MEMORANDUM

O BUDŽETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2011. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2012. I 2013. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 102/2010)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2011. DO 2013. GODINE

1. Tekuća makroekonomska kretanja

1.1. Ekonomska kretanja u 2009. godini

Prelom ekonomskih trendova u Srbiji započet je u drugoj polovini 2008. godine sa prelivanjem negativnih efekata globalne finansijske i ekonomske krize na privredu i finansije Srbije. Kriza je, nakon visokih stopa privrednog rasta u periodu 2001 - 2008. godine, uslovila usporavanje, a zatim i opadanje privredne aktivnosti i spoljnotrgovinske razmene kao posledica pada inostrane i domaće tražnje i smanjenja kapitalnih priliva iz inostranstva zbog opreznosti investitora i pogoršanja uslova na svetskim finansijskim tržištima. Naredna tabela prikazuje opadajuće tendencije u privredi Srbije formirane u periodu ekonomske krize.

Tabela 1. Osnovni ekonomski indikatori u vreme ekonomske krize, u %

 

2008
2007

Q4 2008
Q4 2007

Q1 2009
Q1 2008

Q2 2009
Q2 2008

Q3 2009
Q3 2008

Q4 2009
Q4 2008

2009
2008

BDP, realna stopa

5,5

2,9

-4,3

-4,5

-2,2

-1,7

-3,1

Industrijska proizvodnja, fizički obim

1,1

-5,1

-17,0

-17,8

-10,6

-3,8

-12,1

Realni promet u trgovini na malo

6,6

2,0

-14,1

-13,0

-15,1

-17,2

-12,4

Noćenja turista

0,1

-1,6

-6,1

-5,3

-2,3

-19,9

-7,8

Građevinska aktivnost, vrednost radova, stalne cene

4,3

-2,0

-18,9

-21,1

-25,0

-25,4

-23,3

Saobraćaj, obim usluga

0,4

-4,8

-12,5

-16,8

-18,0

-10,1

-14,8

Poštanska aktivnost i telekomunikacije

39,0

20,6

21,2

32,1

34,1

26,4

28,6

Izvoz robe izražen u evrima, c.i.f.*

15,5

2,1

-23,8

-22,2

-24,2

-7,8

-19,8

Uvoz robe izražen u evrima, c.i.f.*

18,1

-1,2

-24,1

-36,8

-36,0

-22,1

-30,2

Prosečan broj zaposlenih kod pravnih lica

-0,3

0,2

-0,5

-1,9

-2,6

-3,4

-2,2

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda

-7,3

-7,3

-4,6

0,9

1,5

0,4

0,4

Realna prosečna neto zarada, ukupno

3,9

4,5

2,4

1,9

0,1

-0,2

0,2

Realna prosečna neto zarada, javni sektor

1,4

2,8

-0,9

-1,9

-3,7

-5,8

-4,0

*Proširen obuhvat - prema novoj metodologiji RZS
Izvor: RZS, NBS, NSZ

U 2008. godini ostvaren je značajan realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,5%, s tim što je zbog uticaja globalne ekonomske krize privredni rast usporen u trećem (4,6%) i četvrtom (2,9%) kvartalu, u odnosu na prvi (8,9%) i drugi (6,3%) kvartal. Industrijska proizvodnja nakon trogodišnjeg stabilnog rasta zabeležila je opadajuću tendenciju u periodu avgust - decembar 2008. godine (-3,2%), posebno u četvrtom kvartalu (-5,1%). Promet u trgovini na malo u četvrtom kvartalu 2008. godine je zabeležio realni međugodišnji rast od 2%, a broj noćenja turista je smanjen za 1,6%. Od oktobra 2008. godine promenjen je i trend spoljnotrgovinske razmene u pravcu usporavanja rasta, a zatim opadanja izvoza i uvoza robe, nakon njihovog trogodišnjeg rasta po visokim stopama. U četvrtom kvartalu 2008. godine izvoz robe je povećan za 2,1%, dok je uvoz robe smanjen za 1,2%, u odnosu na četvrti kvartal 2007. godine. Brži rast uvoza od izvoza robe u 2008. godini uticao je na visok spoljnotrgovinski deficit (9,0 mlrd evra) i na nisku pokrivenost uvoza izvozom robe (45,1%). Redukcija mesečnih vrednosti industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo, izvoza i uvoza u drugom delu 2008. godine dovela je do smanjenja njihovog kumulativnog rasta u 2008. godini na 1,1%, 6,6%, 15,5% i 18,1%, respektivno.

Opadajuće tendencije u privredi Srbije iz druge polovine 2008. godine produbljene su u prvoj polovini 2009. godine. Najveće međugodišnje smanjenje BDP zabeleženo je u prvom i drugom kvartalu 2009. godine. Industrijska proizvodnja, izvoz i uvoz robe su, takođe, zabeležili veliki pad u prvom i drugom kvartalu. U drugoj polovini 2009. godine došlo je do stabilizacije ekonomske situacije i do blagog oporavka privrede. BDP je zabeležio niži pad u trećem i četvrtom kvartalu 2009. godine, što je omogućilo da Srbija u 2009. godini zabeleži pad BDP od 3,1%, što je niža stopa u odnosu na većinu zemalja u regionalnom i evropskom okruženju. U većini sektora privrede zabeležen je pad aktivnosti, osim u sektoru saobraćaja, skladištenja i veza, sektoru finansijskog posredovanja i sektoru poljoprivrede. U oblasti turizma u 2009. godini zabeležen je pad broja noćenja turista od 7,8%, s tim da je ostvaren rast dolazaka stranih turista od 3%. Najveći pad aktivnosti u 2009. godini registrovan je kod građevinarstva, saobraćaja, prometa u trgovini na malo i industrije. Industrijska proizvodnja je zabeležila niži pad u drugom polugodištu (7,2%) u odnosu na prvo polugodište (17,4%) 2009. godine.

Spoljnotrgovinska razmena u 2009. godini je znatno smanjena u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz robe je opao za 19,8%, a uvoz robe za 30,2%. Pri tome, izvoz robe je zabeležio niži pad u drugom polugodištu (16,7%) nego u prvom polugodištu (22,9%). Usled recesije u 2009. godini je registrovano znatno smanjenje udela deficita spoljne trgovine (f.o.b.) i deficita tekućeg računa u BDP na 17,1% i 7,6%, respektivno. Deficit robe i usluga u 2009. godini zbog bržeg pada uvoza od pada izvoza redukovan je na 5,1 mlrd evra na kraju godine. Niži deficit spoljne trgovine i povećani obim registrovanih doznaka (2,7 mlrd evra) omogućili su smanjenje deficita tekućeg računa na 2,3 mlrd evra na kraju 2009. godine koji je finansiran neto prilivom direktnih stranih investicija od 1,4 mlrd evra i neto prilivom finansijskih kredita od 1,2 mlrd evra, uključujući kreditnu liniju MMF.

Privredna aktivnost i spoljnotrgovinska razmena su drastično smanjene u prvoj polovini 2009. godine zbog velikog smanjenja domaće i izvozne tražnje, pada kreditne aktivnosti i povećanja nelikvidnosti privrede usled globalne ekonomske krize. Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike ostvareni su povoljniji rezultati u drugoj polovini 2009. godine, što se pozitivno odrazilo na rezultate na godišnjem nivou, pre svega na umeren pad BDP od 3,1%. Poseban doprinos imale su mere za podsticanje privrede i domaće potrošnje. Banke su, zahvaljujući subvencionisanim kamatnim stopama, u 2009. godini odobrile 860 mil. evra kredita za likvidnost i 140 mil. evra potrošačkih kredita.

Blagom oporavku ekonomske aktivnosti u drugoj polovini 2009. godine doprineo je realni rast ukupnih plasmana banaka od 5,3%, plasmana privredi od 5,7% i plasmana stanovništvu od 4,5% u tom periodu, kao i u prvoj polovini 2009. godine kada je ostvarena niža stopa realnog rasta ukupnih plasmana banaka od 3,2%, pri čemu su plasmani privredi povećani za 6,6%, dok su plasmani stanovništvu smanjeni za 2,9%. Takođe, međugodišnji realni rast ukupnih plasmana banaka, izraženih u evrima, je usporen sa 30,2% u septembru 2008. (pre jačeg udara globalne krize) na 21,6% u decembru 2008. godine i na 5,1% u septembru 2009. godine, a zatim povećan na 8,8% u decembru 2009. godine. Kreditna aktivnost banaka finansirana je, pre svega, iz porasta deviznih depozita po osnovu rasta devizne štednje stanovništva i korišćenjem dugoročnih inostranih kredita. U 2009. godini krediti za likvidnost su dominirali u novoodobrenim kreditima zbog tekuće nelikvidnosti, a udeo problematičnih kredita u ukupno odobrenim kreditima u 2009. godini, iskazano u neto iznosu, je povećan sa 5,8% početkom godine na 9,8% sredinom godine i smanjen na 8,6% na kraju godine zahvaljujući reprogramiranju problematičnih kredita.

Recesiju privrede Srbije u 2009. godini pratila su nepovoljna kretanja na tržištu rada. Zaposlenost i realne zarade prilagođavale su se kretanju privredne aktivnosti. Prema podacima RZS, ukupan broj formalno zaposlenih je smanjen za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu, a prema Anketi o radnoj snazi broj zaposlenih od oktobra 2008. godine do oktobra 2009. godine je smanjen za 8,3%. Stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2009. godine je povećana na 16,6%. Realne zarade su ostale na približno istom nivou kao i prethodne godine. Realni rast ukupne prosečne neto zarade iznosio je 0,2%, dok su prosečne neto zarade u javnom sektoru realno smanjene za 4%.

Recesija privrede i smanjenje uvoza uticali su na smanjenje obima javnih prihoda i povećanje fiskalnog deficita u 2009. godini. Javni prihodi su realno smanjeni za 7,5%, a javni rashodi za 3,6% u 2009. godini, u odnosu na prethodnu godinu. Konsolidovani deficit sektora države u 2009. godini iznosio je 121,4 mlrd dinara (4,3% BDP), što je niže od ciljanog fiskalnog deficita (4,5% BDP).

Inflacija merena potrošačkim cenama u 2009. godini iznosila je 6,6%, što je niže u odnosu na 2008. godinu (8,6%) prvenstveno zbog niske agregatne tražnje. Nakon rasta potrošačkih cena u prvom (3,8%) i drugom (3%) kvartalu, u trećem kvartalu je zabeležena deflacija (-0,7%), a u četvrtom kvartalu blaga inflacija od 0,3%. Na inflaciju u 2009. godini najviše je uticao rast regulisanih cena (15,5%), pre svega rast cena derivata nafte za 45,9%.

Dinar je prema evru u 2009. godini nominalno deprecirao za 7,6%, a samo u prva dva meseca za 5,5%. Stabilizaciji kursa dinara doprineo je porast devizne štednje i deviznih rezervi u uslovima globalne ekonomske krize. Srbija je u kriznoj 2009. godini povećala devizne rezerve NBS za 2,4 mlrd evra koje su na kraju godine iznosile 10,6 mlrd evra, nakon njihovog smanjenja u periodu od oktobra 2008. do marta 2009. godine za 1,2 mlrd evra. U 2009. godini povećana je devizna štednja za 1,2 mlrd evra i na kraju godine je iznosila 6 mlrd evra, nakon njenog smanjenja za oko milijardu evra u četvrtom kvartalu 2009. godine kao posledica finansijske krize u svetu.

Vlada i NBS su sveobuhvatnim programom mera uz kreditnu podršku MMF odgovorile na izazove ekonomske krize i održale makroekonomsku i finansijsku stabilnost. U tome ključnu ulogu je imala fiskalna politika koja je svojim merama smanjila obim javne potrošnje i obezbedila redovne isplate tekućih rashoda i realizaciju nacionalnih infrastrukturnih projekata, pre svega Koridora 10. Ekonomska i monetarna politika su doprinele ublažavanju posledica globalne finansijske i ekonomske krize, stabilizaciji ekonomske situacije i oporavku privrede u drugoj polovini 2009. godine.

Vlada i NBS sa prvim udarom globalne finansijske krize na Srbiju od oktobra 2008. godine preduzele su mere za povećanje likvidnosti finansijskog sistema koja je bila ugrožena naglim povlačenjem devizne štednje u četvrtom kvartalu 2008. godine i smanjenjem ukupnih deviznih rezervi zbog nestabilnosti kursa dinara od oktobra 2008. do februara 2009. godine. Najvažnije mere za finansijsku stabilnost bile su podizanje garantovanog nivoa štednih depozita na 50.000 evra, privremeno izuzimanje od oporezivanja u 2009. godini porezom na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne štedne i druge depozite građana i poreza na kapitalne dobitke po osnovu prihoda od prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica, kao i brisanje iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava prenosa hartija od vrednosti.

Vlada je u kontinuitetu od marta 2009. godine realizovala Plan za ekonomsku stabilnost Srbije sa nizom antikriznih mera usmerenih na likvidnost privrede i očuvanje nivoa zaposlenosti. Paket podsticajnih mera za privredu obuhvatao je subvencionisane kredite za likvidnost privrede, subvencionisane potrošačke kredite za kupovinu domaćih trajnih potrošnih dobara, subvencionisane kredite za investicije, povoljne kredite malim i srednjim preduzećima iz inostranih kreditnih linija i subvencionisane stambene kredite.

Narodna Skupština na predlog Vlade krajem aprila 2009. godine donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2009. godinu sa pratećim propisima čija je primena prvi put obezbedila značajnije smanjenje javne potrošnje. Paket fiskalnih mera za smanjenje javne potrošnje obuhvatio je mere na strani prihoda i na strani rashoda.

Izvršni odbor MMF odobrio je Srbiji 15. maja 2009. godine prošireni stand-by aranžman kojim je obezbeđena finansijska podrška Srbiji od 2,87 mlrd evra u 2009. i 2010. godini. Zaključeni aranžman sa MMF omogućio je da se Bečkom inicijativom postigne sporazum sa najvećim bankama u Srbiji sa većinskim stranim vlasništvom da zadrže ukupan nivo izloženosti prema Srbiji. Takođe, kreditni aranžman sa MMF omogućio je da Vlada obezbedi značajnu dodatnu podršku od međunarodnih finansijskih organizacija (SB, EBRD i dr) i EU, kao i bilateralnu finansijsku podršku budžetu Republike i infrastrukturnim projektima.

1.2. Ekonomska kretanja i izgledi za 2010. godinu

Ekonomski program Vlade uspešno je realizovan u proteklom periodu 2010. godine. Zabeležen je snažan oporavak privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti u odnosu na zemlje u regionu. Realni rast BDP zasnovan je prvenstveno na rastu izvoza potpomognut realnom deprecijacijom dinara. Rast BDP praćen je povećanjem nezaposlenosti. Oporavak privrede zasnovan na izvozu i nepovoljna kretanja na tržištu rada uslovljavaju slabiji rast budžetskih prihoda. Industrijska proizvodnja beleži međugodišnji rast fizičkog obima, naročito u granama orijentisanim na izvoz. U porastu je promet u trgovini na malo, što ukazuje na blagi rast potrošnje domaćinstava. Izvoz robe beleži značajan međugodišnji rast, a uvoz nastavlja sporiji rast od izvoza i doprinosi smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Od sredine godine zabeležen je rast privatnih investicija u fiksne fondove. Na to ukazuje usporavanje pada vrednosti izvedenih radova u građevinarstvu, usporavanje pada broja izdatih građevinskih dozvola, kao i rast uvoza kapitalnih proizvoda. Kreditna aktivnost banaka beleži usporavanje rasta, što se odražava na oporavak privrede. U drugoj polovini godine došlo je do ubrzanja rasta cena i jačanja inflatornih pritisaka, što nepovoljno utiče na makroekonomsku stabilnost. Referentna kamatna stopa je povećana zbog povećane premije rizika, povećanja cena hrane i jačanja inflatornih pritisaka. Privredni oporavak praćen je povećanjem deficita tekućeg računa i nižim prilivom kapitala zbog čega je devizni kurs izložen stalnim deprecijacijskim pritiscima. Dinar je zabeležio jaču deprecijaciju. Devizna štednja je povećana, a devizne rezerve su smanjene.

Zakonodavna aktivnost odvijala se intenzivno. Narodna skupština je donela veći broj novih zakona, a Vlada je utvrdila predloge većeg broja sistemskih zakona, među kojima je predlog zakonske regulative o penzijsko-invalidskom osiguranju i o fiskalnoj odgovornosti, s ciljem jačanja fiskalne discipline i dugoročne stabilizacije javnih finansija. Ostvaren je napredak kod unapređenja poslovnog okruženja koji je od posebnog značaja za dolazak strateških investitora u Srbiju, a privatizacija se sporije odvijala zbog nepovoljnih tržišnih uslova. Ostvaren je i napredak u procesu evropskih integracija donošenjem odluke Saveta ministara EU u junu 2010. godine da se pristupi ratifikaciji SSP sa Srbijom u parlamentima 27 članica EU. Savet ministara spoljnih poslova zemalja članica EU je 25. oktobra 2010. godine odlučio da kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje i da zatraži od Evropske komisije da pripremi mišljenje o sposobnosti Srbije za sticanje statusa kandidata za člana EU, odnosno spremnosti Srbije da otpočne pristupne pregovore. Savet ministara odlučio je da EK uputi Srbiji Upitnik na bazi koga će pripremiti mišljenje i preporučiti dobijanje statusa kandidata i otvaranje pregovora o članstvu u Uniji, ukoliko do tada sprovede reforme u nekoliko ključnih oblasti. Upitnik je uručen Vladi Republike Srbije 24. novembra 2010. godine.

Privreda Srbije, nakon recesije u prvom, drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2009. godine, zabeležila je blagi međugodišnji rast BDP u prvom kvartalu 2010. godine od 0,4% i ubrzanje rasta u drugom kvartalu od 2%. Prema proceni RZS, u prvom polugodištu 2010. godine realni rast BDP iznosio je 1,2%, u odnosu na isti period 2009. godine. Posmatrano po aktivnostima, u prvom polugodištu 2010. godine najveći rast bruto dodate vrednosti (BDV) zabeležen je u sektoru saobraćaja (7,2%), sektoru finansijskog posredovanja (6,1%), sektoru vađenja ruda i kamena (6,9%), sektoru prerađivačke industrije (4,0%) i sektoru poslovi sa nekretninama (1,5%). Pad BDV zabeležen je u sektoru građevinarstva (12,2%), sektoru hotela i restorana (12,0%), sektoru trgovine (2,6%), sektoru proizvodnje električne energije, gasa i vode (2,2%) i sektoru ostalih usluga (0,8%). Najveći doprinos stopi rasta BDP u prvom polugodištu imali su sektor saobraćaja, sektor finansijskog posredovanja i sektor prerađivačke industrije. Negativan doprinos stopi rasta BDP imali su sektor trgovine, sektor građevinarstva, sektor proizvodnje električne energije, gasa i vode i sektor hotela i restorana. Prema desezoniranoj seriji podataka kvartalnog obračuna BDP, u stalnim cenama iz 2002. godine, ostvaren je rast BDP od 0,8% u drugom kvartalu 2010. godine, u odnosu na prethodni kvartal i od 0,9% u prvom polugodištu u odnosu na isti period 2009. godine.

Tabela 2. Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar-oktobar 2010. godine

 

Stope, u % (I-X 2009=100)

BDP, realni rast1

1,2

Industrijska proizvodnja, fizički obim

3,7

Realni promet u trgovini na malo

-1,8

Noćenja turista

-8,0

Potrošačke cene

5,4

Izvoz robe u evrima

21,0

Uvoz robe u evrima

8,2

Ukupni krediti banaka, realno

11,4

Krediti privredi, realno

10,8

Krediti stanovništvu, realno

12,7

Ukupna realna prosečna neto zarada

2,2

Broj zaposlenih kod pravnih lica, prosek perioda

-3,0

Aktivno nezaposlena lica, kraj perioda

-1,3

 

U milionima evra

Deficit robne razmene, c.i.f.

-4.272,6

Deficit tekućih transakcija, bez donacija

-2.092,4

Neto priliv stranih direktnih investicija

654,4

Devizne rezerve NBS, kraj perioda

9.721

Devizna štednja, kraj perioda

6.608

1 Podatak se odnosi na period januar-jun
Izvor: RZS, NBS, NSZ

Posmatrano po sektorima, u periodu januar-oktobar 2010. godine fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 3,7%, a prerađivačke industrije za 4,4%. U oblasti poljoprivrede zabeleženi su podbačaji kod prolećnih useva (pšenica, voće i povrće), a očekuje se značajan rast kod jesenjih useva, pre svega kod kukuruza, šećerne repe i soje. Realni promet u trgovini na malo i broj noćenja turista su smanjeni u odnosu na isti period 2009. godine, ali je zadržan realni rast prometa na međugodišnjem nivou (4,4%). U periodu januar-septembar 2010. godine fizički obim saobraćaja povećan je za 5,4%, dok je vrednost izvedenih radova u građevinarstvu realno smanjena za 16,7%, u odnosu na uporedivi period 2009. godine.

U oblasti spoljnotrgovinske razmene u prvih deset meseci 2010. godine, posmatrano na međugodišnjem nivou, povećani su izvoz i uvoz robe (vrednosti izražene u evrima). Pokrivenost uvoza izvozom u prvih deset meseci iznosila je 58,2%. Na kraju oktobra 2010. godine spoljnotrgovinski deficit je iznosio 4,3 mlrd evra. Deficit tekućeg računa je na kraju oktobra iznosio 2,1 mlrd evra. Neto priliv stranih direktnih investicija u prvih deset meseci iznosio je 654,4 mil. evra. Neto odliv kredita i nizak priliv stranih investicija ukazuju na pogoršavanje platnobilansnih kretanja.

Inflacija je u prvih deset meseci 2010. godine iznosila 8,3% u odnosu na decembar 2009. godine, pre svega zbog povećanja cena hrane i rasta inflatornih pritisaka. Bazna inflacija u ovom periodu je zabeležila rast od 6,8%. Rast regulisanih cena iznosio je 10,3%, a rast cena poljoprivrednih proizvoda 15,0%. U novembru je zabeležen mesečni rast potrošačkih cena od 1,5%, što je povećalo kumulativnu stopu inflacije na 9,9% (novembar 2010/decembar 2009).

Na tržištu rada, prema podacima RZS, u periodu januar-oktobar 2010. godine zabeleženo je smanjenje prosečnog broja zaposlenih kod pravnih lica od 3% i realni rast ukupne prosečne neto zarade od 2,2%, u odnosu na isti period 2009. godine. Prema podacima NSZ, krajem oktobra 2010. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine smanjen je broj aktivno nezaposlenih lica za 1,3%. Stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi u aprilu 2010. godine iznosila je 19,2%, što je povećanje u odnosu na oktobar 2009. godine (16,6%).

U periodu januar-oktobar 2010. godine konsolidovani javni prihodi su realno smanjeni za 0,3%, a javni rashodi povećani za 0,7%, u odnosu na isti period 2009. godine. Konsolidovani fiskalni deficit u ovom periodu iznosio je 104,1 mlrd dinara. Ukupni javni dug Republike na kraju oktobra 2010. godine iznosio je 11,5 mlrd evra.

Monetarna kretanja u periodu januar-oktobar 2010. godine obeležilo je smanjenje obavezne rezerve i povećanje referentne kamatne stope na 9% u septembru i na 9,5% u oktobru, kao i nastavak rasta kreditne aktivnosti. U oktobru domaći krediti su realno porasli za 11,4%, krediti privredi za 10,8% i krediti stanovništvu za 12,7%, u odnosu na isti mesec 2009. godine. Povećanju kreditne aktivnosti najviše su doprineli subvencionisani krediti. Udeo problematičnih kredita u ukupno odobrenim kreditima u oktobru 2010. godine iznosio je 17,7% računato na bruto osnovi, koja uključuje ispravku vrednosti, što je povećanje u odnosu na decembar 2009. godine (15,7%).

U prvih deset meseci 2010. godine dinar je nominalno deprecirao za 10,7%, a realno za 4,8% i pored intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu sa 2.466,41 mil. evra u ovom periodu. Na kraju oktobra 2010. godine devizna štednja stanovništva iznosila je 6.608 mil. evra, a devizne rezerve NBS iznosile su 9.721 mil. evra.

__________
1 Sa uključenim tromesečnim svop aukcijama hartija od vrednosti NBS koje su kao dodatni instrument stabilizovanja deviznog tržišta prvi put organizovane 6. aprila 2010. godine.

Na blagi oporavak privredne aktivnosti u 2010. godini uticao je oporavak privreda 27 članica EU u prvom (0,7%), drugom (2,0%) i trećem (2,2%) kvartalu 2010. godine, uspešno završena revizija aranžmana sa MMF, opredeljenost stranih banaka koje posluju u Srbiji da zadrže nivo izloženosti prema Srbiji i preduzete mere ekonomske politike. Međutim, privreda se i dalje suočava sa poteškoćama usled negativnih efekata svetske ekonomske krize. U porastu je nesolventnost preduzeća uz problem naplate potraživanja, a na tržištu rada su još uvek sužene mogućnosti zapošljavanja i povećanja zarada, što generiše rast siromaštva. Usled toga preduzeća i stanovništvo su znatno smanjili potrošnju u skladu sa smanjenim prihodima, što se odražava na smanjenje tražnje za kreditima i smanjenje uvoza.

