PRAVILNIKO PROGRAMU I NAČINU POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE ZVANJA DRŽAVNI REVIZOR I OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR("Sl. glasnik RS", br. 102/2010) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi za sticanje i oduzimanje revizorskih zvanja, organizovanje i sprovođenje ispita za revizorska zvanja i izdavanje sertifikata za revizorska zvanja i utvrđuje program obuke i način polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor.
Ispit za zvanje državni revizor mogu polagati lica (kandidati) koja poseduju:
1) visoku stručnu spremu;
2) odgovarajuće radno iskustvo od tri godine na poslovima revizije;
3) položen stručni ispit za rad u državnim organima;
4) završen program obavezne obuke predviđen ovim pravilnikom.
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor mogu polagati lica koja poseduju:
1) visoku stručnu spremu;
2) položen ispit sa sertifikatom za revizorsko zvanje državni revizor;
3) stručno znanje za obavljanje poslova revizije i iskustvo u obavljanju poslova državnog revizora, u trajanju od najmanje tri godine.
Sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz člana 2. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje državni revizor.
Sertifikat za zvanje ovlašćeni državni revizor može steći lice koje ispunjava uslove iz čl. 3. i 4. ovog pravilnika i koje je položilo ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor.
Sertifikat o sticanju revizorskih zvanja iz člana 1. ovog pravilnika je javni dokument.
Ispit za sticanje revizorskog zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor, polaže se prema Programu ispita koji sadrži sledeće predmete:
1) za državnog revizora:
(1) Sistem javnih finansija;
(2) Sistem budžetskog računovodstva;
(3) Računovodstvo realnog sektora (finansijsko i upravljačko);
(4) Revizija javnog sektora.
2) za ovlašćenog državnog revizora - pisani rad iz oblasti revizije javnog sektora.
Ispitni program pod naslovom: "Program obuke i polaganja ispita za sticanje revizorskog zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor" (u daljem tekstu: Program obuke) sastavni je deo ovog pravilnika.
Izvođenje programa obrazovanja - obuka
Izvođenje Programa obuke Državna revizorska institucija (u daljem tekstu: Institucija) može:
1) interno organizovati uz angažovanje eksternih predavača,
2) poveriti drugoj stručno osposobljenoj organizaciji.
Obuka je obavezna pre polaganja ispita za sticanje zvanja državni revizor. Obuka obuhvata teorijske i praktične sadržaje.
Kandidat je obavezan da prisustvuje na najmanje 90% predavanja i vežbi iz svakog predmeta.
Evidenciju o redovnom pohađanju obuke vodi odgovarajući (predmetni) profesor.
Troškove obuke snosi sam kandidat ili institucija u kojoj radi.
Visinu troškova obuke utvrđuje Savet Institucije.
Obuka za polaganje ispita u zvanje državni revizor je otvorena i za lica koja ne rade u Instituciji.
Izvođenje obuke odvija se, prema rasporedu, od februara do decembra.
Časovi obuke održavaju se van radnog vremena, petkom posle podne i subotom pre podne.
Izuzetno od stava 1. ovog člana u prelaznom periodu, sistem obuke je zatvoren i odnosi se samo na lica koja su zaposlena u Instituciji.
Za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor obuka nije obavezna, a priprema kandidata se odvija u formi konsultacija.
Institucija može da organizuje bazičnu obuku koja predstavlja uvođenje u posao, kao i permanentnu obuku tokom rada.
Bazična i permanentna obuka su nezavisne od Programa obuke predviđenog za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja.
Priručnici za polaganje ispita za zvanje državni revizor
Priručnici za svaku oblast prema predviđenom Programu obuke i predmetima iz člana 7. ovog pravilnika su obavezni i pripremaju ih autori koje imenuje Savet Institucije.
Autori priručnika se imenuju za svaki predmet pojedinačno iz redova istaknutih stručnjaka za odgovarajuće oblasti - predmete. Savet Institucije može predvideti i koautore priručnika iz redova zaposlenih u Instituciji, koji po stručnosti i afinitetima ispunjavaju odgovarajuće uslove.
Priručnici za obuku treba da budu napisani na osnovu domaćeg zakonodavstva, uz punu implementaciju međunarodnih standarda - MRS, MSR i MSFI i osnovna su literatura za polaganje ispita u zvanje državnog revizora.
