PRAVILNIK

O USLOVIMA DRŽANJA, NAČINU OBELEŽAVANJA I EVIDENTIRANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU

("Sl. glasnik RS", br. 86/2010)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje moraju ispunjavati zoološki vrtovi i drugi objekti i/ili prostori za držanje divljih životinja (u daljem tekstu: zatočeništvo), uslovi držanja, način obeležavanja i evidentiranja divljih životinja u zatočeništvu.

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) divlja životinja je životinja koja pripada vrsti koja u prirodi nije bila pod uticajem čoveka i nema posledica nastalih ukrštanjem i/ili selekcijom ili uzgojnim aktivnostima;

2) zatočeništvo je ograničen i kontrolisan prostor za držanje životinja iz kojeg životinja ne može svojevoljno izaći ili pobeći;

3) zaštićena životinja je divlja životinja koja pripada vrsti koja je zaštićena ili strogo zaštićena u skladu sa zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, a čiji je makar jedan od roditelja pripadnik zaštićene ili strogo zaštićene vrste;

4) primerak je živa jedinka divlje životinje;

5) centralna baza podataka je elektronska baza podataka u kojoj se evidentiraju obeleženi primerci zaštićenih životinja u zatočeništvu, koju vodi ministarstvo nadležno za poslove životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo);

6) obeleživač je pravno ili fizičko lice sa kojim Ministarstvo zaključi ugovor o obeležavanju zaštićenih životinja.

Član 3

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na pravno lice, preduzetnika i fizičko lice (u daljem tekstu: lice) koje drži primerke divljih životinja u zatočeništvu.

Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na lovostajem zaštićene vrste divljači, čija se zaštita, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacija divljači u lovištima i uzgajalištima lovostajem zaštićenih vrsta divljači, uređuje u skladu sa propisima iz oblasti lovstva.

II USLOVI DRŽANJA DIVLJIH ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU

Član 4

Uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu dati su u Prilogu I Uslovi u pogledu prostora, opreme i brige o životinjama, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, ako posebnim propisom kojim se uređuje dobrobit životinja nije drugačije propisano.

U slučaju držanja hibrida, primenjuju se uslovi držanja propisani za vrstu kojoj pripada veći roditelj.

Izuzetno od stava 1. ovog člana uslovi držanja divljih životinja u zatočeništvu ne odnose se na privremeno držanje divljih životinja u slučajevima:

1) zbrinjavanja zaplenjenih, oduzetih ili napuštenih primeraka divljih životinja, do konačnog rešavanja njihovog statusa;

2) držanja bolesnih ili povređenih primeraka divljih životinja radi lečenja i oporavka, do potpunog oporavka primerka;

3) smeštaja ptica grabljivica koje se drže u svrhu sokolarenja, ali ne duže od tri meseca.

Član 5

Ukoliko za pojedine divlje životinje uslovi nisu propisani u skladu sa članom 4. ovog pravilnika, ispunjenost uslova se utvrđuje saglasno standardima iz opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava u oblasti držanja divljih životinja u zatočeništvu.

Član 6

Primerci pojedinih divljih životinja mogu se držati u zatočeništvu samo pod uslovom da se radi o objektima u sastavu zoološkog vrta, prihvatilišta i naučne ustanove ili druge naučne organizacije za potrebe biomedicinskih istraživanja i naučnih istraživanja sa ciljem očuvanja vrsta.

Divlje životinje iz stava 1. ovog člana navedene su u Prilogu II Divlje životinje koje se mogu držati u posebnim oblicima zatočeništva, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Izuzetno od stava 1. ovog člana držanje primeraka divljih životinja iz Priloga II ovog pravilnika može se odobriti i u drugim objektima pod uslovom da se radi o privremenom držanju radi lečenja, oporavka i povratka u prirodu i/ili ako je to u cilju dobrobiti životinja pod uslovom da će se primerci držati u skladu sa propisanim uslovima, da im je obezbeđena odgovarajuća veterinarska nega i da ne postoji opasnost po zdravlje i bezbednost ljudi i životnu sredinu.

III USLOVI KOJE MORA DA ISPUNJAVA ZOOLOŠKI VRT

Član 7

Pored uslova utvrđenih propisima kojima se uređuje dobrobit životinja, zoološki vrt mora da:

1) učestvuje u programima ex situ zaštite ugroženih vrsta;

2) ima program za kontrolu razmnožavanja primeraka divljih životinja u zoološkom vrtu;

3) ima program edukacije posetilaca o očuvanju vrsta i zaštiti prirode;

4) ima program o načinu postupanja u slučaju bega životinja;

5) ima odgovarajući broj zaposlenih lica sa neophodnim kvalifikacijama za rad sa divljim životinjama;

6) razmenjuje informacije koje se odnose na očuvanje vrsta sa drugim zoološkim vrtovima.

Zoološki vrt treba da kontinuirano radi na unapređenju i poboljšanju uslova u kojima borave primerci divljih životinja u skladu sa potrebama datih vrsta, u cilju omogućavanja što prirodnijeg ponašanja istih u zatočeništvu.

Član 8

Unošenje primeraka strogo zaštićenih divljih životinja poreklom iz divljine u zoološke vrtove moguće je samo za potrebe programa ex situ zaštite odobrenog od strane Ministarstva.

Član 9

Ministarstvo odobrava programe ex situ zaštite i razmnožavanja ugroženih vrsta divljih životinja u zatočeništvu za potrebe reintrodukcije i translokacije.

Član 10

Program iz člana 7. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, naročito sadrži elemente u pogledu prostora, opreme i brige za primerke životinja koje se razmnožavaju u zoološkom vrtu.

Član 11

Edukacija posetilaca zoološkog vrta o značaju očuvanja divljih životinjskih vrsta i njihovih prirodnih staništa mora biti sastavni deo izlaganja primeraka u zoološkom vrtu.

Uloga zoološkog vrta u obrazovanju stanovništva o divljim životinjama mora da bude jasno navedena u statutu zoološkog vrta.

Program edukacije posetilaca mora da ima definisane i usklađene komponente usmerene ka različitim profilima posetilaca zoološkog vrta.

Oznake na objektima i prostorijama gde su životinje izložene treba da jasno i ispravno identifikuju životinje koje se nalaze u njima. Na informativnom materijalu moraju biti istaknute i ažurirane informacije o stepenu ugroženosti populacija date vrste u prirodi, o staništima i faktorima ugrožavanja, u skladu sa podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode.

Javno prikazivanje divljih životinja izvan uobičajenih prostorija i objekata mora se obavljati na način kojim se promoviše očuvanje divljih životinjskih vrsta i zaštita prirode.

Materijal za program edukacije posetilaca treba da bude dostupan posetiocima zoološkog vrta (vodiči, beleške, nastavni materijal, i slično).

Zoološki vrt je u obavezi da demonstrira sprovođenje svog obrazovnog programa kroz određen niz aktivnosti u toku svake kalendarske godine.

Član 12

Program iz člana 7. tačka 4) ovog pravilnika, naročito sadrži izrađenu analizu rizika, proceduru za postupanje u slučaju bega životinja, razvijenu strategiju za sprečavanje krađe, bega, slučajnog ili namernog puštanja životinja od strane posetilaca i drugih lica i nabavku odgovarajuće opreme za omamljivanje i odstrel odbeglih životinja.

Procedura iz stava 1. ovog člana obuhvata:

1) hitno obaveštavanje glavnog odgovornog lica u zoološkom vrtu;

2) posebne načine reagovanja u različitim situacijama (npr. u toku dana i u prisustvu posetilaca, beg većeg broja životinja, itd.);

3) mere za ponovno hvatanje odbegle životinje;

4) zaštitu, kontrolu i evakuaciju posetilaca, obaveštavanje policije;

5) zatvaranje svih ulaza i izlaza iz zoološkog vrta;

6) obaveza korišćenja odgovarajuće zaštitne opreme od strane zaposlenih koji su uključeni u proces hvatanja odbegle životinje;

7) korišćenje puške za omamljivanje životinja ili vatrenog oružja od strane ovlašćenog lica u zoološkom vrtu ili policije kada je to neophodno.

Procedura postupanja u slučaju bega životinje mora biti poznata i dostupna svim zaposlenim licima.

Svaki slučaj bega životinja mora biti zabeležen u formi izveštaja.

Član 13

Zoološki vrt koji drži otrovne vrste divljih životinja, pored uslova iz člana 7. ovog pravilnika, mora da:

1) ima odgovarajuću količinu doza protivotrova za date vrste sa važećim rokom upotrebe;

2) posebnim merama obezbedi prostor gde se drže otrovne vrste tako da bi se mogućnost bega ili puštanja otrovne životinje svela na minimum;

3) ima na raspolaganju dovoljno kvalifikovanih zaposlenih lica koja mogu da rukuju sa otrovnim životinjama;

4) program za postupanje sa otrovnim životinjama koji sadrži proceduru za pružanje prve pomoći i instrukciju za dalje postupanje u slučaju incidenta sa otrovnom životinjom, sa kojima svi zaposleni moraju biti upoznati;

5) pripremljen formular za uput u bolnicu.

Instrukcija iz stava 1. tač. 4) ovog člana mora da sadrži:

1) podatke o otrovnoj vrsti, otrovu i posledicama ujeda/uboda;

2) specifikaciju proizvođača o protivotrovu koji mora da prati ujedenu/ubodenu osobu do bolnice;

3) kontakt i adresu najbliže bolnice koja može da tretira ovakve slučajeve;

4) kontakt telefon najbliže ustanove za snabdevanje protivotrovom;

5) kontakt telefon zoološkog vrta i zaposlenog lica koje je odgovorno za datu vrstu;

6) kontakt telefon stručnjaka za datu otrovnu vrstu;

7) informacije o datoj vrsti koje su sačinili veterinari ili zaposleni u zoo vrtu.

U slučaju ujeda/uboda zaposlenog u zoološkom vrtu, formular iz stava 1. tačka 5) ovog člana treba da prati i zdravstveni karton zaposlenog.

Član 14

Zoološki vrt mora da ima spisak sa jasno istaknutim zaduženjima, kvalifikacijama i završenim obukama zaposlenih.

Svi zaposleni moraju biti osposobljeni za pojedinačna zaduženja putem posebnih programa obuke za negu i rad sa divljim životinjama.

Najmanje jedan član osoblja zoološkog vrta mora biti zadužen za stručnu primenu programa edukacije posetilaca.

Zoološki vrt treba da održava biblioteku stručne i naučne sadržine, koja mora biti dostupna svim zaposlenim licima u zoološkom vrtu.