Vlada i NBS, u skladu sa postavljenim ciljevima i ostvarenim rezultatima ekonomske politike, usaglasile su početkom 2010. godine politike i mere za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize na privredu i finansije Srbije i u tekućoj godini. Sa stanovišta podsticanja privrede, najvažnija mera ekonomske politike je nastavak subvencionisanja kredita za likvidnost i investicije, potrošačkih kredita za građane i stambenih kredita za novogradnju, a najvažnija mera monetarne politike je smanjenje obavezne rezerve. Prema podacima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, banke su do 29. novembra 2010. godine odobrile privredi 1,1 mlrd evra kredita za likvidnost, od toga sa valutnom klauzulom u iznosu od 268,5 mil. evra, a dinarskih kredita u iznosu od 814,4 mil. evra. Realizovano je i 1.525 investiciona kredita u vrednosti od 180,7 mil. evra. Odobreno je subvencionisanih potrošačkih kredita u iznosu od 73,5 mil. evra (14.448 zahteva).

Imajući u vidu tendencije formirane u proteklom periodu 2010. godine i očekivane efekte preduzetih mera ekonomske i monetarne politike, procenjuje se umereni rast BDP u 2010. godini od 1,5% uslovljen sporijim oporavkom svetske privrede, rizicima u pogledu negativnog uticaja grčke dužničke krize na region i ekonomskih tenzija u evrozoni, kao i niskom domaćom tražnjom.

Na proizvodnoj strani, očekuje se da će rastu BDP u 2010. godini značajno doprineti sektor saobraćaja i veza i sektor industrije. Na bazi formiranog blago rastućeg trenda povećanja industrijske proizvodnje očekuje se rast industrije kao rezultat višemesečnog oporavka nekoliko važnih grana industrije. Očekuje se i blagi rast bruto dodate vrednosti poljoprivrede u 2010. godini kao rezultat povećanja proizvodnje kukuruza i industrijskog bilja.

Na rashodnoj strani, u 2010. godini očekuje se blagi rast potrošnje i investicija privatnog sektora, povećanje uvoza i značajan rast izvoza. Rastu BDP doprineće očekivano povećanje neto izvoza i oporavak privatnih investicija. Potrošnja i investicije države zabeležiće pad kao posledica zamrzavanja zarada i penzija i usporenije realizacije javnih investicija. Umereni oporavak privrede prati nastavak rasta nezaposlenosti u 2010. godini, što se nepovoljno odrazilo na fiskalnu poziciju Srbije.

Tabela 3. Procena osnovnih makroekonomskih indikatora za 2010. godinu, u %

BDP, realni rast

1,5

Izvoz robe, izražen u evrima

20,4

Uvoz robe, izražen u evrima

9,4

Deficit tekućeg računa, bez donacija, % BDP

-9,3

Investicije u fiksni kapital, realni rast

3,3

Inflacija, kraj perioda

10,6

Prosečne neto zarade, realni rast

2,0

Produktivnost rada

5,8

Izvor: MFIN

Spoljnotrgovinska razmena u 2010. godini zabeležiće značajan rast u skladu sa oživljavanjem agregatne tražnje i privredne aktivnosti, uz brži rast izvoza od uvoza. Najveći doprinos rastu izvoza potiče od rasta izvoza osnovnih metala i hemijskih proizvoda, kao i od rasta izvoza hrane. U strukturi uvoza dominiraju sredstva za proizvodnju, što će se pozitivno odraziti na ubrzanje privrednog rasta. Platnobilansna pozicija Srbije je pogoršana usled rasta udela deficita tekućeg računa u BDP za čije pokriće je nedovoljan priliv stranog kapitala.

Inflacija na kraju 2010. godine premašiće gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja (6±2%), prvenstveno zbog povećanja cena hrane, efekta deprecijacije na baznu inflaciju i povećanja regulisanih cena. Međugodišnji rast inflacije u prvoj polovini 2010. godine bio je ispod donje granice cilja, a u oktobru je bio iznad gornje granice cilja. Na kraju 2010. godine ocenjuje se stopa inflacije između 10% i 11%. Ubrzanje ukupne i bazne inflacije u drugoj polovini 2010. godine izazvao je neočekivani rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i manji sezonski pad cena poljoprivrednih proizvoda nego što je uobičajeno, kao posledica loše poljoprivredne godine i monopola na tržištu, ali i neadekvatne agrarne politike u oblasti robnih rezervi, minimalnih cena, premiranja i subvencionisanja, što je povećalo nestabilnost cena hrane i njihov brži rast nego u regionu.

2. Makroekonomske projekcije za period 2011-2013. godine

2.1. Procena osnovnih ekonomskih indikatora međunarodnog okruženja

Svetska privreda je u prva tri kvartala 2010. godine zabeležila oporavak od posledica krize, uz prisustvo rizika za finansijsku stabilnost i privredni rast. Intenzitet privrednog oporavka najslabiji je u evrozoni, dok je jači u SAD i privredama azijskog regiona. U SAD se nastavlja umereni privredni oporavak zahvaljujući vanrednim stimulativnim merama monetarne i fiskalne politike i merama iz oblasti finansijske regulative koje su donete sa ciljem da onemoguće neodgovorno ponašanje banaka i drugih finansijskih institucija. Procenjuje se da će stopa rasta u SAD biti znatno veća nego u evrozoni. Očekuje se da će u evrozoni doći do konsolidacije javnih finansija, što će uticati na povratak poverenja investitora i smanjenje premije rizika i doprineti privrednom rastu, uprkos širenju dužničke krize i turbulencijama u evrozoni.

Prema podacima EUROSTATA, posmatrano na međugodišnjem nivou, EU 27 je ostvarila realni rast BDP u prvom (0,7%), drugom (2,0%) i trećem (2,2%) kvartalu 2010. godine. EU 16 je ostvarila realni rast BDP u prvom (0,8%), drugom (2,0%) i trećem (1,9%) kvartalu 2010. godine. U okviru EU najbrži rast BDP zabeležila je Nemačka u prvom (2,1%), drugom (3,9%) i trećem (3,9%) kvartalu 2010. godine, kao i Francuska (1,1%, 1,6% i 1,8% respektivno). Privreda SAD je registrovala brži međugodišnji rast od evropske privrede, i to u četvrtom kvartalu 2009. godine od 0,2% i u prvom (2,4%), drugom (3,0%) i trećem (3,2%) kvartalu 2010. godine.

MMF je u oktobru 2010. godine objavio revidirane julske ekonomske prognoze za 2010. i 2011. godinu. Za svet je prognoziran globalni rast od 4,8% u 2010. godini i od 4,2% u 2011. godini. Za EU 27 prognoziran je rast od 1,7% u 2010. godini i 1,5% 2011. godini. Za zemlje u razvoju prognoziran je brzi rast BDP u 2010. godini od 7,1% i u 2011. godini od 6,4%. Umereniji rast je projektovan za zemlje centralne i istočne Evrope - u 2010. godini od 3,7% i u 2011. godini od 3,1%. Nove prognoze MMF pokazuju da će u 2010. godini doći do oporavka globalne privrede i da će se registrovati viša stopa rasta privrede SAD od 2,6% u 2010. godini i od 2,3% u 2011. godini. Istovremeno, nakon povećanja stope nezaposlenosti u EU i u SAD u 2009. i 2010. godini kao posledica globalne ekonomske krize doći će do blagog smanjenja stope nezaposlenosti u EU i SAD u 2011. godini. Inflacija će u razvijenim zemljama, nakon niskog nivoa u 2009. godini (0,1%) i povećanja u 2010. godini na 1,4%, zadržati taj nivo u 2011. godini (1,3%).

Tabela 4. Međunarodno okruženje - osnovni ekonomski indikatori

 

2008

2009

2010

2011

Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %

- Svet ukupno

2,8

-0,6

4,8

4,2

- Evropska unija

0,8

-4,1

1,7

1,5

- SAD

0,0

-2,6

2,6

2,3

- Zemlje u razvoju

6,0

2,5

7,1

6,4

- Zemlje centralne i istočne Evrope

3,0

-3,6

3,7

3,1

Rast svetske trgovine,%

2,9

-11,0

11,4

7,0

Stopa nezaposlenosti, %

 

- Evrozona

7,6

9,4

10,1

10,0

- SAD

5,8

9,3

9,7

9,6

Potrošačke cene, godišnje promene, %

 

- Razvijene ekonomije

3,4

0,1

1,4

1,3

- Zemlje u razvoju

9,2

5,2

6,2

5,2

Rast cena nafte, u dolarima, godišnje promene, %

36,4

-36,3

23,3

3,3

1 Svetski BDP računat po paritetu kupovne moći
Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, oktobar 2010. godine

U prognozama iz oktobra 2010. godine MMF je procenio osnovne ekonomske indikatore za regionalno okruženje. Za sve zemlje iz okruženja, nakon pada BDP u 2009. godini, predviđena je stagnacija i blagi rast privredne aktivnosti, osim za Rumuniju (-1,9%), Hrvatsku (-1,5%) i Crnu Goru (-1,8%). U periodu 2011 - 2013. godine predviđene su više stope rasta između 2% i 5%.

MMF je prognozirao povećanje stope inflacije u regionalnom okruženju u 2010. godini i naredne tri godine na nivo između 2% i 3%, dok će Srbija zabeležiti silazni trend inflacije na 4% na kraju 2013. godine nakon visokog nivoa cena u 2010. godini.

Prema prognozama MMF, deficit tekućeg računa zabeležiće niži nivo meren udelom u BDP u 2010. godini i naredne tri godine, u odnosu na visoke udele u BDP iz predkriznog perioda. Nivo deficita tekućeg računa u zemljama u regionu u 2013. godini kretaće se između 0,9% i 5,3% BDP, izuzev Crne Gore (-9%) i Srbije (-7,6%). Nezaposlenost u pojedinim zemljama regiona dostigla je istorijske maksimume. Najveće stope nezaposlenosti će zabeležiti Makedonija (32%) i BiH (27,2%), dok se narednih godina očekuje oporavak tržišta rada u zemljama regiona. Ukoliko se izuzme Mađarska koja ima najveće učešće bruto duga u BDP (78,4%) i u 2010. godini kao i u prethodnim godinama, kod zemalja u okruženju predviđa se značajno povećanje ovog učešća, imajući u vidu planirana nova zaduženja u stranoj valuti za finansiranje državnih investicija kao i obezbeđivanje stabilnosti fiskalnog sistema. Osim toga, realna deprecijacija nacionalnih valuta i spor oporavak privredne aktivnosti dodatno će povećati bruto dug zemalja u regionu.

Tabela 5. Regionalno okruženje - osnovni ekonomski indikatori

 

2009

2010

2011

2012

2013

Rast BDP-a, %

Bugarska

-5,0

0,0

2,0

4,0

4,0

Rumunija

-7,1

-1,9

1,5

4,4

4,2

Bosna i Hercegovina

-3,1

0,5

3,0

5,0

5,3

Crna Gora

-5,7

-1,8

4,5

5,5

5,0

Mađarska

-6,3

0,6

2,0

3,0

3,0

Hrvatska

-5,8

-1,5

1,6

2,5

3,0

Makedonija

-0,8

1,2

3,0

4,5

4,0

Srbija

-3,1

1,5

3,0

4,0

4,5

Inflacija, kraj perioda, %

Bugarska

1,6

2,7

3,0

3,0

3,0

Rumunija

4,7

7,9

3,0

3,0

3,0

Bosna i Hercegovina

0,0

3,3

2,0

2,5

2,5

Crna Gora, prosek perioda

3,4

0,6

1,0

1,3

1,5

Mađarska

5,6

3,5

3,3

3,0

3,0

Hrvatska

1,9

2,5

2,8

2,8

3,0

Makedonija

-1,6

2,0

3,0

3,0

3,0

Srbija

6,6

10,6

5,8

4,2

4,0

Saldo tekućeg računa, % BDP

Bugarska

-9,5

-3,0

-3,1

-3,5

-3,7

Rumunija

-4,5

-5,1

-5,4

-5,1

-5,0

Bosna i Hercegovina

-6,9

-5,5

-5,5

-5,2

-5,3

Crna Gora

-30,3

-17,0

-12,0

-10,0

-9,0

Mađarska

0,2

0,5

0,7

-0,7

-0,9

Hrvatska

-5,3

-3,8

-4,7

-5,0

-5,6

Makedonija

-7,2

-3,9

-4,4

-3,8

-3,8

Srbija

-7,6

-9,3

-8,2

-8,0

-7,6

Stopa nezaposlenosti, %

Bugarska

6,8

8,3

7,6

6,6

5,7

Rumunija

6,3

7,2

7,1

6,5

5,8

Bosna i Hercegovina

24,1

27,2

23,0

21,0

20,0

Crna Gora

11,2

12,2

11,5

11,3

11,1

Mađarska

10,1

10,8

10,3

9,3

8,7

Hrvatska

9,2

9,5

9,0

8,5

8,0

Makedonija

33,0

32,0

31,0

30,0

29,0

Srbija

17,4

20,2

20,0

19,4

18,8

Bruto dug države, % BDP

Bugarska

16,1

18,2

21,1

24,0

26,1

Rumunija

29,9

35,5

37,7

37,3

36,3

Bosna i Hercegovina

35,4

39,1

43,0

39,7

34,5

Crna Gora

38,2

43,5

49,4

52,9

55,4

Mađarska

78,3

78,4

78,8

79,4

80,5

Hrvatska

35,4

40,0

42,6

44,0

44,9

Makedonija

23,5

24,9

25,4

25,0

24,8

Srbija

36,0

41,8

40,1

39,6

37,5

Izvor: MMF, Svetski ekonomski pregled, oktobar 2010. godine; MFIN procena indikatora za Srbiju

Evropska komisija je u novembru 2010. godine revidirala majske ekonomske projekcije za 2010. godinu i procenila da će doći do bržeg oporavka privredne aktivnosti, s obzirom da su pojedini finansijski i strukturni indikatori stabilizovani i vraćeni na nivo iz perioda pre krize. Međutim, ocenjeno je da će oporavak privrede EU biti sporiji i praćen visokim stopama nezaposlenosti u 2010. i 2011. godini (9,6%, 9,5%).

Tabela 6. Međunarodno okruženje - osnovni makroekonomski indikatori

 

2009

2010

2011

2012

Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %

        

Svet ukupno

-0,7

4,5

3,9

4,0

EU

-4,2

1,8

1,7

2,0

Italija

-5,0

1,1

1,1

1,4

Nemačka

-4,7

3,7

2,2

2,0

Evrozona

-4,1

1,7

1,5

1,8

Rusija

-7,9

3,5

3,8

4,0

Potrošačke cene, godišnja promena, u %

 

 

 

 

EU

1,0

2,0

2,1

1,8

Evrozona

0,3

1,5

1,8

1,7

Rusija

11,7

7,5

6,5

6,0

Stopa nezaposlenosti, u %

 

 

 

 

EU

8,9

9,6

9,5

9,1

Evrozona

9,4

10,1

10,0

9,6

Rusija

7,3

8,2

7,9

7,7

Izvor: Evropska komisija, Ekonomske projekcije, novembar 2010. godine

EURIBOR se u periodu januar - novembar 2010. godine kretao u rasponu 0,94 - 1,27, pri čemu je vrednost šestomesečnog EURIBOR u uzlaznoj putanji. MMF je procenio kretanje osnovnih kamatnih stopa, za šestomesečni LIBOR (0,6% u 2010. godini i 0,8% u 2011. godini), kao i kamate na tromesečne evro depozite (0,8% u 2010. godini i 1% u 2011. godini).

Cena uralske nafte tokom 2010. godine kretala se u rasponu 66,3 - 90,3 dolara po barelu. Nakon drastičnog pada cene sirove nafte na svetskom tržištu početkom 2009. godine, kao posledice drastičnog pada tražnje, početkom aprila 2010. godine došlo je do blagog rasta cene nafte kao indikatora oporavka globalne ekonomije. Prema oktobarskim procenama MMF očekuje se rast cene nafte u 2010. godini od 23,3% i 3,3% u 2011. godini. Procenjuje se da će prosečna cena nafte biti 76,2 dolara po barelu u 2010. godini i 78,75 dolara po barelu u 2011. godini.

2.2. Projekcija osnovnih ekonomskih indikatora za Republiku Srbiju

Na osnovu tendencija u globalnoj ekonomiji, posebno u privredama zemalja koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije i novijih procena osnovnih makroekonomskih indikatora od strane međunarodnih finansijskih institucija, a imajući u vidu planirane ekonomske politike, projektovani su osnovni makroekonomski agregati i indikatori za Republiku Srbiju u srednjoročnom periodu.

Tabela 7. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

 

Ostvarenje

Procena

PROJEKCIJA

2009

2010

2011

2012

2013

BDP, mlrd dinara (tekuće cene)

2.815,0

3.034,4

3.419,2

3.733,8

4.077,4

BDP po stanovniku, u evrima

4.093

4.016

4.388

4.751

5.127

BDP, godišnje stope realnog rasta, %

-3,1

1,5

3,0

4,0

4,5

Realni rast pojedinih komponenti BDP, %

Lična potrošnja

-8,6

0,8

1,3

2,0

3,1

Državna potrošnja

-4,3

-2,6

-1,5

-1,3

-1,1

Investicije

-22,8

3,3

7,6

10,8

13,4

Izvoz robe i usluga

-5,4

11,3

11,7

12,5

14,5

Uvoz robe i usluga

-18,3

5,6

6,4

7,8

11,3

Saldo roba i usluga, u evrima, % BDP

-17,0

-16,7

-14,5

-13,8

-17,0

Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima, % BDP

-7,6

-9,3

-8,2

-8,0

-7,6

Spoljni dug, % BDP

75,0

79,3

74,2

73,3

71,5

Inflacija, kraj perioda, u %

6,6

10,6

5,8

4,2

4,0

Broj formalno zaposlenih, godišnji prosek, u 000

1.889,1

1.812

1.813

1.838

1.877

Izvor: MFIN

Projekcija BDP. Za 2010. godinu procenjen je umereni realni rast BDP od 1,5%, a za naredni trogodišnji period predviđen je realni rast BDP po prosečnoj stopi od 3,8%. Posmatrano po sektorima, u periodu 2011-2013. godine očekuje se rast aktivnosti kod većine sektora, kao i oporavak u sektoru građevinarstva posle velikog pada u 2009. i 2010. godini. Kod industrije i poljoprivrede očekuje se umeren rast. Rast koji se zasniva na dominantnom rastu sektora nerazmenljivih dobara nije održiv na duži rok i stoga je ekonomsku politiku neophodno usmeriti na jačanje industrijske proizvodnje i u tom cilju kreirati adekvatnu ekonomsku politiku za naredni period i obezbediti stimulisanje velikih investicija u industriji. Održivi rast privrede podrazumeva da se pokrene značajniji razvoj industrije, posebno izvozno orijentisanih industrija i time poveća udeo razmenljivih dobara u izvozu.

Na rashodnoj strani BDP, u 2010. godini očekuje se blag rast investicija u osnovna sredstva od 3,3%, pada državne potrošnje od 2,6% i blag rast lične potrošnje od 0,8%. Izvoz robe i usluga u stalnim cenama biće realno veći za 11,3%, dok će uvoz robe i usluga ostvariti blag rast od 5,6%. U periodu 2011-2013. godine očekuje se realni rast lične potrošnje od 2,1% prosečno godišnje, realni pad državne potrošnje od 1,3% prosečno godišnje, rast investicija u fiksni kapital od 10,6% prosečno godišnje, rast izvoza robe i usluga od 12,9% prosečno godišnje i rast uvoza robe i usluga od 8,5% prosečno godišnje.

Ključna pretpostavka za stabilan oporavak privrede i održiv privredni rast u narednom periodu jeste rast investicija u fiksni kapital i povećanje izvoza, što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i povećati razvojni potencijal privrede i društva u celini. Projektovani rast BDP u narednom trogodišnjem periodu bazira se na relativno visokoj stopi rasta realnih investicija. Udeo investicija u fiksne fondove i udeo izvoza robe i usluga u BDP povećaće se sa 17,4% i 28,3% u 2009. godini na 21,1% i 38,7% u 2013. godini.

Grafikon 1. Realni rast BDP: ostvarena stopa i dugoročni trend

Na rashodnoj strani BDP, u periodu 2011-2013. godine najveći doprinos rastu poticaće od investicija i lične potrošnje na nivou od 2,4 i 1,6 procentna poena prosečno godišnje. Državna potrošnja će dati negativan doprinos rastu BDP u ovom periodu.

Grafikon 2. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP

Projekcija zaposlenosti i zarada. U periodu 2011 - 2013. godine predviđa se rast zaposlenosti od oko 3,6% kumulativno, nakon pada broja zaposlenih u 2009. i 2010. godini. Predviđeno je da zarade u periodu 2011 - 2013. godine rastu u skladu sa ostvarenim rastom produktivnosti rada.

Grafikon 3. Projekcija zaposlenosti

Grafikon 4. Kretanje realnih zarada i produktivnosti rada

Projekcija inflacije. Stopa inflacije na kraju 2013. godine projektovana je na 4%, u skladu sa trendom smanjivanja inflacije u naredne tri godine. Projekcija inflacije zasniva se na sledećim pretpostavkama:

- planiranoj ekonomskoj politici u naredne tri godine;

- restriktivnoj fiskalnoj politici i kontroli zarada u sektoru države;

- umerenom rastu agregatne tražnje;

- očekivanoj stabilnosti kursa zasnovanoj na smanjenju deficita tekućeg računa, rastu štednje i poboljšanju uslova zaduživanja banaka i preduzeća u inostranstvu;

- planiranoj dinamici otklanjanja dispariteta pojedinih regulisanih cena;

- očekivanom umerenom porastu cene nafte;

- jačanju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije.

 

Grafikon 5. Projekcija inflacije

Projekcija spoljnotrgovinskih tokova. U 2010. godini očekuje se oporavak spoljnotrgovinske razmene. Predviđa se rast izvoza robe od oko 20,4% i rast uvoza robe od 9.4%, izraženo u evrima. Rast izvoza je zasnovan na očekivanom oživljavanju izvozne tražnje kao i na oporavku industrijske proizvodnje. U periodu 2011-2013. godine očekuje se ostvarivanje relativno visokih stopa rasta izvoza i uvoza robe od 16,7% i 10,4% prosečno godišnje izraženo u evrima, što će omogućiti održavanje spoljnotrgovinskog deficita (neto izvoz robe i usluga) na nižem nivou od dosadašnjeg mereno udelom u BDP (17,0% u 2009. godini na 13,0% na kraju 2013. godine). Očekuje se i niži nivo deficita tekućeg računa sa udelom od 7,6% BDP na kraju 2013. godine u poređenju sa visokim udelom u periodu pre krize.

Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe i usluga

U narednom trogodišnjem periodu očekuje se priliv na tekućem računu po osnovu tekućih transfera, kao i odliv po osnovu faktorskih plaćanja. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka i štednja stanovništva, dok su u okviru faktorskih plaćanja ključni odlivi po osnovu plaćanja kamata na inostrane kredite. Procenjuje se da će neto tekući transferi sa nekamatnim dohocima po osnovu faktora u periodu 2011 - 2013. godine iznositi u proseku oko 2,85 mlrd evra godišnje. Očekuje se negativan saldo po osnovu neto kamatnih plaćanja. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i stabilan i procenjuje se da će iznositi oko 2 mlrd evra godišnje. Suficit salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja pokrivaće u proseku 42% deficita spoljnotrgovinskog bilansa Srbije u periodu 2011 - 2013. godine.

Grafikon 7. Deficit tekućeg računa i strane investicije

Na osnovu projektovanog kretanja spoljne trgovine, tekućih transfera i neto faktorskih prihoda izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće u periodu 2011 - 1013. godine u proseku 2,7 mlrd evra. Deficit tekućeg računa finansiraće se direktnim stranim investicijama i inostranim kreditima. Očekuje se da godišnje strane direktne investicije u periodu 2011 - 2013. godine u proseku iznose oko 2,2 mlrd evra.

Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2011 - 2013. godine biti povećan za oko 4 mlrd evra u odnosu na stanje u 2009. godini, najvećim delom zbog rasta javnog spoljnog duga koji će biti povećan za oko 2,9 mlrd evra. U 2010. godini, kao i u 2009. godini, primat u povlačenju sredstava iz spoljnih izvora imao je javni sektor. Privatni sektor bi trebalo da povuče nova sredstva iz ino-kredita kada dođe do oporavka finansijskog tržišta, što se predviđa u 2011. godini. U narednom trogodišnjem periodu, ukupan spoljni dug Srbije će iznositi oko 73% BDP, a očekuje se da se racio spoljni dug/izvoz robe i usluga smanji na 185% u 2013. godini.

Procenjeno je da će ukupne devizne rezerve Srbije u periodu 2011 - 2013. godine pokriti devetomesečni uvoz robe i usluga.

x x x

Utvrđena makroekonomska projekcija biće ostvarena ukoliko se ostvare planirane pretpostavke na kojima je projekcija bazirana.

Makroekonomski indikatori ukazuju na početak oporavka svetske privrede, koji će uticati na oporavak privrede Srbije u 2010. godini i njen rast u naredne tri godine. Međutim, i dalje su prisutni spoljni i unutrašnji rizici za ostvarenje makroekonomskih projekcija za period 2011 - 2013. godine.

Glavni globalni rizik prvenstveno je vezan za trajanje i intenzitet oporavka svetske privrede. Održivost započetog oporavka privrede Srbije zavisiće dobrim delom od povećanja inostrane tražnje i priliva stranog kapitala. Pozitivan uticaj na oporavak privrede Srbije imaće utvrđeni okviri ekonomske, posebno fiskalne politike za naredne tri fiskalne godine.

Interni rizici ostvarenja projekcije vezani su za nesprovođenje planiranih ekonomskih reformi i mera ekonomske politike, nagle promene agregatne tražnje, ubrzanje inflacije, veće oscilacije kursa dinara prema evru, veći pad priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite domaćim subjektima, političke rizike, i dr.

3. Ciljevi i smernice ekonomske politike u periodu 2011 - 2013. godine

Ekonomska politika u naredne tri godine biće usmerena na:

- makroekonomsku stabilnost;

- održivi privredni rast i razvoj konkurentne privrede;

- povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva;

- ravnomeran regionalni razvoj Republike.

