagus sp.)	1-2	16	3	8	2,5-3	18	4	4	2
Kamenjarski valabi (Petrogale)	1-5	150	-	15	-	-	15	3	2, 19, 21
Srednje veliki kenguri i valabi (Macropus sp. i Petrogale sp.)	1-5	150	-	15	-	15	15	3	1, 6, 8, 21
Veliki kenguri (Macropus sp.)	1-5	300	-	20	-	15	30	15	6, 8, 19, 21

TUPAJE (SCANDENTIA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temperatura (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Tupaje (Tupaiidae)	1-5	-	-	3	1,5	18	-	0,3	2, 3, 14, 15

BUBOJEDI (INSECTIVORA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temperatura (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Jež (Erinaceinae)	1-2	2	-	-	-	-	-	-	6, 3
Tenrnek (Tenrecidae)	1-2	-	-	1	-	18	-	-	-

PRIMATI (PRIMATES)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Lori (Lorisidae), poto (Perodicticus potto) i mišoliki lemur (Microcebus sp.)	1-5	-	-	1,5-3	2	20-25	-	0,3	2, 3, 14
Aveti (Tarsius sp.), mali galago (Galagonidae), patuljasti lemur (Cheirogaleus sp.) i geldijev majmun (Callimico sp.)	1-5	-	-	4	2	20-25	-	0,5	2, 3, 14, 15
Marmozeti i tamarini (Callithricidae)	1-5	6	2	6	2	18-24	0,5	0,5	2, 3, 13, 14, 15
Veliki galago (Galagonidae), noćni majmuni (Aotus sp.) i titi majmuni (Callicebus)	1-5	-	-	6	2	18-25	-	1	2, 3, 22
Talapoini (Miopithecus)	1-5	6	2,5	6	2		1,5	1,5	2, 6
Drekavci (Alouatta, sp.) kapucini (Cebus sp.), lemuri (Lemuridae), uakari (Cacajao sp.) i saki (Pithecia sp.)	1-5	10	3	8	2	18-25	2	2	2, 3
Makaki (Macaca sp.), pauk majmuni (Ateles sp.), runasti majmuni (Lagothrix sp.), gvenoni i manji languri-majmuni (Cercopitecidae) i veći lemuri (Lemuridae)	1-5	15	3	12	2	18-21	3	3	2, 3, 19
Languri (Cercopitecidae), gvereza majmuni (Colobus guereza), mangabiji (Lophocebus sp., Rungwecebus sp. i Cercocebus sp.), pavijani (Papio sp.), sifake (Propithecus sp.) i mandrili (Mandrillus sp.)	1-5	25	3	15	3	18-21	4	4	2, 3, 12, 19
Gibon (Hylobatidae)	1-2	25-dužina 8m	3	20	3	16	8	5	2, 3, 19, 21
Šimpanza (Pan troglodytes), bonobo (Pan paniscus) i orangutan (Pongo sp.)	1-3	35	4	20	3	18	8	8	2, 3, 7, 12, 17, 19
Gorila (Gorilla sp.)	1-3	50	4	50	4	18	10	10	2, 3, 7, 12, 17, 19

ZVERI (CARNIVORA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spolj. površ. (m2)	Unut. površ. (m2)
Malajski medved (Helarctos malayanus), medved sa naočarima (Termarctos ornatus) i medved usnaš (Melursus ursinus)	1-2	60	-	4/jedinka	-	-	10	-	1, 2, 3, 7, 17, 18
Mrki medved (Ursus arctos), beli medved (Ursus maritimus), himalajski medved (Ursus thibethanus) i velika panda (Ailuropoda melanoleuca)	1-2	150	-	6/jedinka	-	-	20	-	1, 2, 3, 7, 17, 18 (panda obavezan bambus, beli medved bazen / dodatak
Rakuni (Procyon sp.), koati (Nasua sp. i Nasuella sp.) i mala crvena panda (Ailurus fulgens)	1-2	20	2	-	-	15	2	-	2, 3 , 6, 14, 21 panda-bambus
Južnoamerički rakun (Procyon cancrivorus)	1-2	8	2,5	8	2	10	2	2	2, 3 , 6, 14, 21
Cibetka (Viverridae)	1-2	16	2,5	12	2	18	5	5	2, 3, 5
Kinkadžu (Potos) i prstenastorepa mačka (Bassariscus)	1-2	-	-	12	2	-	-	2	2, 3
Male mačke (Felidae)	1-2	10	2,5	10	2,5		1	1	2, 3, 5, 6, 18, 19
Serval (Leptailurus serval) i ocelot (Leopardus pardalis), mačka ribarka (Prionailurus viverrinus)	1-2	15	2,5	12	2,5	18	2	2	2, 3, 5, 6, 18, 19 mačka ribarka i 4
Ris (Lynx sp.), oblačasti leopard (Neofelis sp.)	1-2	20	2,5	10 (ne ris)	2,5	18 (ne ris)	10	10	2, 3, 5, 6, 18, 19 ris i 21
Puma (Felis concolor), jaguar (Panthera onca), leopard (Panthera pardus) i snežni leopard (Uncia uncia)	1-2	30	2	15	2	15	15	12	2, 3, 5, 6, 9, 18, 19 jaguar i 4
Lav (Panthera leo) i tigar (Panthera tigris)	1-2	40	3	25	3	15	10	4	2, 3, 5, 6, 9, 18, 19 tigar i 4
Gepard (Acinonyx jubatus)	1-2	80		20	2	15	10	5	3, 5, 6, 18, 19
Pustinjska lisica - fenek (Vulpes zerda)	1-2	6	-	6	-	18	1	1	1, 3, 6, 9, 14, 16
Srednje velike lisice (Vulpes sp.), arktička lisica (Alopex lagopus) i rakunoliki pas (Nyctereutes procyonoides)	1-2	20	-	8	-	-	4	1	1, 3, 6, 14, 21
Crvena, siva i južnoamerička lisica (Vulpes sp. i Lycalopex sp.)	1-2	60	-	-	-	-	10	-	1, 3, 6, 14
Šakal, kojot i divlji pas (Canis sp.)	1-2	40	-	-	-	-	10	-	1, 3, 6, 14, 15
Grivasti vuk (Chrysocyon brachyurus)	1-2	60	-	2 /jedinka	-	18	15	-	1, 3, 6, 15, 19
Vuk (Canis lupus) i afrički divlji pas (Lycaon pictus)	1-2	100	-	-	-	-	10	-	1, 3, 6, 19, 21
Patuljasta vidra (Amblonyx sp.)	1-2	10	-	6	-	-	3	2	3, 5 / bazen /dodatak
Evropska vidra (Lutra lutra)	1-2	20	-	-	-	-	-	-	3, 5 / bazen /dodatak
Morska vidra (Enhydra lutris)	1-2	10	-	-	-	-	3	-	3 / bazen /dodatak
Pravi tuljan (foka) (Phocidae)	1-2	5	-	-	-	-	-	-	bazen /dodatak
Ušati tuljan (foka) (Otariidae)	1-5	10	-	-	-	-	-	-	bazen /dodatak
Južni morski slon (Mirounga leonina) i morž (Odobenidae)	1-3	10	-	-	-	-	-	-	bazen/ dodatak
Patuljasti mungos (Helogale sp.)	1-2	8	-	4 ako ima spoljašnji prostor ako nema 6	-	18	1	0,5	1, 3, 5, 6, 16
Merkat (Suricata suricatta), prugasti i smeđi mungos (Herpestes sp.)	1-2	12	-	4 ako ima spoljašnji prostor ako nema 6	-	18	2	1	1, 3, 5, 6, 16
Srednje veliki mungosi (Herpestidae)	1-2	16	-	8	-	18	3	2	1, 3, 5, 6, 16
Veliki mungosi (binturong) (Arctictis binturong)	1-2	20	-	10	-	18	3	2	1, 3, 5, 6, 16
Male lasice (Mustelidae)	1-2	1,5	-	-	-	-	-	-	2, 3, 14
Velike lasice (Mustelidae)	1-2	6	2	-	-	-	-	-	2, 3, 14
Tvorevi (Mustelidae) i kune (Neovison sp.)	1-2	10	2	-	-	-	-	-	3, 14
Kuna (Mustela sp.)	1-2	10	2,5	8	2,5	-	-	-	2, 3, 14
Severnoamerički tvor (Mustelidae)	1-2	10	-	10	-	-	2	2	1, 14
Žderavac (Gulo gulo)	1-2	40	-	-	-	-	-	-	1, 2, 18
Jazavac (Meles sp.)	1-2	20	-	10	-	-	4	4	1, 3, 6, 14
Ardvuk (Proteles cristata)	1	50	-	6	-	-	10	3	1, 18, 19
Hijena (Hyaenidae)	1	150	-	4	-	15	20	2	1, 18, 19

