MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda ("Sl. glasnik RS", br. 77/2010)

Cilj

1 Cilj ovog Standarda je propisivanje:

(a) slučajeva u kojim entitet treba da koriguje svoje finansijske izveštaje po osnovu događaja nastalih posle izveštajnog perioda i

(b) obelodanjivanje informacija koje entitet vrši o datumu kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje i o događajima nastalim nakon izveštajnog perioda.

Ovaj standard takođe zahteva da entitet ne sastavlja svoje finansijske izveštaje na osnovu načela stalnosti poslovanja, ako događaji posle izveštajnog perioda ukažu na to da pretpostavka stalnosti poslovanja više nije odgovarajuća.

Delokrug

2 Ovaj standard se primenjuje prilikom računovodstvenog evidentiranja i obelodanjivanja događaja nastalih posle izveštajnog perioda.

Definicije

3 U ovom standardu upotrebljavaju se sledeći izrazi sa navedenim značenjem:

Događaji posle izveštajnog perioda su povoljni ili nepovoljni događaji koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. Mogu se identifikovati dve vrste ovih događaja:

(a) događaji koji pružaju dokaz o okolnostima koje su postojale na kraju izveštajnog perioda (korektivni događaji posle izveštajnog perioda); i

(b) događaji koji ukazuju na okolnosti koje su nastale posle izveštajnog perioda (nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda).

4 Postupak odobravanja finansijskih izveštaja za objavljivanje razlikuje se u zavisnosti od upravljačke strukture, zakonskih zahteva i postupaka koje treba primenjivati prilikom sastavljanja i finalizacije finansijskih izveštaja.

5 U nekim slučajevima se zahteva da entitet dostavi finansijske izveštaje svojim akcionarima na odobrenje, posle objavljivanja finansijskih izveštaja. U takvim slučajevima, finansijski izveštaji se odobravaju za objavljivanje na datum njihovog prvog objavljivanja, a ne na datum kada su akcionari odobrili finansijske izveštaje.

Primer Rukovodstvo entiteta je 28. februara 20X2. godine završilo nacrt finansijskih izveštaja za godinu koja je završena 31. decembra 20X1. Upravni odbor je 18. marta 20X2. godine pregledao finansijske izveštaje i odobrio ih za objavljivanje. Entitet je 19. marta 20X2. godine objavio iznos dobiti i druge odgovarajuće računovodstvene informacije. Finansijski izveštaji su stavljeni na raspolaganje akcionarima i trećim licima 1. aprila 20X2. godine. Na godišnjoj skupštini održanoj 15. maja 20X2. godine akcionari su odobrili finansijske izveštaje, a odobreni finansijski izveštaji su 17. maja 20X2. godine dostavljeni nadležnom organu. Finansijski izveštaji su odobreni za objavljivanje 18. marta 20X2. godine (datum kada ih je Odbor odobrio za objavljivanje).

6 U nekim slučajevima, od rukovodstva entiteta se zahteva da podnese finansijske izveštaje nadzornom odboru (koji je sastavljen isključivo od lica koja nisu izvršni direktori) za odobrenje. U takvim slučajevima, finansijski izveštaji se odobravaju za objavljivanje kada ih rukovodstvo odobri za podnošenje nadzornom odboru.

Primer 18. marta 20X2. godine, rukovodstvo entiteta je odobrilo da se finansijski izveštaji podnesu nadzornom odboru. Nadzorni odbor sačinjavaju isključivo lica koja ne učestvuju u upravljanju entitetom, a može biti sastavljen i od predstavnika zaposlenih, kao i od drugih spoljnih zainteresovanih strana. Nadzorni odbor je odobrio finansijske izveštaje 26. marta 20X2. godine. Finansijski izveštaji su stavljeni na raspolaganje akcionarima i trećim licima 1. aprila 20X2. godine. Godišnja skupština akcionara odobrila je finansijske izveštaje 15. maja 20X2. godine, nakon čega su 17. maja 20X2. godine odobreni finansijski izveštaji dostavljeni nadležnom organu. Finansijski izveštaji su odobreni za objavljivanje 18. marta 20X2. godine (datum kada je rukovodstvo dostavilo finansijske izveštaje nadzornom odboru).

7 Događaji nastali posle izveštajnog perioda obuhvataju sve događaje nastale do datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, čak i ako ti događaji nastanu posle javnog objavljivanja dobiti ili nekih drugih odabranih finansijskih podataka.

