ZAKONO POTVRĐIVANJU ATINSKE KONVENCIJE O PREVOZU PUTNIKA I NJIHOVOG PRTLJAGA MOREM, USVOJENE 1974. GODINE I PROTOKOLA IZ 2002. GODINE O IZMENAMA I DOPUNAMA ATINSKE KONVENCIJE O PREVOZU PUTNIKA I NJIHOVOG PRTLJAGA MOREM, USVOJENE 1974. GODINE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 13/2010) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Atinska konvencija o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojena 1974. godine, sačinjena u Atini, 13. decembra 1974. godine, u jednom originalu na engleskom i francuskom jeziku i Protokol iz 2002. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine, sačinjen u Londonu 1. novembra 2002. godine, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine i Protokola iz 2002. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
ATINSKA KONVENCIJA
O PREVOZU PUTNIKA I NJIHOVOG PRTLJAGA MOREM, USVOJENA 1974. GODINE
(Atina, 13. decembra 1974. godine)
DRŽAVE UGOVORNICE ove Konvencije,
PRIZNAJUĆI potrebu da se ugovorom regulišu pojedine odredbe koje se odnose na prevoz putnika i njihovog prtljaga morem;
ODLUČILE SU da zaključe konvenciju u tu svrhu i dogovorile se o sledećem:
U ovoj Konvenciji pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
1. a) "vozar" je lice koje je zaključilo ugovor o prevozu ili u čije ime je taj ugovor zaključen, bez obzira da li on sam stvarno obavlja prevoz ili ga obavlja preko stvarnog vozara;
b) "stvarni vozar" je lice različito od vozara, bez obzira da li je vlasnik broda ili naručitelj broda koji stvarno obavlja prevoz u celini ili deo prevoza;
2. "ugovor o prevozu" je ugovor koji zaključuje vozar ili u čije ime se taj ugovor zaključuje za prevoz putnika ili putnika i njegovog prtljaga morem, u zavisnosti od slučaja;
3. "brod" je samo pomorski brod, isključujući lebdelicu;
4. "putnik" je svako lice koje se prevozi brodom,
a) na osnovu ugovora o prevozu, ili
b) na osnovu pristanka vozara, prati vozilo ili žive životinje koje se prevoze na osnovu ugovora o prevozu robe koji nije predmet ove Konvencije;
5. "prtljag" je svaka stvar ili vozilo koje se prevozi na osnovu ugovora o prevozu, osim
a) stvari i vozila koja se prevoze na osnovu brodarskog ugovora, teretnice ili ugovora koji se najvećim delom odnosi na prevoz stvari, i
b) živih životinja;
6. "ručni prtljag" je prtljag koji putnik ima u svojoj kabini ili koji inače drži, čuva ili nadzire. Sa izuzetkom primene stava 8. ovog člana i člana 8, ručni prtljag uključuje prtljag koji putnik ima u svom vozilu ili na vozilu;
7. "gubitak ili šteta na prtljagu" uključuje materijalnu štetu koja je nastala zato što prtljag nije predat putniku u razumnom roku nakon dolaska broda na kojem se prtljag prevozio ili je trebalo da se prevozi, ali ne obuhvata zakašnjenja koja su prouzrokovana štrajkom ili drugim radničkim sporovima:
8. "prevoz" obuhvata period:
a) u pogledu putnika i njihovog ručnog prtljaga, period tokom koga se putnik i/ili njegov ručni prtljag nalazi na brodu ili vreme ukrcavanja ili iskrcavanja, kao i vreme tokom kojeg se putnik i njegov ručni prtljag prevoze vodnim putem od obale do broda ili obrnuto, ako je cena takvog prevoza uračunata u cenu putne karte ili ako vozar stavi putniku na raspolaganje brod koji se koristi za takav pomoćni prevoz. Međutim, u pogledu putnika, prevoz ne obuhvata vreme tokom kojeg se putnik nalazi na lučkom terminalu ili na gatu ili na bilo kojoj drugoj lučkoj instalaciji;
b) takođe i u pogledu ručnog prtljaga, vreme tokom kojeg je putnik na lučkom terminalu ili na gatu ili na bilo kojoj drugoj lučkoj instalaciji, ako je vozar ili njegov službenik ili punomoćnik primio taj prtljag i nije ga predao putniku;
c) u pogledu ostalog prtljaga koji nije ručni prtljag, vreme tokom kojeg je vozar ili njegov službenik ili punomoćnik primio taj prtljag na obali ili na brodu do trenutka kada ga je vozar ili njegov službenik ili punomoćnik predao:
9. "međunarodni prevoz" je svaki prevoz kod koga se, prema ugovoru o prevozu, mesto polaska i mesto odredišta nalaze u dve različite države, ili u jednoj državi ako se, prema ugovoru o prevozu ili redu plovidbe, usputna luka nalazi u drugoj državi;
10. "organizacija" je Međuvladina pomorska konsultativna organizacija.
Ova se Konvencija primenjuje na svaki međunarodni prevoz
a) ako brod vije zastavu ili je upisan u državi ugovornici ove Konvencije, ili
b) ako je sklopljen ugovor o prevozu u državi ugovarateljici ove Konvencije, ili
c) ako je mesto polaska ili odredišta, prema ugovoru o prevozu, u državi ugovarateljici ove Konvencije.
Bez obzira na stav 1. ovog člana, ova Konvencija se ne primenjuje ako je prevoz, prema nekoj drugoj međunarodnoj konvenciji koja se odnosi na prevoz putnika ili prtljaga drugim načinom prevoza, podvrgnut režimu građanske odgovornosti prema odredbama te konvencije, sve dok odredbe tih konvencija imaju obaveznu primenu u odnosu na prevoz morem.
Vozar odgovara za pretrpljenu štetu zbog smrti ili telesne povrede putnika i za gubitak ili oštećenje prtljaga ako se događaj koji je prouzrokovao tako pretrpljenu štetu dogodio za vreme prevoza zbog krivice ili propusta vozara ili njegovih službenika ili punomoćnika koji rade u granicama svoje službe.
Tužilac je dužan da dokaže da je događaj koji je prouzrokovao gubitak ili oštećenje nastao za vreme prevoza, kao i obim gubitka ili oštećenja.
Krivica ili nemar vozara ili njegovih službenika ili punomoćnika koji rade u granicama svoje službe pretpostavljaju se, dok se ne dokaže suprotno, ako su smrt ili telesna povreda putnika ili gubitak ili oštećenje ručnog prtljaga nastali pri brodolomu, sudaru, nasukanju, eksploziji ili požaru, ili zbog mane broda. U odnosu na gubitak ili oštećenja drugog prtljaga, takva krivica ili nemar se pretpostavljaju dok se ne dokaže suprotno, bez obzira na prirodu događaja koji je prouzrokovao gubitak ili oštećenje. U svim drugim slučajevima tužilac je dužan da dokaže krivicu ili nemar.
Ako se izvršenje prevoza ili dela prevoza poveri stvarnom vozaru, vozar u svakom slučaju ostaje odgovoran za celokupan prevoz prema odredbama ove Konvencije. Pored toga, stvarni vozar podleže odredbama ove Konvencije i ovlašćen je da se na njih poziva za deo prevoza koji izvršava.
Vozar, u pogledu prevoza koji izvršava stvarni vozar, odgovara za dela i propuste stvarnog vozara i njegovih službenika i punomoćnika koji rade u granicama svoje službe.
Svaki poseban ugovor na osnovu kojeg vozar preuzima obaveze koje ova Konvencije ne nameće ili se odriče prava koje predviđa ova Konvencija, odnosi se na stvarnog vozara samo ako se on izričito i pismeno sa tim saglasi.
Kada, i u obimu u kojem i vozar i stvarni vozar odgovaraju, njihova odgovornost je solidarna.
Nijedna odredba ovog člana neće uticati na bilo koje regresno pravo između vozara i stvarnog vozara.