KREZUBICE (EDENTATAE)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Oklopnici (Dasypodidae)	1-2	-	-	4	-	18	-	1	1, 14
Mali mravojed (Tamandua sp.)	1-2	-	-	6	2	18	-	2	2, 14
Veliki mravojed (Myrmecophaga tridactyla)	1-2	40	-	6	-	16	10	3	1, 19
Lenjivac (Folivora)	1-2	-	-	10	2	-	-	1,5	2

ZEČEVI (LAGOMORPHA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Zec (Leporidae)	1-2	20	-	-	-	-	4	-	3, 6
Kunić (Leporidae), pika (Ochotonidae)	1-5	10	-	-	-	-	2	-	3, 6

SURLAŠI (PROBOSCIDEA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Slon (Elephantidae) ženka	1-3	500	-	15/jedinki	-	16	100	-	8, 9, 10
Slon (Elephantidae) mužjak	1	150	-	2x30/ jedinki	-	16	100	-	8, 9, 10

DAMANI (HYRACOIDEA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Damani (Hyracoidea)	1-5	10	2	10	2	-	2	2	2, 8

CEVOZUPKE (TUBULIDENTATA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Cevozupke (Tubulidentata)	1-5	-	-	40	-	-	-	5	1

GLODARI (RODENTIA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Nutrija (Myocastor coypus)	1-2	8	-	2	-	-	1	-	8/bazen/dodatak
Veverica, leteća veverica (Sciuridae)	1-2	4	2,5	3	2	18	2	2	2, 8, 14
Bodljikavo prase, penjaš, gigantska veverica (Hysticidae, Sciuridae)	1-2	-	-	12	3	-	-	3	2, 5, 8, 14
Severnoameričko bodljikavo prase (Hystricidae)	1-2	10	3	-	-	-	4	-	2, 8, 14
Bodljikavo prase starog sveta (Hystricidae)	1-2	12	-	-	-	-	2	-	1, 3, 8, 14
Skočimiš (Dipodidae)	1-3	-	-	8	-	18	-	-	1, 3, 8, 14
Aguti, viskača (Dasyproctidae, Chinchilidae)	1-5	-	-	8	-	15	-	2	1, 3, 8, 14
Paka (Cuniculidae)	1-2	-	-	6	-	15	-	3	1, 8, 14, 19
Mrmoti (Sciuridae)	1-5	20	-	-	-	-	4	-	1, 8, 23
Prerijski psi (Sciuridae)	1-5	20	-	-	-	-	2		1, 8
Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris)	1-2	40	-	8	-	15	10	2	3, 8/bazen/dodatak
Mara (patagonijski zec) (Dolichotis sp.)	1-2	20	-	-	-	-	4	-	1, 3, 8, 14
Dabar (Castor sp.)	1-5	20	-	2/par	-	-	4	-	23, 8/bazen/dodatak
Hutije, hutije konge (Capromyidae)	1-2	-	-	5	2	-	-	1,5	1, 2, 8, 14

SLEPI MIŠEVI (CHIROPTERA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Slepi miš letipas (Pteropodidae)	1-20	-	-	10	2,5	21	-	-	11, 12
Leteće lisice (Pteropus sp.)	1-20	-	-	20	3	21	-	-	11, 12

PAPKARI (ARTYODACTILA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Divlji magarac (Equus africanus, Equus hemionus, Equus kiang), Divlji konj (Equus ferus), Zebra (Equus zebra, Equus quagga, Equus grevyi)	1-5	500	-	8/jedinki	-	8	80	-	9, 21, 18, 19
Tapiri (Tapirus sp.)	1-2	200	-	12/jedinki	-	-	50	-	6, 9/bazen/dodatak
Nosorozi (Rhinocerotidae)	1-2	500	-	25/jedinki	-	18	150	-	9, 10, 18, 19

KOPITARI (PERISSODACTYLA)