Makroekonomska stabilnost zasnovaće se na formiranju trenda smanjenja inflacije, fiskalnog deficita i deficita tekućeg računa platnog bilansa. U naredne tri godine očekuje se nastavak trenda oporavka ekonomske aktivnosti i privrednog rasta na bazi jačanja investicija i izvoza i postepeno poboljšanje stanja na tržištu rada. Privredni rast u 2011. godini biće umeren po stopi od 3%, kao odraz sporijeg oporavka trgovinskih partnera, niže agregatne tražnje i usporenog prilagođavanja tržišta rada. Očekuje se ubrzanje privrednog rasta u 2012. i 2013. godini po višoj stopi na bazi bržeg fiskalnog prilagođavanja i sprovođenja strukturnih reformi koje obezbeđuju povećanje produktivnosti, izvoza i štednje. Ubrzavanje privrednog rasta omogućiće povećanje zaposlenost i standarda stanovništva i ravnomerniji razvoj Republike.

Ostvarivanje makroekonomskih ciljeva zahteva prilagođavanje i čvrstu koordinaciju fiskalne i monetarne politike. Povećanje stepena restriktivnosti fiskalne politike doprineće smanjivanju inflatornih pritisaka i prilagođavanju platnog bilansa, a povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike doprineće stabilizaciji inflatornih očekivanja i smanjenju inflacije.

Makroekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu doprinosiće izmenama modela privrednog rasta koji će u većoj meri biti zasnovan na jačanju ponude i izvoza, povećanju investicija i poboljšanju konkurentnosti privrede. Promena dosadašnjeg modela rasta privrede zasnovanog na potrošnji i uvozu podrazumeva da se politike i mere usmere na stvaranje uslova za investiranje i izvoz kao pokretače rasta. Isto tako, primeni novog modela rasta doprineće ubrzanje strukturnih reformi, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. U tom pogledu preduzimaće se mere usmerene na poboljšanje preduzetničke klime i ubrzati reformski proces u realnom, finansijskom i posebno javnom sektoru, kako bi se ostvario brži rast produktivnosti i veća izvozna orijentisanost privrede.

Smernice fiskalne politike. Postavljeni srednjoročni makroekonomski ciljevi podrazumevaju usredsređenost fiskalne politike kao ključne komponente makroekonomske politike na:

- primenu fiskalnih pravila sadržanih u izmenama Zakona o budžetskom sistemu;

- smanjivanje fiskalnog deficita i njegovo neinflatorno finansiranje;

- nisko i stabilno poresko opterećenje privrede, uz jačanje poreske discipline;

- čvrsto ograničenje tekuće javne potrošnje;

- povećanje javnih investicija;

- jačanje finansijske discipline u javnim preduzećima na republičkom i lokalnom nivou.

Promena modela privrednog rasta od potrošnje i uvoza ka investicijama i izvozu dovešće do smanjenja poreske osnovice (potrošnja, uvoz), što će uz nepromenjene poreske stope usloviti smanjenje poreskih prihoda u odnosu na BDP. Takav trend otežavaće smanjivanje fiskalnog deficita u narednom srednjoročnom periodu i dugoročnije i zahtevaće značajnije smanjivanje tekuće javne potrošnje. Ciljevi fiskalne politike na srednji i duži rok biće ostvareni uvođenjem principa fiskalne odgovornosti i fiskalnih pravila.

Imajući to u vidu, potreban je čvrst srednjoročni plan smanjivanja fiskalnog deficita i kontrola javnog duga na srednji rok, sa ciljem da se podstaknu domaći i strani investitori i obezbedi potreban privredni rast i rast zaposlenosti. Neophodna fiskalna konsolidacija biće usmerena na ograničenje tekućih budžetskih rashoda, posebno plata u sektoru države i penzija, uz istovremeno stvaranje prostora za veća ulaganja u kapitalne projekte od nacionalnog značaja.

Glavni efekat restriktivne fiskalne politike biće značajnije smanjivanje udela deficita konsolidovanog sektora države i udela javnih rashoda u odnosu na BDP u srednjem roku. Planirano je da se fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu finansira zajmovima međunarodnih finansijskih institucija i EU i emisijom trezorskih zapisa različite ročnosti, kako bi se smanjio rizik refinansiranja.

Srednjoročni plan fiskalnog prilagođavanja biće podržan:

- novim zakonom o budžetskom sistemu, koji uključuje odredbe o fiskalnoj odgovornosti, s pratećim propisima koji će obezbediti jačanje fiskalne discipline. Pravni okvir fiskalne odgovornosti uspostavio je pravila za jačanje kontrole nad srednjoročnim fiskalnim okvirom i ojačao fiskalne procedure i mehanizme za praćenje i izvršavanje fiskalnih pravila;

- novim zakonom o penzijskom sistemu koji će pooštriti uslove za odlazak u penziju, kako bi se postepeno smanjivao udeo rashoda za penzije u BDP;

- jačanjem pravnog okvira za efikasniju naplatu i restrukturiranje duga privrede i brže rešavanje problema blokade računa i stvaranjem mehanizama za vansudsko reprogramiranje i restrukturiranje duga, kako bi se smanjio broj nepotrebnih i skupih stečaja i poboljšala sposobnost banaka da rešavaju rastuća nenaplativa potraživanja.

U skladu sa pravilom fiskalne ravnoteže, fiskalna konsolidacija biće usmerena na ograničenje tekućih budžetskih rashoda, posebno zarada u sektoru države i penzija, uz istovremeno stvaranje prostora za povećanje javnih investicija. Istovremeno, putem namenskih programa ojačaće mere zaštite najugroženijih slojeva stanovništva. Korisnici budžetskih sredstava striktno će poštovati dogovorene iznose budžetskih ograničenja i izbegavati akumuliranje docnji i time će se obezbediti disciplina na rashodnoj strani i stabilnost javnih finansija. Politika prihoda biće usmerena na odgovarajuće izmene poreskog sistema i na jačanje poreske administracije. Glavni cilj je smanjenje direktnog poreskog opterećenja na rad koje uključuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje i oporezivanje zarada, uz istovremeno kompenzovanje podbačaja prihoda po tom osnovu putem prilagođavanja indirektnog oporezivanja. Obezbediće se pojednostavljivanje i proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća i dohodak građana, kao i odgovarajuće izmene u sistemu oporezivanja imovine. Obezbediće se poboljšanje ispunjavanja poreskih obaveza.

Smernice politike plata u sektoru države. U okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja, u naredne tri godine vodiće se politika čvrste kontrole plata u sektoru države, u skladu sa utvrđenim fiskalnim pravilima. U tom pogledu nastaviće se reforma državne uprave i javnih službi na centralnom i lokalnom nivou koja će omogućiti smanjenje rashoda za plate zaposlenih u svim organima i službama, uz smanjenje broja zaposlenih. Cilj je da se sprovede racionalizacija broja zaposlenih na svim nivoima i kod svih državnih organa i službi na bazi analize potrebnih radnih mesta i da se obezbedi smanjenje troškova i povećanje efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnih javnih usluga.

Smernice politike regulisanih cena. U naredne tri godine nastaviće se politika usklađivanja regulisanih cena na ekonomskim principima, polazeći od sagledanih efekata na makroekonomsku stabilnost i kupovnu snagu stanovništva. U skladu sa Sporazumom o ciljanju inflacije, NBS u saradnji sa Vladom utvrđuje ciljeve za inflaciju za naredne tri godine, a Vlada u saradnji sa NBS utvrđuje numeričke smernice za rast cena proizvoda i usluga na koje Vlada utiče direktno ili indirektno. U skladu sa projektovanom inflacijom nadležni državni organi odobravaju povećanje cena koje su pod kontrolom države.

Cene proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač Republika ili jedinica lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz potpuno poštovanje zaštite životne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih i zarada u tim preduzećima.

Za cene proizvoda i usluga u čijem formiranju značajnije učestvuju energenti, ukoliko je to ekonomski opravdano, nadležni organi mogu odobriti povećanje cena iznad projektovane inflacije, ali samo do nivoa cene koštanja datih proizvoda i usluga.

Cene ostalih proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač Republika ili jedinica lokalne samouprave, u 2011. godini mogu biti uvećane najviše do iznosa ostvarene inflacije u 2010. godini uvećane za 3 procentna poena.

Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena jesu: smanjivanje obuhvata kontrole cena; prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti; unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima; promena modela usklađivanja cena naftnih derivata u pravcu prelaska na tržišni princip formiranja cena.

Smernice monetarne politike. Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS, samostalno će utvrđivati i voditi monetarnu politiku, a u saradnji sa Vladom utvrđivaće režim deviznog kursa i sprovoditi politiku deviznog kursa. Usvojene izmene Zakona o NBS ojačaće nezavisnost centralne banke u vršenju propisanih funkcija i poboljšati transparentnost poslovanja NBS.

U skladu sa Sporazumom o ciljanju (targetiranju) inflacije, kojim se formalno prihvata ciljanje inflacije kao strategija monetarne politike, monetarna politika u narednom srednjoročnom periodu biće usmerena na postizanje ciljane stope inflacije. U ostvarivanju ciljane inflacije kao osnovni instrument koristiće se referentna kamatna stopa koja se primenjuje u sprovođenju operacija na otvorenom tržištu. Visina te stope menjaće se zavisno od ekonomskih kretanja i projekcija inflacije, pri čemu su ostali instrumenti monetarnog regulisanja, uključujući stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tržištu, pomoćni instrumenti.

Narodna banka nastavlja da sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, sa pravom intervencija na deviznom tržištu u slučaju preteranih dnevnih oscilacija kursa dinara, ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti i zaštite adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Tokom 2011. godine nastaviće se promene postojećeg režima izdvajanja obavezne rezerve. U novom režimu obaveznih rezervi smanjiće se broj izuzetaka na koje se obavezna rezerva ne obračunava i postojaće samo dve propisane stope, viša za obaveze u devizama, koja će biti jedinstvena (25%) i niža za obaveze u dinarima (5%). Na novo zaduženje u inostranstvu i novoprikupljenu deviznu štednju banke neće biti u obavezi da izdvajaju dodatna sredstva ako je prethodno izdvojena devizna obavezna rezerva bila viša od obračunate. Takvim promenama povećaće se transparentnost, unaprediti efikasnost poslovanja banaka, podstaći smanjenje stepena evroizacije i povećati efikasnost obavezne rezerve kao pomoćnog instrumenta monetarne politike.

U narednom periodu Narodna banka i Vlada aktivno će raditi na razvijanju strategije smanjenja visokog nivoa evroizacije koji predstavlja rizik za finansijsku stabilnost i ograničenje za vođenje monetarne politike. Osnovni preduslov za deevroizaciju jeste obezbeđenje makroekonomske stabilnosti, a pored toga i razvoj dinarskog tržišta novca i kapitala i razvoj instrumenata zaštite od deviznog rizika. S tim u vezi, Ministarstvo finansija izdaje trezorske zapise duže ročnosti, a Narodna banka organizuje tromesečne svop aukcije kupovine i prodaje deviza. Nastaviće se sa korišćenjem prudencijalnog i nadzornog okvira radi destimulisanja neobezbeđenih valutnih rizika. Pored toga, koristiće se tržišno zasnovane mere koje deluju putem podsticaja, umesto korektivnih mera koje dovode do poremećaja na tržištu i povećavaju troškove poslovanja.

Dijagnostičke analize i stres testovi rađeni 2009. godine pokazali su da je bankarski sistem u Srbiji likvidan i visoko kapitalizovan i da može da izdrži jače makroekonomske šokove. Bankarski sektor iskazuje veći pokazatelj adekvatnosti kapitala u odnosu na mnoge zemlje u okruženju, a usklađivanje prudencijalne regulative sa Bazel II standardima omogućiće sveobuhvatnije vrednovanje kapitalnih zahteva banaka za sve vrste. Usvajanje okvira Bazela II ostaje ključni prioritet strategije jačanja nadzora nad finansijskim sektorom. NBS operacionalizuje podzakonska akta usaglašena sa okvirom Bazela II.

Smernice spoljnoekonomske politike. Ključni prioritet ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu jeste ubrzanje procesa pridruživanja EU. U skladu sa potpisanim i ratifikovanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene SSP, očekuje se da Republika Srbija u 2011. godini dobije status kandidata za člana EU i da u 2012. godini počne predpristupne pregovore, sa orijentacijom da u srednjem roku ispuni uslove za ulazak u EU. Od posebnog značaja je da se privreda Srbije brzo prilagođava standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi koristila značajne povlastice u trgovanju sa EU. Srbija će u narednom srednjoročnom periodu koristiti finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU.

Srbija kao izvozno orijentisana zemlja nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Na bazi donete Strategije povećanja izvoza Republike Srbije preduzeće se odgovarajuća kombinacija mera za podsticanje izvoznog sektora u kratkom i srednjem roku. Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih i održivih stopa privrednog rasta, što zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza. Unapređenje poslovnog okruženja i javne infrastrukture od presudnog je značaja za izvozno orijentisane delove privrede Srbije.

Veća izvozna orijentacija privrede Srbije i povećanje izvoza omogućiće postepeno smanjivanje deficita tekućeg računa u srednjem roku. Tome će doprineti poboljšanje konkurentnosti privrede pod uticajem deprecijacije dinara, restriktivna fiskalna politika i ubrzano sprovođenje strukturnih reformi, uključujući bolje uslove za priliv grinfild i braunfild direktnih stranih investicija radi podsticanja izvoza većeg stepena prerade. S restrukturiranjem i poboljšanjem bilansa privrede povratiće se poverenje investitora i obezbediti veći priliv kapitala privatnog sektora u Srbiju. Imajući u vidu potrebe za spoljnim finansiranjem preduzeće se i dodatne mere kako bi se obezbedila ravnoteža platnog bilansa.

Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Tome će doprineti ubrzavanje procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanje u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2011. DO 2013. GODINE

1. Fiskalna kretanja u 2009. i 2010. godini

1.1. Fiskalna kretanja u 2009. godini

Efekti globalne finansijske krize snažno su pogodili Srbiju u poslednjem tromesečju 2008. godine. Fiskalna pozicija Srbije u 2009. godini pogoršana je značajnim smanjenjem prihoda koje bi uz visok obim i nepovoljnu strukturu javne potrošnje prouzrokovali značajno povećanje fiskalnog deficita i javnog duga. Srbija je sklopila, a zatim i revidirala, Stand-by aranžman sa MMF. Aranžmanom su precizirane, između ostalog i mere fiskalne politike kao odgovor na krizu. Planiran je deficit sektora države od 4,5% BDP. Veći deficit, uz zamrzavanje plata i penzija stvorio je određeni prostor za podsticajna sredstva privredi (subvencionisani krediti za likvidnost, investicioni krediti) i stanovništvu (subvencionisanje potrošačkih kredita za domaće proizvode, subvencionisani stambeni krediti), kao i prostor za veće transfere stanovništvu (naknade za nezaposlenost, socijalna pomoć).

Deficit sektora države do kraja 2009. godine dostigao je 121,4 mlrd dinara, odnosno 4,3% BDP, što je nešto manje od ciljanog deficita od 4,5% BDP. Povećano zaduživanje radi finansiranja deficita dovelo je do rasta učešća javnog duga u BDP sa 29,8% koliko je iznosio na kraju 2008. godine, na 36,0% koliko iznosi učešće javnog duga u BDP na kraju 2009. godine.

Tabela 8. Konsolidovani bilans države u 2008. i 2009. godini

u mlrd dinara

 

2008

2009

Javni prihodi

1.143,4

1.146,5

Javni rashodi

1.213,9

1.267,9

Fiskalni rezultat

-70,5

-121,4

Fiskalni rezultat (% BDP)

-2,6

-4,3

Javni dug (% BDP)

29,8

36,0

Izvor: MFIN

Pored redovnih budžetskih rashoda, otplaćen je i javni dug i nabavljena finansijska imovina u iznosu od 171,6 mlrd dinara. Otplata duga domaćim kreditorima iznosila je 155,3 mlrd dinara od čega je otplata duga po osnovu emitovanja državnih zapisa iznosila 107,9 mlrd dinara, dok je izmirenje obaveza po osnovu stare devizne štednje i zajma za privredni preporod iznosilo 22,1 mlrd dinara.

Tabela 9. Otplata javnog duga u 2008. i 2009. godini

u mlrd dinara

 

2008

2009

Otplata glavnice domaćim kreditorima

32,5

155,3

Otplata glavnice stranim kreditorima

9,0

12,7

Nabavka finansijske imovine

3,3

3,6

Ukupno

44,8

171,6

Izvor: MFIN

Ekonomska kriza je snažno pogodila Srbiju u 2009. godini. Negativne posledice na stanje javnih finansija bile su dramatične. Pad prihoda s jedne, te rastuće potrebe za finansiranjem iz budžeta (zakonske obaveze, fiskalne stimulacije za privredu i stanovništvo radi ublažavanja posledica krize, rastući socijalni transferi stanovništvu i dr.) za posledicu su imale značajan deficit sektora države koji se, u uslovima kada su drugi izvori finansiranja presušili (privatizacija), finansirao povećanim zaduživanjem, kako na domaćem tržištu tako i kreditima od međunarodnih finansijskih institucija.

Fiskalna politika u uslovima krize imala je težak zadatak da stvaranjem određenog fiskalnog prostora utiče na ublažavanje posledica krize. Istovremeno izazov fiskalne politike bio je da popuštanjem stega u kriznoj situaciji ne ugrozi održivost javnih finansija na srednji i dugi rok.

Na strani prihoda u 2009. godini nije došlo do drastičnih promena u politici, pad prihoda bio je rezultat umanjenja poreske baze kao posledica pogoršanja privredne aktivnosti. Za razliku od pojedinih zemalja EU i u okruženju, u Srbiji nije došlo do povećanja poreskih stopa, pre svega PDV, niti je uveden dodatni porez na zarade2. Odgovor poreske politike na pad prihoda bio je povećanje akciza na derivate nafte i uvođenje poreza na upotrebu mobilnih telefona. Navedene promene poreske politike imale su daleko manji negativni uticaj na rast, od potencijalnog povećanja PDV ili smanjenih zarada kroz povećano oporezivanje koji bi dodatno smanjili tražnju i produbili pad.

____________
2 Pojedine zemlje su smanjenje prihoda nadomestile povećanjem stope PDV (Mađarska, Hrvatska) kao i dodatnim oporezivanjem zarada (tzv. krizni porez).

Prihodi po osnovu direktnih poreza (porez na dohodak, porez na dobit) i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje imaju znatno manje učešće u BDP u odnosu na prethodnu godinu. Zamrznute zarade u državnoj i lokalnoj administraciji i javnim službama, kao i povećanje nezaposlenosti su osnovni uzrok smanjenih prihoda po ovom osnovu. Posle višegodišnjeg trenda rasta, i prihod po osnovu poreza na dobit ima manje učešće u BDP u odnosu na prethodnu godinu.

Niže zarade i povećana nezaposlenost preko smanjene potrošnje uticale su i na niže učešće indirektnih poreza u BDP u odnosu na prethodnu godinu.

Kod prihoda od PDV značajni pad zabeležen je kod PDV na uvoz, dok je domaći PDV nominalno i realno veći u odnosu na 2008. godinu. Ovakva kretanja PDV posledica su kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru i pada investicione potrošnje. Rast domaćeg PDV najvećim delom je posledica pada povraćaja, a samo manjim delom posledica skromnog rasta bruto naplate. Pad izvoza i uvoza dobara namenjenih investicionoj potrošnji doveli su do smanjenja povraćaja u odnosu na prethodnu godinu, što je uz skroman rast bruto naplate domaćeg PDV dovelo do značajnijeg rasta neto domaćeg PDV.

Pad uvoza doveo je do značajnog smanjenja kako prihoda od PDV na uvozna dobra, tako i prihoda od carina. Na smanjenje ovih prihoda uticala je i primena trgovinskog dela SSP, od februara 2009. godine. Gubitak prihoda od carina po ovom osnovu iznosio je 78,8 mil. evra.

Tabela 10. Prihodi i rashodi sektora države u 2008. i 2009. godini

u % BDP

 

2008

2009

Javni prihodi (1 + 2 +3)

42,0

40,7

1. Tekući prihodi (1.1 + 1.2)

41,9

40,5

1.1 Poreski prihodi (1.1.1 +... + 1.1.7)

36,7

35,5

1.1.1 Porez na dohodak građana

5,0

4,7

1.1.2 Porez na dobit preduzeća

1,4

1,1

1.1.3 Porez na dodatu vrednost

11,1

10,5

1.1.4 Akcize

4,0

4,8

1.1.5 Carine

2,4

1,7

1.1.6 Ostali poreski prihodi

1,3

1,3

1.1.7 Doprinosi

11,5

11,3

1.2 Neporeski prihodi

5,1

5,0

2. Kapitalni prihodi

0,1

0,0

3. Donacije

0,1

0,2

Javni rashodi (1 + 2 + 3)

44,6

45,0

1. Tekući rashodi (1.1 +... + 1.6)

40,0

41,0

1.1 Rashodi za zaposlene

10,8

10,7

1.2 Kupovina roba i usluga

6,7

6,6

1.3 Otplata kamata

0,6

0,8

1.4 Subvencije

2,9

2,2

1.5 Socijalna pomoć i ostali transferi stanovništvu

18,2

19,7

1.6 Ostali tekući rashodi

0,9

0,9

2. Kapitalni rashodi

3,9

3,3

3. Neto budžetske pozajmice

0,7

0,7

Izvor: MFIN

Akcize su jedini poreski oblik čiji su prihodi u 2009. godini povećali učešće u BDP, u odnosu na prethodnu godinu, kao rezultat izmena u akciznoj politici tokom 2009. godine. Akcizna politika za derivate nafte u toku 2009. godine menjana je u dva navrata: u januaru 2009. godine akciza na motorni benzin povećana je sa 27,5 na 42 dinara po litru, akciza na dizel gorivo povećana je sa 16,66 na 26 dinara po litru, dok je akciza na tečni naftni gas sa 11 povećana na 13 dinara po kilogramu3; u maju je akcizna politika za derivate nafte ponovo promenjena, pa je akciza na motorni benzin povećana na 44 dinara po litru, akciza na dizel povećana je na 30 dinara po litru, dok je novi iznos akcize na TNG 15 dinara po kilogramu.

_____________
3 Reč je o izmenama u Zakonu o akcizama. Važeći usklađeni iznosi akciza su u tom trenutku bili 35,91 dinara po litru za motorni benzin, 19,1 dinara po litru za dizel gorivo i 11,01 dinara po kilogramu za TNG.

Ostali poreski prihodi zadržali su slično učešće u BDP kao u prethodnoj godini. Najveći deo ostalih poreskih prihoda čini porez na imovinu lokalnog nivoa vlasti, te njegovo kretanje dominantno opredeljuje kretanje čitave grupe ostalih poreskih prihoda. Prihod od poreza na imovinu značajno je smanjio učešće u BDP u odnosu na prethodnu godinu. Uzrok smanjenja ovog prihoda, pored niže naplate godišnjeg poreza na nepokretnosti, je i značajno smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava zbog smanjenja prometa nepokretnosti. Smanjenje pojedinih prihoda u ovoj kategoriji nadoknađeno je uvođenjem poreza na upotrebu mobilnih telefona (spada u grupu ostalih poreskih prihoda na nivou Republike) tako da je kategorija ukupnih ostalih poreskih prihoda po učešću u BDP ostala na nivou iz 2008. godine. Na nešto bolje kretanje ove kategorije poreskih prihoda uticala je i naplata prihoda po osnovu preregistracije vozila sa CG tablicama.

Prilikom sklapanja i kasnije revidiranja Stand-by aranžmana sa MMF kao osnovna mera za postizanje ciljanog deficita određeno je smanjenje javne potrošnje i to pre svega diskrecionih rashoda države. Štednja na ovim pozicijama omogućila je da se stvori prostor za fiskalne stimulacije privredi i stanovništvu kao i povećane socijalne transfere stanovništvu.

Ukupna javna potrošnja u 2009. godini veća je za 0,4% BDP u odnosu na prethodnu godinu.

Pojedine pozicije tekućih rashoda značajnije su smanjile učešće u BDP, zbog mera štednje (zamrznute plate, dodatne uštede na materijalnim troškovima i sl.). Posledično, učešće u BDP smanjeno je kod rashoda za zaposlene, kupovine roba i usluga i subvencija.

Značajniji pad učešća tekuće javne potrošnje nije bio moguć u uslovima nužnog rasta socijalnih transfera stanovništvu (različiti oblici socijalne pomoći, naknada za nezaposlene i drugih transfera). Neto budžetske pozajmice, u okviru kojih se sadrži najveći deo fiskalnih stimulansa, ostale su na istom nivou u odnosu na prethodnu godinu.

Ograničenja u finansiranju deficita i nemogućnost daljeg smanjenja tekućih rashoda doveli su i do smanjenja učešća kapitalnih izdataka u BDP, dok bi zadržavanje na nivou iz prethodne godine ili čak eventualni rast mogli doprineti nešto bržem izlasku iz krize.

Javne finansije u zemljama EU u 2009. godini

Ekonomska i finansijska kriza je dovela do značajnog narušavanja fiskalnih pozicija u gotovo svim zemljama EU. Fiskalna politika je diskrecionim merama (stimulativne mere za oporavak privrede) i delovanjem automatskih stabilizatora odigrala ključnu ulogu u stabilizovanju EU ekonomija. S druge strane, vraćanje javnih finansija, deficita i duga, u održive okvire je izazov za zemlje EU u srednjem i dugom roku.