Vozar ne odgovara za gubitak ili oštećenje novca, vrednosnog papira, zlata, srebrnih predmeta, dragulja, nakita, umetničkih predmeta i drugih dragocenosti, osim ako su te dragocenosti deponovane kod vozara na ugovoreno čuvanje. U tom slučaju vozar odgovara najviše do granice predviđene u stavu 3. člana 8. osim ako nije ugovorena viša granica prema stavu 1. člana 10.
Ako vozar dokaže da su smrt ili telesna povreda putnika ili gubitak ili oštećenje njegovog prtljaga u celosti ili delimično prouzrokovani krivicom ili propustom putnika, nadležni sud može u potpunosti ili delimično osloboditi vozara od odgovornosti prema odredbama merodavnog prava za taj sud.
Ograničenje odgovornosti za telesnu štetu
Odgovornost vozara za smrt ili telesnu povredu putnika nikako ne može premašiti 700.000 franaka po putovanju (za prevoz). Ako se, u skladu sa pravom suda koji odlučuje o sporu, naknada štete dosuđuje u obliku rate, odgovarajuća kapitalizovana vrednost rate neće preći navedenu granicu.
Bez obzira na stav 1. ovog člana, država ugovornica može posebnim odredbama svog nacionalnog prava propisati, ako se radi o vozarima koji su državljani te države, viši iznos ograničenja odgovornosti per capita.
Ograničenje odgovornosti za gubitak ili oštećenje prtljaga
Odgovornost vozara za gubitak ili oštećenje ručnog prtljaga nikako ne može premašiti iznos od 12.500 franaka po putniku i putovanju.
Odgovornost vozara za gubitak ili oštećenje vozila, uključujući prtljag koji se prevozi u vozilu ili na njemu, nikako ne može premašiti iznos od 50.000 franaka po vozilu i putovanju.
Odgovornost vozara za gubitak ili oštećenje drugog prtljaga, a ne onog koji se spominje u st. 1. i 2. ovog člana, nikako ne može premašiti iznos od 18.000 franaka po putniku i putovanju.
Vozar i putnik mogu ugovoriti da vozar odgovara tek nakon odbitka franšize koja ne premašuje iznos od 1.750 franaka u slučaju štete na vozilu, i ne premašuje iznos od 200 franaka po putniku u slučaju gubitka ili štete u drugom prtljagu, a takav iznos se odbija od gubitka ili oštećenja.
Obračunska jedinica i preračunavanje (konverzija)
Smatra se da se franak koji se spominje u ovoj Konvenciji odnosi na jedinicu koja se sastoji od 65,5 miligrama zlata finoće 900 hiljada.
Iznosi koji se spominjaju u čl. 7. i 8. preračunavaju se u domaću valutu države nadležnog suda u konkretnom sporu, na osnovu zvanične vrednosti te valute, pozivom na jedinicu kako je određena u stavu 1. ovog člana, na dan presude ili na dan sporazumno određen od stranaka. Ako ne postoji takva zvanična vrednost, nadležni organ odnosne države određuje šta se smatra zvaničnom vrednošću za svrhu ove Konvencije.
Dodatne odredbe o ograničenje odgovornosti
Vozar i putnik mogu izričito i pismeno ugovoriti veću granicu odgovornosti od granice propisane u čl. 7. i 8. ove Konvencije.
Kamate i troškovi postupka nisu uključeni u granice odgovornosti propisane čl. 7. i 8. ove konvencije.
Zaštite i ograničenja za vozareve službenike
Ako se podnese tužba prema službeniku ili punomoćniku vozara ili stvarnog vozara zbog štete koja je predmet ove Konvencije, taj službenik ili punomoćnik, ako dokaže da je radio u granicama svoje službe, ima pravo da se koristi pravima i ograničenjima odgovornosti na koja se vozar ili stvarni vozar može pozivati prema ovoj Konvenciji.
Kada se ostvare uslovi za ograničenje odgovornosti propisane u čl. 7 i 8, te granice se primenjuju na ukupni iznos koji se može naknaditi u okviru svih zahteva (tužbi) zbog smrti ili telesne povrede svakog putnika ili zbog gubitka ili oštećenja njegovog prtljaga.
U slučaju prevoza koji je obavio stvarni vozar, ukupan iznos koji se može naknaditi od vozara i stvarnog vozara i njegovih službenika i punomoćnika koji rade u okviru svoje službe, ne može premašiti najviši iznos koji bi se mogao dosuditi prema vozaru ili stvarnom vozaru na osnovu ove Konvencije, s tim da nijedno od tih lica ne odgovara za iznos koji prekoračuje granicu koja se na njega može primeniti.
U svakom slučaju kada se službenik ili punomoćnik vozara ili stvarnog vozara može pozvati prema članu 11. ove Konvencije na ograničenje odgovornosti propisano u čl. 7. i 8, ukupan iznos koja se može naknaditi od vozara ili stvarnog vozara, i u zavisnosti od slučaja od službenika ili punomoćnika, neće promašiti to ograničenje.
Gubitak prava na ograničenje odgovornosti
Vozar nema pravo na ograničenje odgovornosti koje je propisano u čl 7. i 8. i stavu 1. član 10. ako se dokaže da je šteta nastala zbog radnje ili propusta koji je vozar učinio u nameri da prouzrokuje takvu štetu, ili namerno i sa znanjem da bi takva šteta verovatno mogla nastupiti.
Službenik ili punomoćnik vozara ili stvarnog vozara nema pravo na ograničenje odgovornosti ako se dokaže da je šteta nastala od radnje ili propusta koji je taj službenik ili punomoćnik učinio u nameri da prouzrokuje štetu, ili namerno i sa znanjem da bi takva šteta verovatno mogla nastupiti.
Tužba za štetu zbog smrti ili telesne povrede putnika, ili za gubitak ili oštećenje prtljaga ne može se podneti protiv vozara ili stvarnog vozara na drugi način nego u skladu sa odredbama ove Konvencije.
Prigovor zbog gubitka ili oštećenja prtljaga
Putnik je dužan da uputi pismeni prigovor vozaru ili njegovom punomoćniku:
a) u slučaju vidljive štete na prtljagu:
i) kada je u pitanju ručni prtljag, pre ili u trenutku iskrcaja putnika;
ii) kad je u pitanju ostali prtljag, pre ili u trenutku njegovog predavanja;
b) u slučaju štete na prtljagu koja nije vidljiva, ili u slučaju gubitka prtljaga, u roku od 15. dana od dana iskrcaja ili predavanja ili od dana kada je prtljag trebao da bude predat.
Ako putnik ne postupi prema odredbama ovoga člana, pretpostavlja se, dok se ne dokaže suprotno, da je prtljag neoštećen.
Pismeni prigovor nije potreban ako je stanje prtljaga utvrđeno u prisustvu obe strane u trenutku njegovog preuzimanja.
Svaka tužba za štetu zbog smrti ili telesne povrede putnika ili zbog gubitka ili oštećenja prtljaga zastareva nakon proteka roka od dve godine.
Rok zastarelosti računa se na sledeći način:
a) u slučaju telesne povrede, od dana iskrcaja putnika;
b) u slučaju smrti putnika koja je nastala u toku prevoza, od dana kada je putnik trebao da se iskrca, a u slučaju telesne povrede koja se dogodila u toku prevoza zbog koje je nastupila smrt putnika nakon njegovog iskrcaja, od dana smrti, uz uslov da ovaj period ne premašuje tri godine od dana iskrcaja;
c) u slučaju gubitka ili oštećenja prtljaga, od dana iskrcaja ili od dana kada se iskrcaj trebao izvršiti, u zavisnosti od toga šta je kasnije.
Pravo suda pred kojim se vodi spor propisuje razloge za obustavu i prekid rokova zastarelosti, ali se ni u kom slučaju tužba po ovoj Konvenciji ne može podneti po isteku roka od tri godine, računajući od dana iskrcaja putnika ili od dana kada je iskrcaj trebao da se izvrši, u zavisnosti od toga šta je kasnije.
Bez obzira na st. 1, 2. i 3. ovog člana, rok zastarelosti može se produžiti izjavom vozara ili dogovorom stranaka nakon što je potraživanje nastalo. Izjave ili ugovor moraju biti pismeni.
