TUMAČENJE - IFRIC 14IAS 19 - Ograničenje sredstva definisanih primanja, zahtevi za minimalnim finansiranjem i njihova interakcija("Sl. glasnik RS", br. 77/2010) |
- IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja,
- IAS 8 Računovdstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške,
- IAS 19 Primanja zaposlenih,
- IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina.
1 U paragrafu 58 IAS 19 se ograničava odmeravanje definisanog sredstva primanja na "sadašnju vrednost ekonomskih koristi dostupnih u formi refundiranih sredstava iz plana ili smanjenja budućih doprinosa planu" plus nepriznati dobici i gubici. Pokrenuta su pitanja o tome kada treba smatrati da su refundiranje sredstava ili smanjenja budućih doprinosa dostupna, posebno kada postoji zahtev za minimalnim finansiranjem.
2 Zahtevi za minimalnim finansiranjem postoje u mnogim zemljama u cilju poboljšanja sigurnosti obećanja primanja po prestanku zaposlenja dato učesnicima u planu primanja zaposlenih. Takvi zahtevi obično utvrđuju minimalni iznos ili nivo doprinosa koji se moraju uložiti u plan tokom datog perioda. Dakle, zahtev za minimalnim finansiranjem može ograničiti mogućnost entiteta da smanjuje buduće doprinose.
3 Zatim, ograničavanje odmeravanja sredstva definisanog plana može ugroziti zahtev za minimalnim finansiranjem. Obično, zahtev za davanjem doprinosa planu ne bi uticao na odmeravanje definisanog sredstva ili obaveze primanja, zbog toga što, doprinosi, kad se isplate, postaju sredstva plana tako da je dodatna neto obaveza nulta. Međutim, zahtev za minimalnim finansiranjem može uzrokovati obavezu ako zahtevani doprinosi ne budu raspoloživi entitetu kada se plate.
4 Ovo Tumačenje važi za sve definisane otpremnine i druga dugoročna definisana primanja zaposlenih.
5 Za potrebe ovog Tumačenja, zahtevi za minimalnim finansiranjem su bilo koji zahtevi za finansiranjem primanja po prestanku zaposlenja ili drugi dugoročni definisani plan primanja.
6 Pitanja obuhvaćena ovim Tumačenjem su:
(a) kada refundiranje sredstava ili smanjenja budućih doprinosa treba smatrati dostupnim za u skladu sa paragrafom 58 IAS 19;
(b) kako zahtev za minimalnim finansiranjem može uticati na dostupnost smanjenja budućih doprinosa;
(c) kada zahtev za minimalnim finansiranjem može uzrokovati nastanak obaveze.
Dostupnost refundiranja ili smanjenja budućih doprinosa
7 Entitet određuje dostupnost refundiranja ili smanjenja budućih doprinosa u skladu sa uslovima plana i svim zakonskim zahtevima u sistemu plana.
8 Ekonomska korist, u formi refundiranja sredstava ili smanjenja budućih doprinosa je dostupna ako entitet može da je realizuje u nekom trenutku tokom trajanja plana ili kada se obaveze plana izmire. Konkretno, takva ekonomska korist kože biti dostupna čak i ako se ne može smesta realizovati na kraju izveštajnog perioda.
9 Dostupna ekonomska korist ne zavisi od toga kako entitet namerava da koristi višak. Entitet određuje maksimalni iznos ekonomske koristi koji je dostupan po osnovu refundiranja sredstava, smanjenja budućih doprinosa ili kombinacijom oba. Entitet ne priznaje ekonomske koristi od kombinacije refundiranja i smanjenja budućih doprinosa na osnovu pretpostavki koje se međusobno isključuju.
10 U skladu sa IAS 1, entitet obelodanjuje informacije o ključnim izvorima neizvesnosti procene na kraju izveštajnog perioda kod kojih postoji značajan rizik da će se izazvati materijalno značajno korigovanje knjigovodstvene vrednosti neto imovine ili obaveze priznate u izveštaju o finansijskoj poziciji. To može uključivati obelodanjivanje svih ograničenja sadašnje mogućnosti realizacije viška ili obelodanjivanje po osnovu korišćenom za određivanje iznosa dostupne ekonomske koristi.