III NAČIN OBELEŽAVANJA ZAŠTIĆENIH ŽIVOTINJA

Član 15

Odredbe ovog pravilnika o obeležavanju odnose se na zaštićene divlje životinje koje se drže u zatočeništvu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ovog pravilnika o obeležavanju ne odnose se na:

1) beskičmenjake;

2) ribe;

3) mlade uzgojene jedinke kornjača čiji je donji ravni deo oklopa kraći od 100 mm ako su uzgojene u uzgajalištu u skladu sa posebnim propisom;

4) zaštićene životinje (osim ptica), koje su lakše od 200 grama ili nisu dosegle tu težinu;

5) zaštićene životinje koje se privremeno drže u zatočeništvu zbog lečenja i oporavka kod lica ovlašćenih od strane Ministarstva, koje će se nakon oporavka vratiti u prirodu;

6) zaštićene životinje privremeno uzete iz prirode za potrebe naučnih istraživanja sa ciljem očuvanja vrsta;

7) primerke zaštićenih životinja koji se već drže u zatočeništvu a obeleženi su zatvorenim nožnim prstenom ili mikročipom.

Član 16

Zaštićene životinje iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, obeležavaju se nepromenljivim mikročipom sa jedinstvenim kôdom, osim ptica koje se obeležavaju u skladu sa čl. 18. i 19. ovog pravilnika.

Mikročip se aplikuje sa leve strane tela životinje, pod kožu na vratu.

Mesto na telu životinje gde se mikročip aplikuje može da varira u odnosu na specifične karakteristike vrste.

Član 17

Mikročip iz člana 16. ovog pravilnika mora da:

1) odgovara normama ISO 11784 i ISO 11785;

2) sadrži jedinstven, trajno čitljiv i nepromenjiv kôd sastavljen od 15 znakova na sledeći način:

(1) mesta 1, 2 i 3: troznačni kôd države - 688 u skladu sa ICAR standardom 3166;

(2) mesto 4 sadrži kontrolnu cifru;

(3) mesta 5 do 15: dodeljuje centralna baza podataka.

3) ima ugrađen mehanizam koji onemogućava migraciju mikročipa po telu životinje;

4) bude neškodljiv za životinje;

5) veličinom bude prikladan za životinju koja se obeležava;

6) bude pojedinačno i sterilno pakovan.

Obeležavanje mikročipom može se obavljati samo aplikatorom za jednokratnu upotrebu.

Član 18

Ptice za koje je u skladu sa članom 15. stav 1. ovog pravilnika propisano obeležavanje, obeležavaju se zatvorenim nožnim prstenom.

Zatvoren nožni prsten mora biti bešavni, tj. izrađen u neprekinutom krugu, bez prekida i spoja, mora da ima jedinstven, trajno čitljiv i nepromenljiv kôd, mora biti takve veličine i izrade da ne škodi ptici kao i da ga ptica ne može oštetiti.

Zatvoreni nožni prsten mora biti proizveden u svrhu označavanja ptica i ne sme se ni na koji način menjati.

Prsten mora biti takve veličine da ga je nemoguće skinuti sa noge odrasle ptice, a stavlja se na nogu ptice prvih dana nakon izleganja. Noga ptice na koju se stavlja prsten mora biti nepovređena.

Član 19

Izuzetno od člana 18. stav 1. ovog pravilnika, ako ptica ne može da se obeleži zatvorenim nožnim prstenom zbog njenih fizičkih osobina ili ponašanja, odnosno ako zatvoreni nožni prsten nije stavljen na vreme, ptica mora da se označi mikročipom. Mikročip mora odgovarati kriterijumima iz čl. 16. i 17. ovog pravilnika.

U slučaju da odraslu jedinku ptice nije moguće obeležiti mikročipom može se odobriti obeležavanje otvorenim nožnim prstenom.

Otvoreni nožni prsten se ne može koristiti pri obeležavanju novoizleglih jedinki osim u posebnim slučajevima o kojima odlučuje Ministarstvo.

Član 20

Zatvoreni nožni prsten iz člana 18. ovog pravilnika mora da sadrži jedinstven, trajno čitljiv i nepromenljiv kod od 11 znakova sastavljen na sledeći način:

1) mesta 1 i 2: oznaka države Republike Srbije - RS;

2) mesta 3 i 4: godina uzgoja;

3) mesta 5, 6 i 7: broj odgajivača ili odgajivačnice;

4) mesta 8, 9, 10 i 11: redni broj ptice.

Član 21

Ako primerak nije moguće obeležiti načinima obeležavanja koji su propisani u čl. 16, 18. i 19. ovog pravilnika, Ministarstvo može odobriti obeležavanje nekom drugom jedinstvenom oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta datog primerka.

Ako primerak nije moguće obeležiti oznakom koja će osigurati utvrđivanje identiteta, Ministarstvo može odobriti uzimanje i čuvanje uzorka krvi ili drugog tkiva životinje radi sprovođenja molekularne i genetičke analize.

Član 22

Zaštićena životinja koju je nemoguće obeležiti zatvorenim nožnim prstenom ili mikročipom zbog zdravstvenog stanja, fizičkih osobina, ponašanja ili nekog drugog trenutnog razloga, privremeno će biti označena u skladu sa članom 21. ovog pravilnika.

Čim okolnosti iz stava 1. ovog člana prestanu, navedeni primerak biće označen mikročipom ili drugom jedinstvenom oznakom odobrenom od strane Ministarstva.

Član 23

Obeležavanje zaštićenih životinja prema odredbama ovog pravilnika mora biti obavljeno humano i brižno, u skladu sa dobrobiti i prirodnim ponašanjem životinja.

Član 24

Primerci zaštićenih životinja obeleženi van Republike Srbije smatraće se obeleženim u skladu sa ovim pravilnikom, kada Ministarstvo utvrdi da je primerak obeležen na način koji je u skladu sa načinom obeležavanja koji je propisan ovim pravilnikom.

Član 25

Obeležavanje zaštićenih životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika obezbeđuje odgajivač odnosno vlasnik životinje a sprovodi obeleživač sa kojim je zaključen ugovor.

Obeleživač iz stava 1. ovog člana pri obeležavanju životinja vlasniku životinje izdaje potvrdu sa podacima o obeležavanju zaštićenih životinja iz Priloga III Evidencija o obeležavanju životinja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Ako zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika nije obeležena, lice koje postane njen vlasnik naknadno će je obeležiti u skladu sa ovim pravilnikom, i to u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva nad životinjom. U slučaju uvoza zaštićenih životinja koje nisu prethodno obeležene u skladu sa ovim pravilnikom, obeležavanje će se izvršiti pre isticanja karantiniranja životinja.

Ako je prvobitna oznaka oštećena ili izgubljena, odgajivač odnosno vlasnik zaštićene životinje će je u roku od sedam dana ponovo obeležiti. U slučaju da prvobitna oznaka narušava zdravstveno stanje zaštićene životinje, vlasnik odnosno odgajivač može da ukloni oznaku i da o tome odmah obavesti ovlašćenog obeleživača, uz zahtev za ponovno obeležavanje zaštićene životinje.

O predviđenim aktivnostima obeležavanja obeleživač obaveštava Ministarstvo, unosi podatke o obeležavanju životinja u centralnu bazu, vodi evidenciju o obeležavanju i Ministarstvu podnosi izveštaj o obeležavanju u pisanom ili elektronskom obliku najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Pri trgovini zaštićenim životinjama, vlasnik daje novom vlasniku potvrdu o obeležavanju životinje.

IV EVIDENTIRANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA

Član 26

Obeleživač vodi evidenciju o obeleženim životinjama u elektronskom obliku, unosi podatke u centralnu bazu podataka i jednom godišnje dostavlja izveštaj o evidentiranim podacima Ministarstvu.

Evidencija iz stava 1. ovog člana treba da sadrži sve podatke navedene u Prilogu III ovog pravilnika.

U slučaju oštećenja, gubljenja ili uklanjanja prvobitne oznake, broj oštećene odnosno nevažeće oznake briše se iz centralne baze podataka, i upisuje se broj nove oznake.

Član 27

Vlasnici zaštićenih životinja, prijavljuju Ministarstvu podatke iz Priloga IV Evidencija držanja strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta životinja u zatočeništvu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva nad tim životinjama.

Podaci iz stava 1. ovog člana popunjavaju se štampanim slovima.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na lica koja obavljaju trgovačku delatnost živim životinjama.

Član 28

Ako obeležena zaštićena životinja iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika ugine, pobegne, promeni vlasnika, izgubi se ili bude ubijena, vlasnik životinje dostavlja Ministarstvu podatke iz Priloga V Evidentiranje uginuća, bekstva, lišavanja života, gubitka ili promene vlasnika obeležene strogo zaštićene ili zaštićene životinje, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, u roku od 15 dana, koje unosi podatke u centralnu bazu podataka.

Član 29

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.

 

Prilog I

USLOVI U POGLEDU PROSTORA, OPREME I BRIGE O ŽIVOTINJAMA

Uslovi u pogledu prostora, opreme i brige o životinjama koji se nalaze u tabelama predstavljaju minimum koji je potrebno obezbediti životinjama u zatočeništvu.

U koloni "broj životinja" naveden je raspon od jedne do najvećeg broja jedinki koje mogu da se drže u prostoru čija je veličina data u tabeli. Za broj životinja veći od broja datog u tabeli, potrebno je veličinu prostora povećati za svaku sledeću jedinku kako je dato u koloni "svaka sledeća jedinka".

 

SISARI (MAMMALIA)

KLJUNARI (MONOTREMATA) I TORBARI (MARSUPIALIA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temperatura
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Mravinji jež - ehidna (Tachyglossidae)

1-2

-

-

4

-

15

-

2

1, 3

Kuskus (Ailurops sp.), (Phalanger sp.), (Spilocuscus sp.), (Strigocuscus sp.) i oposum (Didelphidae)

1-2

-

-

4

3

-

-

1

2, 14

Torbarske leteće veverice (Petaurus sp.)

1-6

-

-

6

3

-

-

0,5

2, 14

Vombat (Vombatidae) i tasmanski đavo (Sarcophilus harrisii)

1-2

10

-

6

-

15

-

-

1, 14, 19

Kengur penjač (Dendrolagus sp.)

1-2

16

3

8

2,5-3

18

4

4

2

Kamenjarski valabi (Petrogale)

1-5

150

-

15

-

-

15

3

2, 19, 21

Srednje veliki kenguri i valabi (Macropus sp. i Petrogale sp.)

