ZAKLJUČAK
O USVAJANJU LOKALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA GRADA ZRENJANINA ZA 2011. GODINU

("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 22/2010)

1. USVAJA SE Lokalni akcioni plan zapošljavanja grada Zrenjanina za 2011. godinu u datom tekstu.

LOKALNI AKCIONI PLAN
ZAPOŠLJAVANJA GRADA ZRENJANINA ZA 2011. GODINU

 

UVOD

Lokalnim akcionim planom zapošljavanja za 2011. godinu (u daljem tekstu: LAPZ) usklađuje se i sprovodi Nacionalna strategija zapošljavanja i postižu utvrđeni prioriteti aktivne politike zapošljavanja u Gradu Zrenjaninu u 2011. godini. Pravni osnov za utvrđivanje LAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) kojim je definisana mogućnost izrade istog i njegova usklađenost sa Nacionalnim akciononim planom zapošljavanja na godišnjem nivou.

Ciljevi, odnosno prioriteti aktivne politike zapošljavanja, proizlaze iz Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2011. godinu.

Uspešna realizacija planiranih zadataka i aktivnosti zahteva puno i aktivno učešće i koordinaciju svih ključnih institucija i drugih aktera na nivou Grada Zrenjanina. Pored Lokalne samouprave Grada Zrenjanina u izradi i realizaciji plana uključeni su i Lokalni savet za zapošljavanje, Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala Zrenjanin, predstavnici reprezentativnih sindikata, Regionalna privredna komora, Opšte udruženje preduzetnika Zrenjanin, predstavnici obrazovnih institucija i ostali posredni akteri.

Lokalni akcioni plan zapošljavanja se bazira i na statističkim podacima dobijenim od Nacionalne službe za zapošljavanje i Regionalne privredne komore kao i podataka dobijenih od predstavnika sindikata i podataka kojim raspolaže lokalna samouprava.

I MAKROEKONOMSKI OKVIRi

Stopa zaposlenosti definisana u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja 2005-2010. godine (67% do 2010. godine) i kasnije revidirana (58,5%) kao i predviđeni godišnji rast od 1,5% su u uslovima svetske ekonomske krize postali teško ostvarivi za definisani period. Značajno opadanje ekonomske aktivnosti u svetu, imalo je veliki uticaj i na privredu Republike Srbije i naročito na tržište rada. Uprkos blagom ekonomskom rastu u prvom kvartalu 2010. godine, došlo je do smanjenja stope zaposlenosti na 47,2%, što predstavlja pad od 2,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2009. godine. S obzirom da na tržište rada promene ekonomske aktivnosti imaju zakasneli efekat, u narednom periodu očekuje se stabilizacija i postepeno poboljšanje stanja na tržištu rada.

Tabela 1. Stope zaposlenosti

Stope zaposlenosti

Ukupna stopa

Zaposleni starosne dobi
55 - 64

Ukupno

Žene

EU Lisabonski ciljevi 2010.

70,00%

60,00%

50,00%

EU 27 u 2009.
(četvrti kvartal 2009, Eurostat)

64,40%

58,50%

46,10%

Srbija u 2009. (oktobar, ARS)

50,00%

42,70%

35,00%

Srbija u 2010. (april, ARS)

47,20%

40,30%

32,60%

Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi

Početak 2009. godine obeležen je pogoršanjem osnovnih makroekonomskih pokazatelja. Privreda i finansije Republike Srbije tokom 2009. godine trpeli su nepovoljne uticaje globalne finansijske i ekonomske krize, započete u četvrtom kvartalu 2008. godine. U ovom periodu formirane su opadajuće tendencije u privredi i finansijama zbog naglog smanjenja domaće (oko 7%) i izvozne tražnje, globalnog pada proizvodnje i trgovine, otežanog pristupa stranom kapitalu, zaustavljanja kreditne aktivnosti banaka, smanjenja potrošnje i investiranja u privatnom sektoru, povećanja nelikvidnosti privrede. Zahvaljujući preduzetim merama ekonomske politike u drugoj polovini 2009. godine došlo je do blage stabilizacije i oporavka privrede i finansija Republike Srbije, što pokazuju podaci o privrednoj aktivnosti i spoljnotrgovinskoj razmeni i podaci o javnim prihodima.

Ukupna godišnja vrednost bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) za 2009. godinu u odnosu na 2008. godinu pokazuje pad od 3,0%. U prvom kvartalu 2009. godine realni pad BDP, u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 4,1%, u drugom 4,2%, u trećem 2,3%, dok je u četvrtom kvartalu iznosio 1,6%. Najveći negativni efekti krize odrazili su se na industriju (pad od -12,1%), posebno prerađivačku industriju (pad od -15,8%), gde je u potpunosti anuliran rast u periodu 2001-2008. godine, zatim na trgovinu (-12,3%) i građevinarstvo (-25,1%).

