MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 1

Prezentacija finansijskih izveštaja

("Sl. glasnik RS", br. 77/2010)

Cilj

1 Cilj ovog standarda jeste propisivanje osnove za prezentaciju finansijskih izveštaja opšte namene, kako bi se obezbedila njihova uporedivost sa finansijskim izveštajima entiteta iz prethodnih perioda i finansijskim izveštajima drugih entiteta. Da bi se postigao taj cilj, ovaj standard postavlja opšte zahteve u vezi sa prezentacijom finansijskih izveštaja, smernice u vezi sa njihovom strukturom i minimalne zahteve u pogledu njihovog sadržaja.

Delokrug

2 Ovaj standard treba primeniti na sve finansijske izveštaje opšte namene, koji se sastavljaju i prezentuju u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS).

3 U drugim IFRS se postavljaju zahtevi priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja za konkretne transakcije i druge događaje.

4 Ovaj standard se ne primenjuje na strukturu i sadržaj sažetih periodičnih finansijskih izveštaja, koji se sastavljaju u skladu sa IAS 34 Periodično finansijsko izveštavanje. Međutim, paragrafi 15-35 primenjuju se na takve finansijske izveštaje. Ovaj standard se podjednako primenjuje na sve entitete, uključujući one koji prezentuju konsolidovane finansijske izveštaje i one koji prezentuju zasebne finansijske izveštaje, kao što je definisano u IAS 27 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji.

5 Ovaj standard koristi terminologiju koja je prikladna za entitete čiji je cilj ostvarivanje dobiti, uključujući entitete koji posluju u javnom sektoru. Entiteti koji obavljaju nedobitne aktivnosti u privatnom, javnom ili državnom sektoru, a koji nameravaju da primene ovaj standard će možda trebati da izmene opise koji se koriste za određene linijske stavke u finansijskim izveštajima, kao i za same finansijske izveštaje.

6 Slično, entiteti koji nemaju kapital kao što je definisano u IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija (npr. neki zajednički fondovi), i entiteti čiji akcijski kapital nije i njegov sopstveni kapital (npr. neki kooperativni entiteti) će možda trebati da izmene prezentaciju u finansijskim izveštajima učešća članova ili učešća lica koja su investirala u investicioni fond.

Definicije

7 U ovom Standardu se koriste sledeći termini sa navedenim značenjem:

Finansijski izveštaji opšte namene (koji se često nazivaju "finansijski izveštaji") su izveštaji namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika koji nisu u poziciji da zahtevaju od entiteta da sastavlja izveštaje namenjene njihovim određenim informacionim potrebama.

Neizvodljivo Primena nekog zahteva je neizvodljiva kada ga entitet ne može primeniti i posle svih razumnih napora da to učini.rf

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) su Standardi i Tumačenja usvojeni od strane Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB). Oni obuhvataju:

(a) Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja;

(b) Međunarodne računovodstvene standarde; i

(c) Tumačenja koje je doneo Komitet za tumačenja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (IFRIC) ili raniji Stalni komitet za tumačenja (SIC).

Materijalno značajan Izostavljanja ili pogrešna iskazivanja stavki su materijalno značajna ako bi ona, pojedinačno ili zajedno, mogla da utiču na ekonomske odluke korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalni značaj zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke koja se procenjuje u konkretnim okolnostima. Veličina i priroda stavke, ili njihova kombinacija, mogu biti odlučujući faktor.

Procena da li izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na ekonomske odluke korisnika, i zbog toga biti materijalno značajno, zahteva razmatranje karakteristika ovih korisnika. Okvir za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja u paragrafu 25 navodi da "se pretpostavlja da korisnici poseduju razumno znanje o poslu, ekonomskoj aktivnosti i računovodstvu i da su voljni da informacije proučavaju sa dužnom pažnjom." Zbog toga, procena treba da uzme u obzir koliko je opravdano očekivati da će korisnici sa takvim karakteristikama biti pod ovim uticajem prilikom donošenja svojih ekonomskih odluka.

Napomene sadrže dopunske informacije u odnosu na informacije prezentovane u izveštaju o finansijskoj poziciji, izveštaju o ukupnom rezultatu, zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje), izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine. Napomene sadrže narativne opise ili raščlanjavanja stavki obelodanjenih u ovim izveštajima kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima.

Ukupni ostali rezultat sačinjavaju stavke prihoda i rashoda (uključujući i reklasifikaciju usled korigovanja) koje nisu priznate u dobitku ili gubitku / bilansu uspeha kako se zahteva ili dozvoljava prema drugim IFRS.

Komponente ukupnog ostalog rezultata obuhvataju:

(a) promene revalorizacionih rezervi (videti IAS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i IAS 38 Nematerijalna imovina);

(b) aktuarske dobitke i gubitke od planova definisanih primanja priznatih u skladu sa paragrafom 93A IAS 19 Primanja zaposlenih;

(c) dobitke i gubitke koji nastaju od prevođenja finansijskih izveštaja inostranog poslovanja (videti IAS 21 Efekti promena deviznih kurseva);

(d) dobitke i gubitke od ponovnog odmeravanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (videti IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje);

(e) efektivni deo dobitka i gubitka od instrumenata hedžinga u hedžingu tokova gotovine (videti IAS 39).

Vlasnici su imaoci instrumenata klasifikovanih kao kapital.

Dobitak ili gubitak predstavlja ukupne prihode umanjene za ukupne rashode, isključujući komponente ukupnog ostalog rezultata.

Reklasifikacija usled korigovanja su iznosi reklasifikovani u dobitak ili gubitak u tekućem periodu koji su bili priznati u ostalom ukupnom rezultatu u tekućem ili prethodnom periodu.

Ukupni zbirni rezultat predstavlja promenu kapitala tokom perioda koja je rezultat transakcija i drugih događaja, osim onih promena koje su rezultat transakcija sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika.

Ukupni zbirni rezultat sačinjavaju sve komponente "bilansa uspeha" i "ukupnog ostalog rezultata".

8 Mada se u ovom standardu koriste termini "ukupni ostali rezultat", "bilans uspeha" i "ukupni zbirni rezultat", entitet može da koristi druge termine za opisivanje ukupnih iznosa ukoliko je značenje jasno. Na primer, entitet može da koristi termin "neto rezultat" za opisivanje "dobitka ili gubitka".

8A Sledeći termini su opisani u IAS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija i koriste se u ovom standardu sa značenjem opisanim u IAS 32:

(a) finansijski instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovani kao kapitalni instrumenti (opisani u paragrafima 16A i 16B standarda IAS 32)

(b) instrument koji entitetu nameće obavezu da drugoj strani preda srazmerni deo neto imovine entiteta samo pri likvidaciji i koji je klasifikovan kao instrument kapitala (opisani u paragrafima 16C i 16D standarda IAS 32).

Finansijski izveštaji

Svrha finansijskih izveštaja

9 Finansijski izveštaji, strukturno zastupljeno, predstavljaju finansijsku poziciju i finansijske rezultate entiteta. Cilj finansijskih izveštaja opšte namene jeste da se obezbede informacije o finansijskoj poziciji, finansijskom uspehu i tokovima gotovine entiteta, koje su korisne za donošenje ekonomskih odluka širokog kruga korisnika. Finansijski izveštaji takođe pokazuju rezultate koje je ostvarilo rukovodstvo u upravljanju resursima koji su mu povereni. Da bi se ostvario ovaj cilj, finansijski izveštaji entiteta pružaju informacije o:

(a) imovini;

(b) obavezama;

(d) prihodima i rashodima, uključujući dobitke i gubitke;

(e) doprinosima od raspodela vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika; i

(f) tokovima gotovine entiteta.

Ove informacije, zajedno sa ostalim informacijama u napomenama pomažu korisnicima finansijskih izveštaja u predviđanju budućih tokova gotovine entiteta, naročito u pogledu vremenskog određivanja i izvesnosti.

Potpuni niz finansijskih izveštaja

10 Potpuni set finansijskih izveštaja uključuje:

(a) izveštaj o finansijskoj poziciji na kraju perioda;

(b) izveštaj o ukupnom rezultatu za period;

(d) izveštaj o tokovima gotovine za period; i

(e) napomene, koje čini kratak pregled značajnih računovodstvenih politika i druga objašnjenja; i

(f) izveštaj o finansijskoj poziciji na početku najranijeg uporednog perioda kada entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima, ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima.

Entitet može, osim naziva datih u ovom standardu, da koristi i druge nazive za ove izveštaje.

11 Entitet prezentuje sa jednakom važnošću sve finansijske izveštaje iz kompletnog niza finansijskih izveštaja.

12 Kako dozvoljava paragraf 81, entitet može da prezentuje komponente dobitka ili gubitka ili kao deo jednog izveštaja o ukupnom rezultatu ili u zasebnom bilansu uspeha. Kada se prezentuje bilans uspeha, on čini deo kompletnog niza finansijskih izveštaja i prikazuje se neposredno pre izveštaja o ukupnom rezultatu.

