MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD - MRS 34Periodično finansijsko izveštavanje("Sl. glasnik RS", br. 77/2010) |
Cilj ovog standarda je da propiše minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja i da propiše principe za priznavanje i odmeravanje kompletnih ili sažetih izveštaja međuperioda. Blagovremeno i pouzdano periodično finansijsko izveštavanje povećava sposobnost investitora, poverilaca i drugih da razumeju sposobnost entiteta da generiše zaradu i tokove gotovine, kao i njegovu finansijske okolnosti i likvidnost.
1 Ovaj standard ne propisuje od kojih entiteta treba zahtevati da objavljuju periodične finansijske izveštaje, koliko često i u kom roku nakon završetka međuperioda. Međutim, države, regulatorna tela nadležna za hartije od vrednosti, berze i računovodstvena tela često zahtevaju od entiteta čijim se dužničkim hartijama od vrednosti ili hartijama od vrednosti sa pravom učešća u dobiti javno trguje da objavljuju periodične finansijske izveštaje. Ovaj standard se primenjuje ukoliko se od entiteta zahteva ili entitet izabere da objavljuje periodične finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS). Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde (IASC)1 podstiče entitete čijim se akcijama javno trguje da obezbede periodične finansijske izveštaje koji su usklađeni sa principima priznavanja, odmeravanja i obelodanjivanja uspostavljenim ovim standardom. Naročito se podstiču entiteti čijim akcijama se javno trguje da:
(a) sačinjavaju periodične finansijske izveštaje bar na kraju prvog polugođa svoje finansijske godine, i
(b) svoje periodične finansijske izveštaje učine dostupnim najkasnije u roku od 60 dana od kraja međuperioda.
2 Svaki finansijski izveštaj, godišnji ili periodični, procenjuje se ponaosob u pogledu usklađenosti sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Činjenica da entitet možda neće sačiniti periodične finansijske izveštaje u toku određene finansijske godine ili će možda sačiniti periodične finansijske izveštaje koji nisu u skladu sa ovim standardom, ne sprečava da godišnji finansijski izveštaji entiteta budu sačinjeni u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja ukoliko se inače tako čini.
3 Ukoliko se za periodični finansijski izveštaj entiteta navodi da je sačinjen u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, on mora da bude usklađen sa svim zahtevima ovog standarda. Paragraf 19 zahteva određena obelodanjivanja u tom pogledu.
4 Sledeći izrazi upotrebljeni su u ovom standardu sa sledećim značenjima:
Međuperiod je period finansijskog izveštavanja koji je kraći od cele finansijske godine.
Periodični finansijski izveštaj je finansijski izveštaj koji sadrži bilo kompletan set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiranom 2007. godine)) ili sažeti set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u ovom standardu) za međuperiod.
Sadržaj periodičnog finansijskog izveštaja
5 IAS 1 (revidiran 2007. godine) definiše kompletan set finansijskih izveštaja koji obuhvata sledeće komponente:
(a) izveštaj o finansijskoj poziciji na kraju tog perioda;
(b) izveštaj o ukupnom rezultatu za taj period;
(c) izveštaj o promenama na kapitalu za taj period;
(d) izveštaj o tokovima gotovine za taj period;
(e) napomene, koje sadrže pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće informacije; i
(f) izveštaj o finansijskoj poziciji na početku najranijeg uporednog perioda kada entitet retrospektivno primenjuje računovodstvenu politiku ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u svojim finansijskim izveštajima, ili kada reklasifikuje stavke u svojim finansijskim izveštajima.
6 Radi blagovremenosti i uzimajući u obzir troškove kao i radi izbegavanja ponavljanja informacija o kojima je prethodno izveštavano, od entiteta može biti zahtevano ili on može izabrati da pruži manje informacija na datume međuperioda u odnosu na njegove godišnje finansijske izveštaje. Ovim standardom se kao minimum sadržaja periodičnog finansijskog izveštaja definiše uključivanje sažetih finansijskih izveštaja i odabranih objašnjavajućih napomena. Periodični finansijski izveštaj namenjen je ažuriranju poslednjeg kompletnog seta godišnjih finansijskih izveštaja. Prema tome, fokusira se na nove aktivnosti, događaje i okolnosti i ne duplira informacije o kojima je već izveštavano.