Kandidat dobija priručnike za polaganje ispita za svaki predmet.
Cena priručnika uračunata je u troškove obuke.
Komisija
Ispit za sticanje revizorskih zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor se polaže pred komisijom koju imenuje Savet Institucije na predlog predsednika Institucije.
Članovi komisije imenuju se iz redova istaknutih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.
Komisija ima tri člana: predsednika i dva člana.
Komisija ima jednog zamenika člana.
Pojedinačni predmeti se polažu pred najmanje tri člana komisije.
Stručno-administrativne poslove za komisiju obavlja sekretar koji se određuje od strane predsednika Institucije.
Članovima i sekretaru komisije pripada naknada za rad u komisiji, čiju visinu utvrđuje Savet Institucije.
Ispit za zvanje državni revizor
Ispiti za zvanje državni revizor polažu se pismeno za sve predmete pojedinačno.
Sadržaj pisanog rada utvrđuje član komisije koji je određen za ispitivača, uz saglasnost druga dva člana komisije.
Predviđeno vreme izrade pisanog rada je 180 minuta, tj. 3 sata.
Prisustvo pismenom ispitu je obavezno za jednog člana komisije ispitnog predmeta i sekretara komisije.
Pregled pisanog rada vrši ispitivač i oba člana komisije.
Pisani rad ocenjuju sva tri člana komisije ocenom "položio" ili "nije položio". Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.
Komisija je obavezna da u roku od 10 dana od datuma polaganja ispita saopšti rezultate ispita.
Kandidat koji nije položio ispit, može ga polagati u narednom ispitnom roku.
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor polaže se izradom pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Kandidat je obavezan da, u roku od tri meseca od izbora teme, dostavi komisiji pisani rad.
Usmena odbrana pisanog rada se zakazuje u prvom narednom ispitnom roku.
Uspeh na ispitu za zvanje ovlašćeni državni revizor ocenjuju sva tri člana komisije zajedničkom ocenom pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Zajednička ocena je: "položio" ili "nije položio". Komisija je obavezna da u zapisniku obrazloži datu ocenu.
Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, polaganje ispita ponavlja u celosti birajući novu temu.
Teme za ispitni pisani rad sastavlja komisija od tri člana koja i prisustvuje usmenoj odbrani rada.
Teme se pripremaju na godišnjem nivou iz oblasti revizije javnog sektora koje doprinose razvoju Institucije.
Listu tema usvaja Savet Institucije.
Komisija je obavezna da do 15. decembra tekuće godine predloži listu tema za narednu godinu koju Savet Institucije treba da usvoji do 20. januara.
Prijava, rokovi i troškovi ispita
Zahtev za polaganje ispita kandidat podnosi Instituciji najmanje 10 dana od datuma održavanja ispitnog roka, koji mora biti javno oglašen.
Uz zahtev za polaganje ispita, kandidat je dužan da priloži dokaze o ispunjavanju uslova za polaganje ispita iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika.
Sekretar komisije, u roku od 8 dana od dana prijema zahteva, obaveštava kandidata o ispunjavanju uslova za polaganje ispita.
Obaveštenje o ispunjenju uslova za polaganje ispita sekretar komisije istovremeno dostavlja i članovima ispitne Komisije.
Sekretar komisije, u dogovoru sa članovima komisije, određuje datum, vreme i mesto polaganja pojedinih ispita i o tome obaveštava kandidata.
Polaganje ispita se organizuje prema posebnom rasporedu u pet ispitnih rokova i to u: martu, maju, julu, oktobru i decembru.
Između termina polaganja pojedinih ispitnih predmeta mora postojati vremenska razlika od najmanje 48 časova.
Savet Institucije, na predlog predsednika Institucije, utvrđuje visinu troškova polaganja ispitnog predmeta.
Troškove polaganja ispita snosi: Institucija, državni organ ili pravno lice u kome je kandidat zaposlen ili sâm kandidat.
Troškove ponovnog polaganja ispita snosi kandidat.
Dokaz o uplati troškova za polaganje ispita kandidat je dužan da dostavi sekretaru komisije pre polaganja ispita.
Pre početka ispita sekretar komisije utvrđuje identitet kandidata uvidom u ličnu kartu ili drugu ličnu ispravu i upoznaje ga sa pravilima kojih se mora pridržavati tokom ispita.