13 Mnogi entiteti prezentuju, van finansijskih izveštaja, i finansijski pregled od strane rukovodstva u kojem se opisuju i objašnjavaju glavna obeležja finansijskog uspeha i finansijske pozicije entiteta, kao i glavne neizvesnosti sa kojima se on suočava. Takav izveštaj može obuhvatiti pregled:

(a) najvažnijih činilaca i uticaja koji određuju finansijski uspeh, uključujući promene okruženja u kom entitet posluje, odgovor entiteta na ove promene i njihov uticaj, kao i politike investiranja entiteta radi održanja i povećanja uspeha, uključujući i njegovu politiku raspodele dividendi;

(b) izvora finansiranja entiteta, i određeni koeficijent obaveze / kapital; i

Opšta obeležja

Fer prezentacija i usaglašenost sa IFRS

15 Finansijski izveštaji treba istinito (fer) da prikažu finansijsku poziciju, finansijski uspeh i tokove gotovine entiteta. Fer prezentacija zahteva verno prikazivanje efekata transakcija, drugih događaja i uslova u skladu sa definicijama i kriterijima za priznavanje imovine, obaveza, prihoda i rashoda, iznetim u Okviru. Pretpostavlja se da primena IFRS, zajedno sa dodatnim obelodanjivanjem kada je to neophodno, ima za rezultat finansijske izveštaje u kojima se postiže fer prezentacija.

16 Entitet čiji su finansijski izveštaji usaglašeni sa IFRS treba tu usaglašenost da obelodani u napomenama kao eksplicitnu i bezrezervnu činjenicu. Finansijski izveštaji se ne opisuju kao oni koji su usaglašeni sa IFRS, ako oni nisu usaglašeni sa svim zahtevima IFRS.

17 U skoro svim okolnostima, fer prezentacija se postiže uz primenjene IFRS. Fer prezentacija takođe od entiteta zahteva:

(a) da izabere i primeni računovodstvene politike u skladu sa IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. U IAS 8 se navodi redosled merodavnih uputstava, koje rukovodstvo razmatra u nedostatku IFRS koji se posebno primenjuju na neku stavku.

(b) da prezentuje informacije, uključujući računovodstvene politike na način koji obezbeđuje relevantne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije.

(c) da obezbedi dodatna obelodanjivanja kada je usaglašavanje sa specifičnim zahtevima u IFRS nedovoljno da omogući korisnicima da razumeju uticaj određenih transakcija, drugih događaja i uslova na finansijsku poziciju i finansijski uspeh entiteta.

18 Neodgovarajuće računovodstvene politike se ne ispravljaju ni obelodanjivanjem korišćenih računovodstvenih politika niti napomenama ili obrazloženjima.

19 U vrlo retkim okolnostima u kojima rukovodstvo zaključi da bi usaglašavanje sa zahtevom u IFRS moglo biti toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, entitet odstupa od tog zahteva na način iznet u paragrafu 20, ako odgovarajući regulatorni okvir zahteva, ili na drugi način ne zabranjuje, takvo odstupanje.

20 Kada entitet odstupa od zahteva IFRS u skladu sa paragrafom 19, on obelodanjuje:

(a) da je rukovodstvo zaključilo da finansijski izveštaji fer prikazuju finansijsku poziciju, finansijski uspeh i tokove gotovine entiteta;

(b) da je usaglašen sa svim primenljivim IFRS, osim odstupanja od određenog zahteva da bi se postigla fer prezentacija;

(c) naziv IFRS od kog je entitet odstupio, prirodu tog odstupanja, uključujući i postupak koji bi se zahtevao prema tom IFRS, razlog zbog kojeg bi taj postupak bio toliko pogrešan u datim okolnostima da bi bio protivrečan cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, kao i usvojeni postupak; i

(d) za svaki prikazani period, finansijski uticaj odstupanja na svaku stavku u finansijskim izveštajima koja bi bila izveštavana da je usaglašena sa datim zahtevom.

21 Ako je entitet u prethodnom periodu odstupio od zahteva IFRS i ako to odstupanje utiče na iznose priznate u finansijskim izveštajima za tekući period, entitet vrši obelodanjivanja navedena u paragrafu 20(c) i (d).

22 Paragraf 21 se primenjuje, na primer, kada je entitet u prethodnom periodu odstupio od zahteva IFRS koji se odnosi na odmeravanje imovine ili obaveza, a to odstupanje utiče na odmeravanje promena u imovini i obavezama priznatim u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.

23 U vrlo retkim okolnostima, kada rukovodstvo zaključi da bi usaglašavanje sa zahtevom nekog IFRS bilo toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, ali relevantni regulatorni okvir zabranjuje odstupanje od tog zahteva, entitet, u najvećoj mogućoj meri, entitet treba da smanji uočene pogrešene aspekte usaglašavanja sa tim zahtevom, obelodanjivanjem:

(a) naziva IFRS o kojima je reč, prirode zahteva i razloga zašto je rukovodstvo zaključilo da bi usaglašavanje sa tim zahtevom bilo toliko pogrešno u datim okolnostima da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru; i

(b) za svaki prezentovani period, korigovanja svih stavki u finansijskim izveštajima za koje je rukovodstvo zaključilo da su neophodne da bi se postigla fer prezentacija.

24 Za svrhe paragrafa 19-23, neka informacija bi bila protivrečna cilju finansijskih izveštaja kada ne bi verno predstavljala transakcije, druge događaje i uslove koje ili tvrdi da predstavlja ili bi se moglo razumno očekivati da ih predstavlja i, kao posledica toga, bilo bi verovatno da ona utiče na ekonomske odluke koje donose korisnici finansijskih izveštaja. Prilikom procenjivanja da li bi usaglašavanje sa određenim zahtevom nekog IFRS bilo toliko pogrešno, da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja iznetom u Okviru, rukovodstvo razmatra:

(a) zbog čega cilj finansijskih izveštaja nije postignut u određenim okolnostima; i

(b) koliko se okolnosti u kojima se nalazi entitet razlikuju od okolnosti u kojima se nalaze drugi entiteti koji su usaglašeni sa tim zahtevom. Ako su drugi entiteti u sličnim okolnostima usaglašeni sa određenim zahtevom, postoji pretpostavka koja se može opovrgnuti da usaglašavanje entiteta sa tim zahtevom ne bi bilo toliko pogrešno da bi bilo protivrečno cilju finansijskih izveštaja, iznetom u Okviru.

Načelo stalnosti poslovanja

25 Kada priprema finansijske izveštaje, rukovodstvo procenjuje sposobnost entiteta da nastavi da trajno posluje u smislu stalnosti poslovanja. Finansijski izveštaji se sastavljaju na osnovu načela stalnosti poslovanja, osim ako rukovodstvo ne namerava da likvidira entitet ili da prestane da posluje, odnosno ako nema realnu alternativu da postupi drugačije. Kada je rukovodstvo, prilikom procenjivanja, svesno materijalnih neizvesnosti vezanih za događaje ili uslove koji mogu baciti značajnu sumnju na sposobnost entiteta da nastavi da posluje u neograničenom trajanju, te neizvesnosti se obelodanjuju. Kada se finansijski izveštaji ne sastavljaju na osnovu načela stalnosti poslovanja, ta činjenica se obelodanjuje, zajedno sa osnovom prema kojoj se finansijski izveštaji sastavljaju i razlogom zbog kog se smatra da entitet nema stalnost poslovanja.

26 U procenjivanju da li je pretpostavka stalnosti poslovanja prikladna, rukovodstvo uzima u obzir sve dostupne informacije o budućnosti za najmanje, taj period nije ograničen, dvanaest meseci od kraja izveštajnog perioda. Stepen razmatranja zavisi od činjenica u svakom pojedinačnom slučaju. Ako je poslovanje entiteta u prošlosti bilo profitabilno i ako je postojao neposredan pristup finansijskim resursima, do zaključka da je prikladna računovodstvena osnova načela stalnosti poslovanja, se može doći i bez detaljne analize. U drugim slučajevima, rukovodstvo treba da razmotri širok spektar faktora koji se odnose na sadašnju i očekivanu profitabilnost, rasporede otplate duga i potencijalne izvore zamene finansiranja, pre nego što zaključi da je primena načela stalnosti poslovanja prikladna.

Obračunska osnova računovodstva

27 Entitet sastavlja svoje finansijske izveštaje, osim informacija o tokovima gotovine, korišćenjem načela uzročnosti prihoda i rashoda.

28 Kada se koristi načelo uzročnosti prihoda i rashoda, stavke se priznaju kao imovina, obaveze, kapital, prihodi i rashodi (elementi finansijskih izveštaja) kada oni zadovoljavaju definicije i kriterijume priznavanja ovih elemenata iz Okvira.

Materijalni značaj i grupisanje

29 Svaka materijalno značajna grupa sličnih stavki se prezentuje zasebno u finansijskim izveštajima. Stavke koje su različite prirode ili funkcije se prezentuju zasebno osim ako nisu beznačajne / nematerijalne.

30 Finansijski izveštaji nastaju kao rezultat obrade velikog broja transakcija ili drugih događaja koji su grupisani prema svojoj prirodi ili funkciji. Konačnu fazu u procesu grupisanja i klasifikacije predstavlja prikazivanje sažetih i klasifikovanih podataka, koji čine linijske stavke u finansijskim izveštajima. Ukoliko neka linijska stavka nije sama po sebi materijalno značajna, ona se grupiše sa drugim stavkama ili u tim izveštajima ili u napomenama. Stavka koja nije dovoljno materijalno značajna da bi opravdala zasebno prikazivanje u obrascu finansijskih izveštaja može ipak biti dovoljno značajna za zasebno prezentovanje u napomenama.

31 Entitet ne mora da ispuni određeni zahtev u pogledu obelodanjivanja u skladu sa IFRS ako informacija nije materijalno značajna.