Priznavanje i odmeravanje

 

Korektivni događaji posle izveštajnog perioda

8 Entitet koriguje iznose koji su već priznati u njegovim finansijskim izveštajima, kako bi se odrazili korektivni događaji posle izveštajnog perioda.

9 U nastavku su dati primeri korigovanja događaja nastalih posle izveštajnog perioda, u okviru kojih se od entiteta zahteva da koriguje iznose priznate u finansijskim izveštajima ili da prizna stavke koje ranije nisu bile priznate:

(a) rešenje sudskog spora nakon izveštajnog perioda, kojim se potvrđuje da je entitet imao sadašnju obavezu na kraju izveštajnog perioda. Entitet koriguje sva prethodno priznata rezervisanja koja se odnose na taj sudski spor, u skladu sa IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina, ili priznaje novo rezervisanje. Nije dovoljno da entitet obelodani samo potencijalnu obavezu, jer rešenje spora pruža dodatni dokaz koji treba da bude razmotren u skladu sa paragrafom 16 IAS 37;

(b) prijem obaveštenja posle izveštajnog perioda, koje ukazuje na to da je postojalo umanjenje vrednosti imovine na kraju izveštajnog perioda ili da je iznos prethodno priznatog gubitka zbog umanjenja vrednosti te imovine potrebno korigovati. Na primer:

(i) stečaj kupca nastao posle izveštajnog perioda obično potvrđuje da je gubitak na računu potraživanja već postojao na kraju izveštajnog perioda i da entitet treba da koriguje knjigovodstvenu vrednost potraživanja od kupca; i

(ii) prodaja zaliha posle izveštajnog perioda može da pruži dokaz o njihovoj neto prodajnoj vrednosti na kraju izveštajnog perioda

(c) utvrđivanje, posle izveštajnog perioda, nabavne vrednosti imovine koja je kupljena pre izveštajnog perioda, ili utvrđivanje novčanih priliva od prodaje imovine pre kraja izveštajnog perioda;

(d) utvrđivanje visine dobiti za raspodelu ili isplatu naknada posle izveštajnog perioda, ako je entitet na kraju izveštajnog perioda imao sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma (videti IAS 19 Primanja zaposlenih) i

(e) otkrivanje kriminalnih radnji ili grešaka koje ukazuju na to da su finansijski izveštaji netačni.

Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda

10 Entitet ne koriguje iznose priznate u njegovim finansijskim izveštajima koji odražavaju nekorektivne događaje nastale nakon izveštajnog perioda.

11 Primer nekorektivnog događaja nastalog posle izveštajnog perioda je opadanje tržišne vrednosti investicije između kraja izveštajnog perioda i datuma na koji su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. Pad tržišne vrednosti obično se ne odnosi na stanje investicije na kraju izveštajnog perioda, ali održava okolnosti koje nastaju u narednom periodu. Prema tome, entitet ne koriguje iznose investicija priznatih u njegovim finansijskim izveštajima. Isto tako, entitet ne ažurira iznose investicija obelodanjenih na kraju izveštajnog perioda, iako će možda biti potrebno dodatno obelodanjivanje u skladu sa paragrafom 21.

Dividende

12 Ako entitet objavi dividende za raspodelu vlasnicima instrumenata kapitala (kao što je definisano u IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija) posle izveštajnog perioda, ove dividende ne treba priznati kao obavezu na kraju izveštajnog perioda.

13 Ako su dividende objavljene posle izveštajnog perioda, ali pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ove dividende se ne priznaju kao obaveza na kraju izveštajnog perioda, jer u to vreme nije postojala obaveza. Takve dividende se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, u skladu sa IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja.

Stalnost poslovanja

14 Entitet ne sastavlja svoje finansijske izveštaje na osnovu načela stalnosti poslovanja, ako rukovodstvo posle izveštajnog perioda namerava da likvidira entitet, odnosno da prestane sa poslovanjem ili smatra da nema nijednu drugu realnu mogućnost osim da tako uradi.

15 Pogoršanje poslovnih rezultata i finansijske pozicije nakon izveštajnog perioda može da ukaže na potrebu da se razmotri da li je pretpostavka stalnosti poslovanja još uvek primerena. Ako pretpostavka stalnosti poslovanja više nije primerena, efekat toga je toliko sveobuhvatan, da ovaj standard zahteva fundamentalnu promenu računovodstvene osnove, a ne korigovanje iznosa priznatih prema prvobitnoj računovodstvenoj osnovi.