Grafikon 8. Deficit u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU u % BDP, u 2009. godini

Deficit u zemljama EU (EU 27) u 2009. godini iznosio je 6,8%, kao i projektovani deficit za 2010. godinu4. Povećanje deficita u 2009. i 2010. godini rezultat je potpunog delovanja automatskih stabilizatora (rast socijalnih davanja, pre svega naknada za nezaposlenost), izdašnih paketa stimulativnih mera (podsticanje investicija, jačanje kupovne moći domaćinstava, pomoć preduzećima i tržištu rada) i značajnog pada prihoda, delom zbog pada privredne aktivnosti, delom kao posledica diskrecione politike - smanjenja poreskih stopa.

____________
4 European Economic Forecast, Autumn 2010

Rastuće potrebe za finansiranjem deficita dovela su do povećanja učešća duga u BDP u gotovo svim zemljama EU.

Učešće duga u BDP (EU 27) u 2009. iznosilo je 73,6%. Projekcije za naredni period ukazuju na dalji rast odnosa duga i BDP. Ovako visok odnos duga i BDP uslovljava povratak javnih finansija na održivi nivo, delujući i kao prepreka eventualno bržeg rasta.

Grafikon 9. Javni dug u Srbiji5, Hrvatskoj i zemljama EU u % BDP, u 2009. godini

____________
5 Odnosi se na dug centralnog nivoa vlasti

 

1.2. Fiskalna kretanja i izgledi za 2010. godinu

Fiskalna kretanja tokom tri kvartala 2010. godine bila su relativno povoljna. Ostvareni prihodi bili su nešto viši od planiranih kao rezultat umerenog privrednog oporavka u drugoj polovini posmatranog perioda. Rashodi sektora države u ovom periodu bili su niži od planiranih. Ovakva kretanja prihoda i rashoda dovela su do znatno nižeg deficita od ciljanog.

Grafikon 10. Prihodi, rashodi i deficit sektora države u periodu januar-septembar 2010. godine u mlrd dinara

Izvor: MFIN

Pozitivnija makroekonomska kretanja u periodu jun-septembar, u odnosu na ona iz prvog tromesečja, dovela su do poboljšanja u fiskalnim kretanjima. Prihodi su tokom tri kvartala 2010. godine ostvarili skroman realni rast u iznosu od 0,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Oporavak privredne aktivnosti pozitivno je uticao na indirektne poreze (posebno PDV, čiji realni rast iznosi 3,7%) koji rastu značajnije i pored niske tražnje. Porez na zarade i doprinosi, s druge strane, stagniraju, usled kombinovanog delovanja kretanja zaposlenosti i zarada u periodu od januara do septembra.

Tabela 11. Konsolidovani fiskalni rezultat u 2010. godini

% BDP

 

2010

Javni prihodi

40,0

Javni rashodi

44,8

Konsolidovani fiskalni rezultat

-4,8

Izvor: MFIN

Ovakvo kretanje prihoda i rashoda, uz zadržavanje ciljanog deficita od 4,8% omogućilo je izdvajanje većih sredstava namenjenih ublažavanju posledica pada životnog standarda. Ova sredstva usmerena su na sledeći način:

- 1,9 mlrd dinara za jednokratnu isplatu zaposlenima u sektoru države;

- 1 mlrd dinara najsiromašnijim opštinama;

- 3 mlrd dinara za namenske programe socijalne pomoći;

- 6,5 mlrd dinara za jednokratnu isplatu penzionerima.

Radi obezbeđivanja ovih sredstava i ostajanja u okvirima ciljanog deficita dogovorene su sledeće mere:

- plate u sektoru države i penzije ostaće "zamrznute" do kraja 2010. godine;

- eventualni višak prihoda iznad projektovanog nivoa neće se iskoristiti za povećanje rashoda.

2. Fiskalni okvir za period 2011 - 2013. godine

2.1. Fiskalne projekcije u periodu 2011 - 2013. godine

Fiskalna pozicija Republike Srbije drastično je pogoršana tokom 2009. i 2010. godine. Fiskalna politika je, u skladu sa mogućnostima, stvorila određen prostor za sprovođenje antikriznih mera. U narednom srednjoročnom periodu glavni izazov fiskalne politike biće kredibilna strategija jačanja javnih finansija i kretanje u okviru održivog nivoa deficita i duga.

Institucionalni mehanizam za podršku održanju fiskalne discipline je zakonodavni okvir koji sadrži fiskalna pravila. Za ovakav pristup Srbija se opredelila i obavezala u pregovorima sa MMF, pa je tokom 2010. godine usvojen izmenjeni Zakon o budžetskom sistemu u koji su uključene odredbe koje se odnose na fiskalnu odgovornost i fiskalna pravila.

Fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji. Definisana su dva opšta fiskalna pravila:

1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;

2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.

Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje fiskalnog deficita u godini t:

dt = dt-1 - a(dt-1 - d*) - b(gt - g*)

gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1% BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.

Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima. Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP. U periodu od 2011. do 2013. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a =0,3 i b =0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%.

Počev od 2014. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.

Tabela 12. Rast BDP i kretanje fiskalnog rezultata u periodu 2011. - 2013. godine

u % BDP

 

2011

2012

2013

Fiskalni deficit

4,1

3,2

2,3

Realna stopa rasta BDP

3,0

4,0

4,5

Period od 2011. do 2013. godine je deo prelaznog perioda u toku kojeg bi se postepeno ograničavale pojedine kategorije rashoda, čime bi se stvorila osnova za primenu stalnih fiskalnih pravila koja bi bila na snazi od 2015. godine.

Projekcije fiskalnih agregata u periodu 2011 - 2013. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period i primeni fiskalnih pravila, što dovodi do smanjenja učešća javne potrošnje u BDP i smanjenja deficita sektora države na 2,3% BDP na kraju posmatranog perioda.

Tabela 13. Projekcija osnovnih fiskalnih agregata u periodu 2011 - 2013. godine

u % BDP

 

2011

2012

2013

Javni prihodi

38,8

38,2

37,3

Javni rashodi i neto pozajmice

42,9

41,4

39,5

Konsolidovani fiskalni deficit

-4,1

-3,2

-2,3

Izvor: MFIN

Projektovani deficit sektora države u svim godinama posmatranog perioda zadržava odnos duga sektora države prema BDP na ispod 45%. Učešće javnog duga u BDP na kraju posmatranog perioda iznosi 37,5.

Tabela 14. Projekcija učešća javnog duga u BDP zasnovana na prikazanom scenariju fiskalnih kretanja u periodu 2011 - 2013. godine

 

2011

2012

2013

Projekcija javnog duga sektora države prema fiskalnom scenariju

40,1

39,6

37,5

Izvor: MFIN

Grafikon 11. Učešće duga i deficita u BDP

Projekcija prihoda u narednom periodu podrazumeva smanjenje učešća u BDP na 37,3% u 2013. godini.

Tabela 15. Projekcija ukupnih prihoda i donacija u periodu 2011 - 2013. godine

u % BDP

 

2011

2012

2013

Javni prihodi (1 + 2 +3)

38,8

38,2

37,3

1. Tekući prihodi (1.1 + 1.2)

38,7

38,1

37,2

1.1 Poreski prihodi (1.1.1 +... + 1.1.7)

33,7

33,3

32,6

1.1.1 Porez na dohodak građana

4,3

4,2

4,2

1.1.2 Porez na dobit preduzeća

1,1

1,2

1,2

1.1.3 Porez na dodatu vrednost

10,4

10,4

10,3

1.1.4 Akcize

5,2

5,3

5,1

1.1.5 Carine

1,2

0,9

0,7

1.1.6 Ostali poreski prihodi

1,4

1,3

1,3

1.1.7 Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

10,1

10,0

9,9

1.2 Neporeski prihodi

5,0

4,8

4,6

2. Kapitalni prihodi

0,0

0,0

0,0

3. Donacije

0,1

0,0

0,1

Izvor: MFIN

Porez na dohodak projektovan je na nešto više od 4% BDP u sve tri godine. Najznačajniji oblik poreza na dohodak je porez na zarade. Kretanje prihoda po osnovu poreza na zarade zavisi od kretanja mase zarada i kretanja zaposlenosti. S obzirom da se očekuje rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti, a očekuje se umereno poboljšanje stope zaposlenosti, realno je očekivanje da će prihod po osnovu poreza na dohodak imati stabilno učešće u BDP tokom predstojećeg perioda.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje predstavljaju najveći pojedinačni oblik javnih prihoda. Učešće doprinosa u BDP kreće se oko 10,0%. Za projekciju doprinosa korišćene su pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti u narednom srednjoročnom periodu.

Porez na dobit je poreski oblik kod koga je značajno izražen uticaj pada privredne aktivnosti. U 2011. godini očekuje se prenos efekata krize, koja se ogleda u manjoj profitabilnosti preduzeća u 2010. godini. Nakon toga očekuje se blagi rast u skladu sa rastom BDP.

Prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost projektovani su na 10,4% u 2011. godini, i relativno stabilnom učešću u BDP narednim godinama. PDV se sastoji iz dve komponente, uvozne i domaće. PDV ostvaren pri uvozu roba i usluga čini oko 60% ukupnog PDV, a projekcija se zasniva na kretanju uvoza i deviznog kursa, te pretpostavkama o efektima primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. PDV u zemlji projektovan je na bazi kretanja privatne potrošnje u predstojećem periodu i čini oko 40% ukupnog prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu projektovane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol i kafa) i promene u akciznoj politici uz redovno usklađivanje nominalnog iznosa akciza za inflaciju u prethodnoj godini.

Projekcija prihoda od carina u direktnoj je vezi sa obimom i strukturom uvoza. S obzirom da je na snazi Prelazni trgovinski sporazum sa EU, očekuje se pad ovih prihoda u BDP.

Ostali poreski prihodi, čiji značajan deo čini porez na imovinu, zatim porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara projektovani su u skladu sa nominalnim rastom BDP.

Neporeski prihodi, naknade, kazne, takse i ostali neporeski prihodi usklađeni su sa inflacijom u prethodnoj godini, što dovodi do pada njihovog učešća u BDP.

Tabela 16. Rashodi konsolidovanog sektora države prema ekonomskoj klasifikaciji

u % BDP

 

2011

2012

2013

Javni rashodi (1 + 2 + 3)

42,9

41,4

39,5

1. Tekući rashodi (1.1 +... + 1.6)

38,6

37,0

35,2

1.1 Rashodi za zaposlene

9,4

8,8

8,2

1.2 Kupovina roba i usluga

7,2

7,2

7,0

1.3 Otplata kamata

1,5

1,5

1,6

1.4 Subvencije

2,5

2,4

2,2

1.5 Socijalna pomoć i ostali transferi stanovništvu

17,6

16,8

15,9

1.6 Ostali tekući rashodi

0,5

0,4

0,3

2. Kapitalni rashodi

3,5

3,7

3,7

3. Neto budžetske pozajmice

0,8

0,7

0,7

Izvor: MFIN

Fiskalno prilagođavanje na strani rashoda sektora države u posmatranom periodu iznosi 3,4 p.p. BDP. Celokupno smanjenje odnosi se na tekuću potrošnju i neto budžetske pozajmice, čime se stvara prostor za održanje, a zatim i povećanje javnih investicija u narednom srednjoročnom periodu. Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda. Cilj je da se učešće plata u BDP smanji na 8%, a penzija na 10% BDP.

Rashodi za zaposlene. Nakon dve godine "zamrznutih" plata u sektoru države u 2011. godini plate se usklađuju tri puta godišnje: u januaru za 2%, u aprilu za ostvarenu inflaciju u prethodna tri meseca i u oktobru za inflaciju u proteklih šest meseci uvećanu za polovinu realnog rasta BDP. U 2012. i 2013. godini primeniće se dve indeksacije i to u aprilu za inflaciju u protekla tri meseca uvećanu za polovinu realnog rasta BDP i u oktobru za inflaciju u prethodnih šest meseci.

Kupovina roba i usluga. Kategorija rashoda koja se odnosi na kupovinu roba i usluga u 2011. godini zadržana je na nivou iz prethodne godine, kao i u 2012. godini. U 2013. godini projektovan je blagi pad ovih troškova, što bi trebalo da bude tendencija i narednom periodu.

Otplata kamata. Troškovi otplate kamata planirani su u skladu sa planom otplate javnog duga. U obzir je uzeto i kretanje kamata koje plaća lokalni nivo vlasti. Učešće rashoda za kamate u BDP u 2011. godini iznosi 1,5%, kao i u 2012. godini, dok se u 2013. godini projektuje blago povećanje učešća ove kategorije u BDP.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu. Najveća kategorija u okviru transfera stanovništvu su rashodi za isplatu penzija. U skladu sa dogovorom sa MMF, a u cilju zaštite standarda ove kategorije stanovništva, predviđeno je da penzije tokom 2011. i 2012. godine prate rast plata u sektoru države. Prilikom projekcije penzija primenjeno je isto pravilo za indeksaciju kao kod rashoda za zaposlene. U periodu 2013-2015. godine penzije se usklađuju sa rastom potrošačkih cena uvećanih za deo realnog rasta BDP ako on iznosi preko 4%. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u 2011. godini usklađivani su primenom zakonom propisane indeksacije i projektovanog povećanja broja korisnika. Učešće ove kategorije rashoda, primenom navedenih pravila opada sa 17,6% BDP koliko iznosi u 2011. na 15,9% u 2013. godini.

Kapitalni rashodi. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvara se prostor za održanje, a zatim i povećanje javnih investicija u narednom srednjoročnom periodu. Imajući u vidu ograničena sredstva, poseban značaj u planiranju investicija na srednji rok imaće investicije od nacionalnog značaja (Koridor X).

Tabela 17. Rashodi konsolidovanog sektora države prema funkcionalnoj klasifikaciji

u % BDP

 

2011

2012

2013

Socijalna zaštita

17,5

16,6

15,6

Opšte javne usluge

4,5

4,2

3,9

Odbrana

2,0

2,2

2,4

Javni red i bezbednost

2,1

2,1

2,0

Ekonomski poslovi

5,4

5,2

4,7

Zaštita životne sredine

0,3

0,3

0,3

Poslovi stanovanja i zajednice

1,5

1,5

1,5

Zdravstvo

5,5

5,3

5,3

Rekreacija, sport, kultura i vere

0,7

0,7

0,7

Obrazovanje

3,4

3,3

3,1

Ukupno

42,9

41,4

39,5

Izvor: MFIN

Kada je reč o funkcionalnoj klasifikaciji u narednom periodu predviđeno je značajno smanjenje učešća rashoda socijalne zaštite u BDP kao i rashoda za opšte javne usluge i ekonomske poslove kao rezultat planiranog smanjenja ukupnih javnih rashoda. Za ostale kategorije funkcionalne klasifikacije predviđeno je ili neznatno smanjenje učešća u BDP ili zadržavanje na dostignutom nivou, osim rashoda u funkciji odbrane.

2.2. Ograničenja rashoda budžetskih korisnika u periodu 2011 - 2013. godine

Zakonom o budžetskom sistemu uvedeni su trogodišnji okviri rashoda u cilju unapređenja budžetskog procesa i srednjoročnog planiranja. Time se povećava predvidivost javnih finansija za budžetske korisnike, ali i transparentnost celokupnog procesa planiranja. Uvođenje trogodišnjeg okvira rashoda, kroz jačanje fiskalne discipline, treba da spreči cikličnu ekspanziju javnih rashoda, odnosno procikličnu fiskalnu politiku.

Osnovni cilj fiskalne politike u narednom periodu je kretanje ka i u okvirima održivog deficita i duga. Pri nepromenjenom fiskalnom kapacitetu održivi nivo deficita i, posledično duga, može se postići samo smanjenjem javne potrošnje sektora države.

Projektovani srednjoročni fiskalni okvir sektora države predviđa smanjenje javne potrošnje za više od 3 p.p. BDP u periodu 2011 - 2013. godina. Projektovano smanjenje javne potrošnje finansirane iz budžeta Republike u navedenom periodu iznosi 2,7 p.p. BDP.

Značajno fiskalno prilagođavanje nije moguće bez čvrste fiskalne discipline i poštovanja gornje granice rashoda predviđene ovim projekcijama.

Tabela 18. Ukupni rashodi budžeta i limiti za rashode

u mlrd dinara

 

2011
avgust

2011
decembar

2012

2013

Ukupni prihodi budžeta

690,5

726,4

780,7

831,5

1. Poreski prihodi

652,5

677,2

728,6

777,3

2. Neporeski prihodi

38,0

49,2

52,1

54,2

Ukupni rashodi budžeta

793,2

846,9

875,8

901,2

- Otplata kamata

41,0

45,6

53,0

59,4

- Sredstva rezervi

3,0

2,0

2,0

2,0

= Ukupno raspoloživo za rashode budžeta

749,2

799,3

820,8

839,8

Limiti ukupnih rashoda budžeta

765,5

799,3

822,6

841,7

Raspoloživa/nedostajuća sredstva

-16,3

0,0

-1,8

-1,9

Izvor: MFIN

Polazeći od ciljanog deficita sektora države od 4,1% BDP, odnosno deficita od 3,5% BDP budžeta Republike i projektovanih prihoda proizilazi da ukupni rashodi budžeta Republike, uključujući rashode za otplatu kamata i sredstva budžetske rezerve ne mogu biti veći od 846,9 mlrd dinara u 2011. godini, 875,8 mlrd u 2012. godini i 901,2 mlrd dinara u 2013. godini.

Nakon umanjenja ukupnih rashoda za iznos potreban za otplatu kamata i budžetsku rezervu, iznosi raspoloživi za raspodelu po budžetskim korisnicima su 799,3 mlrd dinara u 2011. godini, 820,8 mlrd dinara u 2012. godini i 839,8 mlrd dinara u 2013. godini.

Pri određenom nivou poreskog i ukupnog fiskalnog kapaciteta i nužnosti smanjenja javne potrošnje kako bi se ostalo u okvirima održivog deficita i duga, u periodu 2012-2013. godine nema dodatnog fiskalnog prostora za finansiranje novih politika.

Fiskalni prostor, u ovim uslovima, moguće je obezbediti jedino napuštanjem postojećih politika za koje se procenjuje da su neefikasne, odnosno da ne postižu definisane ciljeve.

Tabela 19. Limiti ukupnih rashoda budžeta Republike po korisnicima

u dinarima

Razdeo

Korisnik

2011

2012

2013

1

NARODNA SKUPŠTINA

1.938.896.000

2.016.387.000

2.097.623.000

2

PREDSEDNIK REPUBLIKE

241.960.000

250.079.000

258.365.000

3

VLADA

2.392.271.000

2.508.609.000

2.630.248.000

4

USTAVNI SUD

144.540.000

148.211.000

152.100.000

5

VISOKI SAVET SUDSTVA

116.121.000

119.662.000

123.377.000

6

SUDOVI

11.221.034.000

11.502.666.000

11.800.940.000

7

DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA

62.056.000

63.853.000

65.731.000

8

JAVNA TUŽILAŠTVA

2.847.071.000

2.920.450.000

2.997.938.000

9

REPUBLIČKO JAVNO PRAVOBRANILAŠTVO

237.772.000

244.745.000

251.976.000

10

ZAŠTITNIK GRAĐANA

149.342.000

154.306.000

159.541.000

11

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

425.638.000

437.803.000

450.724.000

12

FISKALNI SAVET

70.320.000

72.399.000

74.585.000

13

MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA

5.648.488.000

5.845.389.000

6.046.207.000

14

MINISTARSTVO ODBRANE

71.230.470.000

73.893.494.000

76.639.621.000

15

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA

45.983.117.000

47.292.654.000

48.674.744.000

16

BEZBEDNOSNO INFORMATIVNA AGENCIJA

4.070.536.000

4.234.460.000

4.408.766.000

17

MINISTARSTVO FINANSIJA

318.375.236.000

328.829.496.000

333.717.942.000

18

MINISTARSTVO PRAVDE

7.136.389.000

7.424.662.000

7.729.018.000

19

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

22.033.208.000

22.945.285.000

23.854.226.000

20

MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA

44.021.561.000

45.858.181.000

47.682.358.000

21

MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE

2.598.562.000

2.705.719.000

2.812.406.000

22

MINISTARSTVO ZA INFRASTRUKTURU

23.268.188.000

24.577.591.000

25.939.526.000

23

MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRUŠTVO

2.106.751.000

2.257.372.000

2.418.612.000

24

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE

110.804.092.000

115.378.949.000

119.927.753.000

25

MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOŠKI RAZVOJ

11.148.893.000

11.616.008.000

12.079.726.000

26

MINISTARSTVO ŽIVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA

4.952.032.000

5.203.546.000

5.463.502.000

27

MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA

4.124.844.000

4.319.551.000

4.517.535.000

28

MINISTARSTVO KULTURE

5.541.260.000

5.751.098.000

5.965.500.000

29

MINISTARSTVO ZA DIJASPORU

228.559.000

237.313.000

246.097.000

30

MINISTARSTVO ZA KOSOVO I METOHIJU

4.289.369.000

4.467.200.000

4.643.921.000

31

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

507.106.000

527.209.000

547.277.000

32

MINISTARSTVO ZA NACIONALNI INVESTICIONI PLAN

7.254.980.000

7.914.907.000

8.635.355.000

33

REPUBLIČKI SEKRETARIJAT ZA ZAKONODAVSTVO

79.809.000

81.863.000

84.031.000

34

REPUBLIČKI ZAVOD ZA RAZVOJ

42.915.000

44.009.000

45.170.000

35

REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU

1.604.836.000

1.663.498.000

1.722.605.000

36

REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD

1.248.010.000

1.302.350.000

1.360.404.000

37

REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

1.488.903.000

1.524.637.000

1.562.753.000

38

REPUBLIČKI SEIZMOLOŠKI ZAVOD

28.061.000

28.890.000

29.755.000

39

REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE

287.835.000

303.424.000

320.095.000

40

REPUBLIČKI ZAVOD ZA INFORMATIKU I INTERNET

27.177.000

28.150.000

29.161.000

41

CENTAR ZA RAZMINIRANJE

12.598.000

12.929.000

13.277.000

42

ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

109.099.000

111.728.000

114.531.000

43

DIREKCIJA ZA VODNE PUTEVE

174.703.000

179.948.000

185.429.000

44

GEOMAGNETSKI ZAVOD

66.463.000

68.808.000

71.275.000

45

ZAVOD ZA SOCIJALNO OSIGURANJE

23.678.000

24.373.000

25.095.000

46

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

350.820.000

362.902.000

375.155.000

47

UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

67.590.000

69.675.000

71.847.000

48

REPUBLIČKA KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI

187.686.000

194.938.000

202.569.000

49

KOMISIJA ZA ISPITIVANJE ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA

48.000

50.000

52.000

50

AGENCIJA ZA RUDARSTVO

668.000

688.000

711.000

51

AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST

15.961.000

16.398.000

16.853.000

52

KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE

1.275.979.000

1.332.824.000

1.390.174.000

53

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

165.972.000

171.531.000

177.364.000

54

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

126.086.000

130.048.000

134.191.000

55

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

96.213.000

99.279.000

102.494.000

56

DIREKCIJA ZA RESTITUCIJU

65.366.000

67.402.000

69.521.000

57

DIREKCIJA ZA ŽELEZNICU

48.233.000

49.427.000

50.694.000

58

REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA

20.742.000

21.424.000

22.122.000

59

UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE REPUBLIČKIH ORGANA

2.485.206.000

2.603.645.000

2.726.824.000

60

UPRAVNI OKRUZI

439.345.000

453.785.000

468.661.000

61

MINISTARSTVO TRGOVINE I USLUGA

2.185.260.000

2.225.598.000

2.267.085.000

62

MINISTARSTVO ZDRAVLJA

3.710.521.000

3.861.102.000

4.011.452.000

63

MINISTARSTVO PROSVETE

114.147.914.000

117.597.337.000

121.161.237.000

64

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

513.362.000

531.502.000

550.025.000

65

MINISTARSTVO VERA

644.687.000

671.354.000

697.861.000

 

UKUPNO

846.912.408.000

877.554.770.000

903.073.713.000

1. U koloni "2011" iskazani su iznosi iz "Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu".

2. Limiti su iskazani u skladu sa novom organizacionom strukturom prema kojoj ima 65 razdela umesto dosadašnjih 62.

- Najveće promene su u oblasti pravosuđa. Dosadašnji razdeo "7 - Pravosudni organi" se ugasio i reorganizovao u tri nova razdela: "6 - Sudovi", "8 - Javna tužilaštva" i "9 - Javno pravobranilaštvo". Funkcija 330 sa Pravosudnih organa preneta je na razdeo "18 - Ministarstvo pravde", sa kojega su istovremeno sredstva za plate preneta na nove razdele.

- Novi razdeli su: razdeo 12 - Fiskalni savet i razdeo 48 - Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

- u okviru pojedinih razdela došlo je do promena u smislu otvaranja novih glava, odnosno njihovog premeštanja između razdela koje su takođe imale uticaj na visinu iskazanih limita, i to:

- Iz razdela 3 - Vlada "Centralni registar obveznika doprinosa za socijalno osiguranje - poslodavaca i osiguranika" premešten je u Razdeo 24 - Ministarstvo rada i socijalne politike;

- U okviru razdela 3 - Vlada - otvorena je nova glava: "Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom";

- U okviru razdela 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova - otvorena je nova glava: "budžetski fond za vanredne situacije";

- U okviru razdela 19 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - otvorene su nove glave: "Fond za podsticanje poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji", "budžetski fond za vode Republike Srbije"; "budžetski fond za šume Republike Srbije", "budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije";

- U okviru razdela 20 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - otvorena je nova glava: "budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom";

- U okviru razdela 22 - Ministarstvo za infrastrukturu - otvorene su nove glave: "Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu" i "Uprava za transport opasnog tereta".