Prebijanje

32 Imovina, obaveze, prihodi i rashodi se ne prebijaju osim ako to ne zahteva ili ne dozvoljava neki IFRS.

33 Važno je da se o imovini i obavezama, prihodima i rashodima izveštava zasebno. Prebijanja, u izveštaju o ukupnom rezultatu ili izveštaju o finansijskoj poziciji ili u zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje), osim kada prebijanje odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, umanjuje sposobnost korisnika i da razumeju nastale transakcije, druge događaje ili uslove i da procene buduće tokove gotovine entiteta. Odmeravanje imovine u neto iznosu odnosno umanjeno za ispravku vrednosti - na primer, ispravka vrednosti zastarelih zaliha i ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja - se ne smatraju "prebijanjem".

34 IAS 18 Prihodi, definiše termin prihod i zahteva da se on odmerava po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih ili količinskih popusta koje odobrava entitet. Entitet vrši, u okviru svojih redovnih aktivnosti, i druge transakcije koje ne stvaraju prihod već predstavljaju sporedne transakcije u odnosu na glavne aktivnosti koje stvaraju prihod. Rezultati takvih transakcija se prezentuju, kada ova prezentacija odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, prebijanjem svih prihoda sa rashodima u vezi sa njima koji nastaju iz iste transakcije. Na primer:

(a) dobici i gubici od otuđenja stalne imovine, uključujući investicije i poslovnu imovinu, iskazuju se tako što se od priliva od otuđenja oduzimaju knjigovodstvena vrednost imovine i odgovarajući troškovi prodaje; i

(b) izdatak koji se odnosi na rezervisanje priznato u skladu sa IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, a za koje je izvršena nadoknada na osnovu ugovora sa trećom stranom (na primer, sporazum o garancijama dobavljača), prebija se prema naknadi na koju se odnosi.

35 Pored toga, o dobicima i gubicima koji nastaju iz grupe sličnih transakcija, izveštava se na neto osnovi, na primer, dobici i gubici nastali po osnovu transakcija u stranoj valuti ili dobici i gubici koji se odnose na finansijske instrumente koji se drže za trgovanje. Međutim, ukoliko su takvi dobici i gubici materijalno značajni, o njima se izveštava zasebno.

Učestalost izveštavanja

36 Entitet treba da prezentuje kompletan niz finansijskih izveštaja (uključujući uporedne informacije) bar jednom godišnje. Kada entitet promeni kraj izveštajnog perioda i prezentuje finansijske izveštaje za period koji je duži ili kraći od jedne godine, entitet treba da obelodani, pored perioda koji pokrivaju finansijski izveštaji i:

(a) razlog za korišćenje dužeg ili kraćeg perioda, i

(b) činjenicu da iznosi prezentovani u finansijskim izveštajima nisu u potpunosti uporedivi.

37 Obično entitet konzistentno sastavlja finansijske izveštaje za period od jedne godine. Međutim, iz praktičnih razloga, neki entiteti preferiraju izveštavanje, na primer, za period od 52 nedelje. Ovaj standard ne isključuje ovu praksu.

Uporedne informacije

38 Za sve iznose koji su dati u finansijskim izveštajima tekućeg perioda se obelodanjuju uporedne informacije o prethodnom periodu, osim kada IFRS dozvoljavaju ili zahtevaju drugačije. Uporedne informacije se uključuju i za narativne i opisne informacije, kada je to relevantno za razumevanje finansijskih izveštaja za tekući period.

39 Entitet koji obelodanjuje uporedne informacije treba da prezentuje, kao minimum, dva izveštaja o finansijskoj poziciji, dva izveštaja iz svake grupe drugih izveštaja i napomene u vezi sa njima. Kada entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima, on treba da prezentuje, kao minimum, tri izveštaja o finansijskoj poziciji, dva iz svake grupe drugih izveštaja i napomene u vezi sa njima. Entitet prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na:

(a) kraju tekućeg perioda,

(b) kraju prethodnog perioda (koji je isti kao i početak tekućeg perioda), i

40 U određenim slučajevima narativne informacije date u finansijskim izveštajima prethodnog(ih) perioda, nastavljaju da budu relevantne i u tekućem periodu. Na primer, detalji pravnog spora, čiji je ishod bio neizvestan na kraju izveštajnog perioda koji je neposredno prethodio i koji još uvek nije rešen, obelodanjuju se u tekućem periodu. Korisnici imaju korist od informacije da je neizvesnost postojala na kraju izveštajnog perioda koji je neposredno prethodio i o koracima preduzetim tokom tog perioda za otklanjanje neizvesnosti.

41 Kada se menja prezentacija ili klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima, potrebno je reklasifikovanje i uporednih iznosa, osim ako ta reklasifikacija nije izvodljiva. Kada se vrši reklasifikacija uporednih iznosa, entitet treba da obelodani:

(a) prirodu reklasifikacije;

(b) iznos svake stavke ili grupe stavki koje se reklasifikuju; i

42 Ako nije izvodljivo da se uporedni iznosi reklasifikuju, entitet treba da obelodani:

(a) razloge zbog kojih iznosi nisu reklasifikovani; i

(b) prirodu korigovanja koje bi trebalo sprovesti da su iznosi reklasifikovani.

43 Povećavanjem uporedivosti informacija u međuperiodu pomaže se korisnicima u donošenju ekonomskih odluka, naročito omogućavanjem procena trendova finansijskih informacija u svrhu predviđanja. U određenim okolnostima, nije izvodljivo reklasifikovanje uporednih informacija za određeni prethodni period, da bi se postigla uporedivost sa tekućim periodom. Na primer, u prethodnom periodu(ima) podaci možda nisu bili pribavljeni na način koji omogućava reklasifikaciju, a možda nije izvodljivo da se informacija ponovo dobije.

44 IAS 8 se bavi korigovanjima uporednih informacija koje se zahtevaju kada entitet menja računovodstvenu politiku ili koriguje određenu grešku.

Doslednost prezentacije

45 Prezentacija i klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima se zadržava od prethodnog do sledećeg perioda, osim:

(a) ako je očigledno, na osnovu značajne promene prirode poslovanja entiteta ili pregleda njegovih finansijskih izveštaja, da bi drugačija prezentacija ili klasifikacija bila prikladnija, imajući u vidu kriterijume za izbor i primenu računovodstvenih politika iz IAS 8; ili

(b) ako IFRS zahtevaju izmenu prezentacije.

46 Na primer, značajno sticanje ili otuđenje, ili pregled prezentacije finansijskih izveštaja, bi mogao da ukaže na to da finansijski izveštaji treba da se prezentuju drugačije. Entitet menja prezentaciju svojih finansijskih izveštaja samo ako izmenjena prezentacija pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije za korisnike finansijskih izveštaja i ako je verovatno da će se nastaviti izmenjena struktura, tako da uporedivost nije narušena. Kada vrši takve izmene prezentacije, entitet reklasifikuje svoje uporedne informacije u skladu sa paragrafima 41 i 42.

Struktura i sadržaj

Uvod

47 U ovom Standardu se zahtevaju određena obelodanjivanja u izveštaju o finansijskoj poziciji ili izveštaju o ukupnom rezultatu, u zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje) ili u izveštaju o promenama na kapitalu i zahteva se obelodanjivanje ostalih linijskih stavki, bilo na obrascima ovih izveštaja ili u napomenama. U IAS 7 Izveštaji o tokovima gotovine se navode zahtevi za prezentaciju informacija o tokovima gotovine.

48 U ovom Standardu se ponekad koristi termin "obelodanjivanje" u širem smislu, koji podrazumeva stavke prezentovane u finansijskim izveštajima. Obelodanjivanja se takođe zahtevaju i drugim IFRS. Osim ako nije navedeno suprotno na drugom mestu u ovom Standardu, ili u nekom drugom IFRS, takva obelodanjivanja mogu da se vrše u finansijskim izveštajima.

Utvrđivanje finansijskih izveštaja

49 Finansijski izveštaji treba da budu jasno utvrđeni tako da se razlikuju od drugih informacija u istom objavljenom dokumentu.

50 IFRS se primenjuju samo na finansijske izveštaje, a ne na druge informacije prikazane u godišnjem izveštaju ili nekom drugom dokumentu. Zbog toga je važno da korisnici mogu da razlikuju informacije pripremljene korišćenjem IFRS od drugih informacija, koje mogu biti korisne za njih, ali nisu predmet ovih zahteva.

51 Entitet treba jasno da utvrdi svaki finansijski izveštaj i napomenu. Pored toga, sledeće informacije treba da budu posebno istaknute i ponovljene kada je to neophodno za pravilno razumevanje prezentovanih informacija:

(a) naziv entiteta o kome se izveštava ili drugo sredstvo identifikacije, kao i sve promene tih informacija od kraja prethodnog izveštajnog perioda;

(b) da li se finansijski izveštaji odnose na pojedinačni entitet ili grupu entiteta;

(d) naziv valute za prezentaciju, kao što je definisano u IAS 21; i

(e) stepen zaokruživanja korišćen za prikazivanje iznosa u finansijskim izveštajima.

52 Zahtevi iz paragrafa 51 obično se ispunjavaju tako što se na svakoj strani finansijskih izveštaja napišu zaglavlja i skraćena zaglavlja u kolonama. Pri određivanju najboljeg načina prikazivanja takvih informacija, koristi se prosuđivanje. Na primer, kada se finansijski izveštaji prikazuju elektronskim putem, ne koriste se uvek zasebne stranice; onda se prethodno navedena zaglavlja navode dovoljno često kako bi se obezbedilo pravilno razumevanje informacija uključenih u finansijske izveštaje.