1-5

150

-

15

-

15

15

3

1, 6, 8, 21

Veliki kenguri (Macropus sp.)

1-5

300

-

20

-

15

30

15

6, 8, 19, 21

TUPAJE (SCANDENTIA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temperatura
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina (m2)

Tupaje (Tupaiidae)

1-5

-

-

3

1,5

18

-

0,3

2, 3, 14, 15

BUBOJEDI (INSECTIVORA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temperatura
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Jež (Erinaceinae)

1-2

2

-

-

-

-

-

-

6, 3

Tenrnek (Tenrecidae)

1-2

-

-

1

-

18

-

-

-

PRIMATI (PRIMATES)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Tempe-
ratura
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Lori (Lorisidae), poto (Perodicticus potto) i mišoliki lemur (Microcebus sp.)

1-5

-

-

1,5-3

2

20-25

-

0,3

2, 3, 14

Aveti (Tarsius sp.), mali galago (Galagonidae), patuljasti lemur (Cheirogaleus sp.) i geldijev majmun (Callimico sp.)

1-5

-

-

4

2

20-25

-

0,5

2, 3, 14, 15

Marmozeti i tamarini (Callithricidae)

1-5

6

2

6

2

18-24

0,5

0,5

2, 3,13,14, 15

Veliki galago (Galagonidae), noćni majmuni (Aotus sp.) i titi majmuni (Callicebus)

1-5

-

-

6

2

18-25

-

1

2, 3, 22

Talapoini (Miopithecus)

1-5

6

2,5

6

2

 

1,5

1,5

2, 6

Drekavci (Alouatta, sp.) kapucini (Cebus sp.), lemuri (Lemuridae), uakari (Cacajao sp.) i saki (Pithecia sp.)

1-5

10

3

8

2

18-25

2

2

2, 3,

Makaki (Macaca sp.), pauk majmuni (Ateles sp.), runasti majmuni (Lagothrix sp.), gvenoni i manji languri-majmuni (Cercopitecidae) i veći lemuri (Lemuridae)

1-5

15

3

12

2

18-21

3

3

2, 3, 19

Languri (Cercopitecidae), gvereza majmuni (Colobus guereza), mangabiji (Lophocebus sp., Rungwecebus sp. i Cercocebus sp.), pavijani (Papio sp.), sifake (Propithecus sp.) i mandrili (Mandrillus sp.)

1-5

25

3

15

3

18-21

4

4

2, 3, 12, 19

Gibon (Hylobatidae)

1-2

25-dužina 8m

3

20

3

16

8

5

2, 3, 19, 21

Šimpanza (Pan troglodytes), bonobo (Pan paniscus) i orangutan (Pongo sp.)

1-3

35

4

20

3

18

8

8

2, 3, 7, 12, 17, 19

Gorila (Gorilla sp.)

1-3

50

4

50

4

18

10

10

2, 3, 7, 12, 17, 19

ZVERI (CARNIVORA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spolj. površ.
(m2)

Unut. površ.
(m2)

Malajski medved (Helarctos malayanus), medved sa naočarima (Termarctos ornatus) i medved usnaš (Melursus ursinus)

1-2

60

-

4/jedinka

-

-

10

-

1, 2, 3, 7, 17, 18

Mrki medved (Ursus arctos), beli medved (Ursus maritimus), himalajski medved (Ursus thibethanus) i velika panda (Ailuropoda melanoleuca)

1-2

150

-

6/jedinka

-

-

20

-

1, 2, 3, 7, 17, 18 (panda obavezan bambus, beli medved bazen / dodatak

Rakuni (Procyon sp.), koati (Nasua sp. i Nasuella sp.) i mala crvena panda (Ailurus fulgens)

1-2

20

2

-

-

15

2

-

2, 3 , 6, 14, 21 panda-bambus

Južnoamerički rakun (Procyon cancrivorus)

1-2

8

2,5

8

2

10

2

2

2, 3 ,6, 14, 21

Cibetka (Viverridae)

1-2

16

2,5

12

2

18

5

5

2, 3, 5

Kinkadžu (Potos) i prstenastorepa mačka (Bassariscus)

1-2

-

-

12

2

-

-

2

2, 3

Male mačke (Felidae)

1-2

10

2,5

10

2,5

 

1

1

2, 3, 5, 6, 18, 19

Serval (Leptailurus serval) i ocelot (Leopardus pardalis), mačka ribarka (Prionailurus viverrinus)

1-2

15

2,5

12

2,5

18

2

2

2, 3, 5, 6, 18, 19 mačka ribarka i 4

Ris (Lynx sp.), oblačasti leopard (Neofelis sp.)

1-2

20

2,5

10 (ne ris)

2,5

18 (ne ris)

10

10

2, 3, 5, 6, 18, 19 ris i 21

Puma (Felis concolor), jaguar (Panthera onca), leopard (Panthera pardus) i snežni leopard (Uncia uncia)

1-2

30

2

15

2

15

15

12

2, 3, 5, 6, 9, 18, 19 jaguar i 4

Lav (Panthera leo) i tigar (Panthera tigris)

1-2

40

3

25

3

15

10

4

2, 3, 5, 6, 9, 18, 19 tigar i 4

Gepard (Acinonyx jubatus)

1-2

80

 

20

2

15

10

5

3, 5, 6, 18, 19

Pustinjska lisica - fenek (Vulpes zerda)

1-2

6

-

6

-

18

1

1

1, 3, 6, 9, 14, 16

Srednje velike lisice (Vulpes sp.), arktička lisica (Alopex lagopus) i rakunoliki pas (Nyctereutes procyonoides)

1-2

20

-

8

-

-

4

1

1, 3, 6, 14, 21

Crvena, siva i južnoamerička lisica (Vulpes sp. i Lycalopex sp.)

1-2

60

-

-

-

-

10

-

1, 3, 6, 14

Šakal, kojot i divlji pas (Canis sp.)

1-2

40

-

-

-

-

10

-

1, 3, 6, 14, 15

Grivasti vuk (Chrysocyon brachyurus)

1-2

60

-

2 /jedinka

-

18

15

-

1, 3, 6, 15, 19

Vuk (Canis lupus) i afrički divlji pas (Lycaon pictus)

1-2

100

-

-

-

-

10

-

1, 3, 6, 19, 21

Patuljasta vidra (Amblonyx sp.)

1-2

10

-

6

-

-

3

2

3, 5 / bazen /dodatak

Evropska vidra (Lutra lutra)

1-2

20

-

-

-

-

-

-

3, 5/ bazen /dodatak

Morska vidra (Enhydra lutris)

1-2

10

-

-

-

-

3

-

3 /bazen /dodatak

Pravi tuljan (foka) (Phocidae)

1-2

5

-

-

-

-

-

-

bazen /dodatak

Ušati tuljan (foka) (Otariidae)

1-5

10

-

-

-

-

-

-

bazen /dodatak

Južni morski slon (Mirounga leonina) i morž (Odobenidae)

1-3

10

-

-

-

-

-

-

bazen/ dodatak

Patuljasti mungos (Helogale sp.)

1-2

8

-

4 ako ima spoljašnji prostor ako nema 6

-

18

1

0,5

1, 3, 5, 6, 16

Merkat (Suricata suricatta), prugasti i smeđi mungos (Herpestes sp.)

1-2

12

-

4 ako ima spoljašnji prostor ako nema 6

-

18

2

1

1, 3, 5, 6, 16

Srednje veliki mungosi (Herpestidae)

1-2

16

-

8

-

18

3

2

1, 3, 5, 6, 16

Veliki mingosi (binturong) (Arctictis binturong)

1-2

20

-

10

-

18

3

2

1, 3, 5, 6, 16

Male lasice (Mustelidae)

1-2

1,5

-

-

-

-

-

-

2, 3, 14

Velike lasice (Mustelidae)

1-2

6

2

-

-

-

-

-

2, 3, 14

Tvorevi (Mustelidae) i kune (Neovison sp.)

1-2

10

2

-

-

-

-

-

3, 14

Kuna (Mustela sp.)

1-2

10

2,5

8

2,5

-

-

-

2, 3, 14

Severnoamerički tvor (Mustelidae)

1-2

10

-

10

-

-

2

2

1, 14

Žderavac (Gulo gulo)

1-2

40

-

-

-

-

-

-

1, 2, 18

Jazavac (Meles sp.)

1-2

20

-

10

-

-

4

4

1, 3, 6, 14

Ardvuk (Proteles cristata)

1

50

-

6

-

-

10

3

1, 18, 19

Hijena (Hyaenidae)

1

150

-

4

-

15

20

2

1, 18, 19

KREZUBICE (EDENTATAE)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Oklopnici (Dasypodidae)

1-2

-

-

4

-

18

-

1

1, 14

Mali mravojed (Tamandua sp.)

1-2

-

-

6

2

18

-

2

2, 14

Veliki mravojed (Myrmecophaga tridactyla)

1-2

40

-

6

-

16

10

3

1, 19

Lenjivac (Folivora)

1-2

-

-

10

2

-

-

1,5

2

ZEČEVI (LAGOMORPHA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Zec (Leporidae)

1-2

20

-

-

-

-

4

-

3, 6

Kunić (Leporidae), pika (Ochotonidae)

1-5

10

-

-

-

-

2

-

3, 6

SURLAŠI (PROBOSCIDEA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Slon (Elephantidae) ženka

1-3

500

-

15/jedinki

-

16

100

-

8, 9, 10

Slon (Elephantidae) mužjak

1

150

-

2x30/ jedinki

-

16

100

-

8, 9, 10

DAMANI (HYRACOIDEA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Damani (Hyracoidea)

1-5

10

2

10

2

-

2

2

2, 8

CEVOZUPKE (TUBULIDENTATA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Cevozupke (Tubulidentata)

1-5

-

-

40

-

-

-

5

1

GLODARI (RODENTIA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Nutrija (Myocastor coypus)

1-2

8

-

2

-

-

1

-

8/bazen/dodatak

Veverica, leteća veverica (Sciuridae)

1-2

4

2,5

3

2

18

2

2

2, 8, 14

Bodljikavo prase, penjaš, gigantska veverica (Hysticidae, Sciuridae)

1-2

-

-

12

3

-

-

3

2, 5, 8, 14

Severnoameričko bodljikavo prase (Hystricidae)

1-2

10

3

-

-

-

4

-

2, 8, 14

Bodljikavo prase starog sveta (Hystricidae)

1-2

12

-

-

-

-

2

-

1, 3, 8, 14

Skočimiš (Dipodidae)

1-3

-

-

8

-

18

-

-

1, 3, 8, 14

Aguti, viskača (Dasyproctidae, Chinchilidae)

1-5

-

-

8

-

15

-

2

1, 3, 8, 14

Paka (Cuniculidae)

1-2

-

-

6

-

15

-

3

1, 8, 14, 19

Mrmoti (Sciuridae)

1-5

20

-

-

-

-

4

-

1, 8, 23

Prerijski psi (Sciuridae)

1-5

20

-

-

-

-

2

 

1,8

Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris)

1-2

40

-

8

-

15

10

2

3, 8/bazen/dodatak

Mara (patagonijski zec) (Dolichotis sp.)

