MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA - MSFI 7Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja("Sl. glasnik RS", br. 77/2010) |
1 Cilj ovog IFRS je da zahteva od entiteta da u svojim finansijskim izveštajima obezbede obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicima da procene:
(a) Značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse entiteta; i
(b) Prirodu i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen tokom perioda i na kraju izveštajnog perioda, kao i to kako entitet upravlja tim rizicima.
2 Principi u ovom IFRS dopunjuju principe za priznavanje, odmeravanje i prezentaciju finansijskih sredstava i finansijskih obaveza u IAS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija i IAS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje.
3 Ovaj IFRS treba da primenjuju svi entiteti na sve vrste finansijskih instrumenata, osim na:
(a) Ona učešća u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima koja se obračunavaju u skladu sa IAS 27 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji, IAS 28 Ulaganja u pridružene entitete ili IAS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima. Međutim, u nekim slučajevima, IAS 27, IAS 28 ili IAS 31 dozvoljavaju entitetu da obračunava učešće u zavisnom entitetu, pridruženom entitetu ili zajedničkom ulaganju korišćenjem IAS 39; u tim slučajevima, entiteti treba da primenjuju zahteve u pogledu obelodanjivanja iz ovog IFRS. Enti teti takođe treba da primenjuju ovaj IFRS na sve derivate poveza ne sa učešćima u zavisnim entitetima, pridruženim entitetima ili zajedničkim poduhvatima, osim ako ti derivati ne zadovoljavaju definiciju instrumenta kapitala iz IAS 32;
(b) Prava i obaveze poslodavaca koje potiču od planova o primanjima zaposlenih, na koje se primenjuje IAS 19 Primanja zaposlenih;
(c) (izbrisan)
(d) Ugovore o osiguranju kako su definisani u IFRS 4 Ugovori o osiguranju. Međutim, ovaj IFRS se primenjuje na derivate koji su ugrađeni u ugovore o osiguranju ako IAS 39 zahteva da ih entitet odvojeno obračunava. Šta više, emitent treba da primenjuje ovaj IFRS na ugovore o finansijskoj garanciji ako primenjuje IAS 39 prilikom priznavanja i odmeravanja ugovora, ali treba da primenjuje IFRS 4 ako izabere, u skladu sa paragrafom 4 (d) IFRS 4, da primenjuje IFRS 4 prilikom njihovog priznavanja i odmeravanja;
(e) Finansijske instrumente, ugovore i obaveze po osnovu transakcija plaćanja koje se zasnivaju na akcijama na koje se primenjuje IFRS 2 Plaćanje akcijama, s tim što se ovaj IFRS primenjuje na ugovore pod delokrugom paragrafa 5-7 IAS 39;
(f) instrumente za koje se zahteva da se klasifikuju kao kapitalni instrumenti u skladu sa paragrafima 16A i 16B ili 16C i 16D standarda IAS 32.
4 Ovaj IFRS se primenjuje na priznate i nepriznate finansijske instrumente. Priznati finansijski instrumenti obuhvataju finansijska sredstva i finansijske obaveze koji su pod delo krugom IAS 39. Nepriznati finansijski instrumenti obuhvataju neke finansijske instrumente koji su, mada van delokruga IAS 39, pod delokrugom ovog IFRS (kao što su neke saglasnosti poverioca da odobri kredit po navedenoj stopi tokom određenog perioda).
5 Ovaj IFRS se primenjuje na ugovore za kupovinu ili proda ju nefinansijskih stavki koje su pod delokrugom IAS 39 (videti paragrafe 5-7 IAS 39).
Grupe finansijskih instrumenata i stepen obelodanjivanja
6 Kada ovaj IFRS zahteva obelodanjivanja prema klasi finansijskog instrumenta, entitet grupiše finansijske instrumente u grupe koje odgovaraju prirodi informacija koje se obelodanjuju i uzimajući u obzir karakteristike tih finansijskih instrumenata. Entitet treba da obezbedi dovoljno informacija da bi omogućio usaglašavanje pojedinačnih stavki prezentovanih u izveštaju o finansijskoj poziciji.
Značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse
7 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima finansijskih izveštaja da procene značaj finansijskih instrumenata za njihovu finansijsku poziciju i performanse.
Izveštaj o finansijskoj poziciji
Kategorije finansijskih sredstava i finansijskih obaveza
8 Knjigovodstvene vrednosti svake od sledećih kategorija, koje su definisane u IAS 39, se obelodanjuju ili kao pozicija u izveštaju o finansijskoj poziciji ili u napomenama:
(a) Finansijska sredstva koja se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, pokazujući posebno (i) ona označena kao takva odmah posle početnog priznavanja i (ii) ona koja su klasifikovana kao one koja se drže radi trgovanja u skladu sa IAS 39;
(b) Investicije koje se drže do dospeća;
(c) Krediti i potraživanja;
(d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju;
(e) Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazujući posebno (i) one koje su označene kao takve odmah posle početnog priznavanja i (ii) one koje su klasifikovane kao one koja se drže radi trgovanja u skladu sa IAS 39;
(f) Finansijske obaveze koje se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti.
Finansijska sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha
9 Ako je entitet označio kredit ili potraživanje (ili grupu kredita ili potraživanja) kao one po fer vrednosti kroz bilans uspeha, on obelodanjuje:
(a) Maksimalnu izloženost kreditnom riziku (videti paragraf 36(a)) kredita ili potraživanja (ili grupe kredita ili potraživanja) na kraju izveštajnog perioda;
(b) Iznos za koji svaki odgovarajući kreditni derivat ili sličan instrument ublažava maksimalnu izloženost kreditnom riziku;
(c) Iznos promene, tokom perioda i ukupno, fer vrednosti kredita ili potraživanja (ili grupe kredita ili potraživanja) koja se može pripisati promenama kreditnog rizika finansijskog sredstva utvrđen kao:
(i) Iznos promene fer vrednosti koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koje daju povoda za tržišni rizik; ili
(ii) Koristeći alternativni metod za koji entitet veruje da vernije predstavlja iznos promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama kreditnog rizika po osnovu sredstva;
Promene tržišnih uslova koje izazivaju tržišni rizik obuhvataju promene referentne kamatne stope, cene robe, deviznog kursa ili indeksa cena ili stopa.
(d) iznos promene fer vrednosti odgovarajućeg kreditnog derivata ili sličnog instrumenta koja se dogodila tokom perioda i uopšte od kada je naznačen kredit ili potraživanje;
10 Ako je entitet označio da finansijsku obavezu evidentira po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 9 IAS 39, on obelodanjuje:
(a) Iznos promene, tokom perioda i ukupno, fer vrednosti finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika te obaveze određen kao:
(i) Iznos promene fer vrednosti koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koji su doveli do tržišnog rizika (videti Prilog B, paragraf B4); ili
(ii) Korišćenjem alternativnog metoda za koji entitet veruje da vernije predstavlja iznos promene fer vrednosti koja se može pripisati promenama kreditnog rizika po osnovu obaveze.