Dostupna ekonomska korist u vidu refundiranja
Pravo na refundiranje
11 Refundiranje je dostupno entitetu samo ako entitet ima bezuslovno pravo na refundiranje:
(a) tokom trajanja plana, ne pretpostavljajući da se obaveze plana moraju izmiriti u cilju dobijanja refundiranih sredstava (na primer, u nekim pravnim sistemima, entitet može imati pravo na refundiranje tokom trajanja plana, bez obzira da li su obaveze plana izmirene); ili
(b) pretpostavljajući postepeno izmirenje obaveza plana tokom vremena dok svi članovi ne odustanu od plana; ili
(c) pretpostavljajući puno izmirenje obaveza plana u jednom događaju (odnosno kao završavanje plana).
Bezuslovno pravo na refundiranje može postojati bez obzira na nivo finansiranja u okviru plana na kraju izveštajnog perioda.
12 Ako pravo entiteta na refundiranje viška zavisi od pojavljivanja ili nepojavljivanja jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu potpuno pod njegovom kontrolom, entitet nema bezuslovno pravo i ne priznaje sredstvo.
Odmeravanje ekonomske koristi
13 Entitet odmerava ekonomsku korist dostupnu u formi refundiranja kao iznos viška na kraju izveštajnog perioda (što je fer vrednost sredstava plana umanjena za sadašnju vrednost definisane obaveze primanja) koji entitet ima pravo da primi kao refundiranje, umanjeno za povezane troškove. Na primer, ako bi refundiranje podlegalo nekom porezu, izuzev poreza na dobitak, entitet odmerava iznos refundiranja bez poreza.
14 Odmeravajući iznos refundiranja dostupan kada se plan završi (paragraf 11(c)), entitet uključuje troškove u plan izmirenja obaveza plana i vršenja refundiranja. Na primer, entitet odbija naknade stručnjaka, ako se one isplaćuju iz plana, a ne isplaćuje ih entiteti, i troškove premija osiguranja koje se mogu zahtevati u cilju obezbeđivanja garancije prilikom završetka.
15 Ako se iznos refundiranja utvrdi kao pun iznos ili udeo viška, a ne kao fiksni iznos, entitet ne vrši korigovanje za vremensku vrednost novca, čak i ako se refundiranje može realizovati samo na neki budući datum.
Dostupna ekonomska korist u vidu smanjenja doprinosa
16 Ako ne postoji zahtev za minimalnim finansiranjem, entitet određuje ekonomsku korist dostupnu kao smanjenje budućih doprinosa kao niži od sledeća dva iznosa:
(a) višak u planu; i
(b) sadašnja vrednost budućeg troška usluga za entitet, odnosno, bez bilo kog dela budućeg troška koji će snositi zaposleni, za svaku godinu tokom kraćeg perioda od sledeća dva: očekivanog trajanja plana i očekivanog veka entiteta.
17 Entitet određuje buduće troškove usluga korišćenjem pretpostavki koje su u skladu sa pretpostavkama korišćenim za određivanje definisane obaveze primanja i sa situacijom koja postoji na kraju izveštajnog perioda kao što je utvrđeno u IAS 19. Dakle, entitet ne preuzima promenu primanja koja treba obezbediti iz plana u budućnosti osim ako se na kraju izveštanog perioda nije dokazano obavezao da će smanjiti broj zaposlenih obuhvaćenih planom. U drugom slučaju, pretpostavka o budućoj radnoj snazi uključuje smanjenje. Entitet određuje sadašnju vrednost budućeg troška usluga korišćenjem iste diskontne stope koja se koristi za izračunavanje definisane obaveze primanja na kraju izveštajnog perioda.
Efekat zahteva za minimalnim finansiranjem na ekonomsku korist dostupnu u vidu smanjenja budućih doprinosa
18 Entitet analizira svaki zahtev za minimalnim finansiranjem na dati datum u doprinosima koji treba da obuhvate (a) svaki postojeći manjak prošlih usluga na osnovi minimalnog finansiranja i (b) buduće akumuliranje primanja.
19 Doprinosi za obuhvatanje svakog postojećeg manjka usluga koje su već primljene po osnovu minimalnog finansiranja ne utiču na buduće doprinose za buduće usluge. Oni mogu uzrokovati nastanak obaveze u skladu sa paragrafima 23-26.