Ispitni materijal označava kandidat sa identifikacionim brojem koji dobija na upisu u Program obuke.
Kandidatu se, na osnovu pisanog zahteva može odložiti polaganje ispita, odnosno započeto polaganje ispita, zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga.
Komisija ceni opravdanost razloga i određuje vreme nastavka polaganja odloženog ispita.
Kandidat ima pravo da uloži pisani prigovor Savetu Institucije:
1) na povredu postupka koji je sproveden po prijavi ili na ispitu, i to u roku od 3 dana od dana učinjene povrede;
2) ako smatra da njegov opšti uspeh ili uspeh iz nekog predmeta nije pravilno ocenjen, i to u roku od 24 časa posle saopštenog uspeha.
U postupku odlučivanja po prigovoru, Savet obrazuje posebnu komisiju, za ocenu njegove osnovanosti.
Komisiju Saveta čine dva člana Saveta i jedan član komisije, koji je učestvovao u ispitivanju tog kandidata.
Odluka Saveta Institucije po prigovoru je konačna.
Sekretar Komisije je dužan da pre početka svakog ispita obezbedi obrazac zapisnika koji treba da sadrži:
1) lične podatke kandidata;
2) dan, čas i mesto polaganja ispita;
3) naziv predmeta;
4) sastav komisije;
5) ocenu ispita - uspeh;
6) uspeh na popravnom ispitu.
Zapisnik potpisuju članovi komisije i dostavljaju ga sekretaru komisije.
Sekretar komisije je dužan da obezbedi potreban ispitni materijal za svakog kandidata.
Prisutni član ispitne komisije overava svojim potpisom ispitni materijal koji kandidat predaje po završetku ispita.
Sticanje sertifikata za zvanje državni revizor zasniva se na:
1) obaveznom programu obuke,
2) položenim ispitima saglasno čl. 7. i 20. ovog pravilnika,
3) ispunjenosti uslova u vezi sa radnim iskustvom na poslovima državne revizije, saglasno članu 2. ovog pravilnika.
Sticanje sertifikata za zvanje ovlašćeni državni revizor bazira se na:
1) konceptu radnog iskustva u struci,
2) zvanju državni revizor sertifikovanom saglasno članu 3. ovog pravilnika,
3) pisanog rada i njegove usmene odbrane, saglasno čl. 11, 21. i 22. ovog pravilnika.
Nakon uspešno položenih ispita za zvanja državni revizor i ovlašćeni državni revizor komisija kandidatu izdaje Uverenje o položenim ispitima.
Na osnovu Uverenja o položenim ispitima, generalni državni revizor izdaje:
1. sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i
2. sertifikat za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.
Sertifikati o sticanju revizorskih zvanja iz stava 2. ovog člana su javni dokumenti.
Institucija vodi evidenciju o izdatim uverenjima i sertifikatima.
Evidencija o izdatim uverenjima i sertifikatima sadrži:
1) ime i prezime kandidata;
2) matični broj;
3) naziv predmeta (datum polaganja i rezultat);
4) konačni rezultat - "položio" ili "nije položio";
5) datum i broj uverenja;
6) datum i broj sertifikata, sa naznačenim revizorskim zvanjem.
Institucija na svom sajtu objavljuje imena sertifikovanih državnih revizora i ovlašćenih državnih revizora.
Priznavanje drugih sertifikata
Zvanični sertifikati sa zvanjem ovlašćeni revizor, revizor, ovlašćeni računovođa, zatim diplome i uverenja poslediplomskih, specijalističkih studija fakulteta, prihvataju se kod priznavanja pojedinih ispita za zvanje državni revizor.
Kandidat koji poseduje neki od sertifikata iz stava 1. ovog člana podnosi komisiji za polaganje ispita zahtev za priznavanje ispita, uz odgovarajuće dokaze.
Komisija odlučuje o priznavanju odgovarajućeg ispita u celosti.
Nostrifikaciju stručnih revizorskih zvanja iz nadležnosti Institucije, stečenih u inostranstvu vrši posebna Komisija koju imenuje Savet Institucije.
Komisija iz stava 1. ovog člana treba, pri utvrđivanju kriterijuma za nostrifikaciju, da se pridržava Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, prevashodno čl. 25, 28. i 29. kao i ovog pravilnika.