Promene tržišnih uslova koje izazivaju tržišni rizik obuhvataju promene referentne kamatne stope, cene finansijskog instrumenta drugog entiteta, cene robe, deviznog kursa ili indekse cena ili stopa. Za ugovore koji imaju obeležje koje ih vezuje za jedinicu, promene tržišnih uslova obuhvataju promene u učinku internog ili eksternog investicionog fonda u vezi sa njima.
(b) Razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijske obaveze i iznosa koji bi entitet prema ugovoru morao da plati prilikom dospeća imaocu obaveze;
11 Entitet obelodanjuje:
(a) Metode korišćene za usaglašavanje sa zahtevima iz paragrafa 9(c) i 10(a);
(b) Ako entitet smatra da obelodanjivanje koje je dao radi usaglašavanja sa zahtevima iz paragrafa 9(c) ili 10(a) ne pred stavljaju verno promenu fer vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koja se može pripisati promenama kreditnog rizika, razloge za takav zaključak i faktore koje smatra relevantnim.
12 Ako je entitet reklasifikovao finansijsko sredstvo (u skladu sa paragrafima 51-54 IAS 39) kao ono koje je odmereno:
(a) Prema nabavnoj ceni ili amortizovanoj vrednosti, a ne po fer vrednosti; ili
(b) Prema fer vrednosti, a ne po nabavnoj ceni ili amortizovanoj vrednosti, on obelodanjuje iznos reklasifikovan u i van svake kategorije i razloga za tu reklasifikaciju.
12A Ako je entitet reklasifikovao finansijsko sredstvo van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u skladu sa paragrafom 50B ili 50D IAS 39 ili van kategorije raspoloživo za prodaju u skladu sa paragrafom 50E IAS 39, treba da obelodani:
(a) iznos reklasifikovan u i van svake kategorije;
(b) za svaki izveštajni period do prestanka priznavanja, knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti svih finansijskih sredstava reklasifikovanih u tekućem i prethodnim izveštajnim periodima;
(c) ako je finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50B, retku situaciju, kao i činjenice i okolnosti koja ukazuju da je situacija retka;
(d) za izveštajni period kada je finansijsko sredstvo reklasifikovano, dobitak ili gubitak fer vrednosti finansijskog sredstva priznatog u bilansu uspeha ili ukupnom ostalom rezultatu u tom izveštajnom periodu i u prethodnom izveštajnom periodu;
(e) za svaki izveštajni period posle reklasifikacije (uključujući i izveštajni period u kom je finansijsko sredstvo reklasifikovano) do prestanka priznavanja finansijskog sredstva, dobitak ili gubitak fer vrednosti koji bi bio priznat u bilansu uspeha ili ukupnom ostalom rezultatu da finansijsko sredstvo nije reklasifikovano, kao i dobitak, gubitak, prihode i rashode priznate u bilansu uspeha; i
(f) efektivnu kamatnu stopu i procenjene iznose tokova gotovine koje entitet očekuje da naplati, na datum reklasifikacije finansijskog sredstva.
13 Entitet može da izvrši transfer finansijskih sredstava na takav način da se deo ili sva finansijska sredstva ne kvalifikuju za prestanak priznavanja (videti paragrafe 15-37 IAS 39). Entitet obelodanjuje za svaku grupu takvih finansijskih sredstava:
(a) Prirodu tih sredstava;
(b) Prirodu rizika i nagrada vlasništva kojima entitet ostaje izložen;
(c) Kada entitet nastavlja da priznaje sva sredstva, knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza koje su u vezi sa njima; i
(d) Kada entitet nastavlja da priznaje sredstva do nivoa njihovog kontinuiranog angažovanja, ukupnu knjigovodstvenu vrednost prvobitnih sredstava, iznos sredstava koje entitet nastavlja da priznaje i knjigovodstvenu vrednost obaveza koje su u vezi sa njima.
14 Entitet obelodanjuje:
(a) Knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava koje jemči kao kolateral za obaveze ili potencijalne obaveze, uključujući i iznose koje je reklasifikovao u skladu sa paragrafom 37(a) IAS 39; i
(b) Uslove koji se odnose na to jemstvo.
15 Kada entitet drži kolateral (po osnovu finansijskih ili nefinansijskih sredstava) i kada mu je dozvoljeno da ga proda ili ponovo založi kolateral kao jemstvo kada nema neizvršenja obaveze od strane vlasnika kolaterala, on obelodanjuje:
(a) Fer vrednost kolaterala koji drži;
(b) Fer vrednost svih takvih kolaterala koji su prodati ili ponovo dati kao jemstvo, kao i to da li entitet ima obavezu da ih vrati; i
(c) Uslove koji se odnose na korišćenje kolaterala.
Račun rezervisanja za gubitke povezane sa kreditima
16 Kada je finansijskim sredstvima umanjena vrednost kreditnim gubicima i kada entitet knjiži to umanjenje vrednosti na posebnom računu (na primer, račun rezervisanja koji se koristi za evidentiranje pojedinačnih umanjenja ili sličan račun koji se koristi za evidentiranje ukupnih umanjenja sredstava) umesto direktnog smanjenja knjigovodstvene vrednosti sredstva, on obelodanjuje usklađivanje promena na tom računu tokom perioda za svaku grupu finansijskih sredstava.
Složeni finansijski instrumenti sa višestrukim ugrađenim derivatima
17 Ako je entitet emitovao instrument koji sadrži i komponentu obaveze i komponentu kapitala (videti paragraf 28 IAS 32) i ako taj instrument ima višestruke ugrađene derivate čije su vrednosti međusobno zavisne (kao što je otkupivi konvertibilni dužnički instrument), on obelodanjuje postojanje tih obeležja.
Neispunjenje i kršenje obaveza
18 Za obaveze po osnovu kredita koje se priznaju na kraju izveštajnog perioda, entitet obelodanjuje:
(a) Detalje svih neispunjenja obaveza tokom perioda po osnovu glavnice, kamate, otplatnog fonda, ili uslova obaveza koje se evidentiraju po osnovu kredita;
(b) Knjigovodstvenu vrednost obaveza koje se evidentiraju po osnovu kredita koje nisu izvršene na kraju izveštajnog perioda; i
(c) Da li je neispunjena obaveza ispunjena, ili da li su ponovo dogovoreni uslovi otplate kredita, pre nego što je odobreno izdavanje finansijskih izveštaja.
19 Ako je, tokom perioda, bilo kršenja uslova ugovora o kreditu osim onih opisanih u paragrafu 18, entitet obelodanjuje iste informacije kao i one koje se zahtevaju u paragrafu 18 ako su ta kršenje dozvolila davaocu kredita da zahteva ubrzanu otplatu (osim ako su kršenja otklonjena, ili su ponovo dogovoreni uslovi otplate kredita, na dan ili pre kraja izveštajnog perioda).