Svaka tužba koja se podnosi na osnovu ove Konvencije, podnosi se, po izboru tužioca, jednom od dole navedenih sudova, ako se taj sud nalazi u državi ugovornici ove Konvencije:
a) sud mesta stalnog boravišta ili glavnog poslovnog sedišta tuženog, ili
b) sud mesta isplovljavanja ili sud mesta odredišta prema ugovoru o prevozu, ili
c) sud države prebivališta ili stalnog boravišta tužioca, ako tuženi ima poslovno sedište i podvrgnut je jurisdikciji te države, ili
d) sud države gde je zaključen ugovor o prevozu, ako tuženi ima poslovno sedište i podvrgnut je jurisdikciji te države.
Nakon nastanka događaja koji je prouzrokovao štetu, stranke se mogu dogovoriti da se zahtev za naknadu štete može podvrgnuti bilo čijoj jurisdikciji ili arbitraži.
Svaka ugovorna odredba koje se zaključi pre nego što nastane događaj koji je prouzrokovao smrt ili telesnu povredu putnika ili gubitak ili oštećenje prtljaga, s ciljem da oslobodi vozara od odgovornosti prema putniku ili da odredi nižu granicu odgovornosti od one koja je utvrđena u ovoj Konvenciji, osim kako je predviđeno u stavu 4. člana 8, kao i svaka odredba zaključena s ciljem da prebaci teret dokazivanja koji inače leži na vozaru, ili s ciljem da ograniči pravo izbora koje je propisano u stavu 1. člana 17, ništava je i bez dejstva, ali ništavost takve odredbe ne čini nevažećim ugovor o prevozu, koji ostaje podvrgnut odredbama ove Konvencije.
Druge konvencije o ograničenju odgovornosti
Ova Konvencija ne menja prava i obaveze vozara, stvarnog vozara i njihovih službenika ili punomoćnika, koje su predviđene u međunarodnoj konvenciji o ograničenju odgovornosti vlasnika pomorskih brodova.
Nema odgovornosti na osnovu ove Konvencije za štetu prouzrokovanu nuklearnim događajem:
a) ako operater nuklearnog postrojenja odgovara za takvu štetu ili na osnovu Pariske konvencije od 29. jula 1960. godine o odgovornosti trećem licu u oblasti nuklearne energije, kako je izmenjena i dopunjena Dodatnim protokolom od 28. januara 1964. godine, ili Bečke konvencije od 21. maja 1963. o građanskoj odgovornosti za nuklearnu štetu.
b) ako operater nuklearnog postrojenja odgovara za takvu štetu na osnovu domaćeg prava koje uređuje odgovornost za takvu štetu, ako je takvo pravo u svakom pogledu isto toliko povoljno za lica koja mogu pretrpeti štetu kao Pariska ili Bečka konvencija.
Trgovački prevoz obavljen od strane organa javne vlasti
Ova Konvencija se primenjuje na trgovački prevoz koji je preduzet od države ili organa javne vlasti na osnovu ugovora o prevozu u smislu člana 1. ove Konvencije
Izjava da se Konvencija ne primenjuje
Svaka država ugovornica može u trenutku potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ovoj Konvenciji, pismeno izjaviti da ova Konvencija ne proizvodi dejstvo kada su putnik i vozar državljani, odnosno ako ima sedište u toj državi ugovornici.
Svaka izjava koja se da prema stavu 1. ovoga člana može se povući u svakom trenutku pismenim obaveštenjem generalnom sekretaru Organizacije.
Potpisivanje, potvrđivanje i pristupanje
Ova Konvencija biće otvorena za potpisivanje u sedištu Organizacije do 31. jula 1975. godine, a nakon toga će ostati otvorena za pristupanje.
Države mogu postati ugovornice ove Konvencije:
a) potpisivanjem bez rezerve potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja;
b) potpisivanjem uz rezervu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, nakon kojeg sledi ratifikacija, prihvatanje ili odobrenje, ili
c) pristupanjem
Ratifikacija, prihvaćanje, odobrenje ili pristupanje izvršava se polaganjem pravovaljane isprave generalnom sekretaru Organizacije.
Ova Konvencija stupa na snagu devedesetog dana nakon dana kada ju je deset država potpisalo bez rezerve što se tiče potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja ili su položile odgovarajuću ispravu potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
Za svaku državu koja kasnije potpiše ovu Konvenciju bez rezerve što se tiče potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja, ili položi svoju ispravu o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu devedesetoga dana nakon dana takvog potpisivanja ili polaganja.
Ova Konvencija se može otkazati od jedne države ugovornice u svakom trenutku nakon dana kada je Konvencija stupila na snagu za tu državu ugovornicu.
Otkazivanje se izvršava polaganjem isprave generalnom sekretaru Organizacije koji obaveštava sve druge države ugovornice o prijemu isprave otkazivanja i o danu njenog polaganja.
Otkazivanje proizvodi dejstvo jednu godinu nakon polaganja isprave o otkazivanju, ili nakon dužeg roka koji se može predvideti u ispravi.
Organizacija može sazvati konferenciju radi izmene ili dopune ove Konvencije.
Organizacija saziva konferenciju država ugovornica ove Konvencije za njenu izmenu ili dopunu na zahtev najmanje jedne trećine država ugovornica.
Svaka država koja postane ugovornica Konvencije nakon stupanja na snagu izmena ili dopuna koje je prihvatila konferencija, sazvana prema ovom članu, vezana je Konvencijom kako je izmenjena ili dopunjena.
Ova Konvencija biće deponovana kod generalnog sekretara Organizacije.
Generalni sekretar je dužan da:
a) obavesti sve države koje su potpisale ili pristupile ovoj Konvenciji:
i) o svakom novom potpisu i svakom polaganju isprave, sa datumom takvog potpisa ili polaganja;
ii) o danu stupanja na snagu ove Konvencije;
iii) o svakom otkazu ove Konvencije i o danu njegovog dejstva
b) predati overene prepise ove Konvencije svim državama potpisnicama i svim državama koje su pristupile ovoj Konvenciji.
Odmah nakon stupanja na snagu ovog Protokola, generalni sekretar će njegov tekst dostaviti sekretarijatu Ujedinjenih nacija radi registracije i objavljivanja u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
Ova Konvencija je sačinjena u jednom originalu na engleskom i francuskom jeziku, oba teksta su jednako verodostojna. Službeni prevod na ruski i španski jezik pripremiće generalni sekretar Organizacije i deponovati sa potpisanim originalom.
U POTVRDU NAVEDENOG su dole potpisani predstavnici, propisno ovlašćeni od svojih vlada, potpisali ovu Konvenciju.
SAČINJENO U ATINI, 13. decembra 1974. godine.
PROTOKOL IZ 2002. GODINE O IZMENAMA I DOPUNAMA ATINSKE KONVENCIJE O PREVOZU PUTNIKA I NJIHOVOG PRTLJAGA MOREM, USVOJENE 1974. GODINE
DRŽAVE UGOVORNICE OVOG PROTOKOLA,
SMATRAJUĆI poželjnim da se izvrši izmena i dopuna Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, sačinjene u Atini 13. decembra 1974. godine, u svrhu povećanja iznosa naknade, uvođenja objektivne odgovornosti, uvođenja pojednostavljenog postupka izmena iznosa ograničenja i garantovanja obaveznog osiguranja u korist putnika,
PODSEĆAJUĆI da Protokol iz 1976. godine o izmenama i dopunama Konvencije kao obračunsku jedinicu uvodi Specijalno pravo vučenja umesto zlatnog franka,
PRIMEĆUJUĆI da Protokol iz 1990. godine o izmenama i dopunama Konvencije, koji propisuje povećane iznose naknade i pojednostavljuje postupak izmena iznosa ograničenja, nije stupio na snagu,
SPORAZUMELE SU SE o sledećem:
Član 1
U svrhu ovog Protokola:
1. "Konvencija" znači tekst Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine.
2. "Organizacija" znači Međunarodna pomorska organizacija.
3. "Generalni sekretar" znači generalni sekretar Organizacije.