7 Nije namera ovog standarda da zabranjuje ili obeshrabruje entitet da objavi kompletan set finansijskih izveštaja (kao što je opisano u IAS 1) u svom periodičnom finansijskom izveštaju, a ne sažete finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene. Takođe ovaj standard ne zabranjuje entitetu ili ga ne obeshrabruje da u sažetim periodičnim finansijskim izveštajima uključi više od minimuma linijskih stavki ili odabranih objašnjavajućih napomena koji je uspostavljen ovim standardom. Uputstvo u vezi sa priznavanjem i odmeravanjem, dato u ovom standardu, primenjuje se takođe na kompletne finansijske izveštaje za međuperiod i takvi izveštaji bi uključivali sva obelodanjivanja zahtevana ovim standardom (pogotovo obelodanjivanje odabranih napomena koje zahteva paragraf 16), kao i ona zahtevana drugim IFRS.
Minimum komponenti periodičnog finansijskog izveštaja
8 Periodični finansijski izveštaj kao minimum uključuje sledeće komponente:
(a) sažeti izveštaj o finansijskoj poziciji,
(b) sažeti izveštaj o ukupnom rezultatu, koji se prezentuje ili kao:
(i) jedan sažeti izveštaj; ili
(ii) sažeti zasebni bilans uspeha i sažeti izveštaj o ukupnom rezultatu;
(c) sažeti izveštaj o promenama na kapitalu;
(d) sažeti izveštaj o tokovima gotovine; i
(e) odabrane objašnjavajuće napomene.
8A Ako entitet prezentuje komponente dobitka ili gubitka u zasebnom bilansu uspeha kako je opisano u paragrafu 81 u IAS 1 (revidiranom 2007. godine), on prezentuje periodične sažete informacije iz tog zasebnog izveštaja.
Oblik i sadržaj periodičnih finansijskih izveštaja
9 Ukoliko entitet objavljuje kompletan set finansijskih izveštaja u svom periodičnom finansijskom izveštaju, oblik i sadržaj tih izveštaja je u skladu sa zahtevima IAS 1 za kompletan set finansijskih izveštaja.
10 Ukoliko entitet objavljuje set sažetih finansijskih izveštaja u svom periodičnom finansijskom izveštaju, ti sažeti izveštaji uključuju, kao minimum, sva zaglavlja i međuzbirove koji su bili uključeni u najskorije godišnje finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene, kao što se to zahteva ovim standardom. Dodatne linijske stavke ili napomene se uključuju, ukoliko bi njihovo izostavljanje doprinelo tome da sažeti periodični finansijski izveštaji navode na pogrešne zaključke.
11 U izveštaju u kom se prezentuju komponente dobitka ili gubitka za međuperiod, entitet prezentuje osnovne i razređene zarade po akciji za taj period kada je entitet u delokrugu IAS 33 Zarada po akciji.2
11A Ako entitet prezentuje komponente dobitka ili gubitka u zasebnom bilansu uspeha kako je opisano u paragrafu 81 u IAS 1 (revidiranom 2007. godine), on prezentuje osnovne i razređene zarade po akciji u tom zasebnom izveštaju.
12 IAS 1 (revidiran 2007. godine) daje uputstvo u vezi sa strukturom finansijskih izveštaja. Uputstvo za primenu IAS 1 ilustruje načine prezentovanja izveštaja o finansijskoj poziciji, izveštaja o ukupnom rezultatu i izveštaja o promenama na kapitalu.