1-2

20

-

-

-

-

4

-

1, 3, 8, 14

Dabar (Castor sp.)

1-5

20

-

2/par

-

-

4

-

23, 8/bazen/dodatak

Hutije, hutije konge (Capromyidae)

1-2

-

-

5

2

-

-

1,5

1, 2, 8, 14

SLEPI MIŠEVI (CHIROPTERA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Veliki ljiljci (Pteropodidae)

1-20

-

-

10

2,5

21

-

-

11, 12

Leteće lisice (Pteropus sp.)

1-20

-

-

20

3

21

-

-

11, 12

PAPKARI (ARTYODACTILA)

Vrsta

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Divlji magarac (Equus africanus, Equus hemionus, Equus kiang), Divlji konj (Equus ferus), Zebra (Equus zebra, Equus quagga, Equus grevyi)

1-5

500

-

8/jedinki

-

8

80

-

9, 21, 18, 19

Tapiri (Tapirus sp.)

1-2

200

-

12/jedinki

-

-

50

-

6, 9/bazen/dodatak

Nosorozi (Rhinocerotidae)

1-2

500

-

25/jedinki

-

18

150

-

9, 10, 18, 19

KOPITARI (PERISSODACTYLA)

VRSTA

Broj životinja

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Površina
(m2)

Visina
(m)

Površina
(m2)

Visina
(m)

Temp.
(°C)

Spoljašnja površina
(m2)

Unutrašnja površina
(m2)

Pekariji (Tayassuidae)

1-3

60

-

3/jedinki

-

-

10

-

6, 9, 10

Divlje svinje (Suidae)

1-2

100

-

4/jedinki

-

-

10

-

6, 9, 10, 19

Patuljasti nilski konj (Choeropsis liberiensis)

1-2

100

-

10/jedinki

-

18

10

6

bazen/ dodatak

Nilski konj (Hippopotamus amphibius)

1-2

250

-

40

-

18

50

10

bazen/ dodatak

Alpaka (Vicugna pacos), lama (Lama glama)

1-3

150

-

-

-

-

30

-

21

Vikunja (Vicugna sp.), gvanako (Lama guanicoe), jednogrba i dvogrba kamila (Camelidae)

1-3

300

-

8/jedinki

-

-

50

-

21 dvogrba kamila i 19

Indijski ševroten (Tragulus sp.)

1-2

-

-

6

-

-

-

2

3

Vodeni ševroten (Tragulus sp.)

1-2

40

-

8

-

-

12

2

3, 10

Mali jeleni (pudu i sl.) (Cervidae)

1-4

100

-

3/jedinki

-

-

15

-

3, 19

Srednje veliki jeleni (lopatar i sl.) (Cervidae)

1-8

400

-

4/jedinki

-

-

60

-

9, 19, 21

Veliki jeleni (evropski jelen i sl.) (Cervidae)

1-6

500

-

6/jedinki

-

-

80

-

9, 19, 21

Los (Alces alces)

1-3

500

-

-

-

-

100

-

9, 19, 21

Okapi (Okapia johnstoni)

1-2

300

-

15/jedinki

-

-

50

-

18

Žirafa (Giraffa camelopardalis)

1-4

500

-

25/jedinki

-

15

50

-

18, 20

Mala antilopa (skakač-stenjar) (Bovidae), dik-dik (Madoqua sp.), antilopa, dujker (Cephalophus sp., Philantomba sp. i Sylvicapra)

1-2

50

-

3/jedinki

-

-

20

-

3, 19, 21

Gazele (Gazella sp.)

1-10

500

-

4/jedinki

-

-

40

-

3, 19, 21

Srednje velika antilopa (Bovidae) - poput sajge (Saiga sp.) i viloroge antilope (Antilocapra americana)

1-6

500

-

5/jedinki

-

-

50

-

3, 19, 21

Velike antilope (poput crne i močvarne) (Bovidae)

1-5

500

-

8/jedinki

-

-

80

-

9, 19, 21

Goral (Naemorhedus sp.) i takin (Budorcas sp.)

1-4

40

-

4/jedinki

-

-

40

-

2, 3, 19, 21

Muflon, divlje ovce, divlje koze (Bovidae)

1-10

400

-

-

-

-

40

-

2, 3, 19, 21

Bizoni, divlja goveda, mošusna goveda (Bovidae)

1-5

500

-

8/jedinki

-

-

80

-

9, 19, 21

DODATAK

VELIČINE BAZENA ZA SISARE

VRSTA

Broj životinja

Površina (m2)

Dubina (m2)

Zapremina (m3)

Svaka sledeća jedinka

Posebni uslovi

Nutrija, vidra (Myocastor sp., Lutra sp.)

1-2

2

0,5

1

-

-

Dabar (Castor sp.)

1-3

15

0,8

12

-

-

Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris)

1-5

6

0,5

3

1

-

Patuljasta vidra (Amblonyx sp.)

1-2

10

0,5

5

2

-

Evropska vidra (Lutra lutra)

1-2

20

0,8

16

-

-

Morska vidra (Enhydra lutris)

1-2

60

2,0

120

8

-

Beli medved (Ursus maritimus)

1

60

1,5

90

20

-

Patuljasti nilski konj (Choeropsis liberiensis)

1-2

20

0,8

16

-

Temp. 18-20 °C

Nilski konj (Hippopotamus amphibius)

1-2

30

1,5

45

8

18-20

Tapir (Tapirus sp.)

1-2

10

0,8

8

-

-

Pravi tuljani (foke) (Phocidae)

1-2

60

1,5

90

10

-

Morski lav (Ottaridae)

1-5

100

2,0

200

15

-

Južni morski slon (Mirounga leonina) i morž (Odobenus sp.)

1-3

200

3,0

600

40

-

Objašnjenje za brojeve date u koloni "Posebni uslovi"

1 - obezbediti mogućnost kopanja;
2 - obezbediti mogućnost penjanja;
3 - obezbediti mogućnost sakrivanja;
4 - obezbediti bazen;
5 - obezbediti uzdignuta mesta za posmatranje okoline;
6 - obezbediti prirodni materijal u spoljašnjem smeštajnom prostoru, kao što je zemlja, pesak, kora, lišće;
7 - obezbediti unos dodatnih objekata u smeštajni prostor;
8 - obezbediti redovan unos granja zbog održavanja dentalne higijene i obogaćivanja sredine;
9 - obezbediti mogućnost valjanja i posipanja peskom, blatom i obezbediti trupove drveta za češanje;
10 - omogućiti kupanje ili tuširanje tokom cele godine;
11 - omogućiti da se čvrsto uhvate za strukture na plafonu ili za plafon smeštajnog prostora;
12 - obezbediti veći broj mesta za hranjenje;
13 - omogućiti direktan ulazak sunčevih zraka, preko otvorenog smeštajnog prostora, otvora na krovu ili otvorenih prozora;
14 - obezbediti kutije za spavanje;
15 - držati zajedno monogamne parove sa mladuncima dok ih podnose;
16 - obezbediti grejače za telo u spoljašnjem smeštajnom prostoru;
17 - obezbediti poseban prostor za odmor i ležanje svakoj životinji;
18 - obezbediti pojedinačne boksove za svaku životinju (male grabljivice 0,5-1 m2, žderavac, ris, serval, puma, oblačasti leopard, ostale srednje velike mačke 1,5 m2, velike mačke, gepard 2,5 m2, malajski medved, hijena, ardvuk 4 m2, ostali medvedi i veliki panda 6 m2;
19 - obezbediti mogućnost odvajanja;
20 - obezbediti otvoreni ili natkriveni pred prostor (80 m2);
21 - obezbediti zaklon u spoljašnjem smeštajnom prostoru.

PTICE (AVES)

OPŠTI USLOVI DRŽANJA

1. VOLIJERE

Volijere i kavezi za ptice treba da budu izolovani od buke i smešteni tako da ptice budu zaštićene od stresa prouzrokovanog posetiocima i drugim životinjama.

2. OSVETLJENJE

Ako se ptice drže u zatvorenom prostoru, kao i u zaštitnim, zatvorenim delovima volijera mora da im se obezbedi prirodno osvetljenje ili veštačko osvetljenje koje odgovara prirodnom. Trajanje osvetljenja mora da odgovara specifičnostima vrste životinje i dobu godine. Kod ptica pevačica, trajanje osvetljenja varira od 8 do najviše 14 sati.

3. ISHRANA I NAPAJANJE

Vrsta hrane mora da odgovara vrsti i starosti ptice. Svakodnevno mora da se obezbedi sveža hrana i voda. Hranilice i pojilice treba da se postave dalje od prečki, kako bi se na najmanju moguću meru smanjila njihova kontaminacija izmetom. Pticama mora da se obezbedi i voda za kupanje.

4. BOLESTI I POVREDE

Pri držanju povređenih ili obolelih ptica za njihovu dobrobit je važnije da se spreče dalje povrede i omogući oporavak od bolesti nego da se zadovolji njihova potreba za kretanjem. U slučajevima kada je potrebno da se pticama privremeno ograniči kretanje one mogu da se drže u kutijama.

Prilikom držanja ptica koje su iscrpljene, bolesne ili povređene treba na najmanju moguću meru da se smanji kontakt sa čovekom, sa ciljem njihovog oporavka i vraćanja u prirodu.

U koloni "broj ptica" dat je raspon od jedne do najvećeg broja ptica koje mogu da se drže u prostoru date veličine. Za veći broj ptica od onog navedenog u koloni "broj ptica", za svaku sledeću pticu veličinu prostora treba povećati u skladu sa veličinama datim u koloni "Svaka sledeća ptica".

NOJEVKE (STRUTHIONIFORMES)

Vrsta

Broj ptica

Površina u (m2) i visina ograde (m)

Zaštitni prostor

Svaka sledeća ptica (m2)

Posebni zahtevi

Veličina po ptici (m2)

Temp.°C

Noj (Struthio camelus)

1-3

250/1,8

6

>10

50

pesak za kupanje

Nandu (Rhea sp.)