3. Prilikom utvrđivanja limita za 2012. i 2013. godinu, kao osnovica su iskorišćeni iznosi po pojedinim korisnicima budžeta Republike Srbije, utvrđeni u predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Na tako utvrđenu osnovicu primenjeni su inovirani indeksi rasta po pojedinim grupama konta, i to:

- masa zarada i ostali rashodi za plate uvećani su u 2012. godini za 2,4%, a u 2013. godini za 2,5%;

- grupe konta 42, 43, 45, 46, 47, 48 indeksirane su stopom rasta inflacije i to za 4,2% u 2012. godini i 4,0% u 2013. godini;

- klasa 5 indeksirana je sa nominalnim rastom BDP i to sa 9,2 % u 2012. i 2013. godini;

- grupa konta 49 - budžetska rezerva ostala je nominalno na istom nivou kao i 2011. godini;

- grupa konta 44 - otplata kamata na osnovu projekcija kretanja javnog duga, deviznih kurseva i kamatnih stopa.

2.3. Lokalna samouprava

U skladu sa makroekonomskim okvirom i ciljanim deficitom za 2011. godinu, iznos transfernih sredstava iz budžeta Republike jedinicama lokalne samouprave planiran je višem nivou u odnosu na 2010. godinu, kao međukorak ka njegovom dovođenju na nivo propisan Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Odobreni iznos transfera je održiv kako sa stanovišta mogućnosti budžeta Republike tako i sa stanovišta obezbeđenja uslova za finansiranje Ustavom i zakonima utvrđenih nadležnosti na nivou lokalne samouprave. U 2011. godini ukupan transfer jedinicama lokalne samouprave iznosi 31,8 milijardi dinara, što je povećanje za 6,1 milijardu dinara u odnosu na 2010. godinu.

Transfer u iznosu od 31.800.000.000 dinara za 2011. godinu, raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu sa linearnim uvećanjem od 23,8% u odnosu na iznos utvrđen za 2010. godinu, i to:

u dinarima

A)

GRADOVI

 

1

Beograd

6.490.699.351

2

Valjevo

370.071.064

3

Vranje

356.982.424

4

Zaječar

250.925.086

5

Zrenjanin

362.434.164

6

Jagodina

336.025.917

7

Kragujevac

751.097.786

8

Kraljevo

522.510.689

9

Kruševac

460.509.349

10

Leskovac

661.245.902

11

Loznica

391.293.784

12

Niš

1.020.984.858

13

Novi Pazar

373.322.606

14

Novi Sad

1.138.975.102

15

Pančevo

368.566.561

16

Požarevac

238.362.337

17

Smederevo

387.592.915

18

Sombor

340.842.403

19

Sremska Mitrovica

249.163.416

20

Subotica

483.078.031

21

Užice

301.163.096

22

Čačak

433.755.243

23

Šabac

375.480.032

 

 

 

B)

OPŠTINE

 

1

Ada

64.688.485

2

Aleksandrovac

156.713.098

3

Aleksinac

294.263.172

4

Alibunar

108.896.267

5

Apatin

148.803.507

6

Aranđelovac

186.180.606

7

Arilje

94.110.971

8

Babušnica

114.161.603

9

Bajina Bašta

89.324.489

10

Batočina

57.189.168

11

Bač

60.658.761

12

Bačka Palanka

202.803.680

13

Bačka Topola

119.761.886

14

Bački Petrovac

60.457.126

15

Bela Palanka

105.073.053

16

Bela Crkva

114.033.348

17

Beočin

41.703.910

18

Bečej

149.714.767

19

Blace

80.528.653

20

Bogatić

219.275.992

21

Bojnik

103.967.207

22

Boljevac

126.669.965

23

Bor

277.580.354

24

Bosilegrad

85.541.806

25

Brus

89.514.546

26

Bujanovac

238.385.923

27

Varvarin

128.017.177

28

Velika Plana

211.670.478

29

Veliko Gradište

128.496.249

30

Vladimirci

121.054.779

31

Vladičin Han

144.200.517

32

Vlasotince

186.291.727

33

Vrbas

161.972.279

34

Vrnjačka Banja

71.141.807

35

Vršac

174.423.410

36

Gadžin Han

68.595.522

37

Golubac

66.926.153

38

Gornji Milanovac

184.192.263

39

Despotovac

157.821.143

40

Dimitrovgrad

52.721.697

41

Doljevac

93.173.643

42

Žabalj

111.685.624

43

Žabari

99.749.516

44

Žagubica

131.683.057

45

Žitište

107.685.406

46

Žitorađa

114.723.426

47

Ivanjica

188.609.007

48

Inđija

123.399.689

49

Irig

47.109.828

50

Kanjiža

78.307.467

51

Kikinda

199.730.898

52

Kladovo

88.079.462

53

Knić

106.236.419

54

Knjaževac

238.066.186

55

Kovačica

135.760.111

56

Kovin

135.194.216

57

Kosjerić

51.361.837

58

Koceljeva

86.191.633

59

Krupanj

132.223.016

60

Kula

169.170.340

61

Kuršumlija

138.082.934

62

Kučevo

134.310.417

63

Lajkovac

43.663.023

64

Lapovo

20.818.548

65

Lebane

167.757.145

66

Lučani

133.791.914

67

Ljig

58.231.273

68

Ljubovija

87.492.427

69

Majdanpek

164.651.215

70

Mali Zvornik

61.453.944

71

Mali Iđoš

41.049.608

72

Malo Crniće

98.659.502

73

Medveđa

74.315.125

74

Merošina

85.644.471

75

Mionica

84.673.860

76

Negotin

224.593.119

77

Nova Varoš

91.949.398

78

Nova Crnja

63.637.562

79

Novi Bečej

110.043.004

80

Novi Kneževac

50.401.904

81

Opovo

41.206.205

82

Osečina

104.012.271

83

Odžaci

157.153.805

84

Paraćin

195.585.337

85

Petrovac

228.657.097

86

Pećinci

74.694.775

87

Pirot

282.368.369

88

Plandište

82.229.106

89

Požega

127.528.078

90

Preševo

232.034.352

91

Priboj

174.658.506

92

Prijepolje

244.216.889

93

Prokuplje

221.741.375

94

Ražanj

80.788.005

95

Rača

87.139.790

96

Raška

127.687.346

97

Rekovac

100.569.108

98

Ruma

205.450.260

99

Svilajnac

115.624.841

100

Svrljig

125.465.599

101

Senta

96.746.188

102

Sečanj

91.483.974

103

Sjenica

218.036.109

104

Smederevska Palanka

195.086.659

105

Sokobanja

88.878.401

106

Srbobran

47.843.722

107

Sremski Karlovci

25.935.750

108

Stara Pazova

179.738.605

109

Surdulica

116.925.985

110

Temerin

86.991.842

111

Titel

69.783.834

112

Topola

139.600.637

113

Trgovište

58.062.204

114

Trstenik

311.627.527

115

Tutin

234.416.066

116

Ćićevac

54.178.278

117

Ćuprija

116.293.459

118

Ub

81.203.990

119

Crna Trava

26.873.920

120

Čajetina

62.829.462

121

Čoka

68.425.862

122

Šid

134.255.578

2.4. Poreski i carinski sistem

Poreski sistem u Srbiji je u prethodnoj deceniji reformisan i u velikoj meri usaglašen sa praksom modernih tržišno orijentisanih zemalja, u najvećoj meri sa zemljama EU. Time svakako nisu iscrpljene sve mogućnosti za unapređenje poreskog ambijenta, jer se uporedo sa izmenama poreske politike menjao i makroekonomski i širi društveno politički okvir. Nakon višegodišnje prakse vođenja prociklične fiskalne politike, i u svetlu svetske ekonomske i finansijske krize, koja je u značajnoj meri pogodila i ekonomiju Srbije, sve veći akcenat se stavlja na poreske reforme. Tim pre, što je kao posledica krize došlo do većeg pada javnih prihoda od pada BDP6. Neophodnost smanjenja i izmene strukture javne potrošnje, sa jedne strane i poreske reforme sa druge strane treba da doprinesu održavanju makroekonomske stabilnosti i unapređenju konkurentskog ambijenta, radi podsticanja zapošljavanja i investicija. Povećanje indirektnih poreza uz istovremeno smanjenje direktnih poreza predstavlja osnovni pravac poreskih reformi u svetu. Primena ovakvog trenda u Srbiji bi morala da bude prihodno neutralna. To znači da bi u narednom periodu svako ukidanje novouvedenog poreza (npr. poreza na mobilne telefone) ili smanjenje poreske stope postojećih poreza moralo biti nadoknađeno uvođenjem novih poreza ili povećanjem postojećih stopa nekog poreza. Nastavak primene mera za smanjenje poreske evazije može rezultirati i većim poreskim prihodima.

____________
6 Fiskalni kapacitet RS je trajno smanjen i pre nastanka krize, kao posledica smanjenja poreza na zarade, smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava, smanjenja carina na uvoz proizvoda iz EU, itd.

Izmene poreske politike, koja prati fiskalni okvir sektora države i donošenje republičkog budžeta za 2011. godinu odnose se na izmenu akcizne politike, u delu akciza na cigarete i derivate nafte, primeni opšte stope PDV za pojedine proizvode koji su dosada bili oporezovani posebnom nižom stopom PDV, ukinut je porez na upotrebu mobilnih telefona i izmenjen Zakon o porezu na imovinu.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o PDV, sa 8% na 18% povećan je porez na dodatu vrednost za računare i računarske komponente i južno voće. Procenjuje se da će time biti obezbeđen dodatni prihod u budžetu za 2011. godinu od oko 1,2 mlrd dinara.

Izmenama Zakona o akcizama, predviđa se da specifična akciza na cigarete za 2011. godinu, bude 26 dinara, što će budžetu obezbediti oko 3 milijarde dinara dodatnih prihoda. Povećanje akcize na derivate nafte obezbediće dodatnih 2,3 mlrd dinara prihoda. Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, uvodi se jedinstvena poreska stopa od maksimalno 0,4%. Ta stopa može da bude smanjena odlukom organa lokalne samouprave, s obzirom na to da je reč o prihodu koji se koristi za finansiranje opština i gradova. Takođe, ukida se do sada primenjivano poresko oslobođenje od 70% poreske obaveze, koje je ostvarivano po osnovu broja članova domaćinstva. Ubuduće će poresko oslobođenje biti 10.000 dinara, u apsolutnom iznosu, za iznose poreskih obaveza koje su iznad 20.000 dinara odnosno 50% za obaveze koje su ispod tog iznosa. Time se obezbeđuju progresivnije oporezivanje imovine veće vrednosti i ukida dosadašnja praksa obezvređivanja imovine.

Mogući reformski pravci u narednom periodu su7:

- Povećanje opšte stope PDV, ali i snižene stope PDV za pojedine proizvode;

- Smanjenje ili ukidanje stope doprinosa za neki od postojećih oblika obaveznog socijalnog osiguranja;

- Progresivno oporezivanje zarada uz povećanje neoporezivog cenzusa;

- Izmene u obračunu osnovice za godišnji porez na dohodak građana;

- Izmene zakona o porezu na dobit preduzeća, prvenstveno u delu podsticaja i olakšica.

___________
7 Studija "Poreska politika u Srbiji - Pogled unapred".

Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, s ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija.

Očekuje se dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i planira se donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:

- dalje usklađivanje Carinskog zakona i podzakonskih propisa (u cilju bližeg uređenja primene odredaba Carinskog zakona) sa propisima EU i pravilima STO. Novi Carinski zakon, pored navedenog predviđa i dalje beneficirani uvoz sirovina, repromaterijala i opreme;

- donošenje novog Zakona o Carinskoj tarifi nakon pristupanja Srbije članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju, u cilju prenošenja konsolidovanih stopa carine koje su u toku pregovora dogovorene sa članicama STO;

- donošenje Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife radi usklađivanja sa Kombinovanom nomenklaturom EU i prenošenja preferencijalnih stopa carine u skladu sa svim sporazumima o slobodnoj trgovini koje je Republika Srbija zaključila.

Liberalizacija carinske zaštite u odnosu na uvoz robe poreklom iz Evropske unije odvija se kroz primenu Prelaznog Sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Srbije i EU počev od 30. januara 2009. godine, u skladu sa dinamikom koja je predviđena tim sporazumom između Srbije i EU. Potpuna liberalizacija trgovine očekuje se 2014. godine.

Takođe, od 1. septembra 2010. godine otpočela je primena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom a od 1. oktobra u primeni je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA zemljama (osim Norveške i Islanda, zbog ratifikacione procedure u tim zemljama), što je dovelo do liberalizacije carinske zaštite pri uvozu robe poreklom iz tih zemalja. Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Kazahstan je potpisan i stupa na snagu 1. januara 2011. godine. Početak primene ovog sporazuma dovešće takođe do liberalizacije carinske zaštite pri uvozu robe poreklom iz Kazahstana.

Članstvo u STO podrazumeva prihvatanje određenih obaveza u smislu odobravanja koncesija ali će koristi za privredu u celini biti mnogo veće nego alternativa permanentne zaštite pojedinih delatnosti. Članstvo u STO obezbediće stabilan, otvoren i nediskriminatoran pristup za domaću robu i usluge na tržištu zemalja članica STO. Zaštita domaće ekonomije biće limitirana, ali ipak dozvoljena kroz kompenzatorne mere, antidamping carine, kao i određene vancarinske mere. Kratkoročno, troškovi pristupanja STO biće veći od koristi. Privredni subjekti će usled snižavanja carina biti suočeni sa oštrom inostranom konkurencijom, što će umanjiti profit. S druge strane, potrošači će imati na raspolaganju uvoznu robu po nižim cenama i boljeg kvaliteta. Pored toga, za proizvođače liberalizacija uvoza značiće i niže uvozne cene inputa, što će srednjoročno posmatrano dovesti do povećanja konkurentnosti i profitabilnosti.

Ostale takse i dažbine kao što su posebne dažbine na uvoz poljoprivrednih proizvoda i sezonske carine postepeno će se snižavati i pretvarati u carinski ekvivalent (ekvivalentna tarifikacija) što je u skladu sa pravilima STO i zahtevima EU. Takse za rad carinskih organa biće ukinute, a naknade troškova određene u visini stvarnih troškova za pružanje posebnih usluga.

2.5. Unapređenje upravljanja javnim finansijama

Fiskalna pravila imaju dugu istoriju. Ipak do 1990-tih, samo je nekoliko zemalja primenjivalo fiskalna pravila. Akumuliran javni dug tokom 1970-tih i 1980-tih, prepoznavanje potreba da zajednice sa zajedničkom monetom moraju biti zasnovane kako na monetarnim tako i na fiskalnim pravilima vođenja ekonomske politike, navela je mnoge države da uvedu nacionalna ili preuzmu međunarodna fiskalna pravila. Značajno povećanje fiskalnih deficita i javnog duga tokom poslednje krize još je više istaklo ovu potrebu pa je u 2009. godini 80 zemalja imalo na snazi nacionalna ili nadnacionalna fiskalna pravila.

Fiskalno pravilo predstavlja permanentno ograničenje fiskalne politike izraženo kroz jednostavno numeričko pravilo primenjeno na fiskalne agregate.

Fiskalna pravila mogu se odnositi na ograničavanje deficita, što posledično vodi ograničavanju nivoa javnog duga, mogu biti eksplicitna pravila koja ograničavaju učešće duga u BDP, mogu ograničiti ukupne ili pojedine kategorije rashoda, kao i nivo prihoda.

Svako od navedenih pravila ima određene prednosti ali i nedostatke. Tako prilikom ograničavanja deficita mora se ostaviti prostor za delovanje automatskih stabilizatora i diskrecionih mera. Limitiranje rashoda ili pojedinih kategorija rashoda je dobro pravilo kada se želi ograničiti rast troškova državne administracije i uticati na strukturu državne potrošnje, ali ovako definisano pravilo nije direktno povezano sa postizanjem održivog nivoa duga (ne ograničava prihodnu stranu). Imajući ovo u vidu, mnoge zemlje su se opredelile za kombinaciju više pravila kako bi postigle zadovoljavajuće rezultate8.

____________
8 "Fiscal Rules - Anchoring Expectations for Sustainable Public Finances", IMF, decembar 2009.

Zakon o budžetskom sistemu. Neadekvatnost veličine i strukture javne potrošnje u Srbiji naročito je došla do izražaja u kriznom periodu. U godinama visokog privrednog rasta fiskalna politika delovala je prociklično, povećanjem javne potrošnje s jedne strane, i smanjenjem fiskalnog kapaciteta kroz smanjenje određenih poreskih stopa, ukidanje pojedinih poreza, te uvođenje brojnih olakšica, sa druge strane. To je onemogućilo fiskalnu politiku da u recesiji deluje kontraciklično u značajnijoj meri, jer je prostor za fiskalne stimulanse privredi ograničen.

Imajući u vidu ovakva kretanja prepoznata je potreba da se postojeći Zakon o budžetskom sistemu proširi odredbama koje se odnose na definisanje fiskalne odgovornosti i jačanje fiskalne discipline, a kako bi se obezbedila održivost javnih finansija u srednjem roku.

Odredbama zakona o budžetskom sistemu uvode se opšta i posebna fiskalna pravila za sektor države, čijim će se poštovanjem obezbediti dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.

Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljani srednjoročni fiskalni deficit od 1% BDP, kao i gornja granica učešća duga sektora države u BDP od 45%, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije.

Posebna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda u periodu od 2011. do 2015. godine.

Fiskalna pravila za lokalni nivo vlasti određuju da deficit lokalne vlasti može nastati samo kao rezultat javnih investicija i po pravilu ne može biti veći od 10% prihoda lokalne vlasti u tekućoj godini.

Kratkoročni i srednjoročni ciljevi fiskalne politike Vlade i njihovo usklađivanje sa principima i pravilima fiskalne odgovornosti biće predstavljeni u Izveštaju o fiskalnoj strategiji, koji Vlada svake fiskalne godine podnosi Narodnoj skupštini.

Zakonom o budžetskom sistemu osniva se Fiskalni savet, nezavisno telo koje će davati mišljenje da li je fiskalna politika Vlade usklađena sa principima i pravilima fiskalne odgovornosti.

Zakon o budžetskom sistemu u oblast javnih finansija pored odredaba o fiskalnoj odgovornosti, uveo je i savremene i efikasne institute, srednjoročni okvir rashoda i javnih investicija, procenu fiskalnih rizika i dr. Navedeni instituti predstavljaju mehanizme pomoću kojih će budžetski sistem ostvariti ciljeve agregatne fiskalne discipline, alokativne i operativne efikasnosti.

Ključne novine koje je doneo Zakon o budžetskom sistemu odnose se na:

- Unapređenje srednjoročnog planiranja kroz uvođenje srednjoročnog okvira za rashode budžeta Republike. Izrada navedenog okvira povećaće predvidivost javnih finansija za budžetske korisnike, ali će predstavljati i određenu prepreku za cikličnu ekspanziju javnih rashoda. Uvodi se i srednjoročni okvir u planiranju investicija, što je neophodno prilikom definisanja strateških razvojnih projekata.

- Stvaranje uslova za korišćenje razvojne pomoći Evropske unije i obaveze Srbije da oformi odgovarajuće sopstvene institucije za upravljanje fondovima Evropske unije kroz tzv. decentralizovani sistem upravljanja fondovima Evropske unije.

Usklađivanje politike državne pomoći sa principima EU. Usvojen je Zakon o kontroli državne pomoći kojim je uspostavljen sistem kontrole državne pomoći u skladu sa pravnim tekovinama EU.

Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP, što je opšta tendencija u EU. Pored smanjenja učešća u BDP ukupne državne pomoći na svim nivoima vlasti, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupnoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu.

Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, čiji je krajnji rezultat rast zaposlenosti, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona, usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.

Efekti uspostavljanja sistema kontrole državne pomoći će biti višestruki i ogledaće se, ne u zabrani dodele državne pomoći, već u alociranju javnih sredstava, pre svega budžetskih, upravo tamo gde su najpotrebnija i gde će efekti takvih ulaganja biti najveći, na opštu dobrobit cele zajednice.

2.6. Fiskalni rizici

Javne finansije Republike Srbije suočavaju se sa brojnim rizicima u tekućoj godini i narednom srednjoročnom periodu što fiskalnu poziciju države čini veoma nestabilnom. Fiskalnim rizicima smatraju se okolnosti koje bi, ukoliko se realizuju, dovele do značajnijeg pada prihoda ili povećanja rashoda. Ostvarenje predviđenog obima prihoda i rashoda zavisi od uspeha fiskalne politike da minimizira verovatnoću realizacije rizika. Uspeh u upravljanju fiskalnim rizicima zavisi od političkih, makroekonomskih i socijalnih okolnosti u zemlji i u okruženju.

Usporavanje privrednog rasta. Značajna determinanta fiskalnih prihoda i kao posledice toga fiskalnog rezultata je nivo bruto domaćeg proizvoda i njegov nominalni i realni rast u narednom periodu. U slučaju smanjenja rasta BDP od 1 procentnog poena u 2011. godini, dolazi do manjeg rasta u prihodima za 0,53 procentnih poena, odnosno 18 mlrd dinara.

Kretanje deviznog kursa. Kretanje deviznog kursa predstavlja značajan izvor fiskalnog rizika, kako u pogledu prihoda, tako i u pogledu rashoda, pre svega servisiranja obaveza po osnovu javnog duga i kretanja odnosa javnog duga i BDP.

Tabela 19. prikazuje procenu ukupnog i pojedinačnog efekta deprecijacije dinara u odnosu na evro, i evra u odnosu na američki dolar, švajcarski franak i specijalna prava vučenja, na povećanje iznosa potrebnog za otplatu kamate i glavnice po osnovu javnog duga u naredne tri godine (u mil. dinara), dok je u Tabeli 20. prikazan efekat istog scenarija na povećanje odnosa javnog duga i BDP.

Tabela 20. Efekat deprecijacije izabranih valuta od 1% na servisiranje javnog duga

 

2011

2012

2013

EUR:RSD

579,7

633,8

650,5

USD:EUR

242,1

240,8

239,6

CHF:EUR

20,9

17,6

21,7

SDR:EUR

3,9

16,3

31,1

ukupno

846,7

908,6

942,8

Tabela 21. Efekat deprecijacije izabranih valuta od 1% na povećanje odnosa javnog duga i BDP

EUR:RSD

0.26%

USD:EUR

0.05%

CHF:EUR

0.01%

SDR:EUR

0.02%

ukupno

0.34%

U uslovima nepromenjene tražnje, imajući u vidu trenutnu valutnu i robnu strukturu uvoza, deprecijacija dinara u odnosu na evro od 1% daje kombinovani efekat od 2,15 mlrd dinara povećanja budžetskih prihoda - u najvećoj meri kroz povećanje prihoda od PDV iz uvoza, carina i akciza na uvozne proizvode. Moguć je i negativan efekat zbog elastičnosti potrošnje na uvozne proizvode usled čega bi došlo do ekvivalentnog ili većeg smanjenja prihoda iz pomenutih izvora.

Dugovi i docnje. Značajan fiskalni rizik predstavlja i moguće aktiviranje garancija po osnovu otplate kredita javnih preduzeća, kao i preuzimanje negarantovanih dugova i docnji javnih preduzeća. Ukupan iznos garantovanih obaveza je 1,4 mlrd EUR odnosno 147,2 mlrd dinara, od čega se najveći deo potencijalnih obaveza odnosi na JP "Putevi Srbije" i JP "Železnice Srbije" - ukupno 109,9 mlrd dinara ili 74,7% ukupnih garantovanih obaveza. Struktura garantovanih obaveza javnih preduzeća "Putevi Srbije" i "Železnice Srbije" data je u tabelama 21 i 22.

Tabela 22. Garantovani krediti - JP "Putevi Srbije"

Kreditor

Originalna valuta

Ugovoreni iznos

Stanje duga
u EUR

Stanje duga
u RSD (mil.)

EBRD

EUR

228,000,000

94,775,000

10.097,5

EIB

EUR

367,104,000

233,900,000

24.919,4

EU

EUR

185,545,000

185,545,000

19.767,7

Societe Generale Bank Paris

EUR

100,000,000

100,000,000

10.653,9

UniCredit Bank

EUR

75,000,000

75,000,000

7.990,4

Marfin Bank

EUR

60,000,000

60,000,000

6.392,3
     

ukupno

79.821,2

Tabela 23. Garantovani krediti - JP "Železnice Srbije"

Kreditor

Originalna valuta

Ugovoreni iznos

Stanje duga u EUR

Stanje duga u RSD (mil.)

EBRD

EUR

236,000,000

92,095,000

9.811,7

EIB

EUR

157,256,000

93,476,000

9.958,9

EU

EUR

35,769,000

35,769,000

3.810,7

EUROFIMA

CHF

172,500,000

102,564,000

10.927,4
 

 

 

ukupno

34.508,7

Kretanje kamatnih stopa. Kretanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu bitno utiče na iznos otplate kamate u servisiranju obaveza po osnovu javnog duga, iako se struktura kamatnih stopa u javnom dugu od 73% u korist fiksnih kamatnih stopa može smatrati relativno povoljnom. Tabela 23. prikazuje uticaj paralelnog pomeranja EURIBOR i LIBOR krive na relevantne valute za 1 procentni poen, na povećanje iznosa otplate kamate u 2011. godini izražen u milionima dinara.

Tabela 24. Efekat rasta EURIBOR i LIBOR na otplatu javnog duga

EURIBOR

1.680,0

LIBOR na USD

288,9

LIBOR na CHF

71,6

Ostalo

77,4

ukupno

2.117,9

Takođe, imajući u vidu visok nivo pozitivne korelacije između referentne kamatne stope NBS i prosečnog ponderisanog prinosa na stok državnih zapisa, očekivane restriktivnije mere monetarnih vlasti i eventualna deprecijacija kursa narednom periodu mogu u značajnoj meri povećati iznose predviđene za otplatu kamate na državne zapise.

III STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU OD 2011. DO 2013. GODINE 9

1. Stanje javnog duga Republike Srbije

Javni dug Republike Srbije, zaključno s decembrom 2009. godine, iznosio je 9,8 milijardi evra, ili 31,3% BDP-a. Udeo duga u BDP-u se povećao u odnosu na prethodno tromesečje usled smanjenja godišnjeg BDP-a, a ne povećanja duga. Međutim, treba imati u vidu da je smanjenje (iako neznatno) javnog duga u četvrtom tromesečju posledica pre svega otpisa dela spoljnog duga Kosova i Metohije u iznosu od 381,3 miliona evra. Da nije bilo otpisa dela duga Kosova i Metohije, učešće javnog duga u BDP-u bi iznosilo 33,3%. Takođe, treba napomenuti da zvanična statistika javnog duga ne uključuje obaveze Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja u iznosu od 424,6 miliona evra (388,4 miliona specijalnih prava vučenja).

Najveći deo javnog duga denominiran je i dalje u evrima (66,3%), na druge strane valute i specijalna prava vučenja odnosi se 21,0%, dok je u dinarima denominirano svega 12,7% duga.

Što se kamatne strukture duga tiče, ni ona se nije znatnije promenila, te je na kraju godine 76,2% ukupnog javnog duga bilo ugovoreno po fiksnim, a preostalih 23,8% po varijabilnim kamatnim stopama. Veći deo duga ugovorenog po varijabilnim kamatnim stopama (78,0%) vezan je za kamatne stope EURIBOR i LIBOR na evro, manji deo na LIBOR na američki dolar i švajcarski franak (13,7% i 3,8% respektivno), a ostatak (4,5%) na ostale kamatne stope. I to je svakako uobičajena praksa, ali i dodatni faktor rizika, koji treba imati na umu posebno s obzirom na to da nas u narednom periodu očekuje rast kamatnih stopa na međunarodnom tržištu novca, pa time i porast troškova servisiranja duga. Kamatna, a posebno valutna struktura duga menja se ipak u poželjnom pravcu (ka višoj denominaciji u dinarima i s fiksnom kamatnom stopom) kako trezorski zapisi uzimaju veće učešće u ukupnom javnom dugu.

Tabela 24 daje pregled vrednosti tradicionalnih mera održivosti duga: odnos stanja i godišnjeg iznosa otplate duga i BDP-a, izvoza i budžetskih prihoda. Iako ne postoje jasno definisane granice prihvatljivosti tih odnosa, oni se mogu posmatrati u okviru granica koje su utvrdili MMF i Svetska banka.

_____________
9 Odnosi se na dug centralnog nivoa vlasti.

Tabela 25. Indikatori eksterne pozicije Srbije

 

2006.

2007.

2008.

I
2009.

II
2009.

III
2009

IV
2009.

Indikatori eksterne likvidnosti (u %)

 

 

 

 

 

 

 

Devizne rezerve/uvoz robe i usluga (u mesecima)

6,3

5,2

3,8

7,6

8,1

8,6

9,0

Devizne rezerve/kratkoročni dug

717,3

729,8

336,4

412,6

516,4

486,0

464,5

Devizne rezerve/BDP

38,4

32,6

24,2

24,5

27,6

30,8

34,5

Otplata duga/BDP

7,0

9,8

10,5

10,2

12,7

10,2

10,5

Otplata duga/izvoz robe i usluga

23,5

33,9

34,8

36,4

44,1

37,1

38,7

Indikatori eksterne solventnosti (u%)

 

 

 

 

 

 

 

Spoljni dug/BDP

63,3

60,2

64,8

64,8

67,4

70,4

74,1

Kratkoročni dug/BDP

5,3

4,5

7,2

6,0

5,3

6,4

7,4

Spoljni dug/izvoz robe i usluga

214,2

204,8

214,7

222,1

236,2

252,7

268,7

Spoljni dug/izvoz robe i usluga i doznake

156,5

156,8

170,9

178,4

181,1

186,2

194,4

Izvor: Narodna banka Srbije

Budući da je i dalje ispod gornje granice manje zaduženosti (koju MMF i Svetska banka definišu kao 48% BDP-a i 132% izvoza), Srbija još uvek nije u situaciji da njena zaduženost preraste u makroekonomski problem. Ipak, treba imati u vidu brz tempo zaduživanja, kao i dugoročni problem visokog deficita tekućeg računa platnog bilansa. Stoga u narednom periodu treba voditi računa kako o nivou zaduženosti, tako i o svrsi zaduživanja, odnosno mogućnosti da se preuzete obaveze uredno izmiruju.

U toku 2009. godine stanje duga po osnovu trezorskih zapisa naraslo je na 100,7 milijardi dinara. Za 2010. godinu Zakon o budžetu Republike Srbije predviđa neto zaduživanje putem emisije trezorskih zapisa u iznosu od 26,4 milijardi dinara, što znači da će rast ovog portfelja biti ipak značajno usporen. S druge strane, struktura zaduživanja putem trezorskih zapisa menja se sve više u korist dužih rokova dospeća, od 6 i 12 meseci, a najavljeno je da će tokom 2010. biti emitovani i zapisi s rokom dospeća 18 i 24 meseca (ovo se već sprovodi), što će verovatno, iako neznatno, poskupeti ovu vrstu zaduživanja. Prelazak na duže rokove dospeća trezorskih zapisa doprineće razvoju tržišta novca i deevroizaciji privrede. Pošto ove hartije od vrednosti mogu da kupuju i nerezidenti, to će doprineti većoj konkurenciji na finansijskom tržištu. Istovremeno, država bi na taj način obezbedila pristup sredstvima za finansiranje uz manje troškove, kao i prostor za razvoj finansijskih tržišta kroz emisiju instrumenta podesnog za sekundarnu trgovinu."10

_____________
10 "Analiza duga Republike Srbije", Narodna banka Srbije, decembar 2009, mart 2010.

2. Ciljevi zaduživanja i upravljanja javnim dugom

Primarni cilj zaduživanja Republike i upravljanja javnim dugom je obezbeđivanje sredstava potrebnih za finansiranje budžeta uz troškove finansiranja koji su, na srednji ili dugi rok, minimalni, uz prihvatljiv nivo rizika.

Uz to, cilj je, svakako, i razvoj tržišta domaćih državnih hartija od vrednosti. Razvijeno tržište je osnovni preduslov za efikasno upravljanje dugom, odnosno za efikasno upravljanje likvidnošću i troškovima zaduživanja uz kvalitetnu diversifikaciju portfolija duga.

3. Osnovne smernice

Osnovne smernice za upravljanje javnim dugom su sledeće:

- Oprezno i razborito upravljanje dugom;

- Transparentno i predvidivo zaduživanje i upravljanje dugom;

- Promocija likvidnosti i širokog kruga investitora u državne hartije od vrednosti i razvoj efikasne infrastrukture na domaćem tržištu kapitala.

3.1. Oprezno i razborito upravljanje dugom

Tokom srednjoročnog perioda 2011 do 2013, upravljanje dugom će se koncentrisati na optimizaciju strukture i smanjenje rizika portfolija državnog duga kao i razvoj infrastrukture tržišta domaćih hartija od vrednosti. Optimizacija strukture portfolija državnog duga odnosi se pre svega na njegovu valutnu strukturu, strukturu dospeća i strukturu kamatnih stopa. Obzirom na projektovani rast bruto domaćeg proizvoda i projektovani budžetski deficit ukupan državni dug i procenat njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu će beležiti blagi rast ali će ostati na sasvim prihvatljivom nivou koji garantuje održivost duga i njegovo uredno servisiranje na duži rok.

Prethodni stav važi samo uz uslov da se dalje zaduživanje odnosi samo na refinansiranje postojećih dugova i finansiranje planiranog deficita. Ukoliko se nastavi sa povećanjem stoka garantovanog duga (planirano izdavanje garancija od oko 200 milijardi dinara samo u 2010. godini) državni dug će već krajem 2010. godine preći granicu 40% bruto domaćeg proizvoda (40,7% na kraju godine), da bi i bez daljeg povećanja nivoa garantovanog duga ostao na praktično istom nivou do kraja 2012. i tek krajem 2013. godine ponovo došao na 37,8% BNP.

Optimizacija valutne strukture portfolija javnog duga

Previsok udeo državnog duga denominiranog u stranoj valuti (87,3% na početku 2010. godine, planirano oko 77% na kraju)11 ukazuje na preveliku izloženost valutnom riziku, koja bi u slučaju značajne deprecijacije dinara otežala finansiranje duga i znatno povećala nivo zaduženosti. Posebno visoka izloženost u deviznom riziku odnosi se na evro, jer je 66,3% duga izraženo u ovoj valuti, što može imati značajan uticaj na stanje duga. S jedne strane, dok je dinar relativno stabilan ili čak aprecira u odnosu na evro valutni rizik nije izražen i zaduživanje u ovoj valuti predstavlja primamljivu alternativu. S druge strane, svakako, izloženost u jednoj valuti značajno povećava mogući negativan uticaj promena na tržištu, posebno značajne deprecijacije dinara u odnosu na evro, što se moglo videti krajem 2009. i početkom 2010. godine. Iz tih razloga finansiranje će u narednom periodu biti usmereno u najvećoj mogućoj meri na dinarske izvore tako de se za kraj 2013. planira značajno smanjenje učešća duga denominiranog u stranoj valuti u ukupnom državnom dugu. Ponovo uz uslov da se zaustavi dalji rast garantovanog duga, koji je denominiran uglavnom u stranoj valuti. U suprotnom bi učešće domaće valute jedva dostiglo tridesetak procenata (bez povećanja nivoa garantovanog duga posle 2010), odnosno znatno manje ukoliko bi se nastavilo istim tempom davanja garancija do kraja 2013. godine, uz realnu pretpostavku da će garantovani dug i dalje biti izražen u stranoj valuti.

____________
11 Planirano povećanje stoka državnih hartija denominiranih u dinarima od 1,2 milijarde znatno je veće od onog predviđenog Zakonom o budžetu za - njegovu realizaciju biće neophodan rebalans budžeta.

Prema tome, najveći deo novog zaduživanja biće usmeren na domaću valutu (svakako, ukoliko je moguće, bez valutne klauzule), dok će zaduživanje u stranoj valuti biti koncentrisano uglavnom na međunarodne finansijske institucije (imajući u vidu izrazito povoljne uslove zaduživanja). Kod zaduživanja u stranim sredstvima plaćanja i dalje će najatraktivniji biti evro, obzirom na cilj pristupanja zemlje EU i plaćanje velikog dela dospelih dugova i kamata u ovoj valuti. Pretežan vid zaduživanja u domaćoj valuti će svakako biti izdavanje državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Preduslov je brz razvoj tržišta domaćih hartija od vrednosti, kao i razvoj sekundarnog trgovanja, što će za posledicu imati dalji razvoj ovog tržišta.

Treba imati u vidu da velike oscilacije valutnih kurseva, pogotovu ukoliko pokazuju jasan trend ka deprecijaciji dinara koja je značajno veća od planirane i ostvarene inflacije, mogu dovesti u pitanje sprovođenje izabrane strategije:

- Ukoliko dinar naglo deprecira u odnosu na evro biće doveden u pitanje nivo zaduženosti (deprecijacija dinara od 10% znači povećanje nivoa zaduženosti u odnosu na BDP za oko 3 pp).

- Biće ugrožena mogućnost finansiranja velikog dela potreba u dinarima jer će potencijalni investitori insistirati na ugovorima u stranoj valuti (trenutno investiranje u dinarima po stopi koja je ispod 10% bi pri godišnjoj deprecijaciji dinara u istom procentu donelo gubitke investitorima).

- Ukoliko u takvim uslovima zaduživanje u dinarima i bude moguće cena će, svakako, biti znatno nepovoljnija.

- Prihodi države izraženi u dinarima pratiće pre svega inflaciju i rast bruto domaćeg proizvoda. Čak, i u slučaju veće deprecijacije dinara, oni neće biti dovoljni za pokriće povećanog nivoa zaduženosti, kako nominalno tako i realno, povećane potrebe za likvidnim sredstvima za servisiranje duga i povećanja troškova novih zaduživanja u dinarima.

Pri ovakvom razvoju događaja strategija optimizacije valutne strukture javnog duga zasnovana na zaduživanju pretežno u domaćoj valuti ne bi bila održiva, te bi morala biti zamenjena izlaznom strategijom daljeg zaduživanja u stranim valutama (ili u domaćoj valuti sa promenljivim prinosim, vezano za stranu valutu ili neki drugi parametar), najvećim delom u evrima. Obzirom na dugotrajne procedure koje zahteva zaduživanje na tržištu neophodno je unapred pripremiti uslove za eventualnu blagovremenu realizaciju ovakve izlazne strategije.

Imajući u vidu da razmatramo strategiju upravljanja javnim dugom za srednji rok, najverovatniji je scenario u kome će se uslovi koji nalažu sprovođenje glavne odnosno alternativne strategije ciklično smenjivati. Pri takvom razvoju događaja treba insistirati na sprovođenju glavne strategije, odnosno što većem procentu zaduživanja u dinarima, kada god uslovi to dozvole. Izlazna strategija zasnovana na zaduživanju u evrima bi se koristila u slučajevima kada zaduživanje u dinarima nije moguće, ili izaziva neprihvatljivo visoke troškove.

Optimizacija strukture javnog duga po dospeću

Kada se posmatra struktura javnog duga po ročnosti (odnosno po dospeću kamata i glavnice) na prvi pogled postoji očigledni konflikt interesa. Finansiranje na kratak rok obično uslovljava manje ukupne troškove (niža kamatna stopa i kraći period za koji se plaća) i kraći period izloženosti valutnom riziku (kada se radi o stranoj valuti) odnosno riziku kamatne stope (kada je u pitanju zaduživanje sa promenljivom kamatnom stopom). S druge strane, kada imamo u vidu mogućnost servisiranja i rizik refinansiranja, duži rokovi predstavljaju znatno bolju alternativu.

Strategija optimizacije duga po dospeću mora da se gradi na balansu između poželjnog i mogućeg, uzimajući u obzir i druge ciljeve, pre svega valutnu strukturu duga. Pošto će prednost najvećim delom biti data zaduživanju na domaćem tržištu u domaćoj valuti, deo preostalog neophodnog zaduživanja koje je moguće izvesti na duži rok uz povoljnu strukturu troškova (zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija) treba svakako rešiti na taj način. Pri tome i potrebe za servisiranjem bivaju dobro raspoređene na duži period, bez značajnih oscilacija.

Za najveći deo zaduživanja koji će se realizovati u domaćoj valuti, ročnost će se određivati u skladu sa mogućnostima tržišta, uz cilj da se razvojem tržišta dobije mogućnost što šireg izbora. Strategija daljeg razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti, kao glavnog instrumenta strategije javnog duga, zasnivaće se, pre svega, na postepenoj ponudi sve šireg izbora dužih rokova dospeća, što će uz razvoj sekundarnog tržišta dovesti do definisanja krive prinosa na tržištu domaćih hartija od vrednosti.

Imajući u vidu trenutnu situaciju i planove za tekuću godinu, vrlo je verovatno da će već u 2011. biti moguća emisija domaćih hartija na rokove od 3 i 5 godina, čime bi struktura duga izraženog u dinarima, po rokovima dospeća, postala sasvim prihvatljiva.

Dok se ne ispune pomenuti uslovi ročnost domaćih hartija će se usklađivati sa mogućnostima tržišta. Posledica će biti velike potrebe za refinansiranjem u relativno kratkom roku i time uzrokovan rizik refinansiranja (rollover risk).

Kao rešenje za slučaj da refinansiranje postane nemoguće odnosno da iziskuje prevelike troškove (pomenuta situacija sa deprecijacijom dinara koja vodi do smanjenja ponude i povećanja cene refinansiranja) nameće se ista alternativna izlazna strategija zaduživanja na tržištu u evrima, za koju blagovremeno treba izvršiti pripreme.

Optimizacija strukture kamatnih stopa javnog duga

Struktura kamatnih stopa javnog duga vezana je za tržišni rizik, odnosno rizik promene kamatnih stopa. Ova vrsta rizika je izražena kod zaduživanja sa promenljivom kamatnom stopom (trenutno 23,8% državnog duga Srbije). Pri tom, u trenutku zaključivanja ugovora i u početnom periodu otplate kredita, troškovi servisiranja duga sa promenljivom stopom su uvek niži od troškova duga sa fiksnom stopom, a u slučaju negativnog trenda promena kamatnih stopa ukupni troškovi kredita mogu biti značajno manji.

Kako se očigledno radi o odluci sa dva kraja (potencijalno niži troškovi koji mogu i da narastu ili fiksni troškovi uz rizik da do kraja ostanu znatno veći od onih koji bi se realizovali uz promenljive stope) i relativno malim razlikama u troškovima koje izazivaju oscilacije kamatnih stopa (u poređenju sa mogućim oscilacijama kursa, koje su u slučaju domaće valute veoma često jednosmerne i nepovoljne) strategija će se zasnivati na donošenju taktičkih odluka "od slučaja do slučaja". Pri tome treba voditi računa da se učešće kredita sa promenljivim kamatnim stopama u strukturi duga ne poveća znatno u odnosu na zatečeno stanje.

U slučajevima kad postoji alternativa odluku treba zasnivati na nekoliko činjenica:

- Razlici između troškova ponuđene promenljive i ponuđene fiksne stope;

- Trenutnom nivou kamatnih stopa;

- Proceni kretanja stopa na dugi rok (što se često svodi na planiranje odlaska na skijanje u januaru sledeće godine na osnovu vremenske prognoze iz maja ove);

- Eventualnom postojanju opcije fiksiranja kamatne stope ili opcije prevremene otplate i ceni opcije;

- Trenutnoj strukturi kamatnih stopa duga i projekciji strukture za naredni period.

Konkretnije: kod zaduživanja u dinarima izdavanjem domaćih hartija insistiraće se na fiksnim stopama, kada god to bude moguće; kada se radi o zaduživanju kod međunarodnih finansijskih organizacija najčešće će (kada postoji mogućnost izbora) biti birane promenljive stope uz opciju fiksiranja; dok će se kod eventualnih zaduživanja na tržištu u stranoj valuti ukoliko je moguće ugovarati promenljiva stopa uz opciju prevremene otplate.

Ukoliko se ostvari strategija zasnovana na zaduživanju na domaćem tržištu u dinarima po fiksnim kamatnim stopama procentualno učešće dugova sa promenljivom kamatnom stopom će se u narednom periodu smanjivati.

3.2. Transparentno i predvidivo zaduživanje i upravljanje dugom

Buduće potrebe za zaduživanjem zavise od trenutnog stanja duga (plaćanje kamata i otplata dospelih dugova), procenjenog fiskalnog deficita, politike upravljanja dugom (instrumenti, uslovi i rokovi dospeća novih dugova) kao i od procesa privatizacije, pošto je moguće deo privatizacionih prihoda upotrebiti za finansiranje deficita i na taj način smanjiti potrebu za zaduživanjem.

Zavisno od tekućeg stanja duga i projekcija otplate, očekuje se da u predstojećem periodu godišnje dospe oko 80 milijardi dinara (oko 800 miliona evra +-5%) glavnica i kamata (ne računajući domaće hartije od vrednosti koje, zbog trenutno kratkih rokova dospeća, treba i više puta godišnje refinansirati). Plan otplate pokazuje da ne postoji period koji je izrazito opterećen dospećima. Potrebe za servisiranjem su praktično jednako raspoređene u periodu 2011 - 2016 a kasnije opadaju. Svakako najznačajnija pojedinačna obaveza je otplata stare devizne štednje koja dospeva u periodu do 2016. godine. Ako posmatramo državne obveznice, trenutno sa rokovima dospeća od 3, 6 i 12 meseci, u toku 2010. godine biće potrebno refinansirati oko 100 milijardi dinara. Uvođenjem hartija sa dužim rokovima (18 i 24 meseca u 2010., 3 do 5 godina u 2011. i 2012. godini) i značajnim povećanjem stoka od 120 do 150 milijardi godišnje, sve tri godine na kojima je fokus biće znatno opterećene dinarskim obavezama po osnovu domaćih hartija. Ipak, obzirom na značajno povećanje udela duga u domaćoj valuti u ukupnom dugu i očekivano dalje pozitivno kretanje na polju kamatnih stopa za dinare, ovakav razvoj situacije se može okarakterisati kao izuzetno poželjan.

Tabela 25 ne obuhvata potrebe za servisiranjem novih obaveza. S obzirom na očekivane kamatne stope i periode počeka kod novih zaduživanja, za 2011., 2012. i 2013. godinu treba računati na oko 850 milijardi godišnje.

Tabela 26. Potrebe za servisiranje duga, u milionima EUR

 

 

2010

2011

2012

2013

Glavnica

EUR

416.695

362.890

327.330

347.376

Kamata

EUR

17.557

29.250

4.484

2.373

Unutrašnji dug

EUR

434.252

392.140

331.814

349.749

Glavnica

EUR

217.554

230.258

285.304

307.705

Kamata

EUR

176.311

166.611

156.991

146.603

Spoljni dug

EUR

393.866

396.869

442.294

454.307

UKUPNO

EUR

828.116

789.009

774.108

804.056

Iz tabele 25 su isključena sredstva za servisiranje duga po osnovu državnih hartija od vrednosti, kao i sredstva potrebna za servisiranje novih povlačenja po projektnim zajmovima. Projektni zajmovi, inače, zahvaljujući lošem planiranju i nepostojanju pravog mehanizma finansijske kontrole, kako kod izbora projekata, tako i kod njihove realizacije, čine nepredvidivu sivu zonu javnog duga. Srećom, u prethodnom periodu loše planiranje je rezultiralo usporenim projektnim zaduživanjem i usporenim povlačenjem sredstava projektnih zajmova, što je pozitivno uticalo na nivo i strukturu javnog duga. Isto važi i za zajmove sa državnom garancijom (potencijalni dug), čiji je nivo, iz istih razloga, izuzetno nizak u poređenju sa zahtevima korisnika.

3.3. Razvoj efikasne infrastrukture domaćeg tržišta kapitala

Podstičući likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti i šireći krug investitora u državne hartije Ministarstvo finansija je pokazalo jasno opredeljenje ka razvoju domaćeg tržišta kapitala, a naročito tržišta državnih hartija od vrednosti kao njegove najvažnije komponente. S druge strane razvoj tog segmenta tržišta značajno doprinosi efikasnom upravljanju javnim dugom, donoseći znatno veću likvidnost, transparentnost i predvidivost. Zato će se aktivnosti ministarstva u srednjoročnom periodu koncentrisati na realizaciju ciljeva vezanih za razvoj infrastrukture domaćeg tržišta dužničkih hartija od vrednosti.

U periodu od 2011. do 2013. godine Ministarstvo finansija planira da omogući definisanje referentne krive prinosa za dinar sa rokovima do 10 godina. Emisijom državnih zapisa na rokove od 18 i 24 meseca, planiranim za tekuću godinu ministarstvo nastavlja sa agresivnim pristupom započetim 2009 godine. Kao deo strategije za naredni period planira se emisija zapisa sa ročnošću od 3 i 5 godina u 2011. godini, od 7 godina u 2012. godini i od 10 godina do kraja 2013. godine. Uz višestruko uvećanje stoka državnih hartija od vrednosti u ovom periodu stekli bi se svi neophodni uslovi za sekundarno trgovanje državnim hartijama i definisanje krive prinosa za domaću valutu.

Značajno unapređenje ili zamena postojeće aukcijske platforme omogućiće, već početkom naredne godine, emisiju kuponskih obveznica, što je preduslov za izdavanje državnih hartija duže ročnosti. Platforma bi morala da podrži i ponovno otvaranje emisije (reopening), kao i različite metode aukcija, dok bi u konačnoj varijanti verovatno omogućila i institucionalizovanu sekundarnu trgovinu.

Svakako, promovišući transparentnost i predvidivost ministarstvo će blagovremeno objavljivati kvartalne planove aukcija.

Konačno, biće ozbiljno razmotrena ideja o sistemu primarnih dilera na tržištu državnih hartija. Ovakav pristup bi svakako dalje doprineo promociji likvidnosti tržišta, formiranju krive prinosa i smanjenju troškova zaduživanja države.

4. Očekivani rezultati strategije upravljanja javnim dugom

Polazeći od projektovanog budžetskog deficita u periodu 2010 - 2013. godine, uz neto emisiju (povećanje stoka) državnih zapisa od 120 milijardi dinara u 2010. godini i 150 milijardi dinara u svakoj od narednih godina dolazi se do zaključka da bi se primenom ove strategije državni dug zadržao u okviru između 40% i 45% bruto domaćeg proizvoda ostajući sve vreme u prihvatljivim i jasno održivim granicama. Pri tom bi ukupan stok duga narastao na oko 1350 milijardi dinara (13 milijardi evra), od čega bi dinarski deo duga činio možda i oko 50% (670 milijardi) ukupnog duga (trenutno oko 13%). Učešće spoljnog duga bi istovremeno palo na oko 35%, dok bi se učešće promenljivih kamatnih stopa značajno smanjilo sa 24% na oko 18%.

U slučaju primene najdrastičnije varijante alternativne strategije i to tako da se kompletne potrebe finansiraju u stranoj valuti na spoljnom tržištu, udeo duga u bruto domaćem proizvodu bi završio na oko 38%, ali uz mnogo nepovoljniju strukturu od oko 98% duga u stranoj valuti, 75% stranog duga i, verovatno, oko 40% duga sa promenljivom kamatnom stopom.

Konačno, pomenute procente treba korigovati za porast nivoa projektnih zajmova, gde svakih 30 do 40 milijardi dinara povećanja nivoa projektnih zajmova povećava učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu za 1 pp.