Ekonomska aktivnost je porasla za 0,9% u prvom tromesečju 2010. godine u odnosu na poslednji kvartal 2009. godine, i to uglavnom usled rasta javne potrošnje (doprinos 1,6 p.p) Rast BDP-a se najvećim delom duguje niskoj bazi iz prošle godine. U 2010. godini se očekuje rast BDP-a od 1,5%, s obzirom na spor izlazak svetske privrede iz recesije i nisku domaću tražnju. Industrijska proizvodnja u maju ove u odnosu na isti mesec prethodne godine veća je za 7%. Visok rast u industriji potvrđuje očekivanja da se u drugom tromesečju očekuje ostvarenje projektovanog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 2%. Ključni faktor ekonomskog oporavka, posebno industrije, jeste povećanje izvoza - zaključno sa majem međugodišnji rast izvoza u 2010. godine je 18,1%. S druge strane, i dalje niska domaća agregatna tražnja održava cenovnu stabilnost (u maju je međugodišnja inflacija iznosila 3,7%, a očekuje se da će i u junu ostati ispod 4%). Aktuelni makroekonomski podaci ukazuju na postepeni oporavak i stabilizaciju, što potvrđuje i pozitivna ocena 4. revizije aranžmana od strane borda direktora MMF-a.

Ključni ciljevi ekonomske politike za 2009. godinu uglavnom su ispunjeni. U borbi sa posledicama svetske ekonomske krize obezbeđena je ekonomska stabilnost zemlje, ostvaren blagi oporavak privrede u drugoj polovini godine i sprovedena je odgovorna socijalna politika kako bi se zaštitio životni standard. Ostvarivanju ovih ciljeva doprinele su mere Vlade i Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) za ublažavanje negativnih posledica globalne finansijske i ekonomske krize na finansijski i realni sektor privrede Republike Srbije.

Vlada je u 2009. godini vodila odgovornu fiskalnu politiku i obezbedila značajnije smanjenje javne potrošnje prvenstveno kao rezultat fiskalnog prilagođavanja na strani rashoda. Ključna mera fiskalne politike bila je zamrzavanje plata zaposlenih u javnom sektoru države i zamrzavanje penzija, kao i značajnije smanjenje diskrecionih rashoda. U kriznoj 2009. godini obezbeđena je stabilnost javnih finansija u pogledu redovnih isplata tekućih rashoda i realizacije nacionalnih infrastrukturnih projekata - Koridor 10, kako je utvrđeno aprilskim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2009. godinu.

Monetarna politika je obezbedila stabilnost potrošačkih cena, očuvala finansijsku stabilnost, doprinela ekonomskom oporavku zahvaljujući obezbeđenju devizne likvidnosti i visokim deviznim rezervama NBS, kao i fleksibilnom deviznom kursu koji je služio kao automatski stabilizator.

U 2009. godini značajno je unapređeno poslovno okruženje u zemlji, poboljšan imidž Republike Srbije u svetu i ubrzan proces evropskih integracija, što je krajem 2009. godine rezultiralo u viznoj liberalizaciji, deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Republika Srbija je dobila pozitivne ocene Evropske komisije za sprovedene reforme.

Uravnoteženiji i ubrzaniji rast u Republike Srbije zavisiće od kretanja na globalnom nivou, ali, pre svega, od strukturnih reformi koje će privredu učiniti konkurentnijom i više izvozno orijentisanom i stvoriti uslove za veću zaposlenost, a osnov toga je povećanje investicija. S obzirom da će se intenzitet kretanja kapitala ka zemljama u tranziciji smanjiti u odnosu na predkrizni period, neophodno je povećanje stope domaće štednje i investicija uz povećanje produktivnosti.

II STANJE I TOKOVI NA LOKALNOM TRŽIŠTU RADA

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, filijale Zrenjanin, u decembru 2008. godine na teritoriji koju pokriva Grad Zrenjanin je bilo evidentirano 12.727 nezaposlenih lica, a u decembru 2009. godine, 12.523 lica.

Starosna struktura lica prijavljenih na evidenciju NSZ
Grad Zrenjanin

Izvešt.
period

15-19
godina

20-24
godina

25-29
godina

30-34
godina

35-39
godina

40-44
godina

45-49
godina

50-54
godina

55-59
godina

60-64
godina

2008.

479

1.301

1.637

1.505

1.386

1.503

1.537

1.639

1.341

399

2009.

487

1.310

1.586

1.558

1.403

1.456

1.464

1.592

1.268

407

Analizom starosne strukture nezaposlenih lica u gradu Zrenjaninu evidentno je da je najveći broj nezaposlenih lica u starosnoj dobi od 45-64 godine - 4.731 lice, odnosno 37,8% od ukupnog broja nezaposlenih, a mladih do 30 godina ima 3.383, odnosno 27%. Ostalo su lica starosti 30-44 godina života, i oni se smatraju lakše zapošljivim licima, odnosno poslodavci se češće odlučuju za zapošljavanje lica te starosne dobi, uzimajući u obzir da poseduju radno iskustvo i ozbiljnost koja je potrebna za izvršavanje poverenih dužnosti i zadataka.

Kvalifikaciona struktura lica prijavljenih na evidenciju NSZ
Grad Zrenjanin

Izvešt.
period

I

II

III

IV

V

VI/1

VI/2

VII/1

VII/2

VIII

2008.