13 [Brisan]
14 Periodični finansijski izveštaj se sastavlja po konsolidovanoj osnovi, ukoliko su najskoriji godišnji finansijski izveštaji entiteta bili konsolidovani izveštaji. Zasebni finansijski izveštaji matičnog entiteta nisu dosledni ili uporedivi sa konsolidovanim izveštajima u najskorijem godišnjem finansijskom izveštaju. Ukoliko godišnji finansijski izveštaj entiteta pored konsolidovanih finansijskih izveštaja sadrži zasebne finansijske izveštaje matičnog entiteta, ovaj standard niti zahteva niti zabranjuje uključivanje zasebnih izveštaja matičnog entiteta u periodični finansijski izveštaj entiteta.
Odabrane objašnjavajuće napomene
15 Korisnik periodičnog finansijskog izveštaja entiteta imaće, takođe, pristup najskorijem godišnjem finansijskom izveštaju tog entiteta. Prema tome, nije neophodno da napomene uz periodični finansijski izveštaj pružaju podatke koji su relativno beznačajna ažuriranja u odnosu na informacije o kojima je već izveštavano u napomenama u najskorijem godišnjem izveštaju. Na datum međuperioda, mnogo je korisnije objašnjenje događaja i transakcija koji su značajni za razumevanje promena finansijske pozicije i performansi entiteta u odnosu na kraj poslednjeg godišnjeg izveštajnog perioda.
16 Entitet, kao minimum, uključuje sledeće informacije u napomene uz periodične finansijske izveštaje, ukoliko su one materijalno značajne i ukoliko nisu obelodanjene na drugom mestu u periodičnom finansijskom izveštaju. Informacije se uobičajeno izveštavaju na osnovi kojom se obuhvata period od početka finansijske godine do datuma izveštavanja. Međutim, entitet takođe obelodanjuje svaki događaj ili transakciju koja je materijalno značajna za razumevanje tekućeg međuperioda:
(a) izjavu da su u periodičnim finansijskim izveštajima korišćene iste računovodstvene politike i metodi izračunavanja, u odnosu na najskorije godišnje finansijske izveštaje, ili, ukoliko su te politike ili metodi promenjene, opis prirode i efekta promene,
(b) objašnjavajuće komentare o poslovanju u međuperiodu koje je sezonskog ili cikličnog karaktera,
(c) prirodu i iznos stavki koje utiču na imovinu, obaveze, kapital, neto prihod ili tokove gotovine, koji su neuobičajeni zbog svoje prirode, veličine ili učestalosti događanja,
(d) prirodu i iznos promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim međuperiodima tekuće finansijske godine ili promena procena iznosa o kojima je izveštavano u ranijim finansijskim godinama, ukoliko te promene imaju materijalno značajan efekat u tekućem međuperiodu,
(e) emitovanja, otkupi i isplate dužničkih hartija od vrednosti i hartija od vrednosti sa pravom učešća u dobiti,
(f) plaćene dividende (agregirano ili po akciji) zasebno za obične akcije i druge akcije,
(g) sledeće informacije o segmentima (obelodanjivanje informacija o segmentima zahteva se u periodičnom finansijskom izveštaju entiteta samo ukoliko IFRS 8 Segmenti poslovanja, zahteva da entitet obelodani informacije o segmentima u svojim godišnjim finansijskim izveštajima):
(i) prihode od eksternih kupaca, ukoliko su obuhvaćeni u odmeravanju dobitka ili gubitka po segmentu koje je pregledao glavni izvršilac sa pravom odlučivanja ili koje se inače redovno obezbeđuju glavnom izvršiocu sa pravom odlučivanja;
(ii) međusegmentne prihode, ukoliko su obuhvaćeni u odmeravanju dobitka ili gubitka po segmentu koje je pregledao glavni izvršilac sa pravom odlučivanja ili koje se inače redovno obezbeđuju glavnom izvršiocu sa pravom odlučivanja;
(iii) mere za dobitak ili gubitak segmenta;