Vrsta	Broj životinja	Spoljašnji prostor		Unutrašnji prostor			Svaka sledeća jedinka		Posebni uslovi
		Površina (m2)	Visina (m)	Površina (m2)	Visina (m)	Temp. (°C)	Spoljašnja površina (m2)	Unutrašnja površina (m2)
Pekariji (Tayassuidae)	1-3	60	-	3/jedinki	-	-	10	-	6, 9, 10
Divlje svinje (Suidae)	1-2	100	-	4/jedinki	-	-	10	-	6, 9, 10, 19
Patuljasti nilski konj (Choeropsis liberiensis)	1-2	100	-	10/jedinki	-	18	10	6	bazen/ dodatak
Nilski konj (Hippopotamus amphibius)	1-2	250	-	40	-	18	50	10	bazen/ dodatak
Alpaka (Vicugna pacos), lama (Lama glama)	1-3	150	-	-	-	-	30	-	21
Vikunja (Vicugna sp.), gvanako (Lama guanicoe), jednogrba i dvogrba kamila (Camelidae)	1-3	300	-	8/jedinki	-	-	50	-	21 dvogrba kamila i 19
Indijski ševroten (Tragulus sp.)	1-2	-	-	6	-	-	-	2	3
Vodeni ševroten (Tragulus sp.)	1-2	40	-	8	-	-	12	2	3, 10
Mali jeleni (pudu i sl.) (Cervidae)	1-4	100	-	3/jedinki	-	-	15	-	3, 19
Srednje veliki jeleni (lopatar i sl.) (Cervidae)	1-8	400	-	4/jedinki	-	-	60	-	9, 19, 21
Veliki jeleni (evropski jelen i sl.) (Cervidae)	1-6	500	-	6/jedinki	-	-	80	-	9, 19, 21
Los (Alces alces)	1-3	500	-	-	-	-	100	-	9, 19, 21
Okapi (Okapia johnstoni)	1-2	300	-	15/jedinki	-	-	50	-	18
Žirafa (Giraffa camelopardalis)	1-4	500	-	25/jedinki	-	15	50	-	18, 20
Mala antilopa (skakač-stenjar) (Bovidae), dik-dik (Madoqua sp.), antilopa, dujker (Cephalophus sp., Philantomba sp. i Sylvicapra)	1-2	50	-	3/jedinki	-	-	20	-	3, 19, 21
Gazele (Gazella sp.)	1-10	500	-	4/jedinki	-	-	40	-	3, 19, 21
Srednje velika antilopa (Bovidae) - poput sajge (Saiga sp.) i viloroge antilope (Antilocapra americana)	1-6	500	-	5/jedinki	-	-	50	-	3, 19, 21
Velike antilope (poput crne i močvarne) (Bovidae)	1-5	500	-	8/jedinki	-	-	80	-	9, 19, 21
Goral (Naemorhedus sp.) i takin (Budorcas sp.)	1-4	40	-	4/jedinki	-	-	40	-	2, 3, 19, 21
Muflon, divlje ovce, divlje koze (Bovidae)	1-10	400	-	-	-	-	40	-	2, 3, 19, 21
Bizoni, divlja goveda, mošusna goveda (Bovidae)	1-5	500	-	8/jedinki	-	-	80	-	9, 19, 21

Dodatak

VELIČINE BAZENA ZA SISARE

Vrsta	Broj životinja	Površina (m2)	Dubina (m2)	Zapremina (m3)	Svaka sledeća jedinka	Posebni uslovi
Nutrija, vidra (Myocastor sp., Lutra sp.)	1-2	2	0,5	1	-	-
Dabar (Castor sp.)	1-3	15	0,8	12	-	-
Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris)	1-5	6	0,5	3	1	-
Patuljasta vidra (Amblonyx sp.)	1-2	10	0,5	5	2	-
Evropska vidra (Lutra lutra)	1-2	20	0,8	16	-	-
Morska vidra (Enhydra lutris)	1-2	60	2,0	120	8	-
Beli medved (Ursus maritimus)	1	60	1,5	90	20	-
Patuljasti nilski konj (Choeropsis liberiensis)	1-2	20	0,8	16	-	Temp. 18-20°C
Nilski konj (Hippopotamus amphibius)	1-2	30	1,5	45	8	Temp. 18-20°C
Tapir (Tapirus sp.)	1-2	10	0,8	8	-	-
Pravi tuljani (foke) (Phocidae)	1-2	60	1,5	90	10	-
Morski lav (Ottaridae)	1-5	100	2,0	200	15	-
Južni morski slon (Mirounga leonina) i morž (Odobenus sp.)	1-3	200	3,0	600	40	-

Objašnjenje za brojeve date u koloni "Posebni uslovi"

1 - obezbediti mogućnost kopanja;
2 - obezbediti mogućnost penjanja;
3 - obezbediti mogućnost sakrivanja;
4 - obezbediti bazen;
5 - obezbediti uzdignuta mesta za posmatranje okoline;
6 - obezbediti prirodni materijal u spoljašnjem smeštajnom prostoru, kao što je zemlja, pesak, kora, lišće;
7 - obezbediti unos dodatnih objekata u smeštajni prostor;
8 - obezbediti redovan unos granja zbog održavanja dentalne higijene i obogaćivanja sredine;
9 - obezbediti mogućnost valjanja i posipanja peskom, blatom i obezbediti trupove drveta za češanje;
10 - omogućiti kupanje ili tuširanje tokom cele godine;
11 - omogućiti da se čvrsto uhvate za strukture na plafonu ili za plafon smeštajnog prostora;
12 - obezbediti veći broj mesta za hranjenje;
13 - omogućiti direktan ulazak sunčevih zraka, preko otvorenog smeštajnog prostora, otvora na krovu ili otvorenih prozora;
14 - obezbediti kutije za spavanje;
15 - držati zajedno monogamne parove sa mladuncima dok ih podnose;
16 - obezbediti grejače za telo u spoljašnjem smeštajnom prostoru;
17 - obezbediti poseban prostor za odmor i ležanje svakoj životinji;
18 - obezbediti pojedinačne boksove za svaku životinju (male grabljivice 0,5-1 m2, žderavac, ris, serval, puma, oblačasti leopard, ostale srednje velike mačke 1,5 m2, velike mačke, gepard 2,5 m2, malajski medved, hijena, ardvuk 4 m2, ostali medvedi i veliki panda 6 m2;
19 - obezbediti mogućnost odvajanja;
20 - obezbediti otvoreni ili natkriveni pred prostor (80 m2);
21 - obezbediti zaklon u spoljašnjem smeštajnom prostoru.

PTICE (AVES)

OPŠTI USLOVI DRŽANJA

1. VOLIJERE

Volijere i kavezi za ptice treba da budu izolovani od buke i smešteni tako da ptice budu zaštićene od stresa prouzrokovanog posetiocima i drugim životinjama.