20 Ako postoji zahtev za minimalnim finansiranjem za doprinose vezane za buduće akumuliranje primanja, entitet određuje ekonomsku korist raspoloživu u vidu smanjenja budućih doprinosa kao sadašnju vrednost:
(a) procenjenog troška budućih usluga u svakoj godini u skladu sa paragrafima 16 i 17 umanjenog za;
(b) procenjeni minimalni iznos doprinosa zahtevanih u pogledu budućeg akumuliranja primanja u toj godini.
21 Entitet izračunava buduće minimalne doprinose koji se zahtevaju u pogledu budućeg akumuliranja primanja uzimajući u obzir efekat svakog postojećeg viška po osnovu zahteva za minimalnim finansiranjem. Entitet koristi pretpostavke koje se zahtevaju zahtevom za minimalnim finansiranjem, a za sve faktore koji nisu precizirani zahtevom za minimalnim finansiranjem, pretpostavke u skladu sa pretpostavkama korišćenim za određivanje definisane obaveze primanja i sa situacijom koja postoji na kraju izveštajnog perioda kao što je utvrđeno u IAS 19. Izračunavanje uključuje sve promene očekivane kao rezultat entiteta koji plaća dospele minimalne doprinose. Međutim, izračunavanje ne uključuje efekat očekivanih promena uslova zahteva za minimalnim finansiranjem koje nisu donesene ili ugovorno dogovorene na kraju izveštajnog perioda.
22 Ako je budući minimalni doprinos zahtevan u pogledu budućeg akumuliranja primanja veći od budućih troškova usluga prema IAS 19 u bilo kojoj datoj godini, sadašnja vrednost tog viška smanjuje iznos sredstva dostupnog kao smanjenje budućih doprinosa na kraju izveštajnog perioda. Međutim, iznos sredstva dostupnog kao smanjenje budućih doprinosa nikako ne može biti manji od nule.
Kada zahtev za minimalnim finansiranjem može uzrokovati nastanak obaveze
23 Ako entitet ima obavezu da prema zahtevu za minimalnim finansiranjem plaća doprinose kako bi pokrio postojeći manjak po osnovu minimalnog finansiranja u pogledu već primljenih usluga, entitet određuje da li će doprinosi koji se duguju biti dostupni kao refundiranje ili smanjenje budućih doprinosa nakon što se uplate u plan.
24 U meri u kojoj doprinosi koji se duguju neće biti dostupni nakon što se uplate u plan, entitet priznaje obavezu kada se obaveza pojavi. Obaveza smanjuje definisano sredstvo primanja ili povećava definisanu obavezu primanja tako da se ne očekuje nikakav dobitak niti gubitak kao rezultat primene paragrafa 58 IAS 19 kada se doprinosi plate.
25 Entitet primenjuje paragraf 58A IAS 19 pre utvrđivanja obaveze u skladu sa paragrafom 24.
26 Obaveza vezana za zahtev za minimalnim finansiranjem i svako naknadno ponovno odmeravanje te obaveze se priznaju smesta u skladu sa usvojenom politikom entiteta za priznavanjem efekta ograničenja u paragrafu 58 u IAS 19 na odmeravanje definisanog sredstva primanja. Konkretno:
(a) entitet koji priznaje efekat ograničenja iz paragrafa 58 u dobitku ili gubitku, u skladu sa paragrafom 61(g) IAS 19, smesta priznaje korigovanje u dobitku ili gubitku;
(b) entitet koji priznaje efekat ograničenja iz paragrafa 58 u ukupnom ostalom rezultatu, u skladu sa paragrafom 93C IAS 19, istovremeno priznaje korigovanje u ukupnom ostalom rezultatu.
27 Entitet primenjuje ovo Tumačenje za godišnje periode koji počinju 1. januara 2008. ili kasnije. Dozvoljena je i ranija primena.
27A Objavljivanjem IAS1 (revidiran 2007.) izmenjena je terminologija koja se koristi u svim IFRS. Pored toga izmenjen je i paragraf 26. Entitet primenjuje te izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. Ako entitet primenjuje IAS 1 (revidiran 2007.) za neki raniji period, izmene se primenjuju za taj raniji period.
28 Entitet primenjuje ovo Tumačenje od početka prvog perioda prezentovanog u prvim finansijskim izveštajima na koji se Tumačenje primenjuje. Entitet priznaje svako početno korigovanje koje se javlja usled primene ovog Tumačenja u neraspoređenoj dobiti na početku tog perioda.