1-2

200/1,2

4

ne treba grejati

25

pesak za kupanje

Emu (Dromaius sp.)

1-2

200/1,2

4

ne treba grejati

100

pesak za kupanje

Kazuar (Casuarius sp.)

1

200/1,8

6

>15

-

bazen sa vodom

PTICE VODARICE

Pticama vodaricama mora da se obezbedi plitak bazen sa vodom, a za vrste ptica koje pretežno borave u vodi u tabeli su date najmanje površine i dubine bazena. Ograda bazena treba da bude niska kako bi ptice lako mogle da uđu u vodu. Tropskim vrstama ptica potrebno je da se obezbedi unutrašnji bazen sa vodom.

VRSTA

Broj ptica

Površina otvorenog prostora (m2)

Svaka sledeća ptica (m2)

Površina zatvorenog prostor po ptici (m2)

Površina bazena (m2) /dubina vode (m)

Površina bazena za svaku sledeću pticu (m2)

Posebni zahtevi

Pelikani (Pelecanidae)

1-4

40

10

3

30/0,75

5

bazeni u zatvorenom prostoru

Pingvini (Spheniscidae)

1-12

60

3

-

16/1,5

1

-

Kormorani (Phalacrocorax sp.)

1-6

10

1,5

-

10

1,25

prečke ili grane

Rode (Ciconia sp.)

1-2

30

6

1

bazen

-

prečke ili grane

Velike čaplje (Ardea sp.)

1-6

30

3

1 tropske vrste

bazen

-

prečke ili grane

Čaplje srednje veličine (Ardea sp.) i kašičari (Platalea sp.)

1-6

20

2

0,5 tropske vrste

bazen

-

prečke ili grane

Male čaplje (Ixobrychus sp.)

1-2

6

-

-

bazen

-

trska ili grmlje

Male patke (do 50 cm)

1-2

8 (visina 2,5 m)

-

zaklon

4/0,60-1*

-

trska kućice za gneždenje

Velike patke (iznad 50cm)

1-2

12 (visina 2,5 m)

-

zaklon

6/0,60-1*

-

trska

Manje guske, utve

1-2

60

-

-

bazen

-

niska trava

Labudovi i veće guske

1-2

200

-

-

100

-

niska trava

*preporučena dubina bazena za patke plivarice je 0,6 m, a za patke ronilice 1 m.

FAZANI (PHASIANIDAE)

Fazani mogu da se drže u volijerama. Parovi treba da se drže odvojeno zbog izrazite teritorijalnosti. Ptice uglavnom dobro podnose hladnoću i dovoljan im je negrejani zaštitni prostor.

Vrsta

Broj ptica

Spoljašnji prostor površina (m2) /visina (m)

Zaštitni prostor površina (m2) /visina (m)

Fazan

1-2

12/2

4/2

Paun

12

40/2

-

GRABLJIVICE I SOVE

Grabljivice i sove mogu da se drže u delimično zatvorenim volijerama koje pticama omogućavaju skrivanje od pogleda. Delimično zatvorene volijere treba da pored zatvorenih drvenih ili zidanih strana imaju i jednu ili više delimično otvorenih strana. U gornjem delu volijere moraju da se obezbede prečke i prostori za sedenje, postavljeni tako da omogućavaju i prostor za letenje. U potpuno žičane volijere ne smeju da se smeštaju okretne ptice, kratkih krila i dugog repa, kao što je kobac i jastreb.

Tolerancija date vrste ptice na temperaturu date u tabeli označene su sa:

I - dobro podnosi niske temperature, potrebna zaštita od kiše i vetra (ne treba unutrašnji prostor);

II - osetljive na jako niske temperature, potrebna negrejana prostorija ili mesto za spavanje;

III - ne podnosi niske temperature, potrebna topla prostorija zaštićena od promaje;

IV - jako osetljive na niske temperature, potrebna zagrejana prostorija sa temperaturom iznad 15°C.

VRSTA

Broj ptica

Spoljašnji prostor

Unutrašnji prostor

Svaka sledeća ptica

Posebni zahtevi

Površina (m2) /širina (m) /visina (m)

Površina (m2) /širina (m) /visina (m)

Temp.°C

GRABLJIVICE (Falconiformes)

Lešinari (Cathartes sp., Coragyps sp. i Sarcorhamphus sp.)

1

24/3/3

4/2/2

IV

10

Sarcorhamphus papa osetljiv na mraz

Andski kondor (Vultur gryphus)

1

24/3/3

-

I

-

 

Orao ribar (Pandion haliaetus)

1

24/3/3

4/2/2

II

10

 

Osičar (Pernis apivorus)

1

10,5/2/2,5

2/1/2

III

3

 

Bela lunja (Elanus caeruleus)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

IV

3

 

Lunje (Milvus)

1

12/2/2,5

4/2/2

I

6

Milvus migrans I i II*

Belorepani (Haliaeetus sp.)

1

24/3/3

4/2/2

Haliaeetus leucogaster I, Haliaeetus vocifer IV, ostali I

10

 

Kanje (Neophron sp.) i lešinari (Necrosyrtes sp. i Gypohierax sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

Neophron sp. I, II i III* ostali IV

6

 

Bradan (Gypaetus barbatus)

1

24/3/3

-

I

10

 

Supovi (Gyps sp., Aegyptus sp., Torgos sp., Trigonoceps sp. i Sarcogyps)

1

24/3/3

4/2/2

Aegyptus sp. i Gyps fulvus, Gyps bengalensis I, Torgos sp. i Sarcogyps sp. IV, ostali III

10

 

Zmijari (Circaetus sp. i Spilornis sp.) i Kratkorepi orao (Terathopius ecaudatus)

1

12/2/2,5

4/2/2

IV

6

 

Eje (Circus sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

Circus earuginosus II, Circus cyaneus I

6

 

Eje (Polyboroides sp.) i gabari (Melierax sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

IV

6

 

Jastreb gušteraš (Kaupifalco monogrammicus)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

IV

3

 

Jastreb (Accipiter gentilis)

1

10,5/2/2,5

-

I

6

 

Kobac (Accipiter nisus)

1

7,5/2/2,5

-

I

3

 

Mišar (Buteo buteo i Buteo jamaicensis)

 

10,5/2/2,5

2/1/2

Buteo buteo I, Buteo jamaicensis I, II*

3

 

Mišar (Buteo sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

Buteo lagopus, Buteo regalis i Buteo rufinus I, Buteo polyosoma II, Buteo rutofunus III

6

 

Harpije (Harpia sp. i Morphnus sp.) Veliki orao (Polemaetus bellicosus)

1

24/3/3

4/2/2

III

10

 

Filipinski orao (Pithecophaga jefferyi) Krunasti orao (Stephanoaetus coronatus)

1

24/3/3

4/2/2

IV

10

 

Orlovi (Aquila sp.)

1

24/3/3

4/2/2

Aquila clanga I, Aquila pomarina II, Aquila verreauxi III, ostali I

10

 

Savanski orao (Aquila rapax)

1

18/3/2,5

4/2/2

I, II*

6

 

Prugasti orao (Hieraaetus fasciatus)

1

12/2/2,5

4/2/2

I, II*

6

 

Kukmasti orao (Lophaetus occipitalis)

1

12/2/2,5

4/2/2

IV

6

 

Karakare (Phalcoboenus sp. i Caracara sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

Phalcoboenus australis I, Phalcoboenus megalopterus II

6

 

Karakare (Milvago sp.)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

III

3

 

Sokolići (Polihierax sp.)

1

5/2/2

1,5/1/2

IV

1

 

Sokolići (Microhierax sp.)

1

2/1/2**

1/1/1

IV

1

 

Vetruške (Falco sp.)

1

5/2/2

1,5/1/2

Falco tinnunculus I, Falco vespertinus III, Falco sparverius II, III*

1

 

Mali sokolovi (Falco sp.)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

Falco subbuteo III, Falco columbarius I

3

za Falco subbuteo potrebna je površina od 10.5 m2

Veliki sokolovi (Falco sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

evropske i severnoameričke stanarice I, Falco biarmicus I, II*, Falco jugger II, Falco eleonorae III, Falco cherrug I-III*

6

 

Sove (Strigiformes)

Kukuvije (Tyto sp.)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

Tyto alba I, II*, Tyto capensis IV

3

Tyto capensis boravi na tlu i potreban je zaklon

Rečna kukuvija (Phodilus badius)

1

5/2/2

1,5/1/2

IV

1

 

Ćuk (Otus sp.)

1

2/1/2**

1/1/1

Otus brucei, Otus scops III, Otus senegalensis I, Otus choliba II, III*

1

 

Beloliki ćuk (Ptilopsis leucotis)

1

5/2/2

1,5/1/2

III, IV*

1

 

Male ušare (Bubo poensis, Bubo africanus)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

IV

3

 

Srednje ušare (Bubo nipalensis, Bubo sumatranus)

1

12/2/2,5

4/2/2

IV

3

 

Velike ušare (Bubo bubo, Bubo virginianus)

1

18/3/2,5

4/2/2

Bubo b. bubo I, Bubo b. omisus I, Bubo b. ascalaphus I, Bubo capensis III, Bubo virginianus I, II*, Bubo lacteus III, IV*

3

 

Ušare (Ketupa sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

III

3

 

Bela sova (Nyctea scandiaca)

1

18/3/2

 

I

3

Aktivna danju

Sova ribarica (Scotopelia peli)

1

12/2/2,5

4/2/2

IV

3

 

Sove (Strix sp.) -manje vrste, na primerStrix aluco

1

7,5/2/2,5

2/1/1

Strix aluco i Strix varia I, Strix hylophila, Strix woodfordi III

3

 

Sove (Strix sp., Surnia sp., Pulsatrix sp.)

1

12/2/2,5

4/2/2

Strix uralensis, Surnia ulula I, Pulsatrix perspicilata I, Strix leptogrammica III

3

Surnia ulula - aktivna danju

Velika sova (Strix nebulosa)

1

18/3/2,5

 

I

3

 

Ćukovi (Glaucidium sp.) - manje vrste

1

2/1/2**

1/1/1

Glaucidium brasillanum IV, Glaucidium perlatum III, IV*

1

 

Ćukovi (Glaucidium sp.) - veće vrste

1

5 (2/2

1,5/1/2

Glaucidium passerinum I, Glaucidium cuculoides IV

1

 

Patuljasti ćuk (Micrathene whitneyi)

1

2/1/2**

1/1/1

IV

1

 

Ćukovi (Athene sp.)