53 Finansijski izveštaji su često razumljiviji ako se informacije prikažu u hiljadama ili milionima jedinica valute za prezentaciju. Ovo je prihvatljivo sve dok se stepen zaokruživanja prezentovanja obelodanjuje i dok se ne izostavljaju materijalno značajne informacije.

Izveštaj o finansijskoj poziciji

Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o finansijskoj poziciji

54 Kao minimum, izveštaj o finansijskoj poziciji obuhvata linijske stavke koje prezentuju sledeće iznose:

(a) nekretnine, postrojenja i opremu;

(b) investicione nekretnine;

(d) finansijska sredstva (isključujući iznose prikazane pod (e), (h) i (i));

(e) investicije koje se obračunavaju korišćenjem metoda udela;

(f) biološka sredstva;

(g) zalihe;

(h) potraživanja od kupaca i druga potraživanja;

(i) gotovinu i gotovinske ekvivalente;

(j) ukupnu imovinu klasifikovanu kao imovinu koja se drži radi prodaje i imovinu uključenu u grupe za otuđenje klasifikovanu kao imovinu koja se drži radi prodaje u skladu sa IFRS 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i presta-nak poslovanja;

(k) obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze;

(l) rezervisanja;

(m) finansijske obaveze (isključujući iznose prikazane pod (k) i (l));

(n) tekuće poreske obaveze i sredstva, kao što je definisano u IAS 12 Porez na dobitak;

(o) odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva, kao što je definisano u IAS 12;

(p) obaveze uključene u grupe za otuđenje klasifikovane kao one koje se drže za prodaju u skladu sa IFRS 5;

(lj) učešća bez prava kontrole, iskazana u okviru kapitala; i

(r) emitovani kapital i rezerve koji se mogu pripisati vlasnicima matičnog entiteta.

55 Dodatne linijske stavke, zaglavlja i međuzbirovi se prikazuju u izveštaju o finansijskoj poziciji, kada je takvo prikazivanje relevantno za razumevanje finansijske pozicije entiteta.

56 Kada entitet u izveštaju o finansijskoj poziciji, kao zasebne klasifikacije, iskazuje obrtnu i stalnu imovinu i kratkoročne i dugoročne obaveze, on ne klasifikuje odložena poreska sredstva (obaveze) klasifikuju kao tekuća sredstva (obaveze).

57 Ovaj Standard ne propisuje redosled ni oblik u kom treba da budu prezentovane pozicije. Paragraf 54 jednostavno daje listu stavki koje se dovoljno razlikuju po svojoj prirodi ili funkciji, da im je potrebno zasebno prikazivanje u izveštaju o finansijskoj poziciji. Pored toga:

(a) linijske stavke se uključuju kada su veličina, priroda ili funkcija stavke ili grupe sličnih stavki takvi da je njihova zasebna prezentacija relevantna za razumevanje finansijske pozicije entiteta; i

(b) korišćeni opisi i redosled stavki ili grupa sličnih stavki se mogu izmeniti u skladu sa prirodom entiteta i njegovim transakcijama, s ciljem pružanja informacija relevantnih za razumevanje finansijske pozicije entiteta. Na primer, finansijska institucija može da izmeni prethodno navedene opise da bi obezbedila informacije koje su relevantne za poslovanje finansijske institucije.

58 Odluka o tome da li dodatne stavke treba prikazivati zasebno se zasniva na proceni:

(a) prirode i likvidnosti sredstava;

(b) funkcije sredstava u okviru entiteta; i

59 Korišćenje različitih osnova za odmeravanje različitih grupa sredstava ukazuje na to da se njihova priroda ili funkcija razlikuju, te da zbog toga one treba da budu prezentovane kao zasebne linijske stavke. Na primer, različite grupe nekretnina, postrojenja i opreme mogu se voditi po nabavnoj vrednosti ili po revalorizovanom iznosu, u skladu sa IAS 16.

Razlikovanje obrtnih (kratkoročnih) / stalnih (dugoročnih) stavki

60 Entitet prezentuje obrtnu i stalnu imovinu, kao i kratkoročne i dugoročne obaveze, kao zasebne pozicije u izveštaju o finansijskoj poziciji, u skladu sa paragrafima 66-76, osim kada prezentacija na osnovu likvidnosti pruža informacije koje su pouzdanije i relevantnije. Kada se primenjuje ovaj izuzetak, sva imovina i obaveza se prezentuju prema svojoj likvidnosti.

61 Koji god metod prezentacije da je prihvaćen, entitet obelodanjuje iznos za koji se očekuje da će se nadoknaditi ili izmiriti posle više od dvanaest meseci, za svaku linijsku stavku imovine i obaveza, koji predstavlja zbirni iznos za koji se očekuje da će se nadoknaditi ili izmiriti:

(a) ne kasnije od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda i

(b) kasnije od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.

62 Kada entitet vrši snabdevanje robom ili uslugama u okviru jasno utvrdivog poslovnog ciklusa, zasebna klasifikacija obrtne i stalne imovine i kratkoročnih i dugoročnih obaveza u izveštaju o finansijskoj poziciji pruža korisne informacije pravljenjem razlike između neto imovine koja stalno cirkuliše kao obrtni kapital i neto imovine koja se koristi u dugoročnom poslovanju entiteta. Na ovaj način se takođe ističe imovina za koju se očekuje da će biti realizovana u okviru tekućeg poslovnog ciklusa i obaveze koje dospevaju za izmirenje u okviru istog perioda.

63 Za neke entitete, kao što su finansijske institucije, prezentacija imovine i obaveza prema opadajućoj ili rastućoj likvidnosti, pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije od prezentacije na principu kratkoročno/dugoročno, zato što entitet ne vrši snabdevanje robom ili uslugama u okviru jasno utvrdivog poslovnog ciklusa.

64 Prilikom primene paragrafa 60, entitetu je dozvoljeno da jedan deo svoje imovine i obaveza prezentuje koristeći klasifikaciju obrtna (kratkoročna)/stalna (dugoročna), a drugi deo prema njihovoj likvidnosti, kada time pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije. Potreba za kombinovanjem osnova za prezentaciju može nastati kada se entitet bavi različitim poslovima.

65 Informacije o očekivanim datumima realizacije imovine i obaveza korisne su prilikom procenjivanja likvidnosti i solventnosti entiteta. IFRS 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja zahteva obelodanjivanje datuma dospeća finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Finansijska sredstva obuhvataju potraživanja od prodaje i druga potraživanja, a finansijske obaveze obuhvataju dugovanja prema dobavljačima i ostala dugovanja. Informacije o očekivanom datumu nadoknade ili izmirenja nemonetarnih sredstava i obaveza, kao što su zalihe i rezervisanja, takođe su korisne, nezavisno do toga da li je imovina klasifikovana kao obrtna ili stalna tj. obaveze kao kratkoročne ili dugoročne. Na primer, entitet obelodanjuje iznos zaliha za koje se očekuje da će se nadoknaditi u periodu dužem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.

Obrtna imovina

66 Imovina se klasifikuje kao obrtna ako ispunjava neki od sledećih kriterijuma:

(a) ako se očekuje da će biti realizovana, ili se drži za trgovanje ili potrošnju, u toku uobičajenog poslovnog ciklusa entiteta;

(b) ako se drži prvenstveno za trgovanje;

(d) ako se radi o gotovini ili o gotovinskom ekvivalentu (kao što je definisano u IAS 7), osim kada je ograničena njegova razmena ili korišćenje za izmirenje obaveze tokom najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.

Sva ostala imovina se klasifikuje kao stalna imovina.

67 U ovom Standardu se koristi termin "stalna" da bi obuhvatio materijalna, nematerijalna i finansijska sredstva dugoročne prirode. Standard ne zabranjuje korišćenje alternativnih opisa sve dok je značenje jasno.

68 Poslovni ciklus entiteta jeste vremenski period između sticanja imovine i njene realizacije u gotovinu ili u gotovinski ekvivalent. Kada se uobičajeni poslovni ciklus entiteta ne može jasno utvrditi, pretpostavlja se da traje dvanaest meseci. Obrtna imovina obuhvata imovinu (kao što su zalihe i potraživanja od kupaca) koja je prodata, potrošena ili realizovana kao deo uobičajenog poslovnog ciklusa, čak i kada se ne očekuje da bude realizovana u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda. Obrtna imovina takođe obuhvata i sredstva namenjena prvenstveno trgovanju (primeri uključuju neka finansijska sredstva klasifikovana kao sredstva koja se drže za trgovanje u skladu sa IAS 39), kao i obrtni deo stalnih finansijskih sredstava.

Kratkoročne obaveze

69 Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna ako ona zadovoljava neki od sledećih kriterijuma:

(a) očekuje se da će biti izmirena u toku uobičajenog poslovnog ciklusa entiteta;

(b) drži se prvenstveno za trgovanje;

(d) entitet nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveze za najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.

Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoročne obaveze.

70 Određene kratkoročne obaveze, kao što su obaveze prema dobavljačima, obračunate, a neizmirene obaveze prema zaposlenima i drugi troškovi poslovanja, čine deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu entiteta. Ovakve poslovne stavke se klasifikuju kao kratkoročne obaveze, čak i kad dospevaju za izmirenje posle više od dvanaest meseci nakon izveštajnog perioda. Prilikom klasifikacije imovine i obaveza entiteta primenjuje se isti uobičajeni poslovni ciklus. Kada se uobičajeni poslovni ciklus entiteta ne može jasno utvrditi, pretpostavlja se da traje dvanaest meseci.