Član 2
Član 1. stav 1. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"1. (a) "vozar" je lice koje je zaključilo ugovor o prevozu ili u čije je ime taj ugovor zaključen, bez obzira da li je to lice stvarno obavilo prevoz, ili je prevoz obavio stvarni vozar;
(b) "stvarni vozar" je lice različito od vozara, a koje je vlasnik, naručitelj ili operater broda, i koji stvarno obavlja prevoz u potpunosti ili delimično;
(c) "vozar koji stvarno obavlja prevoz u potpunosti ili delimično" je stvarni vozar ili, u meri u kojoj vozar stvarno obavlja prevoz, vozar."
Član 3
Član 1. stav 10. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"10. "Organizacija" je Međunarodna pomorska organizacija."
Sledeći tekst se dodaje kao član 1. stav 11. Konvencije:
"11. "Generalni sekretar" je generalni sekretar Organizacije."
Član 4
Član 3. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 3
Odgovornost vozara
Za gubitak koji je nastao kao posledica smrti ili telesne povrede putnika koji su prouzrokovani pomorskom nezgodom, vozar je odgovoran u meri u kojoj takav gubitak u pogledu tog putnika za svaki posebni događaj ne prelazi 250 000 obračunskih jedinica, osim ako vozar dokaže da je:
(a) nezgoda posledica rata, neprijateljstava, građanskog rata, pobune ili vanredne, neizbežne i nesavladive prirodne pojave; ili
(b) nezgoda u potpunosti prouzrokovana radnjom ili propustom trećeg lica učinjenim s namerom da se prouzrokuje šteta.
Vozar je takođe odgovoran i ako gubitak prelazi gore navedenu granicu i u meri u kojoj prelazi, osim ako vozar dokaže da se nezgoda koja je prouzrokovala gubitak dogodila bez njegove krivice ili nemara.
Za gubitak koji je nastao kao posledica smrti ili telesne povrede putnika koji nisu prouzrokovani pomorskom nezgodom, vozar je odgovoran ako se nezgoda koja je prouzrokovala gubitak, dogodila zbog krivice ili nemara vozara. Teret dokazivanja krivice ili nemara leži na vozaru.
Za gubitak koji je nastao kao posledica gubitka ili oštećenja ručnog prtljaga, vozar je odgovoran ako se nezgoda koja je prouzrokovala gubitak dogodila zbog krivice ili nemara vozara. Krivica ili nemar vozara se pretpostavlja u pogledu gubitka prouzrokovanog pomorskom nezgodom.
Vozar je odgovoran za gubitak koji je nastao kao posledica gubitka ili oštećenja prtljaga različitog od ručnog prtljaga, osim ako dokaže da se nezgoda koja je prouzrokovala gubitak dogodila bez njegove krivice ili nemara.
U svrhu ovoga člana:
(a) "pomorska nezgoda" znači brodolom, prevrnuće, sudar ili nasukanje broda, eksplozija ili požar na brodu, ili mana broda;
(b) "krivica ili nemar vozara" uključuje krivicu ili nemar vozarovih radnika kada oni rade u okviru svoga zaposlenja;
(c) "mana broda" je loše funkcionisanje, kvar ili neusklađenost s važećim propisima o bezbednosti u pogledu bilo kojeg dela broda ili brodske opreme koji se koriste za hitno napuštanje broda, evakuaciju, ukrcaj i iskrcaj putnika; ili koji se koriste za pokretanje, upravljanje, bezbednu plovidbu, privezivanje, sidrenje, dolazak ili odlazak sa veza ili sidrišta, ili za kontrolu oštećenja nakon propuštanja vode, ili koji se koriste za spuštanje uređaja za spasavanje; i
(d) "gubitak" ne uključuje naknadu štete.
Odgovornost vozara na osnovu ovog člana odnosi se isključivo na gubitak koji proizlazi iz nezgoda koje se dogode za vreme putovanja. Na tužiocu je teret dokazivanja da se nezgoda, koja je prouzrokovala gubitak, dogodila za vreme putovanja, kao i teret dokazivanja obima tog gubitka.
Ništa u ovoj Konvenciji ne utiče na pravo regresa koje vozar ima prema bilo kojem trećem licu, niti na korišćenje odbrane podeljene krivice na osnovu člana 6. ove Konvencije. Ništa u ovom članu ne utiče na pravo ograničenja na osnovu čl. 7. ili 8. ove Konvencije.
Pretpostavka krivice ili nemara neke strane ili određivanje da teret dokazivanja leži na nekoj strani ne sprečava da se razmotre dokazi koji idu u korist te strane.
Član 5
Sledeći tekst se dodaje kao član 4.2. Konvencije:
"Član 4.2.
Obavezno osiguranje
Kada se putnici prevoze na brodu upisanom u državi ugovornici koji ima dozvolu za prevoz više od dvanaest putnika i kada se primenjuje ova Konvencija, svaki vozar koji stvarno obavlja prevoz u potpunosti ili delimično, dužan je da održava na snazi osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo, kao što je garancija banke ili slične finansijske institucije, radi pokrića odgovornosti na osnovu ove Konvencije za štetu zbog smrti ili telesne povrede putnika. Granica obaveznog osiguranja ili drugog finansijskog jemstva ne sme biti niža od 250 000 obračunskih jedinica po putniku za svaki poseban događaj.
Nakon što odgovarajući organ države ugovornice utvrdi da su ispunjeni zahtevi iz stava 1. svakom brodu će izdati sertifikat kojim se potvrđuje da su osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo na snazi, u skladu sa odredbama ove Konvencije. U pogledu broda upisanog u državi ugovornici, takav sertifikat izdaje ili overava odgovarajući organ države u čijem je upisniku brod upisan; u pogledu broda koji nije upisan u državi ugovornici, takav sertifikat može izdati ili overiti nadležni organ bilo koje države ugovornice. Ovaj sertifikat mora biti sačinjen u obliku modela koji se nalazi u prilogu ove Konvencije i mora sadržati sledeće podatke:
(a) ime broda, brojevi ili slova za raspoznavanje i luka upisa;
(b) ime i glavno poslovno sedište vozara koji stvarno obavlja prevoz u potpunosti ili delimično;
(c) IMO broj za identifikaciju broda;
(d) vrsta i trajanje jemstva;
(e) naziv i glavno poslovno sedište osiguratelja ili drugog lica koje pruža finansijsko jemstvo a, kada je to prikladno, poslovno sedište gde je zaključeno osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo; ili
(f) rok važenja sertifikata, koji ne može biti duži nego što je rok važenja osiguranja ili drugog finansijskog jemstva.
(a) Država ugovornica može ovlastiti neku od nje priznatu instituciju ili organizaciju da izda sertifikat. Takva institucija ili organizacija mora obavestiti tu državu o izdavanju svakog sertifikata. U svakom slučaju, država ugovornica u potpunosti garantuje za potpunost i tačnost podataka u tako izdatom sertifikatu i preduzima korake kako bi se osigurali neophodni dogovori radi izvršenja te obaveze.
(b) Država ugovornica mora obavestiti generalnog sekretara:
(i) o tačnim dužnostima i uslovima iz ovlašćenja datog nekoj priznatoj instituciji ili organizaciji;
(ii) o povlačenju tog ovlašćenja; i
(iii) o datumu kada takvo ovlašćenje ili povlačenje takvog ovlašćenja stupa na snagu.
Ovlašćenje koje je dato neće stupiti na snagu pre proteka tri meseca od datuma kada je obaveštenje sa takvim učinkom dostavljeno generalnom sekretaru.
(c) Institucija ili organizacija ovlašćena da izdaje sertifikate u skladu s ovim stavom mora, kao minimum, biti ovlašćena da povuče te sertifikate ako nisu ispunjeni uslovi pod kojima su oni izdati. U svakom slučaju ta institucija ili organizacija o takvom povlačenju mora obavestiti državu u čije ime je sertifikat izdat.
Sertifikat se mora izdati na službenom jeziku ili jezicima države koja je izdaje. Ako upotrebljeni jezik nije engleski, francuski ili španski, tekst mora sadržati prevod na jedan od ovih jezika a ako država donese takvu odluku, službeni jezik te države može biti izostavljen.