1

5/2/2

1,5/1/2

Athene noctua I Athene cunicularia II, Athene brama IV*

1

A. cunicularia / omogućiti kopanje u tlu

Ćukovi (Aegolius sp.)

1

5/2/2

 

I

1

 

Novozelandski ćuk (Ninox novaeseelandiae)

1

7,5/2/2,5

 

I

3

 

Sove (Asio sp.)

1

7,5/2/2,5

2/1/2

Asio otus, Asio flammeus I, Asio clamator II, III* Asio capensis III

3

A. flammeus, A capensis borave na tlu i trebaju zaklon

* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature od onih koje su date u tabeli.
** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim smeštajnim prostorima: površina 2 m2, širina 1 m, visina 1m (svaka sledeća životinja 1 m2 više)

GOLUBOVI (COLUMBIDAE)

Golubovi mogu da se drže u volijerama sa drugim vrstama ptica. Mnogi golubovi su izrazito teritorijalni, pa parovi moraju da se drže odvojeno. Vrste koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni prostor.

Vrsta

Broj ptica

Spoljašnji prostor
Površina (m2) /visina (m)

male vrste

1-2

2/2

srednje vrste

1-2

6/2

velike vrste

1-2

10/2

PAPAGAJI (Psittaciformes)

Papagaji mogu da se drže u volijerama ili kavezima. Kavezi treba da budu postavljeni na visinu od najmanje 80 cm. U spoljašnjim volijerama mora da se obezbedi prostor za zaštitu od loših vremenskih prilika, koji je sa svih strana zatvoren, osvetljen, visok najmanje koliko i kavez ili volijera, sa otvorom za ulaz i izlaz. Temperatura u volijerama mora da bude primerena vrsti papagaja. Samo u slučaju lošeg vremena i jakog mraza ptice treba tokom dana držati u zaštitnom prostoru. Za vrste ptica koje moraju da se drže u temperiranim prostorima, unutrašnje volijere moraju da budu istih dimenzija kao i spoljašnje.

Hranilice i pojilice tokom zime treba da budu postavljene u zaštitni prostor. Kavez, unutrašnje volijere i zaštitni prostor moraju da budu pokriveni prostirkom i to peskom, piljevinom neobrađenog drveta, drvenim granulama ili sličnim materijalom, koji mora da se čisti najmanje jednom dnevno. Podloga spoljašnjih volijera može da bude prirodno tlo ili može da se prekrije slojem šljunka, peska i slično.

Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da budu opremljeni sa najmanje dve drvene prečke za sedenje koje su različite čvrstine. Između kaveza ili volijera potrebno je da se postavi paravan za zaštitu od povreda ugrizom. Obzirom da se svi papagaji, osim opatica, gnezde u dupljama potrebno je da se obezbede kućice za gneždenje, koje neki rodovi ptica (Aratinga, Pyrrhura, Brotogeris, Bolbotrynchus) koriste za spavanje tokom čitave godine.

Optimalna temperatura prostora za svaku grupu je data u tabeli. Temperatura u zaštitnom prostoru mora da bude najmanje 10°C, a za rodove Cyclopsitta, Deroptyus, Eclectus, Forpus, Geoffroyus, Graydidascalus, Gypopsitta, Micropsitta, Pionites, Pionopsitta, Prioniturus, Psittacella, Psittaculirostris, Psittinus, Psittrichas, Tanygnathus, Triclaria, Loriculus najmanje 15°C. Za papagaje koji podnose hladnoću, kao što su Psittacula krameri, Psittacula derbiana, Myopsitta monachus, Cyanoliseus patagonus i australijske papige, zaštitni prostor mora biti takav da ne mrzne.

Za držanje papagaja uzetih iz prirode tokom prve dve godine potrebno je obezbediti veći prostor i dovoljno mogućnosti za povlačenje, iz kog razloga površina kaveza i volijera mora da bude najmanje 50% veća od one date u tabeli za pojedine grupe papagaja.

Za privremeno držanje papagaja (do tri meseca) površina kaveza i volijera može da bude 50% manja od one navedene u tabeli.

VRSTA

Broj ptica

Spoljašnji prostor

Zaštitni prostor

Dužina m/širina m/visina m2

Svaki sledeći par (m2)

Površina m2/visina m

Svaki sledeći par (m2)

Are (Arinae)

dužine do 40 cm

1-2

2/1/1,5

1

1/1,5

0,5

dužine 40-60 cm

1-2

3/1/2

1,5

1/1

0,5

dužine preko 60 cm

1-2

4/2/2

4

2/2

1

Ostali papagaji

dužine do 25 cm (Neophema sp. i Forpus sp.)

1-2

1/0,5/0,5

0,25

0,5/0,5

0,25

dužine 25 - 40 cm

1-2

2/1/1

1

1/1

0,5

dužine preko 40 cm

1-2

3/1/2

1,5

2/2

1

PTICE PEVAČICE (PASSERIFORMES)

Ptice pevačice mogu da se drže u kavezima ili spoljašnjim volijerama. Vrste ptica pevačica koje podnose hladnoću mogu da se drže u spoljašnjim volijerama ako je obezbeđen zaštitni prostor. Spoljašnje volijere moraju da budu delimično zasvođene i da imaju prostor za zaštitu od loših vremenskih prilika (jako sunce, vetar, padavine). Visina volijere mora da bude najmanje 1,7 m.

Pod mora da bude pokriven peskom, piljevinom, zemljom ili prikladnim materijalom, koji mora da se redovno čisti. Kavezi, volijere i zaštitni prostori moraju da imaju najmanje tri prečke za sedenje, koje moraju da budu udaljene tako da ptice mogu leteti. Preporučuje se korišćenje prirodnih grana.

Kavezi moraju da budu neprozirni sa tri strane, a volijere sa jedne strane. Okrugli kavezi ne treba da se koriste. Kavezi treba da budu postavljeni na visini od najmanje 80 cm (izuzev za vrste koje se gnezde na tlu, kao što je ševa).

Ako postoji međusobna podnošljivost, različite vrste ptica mogu da se drže u zajedničkoj volijeri, pri čemu površina prostora mora da odgovara najvećoj ptici.

VRSTA

Broj ptica

Spoljašnji prostor

Zaštitni prostor

Svaka sledeća
1-2 ptice

Posebni zahtevi

Površina (m2)/
širina (m)/
visina (m)

Površina m2/broj ptica

Temperatura °C

Ševe (Alaudidae)

do 15 cm

1-2

1/0,5/0,5

1/1 par,
zimi do
6 ptica

tropske vrste - prostor koji ne mrzne tropske vrste > 10

25%

Tlo prekriveno sa 4 cm zemlje ili peska, zaklon na tlu

15-20 cm

1-2

1,2/0,8/0,5

25%

preko 20 cm

1-2

1,6/0,8/0,5

25%

Estrilde (Estrildidae), vrapci i pletilje (Ploceidae)

do 12 cm

1-2

0,8/0,4/0,4

1/20-30*

Estrilde>15-20C, pletilje i tropski vrapci
>10C, evropske vrste prostor koji ne mrzne

25%

Estrilde - potrebne su korpe za spavanje

12-20 cm

1-2

1,2/0,5/0,5

1/10-15*

25%

preko 20 cm

1-2

1,6/0,5/0,5

1/5 ptica

25%

Za dugorepe pletilje visina 1,2 m

Zebe (Fringillidae), strnadice (Emberizidae), kardinali (Cardinalidae)

do 15 cm

1-2

0,8/0,4/0,4

1/10-20**

tropske vrste > 15C
strnadice prostor koji ne mrzne

25%

 

15-20 cm

1-2

1,2/0,5/0,5

1/6-10*

25%

 

preko 20 cm

1-2

1,6/0,8/0,8

1/4 ptica

25%

 

Čvorci (Sturnidae)

Balijska minja (Leucopar rothschildi)

1-2

2/2/2

2/2 ptice

>10

drži se
po 1 par

Voda za kupanje, kućice za gneždenje

(Gracula religiosa)

1-2

2/1/1,8

0,6/2 ptice

>10

 

 

Drozd (Timaliidae)

do 20 cm (na pr. Leiothrix sp.)

1-4

2/1/1,8

0,5/2 ptice

> 5°C
L. argentauris >10°C

 

 

preko 20 cm (na pr. Garrulax canorus)

1-2

2/1/1,8

0,6/2 ptice

> 5°C

 

 

* prilikom regulisanja temperature treba obratiti pažnju na regionalno poreklo ptice, obzirom da mogu biti potrebne i druge vrednosti temperature koje nisu date u tabeli

** ako se isključivo drže u zagrejanim unutrašnjim volijerama: površina 2 m2, širina 1 m, visina 1 m

GMIZAVCI (REPTILIA)

Vrsta

Smeštaj

Minimalna veličina prostora po jedinki (dužina x širina x visina)

Uređenje prostora za životinje

Temperatura
°C

Voda i hrana

Zmije
(Serpentes)

terarijum

1 x 0,5 DT* arborealne zmije moraju imati terarijum visok najmanje 0,5 DT*
za svaku dodatnu jedinku prostor proširiti za 20%

Grubi treset, kora drveća, meka piljevina, novinski papir ili komercijalna podloga, mesto za sakrivanje (što manjih dimenzija tako da se zmija jedva uvuče). Arborealne zmije moraju imati terarijum sa granama od kojih bar jedna mora biti u vodoravnom položaju. Ne preporučuje se terarijum sa drvenom ili zemljanom podlogom zbog razvoja parazita

25-30 °C
Grejač se postavlja u suprotnom delu terarijuma od onog u kome su mesta za skrivanje i može zauzimati najviše 1/3 površine terarijuma.
Za grejanje se ne preporučuju tzv "tople strehe"

Voda mora biti uvek prisutna, a neke vrste je potrebno prskati jer vodu piju iz ljuskica na telu. Posuda sa vodom mora biti dovoljno velika da sklupčana zmija može u nju leći.
Mesojedi.