Savet donosi odluku o oduzimanju revizorskih zvanja u slučaju da je državni revizor i ovlašćeni državni revizor:
1) pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, ili za kažnjivo delo u kraćem trajanju koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije;
2) pravnosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
3) preuzeo posao ili funkciju koji su nespojivi sa poslovima državnog revizora i ovlašćenog državnog revizora;
4) ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.
Postupak oduzimanja revizorskih zvanja uređuje se posebnim aktom Saveta.
Odredbe koje se odnose na prelazni period
Pod prelaznim periodom podrazumeva se period od 18 meseci od dana donošenja ispitnog programa iz člana 61. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, odnosno od datuma primene ovog pravilnika.
Vrhovni državni revizori, državni revizori i članovi Saveta iz člana 62. stav 4. Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, dužni su da u roku od 18 meseci od dana donošenja ovog pravilnika polože ispit za državnog revizora.
Osim članova Saveta iz stava 1. ovog člana, pravo da polažu ispit za državnog revizora imaju i ostali članovi Saveta.
Kandidati iz člana 38. ovog pravilnika, koji su zaposleni ili su na radu u Instituciji na dan 31. decembra 2010. godine mogu polagati ispit za sticanje sertifikata u dve faze:
1) u prvoj, za zvanje državnog revizora, a zatim
2) u drugoj, za zvanje ovlašćenog državnog revizora.
Ispit za zvanje državnog revizora, kandidati navedeni u članu 38. ovog pravilnika, polažu prema Programu za zvanje državni revizor iz ovog pravilnika.
Obavezna obuka izvodiće se putem konsultacija.
Konsultacije i ispiti za zvanje državni revizor za kandidate iz stava 1. ovog člana završiće se najkasnije do 31. decembra 2011. godine.
Nakon sticanja sertifikata za zvanje državni revizor, kandidati iz člana 38. ovog pravilnika, izuzetno mogu polagati ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor bez uslova, predviđenih u stavu 1. tačke 3. člana 3. ovog pravilnika, koji se odnose na obavezno radno iskustvo od tri godine.
Početak ispita za zvanje ovlašćeni državni revizor je 1. jula 2011. godine, a završetak 30. juna 2012. godine.
Ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor za kandidate iz člana 38. ovog pravilnika, polaže se prema Programu obuke za ovlašćene državne revizore saglasno čl. 21. i 22. ovog pravilnika.
Kandidati koji nisu obuhvaćeni članom 38. ovog pravilnika, a koji su zaposleni u Instituciji na dan 31. decembra 2010. godine, mogu da:
1. pohađaju obuku prema Programu obavezne obuke. Obuka za ove kandidate odvija se od juna 2011. do maja 2012. godine;
2. ispite predviđene Programom obuke polože do 30. juna 2012. godine.
Nakon stečenog sertifikata za zvanje državni revizor i odgovarajućeg radnog iskustva u struci, saglasno čl. 3. i 4. ovog pravilnika, kandidati iz člana 43. mogu pristupiti polaganju ispita za zvanje ovlašćeni državni revizor.
Troškove obuke i polaganja revizorskih ispita za dobijanje sertifikata za zvanje državni revizor i ovlašćeni državni revizor u prelaznom periodu snosi Državna revizorska institucija.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
PROGRAM OBUKE I POLAGANJA ISPITA
ZA STICANJE ZVANJA DRŽAVNI REVIZOR I OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR
Osnovna svrha programa je osposobljavanje državnih revizora i ovlašćenih državnih revizora za uspešan i efikasan rad na poslovima iz nadležnosti Institucije za sve predmete revizije i kod svih subjekata revizije definisane u Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji (u daljem tekstu: Zakon).
Sticanjem sertifikata lice dobija formalnu potvrdu da poseduje adekvatna znanja za obavljanje poslova revizora. Jedan od uslova za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje državni revizor je da lice položi ispit za zvanje državni revizor (član 28. stav 6. tačka 3. Zakona). Sertifikat za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor može steći lice koje je već steklo zvanje državni revizor i koje je položilo ispit za zvanje ovlašćenog državnog revizora (član 28. stav 7. Zakona Ispit za sticanje revizorskog zvanja državni revizor, odnosno ovlašćeni državni revizor, polaže se prema programu koji treba da bude u skladu sa međunarodnim standardima, smernicama i dokumentima za obrazovanje državnih revizora (član 61. stav 2. Zakona). Pre polaganja ispita sprovodi se obuka koja obuhvata teoretska i praktična znanja.
