ODLUKA O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE TARIFNIH ELEMENATA ZA IZRAČUNAVANJE CENA PRISTUPA I KORIŠĆENJA SISTEMA ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE ("Sl. glasnik RS", br. 68/2006, 18/2007, 116/2008 i 92/2010)

1. Utvrđuje se Metodologija za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za prenos električne energije, koja je odštampana uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalna odredba Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o utvrđivanju Metodologije za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za prenos električne energije

("Sl. glasnik RS", br. 116/2008)

7. Ova odluka se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2009. godine.

 

Samostalna odredba Odluke o izmeni
Odluke o utvrđivanju Metodologije za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za prenos električne energije

("Sl. glasnik RS", br. 92/2010)

2. Ova odluka se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

 

METODOLOGIJA
ZA ODREĐIVANJE TARIFNIH ELEMENATA ZA IZRAČUNAVANJE CENA PRISTUPA I KORIŠĆENJA SISTEMA ZA PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE

 

I PREDMET METODOLOGIJE

Ovom metodologijom se utvrđuje način određivanja tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za prenos električne energije (u daljem tekstu: korišćenje sistema).

II METODOLOŠKI PRISTUP

Metodologija se bazira na mehanizmu kontrole cena korišćenja sistema za prenos električne energije primenom metode regulacije "troškovi plus", kojom se energetskom subjektu koji obavlja delatnosti prenosa električne energije i upravljanja prenosnim sistemom određuje maksimalna visina prihoda u regulatornom periodu, odnosno cena kojom se omogućava pokriće opravdanih troškova poslovanja, kao i odgovarajući povraćaj na angažovana sredstva.

Maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta se alocira na tarifne elemente na osnovu:

1) planiranih energetskih veličina, strukture i vrednosti elektroenergetskih objekata, i

2) učešća varijabilnih i fiksnih troškova u ukupnim troškovima energetskog subjekta.

III POJMOVI I DEFINICIJE

Pojmovi upotrebljeni u metodologiji imaju sledeće značenje:

Alokacija prihoda		Raspored maksimalno odobrenog prihoda na tarifne elemente;
Maksimalno odobreni prihod		Maksimalni iznos prihoda energetskog subjekta kojim se u regulatornom periodu nadoknađuju svi opravdani troškovi koji nastaju obavljanjem regulisane energetske delatnosti i odgovarajući povraćaj na regulisana sredstva;
Mesto troška		Fizičko ili drugo mesto u energetskom subjektu na kome nastaje konkretan trošak;
Regulatorna naknada		Deo tarife za pristup i korišćenje sistema koji se priznaje kao trošak energetskom subjektu, a predstavlja prihod Agencije za energetiku Republike Srbije, u skladu sa Zakonom;
Sistemske usluge		Usluge koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i stabilnog funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Sistemskim uslugama se obezbeđuje regulacija frekvencije i snage razmene (primarna, sekundarna i tercijarna regulacija), regulacija napona i reaktivne snage;
Tarifni elementi		Obračunske veličine tarifnog sistema u kojima se izražavaju učinci regulisanih energetskih subjekata i obračunavaju cene tih učinaka.

Ostali pojmovi upotrebljeni u ovoj metodologiji imaju isto značenje kao i u Zakonu o energetici.

Pri izračunavanju prema formulama u ovoj metodologiji, sve vrednosti koje se izražavaju u procentima se dele sa 100.

IV ODREĐIVANJE MAKSIMALNO ODOBRENOG PRIHODA

Maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta se obračunava za svaku energetsku delatnost posebno na osnovu opravdanih troškova poslovanja i na osnovu odgovarajućeg povraćaja na sredstva angažovana za obavljanje delatnosti prenosa električne energije i delatnosti upravljanja prenosnim sistemom.

Ako u toku regulatornog perioda, iz objektivnih razloga (promena Energetskog bilansa Republike Srbije ili veća promena cene električne energije za nadoknadu gubitaka), opravdani troškovi poslovanja na osnovu kojih je utvrđen maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta, bitno odstupaju od troškova koji realno nastaju, može se izvršiti korekcija maksimalno odobrenog prihoda za taj regulatorni period.