Stavke prihoda, rashoda, dobitaka ili gubitaka
20 Entitet obelodanjuje sledeće stavke prihoda, rashoda, dobitaka ili gubitaka bilo kao stavke u izveštaju o ukupnom rezultatu bilo u napomenama:
(a) Neto dobitke ili neto gubitke po osnovu:
(i) Finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazujući odvojeno one neto dobitke ili neto gubitke od finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza označenih kao takvih posle početnog priznavanje, kao i one neto dobitke ili neto gubitke od finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje su klasifikovane kao one koje se drže radi trgovanja u skladu sa IAS 39;
(ii) Finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, prikazujući odvojeno iznos dobitka ili gubitka koji se priznaje izveštaju o ukupnom rezultatu tokom perioda i iznos reklasifikovan iz kapitala i priznat u prihod ili rashod za taj period;
(iii) Investicija koje se drže do dospeća;
(iv) Datih kredita i potraživanja; i
(v) Finansijskih obaveza odmerenih prema amortizovanoj vrednosti.
(b) Ukupni prihod od kamate i ukupne troškove od kamate (izračunate korišćenjem metoda efektivne kamate) za finansijska sredstva ili finansijske obaveze koje se ne evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha;
(c) Prihode i troškove od naknada (osim iznosa obuhvaćenih u obračunu efektivne kamatne stope) koji potiču od:
(i) Finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se ne evidentiraju po fer vrednosti kroz bilans uspeha; i
(ii) Povereništava i drugih fiducijarnih aktivnosti koje imaju za rezultat držanje ili investiranje sredstava u ime pojedinaca, povereništava, penzionih planova i drugih institucija.
(d) Prihod od kamate na finansijska sredstva kojima je umanjena vrednost obračunata u skladu sa paragrafom AG93 IAS 39; i
(e) Iznos svakog gubitka po osnovu umanjenja vrednosti za svaku grupu finansijskih sredstava.
21 U skladu sa paragrafom 117 IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja (revidiranom 2007. godine), u okviru pregleda značajnih računovodstvenih politika, entitet obelodanjuje, osnovu (ili osnove) za odmeravanje korišćenu prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja i ostale računovodstvene politike koje su relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja.
22 Entitet obelodanjuje zasebno sledeće za svaku vrstu hedžinga opisanu u IAS 39 (to jest, hedžing fer vrednosti, hedžing tokova gotovine i hedžing neto investicija u inostrana poslovanja):
(a) Opis svake vrste hedžinga;
(b) Opis finansijskih instrumenata označenih kao hedžing instrumenata i njihove fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda; i
(c) Prirodu rizika na koji se hedžing odnosi.
23 Za hedžinge tokova gotovine, entitet obelodanjuje:
(a) Periode kada se očekuje da nastanu tokovi gotovine i kada se očekuje da oni utiču na dobitak ili gubitak;
(b) Opis svake predviđene transakcije za koju je ranije korišćeno hedžing računovodstvo, ali za koju se ne očekuje da će se više dešavati;
(c) Iznos koji je priznat u ukupni ostali rezultat tokom tog perioda;
(d) Iznos koji je reklasifikovan iz kapitala u dobitak ili gubitak za taj period, prikazujući iznos uključen u svaku pojedinačnu stavku u izveštaju o ukupnom rezultatu; i
(e) Iznos koji je uklonjen iz kapitala tokom perioda i uključen u početnu nabavnu vrednost ili drugu knjigovodstvenu vrednost nefinansijskog sredstva ili nefinansijske obaveze čije je sticanje ili nastanak bila veoma verovatna predviđena transakcija zaštićena hedžingom.
24 Entitet obelodanjuje zasebno:
(a) U hedžingu fer vrednosti, dobitke ili gubitke:
(i) Od instrumenta hedžinga; i
(ii) Od stavke hedžinga koja se može pripisati riziku koji je zaštićen hedžingom.
(b) Neefektivnost priznatu u dobitku ili gubitku koja se javlja od hedžinga fer vrednosti; i
(c) Neefektivnost koja se priznaje u dobitku ili gubitku koja se javlja od hedžinga neto investicija u inostrana poslovanja.
25 Osim kako je izneto u paragrafu 29, za svaku grupu finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (videti paragraf 6), entitet obelodanjuje fer vrednost te grupe sredstava i obaveza na način koji omogućava poređenje sa knjigovodstvenom vrednošću.
26 Prilikom obelodanjivanja fer vrednosti, entitet grupiše finansijska sredstva i finansijske obaveze u grupe, ali treba da ih prebija samo u meri u kojoj su njihove knjigovodstvene vrednosti prebijene u izveštaju o finansijskoj poziciji.
27 Entitet obelodanjuje:
(a) Metode i, kada se koristi tehnika procene, pretpostavke koje se primenjuju u određivanju fer vrednosti za svaku grupu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Na primer, ako je to primenljivo, entitet obelodanjuje informacije o pretpostavkama koje se odnose na stope otplate, stope procenjenih kreditnih gubitaka, kao i kamatne stope ili diskontne stope;
(b) Da li se fer vrednosti određuju, u celini ili delimično, direktno na osnovu objavljenih kotacija cena na aktivnom tržištu ili se procenjuju korišćenjem tehnike procene (videti paragrafe AG71-AG79 IAS 39);
(c) Da li se fer vrednosti priznate ili obelodanjene u finansijskim izveštajima određuju u celini ili delimično korišćenjem tehnike procene na osnovu pretpostavki koje nisu potkrepljene cenama aktuelnih tržišnih transakcija sa istim instrumentom (to jest bez modifikacija ili prepakivanja) koje se mogu posmatrati i koje se ne zasnivaju na dostupnim tržišnim podacima. Za fer vrednosti koje se priznaju u finansijskim izveštajima, ako bi promena jedne ili više tih pretpostavki na razumno moguće alternativne pretpostavke značajno promenila fer vrednost, entitet navodi ovu činjenicu i obelodanjuje efekat tih promena. U svrhu ovoga, značaj se ocenjuje u pogledu dobitka ili gubitka, i ukupnih sredstava ili ukupnih obaveza, ili, kada se promene fer vrednosti priznaju u ukupnom ostalom rezultatu, ukupnog kapitala;
(d) Ako se primenjuje (c), ukupni iznos promena u fer vrednosti procenjen korišćenjem takve tehnike procene koji je priznat u dobitke ili gubitke tokom tog perioda.
28 Ako tržište za finansijske instrumente nije aktivno, entitet ustanovljava fer vrednost korišćenjem tehnike procene (videti paragrafe AG74-AG79 IAS 39). Ipak, najbolji dokaz fer vrednosti prilikom početnog priznavanja je vrednost transakcije (to jest, fer vrednost date ili primljene naknade), osim ako nisu zadovoljeni uslovi opisani u paragrafu AG76 IAS 39. Iz ovog proizilazi da može postojati razlika između fer vrednosti prilikom početnog priznavanja i iznosa koji bi se odredio na taj datum korišćenjem tehnike procene. Ako postoji takva razlika, entitet obelodanjuje, prema klasi finansijskog instrumenta:
(a) Svoju računovodstvenu politiku za priznavanje te razlike u dobitke ili gubitke da bi se odrazila promena u faktorima (uključujući i vremenski) koje bi učesnici na tržištu razmatrali prilikom određivanja cene (videti paragraf AG76A IAS 39); i
(b) Ukupnu razliku koja tek treba da se prizna u dobitke ili gubitke na početku i na kraju perioda i usklađivanje promena u bilansu ove razlike.