(iv) iznos ukupne imovine koji je materijalno značajno promenjen u odnosu na iznos obelodanjen u poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima;
(v) opis razlika osnove za podelu na segmente i osnove za odmeravanje dobitka ili gubitka po segmentu u odnosu na poslednje godišnje finansijske izveštaje;
(vi) usklađivanje ukupnih mera dobitka ili gubitka segmenata o kojima se izveštava sa dobitkom ili gubitkom entiteta pre poreskih rashoda (poreza na dobit) i prestanaka poslovanja. Međutim, ako entitet alocira na segmente o kojima se izveštava stavke kao što su poreski rashodi (porez na dobit), entitet može da uskladi ukupne mere dobitka ili gubitka segmenata sa dobitkom ili gubitkom nakon ovih stavki. Stavke koje su materijalno značajne za usklađivanje se zasebno identifikuju i opisuju u okviru tog usklađivanja;
(h) materijalno značajne događaje nastale posle završetka međuperioda, koji se nisu odrazili u finansijskim izveštajima za međuperiod,
(i) efekat promena strukture entiteta u toku međuperioda, uključujući poslovne kombinacije, sticanje ili gubljenje kontrole nad zavisnim entitetima i dugoročne investicije, restruktuiranja i prestanke poslovanja. U slučaju poslovnih kombinacija, entitet obelodanjuje informacije zahtevane u IFRS 3 Poslovne kombinacije; i
(j) promene potencijalnih obaveza ili potencijalne imovine nastale od kraja poslednjeg godišnjeg izveštajnog perioda.
17 Primeri obelodanjivanja zahtevanih paragrafom 16 pobrojani su u nastavku. Pojedinačni IFRS daju uputstvo u vezi sa obelodanjivanjem ovih stavki:
(a) otpis zaliha do neto ostvarive vrednosti i storniranje takvih otpisa,
(b) priznavanje gubitka zbog umanjenja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalne imovine ili druge imovine i storniranja takvih gubitaka zbog umanjenja vrednosti,
(c) storniranja rezervisanja za troškove restrukturiranja,
(d) sticanje i otuđenje stavki nekretnina, postrojenja i opreme,
(e) obavezivanja za kupovinu nekretnina, postrojenja i opreme,
(f) sudska poravnanja,
(g) korekcije grešaka prethodnog perioda,
(h) [brisan],
(i) svako neizvršenje i kršenje sporazuma o zajmu, koje nije ispravljeno pre kraja ili na kraju izveštajnog perioda, i
(j) transakcije sa povezanim stranama.
18 Drugi IFRS određuju obelodanjivanja koja se vrše u finansijskim izveštajima. U tom kontekstu, finansijski izveštaji znače kompletne setove finansijskih izveštaja, koji su obično uključeni u godišnji finansijski izveštaj i ponekad u druge izveštaje. Osim obelodanjivanja zahtevanih paragrafom 16(i), obelodanjivanja zahtevana drugim IFRS nisu obavezna ukoliko periodični finansijski izveštaj entiteta obuhvata samo sažete finansijske izveštaje i odabrane objašnjavajuće napomene, a ne i kompletan set finansijskih izveštaja.
Obelodanjivanje o usklađenosti sa IFRS
19 Ukoliko je periodični finansijski izveštaj entiteta u skladu sa ovim standardom, ta činjenica se obelodanjuje. Ne daje se izjava da je periodični finansijski izveštaj u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, ukoliko nije u skladu sa svim zahtevima Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.
Periodi za koje se zahteva prezentacija periodičnih finansijskih izveštaja
20 Periodični izveštaji obuhvataju periodične finansijske izveštaje (sažete ili kompletne) za sledeće periode:
(a) izveštaj o finansijskoj poziciji na datum završetka tekućeg međuperioda i uporedni izveštaj o finansijskoj poziciji na datum završetka neposredno prethodne finansijske godine.