Cilj programa obuke je:
1) obezbediti da budući državni revizori poseduju solidno znanje o delovanju javne uprave i ostalog javnog sektora i njihovog finansiranja, te da istovremeno
2) znaju efikasno planirati i vršiti revizije te izveštavati o svojim nalazima u skladu sa revizorskim smernicama i standardima kao i sa zahtevima Zakona.
Saglasno čl. 7. do 11. ovog pravilnika, Program obavezne obuke deli se na obuku za revizorsko zvanje državni revizor i na obuku za zvanje ovlašćeni državni revizor.
2. Obuka za sticanje zvanja državni revizor
Oblasti obuke
Program obuke za sticanje zvanja državni revizor obuhvata pet oblasti, a svaka oblast je predmet koji završava pismenim ispitom. Obuka se izvodi u oblastima i u obimu kao što je definisano u tabeli:
Naziv oblasti / predmet |
Broj časova |
|
1. |
Sistem javnih finansija |
15 |
2. |
Sistem budžetskog računovodstva |
20 |
3. |
Računovodstvo realnog sektora |
20 |
4. |
Revizija javnog sektora |
45 |
Ukupno |
100 |
|
Metodi obuke
Proces obuke za zvanje državni revizor obuhvata teoretski i praktični deo.
Izvođači obuke koristiće poznate metode prezentacije materije i analize problema.
Teoretski pristup obuhvata uglavnom predavanja i studije literature, dok se praktični deo programa zasniva na proučavanju slučajeva i na vežbama.
Trajanje obuke
Obuka za zvanje državi revizor, u skladu s ovim programom, traje 100 nastavničkih časova. Nastavni čas traje 45 minuta.
Savet na predlog ispitne komisije određuje termine obuke za svaku grupu kandidata za polaganje ispita za zvanje državni revizor.
2.1. Program ispitnih predmeta
U nastavku Programa predstavljeni su ispitni predmeti, kao i detaljni sadržaj predmeta po oblastima, zajedno sa informacijom o načinu izvođenja obuke i trajanju obuke.
1. |
Naziv predmeta |
Sistem javnih finansija |
2. |
Predmetne oblasti |
• Predmet i istorijat javnih finansija |
3. |
Predviđeni izvođači |
Odluku će doneti Savet Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Predviđeni broj časova |
15 časova |
6. |
Literatura |
1. Dejan Popović, Poresko pravo, pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2008. godine; |
SADRŽAJ PREDMETA PO OBLASTIMA |
||
I |
Predmet i istorijat javnih finansija |
• Opšte napomene o predmetu javnih finansija |
|
Broj časova |
1 čas |
II |
Institucije u sistemu javne potrošnje |
• Centralna Vlada |
|
Broj časova |
1 čas |
III |
Budžetski sistemi |
• Budžetski sistemi zemalja u tranziciji |
|
Broj časova |
2 časa |
IV |
Izvori finansiranja javne potrošnje |
• Porezi |
|
Broj časova |
3 časa |
V |
Javna potrošnja |
• Značaj i ciljevi upravljanja javnom potrošnjom |
|
Broj časova |
5 časova |
VI |
Izveštavanje |
• Osnovni finansijski izveštaji |
|
Broj časova |
3 časa |
CILJ PREDMETA |
||
Cilj predmeta je da kandidati steknu teorijska i praktična znanja iz oblasti javnih finansija i upoznaju način i efikasnost korišćenja fiskalnih instrumenata. Stečena znanja u ovoj oblasti omogućiće kandidatima da steknu celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje revizije. U tom cilju ovim predmetom biće obuhvaćen način organizacije i funkcionisanja fiskalnog sistema čiji su osnovni elementi opredeljeni brojem učesnika u javnoj potrošnji, zakonskim okvirom koji reguliše sistem i pravila funkcionisanja javne potrošnje, a koja se odnose na javne izdatke i izvore njihovog finansiranja, kao i kontrolu načina korišćenja izvora finansiranja javnih prihoda. Posebno će biti naglašena pravila planiranja i evidentiranja javne potrošnje, a koja se odnose na budžet države. Jedinstvena evidencija sistematizovana i uobličena, kroz