Sertifikat se mora nalaziti na brodu, a fotokopija se polaže kod organa koji vodi upisnik u kojem je brod upisan ili, ako brod nije upisan u državi ugovornici, kod organa države koja je izdala ili overila sertifikat.
Osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo ne ispunjava zahteve ovog člana ako prestaje da važi, zbog razloga koji nije protek vremena važenja osiguranja ili jemstva navedenog u sertifikatu, pre isteka roka od tri meseca od dana kada je organima navedenim u stavu 5. predato obaveštenje o njegovom prestanku, osim ako sertifikat nije vraćen tim organima ili ako nije izdat novi sertifikat u navedenom roku.
Prethodne odredbe se na isti način primenjuju u pogledu svake izmene čija je posledica da osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo više ne ispunjava zahteve ovog člana.
Država u čijem je upisniku brod upisan mora, u skladu sa odredbama ovog člana, odrediti uslove za izdavanje i važenje sertifikata.
Ništa se iz ove Konvenciji neće tumačiti kao sprečavanje države ugovornice da se pouzda u obaveštenja dobijena od drugih država ugovornica, Organizacije ili drugih međunarodnih organizacija a koja se odnose na finansijski položaj davaoca osiguranja ili drugog finansijskog jemstva, datog u svrhe ove Konvencije. U takvim slučajevima, država ugovornica koja se pouzda u takva obaveštenja nije oslobođena svoje odgovornosti kao država izdavanja sertifikata.
Sertifikate koje je izdala ili overila jedna država ugovornica prihvatiće druge države ugovornice u svrhu ove Konvencije, i druge države ugovornice će smatrati da ti sertifikati imaju jednaku vrednost kao sertifikati koje su one same izdale ili overile, čak i ako su sertifikati izdati ili overeni za brod koji nije upisan u državi ugovornici. Država ugovornica može u svakom trenutku zatražiti konsultacije sa državom izdavanja ili overe ako veruje da osiguratelj ili jemac imenovan u sertifikatu o osiguranju nije finansijski sposoban da ispuni obveze koje nalaže Konvencija.
Svaka tužba za naknadu štete koja je pokrivena osiguranjem ili drugim finansijskim jemstvom u skladu sa ovim članom, može se podneti neposredno protiv osiguratelja ili drugog lica koje je dalo finansijsko jemstvo. U tom slučaju, iznos naveden u stavu 1. primenjuje se kao granica odgovornosti osiguratelja ili drugog lica koje je dalo finansijsko jemstvo čak i ako vozar, ili stvarni vozar, nije ovlašćen da ograniči svoju odgovornost. Pored toga, tuženi se može koristiti i pravnim sredstvima odbrane (osim onih koji se odnose na stečaj ili likvidaciju) koje bi, u skladu sa ovom Konvencijom, imao pravo da koristi vozar naveden u stavu 1. Tuženi se, nadalje, u svrhu odbrane može pozvati na činjenicu da je šteta posledica namernog protivpravnog ponašanja osiguranika, ali se ne može pozvati ni na jedno drugo sredstvo obrane na koje bi bio ovlašćen da koristiti u postupku koji bi protiv njega pokrenuo osiguranik. U svakom slučaju, tuženi ima pravo da zahteva da vozar i stvarni vozar učestvuju u postupku.
Svaki iznos ugovoren osiguranjem ili drugim finansijskim jemstvom koje je pribavljeno u skladu sa stavom 1. na raspolaganju je isključivo za namirenje potraživanja na osnovu ove Konvencije, a svaka isplata iz tog iznosa umanjiće odgovornost koja proizilazi na osnovu ove Konvencije do iznosa isplaćenog iznosa.
Država ugovornica neće dopustiti iskorišćavanje broda koji plovi pod njenom zastavom a na koji se primenjuje ovaj član, osim ako je izdat sertifikat na osnovu st. 2. ili 15. ove Konvencije.
U skladu sa odredbama ovoga člana, svaka država ugovornica će obezbediti, na osnovu odredbi svog nacionalnog zakonodavstva, da osiguranje ili drugo finansijsko jemstvo bude na snazi u meri navedenoj u stavu 1. u pogledu svakog broda bez obzira gde je on upisan, a koji je ovlašćen da prevozi više od dvanaest putnika i koji ulazi u luku ili izlazi iz luke na njenoj teritoriji, u meri u kojoj se primenjuje ova Konvencija.
Bez obzira na odredbe stava 5, država ugovornica može obavestiti generalnog sekretara da se za potrebe stava 13. ne zahteva da se sertifikat iz stava 2. nalazi na brodu niti da se on mora pokazati kada brod ulazi u luku ili izlazi iz luke na njenoj teritoriji, pod uslovom da je država ugovornica koja izdaje sertifikat obavestila generalnog sekretara da drži zapise u elektronskom obliku, dostupne svim državama ugovornicama, koji potvrđuju postojanje sertifikata i omogućavaju državama ugovornicama da ispune svoje obaveze na osnovu stava 13.
Ako osiguranjem ili drugim finansijskim jemstvom nije pokriven brod čiji je vlasnik država ugovornica, odgovarajuće odredbe ovoga člana se neće primenjivati u pogledu tog broda, ali na tom brodu se mora nalaziti sertifikat koji je izdao nadležni organ države upisa broda a kojim se potvrđuje da je država vlasnik tog broda i da je odgovornost pokrivena u iznosu koji je propisan u skladu sa stavom 1. Takav sertifikat treba da u najvećoj mogućoj meri odgovara modelu propisanom u stavu 2."
Član 6
Član 7. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 7
Granice odgovornosti za smrt i telesne povrede
Odgovornost vozara za smrt ili telesnu povredu putnika na osnovu člana 3. ni u kom slučaju neće preći iznos od 400 000 obračunskih jedinica po putniku i svakom pojedinačnom događaju. Ako se, u skladu s pravom suda koji odlučuje o sporu, naknada štete dosuđuje u obliku rate, odgovarajuća kapitalizovana vrednost rate neće preći navedenu granicu.
Država ugovornica može posebnim odredbama svog nacionalnog prava propisati granicu u pogledu odgovornosti iz stava 1,
pod uslovom da ta nacionalna granica odgovornosti, ako postoji, nije niža od one propisane u stavu 1. Država ugovornica koja iskoristi mogućnost predviđenu ovim stavom obavestiće generalnog sekretara o usvojenoj granici odgovornosti ili o činjenici da ona ne postoji."
Član 7
Član 8. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 8
Granica odgovornosti za gubitak ili oštećenje prtljaga i vozila
Odgovornost vozara za gubitak ili oštećenje ručnog prtljaga ni u kom slučaju neće preći iznos od 2250 obračunskih jedinica po putniku i putovanju.
Odgovornost vozara za gubitak ili oštećenje vozila, uključujući celokupni prtljag koji se prevozi u vozilu ili na njemu, ni u kom slučaju neće preći iznos od 12700 obračunskih jedinica po vozilu i putovanju.
Odgovornost vozara za gubitak ili oštećenje prtljaga različitog od onog koji je naveden u st. 1. i 2. ni u kom slučaju neće preći iznos od 3375 obračunskih jedinica po putniku i putovanju.
Vozar i putnik mogu ugovoriti da se vozareva odgovornost umanjuje za franšizu koja neće preći iznos od 330 obračunskih jedinica u slučaju oštećenja vozila i neće preći iznos od 149 obračunskih jedinica po putniku u slučaju gubitka ili oštećenja drugog prtljaga, a taj iznos će se odbiti od gubitka ili oštećenja."