(b) izveštaj o ukupnom rezultatu za tekući međuperiod i kumulativno od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma izveštaja o ukupnom rezultatu, sa uporednim izveštajima o ukupnom rezultatu za uporedive međuperiode (tekući i od datuma početka tekuće godine do datuma izveštaja o sveobuhvatnom prihodu) neposredno prethodne finansijske godine. Kao što dozvoljava IAS 1 (revidiran 2007. godine), periodični izveštaj može da prezentuje za svaki period ili jedan izveštaj o sveobuhvatnom prihodu, ili izveštaj koji prikazuje komponente dobitka ili gubitka (zasebni bilans uspeha) i drugi izveštaj koji započinje dobitkom ili gubitkom i koji prikazuje komponente ukupnog ostalog rezultata (izveštaj o ukupnom rezultatu).
(c) izveštaj o promenama na kapitalu kumulativno od datuma početka tekuće finansijske godine do datuma izveštaja o promenama na kapitalu, sa uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine.
(d) izveštaj o tokovima gotovine kumulativno za tekuću finansijsku godinu, sa uporednim izveštajem za uporedivi period neposredno prethodne finansijske godine.
21 Za entitet čije je poslovanje izrazito sezonskog karaktera, mogu biti korisne finansijske informacije za period od dvanaest meseci koji se završava na kraju međuperioda i uporedive informacije za prethodni dvanaestomesečni period. Shodno tome, podstiču se entiteti čije je poslovanje izrazito sezonskog karaktera, da razmotre izveštavanje takvih informacija kao dodatak informacijama koje se zahtevaju prethodnim paragrafom.
22 Prilog A ilustruje periode čija se prezentacija zahteva od entiteta koji izveštava na polugodišnjem nivou i entiteta koje izveštava kvartalno.
23 Pri odlučivanju o načinu priznavanja, odmeravanja, klasifikacije ili obelodanjivanja stavki za svrhe periodičnog finansijskog izveštavanja, procenjuje se materijalnost (značajnost) u vezi sa finansijskim podacima međuperioda. Prilikom procene značajnosti, prihvata se mogućnost da se periodična odmeravanja u većoj meri zasnivaju na procenama nego odmeravanja godišnjih finansijskih podataka.
24 IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške definišu da je stavka materijalno značajna ukoliko bi njeno izostavljanje ili netačno iskazivanje moglo da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja. IAS 1 zahteva zasebna obelodanjivanja materijalno značajnih stavki, uključujući (na primer) prestanak poslovanja i IAS 8 zahteva obelodanjivanje promena računovodstvenih procena, grešaka i promena računovodstvenih politika. Ova dva standarda ne sadrže kvantifikovano uputstvo u pogledu materijalnosti (značajnosti).
25 Iako procena materijalnosti (značajnosti) uvek zahteva prosuđivanje, ovaj standard zasniva odluke u vezi sa priznavanjem i obelodanjivanjem na podacima za sam međuperiod radi razumljivosti brojki međuperioda. Tako, na primer, neuobičajene stavke, promene računovodstvenih politika ili procena i greške se priznaju i obelodanjuju na osnovu materijalnosti (značajnosti) u odnosu na podatke međuperioda kako bi se izbegli pogrešni zaključci koji bi mogli proisteći zbog neobelodanjivanja. Najvažniji cilj jeste da se obezbedi da periodični finansijski izveštaj sadrži sve informacije koje su relevantne za razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta u toku međuperioda.
Obelodanjivanje u godišnjim finansijskim izveštajima
26 Ukoliko je procena iznosa o kome je izveštavano u međuperiodu značajno promenjena u poslednjem međuperiodu finansijske godine, ali nije objavljen zasebni finansijski izveštaj za taj poslednji međuperiod, priroda i iznos te promene procene se obelodanjuje u napomeni uz godišnje finansijske izveštaje za tu finansijsku godinu.