jedinstven kontni plan i prepoznatljive finansijsko-statističke izveštaje, predstavlja polaznu osnovu za dosledno i kvalitetno informisanje, dobro planiranje i racionalnu potrošnju. Bilansne šeme su osnova za dobro odlučivanje i efikasno upravljanje, koje u najvećoj meri zavisi od brzine i kvaliteta obrade bilansnih informacija. Pravila po kojima se vrši sistematizovanje finansijskih transakcija, direktno opredeljuju informativne sadržaje i mogućnost njihovog kreiranja, kao i njihovu korisnost u fazama planiranja i izvođenja revizije. |
||
Sistem budžetskog računovodstva
1. |
Naziv predmeta |
Sistem budžetskog računovodstva |
2. |
Predmetne oblasti |
• Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans |
3. |
Predviđeni izvođači |
po odluci Saveta Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Predviđeni broj časova |
20 časova |
6. |
Literatura |
1. prof. dr V. Leko: Metodologija budžetskog računovodstva, Beograd, 2004. |
Sadržaj predmeta po oblastima |
||
I |
Sistem dvojnog knjigovodstva i bilans |
• Računovodstvo i bilans |
|
Broj časova |
2 časa |
II |
Metodologija budžetskog računovodstva i budžetska klasifikacija |
• Budžetsko računovodstvo |
|
Broj časova |
4 časa |
III |
Sistem glavne knjige trezora |
• Organizacija glavne knjige trezora |
|
Broj časova |
8 časova |
IV |
Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor |
• Svrha i značaj korišćenja MRS-JS |
|
Broj časova |
2 časa |
V |
Računovodstvene osnove i finansijsko izveštavanje |
• Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta |
|
Broj časova |
4 časa |
VI |
Završni račun budžeta |
• Propisi za pripremu, sastavljanje i podnošenje završnog računa budžeta |
|
Broj časova |
|
Cilj predmeta |
||
Cilj predmeta je da kandidati steknu znanja iz oblasti budžetskog računovodstva i upoznaju praćenje javnih sredstava, državne imovine, javnih prihoda, javnih rashoda, kao i finansijsko izveštavanje o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor. |
||
1. |
Naziv predmeta |
RAČUNOVODSTVO REALNOG SEKTORA |
2. |
Predmetne oblasti |
• Računovodstveni ciklus |
3. |
Predviđeni izvođači |
po odluci Saveta Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Predviđeni broj časova |
20 časova |
6. |
Literatura |
1. prof. dr V. Leko-Poznanić: Računovodstvo III, Beograd, 2008 |
Sadržaj predmeta po oblastima |
||
I |
Računovodstveni ciklus |
• Predmet i funkcije računovodstva |
|
Broj časova |
2 časa |
II |
Računovodstvena regulativa |
• Zakonska regulativa |
|
Broj časova |
2 časa |
III |
Poslovne knjige i računovodstveni izveštaji |
• Obavezne poslovne knjige |
|
Broj časova |
2 časa |
IV |
Merenje poslovnog rezultata |
• Bilans uspeha |
|
Broj časova |
2 časa |
V |
Finansijsko izveštavanje po MSFI |
• Razumevanje sadržine standarda za finansijsko izveštavanje |
|
Broj časova |
4 časa |
VI |
Računovodstvo u funkciji poslovnog upravljanja i odlučivanja |
• Karakteristike upravljačkog računovodstva |
|
Broj časova |
2 časa |
VII |
Sistemi obračuna troškova |
• Osnove teorije troškova i cena |
|
Broj časova |
2 časa |
VIII |
Osnove za izradu kalkulacija |
• Struktura kalkulacije |
|
Broj časova |
2 časa |
IX |
Merenje rezultata poslovanja u upravljačkom računovodstvu |
• Merenje rezultata po organizacionim delovima - profitnim centrima |
|
Broj časova |
2 časa |
Cilj predmeta |
||