Član 8
Član 9. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 9
Obračunska jedinica i preračunavanje
Obračunska jedinica koja se spominje u ovoj Konvenciji je specijalno pravo vučenja kako ga je definisao Međunarodni monetarni fond. Iznosi navedeni u stavu 1. člana 3, stavu 1. člana 4.2, stavu 1. člana 7. i u članu 8. preračunavaju se u domaću valutu države suda koji odlučuje o sporu na osnovu vrednosti te valute u odnosu na specijalno pravo vučenja na datum donošenja presude ili na datum koji je sporazumno utvrđen od stranaka. Vrednost domaće valute države ugovornice koja je članica Međunarodnog monetarnog fonda, izražena u specijalnim pravima vučenja, obračunava se u skladu sa metodom vrednovanja koju na datum koji je u pitanju primenjuje Međunarodni monetarni fond za sopstvene operacije i transakcije. Vrednost domaće valute države ugovornice koja nije članica Međunarodnog monetarnog fonda, izražena u specijalnim pravima vučenja, obračunava se na način koji odredi ta država.
Ipak, država koja nije članica Međunarodnog monetarnog fonda i čije pravo ne dopušta primenu odredbi stava 1. može, u trenutku potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ovoj Konvenciji ili bilo kada nakon toga, izjaviti da je obračunska jedinica iz stava 1. jednaka vrednosti 15 zlatnih franaka. Zlatni franak naveden u ovome stavu odgovara vrednosti 65,5 miligrama zlata finoće devetstotina hiljada. Preračunavanje zlatnog franka u domaću valutu vrši se u skladu sa pravom odnosne države.
Proračun naveden u poslednjoj rečenici stava 1. i preračunavanje navedeno u stavu 2. izvršava se na način da se u domaćoj valuti države ugovornice izrazi, što je više moguće, ista stvarna vrednost iznosa iz stava 1. člana 3, stava 1. člana 4.2, stava 1. člana 7. i iz člana 8. koja bi proizašla iz primene prve tri rečenice stava 1. Države obaveštavaju generalnog sekretara o načinu obračuna na osnovu stava 1. ili o vrednosti preračunavanja iz stava 2, u zavisnosti od slučaja, u trenutku polaganja isprave o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju ovoj Konvenciji kao i u bilo kojem trenutku kada se nešto od navedenog izmeni."
Član 9
Stav 3. člana 16. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"3. Razlozi za obustavljanje i prekid zastarelosti propisuju se pravom države suda koji odlučuje o sporu, ali se ni u kojem slučaju ne može podneti tužba na osnovu ove Konvencije nakon proteka jednog od sledećih rokova:
(a) roka od pet godina, koji počinje da teče od datuma iskrcaja putnika ili od datuma kada se iskrcaj trebao obaviti, u zavisnosti od toga šta je kasnije, ili, ako pre protekne;
(b) roka od tri godine, koji počinje da teče od datuma kada je tužilac saznao ili je razumno morao da sazna za povredu, gubitak ili oštećenje prouzrokovano nezgodom."
Član 10
Član 17. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 17
Sudska nadležnost
Na osnovu čl. 3. i 4. ove Konvencije tužba se podnosi, prema tužiočevom izboru, jednom od dole navedenih sudova, uz uslov da se taj sud nalazi u državi ugovornici ove Konvencije kao i da je to u skladu s unutrašnjim propisima svake države ugovornice kojima se propisuje koji je sud nadležan u onim državama kod kojih postoji više mogućih sudova:
(a) sudu države trajnog boravišta ili glavnog poslovnog sedišta tuženog, ili
(b) sudu države polazišta ili države odredišta prema ugovoru o prevozu, ili
(c) sudu države prebivališta ili trajnog boravišta tužioca, ako tuženi ima poslovno sedište u toj državi i podvrgnut je jurisdikciji te države, ili
(d) sudu države u kojoj je zaključen ugovor o prevozu, ako tuženi ima poslovno sedište u toj državi i podvrgnut je jurisdikciji te države.
Tužbe na osnovu člana 4.2. ove Konvencije podnose se, prema izboru tužioca, jednom od onih sudova kojima bi se, u skladu sa stavom 1. mogla podneti tužba protiv vozara ili stvarnog vozara.
Nakon što se dogodila nezgoda koja je prouzrokovala štetu, stranke se mogu sporazumeti da se zahtev za naknadu štete može podvrgnuti bilo kojoj jurisdikciji ili arbitraži."
Član 11
Sledeći tekst se dodaje kao član 17.2. Konvencije:
"Član 17.2.
Priznanje i izvršenje
Svaka presuda suda nadležnog u skladu sa članom 17. koja je izvršna u državi u kojoj je doneta i gde se protiv nje više ne mogu podnositi redovni pravni lekovi, priznaće se u svakoj državi ugovornici, osim:
(a) kada je presuda doneta prevarom; ili
(b) kada tuženom nije bilo pruženo razumno obaveštenje i pravična mogućnost da iznese odbranu.
Presuda koja je priznata na osnovu stava 1. biće izvršna u svakoj državi ugovornici čim se ispune formalni uslovi koje zahteva ta država. Formalni uslovi ne smeju dopuštati da se ponovo raspravlja o predmetu spora.
Država ugovornica ovog Protokola može primeniti druga pravila o priznavanju i izvršnosti presuda, pod uslovom da je njihov rezultat takav da obezbeđuje priznavanje i izvršnost najmanje u istoj meri kao što je to slučaj kada se primenjuju st. 1. i 2."
Član 12
Član 18. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 18
Ništavost ugovornih odredbi
Osim u slučajevima predviđenim u stavu 4. člana 8, ništava je i neće proizvoditi pravno dejstvo svaka ugovorna odredba zaključena pre nego što se dogodila nezgoda koja je prouzrokovala smrt, telesnu povredu putnika ili gubitak odnosno oštećenje putničkog prtljaga, a koja ima za cilj da neko lice koje je odgovorno na osnovu ove Konvencije oslobodi odgovornosti prema putniku ili da odredi nižu granicu odgovornosti od one koja je utvrđena u Konvenciji, kao i svaka odredba čiji je cilj da prebaci teret dokazivanja koji leži na vozaru ili stvarnom vozaru ili čiji je rezultat da ograničava pravo izbora navedeno u st. 1. ili 2. člana 17. Međutim, ništavost te odredbe ne čini nevažećim ugovor o prevozu koji ostaje podvrgnut odredbama ove Konvencije."
Član 13
Član 20. Konvencije zamenjuje se sledećim tekstom:
"Član 20
Nuklearna šteta
Nema odgovornosti na osnovu ove Konvencije za štetu prouzrokovanu nuklearnom nezgodom:
(a) ako je operater nuklearnog postrojenja odgovoran za takvu štetu na osnovu Pariske konvencije od 29. jula 1960. godine o odgovornosti trećem licu u oblasti nuklearne energije, kako je izmenjena i dopunjena Dodatnim protokolom od 28. januara 1964. godine, ili na osnovu Bečke konvencije od 21. maja 1963. godine o građanskoj odgovornosti za nuklearnu štetu, ili neke njihove izmene ili protokola koji su na snazi, ili
(b) ako je operater nuklearnog postrojenja odgovoran za takvu štetu na osnovu nacionalnog prava koje uređuje odgovornost za takvu štetu, pod uslovom da je takvo pravo u svakom pogledu isto toliko povoljno za lica koja mogu pretrpeti štetu kao Pariska ili Bečka konvencija ili bilo koja njihova izmena ili protokol koji je na snazi."
Član 14
Model sertifikata
Model sertifikata koji se nalazi u prilogu ovog Protokola dodaje se kao prilog Konvenciji.
Sledeći tekst se dodaje kao član 1.2. Konvencije:
"Član 1.2.
Prilog
Prilog ove Konvencije čini sastavni deo Konvencije."
Član 15
Između ugovornica ovog Protokola, Konvencija i ovaj Protokol čitaće se i tumačiti zajedno kao jedan jedinstveni instrument.
Konvencija kako je izmenjena ovim Protokolom primenjivaće se samo u pogledu potraživanja koja su proizašla iz događaja koji su nastali nakon što je Protokol stupio na snagu za svaku državu.
Čl. 1. do 22. Konvencije, kako su izmenjeni i dopunjeni ovim Protokolom, zajedno sa čl. 17. do 25. ovog Protokola i njegovim Prilogom, sačinjavaju celinu koja se naziva Atinska konvencija o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojena 2002. godine.