27 IAS 8 zahteva obelodanjivanje prirode i (ukoliko je izvodljivo) iznosa promene procene koja ima značajan efekat u tekućem periodu ili se očekuje da će imati značajan efekat u narednim periodima. Paragraf 16 (d) ovog standarda zahteva slično obelodanjivanje u periodičnom finansijskom izveštaju. Primeri obuhvataju promene procene u poslednjem međuperiodu, koje se odnose na otpise zaliha, restrukturiranja ili gubitke zbog umanjenja vrednosti o kojima je izveštavano u ranijem međuperiodu finansijske godine. Obelodanjivanje zahtevano prethodnim paragrafom dosledno je sa zahtevima IAS 8 i postoji namera da bude užeg delokruga - odnosi se samo na promenu procene. Od entiteta se ne zahteva da uključi dodatne finansijske informacije međuperioda u svojim godišnjim finansijskim izveštajima.
Iste računovodstvene politike kao i one koje se primenjuju na godišnjem nivou
28 Entitet u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao i u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, izuzev za promene računovodstvene politike posle datuma najskorijih godišnjih finansijskih izveštaja, koje će biti odražene u sledećim godišnjim finansijskim izveštajima. Ipak, učestalost izveštavanja entiteta (godišnje, polugodišnje ili kvartalno) ne utiče na odmeravanje njegovih godišnjih rezultata. Da bi se postigao taj cilj, odmeravanja za svrhe periodičnog izveštavanja se vrši na osnovu perioda od početka godine do datuma izveštavanja.
29 Zahtev da entitet u svojim periodičnim finansijskim izveštajima primenjuje iste računovodstvene politike kao u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, može izgledati kao sugestija da se odmeravanja u međuperiodu vrše kao da je svaki međuperiod sam za sebe nezavisan izveštajni period. Međutim, propisivanjem da učestalost izveštavanja entiteta ne utiče na odmeravanje njegovih godišnjih rezultata, paragraf 28 potvrđuje da je međuperiod deo duže finansijske godine. Odmeravanja od početka godine mogu uključivati promene procena iznosa koji su izvešteni u prethodnim međuperiodima tekuće finansijske godine. Ali principi priznavanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda za međuperiode su isti kao i u godišnjim finansijskim izveštajima.
30 Ilustracije:
(a) principi priznavanja i odmeravanja gubitaka po osnovu otpisa zaliha, restrukturiranja ili umanjenja vrednosti za međuperiod su isti kao oni koje bi entitet sledio ukoliko bi sastavljao samo godišnje finansijske izveštaje. Međutim, ukoliko se takve stavke priznaju i odmeravaju u jednom međuperiodu, a procena se promeni u nekom narednom međuperiodu te finansijske godine, prvobitna procena se menja u sledećem međuperiodu razgraničenjem dodatnog iznosa gubitka ili storniranjem prethodno priznatog iznosa,
(b) izdatak koji ne zadovoljava definiciju imovine na kraju međuperioda se ne odlaže u izveštaju o finansijskoj poziciji radi očekivanja budućih informacija u pogledu toga da li je zadovoljio definiciju imovine ili izravnavanja tokom međuperioda u okviru jedne finansijske godine, i
(c) rashod na ime poreza na dobitak se priznaje u svakom međuperiodu, na osnovu najbolje procene ponderisane prosečne godišnje stope poreza na dobitak, očekivane za čitavu finansijsku godinu. Vremenski razgraničeni iznosi na ime poreskih rashoda u toku jednog međuperioda možda se moraju korigovati u narednom međuperiodu te finansijske godine, ukoliko se promeni procena godišnje stope poreza na dobitak.
31 Prema Okviru za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (Okvir) priznavanje je "proces unošenja u bilans stanja ili bilans uspeha neke stavke koja zadovoljava definiciju elementa i kriterijume priznavanja". Definicije imovine, obaveza, prihoda i rashoda su fundamentalne za priznavanje na kraju godišnjeg perioda i međuperioda finansijskog izveštavanja.