29 Obelodanjivanja fer vrednosti se ne zahtevaju:
(a) Kada je knjigovodstvena vrednost razumna aproksimacija fer vrednosti, na primer, za finansijske instrumente kao što su kratkoročna potraživanja od kupaca i obaveze prema dobavljačima;
(b) Za investicije u instrumente kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu, ili derivate povezane sa takvim instrumentima kapitala, koji se odmeravaju po nabavnoj vrednosti u skladu sa IAS 39 zato što njihova fer vrednost ne može pouzdano da se odmeri; ili
(c) Za ugovor koji sadrži obeležje diskrecionog učešća (kao što je opisano u IFRS 4) ako se fer vrednost tog obeležja ne može pouzdano odmeriti.
30 U slučajevima opisanim u paragrafu 29(b) i (c), entitet obelodanjuje informacije koje pomažu korisnicima finansijskih izveštaja da naprave sopstvene procene o obimu mogućih razlika između knjigovodstvene vrednosti tih finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza i njihovih fer vrednosti, uključujući:
(a) Činjenicu da informacija o fer vrednosti nije obelodanjena za ove instrumente zato što se njihova fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;
(b) Opis finansijskih instrumenata, njihovu knjigovodstvenu vrednost i objašnjenje zašto se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti;
(c) Informacije o tržištu za te instrumente;
(d) Informacije o tome da li i kako entitet namerava da otuđi finansijske instrumente; i
(e) Ako se finansijski instrumenti čija se fer vrednost nije mogla prethodno pouzdano odmeriti ne priznaju, tu činjenicu, njihovu knjigovodstvenu vrednost u vreme prestanka priznavanja i iznos dobitka ili gubitka koji je priznat.
Priroda i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata
31 Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicima njegovih finansijskih izveštaja da procene prirodu i stepen rizika koji potiču od finansijskih instrumenata kojima je entitet izložen na kraju izveštajnog perioda.
32 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u paragrafima 33-42 se fokusiraju na rizike koji potiču od finansijskih instrumenata i na to kako se njima upravlja. Ovi rizici obično obuhvataju, ali nisu ograničeni na, kreditni rizik, rizik likvidnosti i tržišni rizik.
33 Za svaku vrstu rizika koji potiče od finansijskih instrumenata, entitet obelodanjuje:
(a) Izloženost riziku i kako on nastaje;
(b) Svoje ciljeve, politike i procese za upravljanje rizikom i metode korišćene za odmeravanje tog rizika; i
(c) Sve promene u (a) i (b) iz prethodnog perioda.
34 Za svaku vrstu rizika koji potiče od finansijskih instrumenata, entitet obelodanjuje:
(a) Kratki pregled kvantitativnih podataka o izloženosti riziku na kraju izveštajnog perioda. Ovo obelodanjivanje se zasniva na informacijama koje su date interno ključnom rukovodstvu entiteta (kako je definisano u IAS 24 Obelodanjivanja povezanih strana), na primer upravnom odboru entiteta ili generalnom direktoru;
(b) Obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 36-42, u meri u kojoj ona nisu data pod (a), osim ako je rizik materijalno značajan (videti paragrafe 29-31 IAS 1 koji se odnose na razmatranje materijalnog značaja);
(c) Koncentracije rizika koje nisu očigledne iz (a) i (b).
35 Ako kvantitativni podaci obelodanjeni na kraju izveštajnog perioda ne predstavljaju verno izloženost entiteta riziku tokom perioda, entitet pruža više informacija koje su reprezentativne.
36 Entitet obelodanjuje prema vrsti finansijskog instrumenta:
(a) Iznos koji najbolje predstavlja njegovu maksimalnu izloženost kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda bez uzimanja u obzir bilo kog kolaterala koji se poseduje ili drugog povećanja kreditnog boniteta (na primer, sporazumi o netingu koji se ne kvalifikuju za prebijanje u skladu sa IAS 32);
(b) Imajući u vidu iznos obelodanjen pod (a), opis kolaterala koji se poseduje kao obezbeđenje i drugih povećanja kreditnog boniteta;
(c) Informacije o kreditnom kvalitetu finansijskih sredstava kojima niti je prekoračen rok dospeća niti im je umanjena vrednost; i
(d) Knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava kojima bi inače bio prekoračen rok dospeća ili bi im bila umanjena vrednost, a čiji su uslovi ponovo dogovoreni.
Finansijska sredstva kojima je ili prekoračen rok dospeća ili im je umanjena vrednost
37 Entitet obelodanjuje prema klasi finansijskog sredstva:
(a) Analizu starosti finansijskih sredstava kojima je prekoračen rok dospeća na kraju izveštajnog perioda, ali kojima nije umanjena vrednost;
(b) Analizu finansijskih sredstava za koja je pojedinačno utvrđeno da im je umanjena vrednost na kraju izveštajnog perioda, uključujući i faktore koje je entitet razmatrao prilikom određivanja da je njima umanjena vrednost; i
(c) Za iznose obelodanjene pod (a) i (b), opis kolaterala koju entitet drži kao obezbeđenje i drugih povećanja kreditnog boniteta i, osim ako je neprimenljivo, procenu njihove fer vrednosti.
Kolateral i druga pribavljena povećanja kreditnog boniteta
38 Kada entitet pribavi finansijska ili nefinansijska sredstva tokom perioda uzimajući kolateral koji drži kao obezbeđenje ili kupovinom drugih povećanja kreditnog boniteta (na primer, garancije), a takva sredstva zadovoljavaju kriterijume priznavanja iz drugih standarda, entitet obelodanjuje:
(a) Prirodu i knjigovdstvenu vrednost pribavljenih sredstava; i
(b) Kada se sredstva ne mogu odmah konvertovati u gotovinu, svoje politike za otuđenje takvih sredstava ili za njihovo korišćenje u svojim poslovanjima.
39 Entitet obelodanjuje:
(a) Analizu dospeća za finansijske obaveze koja prikazuje preostala ugovorna dospeća; i
(b) Opis kako upravlja rizikom likvidnosti svojstvenim za (a).
Analiza osetljivosti
40 Osim ako entitet nije usklađen sa paragrafom 41, on obelodanjuje:
(a) Analizu osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika kome je entitet izložen na kraju izveštajnog perioda, prikazujući kako bi na dobitke ili gubitke uticale promene relevantne varijable rizika koje su moguće na taj datum;
(b) Metode i pretpostavke korišćene prilikom pripreme analize osetljivosti; i
(c) Promene iz prethodnog perioda u korišćenim metodima i pretpostavkama, kao i razloge takvih promena.