71 Ostale kratkoročne obaveze se ne izmiruju kao deo uobičajenog poslovnog ciklusa, ali dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda ili se drže prvenstveno za trgovanje. Primeri su: finansijske obaveze klasifikovane kao one koje se drže za trgovanja u skladu sa IAS 39, prekoračenja na bankarskim računima i kratkoročni deo dugoročnih finansijskih obaveza, obaveze za dividende, obaveze za porez na dobitak i ostale obaveze koje ne proističu iz redovnih poslovnih aktivnosti. Finansijske obaveze kojima se obezbeđuje finansiranje na dugoročnoj osnovi (tj. koje ne čine deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu) i koje ne dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, predstavljaju dugoročne obaveze, koje su predmet paragrafa 74 i 75.

72 Entitet klasifikuje svoje finansijske obaveze kao kratkoročne kada dospevaju za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, čak i ako je:

(a) prvobitni rok za njihovo izmirenje bio period duži od dvanaest meseci; i

(b) ugovor o refinansiranju, ili reprogram otplate duga, na dugoročnoj osnovi, istekao posle izveštajnog perioda, a pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.

73 Ako entitet očekuje, i ima diskreciono pravo, da refinansira ili produži rok dospeća obaveze, za najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, ova obaveza se klasifikuje kao dugoročna, čak i kada bi inače dospela u kraćem periodu. Međutim, kada refinansiranje ili produženja roka dospeća obaveze nije diskreciono pravo entiteta (na primer, ne postoji ugovor o refinansiranju) mogućnost refinansiranja se ne razmatra, a obaveza se klasifikuje kao kratkoročna.

74 Kada entitet prekrši obavezu iz ugovora o dugoročnom kreditu, na kraju ili pre kraja izveštajnog perioda, zbog čega obaveza postaje plativa na zahtev, ta obaveza se klasifikuje kao kratkoročna, čak i ako posle kraja izveštajnog perioda a pre odobravanja finansijskih izveštaja za objavljivanje, poverilac pristane da ne zahteva naplatu kao posledicu ovakvog kršenja. Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna jer, na kraju izveštajnog perioda, entitet nema bezuslovno pravo da odloži njeno izmirenje za najmanje dvanaest meseci posle tog datuma.

75 Međutim, obaveza se klasifikuje kao dugoročna ako poverilac do kraja izveštajnog perioda pristane da odobri grejs period koji se završava najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, u kom roku entitet može ispuniti neispunjenu obavezu i tokom kog poverilac ne može tražiti trenutnu isplatu.

76 Što se tiče kredita klasifikovanih kao kratkoročne obaveze, ako između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje nastanu sledeći događaji, ti događaji se obelodanjuju kao događaji za koje se ne vrši korigovanje u skladu sa IAS 10 Događaji posle izveštajnog perioda:

(a) refinansiranje na dugoročnoj osnovi;

(b) ispravljanje kršenja ugovora o dugoročnom kreditu i

(c) dobijanje grejs perioda od poverioca, koji se završava najmanje dvanaest meseci posle izveštajnog perioda, kako bi se ispravilo kršenje ugovora o dugoročnom kreditu.

Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama

77 Entitet treba da obelodani, ili u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama, dalju potklasifikaciju prikazanih linijskih stavki, koje su klasifikovane na način koji odgovara poslovanju entiteta.

78 Detalji koji su dati u potklasifikacijama zavise od zahteva IFRS i od veličine, prirode i funkcije iznosa o kojima je reč. Prilikom odlučivanja o osnovu potklasifikaciju takođe se koriste i činioci koji su definisani u paragrafu 58. Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer:

(a) stavke nekretnina, postrojenja i opreme se razvrstavaju na grupe u skladu sa IAS 16;

(b) potraživanja se razvrstavaju na iznose potraživanja od kupaca, potraživanja od povezanih strana, isplate pre roka i ostale iznose;

(c) zalihe se razvrstavaju, u skladu sa IAS 2 Zalihe, u grupe kao što su trgovačka roba, proizvodne sirovine, materijal, nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi;

(d) rezervisanja se razvrstavaju na rezervisanja za primanja zaposlenih i ostale stavke; i

(e) uplaćeni kapital i rezerve se razvrstavaju na različite grupe, kao što su emitovan i potpuno uplaćeni kapital, premija na akciju i rezerve.

79 Entitet obelodanjuje sledeće, ili u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama:

(a) Za svaku klasu akcijskog kapitala:

(i) broj odobrenih akcija;

(ii) broj emitovanih i u potpunosti uplaćenih akcija, kao i broj emitovanih akcija koje nisu u potpunosti uplaćene;

(iii) nominalnu vrednost akcije, ili činjenicu da akcije nemaju nominalnu vrednost;

(iv) usklađivanje broja akcija u opticaju na početku i na kraju perioda;

(v) prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na tu klasu akcija uključujući ograničenja u raspodeli dividendi i isplati kapitala;

(vi) akcije u entitetu koje drži taj entitet ili njegovi zavisni ili pridruženi entiteti; i

(vii) akcije rezervisane za emitovanje na osnovu opcija i ugovora za prodaju akcija, uključujući uslove i iznose; i

(b) opis prirode i namene svake rezerve u okviru kapitala.

80 Entitet bez akcijskog kapitala, kao što su ortačko društvo ili trust (poverenička kompanija), obelodanjuje informacije ekvivalentne informacijama koje se zahtevaju u paragrafu 79(a), koje prikazuju promene u toku perioda za svaku kategoriju učešća u kapitalu, kao i prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na svaku kategoriju učešća u kapitalu.

80A Ukoliko je entitet reklasifikovao:

(a) finansijski instrument sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovan kao instrument kapitala; ili

(b) instrument koji entitetu nameće obavezu da drugoj strani preda srazmerni deo neto imovine entiteta samo pri likvidaciji i koji je klasifikovan kao instrument kapitala između finansijskih obaveza i kapitala, on obelodanjuje iznose reklasifikovane u i van svake kategorije (finansijske obaveze i kapital), i vreme i razloge reklasifikacije.

Izveštaj o ukupnom rezultatu

81 Entitet treba da prezentuje sve stavke prihoda i rashoda priznate za taj period:

(a) u jednom izveštaju o ukupnom rezultatu, ili

(b) u dva izveštaja: izveštaju koji prikazuje komponente dobitka ili gubitka (zasebnom bilansu uspeha) i drugom izveštaju koji počinje sa dobitkom ili gubitkom i prikazuje komponente ukupnog ostalog rezultata (izveštaj o ukupnom rezultatu).

Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o ukupnom rezultatu

82 Kao minimum, izveštaj o ukupnom rezultatu obuhvata linijske stavke koje prikazuju sledeće iznose za period:

(a) prihode;

(b) troškove finansiranja;

(d) poreske rashode; i

(e) jedan iznos koji se sastoji od zbira

(i) dobitka ili gubitka od prekinutih poslovanja utvrđenog posle oporezivanja i

(ii) dobitka ili gubitka utvrđenog posle oporezivanja priznatog posle odmeravanja prema fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje ili posle otuđenja sredstava ili grupe(a) za otuđenje koja čini prekinuto poslovanje; i

(f) dobitak ili gubitak;

(g) svaku komponentu ukupnog ostalog rezultata klasifikovanu po njenoj prirodi (isključujući iznose pod (h));

(h) udeo u ostalom ukupnom rezultatu zavisnih entiteta i zajedničkih poduhvata, koji se obračunava korišćenjem metoda udela; i

(i) ukupni zbirni rezultat.

83 Sledeće stavke se obelodanjuju u izveštaju o ukupnom rezultatu, kao raspodela za taj period:

(a) dobitak ili gubitak koji se može pripisati:

(i) učešćima bez prava kontrole, i

(ii) vlasnicima matičnog entiteta.

(b) ukupni zbirni rezultat za period koji se može pripisati:

(i) učešćima bez prava kontrole, i

(ii) vlasnicima matičnog entiteta.

84 Entitet može da prezentuje u zasebnom bilansu uspeha (videti paragraf 81) linijske stavke iz paragrafa 82(a)-(f) i obelodanjivanja iz paragrafa 83(a).

85 Dodatne linijske stavke, zaglavlja i međuzbirovi se prikazuju u izveštaju o ukupnom rezultatu i zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje), kada je takvo prikazivanje relevantno za razumevanje finansijskih performansi entiteta.

86 Pošto se efekti različitih aktivnosti, transakcija i drugih događaja u entitetu razlikuju po učestalosti, potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti, obelodanjivanje komponenata finansijskih performansi pomaže u razumevanju ostvarenih finansijskih performansi i predviđanju budućih rezultata. Dodatne stavke se uključuju u izveštaj o ukupnom rezultatu, a korišćeni opisi i redosled stavki mogu biti izmenjeni kada je to potrebno za objašnjenje elemenata finansijskih performansi. Faktori koje treba uzeti u obzir obuhvataju materijalni značaj, prirodu i funkciju komponenata prihoda i rashoda. Na primer, finansijska institucija može da izmeni opise da bi obezbedila informacije koje su relevantne za poslovanje finansijske institucije. Stavke prihoda i rashoda se ne prebijaju, osim kada su ispunjeni kriterijumi iz paragrafa 32.

87 Entitet ne prezentuje nijednu stavku prihoda i rashoda kao vanrednu stavku, bilo u izveštaju o ukupnom rezultatu ili u zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje), ili u napomenama.