2. OSVETLJENJE

Ako se ptice drže u zatvorenom prostoru, kao i u zaštitnim, zatvorenim delovima volijera mora da im se obezbedi prirodno osvetljenje ili veštačko osvetljenje koje odgovara prirodnom. Trajanje osvetljenja mora da odgovara specifičnostima vrste životinje i dobu godine. Kod ptica pevačica, trajanje osvetljenja varira od 8 do najviše 14 sati.

3. ISHRANA I NAPAJANJE

Vrsta hrane mora da odgovara vrsti i starosti ptice. Svakodnevno mora da se obezbedi sveža hrana i voda. Hranilice i pojilice treba da se postave dalje od prečki, kako bi se na najmanju moguću meru smanjila njihova kontaminacija izmetom. Pticama mora da se obezbedi i voda za kupanje.

4. BOLESTI I POVREDE

Pri držanju povređenih ili obolelih ptica za njihovu dobrobit je važnije da se spreče dalje povrede i omogući oporavak od bolesti nego da se zadovolji njihova potreba za kretanjem. U slučajevima kada je potrebno da se pticama privremeno ograniči kretanje one mogu da se drže u kutijama.

Prilikom držanja ptica koje su iscrpljene, bolesne ili povređene treba na najmanju moguću meru da se smanji kontakt sa čovekom, sa ciljem njihovog oporavka i vraćanja u prirodu.

U koloni "broj ptica" dat je raspon od jedne do najvećeg broja ptica koje mogu da se drže u prostoru date veličine. Za veći broj ptica od onog navedenog u koloni "broj ptica", za svaku sledeću pticu veličinu prostora treba povećati u skladu sa veličinama datim u koloni "Svaka sledeća ptica".

NOJEVI

Vrsta	Broj ptica	Površina u (m2) i visina ograde (m)	Zaštitni prostor		Svaka sledeća ptica (m2)	Posebni zahtevi
			Veličina po ptici (m2)	Temp.°C
Noj (Struthio camelus)	1-3	250/1,8	6	>10	50	pesak za kupanje
Nandu (Rhea sp.)	1-2	200/1,2	4	ne treba grejati	25	pesak za kupanje
Emu (Dromaius sp.)	1-2	200/1,2	4	ne treba grejati	100	pesak za kupanje
Kazuar (Casuarius sp.)	1	200/1,8	6	>15	-	bazen sa vodom

PTICE VODARICE

Pticama vodaricama mora da se obezbedi plitak bazen sa vodom, a za vrste ptica koje pretežno borave u vodi u tabeli su date najmanje površine i dubine bazena. Ograda bazena treba da bude niska kako bi ptice lako mogle da uđu u vodu. Tropskim vrstama ptica potrebno je da se obezbedi unutrašnji bazen sa vodom.

Vrsta	Broj ptica	Površ otvorenog prostora (m2)	Svaka sledeća ptica (m2)	Površina zatvorenog prostor po ptici (m2)	Površna bazena (m2) /dubina vode (m)	Površina bazena za svaku sledeću pticu (m2)	Posebni zahtevi
Pelikani (Pelecanidae)	1-4	40	10	3	30/0,75	5	bazen i u zatvorenom prostoru
Pingvini (Spheniscidae)	1-12	60	3	-	16/1,5	1	-
Kormorani (Phalacrocorax sp.)	1-6	10	1,5	-	10	1,25	prečke ili grane
Rode (Ciconia sp.)	1-2	30	6	1	bazen	-	prečke ili grane
Velike čaplje (Ardea sp.)	1-6	30	3	1 tropske vrste	bazen	-	prečke ili grane
Čaplje srednje veličine (Ardea sp.) i kašičari (Platalea sp.)	1-6	20	2	0,5 tropske vrste	bazen	-	prečke ili grane
Male čaplje (Ixobrychus sp.)	1-2	6	-	-	bazen	-	trska ili grmlje
Male patke (do 50 cm)	1-2	8 (visina 2,5 m)	-	zaklon	4/0,60-1*	-	trska kućice za gneždenje
Velike patke (iznad 50 cm)	1-2	12 (visina 2,5 m)	-	zaklon	6/0,60-1*	-	trska
Manje guske, utve	1-2	60	-	-	bazen	-	niska trava
Labudovi i veće guske	1-2	200	-	-	100	-	niska trava

*preporučena dubina bazena za patke plivarice je 0,6 m, a za patke ronilice 1 m.

FAZANI (PHASIANIDAE)

Fazani mogu da se drže u volijerama. Parovi treba da se drže odvojeno zbog izrazite teritorijalnosti. Ptice uglavnom dobro podnose hladnoću i dovoljan im je negrejani zaštitni prostor.

Vrsta	Broj ptica	Spoljašnji prostor površina (m2)/visina (m)	Zaštitni prostor površina (m2)/visina (m)
Fazan	1-2	12/2	4/2
Paun	12	40/2	-

GRABLJIVICE I SOVE

Grabljivice i sove mogu da se drže u delimično zatvorenim volijerama koje pticama omogućavaju skrivanje od pogleda. Delimično zatvorene volijere treba da pored zatvorenih drvenih ili zidanih strana imaju i jednu ili više delimično otvorenih strana. U gornjem delu volijere moraju da se obezbede prečke i prostori za sedenje, postavljeni tako da omogućavaju i prostor za letenje. U potpuno žičane volijere ne smeju da se smeštaju okretne ptice, kratkih krila i dugog repa, kao što je kobac i jastreb.

Tolerancija date vrste ptice na temperaturu date u tabeli označene su sa:

I - dobro podnosi niske temperature, potrebna zaštita od kiše i vetra (ne treba unutrašnji prostor);

II - osetljive na jako niske temperature, potrebna negrejana prostorija ili mesto za spavanje;

III - ne podnosi niske temperature, potrebna topla prostorija zaštićena od promaje;

IV - jako osetljive na niske temperature, potrebna zagrejana prostorija sa temperaturom iznad 15°C.