Član 16
Sledeći tekst se dodaje kao član 22.2. Konvencije:
"Član 22.2.
Završne odredbe Konvencije
Završne odredbe ove Konvencije su odredbe čl. 17. do 25. Protokola iz 2002. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, usvojene 1974. godine. Pozivanje u ovoj Konvenciji na države ugovornice smatraće se da znači pozivanje na države ugovornice tog Protokola."
Član 17
Potpisivanje, potvrđivanje, prihvatanje, odobrenje i pristupanje
Ovaj Protokol biće otvoren za potpisivanje u sedištu Organizacije od 1. maja 2003. godine do 30. aprila 2004. godine, a nakon toga će ostati otvoren za pristupanje.
Države mogu izraziti svoj pristanak da budu obavezane ovim Protokolom:
(a) potpisivanjem bez rezerve potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja; ili
(b) potpisivanjem uz rezervu potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja, nakon kojeg sledi potvrđivanje, prihvatanje ili odobrenje; ili
(c) pristupanjem.
Potvrđivanje, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje vrši se polaganjem isprave sa takvim učinkom kod generalnog sekretara.
Bilo koja isprava o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju koja je položena nakon što u pogledu svih trenutnih država ugovornica stupi na snagu izmena i dopuna ovog Protokola, ili nakon što se preduzmu sve mere potrebne za stupanje izmene i dopune na snagu u pogledu tih država ugovornica, smatraće se da se ta isprava odnosi na ovaj Protokol kako je izmenjen i dopunjen tom izmenom i dopunom.
Država neće izraziti svoj pristanak da bude obavezana ovim Protokolom ako ne otkaže sledeće instrumente, ukoliko je njihova ugovornica:
(a) Atinsku konvenciju o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, koja je sačinjena u Atini 13. decembra 1974. godine;
(b) Protokol Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, koji je sačinjen u Londonu 19. novembra 1976. godine;
(c) Protokol iz 1990. godine o izmenama i dopunama Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, koji je sačinjen u Londonu 29. marta 1990. godine,
(d) sa učinkom od datuma kada ovaj Protokol, u skladu sa članom 20. stupa na snagu u pogledu te države.
Član 18
Države sa više pravnih sistema
Ako država ima dve ili više teritorijalnih jedinica u kojima se u odnosu na predmet uređenja ovog Protokola primenjuju različiti pravni sistemi, ona može u trenutku potpisivanja, potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, izjaviti da će se ovaj Protokol primenjivati na sve njene teritorijalne jedinice ili samo na jednu ili više njih, a tu izjavu može izmeniti podnoseći drugu izjavu.
Svaka takva izjava dostavlja se depozitaru i u njoj mora biti izričito navedeno na koje se teritorijalne jedinice primenjuje Protokol.
U pogledu države ugovornice koja je podnela takvu izjavu:
(a) pozivanje na državu upisa broda, a u pogledu sertifikata o obaveznom osiguranju na državu koja izdaje ili overava sertifikat, tumačiće se kao pozivanje na onu teritorijalnu jedinicu u kojoj je brod upisan i koja izdaje ili overava sertifikat;
(b) pozivanje na zahteve nacionalnog prava, nacionalnu granicu odgovornosti i nacionalnu valutu tumačiće se kao pozivanje na zahteve prava, granicu odgovornosti i valutu odgovarajuće teritorijalne jedinice; i
(c) pozivanje na sudove i presude koje se moraju priznati u državama ugovornicama tumačiće se kao pozivanje na sudove i presude koje se moraju priznati u odgovarajućoj teritorijalnoj jedinici.
Član 19
Regionalne organizacije za ekonomsku integraciju
Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju, osnovana od strane suverenih država koje su na nju prenele nadležnost u pogledu određenih pitanja koje uređuje ovaj Protokol, može potpisati, potvrditi, prihvatiti, odobriti ovaj Protokol ili mu pristupiti. Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju, koja je ugovornica ovog Protokola, ima prava i obaveze države ugovornice u meri u kojoj je regionalna organizacija za ekonomsku integraciju nadležna za pitanja uređena ovim Protokolom.
Kada regionalna organizacija za ekonomsku integraciju koristi svoje pravo glasa u pogledu pitanja za koje je nadležna, ona ima onoliko glasova koliki je broj njenih država članica koje su ugovornice ovog Protokola i koje su na nju prenele nadležnost u pogledu tog pitanja. Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju neće koristiti svoje pravo glasa ako njene članice koriste svoje pravo glasa, a isto važi i obrnuto.
Kada je u ovom Protokolu broj država ugovornica važan, uključujući ali ne ograničavajući se na čl. 20. i 23. ovog Protokola, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju neće se računati kao država ugovornica dodatno uz njene države članice koje su države ugovornice.
Prilikom potpisivanja, potvrđivanja, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, regionalna organizacija za ekonomsku integraciju podneće izjavu generalnom sekretaru u kojoj će precizirati pitanja koja uređuje ovaj Protokol, a u pogledu kojih su njene države članice koje su potpisnice ili ugovornice ovog Protokola na nju prenele nadležnost, kao i svako važno ograničenje u pogledu te nadležnosti. Regionalna organizacija za ekonomsku integraciju će bez odlaganja obavestiti generalnog sekretara o svakoj promeni podele nadležnosti, uključujući nove prenose nadležnosti koje su precizirane u izjavi podnetoj na osnovu ovog stava. Generalni sekretar će svaku takvu izjavu učiniti dostupnom, u skladu sa članom 24. ovog Protokola.
Podrazumeva se da su države ugovornice, koje su članice regionalne organizacije za ekonomsku integraciju koja je ugovornica ovog Protokola, nadležne u pogledu svih pitanja propisanih ovim Protokolom, a u odnosu na koja nije podneta izričita izjava o prenosu nadležnosti na tu organizaciju ili nije dostavljeno obaveštenje na osnovu stava 4.
Član 20
Ovaj Protokol stupa na snagu dvanaest meseci nakon datuma kada ga je 10 država potpisalo bez rezerve u pogledu potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja, ili je položilo isprave o potvrđivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju kod generalnog sekretara.
U pogledu svake države koja ovaj Protokol potvrdi, prihvati, odobri ili mu pristupi nakon što se ispune uslovi za njegovo stupanje na snagu navedeni u stavu 1, ovaj Protokol stupa na snagu tri meseca nakon datuma kada je ta država položila odgovarajuću ispravu, ali ne pre nego što ovaj Protokol stupi na snagu u skladu sa stavom 1.
Član 21
Svaka država ugovornica može otkazati ovaj Protokol u bilo kom trenutku nakon datuma kada ovaj Protokol stupi na snagu za tu državu.
Otkazivanje se vrši polaganjem isprave sa takvim dejstvom kod generalnog sekretara.
Otkazivanje proizvodi dejstvo dvanaest meseci nakon polaganja isprave o otkazivanju kod generalnog sekretara ili protekom dužeg perioda koji je naveden u toj ispravi.
Među državama ugovornicama ovog Protokola, otkazivanje Konvencije u skladu sa njenim članom 25. od strane bilo koje od njih, ni na koji način se neće tumačiti kao otkazivanje Konvencije kako je izmenjena i dopunjena ovim Protokolom.
Član 22
Organizacija može sazvati konferenciju u cilju izmene ili dopune ovog Protokola.
Organizacija će sazvati konferenciju država ugovornica ovog Protokola u cilju njegove izmene ili dopune na zahtev najmanje trećine država ugovornica.
Član 23
Bez uticaja na odredbe člana 22. poseban postupak propisan u ovom članu primenjuje se isključivo u cilju izmena granica odgovornosti navedenih u stavu 1. člana 3, stavu 1. člana 4.2, stavu 1. člana 7. i u članu 8. Konvencije kako je izmenjena i dopunjena ovim Protokolom.
Na zahtev najmanje polovine ali ni u kojem slučaju manje od šest država ugovornica ovog Protokola, generalni sekretar će svim članicama Organizacije i svim državama ugovornicama dostaviti svaki predlog za izmenu granica odgovornosti, uključujući franšize, utvrđenih u stavu 1. člana 3, stavu 1. člana 4.2, stavu 1. člana 7. i u članu 8. Konvencije, kako je izmenjena i dopunjena ovim Protokolom.