Dobitak ili gubitak za period

88 Sve stavke prihoda i rashoda koje su priznate u toku perioda se uključuju u dobitak ili gubitak, osim ako neki IFRS ne zahteva drugačije.

89 Neki IFRS određuju okolnosti kada entitet priznaje određene stavke van prihoda i rashoda u tekućem periodu. IAS 8 određuje dve takve okolnosti: korekciju grešaka i efekte promena računovodstvenih politika. Ostali IFRS zahtevaju ili dozvoljavaju da se komponente ukupnog ostalog rezultata, koje zadovoljavaju definiciju prihoda ili rashoda iz Okvira, isključe iz dobitka ili gubitka (videti paragraf 7).

Ukupni ostali rezultat za period

90 Entitet treba da obelodani iznos poreza na dobitak koji se odnosi na svaku komponentu ukupnog ostalog rezultata, uključujući reklasifikaciju usled korigovanja, ili u izveštaju o ukupnom rezultatu ili u napomenama.

91 Entitet može da prezentuje komponente ukupnog ostalog rezultata ili:

(a) neto poreski efekat u vezi sa njima, ili

(b) pre poreskih efekata u vezi sa njima, prikazuje zbirni iznos poreza na dobitak koji se odnosi na te komponente.

92 Entitet treba da obelodani reklasifikacije usled korigovanja koje se odnose na komponente ukupnog ostalog rezultata.

93 U drugim IFRS se određuje da li i kada se iznosi prethodno priznati u ostalom ukupnom rezultatu reklasifikuju u dobitak ili gubitak. Takve reklasifikacije se u ovom standardu nazivaju reklasifikacije usled korigovanja. Reklasifikacija usled korigovanja se uključuje uz povezanu komponentu ukupnog ostalog rezultata u periodu da bi se korigovanje reklasifikovalo u dobitak ili gubitak. Na primer, dobici realizovani od otuđenja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se uključuju u dobitak ili gubitak tekućeg perioda. Ovi iznosi mogu biti priznati u ostalom ukupnom rezultatu kao nerealizovani dobici u tekućem ili prethodnom periodu. Ovi nerealizovani dobici moraju da se oduzmu od ukupnog ostalog rezultata u periodu u kom su realizovani dobici reklasifikovani u dobitak ili gubitak da bi se izbeglo njihovo uključivanje u ukupni zbirni rezultat dva puta.

94 Entitet može da prezentuje reklasifikaciju usled korigovanja u izveštaju o ukupnom rezultatu ili u napomenama. Entitet koji prezentuje reklasifikaciju usled korigovanja u napomenama prezentuje komponente ukupnog ostalog rezultata posle svih reklasifikacija usled korigovanja koje su sa njim povezane.

95 Reklasifikacija usled korigovanja nastaje, na primer, posle otuđenja inostranog poslovanja (videti IAS 21), posle prestanka priznavanja finansijskih sredstava dostupnih za prodaju (videti IAS 39) i kada predviđena transakcija koja je predmet hedžinga utiče na dobitak ili gubitak (videti paragraf 100 IAS 39 u vezi sa hedžingom tokova gotovine).

96 Reklasifikacije usled korigovanja ne nastaju od promena revalorizacionih rezervi priznatih u skladu sa IAS 16 ili IAS 38 ili od aktuarskih dobitaka ili gubitaka od planova definisanih primanja u skladu sa paragrafom 93A u IAS 19. Ove komponente se priznaju u ostalom ukupnom rezultatu i ne reklasifikuju se u dobitak ili gubitak u narednim periodima. Promene revalorizacionih rezervi mogu da se prenesu na neraspoređenu dobit u narednim periodima kada se imovina koristi ili kada prestane da se priznaje (videti IAS 16 i IAS 38). Aktuarski dobici i gubici se izveštavaju u neraspoređenoj dobiti u periodu u kom su priznati kao ukupni ostali rezultat (videti IAS 19).

Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o ukupnom rezultatu ili u napomenama

97 Kada su stavke prihoda i rashoda materijalno značajne, njihova priroda i iznos se obelodanjuju zasebno.

98 Okolnosti koje mogu dovesti do zasebnog obelodanjivanja neke stavke prihoda i rashoda uključuju:

(a) otpis zaliha do neto prodajne vrednosti ili otpis nekretnina, postrojenja i opreme do nadoknadivog iznosa, kao i ukidanje takvih otpisa;

(b) restruktuiranje aktivnosti entiteta i ukidanje rezervisanja za troškove restruktuiranja;

(d) otuđenje investicija;

(e) prekinuta poslovanja;

(f) izmirenje troškova sudskih sporova; i

(g) ostala ukidanja rezervisanja.

99 Entitet prikazuje analizu rashoda koristeći klasifikaciju zasnovanu bilo na njihovoj prirodi ili njihovoj funkciji u okviru entiteta, u zavisnosti od toga koja od njih obezbeđuje pouzdanije i relevantnije informacije.

100 Entiteti se podstiču da prikazuju analizu iz paragrafa 99 u izveštaju o ukupnom rezultatu ili u zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje).

101 Dalja potklasifikacija rashoda vrši se da bi se naglasile komponente finansijskih performansi koje se mogu razlikovati po učestalosti, njihovom potencijalu za stvaranje dobitka ili gubitka i predvidljivosti. Ova analiza se vrši na jedan od dva navedena načina.

102 Prvi način analize se odnosi na metod prirode rashoda. Rashodi se grupišu u bilansu uspeha prema svojoj prirodi (na primer, amortizacija, troškovi materijala, troškovi transporta, primanja zaposlenih i troškovi reklame) i ne raspoređuju se na različite funkcije u okviru entiteta. Ovaj metod može biti jednostavan za primenu, jer nije potrebno raspoređivati troškove na klasifikacije prema funkcijama. Primer klasifikacije korišćenjem metoda prirode troškova dat je u nastavku:

Prihod		X
Ostali prihodi		X
Promena vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje	X
Troškovi sirovina i potrošnog materijala	X
Troškovi primanja zaposlenih	X
Troškovi amortizacije	X
Ostali rashodi	X
Ukupni rashodi		(X)
Dobitak pre oporezivanja		X

103 Drugi način analize se odnosi na funkciju rashoda ili na metod "troškova prodaje", pri čemu se rashodi klasifikuju prema njihovoj funkciji kao deo troškova prodaje ili, na primer, troškova distribucije ili administrativnih troškova. Kao minimum, entitet obelodanjuje svoje troškove prodaje zasebno od ostalih rashoda. Ovaj metod može obezbediti relevantnije informacije za korisnike od klasifikacije rashoda po njihovoj prirodi, međutim raspoređivanje troškova prema funkciji može zahtevati proizvoljna raspoređivanja i uključivati značajan stepen rasuđivanja. Primer klasifikacije korišćenjem metoda funkcije rashoda dat je u nastavku:

Prihod	X
Troškovi prodaje	(X)
Bruto dobitak	X
Ostali prihodi	X
Troškovi prodaje	(X)
Administrativni troškovi	(X)
Ostali rashodi	(X)
Dobitak pre oporezivanja	X

104 Entitet koji klasifikuje rashode prema funkciji obelodanjuje dodatne informacije o prirodi rashoda, uključujući i troškove depresijacije i amortizacije i troškove primanja zaposlenih.

105 Izbor između metoda funkcije rashoda i metoda prirode rashoda zavisi od istorijskih faktora delatnosti entiteta, kao i prirode njegovog poslovanja. Oba metoda pružaju saznanja o onim troškovima koji bi mogli da se, direktno ili indirektno, menjaju sa promenom nivoa prodaje ili proizvodnje entiteta. Pošto svaki metod prikazivanja ima prednosti za različite vrste entiteta, ovaj Standard zahteva od rukovodstva da izabere najrelevantniju i najpouzdaniju prezentaciju. Međutim, pošto su informacije o prirodi rashoda korisne za predviđanje budućih tokova gotovine, potrebna su dodatna obelodanjivanja kada se koristi klasifikacija prema funkciji rashoda. U paragrafu 104, "primanja zaposlenih" imaju isto značenje kao i u IAS 19.

Izveštaj o promenama na kapitalu

106 Entitet prezentuje izveštaj o promenama na kapitalu i u samom obrascu iskazuje:

(a) ukupan zbirni rezultat za taj period, zasebno prikazujući ukupne iznose koji se mogu pripisati vlasnicima matičnog entiteta i učešćima bez prava kontrole;

(b) za svaku komponentu kapitala, efekte retrospektivne primene ili retrospektivnog prepravljanja priznate u skladu sa IAS 8; i;

(d) za svaku komponentu kapitala, sravnjivanje knjigovodstvene vrednosti na početku i na kraju perioda, zasebno obelodanjujući promene koje su rezultat:

(i) dobitka ili gubitka;

(ii) svake stavke ukupnog ostalog rezultata; i

(iii) transakcije sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika, prikazujući zasebno ulaganja vlasnika i raspodele vlasnicima i promene vlasničkih interesa u zavisnim entitetima čija posledica nije gubitak kontrole.

107 Entitet takođe prezentuje, bilo u samom obrascu izveštaja o promenama na kapitalu, ili u napomenama, iznos dividendi priznatih kao raspodele vlasnicima tokom perioda, kao i sa njima povezane iznose po akciji.

108 U paragrafu 106, komponente kapitala obuhvataju, na primer, svaku klasu uplaćenog kapitala, akumulirani bilans svake klase ukupnog ostalog rezultata i neraspoređene dobiti.