41 Ako entitet priprema analizu osetljivosti, kao što je određivanje maksimalnog potencijalnog rizika, koja odražava međusobnu zavisnost između promenljivih rizika (na primer, kamatnih stopa i deviznih kurseva) i ako je koristi za upravljanje finansijskim rizicima, on može da koristi tu analizu osetljivosti umesto analize navedene u paragrafu 40. Entitet takođe obelodanjuje:
(a) Objašnjenje metoda korišćenog u pripremi takve analize osetljivosti, kao i glavne parametre i pretpostavke koje leže u osnovi obezbeđenih podataka; i
(b) Objašnjenje cilja korišćenog metoda i ograničenja koja mogu imati za rezultat da informacije ne odražavaju u potpunosti fer vrednost sredstava i obaveza o kojima je reč.
Druga obelodanjivanja tržišnog rizika
42 Kada analize osetljivosti obelodanjene u skladu sa paragrafom 40 ili 41 ne predstavljaju verno rizik svojstven finansijskom instrumentu (na primer, zato što izloženost na kraju godine ne odražava izloženost tokom godine), entitet obelodanjuje tu činjenicu i razlog zbog kog smatra da analize osetljivosti nisu reprezentativne.
Datum stupanja na snagu i prelazni period
43 Entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju 1. januara 2007. godine ili kasnije. Podstiče se i ranija primena. Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za raniji period, obelodanjuje tu činjenicu.
44 Ako entitet primenjuje ovaj IFRS za godišnje periode koji počinju pre 1. januara 2006. godine, on ne mora da prezentuje uporedne informacije za obelodanjivanja koja zahtevaju paragrafi 31-42 o prirodi i stepenu rizika koji potiču od finansijskih instrumenata.
44A U IAS 1 (revidiranom 2007. godine) je izmenjena terminologija koja se koristi u svim IFRS. Pored toga, njime su izmenjeni paragrafi 20, 21, 23(c) i (d) i B5 Priloga B. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje period koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ako entitet primenjuje IAS 1 (revidiran 2007. godine) za raniji period, i izmene se primenjuju za taj raniji period.
44B U IFRS 3 (revidiranom 2008. godine) je izbrisan para graf 3(c). Entitet primenjuje tu izmenu za godišnje period koji počinju 1. jula 2009. godine ili kasnije. Ako entitet primenjuje IFRS 3 (revidiran 2007. godine) za raniji period, i ova izmena se primenjuje za taj raniji period.
44C Entitet primenjuje izmene paragrafa 3 za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ukoliko entitet primenjuje Instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu i obaveze nastali tokom likvidacije (izmene IAS 32 i IAS 1), objavljene u februaru 2008. godine, za raniji period, treba da primeni i izmene paragrafa 3 za taj raniji period.
44D Paragraf 3(a) je izmenjen u okviru Poboljšanja IFRS objavljena u maju 2008. godine. Entitet primenjuje ove izmene za godišnje periode koji počinju 1. januara 2009. godine ili kasnije. Ranija primena je dozvoljena. Ukoliko entitet primenjuje izmene za raniji period obelodanjuje tu činjenicu i za taj raniji period primenjuje i izmene paragrafa 1 standarda IAS 28, paragrafa 1 standarda IAS 31 i paragrafa 4 standarda IAS 32, objavljene u maju 2008. godine. Entitetu je dozvoljeno da izmene primeni prospektivno.
44E Reklasifikacija finansijskih sredstava (Izmena IAS 39 i IFRS 7), objavljena u oktobru 2008. godine, je uticala na izmenu paragrafa 12 i dodavanje paragrafa 12A. Entitet treba da primenjuje ove izmene 1. jula 2008. godine ili kasnije.
44F Reklasifikacija finansijskih sredstava - datum stupanja na snagu i prelazni period (Izmena IAS 39 i IFRS 7), objavljena u novembru 2008. godine, je uticala na izmenu paragrafa 44E. Entitet treba da primenjuje ove izmene 1. jula 2008. godine ili kasnije.
45 Ovaj IFRS zamenjuje IAS 30 Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija.
Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.
Rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu neispunjenjem svoje obaveze prouzrokovati finansijski gubitak druge strane.
Rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog kursa.
Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih kamatnih stopa.
Rizik da će entitet imati poteškoća u izmirenju obaveza povezanih sa finansijskim obavezama.
Obaveze po kreditima su finansijske obaveze, osim kratkoročnih obaveza prema dobavljačima, koje imaju uobičajene kredit ne uslove.
Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena. Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika: valutnog rizika, rizika kamatne stope i drugih rizika od promene cene.
Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu.
Finansijskom sredstvu je isteklo dospeće kada suprotna strana ne izvrši plaćanje kada je ono dospelo prema ugovoru.
Sledeći termini su definisani u paragrafu 11 IAS 32 ili paragrafu 9 IAS 39 i koriste se u ovom IFRS sa značenjem određenim u IAS 32 i IAS 39.
- Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze
- Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju
- Prestanak priznavanja
- Derivat
- Metod efektivne kamate
- Instrument kapitala
- Fer vrednost
- Finansijsko sredstvo
- Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha
- Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza koji se drže radi trgovanja
- Ugovor o finansijskoj garanciji
- Finansijski instrument
- Finansijska obaveza
- Predviđena transakcija
- Instrument hedžinga
- Investicije koji se drže do dospeća
- Krediti i potraživanja
- Kupovina ili prodaja na regularan način
Ovaj prilog je sastavni deo ovog IFRS.
Grupe finansijskih sredstava i stepen obelodanjivanja (paragraf 6)
B1 Paragraf 6 zahteva od entiteta da grupiše finansijske instrumente u grupe koje odgovaraju prirodi informacija koje se obelodanjuju uzimajući u obzir karakteristike tih finansijskih instrumenata. Grupe opisane u paragrafu 6 određuje entitet i one se, na taj način, razlikuju od kategorija finansijskih instrumenata navedenih u IAS 39 (koji određuje kako se finansijski instrumenti odmeravaju i koje promene fer vrednosti se priznaju).
B2 Prilikom određivanja grupe finansijskog instrumenta, entitet, kao minimum:
(a) Pravi razliku između instrumenata koji se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti i onih koji se odmeravaju po fer vrednosti;
(b) Tretira kao posebnu grupu ili grupe one finansijske instrumente koji su van delokruga ovog IFRS.
B3 Entitet odlučuje, u svetlu pravih okolnosti, koliko detalja obezbeđuje da bi zadovoljio zahteve ovog IFRS, u kojoj meri ističe različite aspekte zahteva i kako zbirno prikazuje informacije da bi predstavio celokupnu sliku bez spajanja informacija sa različitim karakteristikama. Neophodno je pronaći ravnotežu između toga da se finansijski izveštaji opterete sa previše detalja koji neće pomoći korisnicima finansijskih izveštaja i koji će sakriti važne informacije (kao posledica pre više sakupljenih detalja). Na primer, entitet ne treba da pri krije važnu informaciju time što će je uključiti među veliki broj beznačajnih detalja. Slično, entitet ne obelodanjuje informacije čiji je stepen agregiranja takav da prikriva važne razlike između pojedinačnih transakcija i rizika u vezi sa njima.