Vrsta	Broj ptica	Spoljašnji prostor	Unutrašnji prostor		Svaka sledeća ptica	Posebni zahtevi
		Površina (m2)/širina (m)/visina (m)	Površina (m2)/širina (m)/visina (m)	Temp.°C
GRABLJIVICE (FALCONIFORMES)
Lešinari (Cathartes sp., Coragyps sp. i Sarcorhamphus sp.)	1	24/3/3	4/2/2	IV	10	Sarcorhamphus papa osetljiv na mraz
Andski kondor (Vultur gryphus)	1	24/3/3	-	I	-	-
Orao ribar (Pandion haliaetus)	1	24/3/3	4/2/2	II	10	-
Osičar (Pernis apivorus)	1	10,5/2/2,5	2/1/2	III	3	-
Bela lunja (Elanus caeruleus)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	IV	3	-
Lunje (Milvus)	1	12/2/2,5	4/2/2	I	6	Milvus migrans I i II*
Belorepani (Haliaeetus sp.)	1	24/3/3	4/2/2	Haliaeetus leucogaster I, Haliaeetus vocifer IV, ostali I	10	-
Kanje (Neophron sp.) i lešinari (Necrosyrtes sp. i Gypohierax sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	Neophron sp. I, II i III* ostali IV	6	-
Bradan (Gypaetus barbatus)	1	24/3/3	-	I	10	-
Supovi (Gyps sp., Aegyptus sp., Torgos sp., Trigonoceps sp. i Sarcogyps)	1	24/3/3	4/2/2	Aegyptus sp. i Gyps fulvus, Gyps bengalensis I, Torgos sp. i Sarcogyps sp. IV, ostali III	10	-
Zmijari (Circaetus sp. i Spilornis sp.) i Kratkorepi orao (Terathopius ecaudatus)	1	12/2/2,5	4/2/2	IV	6	-
Eje (Circus sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	Circus earuginosus II, Circus cyaneus I	6	-
Eje (Polyboroides sp.) i gabari (Melierax sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	IV	6	-
Jastreb gušteraš (Kaupifalco monogrammicus)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	IV	3	-
Jastreb (Accipiter gentilis)	1	10,5/2/2,5	-	I	6	-
Kobac (Accipiter nisus)	1	7,5/2/2,5	-	I	3	-
Mišar (Buteo buteo i Buteo jamaicensis)		10,5/2/2,5	2/1/2	Buteo buteo I, Buteo jamaicensis I, II*	3	-
Mišar (Buteo sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	Buteo lagopus, Buteo regalis i Buteo rufinus I, Buteo polyosoma II, Buteo rutofunus III	6	-
Harpije (Harpia sp. i Morphnus sp.) Veliki orao (Polemaetus bellicosus)	1	24/3/3	4/2/2	III	10	-
Filipinski orao (Pithecophaga jefferyi) Krunasti orao (Stephanoaetus coronatus)	1	24/3/3	4/2/2	IV	10	-
Orlovi (Aquila sp.)	1	24/3/3	4/2/2	Aquila clanga I, Aquila pomarina II, Aquila verreauxi III, ostali I	10	-
Savanski orao (Aquila rapax)	1	18/3/2,5	4/2/2	I, II*	6	-
Prugasti orao (Hieraaetus fasciatus)	1	12/2/2,5	4/2/2	I, II*	6	-
Kukmasti orao (Lophaetus occipitalis)	1	12/2/2,5	4/2/2	IV	6	-
Karakare (Phalcoboenus sp. i Caracara sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	Phalcoboenus australis I, Phalcoboenus megalopterus II	6	-
Karakare (Milvago sp.)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	III	3	-
Sokolići (Polihierax sp.)	1	5/2/2	1,5/1/2	IV	1	-
Sokolići (Microhierax sp.)	1	2/1/2**	1/1/1	IV	1	-
Vetruške (Falco sp.)	1	5/2/2	1,5/1/2	Falco tinnunculus I, Falco vespertinus III, Falco sparverius II, III*	1	-
Mali sokolovi (Falco sp.)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	Falco subbuteo III, Falco columbarius I	3	za Falco subbuteo potrebna je površina od 10.5 m2
Veliki sokolovi (Falco sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	evropske i severnoameričke stanarice I, Falco biarmicus I, II*, Falco jugger II, Falco eleonorae III, Falco cherrug I-III*	6	-
SOVE (STRIGIFORMES)
Kukuvije (Tyto sp.)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	Tyto alba I, II*, Tyto capensis IV	3	Tyto capensis boravi na tlu i potreban je zaklon
Rečna kukuvija (Phodilus badius)	1	5/2/2	1,5/1/2	IV	1	-
Ćuk (Otus sp.)	1	2/1/2**	1/1/1	Otus brucei, Otus scops III, Otus senegalensis I, Otus choliba II, III*	1	-
Beloliki ćuk (Ptilopsis leucotis)	1	5/2/2	1,5/1/2	III, IV*	1	-
Male ušare (Bubo poensis, Bubo africanus)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	IV	3	-
Srednje ušare (Bubo nipalensis, Bubo sumatranus)	1	12/2/2,5	4/2/2	IV	3	-
Velike ušare (Bubo bubo, Bubo virginianus)	1	18/3/2,5	4/2/2	Bubo b. bubo I, Bubo b. omisus I, Bubo b. ascalaphus I, Bubo capensis III, Bubo virginianus I, II*, Bubo lacteus III, IV*	3	-
Ušare (Ketupa sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	III	3
Bela sova (Nyctea scandiaca)	1	18/3/2		I	3	Aktivna danju
Sova ribarica (Scotopelia peli)	1	12/2/2,5	4/2/2	IV	3	-
Sove (Strix sp.) - manje vrste, na primer Strix aluco	1	7,5/2/2,5	2/1/1	Strix aluco i Strix varia I, Strix hylophila, Strix woodfordi III	3	-
Sove (Strix sp., Surnia sp., Pulsatrix sp.)	1	12/2/2,5	4/2/2	Strix uralensis, Surnia ulula I, Pulsatrix perspicilata I, Strix leptogrammica III	3	Surnia ulula - aktivna danju
Velika sova (Strix nebulosa)	1	18/3/2,5	-	I	3	-
Ćukovi (Glaucidium sp.) - manje vrste	1	2/1/2**	1/1/1	Glaucidium brasillanum IV, Glaucidium perlatum III, IV*	1	-
Ćukovi (Glaucidium sp.) - veće vrste	1	5/2/2	1,5/1/2	Glaucidium passerinum I, Glaucidium cuculoides IV	1	-
Patuljasti ćuk (Micrathene whitneyi)	1	2/1/2**	1/1/1	IV	1	-
Ćukovi (Athene sp.)	1	5/2/2	1,5/1/2	Athene noctua I Athene cunicularia II, Athene brama IV*	1	A. cunicularia / omogućiti kopanje u tlu
Ćukovi (Aegolius sp.)	1	5/2/2	-	I	1	-
Novozelandski ćuk (Ninox novaeseelandiae)	1	7,5/2/2,5	-	I	3	-
Sove (Asio sp.)	1	7,5/2/2,5	2/1/2	Asio otus, Asio flammeus I, Asio clamator II, III* Asio capensis III	3	A. flammeus, A capensis borave na tlu i trebaju zaklon

* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature od onih koje su date u tabeli.
** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim smeštajnim prostorima: površina 2 m2, širina 1 m, visina 1m (svaka sledeća životinja 1 m2 više)

GOLUBOVI (COLUMBIDAE)

Golubovi mogu da se drže u volijerama sa drugim vrstama ptica. Mnogi golubovi su izrazito teritorijalni, pa parovi moraju da se drže odvojeno. Vrste koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni prostor.