Svaka izmena predložena i dostavljena na gore predviđeni način podnosi se Pravnom komitetu Organizacije (u nastavku: Pravni komitet) na razmatranje najmanje šest meseci nakon datuma njenog dostavljanja.
Sve države ugovornice Konvencije, izmenjene i dopunjene ovim Protokolom, bez obzira da li su članice Organizacije, imaju pravo da učestvuju u postupku razmatranja i usvajanja izmena pred Pravnim komitetom.
Izmene se usvajaju dvotrećinskom većinom država ugovornica Konvencije, izmenjene i dopunjene ovim Protokolom, koje su prisutne i glasaju u Pravnom komitetu proširenome na način koji je predviđen u stavu 4. pod uslovom da barem jedna polovina država ugovornica Konvencije, izmenjene i dopunjene ovim Protokolom, bude prisutna u vreme glasanja.
Kada postupa po predlogu za izmenu granica odgovornosti, Pravni komitet će uzeti u obzir iskustvo sa nezgodama, a naročito iznos štete koja proizlazi iz njih, promene u novčanim vrednostima i uticaj predložene izmene na troškove osiguranja.
(a) Nijedna izmena granica odgovornosti na osnovu ovog člana ne može se razmatrati pre proteka roka od pet godina od datuma kada je ovaj Protokol otvoren za potpisivanje kao ni pre proteka roka od pet godina od datuma stupanja na snagu prethodne izmene usvojene na osnovu ovog člana.
(b) Nijedna granica odgovornosti se ne može povećati tako da pređe iznos koji odgovara granici utvrđenoj u Konvenciji, kako je izmenjena i dopunjena ovim Protokolom, uvećan za šest posto godišnje, izračunato na složenoj osnovi od datuma kada je ovaj Protokol otvoren za potpisivanje.
(c) Nijedna granica odgovornosti se ne može povećati tako da pređe iznos koji odgovara granici utvrđenoj u Konvenciji, kako je izmenjena i dopunjena ovim Protokolom, pomnoženo sa tri.
Organizacija će obavestiti sve države ugovornice o svakoj izmeni usvojenoj u skladu sa stavom 5. Smatraće se da je izmena prihvaćena nakon proteka roka od osamnaest meseci nakon datuma obaveštenja, osim ako u tom roku najmanje jedna četvrtina država koje su bile države ugovornice u vreme usvajanja izmene obavesti generalnog sekretara da ne prihvataju izmenu, i u tom slučaju je izmena odbijena i bez dejstva.
Izmena za koju se smatra da je prihvaćena u skladu sa stavom 8. stupa na snagu osamnaest meseci nakon njenog prihvatanja.
Izmena obavezuje sve države ugovornice, osim ako otkažu ovaj Protokol u skladu sa st. 1. i 2. člana 21. najmanje šest meseci pre stupanja na snagu te izmene. Takvo otkazivanje proizvodi dejstvo u trenutku stupanja izmene na snagu.
Kada je izmena usvojena, ali rok od osamnaest meseci za njeno prihvatanje još nije protekao, država koja postane država ugovornica u toku tok perioda biće obavezana tom izmenom ako ona stupi na snagu. Država koja postane država ugovornica nakon proteka tog perioda biće obavezana izmenom koja je prihvaćena u skladu sa stavom 8. U slučajevima navedenim u ovom stavu, država postaje obavezana izmenom kada ta izmena stupi na snagu ili kada ovaj Protokol stupi na snagu u pogledu te države, ako je to kasnije.
Član 24
Ovaj Protokol, kao i svaka izmena usvojena na osnovu člana 23. biće deponovana kod generalnog sekretara.
Generalni sekretar:
(a) obaveštava sve države koje su potpisale ovaj Protokol ili mu pristupile:
(i) o svakom novom potpisivanju ili polaganju isprava o potpisivanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju, kao i o datumu izvršenja tih radnji;
(ii) o svakoj izjavi ili obaveštenju datom na osnovu st. 2. i 3. člana 9, stava 1. člana 18. i stava 4. člana 19. Konvencije, kako je izmenjena i dopunjena ovim Protokolom;
(iii) o datumu stupanja na snagu ovog Protokola;
(iv) o svakom predlogu za izmenu granica odgovornosti koji je podnet u skladu sa stavom 2. člana 23. ovog Protokola;
(v) o svakoj izmeni koja je usvojena u skladu sa stavom 5. člana 23. ovog Protokola;
(vi) o svakoj izmeni koja se smatra prihvaćenom na osnovu stava 8. člana 23. ovog Protokola, kao i o datumu kada ta izmena stupa na snagu u skladu sa st. 9. i 10. navedenog člana;
(vii) o deponovanju svake isprave o otkazivanju ovoga Protokola kao i o datumu kada je ta isprava deponovana kao i o datumu kada otkazivanje stupa na snagu;
(viii) o svakom saopštenju koje se zahteva na osnovu bilo kog člana ovog Protokola;
(b) dostavlja overene fotokopije ovog Protokola svim državama koje su ga potpisale ili su mu pristupile.
Odmah nakon stupanja na snagu ovog Protokola, generalni sekretar će njegov tekst dostaviti sekretarijatu Ujedinjenih nacija radi registracije i objavljivanja u skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija.
Član 25
Ovaj Protokol je sačinjen u jednom originalnom primerku na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku, od kojih je svaki tekst jednako verodostojan.
SAČINJENO U LONDONU prvog novembra dvehiljadedruge godine.
U POTVRDU NAVEDENOG su dole potpisani predstavnici, za to propisano ovlašćeni od svojih vlada, potpisali ovaj Protokol.
SERTIFIKAT O OSIGURANJU ILI DRUGOM FINANSIJSKOM JEMSTVU ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU ZBOG SMRTI I TELESNE POVREDE PUTNIKA
Izdato u skladu sa odredbama člana 4.2. Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, iz 2002. godine
Ovim se potvrđuje da je u pogledu dole imenovanog broda na snazi polisa osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo koje ispunjava zahteve iz člana 4.2. Atinske konvencije o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem, iz 2002. godine
Vrsta jemstva ____________________________________________
Trajanje jemstva __________________________________________
Naziv i adresa osiguratelja (ili više njih) i/ili jemca (jemaca)
Naziv ___________________________________________________
Adresa _________________________________________________
Ovaj sertifikat važi do ______________________________________
Izdat ili overen od Vlade ____________________________________
(puno ime države)
Ime broda ili brojevi odnosno slova za raspoznavanje
Luka upisa
IMO broj za identifikaciju broda
Naziv i potpuna adresa glavnog poslovnog sedišta vozara koji stvarno obavlja prevoz
ILI
Sledeći tekst treba koristiti kada država ugovornica koristi mogućnost predviđenu u stavu 3. člana 4.2.:
Ovaj sertifikat je, na osnovu ovlašćenja Vlade _____________________
(puno ime države),
izdao/la ___________________________________________________
(naziv institucije ili organizacije)
u _________________ dana _______________________
(mesto) (datum)
_______________________________________________________
(Potpis i funkcija službenika koji izdaje ili overava sertifikat)
Objašnjenja:
1. Ako se to želi, uz ime države može se uputiti i na nadležni organ države koja je izdala sertifikat.
2. Ako ukupni iznos jemstva potiče iz više izvora, potrebno je naznačiti iznos svakog od njih.
3. Ako je jemstvo dato u nekoliko oblika, oni moraju biti nabrojani.
4. U rubrici "Trajanje jemstva" mora se navesti datum kada takvo jemstvo stupa na snagu.
5. U rubrici "Adresa" osiguratelja (ili više njih) i/ili jemca (jemaca) mora se naznačiti glavno poslovno sedište osiguratelja (ili više njih) i/ili jemca (jemaca).
Ako je to moguće, naznačiće se poslovno sedište gde je osiguranje ili drugo jemstvo zaključeno.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".