109 Promene na kapitalu entiteta, između početka i kraja izveštajnog perioda, odražavaju povećanje ili umanjenje neto sredstava u toku perioda. Osim promena koje proističu iz transakcija sa vlasnicima kapitala koji deluju u svojstvu vlasnika kapitala (kao što su ulaganja u kapital i ponovno sticanje instrumenata sopstvenog kapitala entiteta i dividendi), i troškova transakcija koji su direktno povezani sa tim transakcijama, ukupna promena kapitala tokom perioda predstavlja ukupan iznos prihoda i rashoda, uključujući dobitke i gubitke, nastalih aktivnošću entiteta tokom tog perioda.

110 IAS 8 zahteva retrospektivno korigovanje efekata promena računovodstvenih politika, u meri u kojoj je to izvodljivo, osim u slučajevima kada prelazne odredbe drugog IFRS ne zahtevaju drugačije. IAS 8 takođe zahteva da se izvrši retrospektivno ispravljanje grešaka, u meri u kojoj je to izvodljivo. Retrospektivno korigovanje i retrospektivne ispravke se vrše na saldu neraspoređene dobiti, osim u slučajevima kada neki IFRS zahteva retrospektivno korigovanje ostalih komponenata kapitala. Paragraf 106(b) zahteva da se u izveštaju o promenama na kapitalu, obelodane ukupna korigovanja za svaku komponentu kapitala, pri čemu se zasebno iskazuju korigovanja proistekla iz promene računovodstvenih politika od onih nastalih usled korekcije grešaka. Ova korigovanja se obelodanjuju za svaki prethodni period i početak perioda.

Izveštaj o tokovima gotovine

111 Informacije o tokovima gotovine pružaju korisnicima finansijskih izveštaja osnov za procenu sposobnosti entiteta da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente i potreba entiteta da koristi ove tokove gotovine. IAS 7 definiše zahteve vezane za prezentaciju izveštaja o tokovima gotovine i obelodanjivanja u vezi sa njima.

Napomene

Struktura

112 Napomene treba da:

(a) pruže informacije o osnovima za sastavljanje finansijskih izveštaja i o specifičnim računovodstvenim politikama korišćenim u skladu sa paragrafima 117-124;

(b) obelodane informacije koje zahtevaju IFRS, a koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima; i

113 Napomene, sve dok je to izvodljivo, se prikazuju na sistematski način. Svaka stavka prikazana u izveštaju o finansijskoj poziciji i ukupnom rezultatu, zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje), izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine, treba da ima oznaku koja upućuje na informacije u vezi sa njom u napomenama.

114 Napomene se obično prikazuju prema sledećem redosledu, koji omogućuje korisnicima razumevanje finansijskih izveštaja i njihovo poređenje sa finansijskim izveštajima drugih entiteta:

(a) izjava o usaglašenosti sa IFRS (videti paragraf 16);

(b) kratak pregled značajnih primenjenih računovodstvenih politika (videti paragraf 117);

(c) dodatne informacije o stavkama prikazanim u izveštaju o finansijskoj poziciji i ukupnom rezultatu, zasebnom bilansu uspeha (ako se prezentuje) i izveštaju o promenama na kapitalu i izveštaju o tokovima gotovine, po redosledu po kome su svaki finansijski izveštaj i svaka linijska stavka prezentovani; i

(d) ostala obelodanjivanja, uključujući:

(i) potencijalne obaveze (videti IAS 37) i nepriznate ugovorne obaveze; i

(ii) nefinansijska obelodanjivanja, na primer ciljevi i politike za upravljanje finansijskim rizikom (videti IFRS 7).

115 U određenim uslovima, može biti potrebno ili poželjno da se promeni redosled određenih stavki u okviru napomena. Na primer, informacije o promenama fer vrednosti priznatim u dobitku ili gubitku mogu se kombinovati sa informacijama o dospećima finansijskih instrumenata, iako se prva obelodanjivanja odnose na izveštaj o ukupnom rezultatu ili zasebni bilans uspeha (ako se prezentuje), a druga na izveštaj o finansijskoj poziciji. Ipak, sve dok je to izvodljivo, zadržava se sistematska struktura za napomene.

116 Napomene koje pružaju informacije o osnovi za sastavljanje finansijskih izveštaja i određenim računovodstvenim politikama predstavljaju zasebnu komponentu finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje računovodstvenih politika

117 U okviru pregleda značajnih računovodstvenih politika, entitet obelodanjuje:

(a) osnovu (ili osnove) za odmeravanje korišćenu prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja; i

(b) ostale korišćene računovodstvene politike, relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja.

118 Za korisnike je veoma važno da budu obavešteni o osnovi ili osnovama za odmeravanje, korišćenim u finansijskim izveštajima (na primer, istorijski trošak, tekući trošak, neto ostvariva vrednost, fer vrednost ili nadoknadivi iznos), jer osnova u skladu sa kojom se sastavljaju finansijski izveštaji značajno utiče na njihovu analizu. Ako se u finansijskim izveštajima koristi više od jedne osnove za odmeravanje, na primer, kada je revalorizovana određena grupa sredstava, dovoljno je naznačiti kategorije sredstava i obaveza na koje se svaka osnova za odmeravanje primenjuje.ѕ

119 U odlučivanju da li treba obelodaniti određenu računovodstvenu politiku, rukovodstvo razmatra da li bi to obelodanjivanje pomoglo korisnicima u razumevanju načina na koji se transakcije, ostali događaji i okolnosti, odražavaju na finansijske performanse i finansijsku poziciju u izveštajima. Za korisnike je naročito korisno obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika koje su odabrane kao dozvoljene alternative u IFRS. Primer za to je obelodanjivanje da li učesnik u zajedničkom ulaganju priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu korišćenjem proporcionalnog konsolidovanja ili metoda udela (videti IAS 31 Učešća u zajedničkim ulaganjima). U nekim IFRS se naročito zahteva obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika, uključujući izbore rukovodstva u pogledu različitih politika koje ovi standardi dozvoljavaju. Na primer, IAS 16 zahteva obelodanjivanje osnova za odmeravanje korišćenih za grupe nekretnina, postrojenja i opreme.

120 Svaki entitet uzima u obzir prirodu svog poslovanja i politike za koje bi korisnici njegovih finansijskih izveštaja očekivali da budu obelodanjene za takvu vrstu entiteta. Na primer, od entiteta koji je obveznik poreza na dobit, bi se očekivalo da obelodani svoje računovodstvene politike za porez na dobit, uključujući i one politike koje se primenjuju za odložena poreska sredstva i obaveze. Kada entitet vrši značajna inostrana poslovanja ili transakcije u stranim valutama, očekivalo bi se obelodanjivanje računovodstvenih politika za priznavanje deviznih dobitaka i gubitaka.

121 Računovodstvena politika može biti značajna zbog prirode poslovanja entiteta, čak i kada iznosi u tekućem i u prethodnim periodima nisu materijalno značajni. Takođe je prikladno da se obelodani svaka značajna računovodstvena politika koja nije posebno zahtevana nekim od IFRS, nego je odabrana i primenjena u skladu sa IAS 8.

122 Entitet obelodanjuje, u okviru pregleda značajnih računovodstvenih politika ili u drugim napomenama, okvirne procene, pored onih koje uključuju konkretne procene (videti paragraf 125), koje je rukovodstvo izvršilo u procesu primene računovodstvenih politika entiteta, a koje imaju najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima.

123 U postupku primene računovodstvenih politika entiteta, rukovodstvo vrši brojne okvirne procene, pored onih koje uključuju konkretne procene, koje mogu značajno uticati na iznose priznate u finansijskim izveštajima. Na primer, rukovodstvo vrši okvirno procenjivanje prilikom utvrđivanja:

(a) da li finansijska sredstva predstavljaju investicije koje se drže do njihovog dospeća;

(b) kada se suštinski svi značajni rizici i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvima i sredstvima u lizingu prenose na druge entitete;

(d) da li suština veze između entiteta i entiteta sa posebnom namenom ukazuje na to da entitet kontroliše entitet sa posebnom namenom.

124 Neka od obelodanjivanja definisana u skladu sa paragrafom 122 zahtevaju se i drugim IFRS. Na primer, IAS 27 zahteva od entiteta da obelodani razloge zbog kojih njegov udeo u vlasništvu ne obezbeđuje kontrolu, u slučaju kada entitet u koji se investira nije zavisni entitet, iako on direktno ili indirektno preko zavisnih entiteta, poseduje više od polovine glasačkih prava ili potencijalnu glasačku moć. Kada je teško klasifikovati investicione nekretnine, IAS 40 Investicione nekretnine zahteva obelodanjivanje kriterijuma koje je entitet utvrdio za pravljenje razlike između investicionih nekretnina kod nekretnina koje se koriste i od nekretnina koje se drže za prodaju u redovnom poslovnom ciklusu.

Glavni izvori neizvesnosti konkretnih procena

125 Entitet obelodanjuje u napomenama informacije o ključnim pretpostavkama koje se odnose na budućnost i ostalim ključnim izvorima neizvesnosti konkretnih procena na kraju izveštajnog perioda, kod kojih postoji značajan rizik da će, u narednoj finansijskoj godini, prouzrokovati materijalno značajna korigovanja knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza. U vezi sa ovom imovinom i obavezama, napomene obuhvataju detalje o:

(a) njihovoj prirodi; i

(b) njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti na kraju izveštajnog perioda.