Gušteri
(Sauria)

terarijum

4 x 3 x 3DT*
za arborealne guštere visina 3,5DT*
za svaku dodatnu jedinku prostor proširiti za 15%

Grubi treset, kora drveća, krupni šljunak ili komercijalna podloga. Neke vrste koje se ukopavaju trebaju visinu podloge (pesak) 8-10 cm.
Terarijum mora barem delimično vizuelno oponašati prirodno okruženje. Mora se obezbediti mesto za skrivanje, koje je što manje. Arborealni gušteri moraju imati terarijum sa granama od kojih bar jedna mora biti u vodoravnom položaju i ispod reflektorske sijalice ili UV fluorescentne cevi kako bi se životinja mogla sunčati.
Ne preporučuje se terarijum sa drvenom ili zemljanom podlogom zbog razvoja parazita.

28-35 °C
Grejač se postavlja u suprotnom delu terarijuma od onog u kome su mesta za skrivanje i može zauzimati najviše 1/3 površine terarijuma.
Za grejanje se ne preporučuju tzv "tople strehe"
Gušteri koji se sunčaju moraju pored reflektorske sijalice (kao izvor toplote) imati i posebnu fluorescentnu cev koja emituje UV zračenje određene talasne dužine.

Voda mora biti uvek prisutna.
Arborealne vrste često ne piju vodu iz posuda pa je terarijum potrebno prskati kako bi pili vodu nakupljenu na granama i slično.
Biljojedi i mesojedi - ishranu treba prilagoditi svakoj vrsti. Potrebno je paziti da gušteri biljojedi u svojoj ishrani dobijaju dovoljno vitamina i materija neophodnih za održavanje fizioloških funkcija.

Vrste guštera sa posebnim potrebama

Zelena iguana
(Iguana iguana)

terarijum

4 x 3 x 5DT* III
5 x 3 x 4DT*

Supstrat mora biti delimično navlažen, potrebno često prskanje 1/3 površine terarijuma mora zauzimati posuda sa vodom. Grane za penjanje od kojih bar jedna mora biti u vodoravnom položaju i ispod reflektorskog izvora toplote, U terarijumu mora postojati UV fluorescentna cev.

28-30 °C

 

Kameleoni
 (Chamaleonidae)

terarijum

4 x 4 x 4,5DT* za vrste koje žive na zemlji 4 x 2,5 x 4 DT* za arborealne vrste za jedan par prostor se mora prošiti za 20%

Grane za penjanje arborealnim vrstama
Skloništa za skrivanje suvozemnim vrstama
Pojedinačno držanje odraslih kameleona radi smanjenja stresa.

20-30 °C za većinu vrsta,
> 24 °C za planinske vrste oko 20 °C za noćne vrste koje preko dana moraju imati uključenu reflektorsku sijalicu

 

Varani
(Varanidae)

terarijum

5 x 3 x 4 DT*
5 x 2 x 4 DT*
4 x 2 x 5 DT*
5 x 2 x 2 DT*

Krupni šljunak, kora drveta, komercijalni supstrat.
Grane za penjanje arborealnim vrstama.

30-34°C
ispod reflektorke sijalice 45°C.

 

Krokodil, aligator, kajman (Crocodilia)

veliki terarijum

vodena površina od 2,5 m2 po jedinici, dubina oko 40 cm, kopneni deo (sunčalište).
za svaku dodatnu jedinku proširiti terarijum i to vodenu površinu za 20% i kopnenu površinu za 10%

Vodena površina od 2,5 m2 po jedinici, dubina oko 40 cm, kopneni deo (sunčalište) od betona ili prekriven plastičnom masom, krupnim tresetom ili korom drveta

voda 25-27 °C
vazduh 25-30 °C
ispod reflektorske sijalice 35 °C

Mesojedi.
Kajmani se hrane ribom, miševima i drugim malim glodarima.

Kopnene kornjače
(Testudinidae)

terarijum ili ograđene u prirodi

5 x 4 x 3 DO*

Drže se u zajednicama.
Terarijum sa plastičnom podlogom, šljunkom, mešavinom treseta i zemlje.
Skrivalište mora biti toliko veliko da se u njemu može istovremeno sakriti više životinja. Spoljašnji prostor mora biti dobro ograđen jer kornjače dobro kopaju pa mogu prokopati prolaz ispod ograde.
Podloga zemljana ili travnata sa skrivalištima na više mesta po mogućnosti u hladovini.

27-30 °C
ispod reflektorske sijalice 35°C
Ako se drže napolju deo smeštajnog prostora treba da je na suncu, a drugi deo u hladu, kako bi se životinje mogle zaštititi od sunca

Biljojedi.
Raznovrsna hrana sa vitaminskim dodacima Mladima povremeno davati kalcijum.

Vodene kornjače
(Emydidae)

spoljašnji bazen ili terarijum

5 x 4 x 3 DO*

Drže se u zajednicama.
Bar jedan suvi deo na koji se mogu popeti i sunčati.
Ograda spoljašnjeg bazena mora biti takva da se životinja može lako popeti.
Vodene kornjače ne moraju imati skrivališta.
Neke se ukopavaju u mulj, pa na dnu treba staviti deblji sloj peska.

Mlade vodene kornjače treba da imaju vodu od najmanje 22°C, poželjno 26 °C.
Voda se može grejati i akvarijumskim grejačima

Mogu da se hrane komercijalnom hranom.

 

Vrsta

Dužina i širina oklopa

Smeštaj

Minimalna veličina prostora po jedinki (površ m2/ širina m/ visina m2)

Uređenje prostora

Temperatura °C

Voda i hrana

Morske kornjače (Chelonidae)

10 x 10

Bazen

0,1/0,4/0,3

Karakteristike vode
salinitet 20-35%
pH 7,5-8,5
koncentracija hlora 1,0-1,5 ppm
karakteristike bazena
dužina oklopa 10-70cm: za svaku dodatnu jedinku povećati za 50% dužina oklopa 70-90cm: za svaku dodatnu jedinku povećati za 100% unutrašnja površina bazena ne sme biti pokrivena otrovnim materijama.
U bazenu se ne smeju nalaziti predmeti koje životinja može da proguta, da se zaplete o njih ili zaglavi u njima.
Bazeni moraju biti dodatno osvetljeni (do 16 sati dnevno) ali se deo bazena mora osenčiti kako bi se životinja mogla sakriti u slučaju prejakog prirodnog ili veštačkog osvetljenja.

Voda 20-30 °C

Čista, sveža ili smrznuta.

20 x 20

0,5/0,8/0,5

30 x 30

1/1,2/0,7

40 x 35

1,7/1,5/0,7

50 x 40

2,2/1,7/0,9

60 x 50

3,5/2/0,9

70 x 60

6/2,5/1,2

80 i više
x
70 i više

7,5/3/1,2

DT* dužina tela
DO** dužina oklopa

VODOZEMCI (AMPHIBIA)

VRSTE

PROSTOR

UREĐENJE PROSTORA

Bezrepi (Anura)

Kandžaste žabe (Pipidae sp.)

akvarijum

- mali komadi kopna koji plutaju
- veličina posude 1l vode na 1 cm dužine životinje
- najveća dubina vode 15-50 cm

Prave žabe (Ranidae sp.), mukači (Discoglossidae sp.)

akvaterarijum

- odgovarajući odnos vodenog i kopnenog dela akvaterarijuma
- održavanje kvaliteta vode, svakodnevno filtriranje i izmena vode

Krastače (Bufonidae sp.), češnjače (Pelobatidae sp.) i rodovi (Leptodactylidae) i (Dendrobatidae)

terarijum

- posudice sa vodom
- odgovarajući supstrat (treset ili suvo lišće koje se mora navlažiti)
- prostor za skrivanje

Arborealne žabe (Hylidae sp.) - gatalinke (Rhacophoridae sp. i Microhyllidae sp.)

terarijum

- visok terarijum
- posudice sa vodom
- odgovarajući supstrat (treset ili suvo lišće koje se mora navlažiti)
- mogućnost penjanja (grane, kamenje)

Repasti vodozemci (Caudata)

Daždevnjaci (Salamandridae)

terarijum

- posudice sa vodom
- odgovarajući supstrat (treset ili suvo lišće)
- zasađene biljke
- prostor za skrivanje

Tritoni/mrmoljci (Triturus sp.)

akvaterarijum

- odgovarajući odnos vodenog i kopnenog dela
- održavanje kvaliteta vode, svakodnevno filtriranje i izmena vode
- zasađene biljke
- prostor za skrivanje

 

Prilog II

DIVLJE ŽIVOTINJE KOJE SE MOGU DRŽATI U POSEBNIM OBLICIMA ZATOČENIŠTVA

 

Tip

Chordata

Hordata

Podtip

Vertebrata

Kičmenjaci

Klasa

Mammalia

Sisari

Red

Dasyuromorphia

 

Porodica

Dasyuridae: Sarcophilus laniarius

Tasmanijski đavo

Red

Diprotodontia

 

Porodica

Macropodidae: Macropus antilopinus, Macropusfuliginosus, Macropus giganteus, Macropus robustus i Macropus rufus

Veliki kenguri

Red

Chiroptera

Slepi miševi

Porodica

Phyllostomidae: Desmodus rotundus, Diphylla ecaudata i Diaemus youngi

Ljiljci - vampiri

Red

Primates

Primati

Porodica

Atelidae: Sve vrste

Pauk-majmuni

Porodica

Cebidae: Sve vrste

Majmuni Novog sveta

Porodica

Cercopithecidae: Sve vrste

Majmuni Starog sveta

Porodica

Hominidae: Sve vrste

Čovekoliki majmuni

Porodica

Hylobatidae: Sve vrste

Giboni

Porodica

Indriidae: Sve vrste

Lemuri

Porodica

Lemuridae: Sve vrste

Veliki lemuri

Porodica

Daubentoniidae

Aj-aj

Porodica

Lorisidae: Sve vrste

Lori

Porodica

Tarsiidae: Sve vrste

Tarzijusi ili aveti

Red

Cingulata

 

Porodica

Dasypodidae: Priodontes maximus

Džinovski armadilo

Red

Pilosa

Krezubice

Porodica

Myrmecophagidae: Myrmecophaga tridactyla

Džinovski mravojed

Porodica

Bradypodidae: Sve vrste

Troprsti lenjivci

Porodica

Megalonychidae: Sve vrste

Dvoprsti lenjivci

Red

Carnivora

Zveri

Porodica

Canidae: Sve vrste uključujući i podvrstu Canis lupus dingo, izuzev rodova, Cerdocyon, Otocyon, Pseudalopex, Urocyon Vulpes i Nyctereutes i vrste Canis lupus familiaris

Psi i njihovi srodnici (osim navedenih izuzetaka i domaćih pasa)

Porodica

Felidae: Sve vrste osim, Otocolobus manul, Oncifelis geoffroyi, Felis margarita, Felis silvestris i Felis silvestris catus