32 Za imovinu se primenjuju isti testovi u pogledu budućih ekonomskih koristi na datum završetka međuperioda i na kraju finansijske godine entiteta. Troškovi koji se po svojoj prirodi ne bi kvalifikovali kao imovina na kraju finansijske godine, takođe se ne kvalifikuju na datum međuperioda. Slično tome, obaveza na kraju međuperioda mora predstavljati postojeću obavezu na taj datum, upravo kao što to mora biti i na kraju godišnjeg izveštajnog perioda.
33 Suštinska karakteristika prihoda i rashoda je u tome što su se prilivi i odlivi imovine i obaveza u vezi sa njima već dogodili. Ukoliko su se ti prilivi i odlivi dogodili, relevantni prihod i rashod se priznaje; ukoliko to nije slučaj, oni se ne priznaju. Okvir kaže "rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada nastane smanjenje budućih ekonomskih koristi, povezano sa smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza, koje može pouzdano da se odmeri...". Okvir ne dozvoljava priznavanje u izveštaju o finansijskoj poziciji stavki koje ne zadovoljavaju definiciju imovine ili obaveza.
34 Pri odmeravanju imovine, obaveza, prihoda, rashoda i tokova gotovine o kojima je izveštavano u finansijskim izveštajima, entitet koji izveštava samo na godišnjem nivou, u mogućnosti je da uzme u obzir informacije koje postaju dostupne tokom cele finansijske godine. Ta odmeravanja su, u stvari, na osnovu perioda od početka godine do tog datuma.
35 Entitet koji izveštava polugodišnje, koristi informacije koje su dostupne do polovine godine, ili neposredno nakon polovine godine, pri odmeravanju u svojim finansijskim izveštajima za period od prvih šest meseci odnosno informacije raspoložive do kraja godine ili odmah posle toga za dvanaestomesečni period. Dvanaestomesečna odmeravanja odraziće moguće promene procena iznosa o kojima je izveštavano za prvi šestomesečni period. Iznosi iskazani u periodičnom finansijskom izveštaju za period od prvih šest meseci se ne koriguju retrospektivno. Paragrafi 16(g) i 26 zahtevaju, međutim, obelodanjivanje prirode i iznosa svake značajnije promene procena.
36 Entitet koji izveštava učestalije nego na polugodišnjem nivou, odmerava prihod i rashode na osnovu perioda koji počinje od početka godine do datuma izveštavanja za svaki međuperiod koristeći informacije koje su raspoložive prilikom sastavljanja seta finansijskih izveštaja. Iznosi prihoda i rashoda o kojima je izveštavano u tekućem međuperiodu odražavaju svaku promenu procena iznosa o kojima je izveštavano u prethodnim međuperiodima finansijske godine. Iznosi o kojima je izveštavano u prethodnim međuperiodima se ne koriguju retrospektivno. Paragrafi 16(g) i 26 zahtevaju, međutim, obelodanjivanje prirode i iznosa svake značajnije promene procena.
Prihodi sezonskog, cikličnog ili povremenog karaktera
37 Prihodi koji nastaju na sezonskoj, cikličnoj ili povremenoj osnovi tokom finansijske godine, nemaju karakter očekivanih ili odloženih na datum međuperioda, ukoliko takvo očekivanje ili odlaganje ne bi bilo prikladno na kraju finansijske godine entiteta.
38 Primeri obuhvataju prihod od dividende, tantijeme i državna davanja. Pored toga, neki entiteti dosledno ostvaruju više prihoda u određenim međuperiodima finansijske godine nego u drugim međuperiodima, na primer sezonski prihodi prodavca na malo. Takvi se prihodi priznaju kada nastanu.
Neujednačenost troškova tokom finansijske godine
39 Troškovi koji nastaju neravnomerno tokom finansijske godine entiteta, imaju karakter očekivanih ili odloženih na datum međuperioda, samo ukoliko je takvo očekivanje ili odlaganje prikladno na kraju finansijske godine entiteta.