Vrsta	Broj ptica	Spoljašnji prostor Površina (m2)/visina (m)
male vrste	1-2	2/2
srednje vrste	1-2	6/2
velike vrste	1-2	10/2

PAPAGAJI (PSITTACIFORMES)

Papagaji mogu da se drže u volijerama ili kavezima. Kavezi treba da budu postavljeni na visinu od najmanje 80 cm. U spoljašnjim volijerama mora da se obezbedi prostor za zaštitu od loših vremenskih prilika, koji je sa svih strana zatvoren, osvetljen, visok najmanje koliko i kavez ili volijera, sa otvorom za ulaz i izlaz. Temperatura u volijerama mora da bude primerena vrsti papagaja. Samo u slučaju lošeg vremena i jakog mraza ptice treba tokom dana držati u zaštitnom prostoru. Za vrste ptica koje moraju da se drže u temperiranim prostorima, unutrašnje volijere moraju da budu istih dimenzija kao i spoljašnje.

Hranilice i pojilice tokom zime treba da budu postavljene u zaštitni prostor. Kavez, unutrašnje volijere i zaštitni prostor moraju da budu pokriveni prostirkom i to peskom, piljevinom neobrađenog drveta, drvenim granulama ili sličnim materijalom, koji mora da se čisti najmanje jednom dnevno. Podloga spoljašnjih volijera može da bude prirodno tlo ili može da se prekrije slojem šljunka, peska i slično.

Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da budu opremljeni sa najmanje dve drvene prečke za sedenje koje su različite čvrstine. Između kaveza ili volijera potrebno je da se postavi paravan za zaštitu od povreda ugrizom. Obzirom da se svi papagaji, osim opatica, gnezde u dupljama potrebno je da se obezbede kućice za gneždenje, koje neki rodovi ptica (Aratinga, Pyrrhura, Brotogeris, Bolbotrynchus) koriste za spavanje tokom čitave godine.

Optimalna temperatura prostora za svaku grupu je data u tabeli. Temperatura u zaštitnom prostoru mora da bude najmanje 10°C, a za rodove Cyclopsitta, Deroptyus, Eclectus, Forpus, Geoffroyus, Graydidascalus, Gypopsitta, Micropsitta, Pionites, Pionopsitta, Prioniturus, Psittacella, Psittaculirostris, Psittinus, Psittrichas, Tanygnathus, Triclaria, Loriculus najmanje 15°C. Za papagaje koji podnose hladnoću, kao što su Psittacula krameri, Psittacula derbiana, Myopsitta monachus, Cyanoliseus patagonus i australijske papige, zaštitni prostor mora biti takav da ne mrzne.

Za držanje papagaja uzetih iz prirode tokom prve dve godine potrebno je obezbediti veći prostor i dovoljno mogućnosti za povlačenje, iz kog razloga površina kaveza i volijera mora da bude najmanje 50% veća od one date u tabeli za pojedine grupe papagaja.

Za privremeno držanje papagaja (do tri meseca) površina kaveza i volijera može da bude 50% manja od one navedene u tabeli.

Vrsta	Broj ptica	Spoljašnji prostor		Zaštitni prostor
		Dužina m/širina m/visina m2	Svaki sledeći par (m2)	Površina m2/visina m	Svaki sledeći par (m2)
ARE (ARINAE)
dužine do 40 cm	1-2	2/1/1,5	1	1/1,5	0,5
dužine 40-60 cm	1-2	3/1/2	1,5	1/1	0,5
dužine preko 60 cm	1-2	4/2/2	4	2/2	1
OSTALI PAPAGAJI
dužine do 25 cm (Neophema sp. i Forpus sp.)	1-2	1/0,5/0,5	0,25	0,5/0,5	0,25
dužine 25 - 40 cm	1-2	2/1/1	1	1/1	0,5
dužine preko 40 cm	1-2	3/1/2	1,5	2/2	1

PTICE PEVAČICE (PASSERIFORMES)

Ptice pevačice mogu da se drže u kavezima ili spoljašnjim volijerama. Vrste ptica pevačica koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni prostor. Spoljašnje volijere moraju da budu delimično zasvođene i da imaju prostor za zaštitu od loših vremenskih prilika (jako sunce, vetar, padavine). Visina volijere mora da bude najmanje 1,7 m.

Pod mora da bude pokriven peskom, piljevinom, zemljom ili prikladnim materijalom, koji mora da se redovno čisti. Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da imaju najmanje tri prečke za sedenje, koje moraju da budu udaljene tako da ptice mogu leteti. Preporučuje se korišćenje prirodnih grana.

Kavezi moraju da budu neprozirni sa tri strane, a volijere sa jedne strane. Okrugli kavezi ne treba da se koriste. Kavezi treba da budu postavljeni na visini od najmanje 80 cm (izuzev za vrste koje se gnezde na tlu, kao što je ševa).

Ako postoji međusobna podnošljivost, različite vrste ptica mogu da se drže u zajedničkoj volijeri, pri čemu površina prostora mora da odgovara najvećoj ptici.