126 Utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza zahteva konkretnu procenu efekata neizvesnih budućih događaja na ovu imovinu i obaveze na kraju izveštajnog perioda. Na primer, u nedostatku poslednjih poznatih tržišnih cena korišćenih za odmeravanje sledeće imovine i obaveza, potrebno je izvršiti konkretne procene koje su usmerene prema budućnosti, kako bi se odmerio nadoknadivi iznos grupa nekretnina, postrojenja i opreme, efekti tehnološke zastarelosti zaliha, rezervisanja za buduće ishode sudskih sporova koji su u toku, dugoročne obaveze za primanja zaposlenih, kao što su obaveze za penzije. Ove konkretne procene uključuju pretpostavke o takvim stavkama, kao što su tokovi gotovine i korišćene diskontne stope u koje je ukalkulisan rizik, buduće promene zarada i buduće promene cena koje utiču na ostale troškove.

127 Ključne pretpostavke i ostali ključni izvori neizvesnosti konkretnih procena obelodanjeni u skladu sa paragrafom 125 odnose se na konkretne procene koje od rukovodstva zahtevaju najteže, subjektivne ili kompleksne okvirne procene. Kako se povećava broj varijabli i pretpostavki koje utiču na mogući budući ishod neizvesnosti, ove okvirne procene postaju subjektivnije i kompleksnije, a u skladu sa tim se obično povećavaju i mogućnosti materijalno značajnih korigovanja knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveza.

128 Obelodanjivanja iz paragrafa 125 se ne zahtevaju za imovinu i obaveze kod kojih postoji značajan rizik da bi njihove knjigovodstvene vrednosti mogle materijalno značajno da se promene u narednoj finansijskoj godini, ako se, na kraju izveštajnog perioda, ona odmeravaju po fer vrednosti, na osnovu poslednjih poznatih tržišnih cena (njihove fer vrednosti bi mogle materijalno značajno da se promene u narednoj finansijskoj godini, ali do ovih promena neće doći zbog pretpostavki ili ostalih izvora neizvesnosti konkretnih procena na kraju izveštajnog perioda).

129 Obelodanjivanja iz paragrafa 125 prezentuju se na način koji pomaže korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju okvirne procene koje rukovodstvo pravi o budućnosti i o ostalim ključnim izvorima neizvesnosti konkretnih procena. Priroda i obim informacija se razlikuje u skladu sa prirodom pretpostavke i ostalim okolnostima. Primeri ovih vrsta obelodanjivanja su:

(a) priroda pretpostavki ili ostalih neizvesnosti konkretnih procena;

(b) osetljivost knjigovodstvenih vrednosti na metode, pretpostavke i konkretne procene na kojima se zasniva njihovo izračunavanje, uključujući i razloge za tu osetljivost;

(c) očekivani ishod neizvesnosti i obim razumno mogućih ishoda u narednoj finansijskoj godini u vezi sa knjigovodstvenim vrednostima imovine i obaveza koje se nalaze pod njihovim uticajem; i

(d) objašnjenje izmena izvršenih u ranijim pretpostavkama, koje se odnose na ovu imovinu i obaveze, ako neizvesnost i dalje postoji.

130 Prilikom obelodanjivanja iz paragrafa 125, nije potrebno obelodanjivanje budžetskih informacije ili predviđanja.

131 Ponekad nije izvodljivo obelodaniti stepen mogućih efekata ključnih pretpostavki ili drugih ključnih izvora neizvesnosti konkretnih procena, entitet obelodanjuje da je prilično moguće, na osnovu postojećih saznanja, da se ishodi u narednoj finansijskoj godini razlikuju od pretpostavki, i da to može dovesti do materijalno značajnih korigovanja knjigovodstvenih vrednosti imovine ili obaveza za koje su vršene konkretne procene. U svim slučajevima, entitet obelodanjuje prirodu i knjigovodstvenu vrednost određene imovine ili obaveza (ili grupa imovine ili obaveza), pod uticajem pretpostavki.

132 Obelodanjivanja iz paragrafa 122 o određenim okvirnim procenama koje rukovodstvo vrši u procesu primene računovodstvenih politika entiteta nisu u vezi sa obelodanjivanjima ključnih izvora neizvesnosti konkretnih procena iz paragrafa 125.

133 Obelodanjivanje nekih ključnih pretpostavki koje bi se inače zahtevalo u skladu sa paragrafom 125, propisano je i drugim IFRS. Na primer, IAS 37 zahteva u određenim okolnostima, obelodanjivanje glavnih pretpostavki o budućim događajima koji utiču na grupe rezervisanja. IFRS 7 zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki koje se primenjuju prilikom procenjivanja fer vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se evidentiraju po fer vrednosti. IAS 16 zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki koje se primenjuju kod procene fer vrednosti revalorizovanih stavki nekretnina, postrojenja i opreme.

Kapital

134 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene ciljeve, politike i procese upravljanja kapitalom tog entiteta.

135 Da bi bio u skladu sa paragrafom 134, entitet obelodanjuje sledeće:

(a) Kvalitativne informacije o svojim ciljevima, politikama i procesima za upravljanje kapitalom, uključujući i (ali se ne ograničavajući na):

(i) opis onoga čime se upravlja kao kapitalom;

(ii) kada je entitet predmet eksterno nametnutih zahteva u pogledu kapitala, prirodu tih zahteva i to kako su ti zahtevi integrisani u upravljanje kapitalom; i

(iii) kako zadovoljava svoje ciljeve za upravljanje kapitalom.

(b) Kratak pregled kvantitativnih podataka o onome čime se upravlja kao kapitalom. Neki entiteti smatraju neke finansijske obaveze (na primer, neke oblike podređenih dugova) delom kapitala. Drugi entiteti posmatraju isključujući neke komponente kapitala (na primer, komponente koje nastaju od hedžinga tokova gotovine).

(d) Da li je tokom perioda bilo usaglašavanja sa eksterno nametnutim zahtevima u pogledu kapitala kojima je entitet podložan.

(e) Kada entitet nije bio u skladu sa takvim eksterno nametnutim zahtevima u pogledu kapitala, posledice takve neusklađenosti.

Ova obelodanjivanja treba da se zasnivaju na informacijama koje se obezbeđuju interno ključnim zaposlenima u rukovodstvu entiteta.

136 Entitet može da upravlja kapitalom na različite načine i da bude predmet određenog broja različitih zahteva u pogledu kapitala. Na primer, konglomerat može da obuhvata entitete koji se bave osiguranjem i bankarstvom i ti entiteti takođe mogu da posluju u nekoliko jurisdikcija. Kada ukupna obelodanjivanja zahteva u pogledu kapitala i to kako se upravlja kapitalom ne bi dala korisne informacije ili bi narušila razumevanje korisnika finansijskih izveštaja u pogledu kapitalnih resursa entiteta, entitet obelodanjuje zasebno informacije za svaki zahtev u pogledu kapitala koji je zastupljen u entitetu.

Finansijski instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovani kao kapital

136A Za finansijske instrumente sa pravom ponovne prodaje emitentu klasifikovane kao instrumente kapitala, entitet obelodanjuje (ukoliko nije obelodanjeno na drugom mestu):

(a) zbirne kvantitativne podatke o iznosima klasifikovanim kao kapital;

(b) svoje ciljeve, politike i procese upravljanjem obaveza da otkupi ili nadoknadi instrumente kada to zahteva držalac instrumenta, uključujući i promene u odnosu na prethodni period;

(d) informacije o načinu utvrđivanja očekivanog odliva gotovine usled nadoknade ili otkupa.

Ostala obelodanjivanja

137 Entitet obelodanjuje u napomenama:

(a) iznos dividendi koje su predložene i proglašene pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ali koje nisu priznate kao raspodela vlasnicima kapitala u toku perioda, kao i iznos dividende po akciji; i

(b) iznos ukupnih preferencijalnih dividendi koje nisu priznate.

138 Entitet obelodanjuje sledeće, ukoliko to već nije obelodanjeno u okviru informacija objavljenih sa finansijskim izveštajima:

(a) sedište i pravni oblik entiteta, zemlju u kojoj je registrovan i adresu sedišta (ili mesto obavljanja osnovne delatnosti, ukoliko se ono razlikuje od sedišta);

(b) opis prirode poslovanja entiteta i njegovih osnovnih aktivnosti;

(d) ukoliko je u pitanju entitet sa ograničenim periodom trajanja, informaciju o periodu trajanja.

Datum stupanja na snagu i prelazni period

139 Entitet primenjuje ovaj Standard za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuju ovaj Standard za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

139A IAS 27 (izmenjen 2008. godine) je izmenio paragraf 106. Entitet treba da primenjuje tu izmenu za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet primenjuje IAS 27 (izmenjen 2008. godine) za raniji period, izmena treba da se primenjuje za taj raniji period. Izmena treba da se primenjuje retrospektivno.

139B Objavljivanjem Finansijskih instrumenata sa pravom ponovne prodaje emitentu i obaveze nastale tokom likvidacije (izmene IAS 32 i IAS 1) u februaru 2008. godine, izmenjen je paragraf 138 i dodati paragrafi 8A, 80A i 136A. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje ove izmene za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu i takođe istovremeno primenjuje povezane izmene standarda IAS 32, IAS 39, IFRS 7 i IFRIC 2 Učešća članova kooperativnih entiteta i slični instrumenti.

139C Paragrafi 68 i 71 su izmenjeni u okviru Poboljšanja IFRS objavljenih u maju 2008. godine. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje ove izmene za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.

Povlačenje IAS 1 (revidiranog 2003. godine)

140 Ovaj standard zamenjuje IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja revidiran 2003, a izmenjen 2005. godine.