Svakako, i u narednom periodu upravljanje javnim dugom ugrožavaju brojni rizici. Eventualna znatna odstupanja od projektovane inflacije, veći deficit, manji bruto domaći proizvod ili značajna pomeranja kursa (pre svega deprecijacija dinara) znatno bi otežala servisiranje duga i dovela do rasta zaduženosti. Na primer, deprecijacija od 10% godišnje bi zahtevala dodatnih desetak milijardi dinara za servisiranje duga u svakoj od narednih godina, samo po osnovu servisiranja dugova u stranoj valuti. To bi, u slučaju primene alternativne strategije, koja bi tada bila i znatno verovatnija, izazvalo rast odnosa duga prema bruto domaćem proizvodu do granice od 50%. Uz sadejstvo sa ostalim negativnim kretanjima situacija na kraju perioda bi mogla biti i znatno nepovoljnija.

Primarni cilj zaduživanja Republike i upravljanja javnim dugom je obezbeđivanje sredstava potrebnih za finansiranje budžeta uz troškove finansiranja koji su, na srednji ili dugi rok, minimalni, uz prihvatljiv nivo rizika.

IV STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2011. DO 2013. GODINE

1. Opšte smernice reforme realnog, finansijskog i državnog sektora

Republika Srbija je u dosadašnjem tranzicionom periodu ostvarila značajan napredak u strukturnim reformama realnog i finansijskog sektora, a zaostaje u reformi sektora države. Globalna ekonomska kriza je usporila sprovođenje ekonomskih reformi u 2009. i 2010. godini koje će se intenzivirati u narednom srednjoročnom periodu, sa ciljem da doprinesu izgradnji tržišne privrede i podizanju njenog kapaciteta za konkurentnu proizvodnju i izvoz, kao i jačanju sposobnosti zemlje za stabilizaciju i pridruživanje EU.

Sprovođenje preostalih ekonomskih reformi, tipičnih za drugu fazu tranzicije, obezbediće osnove za održiv rast i stabilnost privrede nakon njenog izlaska iz recesije. Od ključnog značaja za dugoročno održiv privredni rast i makroekonomsku stabilnost jesu privatizacija i stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama, redistributivno ponašanje i bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.

Ključne ekonomske reforme koje će se sprovoditi u naredne tri godine jesu:

- unapređenje privrednog zakonodavstva i jačanje institucija kroz donošenje i primenu sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU, kojima se stvaraju pravni okvir i sistemski uslovi za funkcionisanje tržišne privrede;

- dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava, uključujući i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;

- unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih infrastrukturnih delatnosti;

- poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uz unapređenje politike zaštite konkurencije;

- nastavak izgradnje i modernizacije infrastrukture kao opšteg uslova razvoja zemlje;

- nastavak reforme sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje, posebno u delu mehanizama izvršenja sudskih odluka;

- privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, uključujući i regulisanje restitucije;

- suzbijanje korupcije i kriminala.

1.1. Realni sektor

Reforme preduzetničkog sektora u narednom srednjoročnom periodu biće usmerene na poboljšanje poslovne klime i povećanje uloge privatnog sektora u privredi.

U poboljšanju poslovnog ambijenta u proteklih devet godina tranzicije ostvaren je značajan napredak, posebno u oblasti registracije i osnivanja preduzeća. U narednom periodu nastaviće se sa poboljšanjem uslova za poslovanje i investiranje u Srbiji. U tom cilju ubrzaće se donošenje sistemskih propisa i uspostaviti efikasna regulativa kao bitan preduslov privrednog razvoja i socijalnog prosperiteta. Time se stvara povoljniji privredni ambijent, povećava pravna sigurnost i konkurentnost privrede u regionalnom i evropskom okruženju. U okviru regulatorne giljotine propisa preispitaće se postojeći propisi koji se odnose na privredu sa ciljem da se ukinu nepotrebni i zastareli propisi, unaprede važeći propisi sa stanovišta njihove jasnoće, konzistentnosti i preciznosti i ukinu odredbe koje povećavaju administriranje i usporavaju privredni razvoj zemlje. Radi efikasne primene zakona i podzakonskih akata povećaće se efikasnost rada sudova i obezbediti skraćenje rokova za rešavanje sudskih sporova.

Posebna pažnja posvetiće se ukidanju nepotrebnih propisa koji otežavaju poslovanje privrede. Predviđeno je da sva ministarstva ubrzaju ukidanje nepotrebnih propisa i procedura na bazi usvojenih preporuka Vlade, s obzirom da je do sada sproveden mali broj tih preporuka. Cilj je da se pojednostave procedure i pojeftini poslovanje privrede i značajnije privuku strane direktne investicije. Od velikog značaja je otklanjanje prepreka za investiranje i gradnju objekata. U tom cilju pojednostaviće se procedura za odobravanje dozvola za gradnju objekata i skratiti period za njihovo odobravanje uz eliminaciju korupcije u ovoj oblasti. Doneće se podzakonski akti o gradnji i povećati kapacitet lokalne uprave za primenu tih propisa, uz jaču kontrolu primene propisa i stroge kazne za korupciju. Zadržaće se poreski i drugi podsticaji za nove investicije koje povećavaju proizvodnju, izvoz i zaposlenost. Posebne pogodnosti odobravaće se najvećim novim investicijama, posebno u razmenljiva dobra.

Poboljšanje poslovne klime izvršiće se sledećim aktivnostima:

- završetak projekta "giljotine propisa" sa ciljem da se ukinu nepotrebni zakoni i podzakonski akti i poboljšaju važeći propisi, čime bi se značajnije smanjili troškovi privrede i pojednostavio zakonodavni okvir od značaja za privredu;

- usvajanje nove zakonodavne regulative u oblasti privrede, pre svega donošenje novog zakona o privrednim društvima sa ciljem da se ojača korporativno upravljanje i otklone prepreke osnivanju i poslovanju privrednih društava;

- ostvarivanje imovinskih prava koje podrazumeva rešavanje vlasništva nad zemljištem i restitucije imovine koja je oduzeta od građana i institucija posle Drugog svetskog rata. Deficitarna budžetska sredstva uslovljavaju kompenzaciju za oduzetu imovinu u vidu državnih obveznica, kako bi se izbegle komplikacije koje nosi restitucija u naturi;

- borba protiv korupcije i povećanje uloge Agencije za borbu protiv korupcije sa proširenim ovlašćenjima i odgovornostima.

Povećanje uloge privatnog sektora u privredi obezbediće se okončanjem privatizacije preostalih preduzeća sa društvenim kapitalom. Uloga privatnog sektora povećaće se i kroz korporativizaciju svih velikih preduzeća u državnom vlasništvu, s tim da se neka od tih preduzeća mogu nakon korporativizacije privatizovati u potpunosti ili delimično ili ugovoriti privatno upravljanje, kao i korporativno restrukturiranje velikih javnih preduzeća, uz smanjenje državnih subvencija na srednji rok.

Realni sektor je u značajnoj meri restrukturiran i privatizovan u proteklom tranzicionom periodu. Preostale reforme realnog sektora u naredne tri godine su:

- završetak privatizacije društvenih preduzeća i efikasnije sprovođenje stečaja neuspešnih preduzeća;

- ubrzanje procesa restrukturiranja javnih preduzeća i nastavak njihove pripreme za privatizaciju (većinsku ili manjinsku);

- liberalizacija infrastrukturnih delatnosti;

- bolja zaštita konkurencije;

- podsticanje izvoznih sposobnosti privrede;

- podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća.

Privatizacija društvenih preduzeća. Od 2002. do zaključno sa oktobrom 2010. godine na tenderima i aukcijama prodata su 1.682 društvena preduzeća, ostvaren prihod od 2 mlrd evra, a ugovorene investicije od 1,2 mlrd evra. Na tržištu kapitala u ovom periodu prodate su akcije 723 preduzeća i ostvaren prihod od 669 mil. evra. U periodu od 2002. do zaključno sa 31. oktobrom 2010. godine raskinuto je 596 ugovora o privatizaciji putem tendera i aukcija, uglavnom zbog neplaćanja rata, neodržavanja kontinuiteta proizvodnje, nepoštovanja investicionog i socijalnog programa, raspolaganja imovinom suprotno odredbama kupoprodajnog ugovora. Sa odmicanjem procesa privatizacije povećavan je broj raskinutih ugovora, posebno u 2009. godini i u prvih deset meseci 2010. godine. Pretežno su raskinuti ugovori o privatizaciji sa domaćim kupcima.

Tabela 27. Rezultati privatizacije od 2002. do oktobra 2010. godine

 

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

I-X 2010

Ukupno

Broj prodatih preduzeća (T+A+Tk)*

211

638

237

317

281

316

277

94

34

2.405

Broj zaposlenih (T+A+Tk)

37.320

76.927

38.808

58.931

45.962

45.011

27.187

9.119

1.634

340.899

u mil. evra

Prodajna cena (T+A+Tk)

318,8

839,9

153,9

370,9

239,9

434,5

253,2

48,8

13,3

2.673,1

Investicije (T+A+Tk)

320,1

319,8

99,6

98,6

152,2

103,6

62,2

24,6

1,4

1.181,9

Socijalni program (T+A+Tk)

145,8

128,3

2,6

0

0

0

0

0

0

276,7

*T=tenderi, A=aukcije, Tk=tržište kapitala
Izvor: Agencija za privatizaciju

Očekuje se prodaja preostalih društvenih preduzeća koje Agencija priprema za privatizaciju, a preduzeća za koja Agencija ne nađe kupca otići će u stečaj ili likvidaciju. U tom cilju donet je novi Zakon o stečaju koji obezbeđuje veći stepen namirenja poverilaca, skraćenje trajanja stečajnog postupka i niže troškove stečajnog postupka. Očekuje se da kroz automatski stečaj i gašenje fiktivnih firmi nestane oko 12.000 nelikvidnih preduzeća koja su na kraju prvog polugodišta 2010. godine bila u automatskoj blokadi. Agencija za privatizaciju u postprivatizacionom periodu nadgledaće izvršavanje obaveza preuzetih ugovorom o kupovini društvenog kapitala i rešavaće sporne privatizacije.

Posebna pažnja posvetiće se privatizaciji preostalih velikih društvenih preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Do sada je privatizovano 35 takvih preduzeća, a očekuje se da se uspešno restrukturira i privatizuje još jedan broj tih preduzeća. Vlada će nastaviti da po posebnom programu restrukturira i privatizuje delove ili celinu preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova.

Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća. U procesu restrukturiranja republičkih javnih preduzeća ostvaren je napredak, dok se zaostaje u restrukturiranju lokalnih javnih preduzeća. Republička javna preduzeća kroz restrukturiranje su poboljšala ekonomske i finansijske performanse izdvajanjem sporednih delatnosti i smanjenjem viškova zaposlenih, usklađivanjem cene usluga sa ekonomskim principima, formiranjem posebnih preduzeća u oblasti elektroprivrede i naftne industrije, regulisanjem starih dugova, modernizacijom proizvodno-tehnoloških procesa.

U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republičkih javnih preduzeća uz povećanje učešća privatnog sektora i unapređenje uslova za investiranje i to: finansijska konsolidacija JP "Železnice Srbije" i odvajanje železničke infrastrukture od prevoza robe i putnika u posebna preduzeća, finansijska konsolidacija JP "Putevi Srbije", restrukturiranje JP PEU - Resavica radi pripreme za privatizaciju, restrukturiranje JP PTT saobraćaja "Srbija" nakon raščišćavanja vlasničkih i ugovornih odnosa sa "Telekom Srbija" a.d., restrukturiranje "JAT Airways" a.d. radi pripreme za privatizaciju, smanjenje preostalih viškova zaposlenih u svim republičkim javnim preduzećima.

Kod privatizacije republičkih i komunalnih javnih preduzeća nisu ostvareni zadovoljavajući rezultati. Za privatizaciju preduzeća sa državnim kapitalom bitno je da republička i komunalna javna preduzeća postanu zatvorena akcionarska društva i da se utvrde vlasnici kapitala, što zahteva izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike i Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Pored toga, država će odrediti koja preduzeća imaju strateški značaj, a koja idu u privatizaciju ako se obezbedi prihvatljiva ponuda. Objavljen je tender za prodaju 51% akcija kompanije "Telekom Srbija" a.d. Vlada priprema za prodaju Galeniku a.d. i JAT Airways a.d. sa ciljem da strateški investitori obezbede investicije za modernizaciju i podizanje konkurentnosti ovih preduzeća i prihod za budžet Republike radi otplate međunarodnih kredita i ulaganja u infrastrukturu.

Ubrzaće se proces korporativizacije preduzeća sa državnim kapitalom radi promene pravnog oblika i ubrzanje reformi u javnim preduzećima, uključujući restrukturiranje i privatizaciju ako se za to steknu uslovi na tržištu. Transformacija javnih preduzeća na tim osnovama doprinela bi prelasku privrede Srbije na novi model rasta zasnovan na izvozu, domaćoj štednji i jačanju dinara. Transformisana javna preduzeća doprinela bi povećanju udela privatnog sektora u privredi, smanjili bi se gubici i cene usluga javnih preduzeća kroz veću konkurenciju i povećala njihova poslovna efikasnost i investicije u razvoj. Pored toga, javna preduzeća do kraja 2011. godine biće pripremljena za primenu evropskih pravila konkurencije, u skladu sa SSP koji je stupio na snagu 1. januara 2009. godine.

U kratkom roku izvršiće se korporativizacija velikih javnih preduzeća čiji je osnivač Republika. Promenu pravne forme u akcionarsko društvo izvršiće preostala javna preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Transnafta, Srbijagas, PTT saobraćaja "Srbija", "Železnice Srbije", Aerodrom "Nikola Tesla", "Srbijašume", "Srbijavode". Nakon toga slede dublje organizaciono-strukturne promene ovih preduzeća, uključujući i ekonomski isplativu privatizaciju. Time će se smanjiti udeo javnog sektora u privredi Srbije, a ojačati uloga privatnog sektora koji generiše rast domaće štednje i izvoza kao ključnih poluga rasta privrede Srbije. Sa promenom pravne forme iz JP u AD kroz izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije obezbediće se upis kapitala kao neto vrednosti imovine. U narednoj fazi kroz organizaciono-poslovno restrukturiranje povećaće se efikasnost i produktivnost ovih velikih poslovnih sistema i smanjiti troškovi poslovanja i pritisci na budžet Republike. U tom pogledu potrebno je normirati troškove i učinke ovih preduzeća i na taj način poboljšati kontrolu njihovog poslovanja. Radi povećanja efikasnosti tih preduzeća sledi privatizacija gde je to neophodno i korisno, s tim što različita preduzeća uključuju različite vidove privatnog kapitala (menadžerski ugovori, dokapitalizacija, IPO, prodaja paketa akcija). Na tim osnovama obezbediće se da ova preduzeća postanu tržišno orijentisane i efikasne kompanije.

Radi svojinske, organizacione i poslovne transformacije lokalnih komunalnih preduzeća doneće se strategija restrukturiranja i privatizacije javnih komunalnih preduzeća, zakon o komunalnim delatnostima, izmene Zakona o koncesijama. Lokalne samouprave će odlučivati o privatizaciji javnih komunalnih preduzeća vodeći računa o zaštiti javnog interesa, koristeći pozitivna iskustva zemalja u tranziciji. Pri tome, prirodni monopoli na lokalnom nivou neće biti privatizovani (elektromreža, mreža distribucije vode i dr.). Na tim osnovama obezbediće se veća efikasnost lokalnih javnih preduzeća, uz smanjenje gubitaka i viškova radne snage i niže cene usluga.

Liberalizacija infrastrukturnih delatnosti. Privatizacija republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima je moguće uvesti konkurenciju kao što su:

- proizvodnja i distribucija električne energije;

- fiksna telefonija, uz prethodni rebalans tarifnog sistema i tehnološku modernizaciju preduzeća "Telekom Srbija" a.d.;

- prevoz putnika i robe železnicom;

- određene poštanske usluge;

- vazdušni saobraćaj;

- uvoz nafte;

- određene komunalne delatnosti.

U delatnosti infrastrukturnog karaktera obezbediće se ulazak novih preduzeća i konkurencija radi unapređenja funkcionisanja ovih delatnosti i poboljšanja kvaliteta njihovih proizvoda i usluga.

Javna preduzeća u infrastrukturnim delatnostima koje imaju karakter prirodnog monopola većinski se neće privatizovati, kao što su: železnička infrastruktura; prenos električne energije; međunarodni gasovodi i naftovodi.

Zaštita konkurencije. Srbija nije ostvarila potreban napredak u primeni Zakona o zaštiti konkurencije iz 2005. godine. Formirana je Komisija za zaštitu konkurencije koja nije imala neophodna ovlašćenja za efikasniju zaštitu konkurencije u Srbiji. Donošenjem novog Zakona o zaštiti konkurencije (jul 2009. godine) otklonjeni su nedostaci postojećeg zakona i obezbeđena:

- nezavisnost i efikasnost rada Komisije za zaštitu konkurencije kao regulatornog tela ovlašćenog za izricanje mera dekoncentracije i novčanih kazni za kršenje propisa i pravila u konkurenciji;

- pravna sigurnost u sistemu zaštite konkurencije uz poštovanje poslovnih ugovora svih učesnika na tržištu;

- preciznost odredbi o horizontalnim i vertikalnim sporazumima i o kriterijumima za određivanje praga za kontrolu koncentracije, kako bi se olakšalo Komisiji da nadgleda učesnike na tržištu i sprečava narušavanje konkurencije u vidu kartela i zloupotrebe dominantnog položaja;

- preciznost odredbi o pokretanju postupka pred Komisijom i o rokovima za njihovo rešavanje.

Novi Zakon o zaštiti konkurencije, harmonizovan sa regulativom EU, obezbeđuje razvoj slobodne konkurencije u proizvodnji i trgovini, snižavanje cena koje se slobodno formiraju na tržištu i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. Odredbe ovog zakona omogućuju i uvođenje konkurencije u infrastrukturne delatnosti od opšteg interesa, odnosno demonopolizaciju republičkih i lokalnih javnih preduzeća.

Od posebne važnosti za sprovođenje politike konkurencije je primena Zakona o kontroli državne pomoći od 1. januara 2010. godine, kao i primena Zakona o javnim nabavkama.

Podsticanje izvoznih sposobnosti privrede. Povećanje izvoza je nacionalni ekonomski prioritet. Srbija kao relativno mala i nedovoljno razvijena zemlja potrebno je da bude u većoj meri uključena u svetsku razmenu robe, usluga, rada i kapitala i da značajnije poveća udeo izvoza i uvoza u BDP. Glavni zadatak ekonomske politike u narednom periodu jeste povećanje izvoza, kako bi se povećali proizvodnja, zaposlenost i standard, smanjio rizik nedovoljnog priliva kapitala na makroekonomsku stabilnost i privredni rast, omogućilo redovno servisiranje spoljnog duga. Povećani izvoz biće vođen bržim rastom izvoza proizvoda višeg stepena prerade od rasta izvoznih proizvoda niže faze prerade i rastom izvoza u EU i CEFTA region. Povećani izvoz omogućio bi smanjenje deficita u spoljnom sektoru koji može da naruši makroekonomsku stabilnost i dovede do platnobilansne i valutne krize. Rast izvoza značajno će doprineti uspostavljanju spoljne makroekonomske ravnoteže, nakon perioda rasta deficita tekućeg računa kao posledice strukturnih promena.

Nivo izvoza Srbije zaostaje za članicama EU, zbog nedovoljne konkurentnosti, što za posledicu ima nedovoljne investicije i nizak nivo BDP i izvoza po stanovniku. U narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se tranzicioni proces i približavanje razvijenim zemljama EU. U tom cilju, potrebno je podići konkurentnost izvoza i poboljšati sektorsku i geografsku strukturu izvoza Srbije. Od posebnog značaja je da se poveća izvozni potencijal prerađivačke industrije i stepen finalizacije izvoznih proizvoda, kao i geografska diversifikacija izvoza.

Posebna pažnja posvetiće se ključnim izvoznim tržištima i ostvarivanju visokih stopa rasta izvoza na bazi raspoložive sirovinske osnove za grupe izvoznih proizvoda (osnovni metali, gvožđe i čelik, drvo i prehrambena industrija), povoljnog geografskog položaja (koridori VII i X), dinamičnog sektora malih i srednjih preduzeća i raspoloživog ljudskog kapitala. U tom cilju stvaraće se uslovi za jačanje većih poslovnih sistema koji obezbeđuju veći izvoz, bolji imidž zemlje u svetu, povećavanje investicija u izvozni sektor, poboljšanje strukture izvoza, razvoj infrastrukture, razvoj ljudskog kapitala, političku stabilnost, geografsku diversifikaciju izvoza osvajanjem novih tržišta, podsticanje priliva stranih direktnih investicija koje su izvozno orijentisane, uspostavljanje sistema podrške izvozu u skladu sa dinamikom pridruživanja STO i EU.

Ključne strukturne mere za podsticanje izvoza jesu privatizacija preduzeća sa društvenim i državnim kapitalom koja povećavaju produktivnost i jačaju konkurentsku poziciju na inostranim tržištima, efikasan servis za izvoznike, unapređivanje broja klastera, jačanje ekonomske diplomatije, smanjenje administrativnih prepreka izvozu, unapređenje standardizacije proizvoda.

Podsticanje malih i srednjih preduzeća. Srbija je ostvarila značajan napredak u jačanju preduzetništva i stvaranju konkurentnog sektora malih i srednjih preduzeća kroz stvaranje povoljnijeg pravnog i regulatornog okvira, lakši pristup finansijskim institucijama, obrazovanje preduzetnika i zaposlenih u ovom sektoru. Prema podacima za 2008. godinu sektor malih i srednjih preduzeća učestvuje u stvaranju BDV sa 59,1%, u zaposlenosti sa 67,2% i u izvozu sa 45,9%.

U naredne tri godine nastaviće se podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva kroz implementaciju donete Strategije za konkurentna i inovativna mala i srednja preduzeća i Operativnog plana za njeno sprovođenje. Cilj je da se razvije konkurentan sektor malih i srednjih preduzeća zasnovan na znanju i inovativnosti koji obezbeđuje porast proizvodnje, izvoza i zapošljavanja i ravnomerniji regionalni razvoj Srbije.

Posebna pažnja posvetiće se promociji i podršci preduzetništva i osnivanju novih malih i srednjih preduzeća kroz grinfild investicije uz odgovarajuće finansijske i poreske podsticaje, kao i jačanju konkurentskih prednosti malih i srednjih preduzeća na izvoznim tržištima kroz povećanje znanja, tehnološke inovacije, razvoj klastera, povezivanje sa velikim poslovnim sistemima, uvođenje evropskih standarda i kvaliteta poslovanja.

1.2. Finansijski sektor

Prioritetne reforme finansijskog sektora u narednom srednjoročnom periodu su:

- unapređenje regulative finansijskog sistema kroz usvajanje nove i poboljšanje postojeće regulative;

- nastavak privatizacije finansijskih institucija sa državnim učešćem.

Ključne aktivnosti na planu unapređenja regulative finansijskog sektora su:

- usklađivanje Zakona o bankama, Zakona o Narodnoj banci i podzakonskih akata koje donosi centralna banka sa direktivama EU i Bazel II preporukama;

- liberalizacija kapitalnih transakcija na bazi Zakona o deviznom poslovanju i razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika;

- donošenje novih zakonskih propisa iz oblasti finansijskog lizinga kojima će se poboljšati upravljanje rizicima, kao i prudencijalni nadzor Narodne banke Srbije.

Nastaviće se privatizacija preostalih banaka sa vlasničkim udelom države na osnovu donete Strategije upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009-2012. godina. Nastaviće se jačanje korporativnog upravljanja, izvršiti analiza ekonomske opravdanosti pripajanja određenih banaka i dokapitalizacija radi unapređenja procedura za upravljanje kreditnim i drugim rizicima, raditi na rešavanju problema nenaplativih kredita i unapređenju pružanja usluga klijentima. U završnoj fazi, kada se steknu povoljniji uslovi na tržištu, sprovešće se prodaja državnog većinskog i manjinskog učešća u ovim bankama. Reforme i privatizacija preostalih banaka sa državnim paketima akcija povećaće stabilnost, efikasnost i konkurentnost bankarskog sektora i ojačati poverenje u banke.

U oblasti finansijskih tržišta doneće se novi zakonski okvir koji reguliše oblast tržišta kapitala i koji će biti harmonizovan sa propisima EU, sa ciljem da se obezbedi sigurniji i stabilniji razvoj domaćeg tržišta kapitala. Radi unapređenja zaštite investitora detaljnije i adekvatnije će se regulisati obaveza pružanja pouzdanih i istinitih informacija o poslovanju preduzeća čijim akcijama se trguje na berzi, kvalitetnije i transparentnije finansijsko izveštavanje o svim bitnim činjenicama u okviru poslovanja izdavaoca hartija od vrednosti. Pojačaće se i proširiti mere u nadzoru koje preduzima Komisija za hartije od vrednosti u postupku primene zakona koji se odnose na finansijska tržišta.

Bankarski sektor. Srbija je ostvarila značajan napredak u reformi bankarskog sektora kod svih njegovih segmenata. Doneta je potrebna regulativa, završena privatizacija većine državnih banaka. Takođe, izvršena je konsolidacija finansijskog sektora i ostvaren rast bilansnih kategorija. Uvedena je konkurencija i povećan kvalitet usluga.

Trenutno na tržištu Republike Srbije posluju 34 banke. Zahvaljujući dosadašnjem restriktivnom i prudencijalnom okviru Narodne banke Srbije, svetska ekonomska kriza je imala ograničeno negativno dejstvo na bankarski sektor, koje se ogleda u smanjenom broju zaposlenih u bankarskom sektoru (prvi put od početka reformi), opštem trendu pogoršanja kvaliteta aktive, kao i manjom ostvarenom dobiti bankarskog sektora u odnosu na prethodne godine. Međutim, i pored toga, u 2009. godini je došlo do značajnog rasta depozita, kao rezultat poverenja u bankarski sistem u Srbiji.