Vrsta	Broj ptica	Spoljašnji prostor površ m2/širina m/ visina m2	Zaštitni prostor		Svaka sledeća 1-2 ptice	Posebni zahtevi
			Površina m2/broj ptica	Temperatura °C
ŠEVE (ALAUDIDAE)
do 15 cm	1-2	1/0,5/0,5	1/1 par, zimi do 6 ptica	tropske vrste - prostor koji ne mrzne tropske vrste > 10	25%	Tlo prekriveno sa 4 cm zemlje ili peska, zaklon na tlu
15-20 cm	1-2	1,2/0,8/0,5			25%
preko 20 cm	1-2	1,6/0,8/0,5			25%
ESTRILDE (ESTRILDIDAE), VRAPCI I PLETILJE (PLOCEIDAE)
do 12 cm	1-2	0,8/0,4/0,4	1/20-30*	Estrilde>15-20°C, pletilje i tropski vrapci >10°C, evropske vrste prostor koji ne mrzne	25%	Estrilde - potrebne su korpe za spavanje
12-20 cm	1-2	1,2/0,5/0,5	1/10-15*		25%
preko 20 cm	1-2	1,6/0,5/0,5	1/5 ptica		25%	Za dugorepe pletilje visina 1,2 m
ZEBE (FRINGILLIDAE), STRNADICE (EMBERIZIDAE), KARDINALI (CARDINALIDAE)
do 15 cm	1-2	0,8/0,4/0,4	1/10-20**	tropske vrste > 15°C strnadice prostor koji ne mrzne	25%
15-20 cm	1-2	1,2/0,5/0,5	1/6-10*		25%
preko 20 cm	1-2	1,6/0,8/0,8	1/4 ptica		25%
ČVORCI (STURNIDAE)
Balijska minja (Leucopar rothschildi)	1-2	2/2/2	2/2 ptice	>10	drži se po 1 par	Voda za kupanje, kućice za gneždenje
(Gracula religiosa)	1-2	2/1/1,8	0,6/2 ptice	>10
DROZD (TIMALIIDAE)
do 20 cm (na pr. Leiothrix sp.)	1-4	2/1/1,8	0,5/2 ptice	> 5°C L. argentauris >10°C
preko 20 cm (na pr. Garrulax canorus)	1-2	2/1/1,8	0,6/2 ptice	> 5°C

* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature koje nisu date u tabeli

** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim volijerama: površina 2 m2, širina 1 m, visina 1 m

GMIZAVCI (REPTILIA)

Vrsta		Smeštaj	Minimalna veličina prostora po jedinki (dužina x širina x visina)	Uređenje prostora za životinje	Temp. °C	Voda i hrana
Zmije (Serpentes)		terarijum	1 x 0,5 DT* arborealne zmije moraju imati terarijum visok najmanje 0,5 DT* za svaku dodatnu jedinku prostor proširiti za 20%	Grubi treset, kora drveća, meka piljevina, novinski papir ili komercijalna podloga, mesto za sakrivanje (što manjih dimenzija tako da se zmija jedva uvuče). Arborealne zmije moraju imati terarijum sa granama od kojih bar jedna mora biti u vodoravnom položaju. Ne preporučuje se terarijum sa drvenom ili zemljanom podlogom zbog razvoja parazita	25-30°C Grejač se postavlja u suprotnom delu terarijuma od onog u kome su mesta za skrivanje i može zauzimati najviše 1/3 površine terarijuma. Za grejanje se ne preporučuju tzv ''tople strehe''	Voda mora biti uvek prisutna, a neke vrste je potrebno prskati jer vodu piju iz ljuskica na telu. Posuda sa vodom mora biti dovoljno velika da sklupčana zmija može u nju leći. Mesojedi.
Gušteri (Sauria)		terarijum	4 x 3 x 3 DT* za arborealne guštere visina 3,5 DT* za svaku dodatnu jedinku prostor proširiti za 15%	Grubi treset, kora drveća, krupni šljunak ili komercijalna podloga. Neke vrste koje se ukopavaju trebaju visinu podloge (pesak) 8-10 cm. Terarijum mora barem delimično vizuelno oponašati prirodno okruženje. Mora se obezbediti mesto za skrivanje, koje je što manje. Arborealni gušteri moraju imati terarijum sa granama od kojih bar jedna mora biti u vodoravnom položaju i ispod reflektorske sijalice ili UV fluorescentne cevi kako bi se životinja mogla sunčati. Ne preporučuje se terarijum sa drvenom ili zemljanom podlogom zbog razvoja parazita.	28-35°C Grejač se postavlja u suprotnom delu terarijuma od onog u kome su mesta za skrivanje i može zauzimati najviše 1/3 površine terarijuma. Za grejanje se ne preporučuju tzv "tople strehe" Gušteri koji se sunčaju moraju pored reflektorske sijalice (kao izvor toplote) imati i posebnu fluorescentnu cev koja emituje UV zračenje određene talasne dužine.	Voda mora biti uvek prisutna. Arborealne vrste često ne piju vodu iz posuda pa je terarijum potrebno prskati kako bi pili vodu nakupljenu na granama i slično. Biljojedi i mesojedi - ishranu treba prilagoditi svakoj vrsti. Potrebno je paziti da gušteri biljojedi u svojoj ishrani dobijaju dovoljno vitamina i materija neophodnih za održavanje fizioloških funkcija.
Vrste guštera sa posebnim potrebama	Zelena iguana (Iguana iguana)	terarijum	4 x 3 x 5 DT* III 5 x 3 x 4 DT*	Supstrat mora biti delimično navlažen, potrebno često prskanje 1/3 površine terarijuma mora zauzimati posuda sa vodom. Grane za penjanje od kojih bar jedna mora biti u vodoravnom položaju i ispod reflektorskog izvora toplote. U terarijumu mora postojati UV fluorescentna cev	28-30°C	-
	Kameleoni (Chamaleonidae)	terarijum	4 x 4 x 4,5 DT* za vrste koje žive na zemlji 4 x 2,5 x 4 DT* za arborealne vrste za jedan par prostor se mora prošiti za 20%	Grane za penjanje arborealnim vrstama Skloništa za skrivanje suvozemnim vrstama Pojedinačno držanje odraslih kameleona radi smanjenja stresa	20-30°C za većinu vrsta, > 24°C za planinske vrste oko 20°C za noćne vrste koje preko dana moraju imati uključenu reflektorsku sijalicu	-
	Varani (Varanidae)	terarijum	5 x 3 x 4 DT* 5 x 2 x 4 DT* 4 x 2 x 5 DT* 5 x 2 x 2 DT*	Krupni šljunak, kora drveta, komercijalni supstrat Grane za penjanje arborealnim vrstama	30-34°C ispod reflektorke sijalice 45°C.	-
Krokodil, aligator, kajman (Crocodilia)		veliki terarijum	vodena površina od 2,5 m2 po jedinici, dubina oko 40 cm, kopneni deo (sunčalište), za svaku dodatnu jedinku proširiti terarijum i to vodenu površinu za 20% i kopnenu površinu za 10%	Vodena površina od 2,5 m2 po jedinici, dubina oko 40 cm, kopneni deo (sunčalište) od betona ili prekriven plastičnom masom, krupnim tresetom ili korom drveta	voda 25-27°C vazduh 25-30°C ispod reflektorske sijalice 35°C	Mesojedi. Kajmani se hrane ribom, miševima i drugim malim glodarima.
Kopnene kornjače (Testudinidae)		terarijum ili ograđene u prirodi	5 x 4 x 3 DO*	Drže se u zajednicama. Terarijum sa plastičnom podlogom, šljunkom, mešavinom treseta i zemlje. Skrivalište mora biti toliko veliko da se u njemu može istovremeno sakriti više životinja. Spoljašnji prostor mora biti dobro ograđen jer kornjače dobro kopaju pa mogu prokopati prolaz ispod ograde. Podloga zemljana ili travnata sa skrivalištima na više mesta po mogućnosti u hladovini.	27-30°C ispod reflektorske sijalice 35°C Ako se drže napolju deo smeštajnog prostora treba da je na suncu, a drugi deo u hladu, kako bi se životinje mogle zaštititi od sunca	Biljojedi. Raznovrsna hrana sa vitaminskim dodacima Mladima povremeno davati kalcijum.
Vodene kornjače (Emydidae)		spoljašnji bazen ili terarijum	5 x 4 x 3 DO*	Drže se u zajednicama. Bar jedan suvi deo na koji se mogu popeti i sunčati. Ograda spoljašnjeg bazena mora biti takva da se životinja može lako popeti. Vodene kornjače ne moraju imati skrivališta. Neke se ukopavaju u mulj, pa na dnu treba staviti deblji sloj peska.	Mlade vodene kornjače treba da imaju vodu od najmanje 22°C, poželjno 26°C. Voda se može grejati i akvarijumskim grejačima	Mogu da se hrane komercijalnom hranom.