4.378

187

3.724

3.209

137

545

4

531

12

 

2009.

4.205

193

3.596

3.159

115

595

27

624

9

 

Analizom kvalifikacione strukture, konstatujemo da u 2009. godini na evidenciji nezaposlenih lica u gradu Zrenjaninu imamo 4.205 lica, odnosno 33,6%, od ukupno prijavljenih, bez škole ili sa završenom osnovnom školom. Lica bez kvalifikacija, odnosno bez škole ili sa završenom osnovnom školom, spadaju u kategoriju teže zapošljivih lica. Radi se o izuzetno velikom broju lica, čije su šanse, za pronalaženje zaposlenja izuzetno male, uzimajući u obzir nedovoljno obrazovanje i nedostatak traženih veština, kojima bi mogli da kompenzuju nedostatak formalnog obrazovanja.

Nezaposlenost posmatrana po zanimanjima pokazuje veliku suficitarnost u gotovo svim strukama kao i u stepenima stručnosti. U VII stepenu naročito su zastupljeni: profesor informatike, diplomirani inženjer za razvoj mašinske struke, diplomirani ekonomista, profesor razredne nastave... U IV stepenu stručnosti to su: tehničari svih profila (ekonomski, prehrambeni, tekstilni, elektro...), KV radnici metalske, tekstilne, prehrambene struke...

U 2009. godini, u odnosu na prethodnu godinu, dolazi do pada privredne aktivnosti i do smanjivanja broja slobodnih poslova. Posledice svetske ekonomske krize su se odrazile i na poslovanje zrenjaninskih preduzeća. Novootvorene firme u industrijskim zonama, koje su u prethodnim godinama bile glavni kreator slobodnih radnih mesta, počele su iskazivati viškove radne snage zbog smanjene privredne aktivnosti. Mnogo malih firmi, pritisnute teretom krize su primorane da otpuste po jednog ili dva radnika, što se u ukupnom skoru veoma odrazilo na ukupnu zaposlenost i smanjenje broja radnih mesta.

III CILJEVI I PRIORITETI LOKALNOG AKCIONOG PLANA GRADA ZRENJANINA U 2011. GODINI

Strateški ciljevi Lokalnog akcionog plana zapošljavanja Grada Zrenjanina su povećanje zaposlenosti i socijalna inkluzija.

Na povećanje zaposlenosti, odnosno kreiranje novih radnih mesta, lokalna samouprava će uticati dodelom subvencija iz Gradskog budžeta poslodavcima koji otvore nova radna mesta u svojim preduzećima, i finansiranjem programa pripravnika u cilju sticanja stručne prakse, i zaposlenja za lica bez radnog iskustva.

Socijalna inkluzija podrazumeva uključivanje u svet rada ranjivih kategorija nezaposlenih lica, u koje spadaju mladi, stari, žene, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, korisnici MOP-a.

Prioriteti Lokalnog akcionog plana zapošljavanja su: otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje pripravnika, zapošljavanje teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija.

IV MERE I PROGRAMI AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U GRADU ZRENJANINU U 2011. GODINI

Merama i programima lokalne samouprave u saradnji sa svim relevantnim činiocima u lokalu, aktivno će biti pružena podrška realizaciji programa aktivne politike zapošljavanja sledećim aktivnostima:

• Podsticanje zapošljavanja mladih kroz finansiranje stručne prakse i sticanja radnog iskustva izdvajanjem 200.000,00 dinara po angažovanom licu za period od 12 meseci;

• Subvencije poslodavcima za opremanje novih radnih mesta, u iznosu od 160.000,00 dinara po otvorenom radnom mestu.

V SREDSTVA

Finansiranje aktivne politike zapošljavanja LAPZ, obavlja se iz budžeta Grada Zrenjanina, budžeta Republike Srbije i drugih izvora. Planirana sredstva iz Gradskog budžeta za realizaciju pomenutih aktivnosti iznose 5.100.000,00 dinara.

Plan mera aktivne politike zapošljavanja LAPZ u 2011. godini

 

MERE I PROGRAMI AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

BROJ LICA

SREDSTVA
(u dinarima)

1.

Podsticanje zapošljavanja mladih kroz program pripravnika

30 lica

6.000.000,00

2.

Subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta

25 lica

4.000.000,00

UKUPNO

55 lica

10.000.000,00

 

VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE LAPZ ZA 2011. GODINU

Za realizaciju ukupnog plana će biti zadužena lokalna samouprava, Lokalni savet za zapošljavanje, Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Zrenjanin i to kroz sledeće aktivnosti:

Lokalna samouprava - odobravanje sredstava za svaki konkretan zahtev koji će biti podnet nakon objavljivanja javnog poziva za finansiranje programa aktivne politike zapošljavanja.

Lokalni savet za zapošljavanje - praćenje realizacije programa i davanje sugestija za moguće korekcije.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Zrenjanin - kreiranje i objavljivanje Javnog poziva, prijem i obrada podnetih zahteva za finansiranje programa i praćenje realizacije, odnosno ispunjavanja ugovornih obaveza od strane poslodavca.