Ocena opravdanosti troškova se vrši prema prirodi konkretnog troška sagledavanjem njegove svrsishodnosti, proverom količina i cene kojom je izazvan konkretan trošak, uporednom analizom troškova energetskog subjekta zasnovanom na podacima o troškovima u prethodnom periodu i troškovima energetskih subjekata koji obavljaju istu energetsku delatnost u zemlji i okruženju (benchmarking).

IV.1. Zajednički operativni troškovi, sredstva, troškovi amortizacije i ostali prihodi

Zajedničkim operativnim troškovima se smatraju operativni troškovi nastali radi omogućavanja funkcionisanja energetskog subjekta koji obavlja dve ili više energetskih delatnosti ili koji pored energetske obavlja i neku drugu delatnost, a koji ne mogu biti direktno vezani ni za jedno konkretno mesto troška.

Zajedničkim sredstvima se smatraju sredstva energetskog subjekta koja su neophodna za funkcionisanje energetskog subjekta koji obavlja dve ili više energetskih delatnosti ili koji pored energetske obavlja i neku drugu delatnost, a koja se ne mogu direktno alocirati na pojedine delatnosti (nematerijalna ulaganja osim goodwill-a, nekretnine, postrojenja i oprema).

Zajedničkim troškovima amortizacije se smatraju troškovi amortizacije zajedničkih sredstava nastali radi omogućavanja funkcionisanja energetskog subjekta koji obavlja dve ili više energetskih delatnosti ili koji pored energetske obavlja i neku drugu delatnost, a koji ne mogu biti direktno vezani ni za jedno konkretno mesto troška.

Zajedničkim ostalim prihodima se smatraju ostali prihodi ostvareni angažovanjem zajedničkih sredstava energetskog subjekta koji se ne mogu direktno alocirati na pojedine delatnosti.

Zajednički operativni troškovi, sredstva, troškovi amortizacije i ostali prihodi se raspoređuju na energetsku delatnost za koju se utvrđuje maksimalno odobreni prihod, u skladu sa ovom metodologijom (prenos električne energije, odnosno upravljanje prenosnim sistemom) i na druge energetske i ostale delatnosti, na osnovu transparentnih pravila (ključeva) utvrđenih u skladu sa računovodstvenim standardima i objektivnim kriterijumima.

IV.2. Prenos električne energije

Obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije vrši se primenom sledeće formule:

MOPpret = OTt + At + PPCK * RSt - OPt + KEt

gde su:

t - regulatorni period,

MOPpret - maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije u periodu t (u dinarima),

OTt - operativni troškovi u periodu t (u dinarima),

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

PPCK - stopa povraćaja na regulisana sredstva (u %),

RSt - regulisana sredstva u periodu t (u dinarima),

OPt - ostali prihodi u periodu t (u dinarima),

KEt - korekcioni element u periodu t (u dinarima).

Troškovi koji ulaze u obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije se utvrđuju na osnovu podataka o planiranim energetskim veličinama iz Energetskog bilansa Republike Srbije, odnosno na osnovu podataka koji služe za njegovo donošenje.

IV.2.1. Operativni troškovi

Operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove nastale po osnovu obavljanja energetske delatnosti prenosa električne energije, i čine ih:

1) troškovi materijala,

2) troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi,

3) troškovi proizvodnih usluga,

4) deo rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih, a koji se isplaćuju u regulatornom periodu,

5) nematerijalni troškovi.

U ovim operativnim troškovima sadržani su i:

- troškovi zaštite životne sredine,

- operativni troškovi sredstava pribavljenih bez naknade i

- regulatorna naknada koja čini deo tarife za korišćenje sistema i koja se obračunava u iznosu 1,25% od maksimalno odobrenog prihoda po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije utvrđenog pre uključivanja ovog troška, izuzev za 2010. godinu, za koju se utvrđuje u iznosu od 0,83% od maksimalno odobrenog prihoda po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije utvrđenog pre uključivanja ovog troška.