Sve vrste mačaka (osim navedenih izuzetaka i domaće mačke)

Porodica

Hyaenidae: Sve vrste

Hijene

Porodica

Mustelidae: Sve vrste rodova Amblonyx, Arctonyx, Aonyx, Enhydra, Lontra, Melogale, Mydaus, Pteronura, Taxidea Lutra, Eira, Gulo, Mellivora, kao i vrsta Martes pennanti

Kunolike zveri

Porodica

Ursidae: Sve vrste

Medvedi

Porodica

Ailuridae

Crvena (mala) panda

Porodica

Procyonidae: Sve vrste

Rakuni, koati, kinkađu

Porodica

Viverridae: Sve vrste rodova Civettictis i Viverra

Cibetke

Porodica

Eupleridae: Sve vrste rodova Cryptoprocta, Eupleres i Fossa

Fosa, falanuk i madagaskarska cibetka

Porodica

Odobenidae: Sve vrste

Morževi

Porodica

Otariidae: Sve vrste

Morski lavovi

Porodica

Phocidae: Sve vrste

Foke

Red

Cetacea: Sve vrste

Kitovi i delfini

Red

Proboscidea

Surlaši

Porodica

Elephantidae: Sve vrste

Slonovi

Red

Tubulidentata

Cevozupke

Porodica

Orycteropodidae: Orycteropus afer

Ardvark

Red

Perissodactyla

Kopitari

Porodica

Rhinocerotidae: Sve vrste

Nosorozi

Porodica

Tapiridae: Sve vrste

Tapiri

Red

Artiodactyla

Papkari

Porodica

Bovidae: Sve vrste osim pripitomljenih oblika rodova Bos, Bubalus, Capra i Ovis

Antilope, bizoni, bivoli, gazele, koze i ovce (domaće govedo, indijski bivol, domaća koza i ovce su izuzeti)

Porodica

Camelidae: Sve vrste roda Camelus

Kamile

Porodica

Cervidae: Sve vrste roda Alces i Rangifer, osim pripitomljenih formi vrste Rangifer tarandus

Losovi i irvasi

Porodica

Giraffidae: Sve vrste

Žirafe i okapi

Porodica

Hippopotamidae: Sve vrste

Nilski konji

Klasa

AVES

PTICE

Red

Struthioniformes

 

Porodica

Casuariidae: Sve vrste

Kazuari

Red

Accipitriformes

 

Porodica

Cathartidae

Dnevne grabljivice Novog sveta

 

Sve vrste rodova Vultur i Gymnogyps

Andski kondor i Kalifornijski kondor

Klasa

REPTILIA

GMIZAVCI

Red

Crocodylia

Krokodili

Porodica

Alligatoridae: Sve vrste

Aligatori i kajmani

Porodica

Crocodylidae: Sve vrste

Krokodili, lažni gavijali

Porodica

Gavialidae: Sve vrste

Gavijali

Red

Squamata

Gušteri i zmije

Porodica

Atractaspididae: Sve vrste roda Atractaspis

 

Porodica

Colubridae: Sve vrste roda Clelia, Malpolon, Thelotornis i Telescopus, Boiga dendrophila, Dispholidus typus, Rhabdophis subminiatus, Rhabdophis tigrinus, Elapomorphus lemniscatus, Philodryas olfersii, Tachymenis peruvianai i Xenodon severus

Smukovi

Porodica

Elapidae: Sve vrste

Kobre, mambe, kraitovi

Porodica

Hydrophiidae: Sve vrste

Morske zmije

Porodica

Viperidae: Sve vrste

Ljutice

Porodica

Crotalidae: Sve vrste

Zvečarke

Porodica

Boidae: Sve vrste kod kojih primerci dostižu dužinu od preko 3 metra

Boe i udavi

Porodica

Pythonidae: Sve vrste kod kojih primerci dostižu dužinu od preko 3 metra

Pitoni

Porodica

Varanidae: Sve vrste

Varani

Porodica

Helodermatidae: Sve vrste

Gila

Red

Testudines

Kornjače

Porodica

Chelydridae: Chelydra serpentina, Macrochelys temminickii

 

Porodica

Cheloniidae: Sve vrste

Morske kornjače

Porodica

Dermochelyidae: Dermochelys coriacea

Kožata morska kornjača

Klasa

AMPHIBIA

Vodozemci

Red

Anura

Žabe

Porodica

Dendrobatidae: Sve vrste

Otrovne žabe

Porodica

Mantellidae: Sve vrste

Otrovne žabe

Klasa

CHONDRICHTHYES

Ribe sa hrskavičavim skeletom

 

Sve vrste iz porodica: Hexanchidae, Odontaspididae, Lamnidae, Orectolobidae, Carcharhinidae, Alopiidae, Sphyrnidae, Potamotrygonidae i Torpedinidae

Ajkule i raže

Potklasa

ACTINOPTERYGII

Zrakoperke

Red

Anguilliformes

Jegulje

Porodica

Muraenidae: Sve vrste

Morune

Red

Gymnotiformes

 

Porodica

Gymnotidae: Sve vrste roda Electrophorus

Električna jegulja

Red

Batrachoidiformes

 

Porodica

Batrachoididae: Sve vrste roda Thalassophryne

 

Red

Scorpaeniformes

 

Porodica

Synanceiidae: Sve vrste

 

Porodica

Scorpaenidae: Sve vrste

 

Red

Perciformes

 

Porodica

Uranoscopidae: Sve vrste

 

 

INVERTEBRATA

Beskičmenjaci

Tip

Mollusca

Mekušci

Klasa

Cephalopoda

Glavonošci

Red

Octopoda

Hobotnice

Porodica

Octopodidae: Sve vrste roda Hapalochlaena

 

Klasa

Gastropoda

Puževi

Porodica

Conidae: Sve vrste

 

Tip

Arthropoda

Zglavkari

Klasa

Arachnida

Pauci i skorpije

Red

Araneae

Pauci

Porodica

Lycosidae: Vrste roda Lycosa

 

Porodica

Ctenidae: Vrste roda Phoneutria

 

Porodica

Hexathelidae: Vrste roda Atrax

 

Porodica

Sicariidae: Vrste roda Loxosceles

 

Porodica

Theridiidae: Vrste roda Latrodectus

 

Red

Scorpiones

Skorpije

Porodica

Buthidae: Sve vrste

 

Porodica

Hemiscorpiidae: Hemiscorpius lepturus

 

NAPOMENA:
U posebnim slučajevima dozvoljeno je držanje datih vrsta u uzgojnim operacijama kada se primenjuje program razmnožavanja i istraživanje primeraka u zatočeništu za potrebe reintrodukcije i očuvanje vrsta u prirodi, odobren od strane Ministarstva.
Držanje hibrida vrsta divljih životinja, kojima jedan od roditelja pripada vrsti navedenoj u ovom prilogu, dozvoljeno je samo u zoološkim vrtovima i prihvatilištima koji poseduju dozvolu Ministarstva.

 

Prilog III

EVIDENCIJA O OBELEŽAVANJU ŽIVOTINJA

 

PODACI O ŽIVOTINJI

Naučni naziv vrste

 

Fotografija:

Narodni naziv vrste (u slučaju da ne postoji narodni naziv, navesti engleski naziv)

 

Pol
     c muški
     c ženski
     c neutvrđen

Obeležavanje životinje
     c prvi put
     c ponovno obeležavanje

Način obeležavanja
     c zatvoreni nožni prsten
     c mikročip
     c ostalo (navesti)

Datum obeležavanja:

 

Jedinstveni kod oznake*

 

(ovde zalepiti etiketu sa bar kodom mikročipa)

PODACI O VLASNIKU ŽIVOTINJE

Naziv / Ime i prezime

 

Adresa

 

Kontakt (telefon/e-pošta)

 

PODACI O OBELEŽIVAČU

Naziv službe / Ime i prezime obeleživača

 

Broj obeleživača

Adresa i kontakt (telefon/e-pošta)

 

_______________________________________
datum i mesto izdavanja

 

_______________________________________
potpis obeleživača

pečat

*ako je životinja obeležena mikročipom, u desno polje zalepiti etiketu sa bar kodom mikročipa i jedinstvenim brojem oznake

 

Prilog IV

EVIDENCIJA DRŽANJA STROGO ZAŠTIĆENIH I ZAŠTIĆENIH VRSTA ŽIVOTINJA U ZATOČENIŠTVU

 

PODACI O VLASNIKU ŽIVOTINJE

Naziv / Ime i prezime

 

Adresa

 

Telefon

 

PODACI O ŽIVOTINJI

Naučni naziv vrste

 

Narodni naziv vrste (ako ne postoji upisati engleski naziv)

 

Pol životinje

c muški
c ženski
c neutvrđen

Opis životinje (izgled, datum rođenja i drugo)

 

Vrsta oznake

c zatvoreni nožni prsten
c mikročip
c ostalo (navesti)

Jedinstveni kod oznake

 

Datum sticanja životinje

 

Način sticanja životinje

 

Poreklo životinje

 

Opis uslova za držanje i negu životinje

 

 

 

___________________________
datum

 

_______________________________________
potpis

 

 

Prilog V

EVIDENTIRANJE UGINUĆA, BEKSTVA, LIŠAVANJA ŽIVOTA, GUBITKA ILI PROMENE VLASNIKA OBELEŽENE STROGO ZAŠTIĆENE ILI ZAŠTIĆENE ŽIVOTINJE

 

PODACI O VLASNIKU ŽIVOTINJE

Naziv / Ime i prezime

 

Adresa

 

Kontakt (telefon/e-pošta)

 

PODACI O ŽIVOTINJI

Naučni naziv vrste

 

Narodni naziv vrste (u slučaju da ne ne postoji narodni naziv, navesti engleski naziv)

 

Životinja je:

c uginula
c pobegla
c lišena života
c izgubljena
c promenila vlasnika
c ostalo (navesti)

Vrsta oznake

c mikročip
c zatvoreni nožni prsten
c drugo (navesti)

Kod oznake

 

Datum uginuća, bega, usmrćivanja, gubitka ili promene vlasnika životinje

 

U slučaju promene vlasništva - podaci o novom vlasniku (ime, prezime, adresa i kontakt telefon)

 

U slučaju uginuća ili usmrćenja životinje, planirano dalje postupanje:

c prepariranje
c ustupanje leša naučnoj ustanovi
c uništavanje leša
c ostalo (navesti)

___________________________
datum

 

_______________________________________
potpis

 

Napomene

Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka kako su oni objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 86/2010.