Primena principa priznavanja i odmeravanja
40 U Prilogu B dati su primeri primene opštih principa priznavanja i odmeravanja koji su izneti u paragrafima 28-39.
41 Procedure odmeravanja koje treba slediti u periodičnom finansijskom izveštaju su osmišljene tako da rezultirajuće informacije budu pouzdane i da su prikladno obelodanjene sve materijalno značajne finansijske informacije relevantne za razumevanje finansijske pozicije i performansi entiteta. Iako se odmeravanja kako u godišnjim, tako i u periodičnim finansijskim izveštajima često zasnivaju na razumnim procenama, sastavljanje periodičnih finansijskih izveštaja uobičajeno zahteva češće korišćenje metoda procene nego godišnji finansijski izveštaji.
42 U Prilogu C su dati primeri korišćenja procene u međuperiodima.
Prepravljanje izveštaja iz ranijeg perioda u toku godine
43 Promena računovodstvene politike, osim promene za koju je prelazni postupak određen novim IFRS, se odražava:
(a) prepravljanjem finansijskih izveštaja prethodnih međuperioda tekuće finansijske godine i uporedivih međuperioda svih prethodnih finansijskih godina za koja će se prepravljanja vršiti i u godišnjim finansijskim izveštajima u skladu sa IAS 8; ili
(b) kada na početku finansijske godine u kojoj se primenjuje nova računovodstvena politika nije izvodljivo utvrđivanje kumulativnog efekta za sve ranije periode, korigovanje finansijskih izveštaja prethodnih međuperioda tekuće finansijske godine i uporedivih međuperioda prethodnih finansijskih godina, radi primene nove računovodstvene politike prospektivno počev od najranijeg datuma kada je to izvodljivo.
44 Jedan od ciljeva prethodnog principa je da se obezbedi primena jedinstvene računovodstvene politike za određenu klasu transakcija tokom cele finansijske godine. Prema IAS 8, promena računovodstvene politike se odražava retrospektivnom primenom, uz prepravljanje finansijskih podataka prethodnog perioda, koliko je to retrospektivno moguće. Međutim, ukoliko kumulativni iznos korigovanja koji se odnosi na prethodne finansijske godine nije izvodljivo odrediti, tada se prema IAS 8 može prospektivno primeniti nova politika od najranijeg mogućeg datuma. Efekat principa iz paragrafa 43 je u tome da zahteva da se u okviru tekuće finansijske godine svaka promena računovodstvene politike primeni retrospektivno, ili ako je to neizvodljivo, prospektivno, ali ne kasnije od početka finansije godine.
45 Kada bi bilo dozvoljeno odražavanje računovodstvenih promena na datum međuperioda u okviru finansijske godine, omogućila bi se primena dve različite računovodstvene politike na određenu klasu transakcija u okviru jedne finansijske godine. Posledice bi bile teškoće u periodičnoj alokaciji, nejasni poslovni rezultati i komplikovana analiza i razumljivost informacija međuperioda.
46 Ovaj standard treba da se primenjuje na finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 1999. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče.
47 IAS 1 (revidiran 2007. godine) je izmenio terminologiju koja se koristi u svim IFRS. Pored toga, njime su izmenjeni paragrafi 4, 5, 8, 11, 12 i 20, izbrisan je paragraf 13, a dodati su paragrafi 8A i 11A. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje IAS 1 (revidiran 2007. godine) za raniji period, ove izmene se takođe primenjuju za taj raniji period.
48 IFRS 3 (revidiran 2008. godine) je izmenio paragraf 16(i). Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje IFRS 3 (revidiran 2008. godine) za raniji period, ove izmene se takođe primenjuju za taj raniji period.
_________________
1 Komitet za Međunarodne računovodstvene standarde (IASC) je zamenjen Odborom za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) koji je počeo sa radom 2001. godine.
2 Ovaj paragraf je izmenjen putem Poboljšanja IFRS koji su objavljeni u maju 2008. godine i ko ima se pojašnjava delokrug IAS 34.