16 IAS 1 određuje zahtevana obelodanjivanja ako:

(a) finansijski izveštaji nisu sastavljeni prema načelu stalnosti poslovanja; ili

(b) rukovodstvo je svesno postojanja materijalno značajnih neizvesnosti u vezi sa događajima ili uslovima koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost entiteta da nastavi stalnost poslovanja. Događaji ili uslovi koja zahtevaju obelodanjivanje mogu da nastanu nakon izveštajnog perioda.

Obelodanjivanje

 

Datum odobravanja finansijskih izveštaja za objavljivanje

17 Entitet obelodanjuje datum kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, kao i to ko je dao to odobrenje. Ako vlasnici entiteta ili druga lica imaju ovlašćenje da menjaju finansijske izveštaje nakon njihovog objavljivanja, entitet obelodanjuje tu činjenicu.

18 Za korisnike je važno da znaju kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, zato što finansijski izveštaji ne odražavaju događaje nastale posle tog datuma.

Ažuriranje obelodanjivanja o okolnostima na kraju izveštajnog perioda

19 Ako entitet dobije informacije nakon izveštajnog perioda o okolnostima koje su postojale na kraju izveštajnog perioda, on ažurira obelodanjivanja koja se odnose na te okolnosti, u svetlu novih informacija.

20 U nekim slučajevima, entitet treba da ažurira obelodanjivanja u svojim finansijskim izveštajima, da bi bile uzete u obzir informacije koje su dobijene nakon izveštajnog perioda, čak i ako te informacije ne utiču na iznose koje entitet priznaje u svojim finansijskim izveštajima. Jedan od primera potrebe za ažuriranjem obelodanjivanja je kada dokaz o potencijalnoj obavezi koja je postojala na kraju izveštajnog perioda postane dostupan tek nakon izveštajnog perioda. Pored razmatranja da li treba priznati ili izmeniti rezervisanje prema IAS 37, entitet ažurira svoja obelodanjivanja o potencijalnoj obavezi u svetlu tog dokaza.

Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda

21 Ako su nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda materijalno značajni, njihovo neobelodanjivanje bi moglo uticati na ekonomske odluke koje korisnici donose na osnovu finansijskih izveštaja. U skladu sa tim, entitet obelodanjuje sledeće informacije, za svaku materijalno značajnu kategoriju nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda:

(a) prirodu događaja; i

(b) procenu njegovog finansijskog efekta ili napomenu da se takva procena ne može izvršiti.

22 U nastavku su navedeni primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda koji bi obično imali za rezultat obelodanjivanje:

(a) važnog poslovnog spajanja nakon izveštajnog perioda (IFRS 3 Poslovne kombinacije zahteva određena obelodanjivanja u takvim slučajevima) ili otuđivanje glavnog zavisnog entiteta;

(b) objavljivanja plana za prestanak poslovanja;

(c) važnih nabavki imovine, klasifikovanja imovine kao one koja se drži za prodaju u skladu sa IFRS 5 - Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju, drugog otuđivanja imovine ili eksproprijacije imovine veće vrednosti od strane države;

(d) uništenja glavnog proizvodnog postrojenja u požaru, nakon izveštajnog perioda;

(e) najave, ili početka sprovođenja značajnog restruktuiranja (videti IAS 37);

(f) važnih transakcija sa običnim akcijama i potencijalnih transakcija sa običnim akcijama posle izveštajnog perioda (IAS 33 Zarada po akciji zahteva od entiteta da obelodani opis takvih transakcija, osim onih koje se odnose na kapitalizaciju i bonusnu dodelu akcija, usitnjavanje i ukrupnjavanje akcija, kod kojih se prema IAS 33 zahteva korigovanje);

(g) neuobičajeno velikih promena cena imovine ili deviznih kurseva posle izveštajnog perioda;

(h) promena poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu ili su najavljeni posle izveštajnog perioda, a koji značajno utiču na sadašnja i odložena poreska sredstva i obaveze (videti IAS 12 Porez na dobitak);

(i) preuzimanja značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza, na primer, objavljivanje značajnih garancija; i

(j) početka sudske parnice koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda.

Datum stupanja na snagu

23. Entitet treba da primenjuje ovaj Standard za godišnje periode koji počinju od 1. januara 2005. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje ovaj Standard za periode koji počinju pre 1. januara 2005. godine, tu činjenicu treba da obelodani.

Povlačenje IAS 10 (revidiranog 1999)

24 Ovaj standard zamenjuje IAS 10 Događaji posle izveštajnog perioda (revidiran 1999. godine).