IV.2.2. Troškovi amortizacije

Troškovi amortizacije predstavljaju troškove amortizacije sredstava koja su u funkciji obavljanja energetske delatnosti prenosa električne energije, pri čemu se u troškove amortizacije uključuju i troškovi amortizacije sredstava pribavljenih bez naknade.

Troškovi amortizacije obuhvataju troškove amortizacije postojećih sredstava na početku regulatornog perioda i troškove amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u regulatornom periodu.

Troškovi amortizacije postojećih i sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu se obračunavaju proporcionalnom metodom u procenjenom korisnom veku trajanja sredstava.

Troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu obračunavaju se na osnovicu koju čini 50% vrednosti aktiviranih nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku.

Troškovi amortizacije se računaju prema sledećoj formuli:

At = APSt + AASt

gde su:

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

APSt - troškovi amortizacije postojećih sredstava u periodu t (u dinarima),

AASt - troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u periodu t (u dinarima).

IV.2.3. Regulisana sredstva

Regulisana sredstva predstavljaju neto vrednost nematerijalnih ulaganja (osim goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme koja su angažovana na obavljanju energetske delatnosti prenosa električne energije, izuzimajući:

- neto vrednost sredstava pribavljenih bez naknade, kao što su donacije, učešće trećih lica u izgradnji sistema za prenos električne energije, sredstva ostvarena od naknade za priključak i slično i

- neto vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku, koja se ne aktiviraju u regulatornom periodu ili koja nisu opravdana i/ili efikasna.

Opravdanost i efikasnost investicija se utvrđuju na osnovu:

- potrebe razvoja sistema za prenos električne energije, u cilju zadovoljavanja porasta potražnje za električnom energijom, kao i povećanja sigurnosti i kvaliteta snabdevanja,

- tehničko - tehnoloških, ekonomskih i drugih parametara i pokazatelja opravdanosti i efikasnosti ulaganja i

- usklađenosti ulaganja sa godišnjim programom poslovanja i planom razvoja energetskog subjekta.

Regulisana sredstva su osnovica za obračun povraćaja na angažovana sredstva koji energetski subjekt može da ostvari u regulatornom periodu.

Vrednost regulisanih sredstava se obračunava kao aritmetička sredina vrednosti regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda i vrednosti regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda, prema sledećoj formuli:

RSt = (pRSt + kRSt) / 2

gde su:

RSt - regulisana sredstava u periodu t (u dinarima),

pRSt - vrednost regulisanih sredstava na početku perioda t (u dinarima),

kRSt - vrednost regulisanih sredstava na kraju perioda t (u dinarima).

Vrednost regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda obračunava se prema sledećoj formuli:

pRSt = pNVSt - pSBNt - pNSUPt,

gde su:

pNVSt - neto vrednost nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina postrojenja i opreme na početku perioda t (u dinarima),

pSBNt - neto vrednost sredstava pribavljenih bez naknade na početku perioda t (u dinarima),

pNSUPt - neto vrednost nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku na početku regulatornog perioda, a koja neće biti aktivirana u periodu t ili koja nisu opravdana i/ili efikasna (u dinarima).

Vrednost regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda se obračunava prema sledećoj formuli:

kRSt = pRSt - ARSt + ΔSUPt - NOPSt - ΔSBNt - ΔNSUPt

gde su:

ARSt - troškovi amortizacije regulisanih sredstava koji ne uključuju troškove amortizacije sredstava pribavljenih bez naknade u periodu t koji se obračunavaju na način utvrđen ovom metodologijom (u dinarima),

ΔSUPt - promena vrednosti nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku u periodu t, uvećana za neto vrednost nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za nabavku istih na početku regulatornog perioda, a koja će biti aktivirana u periodu t (u dinarima),

NOPSt - neto vrednost sredstava koja su otuđena i/ili trajno povučena iz upotrebe u periodu t (u dinarima),

ΔSBNt - promena vrednosti sredstava pribavljenih bez naknade u periodu t (u dinarima),

ΔNSUPt - promena vrednosti nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku koja neće biti aktivirana u periodu t ili koja nisu opravdana i/ili efikasna (u dinarima).