 

Vrsta	Dužina i širina oklopa	Smeštaj	Min. veličina prostora po jedinki površ m2/ širina m/ visina m2	Uređenje prostora	Temperatura °C	Voda i hrana
Morske kornjače (Chelonidae)	10 x 10	Bazen	0,1/0,4/0,3	Karakteristike vode salinitet 20-35% pH 7,5-8,5 koncentracija hlora 1,0-1,5 ppm karakteristike bazena dužina oklopa 10-70 cm: za svaku dodatnu jedinku povećati za 50% dužina oklopa 70-90 cm: za svaku dodatnu jedinku povećati za 100% unutrašnja površina bazena ne sme biti pokrivena otrovnim materijama. U bazenu se ne smeju nalaziti predmeti koje životinja može da proguta, da se zaplete o njih ili zaglavi u njima. Bazeni moraju biti dodatno osvetljeni (do 16 sati dnevno) ali se deo bazena mora osenčiti kako bi se životinja mogla sakriti u slučaju prejakog prirodnog ili veštačkog osvetljenja.	Voda 20-30°C	Čista, sveža ili smrznuta.
	20 x 20		0,5/0,8/0,5
	30 x 30		1/1,2/0,7
	40 x 35		1,7/1,5/0,7
	50 x 40		2,2/1,7/0,9
	60 x 50		3,5/2/0,9
	70 x 60		6/2,5/1,2
	80 i više x 70 i više		7,5/3/1,2

DT* dužina tela
DO** dužina oklopa

VODOZEMCI (AMPHIBIA)

Vrste	Prostor	Uređenje prostora
BEZREPI (ANURA)
Kandžaste žabe (Pipidae sp.)	akvarijum	- mali komadi kopna koji plutaju - veličina posude 1l vode na 1 cm dužine životinje - najveća dubina vode 15-50 cm
Prave žabe (Ranidae sp.), mukači (Discoglossidae sp.)	akvaterarijum	- odgovarajući odnos vodenog i kopnenog dela akvaterarijuma - održavanje kvaliteta vode, svakodnevno filtriranje i izmena vode
Krastače (Bufonidae sp.), češnjače (Pelobatidae sp.) i rodovi (Leptodactylidae) i (Dendrobatidae)	terarijum	- posudice sa vodom - odgovarajući supstrat (treset ili suvo lišće koje se mora navlažiti) - prostor za skrivanje
Arborealne žabe (Hylidae sp.) - gatalinke (Rhacophoridae sp. i Microhyllidae sp.)	terarijum	- visok terarijum - posudice sa vodom - odgovarajući supstrat (treset ili suvo lišće koje se mora navlažiti) - mogućnost penjanja (grane, kamenje)
REPASTI VODOZEMCI (CAUDATA)
Daždevnjaci (Salamandridae)	terarijum	- posudice sa vodom - odgovarajući supstrat (treset ili suvo lišće) - zasađene biljke - prostor za skrivanje
Tritoni/mrmoljci (Triturus sp.)	akvaterarijum	- odgovarajući odnos vodenog i kopnenog dela - održavanje kvaliteta vode, svakodnevno filtriranje i izmena vode - zasađene biljke - prostor za skrivanje

 

Prilog 2

OBRAZAC EVIDENCIJE O OBELEŽAVANJU ŽIVOTINJA

 

PODACI O ŽIVOTINJI
Naučni naziv vrste
Naziv vrste na srpskom jeziku (ako postoji)
OBELEŽAVANJE ŽIVOTINJE	 prvi put  ponovno obeležavanje
NAČIN OBELEŽAVANJA	 zatvoreni nožni prsten  mikročip  ostalo (navesti)
Jedinstveni kod oznake*
Datum obeležavanja:
PODACI O OBELEŽIVAČU
Ime i prezime obeleživača
Naziv veterinarske službe
Adresa
Mesto/poštanski broj
_______________________________________ datum i mesto izdavanja	_______________________________________ potpis obeleživača pečat

* ako je životinja obeležena mikročipom, u desno polje zalepiti etiketu sa bar kodom mikročipa i jedinstvenim brojem oznake

 

Prilog 3

OBRAZAC EVIDENCIJE O UGINUĆU, BEKSTVU, LIŠAVANJU ŽIVOTA ILI GUBITKU OBELEŽENE ŽIVOTINJE

 

PODACI O ŽIVOTINJI
Naučni naziv vrste
Naziv vrste na srpskom jeziku (ako postoji)
OBELEŽAVANJE ŽIVOTINJE	 prvi put  ponovno obeležavanje
NAČIN OBELEŽAVANJA	 zatvoreni nožni prsten  mikročip  ostalo (navesti)
Jedinstveni kod oznake*
životinja je:  uginula  pobegla  lišena života  izgubljena  ostalo (navesti)	leš će biti:  prepariran  predat naučnoj ustanovi  neškodljivo uklonjen  ostalo (navesti)
__________________________________     datum     __________________________________     potpis   pečat