Značaj finansijskih instrumenata za finansijsku poziciju i performanse
Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha (paragrafi 10 i 11)
B4 Ako entitet označi finansijsku obavezu po fer vrednosti kroz bilans uspeha, paragraf 10(a) zahteva da entitet obelodani iznos promene fer vrednosti finansijske obaveze koja se može pripi sati promenama kreditnog rizika obaveze. Paragraf 10(a)(i) dozvoljava entitetu da utvrđuje ovaj iznos kao iznos promene fer vrednosti obaveze koji se ne može pripisati promenama tržišnih uslova koji uslovljavaju tržišni rizik. Ako su jedine relevantne promene u tržišnim uslovima za obavezu promene posmatrane referentne kamatne stope, ovaj iznos se može procenjivati na sledeći način:
(a) Prvo, entitet izračunava internu stopu povraćaja obaveze na početku perioda koristeći referentnu tržišnu cenu obaveze i ugovorne tokove gotovine obaveze na početku perioda. Od ove stope povraćaja oduzima se referentna (osnovna) kamatna stopa na početku perioda, da bi se dobila komponenta interne stope povraćaja specifična za instrument;
(b) Sledeće, entitet izračunava sadašnju vrednost tokova gotovine u vezi sa obavezom koristeći ugovorne tokove gotovine obaveze na kraju perioda i diskontnu stopu jednaku zbiru (i) referentne osnovne kamatne stope na kraju perioda i (ii) komponente interne stope povraćaja specifične za instrument utvrđene pod (a);
(c) Razlika između referentne tržišne cene obaveze na kraju perioda i iznosa utvrđenog pod (b) je promena fer vrednosti koja se ne može pripisati promenama referentne osnovne kamatne stope. Ovo je iznos koji treba da se obelodani.
U ovom primeru se pretpostavlja da promene fer vrednosti koje nastaju usled faktora koji nisu promene kreditnog rizika instrumenta ili da promene kamatnih stopa nisu značajne. Ako instrument iz primera sadrži ugrađeni derivat, promena fer vrednosti ugrađenog derivata se isključuje iz utvrđivanja iznosa koji treba da se obelodani u skladu sa paragrafom 10(a).
Druga obelodanjivanja - računovodstvene politike (paragraf 21)
B5 U paragrafu 21 se zahteva obelodanjivanje osnove (ili osnova) za odmeravanje korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja i drugih računovodstvenih politika koje su korišćene i koje su relevantne za razumevanje finansijskih izveštaja. Za finansijske instrumente, takvo obelodanjivanje može da obuhvati:
(a) Za finansijska sredstva ili finansijske obaveze označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha;
(i) prirodu finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje je entitet označio po fer vrednosti kroz bilans uspeha;
(ii) kriterijume za takvo označavanje finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza posle početnog priznavanja; i
(iii) kako je entitet zadovoljio uslove iz paragrafa 9, 11A ili 12 IAS 39 za takvo označavanje. Za instrumente označene u skladu sa paragrafom (b)(i) definicije finansijskog sredstva ili finansijske obaveze kao po fer vrednosti kroz bilans uspeha u IAS 39, da obelodanjivanje obuhvata narativni opis okolnosti koje leže u osnovi nedoslednosti u pogledu odmeravanja ili priznavanja koja bi se inače javila. Za instrumente označene u skladu sa paragrafom (b)(ii) definicije finansijskog sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha u IAS 39, to obelodanjivanje obuhvata narativni opis kako je označavanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha dosledna dokumentovanom upravljanju rizikom ili investicionom strategijom entiteta.
(b) Kriterijume za označavanje finansijskih sredstava kao onih koja su raspoloživa za prodaju;
(c) Da li se redovne kupovine i prodaje finansijskih sredstava obračunavaju na datum transakcije ili na datum izmirenja (videti paragraf 38 IAS 39);
(d) Kada se račun rezervisanja koristi za smanjenje knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava povodom umanjenja vrednosti po osnovu gubitaka povezanih sa kreditima:
(i) kriterijume za određivanje kada se knjigovodstvena vrednost po osnovu umanjenja vrednosti finansijskih sredstava direktno smanjuje (ili, u slučaju poništenja otpisa, direktno povećava) i kada se koristi račun rezervisanja i
(ii) kriterijume za otpisivanje iznosa kojima se tereti račun rezervisanja i prema knjigovodstvenoj vrednosti finansijskih sredstava umanjene vrednosti (videti paragraf 16).
(e) kako se određuju neto dobici ili gubici od svake kategorije finansijskih instrumenata (videti paragraf 20(a)), na primer, da li neto dobici ili neto gubici od stavki po fer vrednosti kroz bilans uspeha obuhvataju prihode od kamata ili dividendi;
(f) Kriterijume koje entitet koristi za utvrđivanje postojanja objektivnih dokaza da se dogodio gubitak zbog umanjenja vrednosti (videti paragraf 20(e));
(g) Kada su ponovo utvrđeni uslovi finansijskih sredstava kojima bi inače bio prekoračen rok dospeća ili bi im bila umanjena vrednost, računovodstvenu politiku za finansijska sredstva koja su predmet ponovnog utvrđivanja uslova (videti paragraf 36(d)).
Paragraf 122 IAS 1 (revidiranog 2007. godine) takođe zahteva od entiteta da obelodani, u kratkom prikazu značajnih računovodstvenih politika ili u drugim napomenama, objašnjenja, osim onih koja obuhvataju procene, rukovodstva tokom procesa primene računovodstvenih politika entiteta, kao i onih rasuđivanja koja su imala najznačajniji uticaj na iznose priznate u finansijskim izveštajima.
Priroda i stepen rizika koji potiče od finansijskih instrumenata (paragrafi od 31 do 42)
B6 Obelodanjivanja koja se zahtevaju u paragrafima 31-42 se daju ili u finansijskim izveštajima ili su sadržana u upućivanjima finansijskih izveštaja na druge pojmove u drugom iz veštaju, kao što je izveštaj rukovodstva ili izveštaj o riziku, koji je dostupan korisnicima finansijskih izveštaja pod istim uslovima i u isto vreme kao i finansijski izveštaji. Bez informacija sadržanih u upućivanju na drugi izveštaj, finansijski izveštaji bi bili nepotpuni.
Kvantitativna obelodanjivanja (paragraf 34)
B7 U paragrafu 34(a) se zahteva obelodanjivanje kratkog prikaza kvantitativnih podataka o izloženosti rizicima određenog entiteta na osnovu informacija koje su date interno ključnom rukovodstvu entiteta. Kada entitet koristi nekoliko metoda za upravljanje izloženošću riziku, taj entitet obelodanjuje informaciju koristeći metod ili metode koji daju najrelevantnije i najpouzdanije informacije. U IAS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške se razmatraju relevantnost i pouzdanost.