IV.2.4. Stopa povraćaja na regulisana sredstva

Stopa povraćaja na regulisana sredstva utvrđuje se kao ponderisana prosečna realna cena kapitala.

Ponderisana prosečna realna cena kapitala je ponderisani prosek stope povraćaja na sopstveni kapital i ponderisane prosečne stope povraćaja na pozajmljeni kapital, prema ponderima od 40% za sopstveni kapital i 60% za pozajmljeni kapital i obračunava se pre oporezivanja prema sledećoj formuli:

PPCK = (SK * CSK) / (1 - SP) + PK * CPK,

pri čemu je SK + PK = 1

gde su:

PPCK - stopa povraćaja na regulisana sredstva (u %),

SK - učešće sopstvenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava (u %),

CSK - realna cena sopstvenog kapitala posle oporezivanja (u %),

SP - stopa poreza na dobit prema važećim zakonskim propisima (u %),

PK - učešće pozajmljenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava (u %),

CPK - ponderisana prosečna realna cena pozajmljenog kapitala (u %).

Realna cena sopstvenog kapitala posle oporezivanja treba da odražava specifični rizik preduzeća, rizik zemlje i preovlađujuće uslove pribavljanja kapitala na finansijskom tržištu u regulatornom periodu.

Pozajmljeni kapital u smislu ovog pododeljka predstavlja zbir dugoročnih obaveza i kratkoročnih finansijskih obaveza kojima se finansiraju regulisana sredstva.

Realna cena pozajmljenog kapitala se računa kao ponderisana prosečna realna kamatna stopa na ukupno pozajmljena sredstva, pri čemu se kao ponderi uzimaju učešća pozajmljenih sredstava u ukupno pozajmljenim sredstvima. Realna cena pozajmljenog kapitala se priznaje do nivoa cene obazrivo i racionalno pozajmljenih sredstava.

IV.2.5. Ostali prihodi

Ostali prihodi, izuzev prihoda ostvarenog po osnovu korišćenja prenosnog sistema su prihodi ostvareni angažovanjem sredstava namenjenih obavljanju delatnosti prenosa električne energije, kao što su: prihodi od prodaje nusproizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja učinaka i robe, prihodi od prodaje sredstava i drugi prihodi.

IV.2.6. Korekcioni element

Korekcioni element je vrednosni izraz (novčani iznos) kojim se umanjuje ili uvećava maksimalno odobreni prihod u regulatornom periodu (t), za iznos odstupanja ostvarenog prihoda prema godišnjem finansijskom izveštaju energetskog subjekta za t-2 regulatorni period od opravdanog prihoda za t-2 regulatorni period obračunatog na način utvrđen ovom metodologijom a na osnovu ostvarenih energetskih veličina i vrednosti opravdanih troškova i ostalih prihoda ostvarenih u t-2 regulatornom periodu, odnosno u prethodnim regulatornim periodima za koje korekcija nije izvršena.

Korekcioni element se obračunava prema sledećoj formuli:

KEt = (OPPRt-2 - OPRt-2) * (1 + It-2)

gde su:

t - regulatorni period,

KEt - korekcioni element u periodu t (u dinarima),

OPPRt-2 - opravdani prihod po osnovu obavljanja energetske delatnosti u periodu t-2, obračunat u skladu sa ovom metodologijom na osnovu ostvarenih energetskih veličina i vrednosti opravdanih troškova i ostalih prihoda (u dinarima),

OPRt-2 - ostvareni prihod po osnovu obavljanja energetske delatnosti u periodu t-2 (u dinarima),

It-2 - indeks rasta cena na malo u Republici Srbiji u periodu t-2, prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike (u %).

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog pododeljka, korekcioni element se ne primenjuje prilikom obračuna maksimalno odobrenog prihoda za prva dva regulatorna perioda.

Ako energetski subjekt prilikom podnošenja predloga akta o cenama raspolaže podacima o ostvarenim energetskim veličinama i finansijskim izveštajima za t-1 regulatorni period, korekcioni element se izračunava na osnovu podataka iz t-1 regulatornog perioda, odnosno prethodnih regulatornih perioda za koje korekcija nije izvršena. U ovom slučaju se korekcioni element ne primenjuje prilikom obračuna maksimalno odobrenog prihoda za prvi regulatorni period.