Cilj predmeta je da kandidati steknu određena teorijska i praktična znanja iz oblasti finansijskog i upravljačkog računovodstva realnog sektora, koji posluje na drugačijim osnovama od javnog sektora. Celokupna materija ovde obrađena je u funkciji revizije, a bazira se na Zakonu o privrednim društvima, Zakonu o računovodstvu i reviziji i Međunarodnim računovodstvenim standardima. U tom cilju, kroz sadržaje ovog predmeta, biće obrađen sistem jednoobraznog knjigovodstva s okvirnim kontnim planom za privredna društva, korišćenje računovodstvenih informacija, svrha korišćenja računovodstveno-finansijskih izveštaja. Posebno će biti obrađeni osnovni sadržaji upravljačkog računovodstva i svrha korišćenja računovodstvenih informacija ovog segmenta računovodstva. Sve ove teme omogućiće kandidatima celovit uvid u suštinu funkcionisanja sistema realnog sektora, što je osnovna pretpostavka za efikasno i racionalno planiranje i izvođenje revizije prevashodno kod javnih preduzeća. |
||
1. |
Naziv predmeta |
REVIZIJA JAVNOG SEKTORA |
2. |
Predmetne oblasti |
• Pravne i stručne osnove revizije |
3. |
Predviđeni izvođači |
po odluci Saveta Državne revizorske institucije |
4. |
Način proveravanja znanja |
Pismeno |
5. |
Predviđeni broj časova |
45 časova |
6. |
Literatura |
• Materijal izvođača |
Sadržaj predmeta po oblastima |
||
I |
Pravne i stručne osnove revizije |
• Status, uloga i nadležnosti Državne revizorske institucije |
|
Broj časova |
5 časova |
II |
Vrste revizija |
• Revizija računovodstvenih izveštaja |
|
Broj časova |
6 časova |
III |
Proces revizije |
• Proces prihvatanja revizijskog angažmana |
|
Broj časova |
19 časova |
IV |
Revizija sistema |
• Osnove revizije sistema |
|
Broj časova |
4 časa |
V |
Tehnike revizije |
• Revizorski dokazi, programi i revizorski dosije |
|
Broj časova |
9 časova |
VI |
Prevare i korupcija |
• Uloga državnog revizora u borbi protiv prevara i korupcije |
|
Broj časova |
2 časa |
Cilj predmeta |
||
Predmet je strukturisan na način da nudi revizoru sva osnovna znanja i veštine neophodne za efikasno i uspešno sprovođenje revizije. Cilj predmeta je upoznati kandidata s međunarodnim smernicama i standardima revizije, s vrstama revizije i procesom revizije te ga naučiti kako da koristi najefikasnije tehnike revizije, kao i alate koji pomažu u obavljanju poslova revizije. |
||
III. PROGRAM OBUKE ZA STICANJE ZVANJA OVLAŠĆENI DRŽAVNI REVIZOR
3. Obuka za sticanje zvanja ovlašćeni državni revizor
Metod obuke
Kandidati koji su uspešno završili obuku i stekli sertifikat za revizorsko zvanje državni revizor i ispunjavaju uslov u pogledu propisanog broja godina radnog iskustva u reviziji javnog sektora mogu ući u program obuke za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor. Obuka za sticanje ovog zvanja nije obavezna, a može se organizovati u vidu konsultacija (član 11. Pravilnika).
Program ispita
Saglasno čl. 15. i 21. Pravilnika, ispit za zvanje ovlašćeni državni revizor, sastoji se iz dva dela: pisanog rada i njegove usmene odbrane.
Pisani rad obuhvata aplikaciju znanja dobijenog za vreme obuke za revizorsko zvanje državni revizor i radnog iskustva na poslovima revizije javnog sektora. To je samostalna obrada izabrane teme, kojom kandidat dokazuje svoju sposobnost rešavanja praktičnog ili teoretskog problema, uz korišćenje svih svojih znanja. Kandidat bira temu sa liste usvojenih tema.
Kandidat brani pisani rad usmeno pred Komisijom. Uspeh na ispitu ocenjuju sva tri člana Komisije ocenom "položio" ili "nije položio" (član 22. Pravilnika).
Predsednik Komisije saopštava ocenu pisanog rada i njegove usmene odbrane javno, neposredno nakon ispita.
Kandidat koji na ispitu nije zadovoljio, ispit ponavlja u celosti (član 22. Pravilnika).
Uspešnom odbranom rada kandidat ispunjava uslove za sticanje sertifikata za revizorsko zvanje ovlašćeni državni revizor.