B8 U paragrafu 34(c) se zahtevaju obelodanjivanja o koncentracijama rizika. Koncentracije rizika se javljaju zbog finansijskih instrumenata koji imaju slične karakteristike i na koje slično utiču promene ekonomskih i drugih uslova. Utvrđivanje koncentracija rizika zahteva da se prilikom rasuđivanja uzimaju u obzir okolnosti u entitetu. Obelodanjivanja o koncentracijama rizika obuhvataju:
(a) Opis toga kako rukovodstvo određuje koncentracije;
(b) Opis zajedničkih karakteristika koje utvrđuju svaku koncentraciju (na primer, suprotne strane, geografska oblast, valuta ili tržište); i
(c) Iznos izloženosti riziku u vezi sa svim finansijskim instrumentima kojima je zajednička ta karakteristika.
Maksimalna izloženost kreditnom riziku (paragraf 36(a))
B9 U paragrafu 36(a) se zahteva obelodanjivanje iznosa koji najbolje predstavlja maksimalnu izloženost entiteta kreditnom riziku. Za finansijsko sredstvo, ovo je obično bruto knjigovodstvena vrednost, neto od:
(a) Svih prebijenih iznosa u skladu sa IAS 32; i
(b) Svih gubitaka zbog umanjenja vrednosti priznatih u skladu sa IAS 39.
B10 Aktivnosti koje uzrokuju kreditni rizik i sa njima u vezi maksimalna izloženost kreditnom riziku obuhvataju, ali nisu ograničene na:
(a) Garantovanje kredita i potraživanja klijentima i plasiranje depozita u drugim entitetima. U ovim slučajevima, maksimalna izloženost kreditnom rizikuje knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava sa njima u vezi;
(b) Sklapanje derivatnih ugovora, na primer deviznih ugovora, svopova kamatnih stopa i kreditnih derivata. Kada se rezultujuće sredstvo odmerava po fer vrednosti, maksimalna izloženost kreditnom riziku na kraju izveštajnog perioda će biti jednaka knjigovodstvenoj vrednosti;
(c) Jemstvo finansijskih garancija. U ovom slučaju, maksimalna izloženost kreditnom riziku je maksimalan iznos koji bi entitet mogao da plati ako se garancija aktivira, a koji bi mogao da bude značajno viši od iznosa priznatog kao obaveza;
(d) Stvaranje saglasnosti za odobravanje kredita po navedenoj stopi koja je neopoziva tokom trajanja olakšice ili je opoziva samo kao odgovor na materijalno značajnu štetnu promenu. Ako emitent ne može da izmiri obavezu po kreditu neto u gotovini ili drugom finansijskom instrumentu, maksimalna kreditna izloženost je pun iznos obaveze. Ovo je zato što je neizvesno da li iznos bilo kog nepovučenog dela može da se povuče u budućnosti. Ovo može biti značajno više od iznosa priznatog kao obaveza.
Ugovorna analiza dospeća (paragraf 39(a))
B11 Prilikom pripreme ugovorne analize dospeća za finansijske obaveze koju zahteva paragraf 39(a), entitet koristi rasuđivanje radi određivanja odgovarajućeg broja vremenskih ograničenja. Na primer, entitet bi mogao da odredi da su sledeća vremenska ograničenja odgovarajuća:
(a) Ne kasnije od jednog meseca;
(b) Kasnije od jednog meseca i ne kasnije od tri meseca;
(c) Kasnije od tri meseca i ne kasnije od jedne godine; i
(d) Kasnije od jedne godine i ne kasnije od pet godina.
B12 Kada suprotna strana može da odabere kada da isplati iznos, obaveza se uključuje na osnovu najranijeg datuma kada se od entiteta može tražiti da ga plati. Na primer, finansijske obaveze za koje se može tražiti od entiteta da ih isplati po viđenju (na primer, depozit po viđenju) se uključuju u najraniji vremenski raspon.
B13 Kada je entitet angažovan da obezbedi dostupne iznose u ratama, svaka rata se raspoređuje na najraniji period u kom se može zahtevati od entiteta da izvrši plaćanje. Na primer, nepovučena obaveza po kreditu se uključuje u vremenski raspon u kom je najraniji datum kada se obaveza može podići.
B14 Iznosi koji se obelodanjuju u analizi dospeća su ugovorno diskontovani tokovi gotovine, na primer:
(a) Bruto obaveze po osnovu finansijskog lizinga (pre oduzimanja finansijskih opterećenja);
(b) Cene određene u forvard ugovorima za kupovinu finansijskih sredstava za gotovinu;
(c) Neto iznosi svopova kamatnih stopa sa flotirajućim plaćanjem i fiksnim primanjem koji se zamenjuju za neto tokove gotovine;
(d) Ugovorni iznosi koji treba da se razmene u derivatnom finansijskom instrumentu (na primer, svop valuta) za koje su razmenjeni bruto tokovi gotovine; i
(e) Bruto obaveze po kreditu.
Takvi nediskontovani tokovi gotovine se razlikuju od iznosa uključenih u izveštaj o finansijskoj poziciji zato što se iznos u izveštaju o finansijskoj poziciji zasniva na diskontovanim tokovima gotovine.
B15 Ako je prikladno, entitet obelodanjuje analizu derivatnih finansijskih instrumenata zasebno od analize nederivatnih finansijskih instrumenata u ugovornoj analizi dospeća za finansijske obaveze koje zahteva paragraf 39(a). Na primer, bilo bi prikladno praviti razliku između derivatnih finansijskih instrumenata i nederivatnih finansijskih instrumenata ako su tokovi gotovine koji potiču od derivatnih finansijskih instrumenata izmiruju bruto. Ovo je zbog toga što bruto odliv gotovine može biti praćen i odgovarajućim prilivom.
B16 Kada iznos koji treba da se plati nije fiksan, iznos koji se obelodanjuje treba da se odredi prema uslovima koji postoje na kraju izveštajnog perioda. Na primer, kada iznos koji treba da se plati varira sa promenama u indeksu, iznos koji se obelodanjuje može da se zasniva na stepenu iznosa na kraju izveštajnog perioda.
Tržišni rizik - analiza osetljivosti (paragrafi 40 i 41)
B17 U paragrafu 40(a) se zahteva analiza osetljivosti za svaku vrstu tržišnog rizika kom je entitet izložen. U skladu sa paragrafom B3, entitet odlučuje kako zbirno prikazuje informacije za prikazivanje celokupne slike bez kombinovanja informacija sa različitim izloženostima rizicima iz značajno različitih ekonomskih okruženja. Na primer:
(a) Entitet koje posluje finansijskim instrumentima bi mogao da obelodani ovu informaciju zasebno za finansijske instrumente koji se drže radi trgovanja i za finansijske instrumente koji se ne drže radi trgovanja;
(b) Entitet ne bi zbirno prikazivao informacije o svojoj izloženosti tržišnim rizicima iz oblasti sa hiperinflacijom zajedno sa svojom izloženošću istim tržišnim rizicima iz oblasti sa veoma niskom inflacijom.