U slučaju da se regulisane cene nisu primenjivale od početka prvog regulatornog perioda, korekcioni element se obračunava samo za deo prvog regulatornog perioda u kome su se regulisane cene primenjivale, pod uslovom da energetski subjekt raspolaže finansijskim izveštajima za deo prvog regulatornog perioda u kome su se regulisane cene primenjivale. Kada energetski subjekat ne raspolaže finansijskim izveštajima za deo prvog regulatornog perioda u kome su se regulisane cene primenjivale, ostvareni prihod se obračunava, u delu prvog regulatornog perioda u kome se nisu primenjivale regulisane cene, primenom regulisanih cena.

Prvi regulatorni period u smislu ovog pododeljka je kalendarska godina u kojoj su, u skladu sa Zakonom o energetici, primenjene cene tog energetskog subjekta za pristup i korišćenje sistema (regulisane cene), određene na način utvrđen ovom metodologijom.

IV.3. Upravljanje prenosnim sistemom

Obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti upravljanja prenosnim sistemom vrši se primenom sledeće formule:

MOPupst = OTt + At + PPCK * RSt + SUt + TGt - OPt + KEt

gde su:

t - regulatorni period,

MOPupst - maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja energetske delatnosti upravljanja prenosnim sistemom u periodu t (u dinarima),

OTt - operativni troškovi u periodu t (u dinarima),

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

PPCK - stopa povraćaja na regulisana sredstva (u %),

RSt - regulisana sredstva u periodu t (u dinarima),

SUt - troškovi sistemskih usluga (u dinarima),

TGt - troškovi za nadoknadu gubitaka u sistemu za prenos električne energije u periodu t (u dinarima),

OPt - ostali prihodi u periodu t (u dinarima),

KEt - korekcioni element u periodu t (u dinarima).

IV.3.1. Troškovi sistemskih (pomoćnih) usluga

Troškovi sistemskih usluga obuhvataju troškove obezbeđenja sistemskih usluga regulacije frekvencije i snage razmene (primarna, sekundarna i tercijarna regulacija) i regulacije napona i reaktivne snage.

Troškovi za sistemske usluge se obračunavaju u skladu sa Metodologijom za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije za tarifne kupce.

IV.3.2. Troškovi za nadoknadu gubitaka

Visina troškova za nadoknadu gubitaka električne energije u prenosnom sistemu se utvrđuje na osnovu sledeće formule:

TGt = Gt * CGt

gde su:

TGt - troškovi za nadoknadu gubitaka u periodu t (u dinarima),

Gt - količina električne energije potrebna za nadoknadu gubitaka u prenosnom sistemu (u kWh),

CGt - cena električne energije za nadoknadu gubitaka u periodu t (u dinarima/kWh).

Količina električne energije potrebna za nadoknadu gubitaka u prenosnom sistemu se izračunava prema sledećoj formuli:

Gt = EIt * SGt / (1-SGt)

gde su:

EIt - električna energija planirana za isporuku iz prenosnog sistema u periodu t (u kWh),

SGt - opravdana stopa gubitaka električne energije u prenosnom sistemu u periodu t (u %).

Količina električne energije koja se isporučuje iz prenosnog sistema je zbir količina koje se isporučuju u distributivne sisteme, kupcima čiji su objekti povezani na prenosnu mrežu i susednim elektroenergetskim sistemima.

Opravdana stopa gubitaka električne energije u prenosnom sistemu za period t se određuje na osnovu: ostvarenih stopa gubitaka električne energije u prethodne tri godine, analize stanja sistema, uporedne analize ostvarenih stopa gubitaka energetskih subjekata koji obavljaju istu delatnost i plana smanjenja gubitaka i mera za njegovu realizaciju.