Ako entitet ima izloženost samo jednoj vrsti tržišnog rizika u samo jednom ekonomskom okruženju, on ne prikazuje ove pojedinačne informacije.
B18 U paragrafu 40(a) se zahteva da analiza osetljivosti prikaže efekat na dobitak ili gubitak i kapital opravdano mogućih promena relevantnih varijabli rizika (na primer, preovladavajuće tržišne kamatne stope, devizni kursevi, cene kapi tala ili cene robe). U svrhu ovoga:
(a) Od entiteta se ne zahteva da određuju koji bi bio dobitak ili gubitak za taj period da su relevantne varijable rizika bile drugačije. Umesto toga, entiteti obelodanjuju efekat na dobitak ili gubitak i kapital na kraju izveštajnog perioda pretpostavljajući da se opravdano moguća promena relevantne varijable rizika dogodila na kraju izveštajnog perioda i da je ona primenjivana na izloženosti riziku koji su postojali na taj datum. Na primer, ako entitet ima obavezu sa fluktuirajućom stopom na kraju godine, entitet bi obelodanilo efekat na dobitak ili gubitak (to jest, troškove kamate) za tekuću godinu ako su kamatne stope varirale u opravdano mogućim iznosima;
(b) Od entiteta se ne zahteva da obelodanjuju efekat na dobitak ili gubitak i kapital za svaku promenu u okviru opravdano razumnih promena relevantne varijable rizika. Obelodanjivanja o efektima promena u granicama opravdano mogućeg bi bila dovoljna.
B19 Prilikom određivanja šta je opravdano moguća promena relevantne varijable rizika, entitet razmatra:
(a) Ekonomsko okruženje u kom posluje. Razumno moguća promena ne treba da obuhvata malo verovatne scenarije ili scenarije "najgoreg slučaja" ili "stres testove". Šta više, ako je stopa promene u osnovnoj varijabli rizika stabilna, entitet ne treba da menja odabranu opravdano moguću promenu u varijabli rizika. Na primer, pretpostavimo da su kamatne stope 5% i da entitet odredi da je fluktuiranje u kamatnim stopama od 50 osnovnih poena opravdano moguće. On bi obelodanio efekat na dobitak ili gubitak i kapital kad bi se kamatne stope menjale na 4,5% ili 5,5%. U sledećem periodu, kamatne stope su se povećale na 5,5%. Entitet na stavlja da veruje da se kamatne stope mogu fluktuirati za 50 osnovnih poena (to jest, da je stopa promene kamatnih stopa stabilna). Entitet bi obelodanio efekat na dobitak ili gubitak i kapital kad bi se kamatne stope menjale na 5% ili 6%. Od entiteta se ne bi zahtevalo da ponovo razmotri svoju procenu da bi kamatne stop mogle opravdano da fluktuiraju za 50 osnovnih poena, osim ako ne postoji dokaz da su kamatne stope postale više nestalne;
(b) Vremenski okvir tokom kog je vršena procena. Analiza osetljivosti prikazuje efekte promena koje se smatraju opravdano mogućim tokom perioda dok entitet sledeći put ne prezentuje ova obelodanjivanja, što je obično sledeći godišnji izveštajni period.
B20 Paragraf 41 dozvoljava entitetu da koristi analizu osetljivosti koja odražava međusobne zavisnosti između promenljivih rizika, kao što je metodologija procene maksimalnog potencijalnog rizika, ako koristi ovu analizu za upravljanje svojom izloženošću finansijskim rizicima. Ovo se primenjuje čak i ka da se pomoću takve metodologije odmerava samo mogućnost za gubitak, a ne odmerava se mogućnost za dobitak. Takav entitet bi mogao da se uskladi sa paragrafom 41(a) obelodanjivanjem vrste modela za procenu maksimalnog potencijalnog rizika koji koristi (na primer, da li se model oslanja na Monte Karlo simulacije), objašnjenja kako model funkcioniše i glavnih pretpostavki (na primer, period držanja i stepen poverenja). Entiteti bi takođe mogli da obelodane prethodni period posmatranja i prethodna odmeravanja koja su se primenjivala na posmatranja tokom tog perioda, objašnjenje kako se postupa u vezi sa opcijama u izračunavanjima, kao i to koje nestalnosti i korelacije (ili, kao alternativa, koje Monte Karlo simulacije raspodele verovatnoće) se koriste.
B21 Entitet vrši analizu osetljivosti za čitavo svoje poslovanje, ali može da izvrši različite vrste analize osetljivosti za različite grupe finansijskih instrumenata.
B22 Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, krediti i potraživanja i emitovani dužnički instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu priznati u izveštaju o finansijskoj poziciji (na primer, nekim obavezama po kreditima).
B23 Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su označeni u stranoj valuti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni. U svrhe ovog IFRS, valutni rizik se ne javlja od finansijskih instrumenata koji su nemonetarne stavke ili od finansijskih instrumenata označenim u funkcionalnoj valuti.
B24 Analiza osetljivosti se obelodanjuje za svaku valutu kojoj je entitet u značajnoj meri izložen.
B25 Drugi rizik od promene cene se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala. Da bi bio u skladu sa paragrafom 40, entitet bi mogao da obelodani efekat smanjenja određenog berzanskog indeksa, cene robe ili druge promenljive rizika. Na primer, ako entitet daje garancije rezidualne vrednosti koje su finansijski instrumenti, entitet obelodanjuje povećanje ili smanjenje vrednosti sredstava na koja se ta garancija primenjuje.
B26 Dva primera finansijskih instrumenata koji uzrokuju rizik od cene kapitala su (a) posedovanje kapitala u drugom entitetu, i (b) investicije u povereništvo, što zauzvrat nudi držanje investicija u instrumentima kapitala. Drugi primeri obuhvataju forvard ugovore i opcije za kupovinu ili prodaju određenih količina instrumenata kapitala i svopovi koji su indeksirani prema cenama kapitala. Na fer vrednost takvih finansijskih instrumenata utiču promene tržišne cene osnovnih instrumenata kapitala.
B27 U skladu sa paragrafom 40(a), osetljivost dobitaka ili gubitka (koja se javlja, na primer, od instrumenata klasifikovanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha i od umanjenja vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju) se obelodanjuje zasebno od osetljivosti kapitala (koja se javlja, na primer, od instrumenata klasifikovanih kao raspoloživi za prodaju).
B28 Finansijski instrumenti koje entitet klasifikuje kao instrumente kapitala se ne odmeravaju ponovo. Niti će rizik od cene kapitala tih instrumenata uticati na dobitak ili gubitak ili na kapital. U skladu sa tim, nije potrebna nikakva analiza osetljivosti.