Ostvarena godišnja stopa gubitaka električne energije se izračunava na osnovu ostvarenih godišnjih količina, deljenjem razlike ukupno preuzete i isporučene električne energije sa ukupno preuzetom količinom električne energije. Ukupno preuzeta električna energija je jednaka zbiru količina električne energije: preuzete iz proizvodnih kapaciteta koji su povezani na prenosnu mrežu i iz susednih elektroenergetskih sistema.

Cena električne energije za pokriće gubitaka je cena koja se utvrđuje na osnovu ukupnih troškova nabavke električne energije energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca i troškova tog energetskog subjekta, obračunatih u skladu sa metodologijom za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije za tarifne kupce.

IV.3.2a Ostali prihodi

Ostali prihodi, osim prihoda ostvarenih po osnovu upravljanja prenosnim sistemom su prihodi ostvareni angažovanjem sredstava namenjenih obavljanju energetske delatnosti upravljanja prenosnim sistemom, kao što su: prihodi ostvareni primenom mehanizma prekograničnog prenosa električne energije, prihodi od alokacije interkonektivnih kapaciteta, prihodi od prodaje nusproizvoda i usluga, prihodi od aktiviranja učinaka i robe, prihodi od prodaje sredstava i drugi prihodi.

IV.3.3. Značenje ostalih elemenata formule

Značenje ostalih elemenata formule za izračunavanje maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti upravljanja prenosnim sistemom identično je značenjima utvrđenim ovom metodologijom kod izračunavanja maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije, s tim što se u obračunu primenjuju vrednosti koje odgovaraju delatnosti upravljanja prenosnim sistemom.

Maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti upravljanja prenosnim sistemom utvrđuje se na osnovu podataka koji se koriste za obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti prenosa električne energije.

Operativni troškovi za obavljanje delatnosti upravljanja prenosnim sistemom ne uključuju trošak regulatorne naknade.

V ALOKACIJA MAKSIMALNO ODOBRENOG PRIHODA NA TARIFNE ELEMENTE

Maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta (MOPt), kao zbir maksimalno odobrenog prihoda za delatnost prenosa električne energije i za delatnost upravljanja prenosnim sistemom (MOPt = MOPpret + MOPupst), se alocira na tarifne elemente:

- snaga, izražava se u kW,

- aktivna energija, izražava se u kWh, i

- reaktivna energija, izražava se u kvarh.

Tarifni element "snaga" je godišnja suma mesečnih maksimalnih aktivnih snaga svih korisnika prenosnog sistema. Mesečna maksimalna aktivna snaga korisnika prenosnog sistema se utvrđuje u skladu sa tarifnim sistemom kojim se uređuje pristup i korišćenje sistema za prenos električne energije (u daljem tekstu: tarifni sistem).

Tarifni element "aktivna energija" je aktivna energija koja se korisnicima prenosnog sistema isporučuje godišnje.

Tarifni element "reaktivna energija" je ukupna reaktivna energija koja se korisnicima prenosnog sistema isporučuje godišnje.

Na tarifne elemente "snaga" i "aktivna energija" se alocira deo maksimalno odobrenog prihoda utvrđen tarifnim sistemom, na osnovu učešća varijabilnih i fiksnih troškova u ukupnim troškovima, analize sezonskih i dnevnih dijagrama potrošnje ostvarenih tokom prethodnih regulatornih perioda, odnosno prognoziranih u nastupajućem regulatornom periodu i drugih objektivnih tehničkih i ekonomskih parametara.

Na tarifni element "reaktivna energija" se alocira deo maksimalno odobrenog prihoda utvrđen tarifnim sistemom na osnovu analize troškova sistemskih usluga, strukture i vrednosti objekata prenosnog sistema, energetskih bilansa i drugih objektivnih tehničkih i ekonomskih parametara.

VI REGULATORNI PERIOD

Prvi regulatorni period počinje 1. januara 2007. godine.

Dužina regulatornog perioda utvrđuje se u trajanju od godinu dana (kalendarska godina). Dokumentacija i podaci na osnovu kojih se određuje maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta dostavljaju se Agenciji za energetiku Republike Srbije, po pravilu, 45 dana pre podnošenja predloga akta o cenama na mišljenje.