Radiće se na novom zakonu o bankama kojim će se unaprediti rešenja iz postojećeg Zakona koja su se pokazala kao teško primenjiva u praksi, uvesti rešenja iz zakona u okruženju koji su u većoj meri usaglašeni sa propisima EU (Hrvatska, Slovenija, Makedonija), liberalizovati i bankama omogućiti pružanje novih finansijskih usluga (finansijski lizing, faktoring, forfeting), izvršiti dodatno usklađivanje sa direktivama EU, obezbediti osnova za donošenje podzakonskih akata za uvođenja Bazel II standarda.

Takođe, do kraja 2012. godine predviđena je privatizacija ostalih banaka koje su u većinskom vlasništvu Republike Srbije, s tim što će jedna banka ostati u većinskom vlasništvu države. Takođe, u naredne dve godine nastaviće se prodaja manjinskih paketa akcija koje Republika Srbija poseduje u bankama.

Nebankarski sektor. Posebna pažnja posvetiće se jačanju osnovne funkcije finansijskog tržišta koja se odnosi na finansiranje realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz potrebnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti.

U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama, preduzimaće se aktivnosti na formiranju novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj način bi se proširile mogućnosti za ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom tržištu, a proširenjem lepeze u ponudi hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog tržišta u celini.

U cilju jačanja domaćeg tržišta kapitala i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu ("Telekom Srbija" a.d. "Naftna industrija Srbije" "JP Elektroprivreda Srbije" i dr.). Ulaskom ovih preduzeća na organizovano tržište stvorio bi se kvalitetan tržišni materijal za ulaganja institucionalnih investitora i građana Srbije. Sa stanovišta preduzeća ulazak na organizovano tržište omogućio bi tržišno vrednovanje njihovog kapitala i otvorio novi kanal za obezbeđenje dodatnih sredstava.

Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.

Sektor osiguranja u Srbiji je nerazvijen i po stepenu razvijenosti (meren odnosom ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda i ukupnom premijom po stanovniku) se nalazi znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije. Navedeno ukazuje na veliki potencijal koji ima tržište osiguranja. Inače, i pored svetske finansijske krize, tržište osiguranja, mereno rastom premije, pokazuje pozitivan, ali relativno usporen trend (premija u 2009. godini u odnosu na premiju u 2008. godini je porasla za 2,6%). Na tržištu osiguranja posluje 26 društava za osiguranje, od kojih se poslovima osiguranja bave 22 društva, dok se četiri društva bave poslovima reosiguranja. Od društava koja se bave poslovima osiguranja, isključivo životnim osiguranjem bavi se 7 društava, isključivo neživotnim osiguranjem 9 društava, a 6 društava i životnim i neživotnim osiguranjem.

Zakonom o osiguranju uređuju se uslovi i način obavljanja delatnosti osiguranja i nadzor nad obavljanjem te delatnosti. Rešenja predviđena ovim zakonom su u većoj meri usaglašena sa regulativom EU. Međutim, postoje određena pitanja po kojima usaglašenost nije u celini ostvarena. Reč je, pre svega, o pitanjima koja su vezana za sadašnji stepen razvoja osiguranja i ekonomske snage društava za osiguranje. S tim u vezi planiraju se izmene i dopune Zakona o osiguranju, kojima će se izvršiti dodatna harmonizacija sa Direktivama Evropske unije iz oblasti direktnog (životnog i neživotnog) osiguranja, reosiguranja i dodatnog nadzora grupe društava za osiguranje.

Utvrđen je novi rok (31. decembar 2011.) do kog društva za osiguranje moraju da izvrše razgraničenje poslova životnog i neživotnog osiguranja. Takođe, u skupštinskoj proceduri se nalaze izmene zakona koje će omogućiti lakše upravljanje i poslovanje društava za osiguranje koja su predmet privatizacije. Krajem 2009. godine, izmenama i dopunama Uredbe o određivanju imovine i lica koja se mogu osigurati kod stranog društva za osiguranje izvršena je dalja liberalizacija usluga osiguranja, omogućavanjem osiguranja i reosiguranja tzv. MAT (MarineAviationTransport) rizika kod stranih društava za osiguranje, odnosno reosiguranje, čime je ispunjen taj preduslov za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Sredinom 2009. godine usvojen je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, kojim se uređuju vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju, osniva se Garantni fond i poveravaju se javna ovlašćenja Udruženju osiguravača Srbije. Osnovna rešenja u Zakonu su u celini usaglašena sa Direktivama EU u ovoj oblasti, s tim što je primena pojedinih rešenja odložena do pristupanja Srbije EU, kako zbog uslovljenosti tih rešenja članstvom u EU, tako i ekonomskim mogućnostima građana i društava za osiguranje. Rešenja koja su saglasna regulativi EU u celini će se primenjivati od pridruživanja Srbije EU. Do tada, primena pojedinih rešenja je odložena, a u prelaznim odredbama Zakona predviđena su rešenja koja će se primenjivati u tranzicionom periodu. S tim u vezi, imajući u vidu novine koje donosi Zakon, moguće su izmene i dopune Zakona koje će olakšati tranzicioni period, na način da se izmene pojedine odredbe koje su u praksi primene Zakona dovele do negativnih posledica (kao npr. osiguranje tzv. "malih" letelica).

U Srbiji posluje 17 davalaca finansijskog lizinga - privrednih društava kojima je NBS izdala dozvolu za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Iako je protekla godina, zbog svetske ekonomske krize, bila nepovoljna za lizing kompanije, što je uzrokovalo smanjenje ukupne bilansne aktive za 9,2% i povećanje iznosa dospelih nenaplaćenih potraživanja i iznosa vraćenih predmeta lizinga, lizing kompanije su zabeležile značajno veći neto dobitak u odnosu na 2008. godinu, kao i druge pokazatelje poslovanja. S obzirom da Zakon o finansijskom lizingu nije usklađen sa Direktivom 2006/48/EC, koja je jedna od ključnih pravnih akata EU koji regulišu poslovanje i superviziju nad kreditnim institucijama, kao i nad "finansijskim institucijama" u koje, prema Aneksu I Direktive, spadaju i kompanije koje se bave finansijskim lizingom, planirano je donošenje novog zakona koji će, između ostalog, definisati posao finansijskog lizinga na suštinski način, usaglasiti ga sa pravom EU, u meri u kojoj ono uređuje ovu materiju, pri čemu će se posebno insistirati na tome da se kriterijumi za definisanje i regulisanje lizinga usaglase sa kriterijumima u Međunarodnom računovodstvenom standardu 17, te da se finansijski lizing definiše kao usluga finansijskog posredovanja, a davaoci finansijskog lizinga kao finansijski posrednici. Novi zakon će obezbediti adekvatan pravni okvir za identifikaciju i upravljanje rizicima u poslovanju davalaca finansijskog lizinga i kvalitetnu prudencijalnu superviziju poslovanja davalaca finansijskog lizinga.

Tržište kapitala u Srbiji u vreme krize beleži smanjenje obima trgovanja na berzi, pad vrednosti akcija kojima se trguje, pad vrednosti investicionih jedinica kod investicionih fondova i dr. Na tržištu kapitala trenutno posluje 60 brokersko-dilerskih društava, 19 ovlašćenih banaka koje poseduju dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova, 13 kastodi banaka, 19 investicionih fondova i 9 dobrovoljnih penzijskih fondova.

U toku je izrada novog zakona o tržištu kapitala kojim se vrši dalje usklađivanje domaćih propisa sa zakonodavstvom EU. Uvode se novi pojmovi, širi lepeza usluga investicionih firmi, propisuju veće obaveze izveštavanja javnih društava, kontrola tržišnih učesnika po principu procene rizika itd. Radi unapređenja zaštite investitora detaljnije i adekvatnije će se regulisati obaveza pružanja pouzdanih i istinitih informacija o poslovanju preduzeća čijim akcijama se trguje na berzi, kvalitetnije i transparentnije finansijsko izveštavanje o svim bitnim činjenicama u okviru poslovanja izdavaoca hartija od vrednosti i pojačaće se i proširiti mere u nadzoru koje preduzima Komisija za hartije od vrednosti u postupku primene zakona koji se odnose na finansijska tržišta.

Posebna pažnja posvetiće se privatizaciji preostalih velikih društvenih preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Do sada je privatizovano 35 takvih preduzeća, a očekuje se da se uspešno restrukturira i privatizuje još jedan broj tih preduzeća. Vlada će nastaviti da po posebnom programu restrukturira i privatizuje delove ili celinu preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova.

U oblasti penzijskih i investicioni fondova unaprediće se regulativa i stvarati uslovi za bolje i stabilnije poslovanje investicionih i dobrovoljnih penzijskih fondova i značajniji rast vrednosti imovine i investicionih jedinica tih fondova.

Paralelno sa izradom novog zakona o tržištu kapitala radiće se i izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima kojima će se omogućiti investicionim fondovima da prošire lepezu usluga koje nude i na upravljanje pojedinačnim portfolijima klijenata. Takođe, radi usklađivanja sa novim zakonom o tržištu kapitala kojim će se ukinuti obaveza traženja dozvole za obavljanja poslova kastodi banke, u Zakonu o investicionim fondovima će se izvršiti potrebna usaglašavanja za investicione fondove.

U okviru reforme penzijskog sistema, u aprilu 2010. godine Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Predložene izmene se odnose na osnivače društva za upravljanje, naknade i troškove u vezi sa prometom hartija od vrednosti, odgovornost društva za upravljanje i uprave, finansijske izveštaje društva za upravljanje, obaveštavanje članova fonda i javnosti, ulaganje imovine fonda i ograničenja tih ulaganja, penzijske planove, povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima, zaštite prava i interesa članova fondova, nadzor i mere u nadzoru nad poslovanjem društva za upravljanje i kaznene odredbe.

1.3. Sektor države

Osnovni cilj reforme sektora države jeste smanjenje uloge ovog sektora u privredi i povećanje njegove efikasnosti u ostvarivanju opštih interesa društva, čime bi se smanjili tekući rashodi države i povećale javne investicije.

Fiskalna politika u narednom srednjoročnom periodu biće suočena sa strogim budžetskim ograničenjima kao posledica dosadašnje prociklične fiskalne politike i svetske ekonomske krize. Fiskalna politika u 2009. i 2010. godini je reagovala zamrzavanjem plata u sektoru države i penzija i redukcijom investicionih radova i diskrecione javne potrošnje. Radi postizanja fiskalne održivost u dužem periodu potrebne su sveobuhvatne strukturne reforme u ključnim javnim uslugama, koje obezbeđuju u svim segmentima javne potrošnje snižavanje rashoda kroz poboljšanje produktivnosti javnog sektora. Fiskalni uticaj ovih reformi doći će do izražaja na srednji i duži rok, a njihov najvažniji efekat je bolji kvalitet javnih usluga.

Reforma javnog sektora u Srbiji pokazala se kao neophodna zbog niske efikasnosti svih delova javnog sektora i visokih troškova u odnosu na obim i kvalitet usluga koje ovaj sektor pruža privredi i građanima, kao i zbog potrebe da se obezbedi fiskalna konsolidacija i dugoročna održivost javnih finansija, uz znatno manje rashode javnog sektora. Aktivan reformski pristup javnom sektoru u Srbiji zahteva da se izmeni postojeći poreski sistem i smanji postojeći nivo javne potrošnje. U suprotnom došlo bi do podizanja nivoa fiskalnog deficita i ubrzanog rasta javnog duga.

Prioritetne oblasti u reformi sektora države u narednom srednjoročnom periodu su reforme penzijskog sistema, reforma sistema zdravstva, reforma obrazovnog sistema, reforma sistema socijalne pomoći i reforma sistema subvencija.

Poboljšanje penzijskog sistema. Penzije kao najveći pojedinačni državni rashod su zamrznute u 2009. i 2010. godini, što je kratkoročno delotvorna mera. Dugoročna finansijska održivost državnog penzijskog fonda zahteva smanjenje troškova za penzije koji su visoki zbog različitih mehanizama koji podstiču prevremeno penzionisanje, niske prosečne starosti lica koja se penzionišu i manjeg broja godina uplaćivanja doprinosa, kao i zbog demografskog starenja usled niske stope rađanja, što povećava broj korisnika penzija u odnosu na broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose. Smanjenje troškova za penzije zahteva da se ograniči broj godina kada zaposleni može da se prevremeno penzioniše, smanjenje penzija za lica koja se prevremeno penzionišu bez obzira na godine uplaćivanja doprinosa, povećanje starosne granice za penzionisanje, bolje administriranje doprinosima za penzijsko osiguranje. Pored toga, reformom penzijskog sistema potrebno je obezbediti 1) pravične i efikasne načine penzionisanja rudara i drugih lica koja rade u teškim uslovima i 2) zaštitnu klauzulu o pravu na starosnu penziju osiguranicima koji su u potpunosti uplatili doprinose u penzijski fond, sve u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. Održiv nivo zamene podrazumeva i odgovarajući sistem indeksiranja penzija, sa strateškim ciljem da prilivi penzijskih doprinosa na plate koje realno rastu premaše isplate za penzije.

Unapređenje sistema zdravstva. Ključni cilj reforme sistema zdravstva jeste poboljšanje produktivnosti sistema zdravstvene zaštite promenom sadašnjeg sistema finansiranja na bazi inputa koji generiše neefikasno korišćenje zdravstvenih resursa. Reformisani sistem finansiranja zdravstva sadržaće podsticaje za povećanje obima i kvaliteta zdravstvenih usluga. Kod primarne zaštite predviđa se uvođenje sistema plaćanja po pacijentu, a kod bolničke zaštite uvođenje odgovarajućeg sistema plaćanja koji je baziran na rezultatima. Time bi se povećala efikasnost primarne i bolničke zdravstvene zaštite i obezbedile značajnije uštede i smanjila korupcija u zdravstvu.

Unapređenje sistema obrazovanja. Ključni cilj reformi sistema obrazovanja je povećanje kvaliteta znanja do nivoa drugih evropskih zemalja. Najveće uštede mogu da se ostvare kroz racionalizaciju školske mreže, naročito na nivou osnovnog obrazovanja, s tim da se to ne odrazi na kvalitet osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. Značajnije smanjivanje troškova za obrazovanje obezbediće se kroz spajanje odeljenja sa nedovoljnim brojem upisanih učenika i prebacivanjem učenika u druga odeljenja u okviru škole i među školama i usklađivanjem broja učitelja i nastavnika i broja učenika. Pri tome, potrebno je aktivno učešće lokalnih zajednica. Broj odeljenja i broj nastavnog osoblja usklađivaće se sa stopom upisa đaka u osnovne i srednje škole i po tom osnovu ostvarivaće se značajne uštede.

Unapređenje sistema socijalne pomoći. Nastaviće se sa programima materijalnog obezbeđenja porodice i dečijih dodataka i povećati nivo izdataka za socijalnu pomoć. Povećaće se nivo rashoda za programe socijalne pomoći sa ciljem smanjenja siromaštva, rasta stanovništva i pomoći ugroženim socijalnim grupama. Pružiće se veća finansijska podrška u vidu materijalnog obezbeđenja porodica (MOP) sa niskim prihodima na osnovu utvrđenog imovinskog stanja. Na sličan način će se povećavati troškovi za dodatke za decu iz porodica sa niskim i nižim srednjim prihodima. Ostali vidovi socijalne pomoći uskladiće se sa evropskim standardima u oblasti naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, boračkih beneficija, roditeljskog dodatka pri rođenju dece, dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Unapređenje sistema subvencija. Uspostaviće se sistem kontrole državne pomoći, u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći koji će obezbediti da se kroz državne subvencije ne narušava tržišni položaj privrednih subjekata u odnosu na konkurente. Cilj je da su svi vidovi državne pomoći u potpunosti usklađeni sa propisima o državnoj pomoći (subvencije preduzećima i sektorima u restrukturiranju, subvencije državnim preduzećima i ustanovama koja obavljaju delatnost od javnog interesa, dodela poreskih olakšica pri novim ulaganjima, u slobodnim zonama, u nerazvijenim područjima, subvencije poljoprivredi i brdsko planinskim područjima i dr.). Time bi se destimulisale državne subvencije za pokriće operativnih troškova poslovanja, a jačale državne subvencije za horizontalne namene i za regionalne ciljeve, kao i za posebne sektore u oblasti industrije, s tim da njihov udeo u BDP bude uporediv s drugim evropskim zemljama.

Poboljšaće se sistem subvencionisanja poljoprivrede koji će biti delotvoran u unapređivanju poljoprivrede i u smanjivanju ruralnog siromaštva. Subvencije po površini potrebno je objektivizirati i vršiti proveru imovinskog stanja primalaca fiksne naknade.

Subvencije za preduzeća redukovaće se na preduzeća koja imaju izglede da opstanu u postupku restrukturiranja i privatizacije. Onemogućiće se subvencije preduzećima u vidu oprosta poreza i subvencionisanih ili nevraćenih kredita privatnim investitorima.

Nastaviće se sa subvencijama javnim preduzećima sa državnim kapitalom, uz obavezu da smanjuju poslovne gubitke i da ulažu u poboljšanje javnog servisa u određenim oblastima (železnica, pošta, rudarstvo i slično).

2. Smernice sektorskih reformi

2.1. Tržište rada

Politika zapošljavanja. Vodiće se aktivna politika zapošljavanja u narednom srednjoročnom periodu usmerena na:

- otvaranje novih radnih mesta, smanjivanje negativnih efekata ekonomske krize na postojeća radna mesta i povećanje formalne zaposlenosti;

- podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica, kao što su dugoročno nezaposleni, nezaposleni bez kvalifikacija ili nisko kvalifikovani, višak zaposlenih i zapošljavanje mladih;

- jačanje kapaciteta institucija tržišta rada, uloge socijalnih partnera i saradnje sa zemljama u regionu, uz podršku smanjivanju regionalnih razlika i neformalnog rada;

- ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada;

- stvaranje uslova za socijalnu uključenost i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica, povratnika po sporazumu o readmisiji, žrtava trgovine ljudima i korisnika materijalnog obezbeđenja;

- razvoj ljudskih resursa, kroz unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada.

Pored navedenih programa i mera politike zapošljavanja značajnu ulogu imaće i privlačenje većeg broja ljudi na rad, kao i njihovo zadržavanje na radu, povećanje potražnje za radnom snagom i stope aktivnosti radne snage i unapređenje konkurentnosti radne snage, modernizacija sistema socijalne zaštite, kao i podsticanje prilagodljivosti radnika na promene.

Mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka povećanju i unapređenju zaposlenosti biće:

- podrška samozapošljavanju sredstvima i stručnom pomoći nezaposlenima koji se samozapošljavaju i posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje;

- profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere;

- subvencije za zapošljavanje poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru i koji zapošljavaju nezaposlene na novootvorenim radnim mestima;

- dodatno obrazovanje i obuka u cilju sticanja novih znanja i veština radi stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje;

- podsticaji za korisnike novčane naknade;

- javni radovi;

- zapošljavanje pripravnika.

Bezbednost i zdravlje na radu. U narednom srednjoročnom periodu uskladiće se nacionalno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa direktivama EU i konvencijama MOR i unaprediti sistem bezbednosti i zdravlja na radu u cilju smanjenja broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Inspekcija rada. Doneće se zakon o inspekciji rada kojim će se unaprediti institucionalni okvir zaštite prava zaposlenih u oblasti radnih odnosa. Doneće se zakon kojim će se izvršiti dopune Zakona o radu, novi zakon o evidencijama u oblasti rada i novi zakon o štrajku.

Nastaviće se sa jačanjem administrativnih kapaciteta Inspektorata za rad kroz kadrovsku reformu, uključujući uvođenje informacionog sistema i povećanje tehničke opremljenosti. Cilj reforme inspekcije rada jeste napuštanje tradicionalnih metoda nadzora i uvođenje integrisanog metoda koji omogućava veću pokrivenost privrednih subjekata inspekcijskim prisustvom uz češće prisustvo organa nadzora.

2.2. Privredne delatnosti

Rudarstvo. Mere i aktivnosti koje će se u narednom periodu preduzimati u rudarskom sektoru biće usmerene na uspostavljanje tržišnih principa poslovanja i završetak tranzicije. Cilj je da se poboljša konkurentnost ovog sektora, poveća bezbednost i sigurnost ljudi i obezbede uslovi za veći priliv stranog kapitala u postojeće i nove kapacitete, otvaranje novih rudnika i razvoj postojećih, uz primenu znanja, svetskih standarda i moderne tehnologije i za opstanak sredina u kojima je rudarstvo glavna privredna delatnost. To će se definisati strategijom razvoja mineralno-sirovinskog kompleksa, a zakonom o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina regulisaće se celokupan proces vezan za mineralne sirovine.

Doneće se strategija restrukturiranja rudnika sa podzemnom eksploatacijom sa ciljem razvoja rudnika koji imaju rezerve, dok će se rudnicima koji nemaju rezerve obezbediti uslovi za postepeno zatvaranje u narednih pet godina. Suština restrukturiranja ovih rudnika je strateško partnerstvo koje se zasniva na privlačenju stranih investitora koji bi uložili sredstva u izgradnju termoelektrana, nakon čega bi država sa rudnicima postala strateški partner.

Energetika. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine utvrđeni su osnovni prioriteti razvoja energetike, i to:

- kontinuitet tehnološke modernizacije postojećih energetskih objekata/sistema/izvora;

- racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga;

- korišćenje novih obnovljivih izvora energije (NOIE);

- ulaganja u nove elektroenergetske izvore, sa novim gasnim tehnologijama;

- gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora.

U skladu sa Zakonom o energetici, radi obezbeđenja sigurnosti u snabdevanju energijom do kraja 2011. godine doneće se strategija razvoja energetike za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine kojom će se utvrditi:

- strateški ciljevi i prioriteti razvoja energetskog sektora;

- mogućnosti za tranzit energije;

- projekcije razvoja energetike do 2025, odnosno 2030. godine;

- pravci unapređenja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije i korišćenja NOIE;

- pravci daljeg razvoja energetike u oblasti elektroprivrede, nafte i gasa, rudnika sa podzemnom i površinskom eksploatacijom, kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, toplotne energije;

- potrebna finansijska sredstva, zakonodavni, tehničko tehnološki, institucionalni i drugi mehanizmi za realizaciju ovih ciljeva, kao i dinamika njihovog ostvarivanja.

Doneće se nacionalni program gasifikacije koji će uključiti izradu interkonekcije sa susednim zemljama, sa ciljem obezbeđenja kontinuiranog snabdevanja gasom svih zemalja u regionu.

Industrija. Vodiće se aktivna industrijska politika koja će u narednom periodu biti usmerena na:

- formiranje efikasne i konkurentne strukture industrije;

- uspostavljanje strukture privrede zasnovane na znanju i inovativnosti;

- smanjenje regionalnih i unutarregionalnih razlika;

- prilagođavanje industrijskih sektora principima zaštite životne sredine;

- završetak procesa privatizacije, uz efikasno restrukturiranje velikih industrijskih preduzeća.

Doneće se strategija i politika razvoja industrije Srbije za period od 2011. do 2020. godine, kojom će se definisati ključni razvojni i sektorski prioriteti industrije Srbije. Strategija će se zasnivati na podsticanju investicija i jačanju preduzetništva kroz uklanjanje administrativnih barijera.

Stvaranje efikasnije privredne strukture zahteva da se u narednom periodu izvrši reindustrijalizacija i poveća učešće ukupne industrije, posebno prerađivačke industrije u stvaranju BDP. Od posebnog značaja je brži rast industrija koje donose veću dodatu vrednost, kao što su hemijska industrija, proizvodnja mašina i uređaja, proizvodnja saobraćajnih sredstava, elektronska industrija, prehrambena industrija.

Jačanju industrijskog sektora kao glavnog nosioca razmenljivih dobara i izvoza značajno će doprineti okončanje privatizacija i restrukturiranje preostalih velikih društvenih preduzeća prerađivačke industrije, efikasnije sprovođenje likvidacija i stečajeva neperspektivnih industrijskih preduzeća, podsticanje postprivatizacionog restrukturiranja, povećanje investicija u modernizaciju opreme i proizvodnih procesa.

Ključni uslov za reindustrijalizaciju je povećanje investicija, posebno veći priliv stranih direktnih investicija i tehnološka modernizacija industrijskih postrojenja. Uspešna reindustrijalizacija podrazumeva i poboljšanje poslovnog ambijenta u zemlji i aktivnu industrijsku politiku, koja uključuje efikasne mere podsticanja reindustrijalizacije, i to direktne mere (kreditiranje industrijskih proizvođača) i indirektne mere (garancije i osiguranje, tehnička pomoć u vidu podrške projektima i obuke, razvoj poslovnih inkubatora, klastera, tehnoloških parkova, slobodnih proizvodnih i izvoznih zona, razvoj fondova rizičnog kapitala, uključujući javno-privatno partnerstvo i sl.).

Građevinarstvo. Imajući u vidu tradiciju i značajan potencijal razvoja građevinarstva u narednom periodu, pored kratkoročnih mera pomoći građevinskoj industriji, stvaraće se uslovi za održiv i stabilan razvoj ove privredne delatnosti, počev od sprovođenja Zakona o planiranju i izgradnji do potrebnih mera ekonomske politike za oblast građevinarstva.

U skladu sa Prostornim planom Republike obezbediće se pokrivenost cele teritorije Republike predviđenim planskim dokumentima koji će omogućiti brzo dobijanje građevinskih dozvola i bržu izradu projekata za gradnju kao ključnih pretpostavki za angažovanje građevinske operative. Strateški cilj je da se obezbedi uređenje oblasti urbanizma i građevine i da se značajnije poveća vrednost ukupno izvedenih i ugovorenih građevinskih radova izvođača iz Srbije na zgradama i drugim građevinama, s tim da se konstantno povećava vrednost izvedenih radova u inostranstvu, kao i da se poveća udeo građevinske aktivnosti u stvaranju BDP, zapošljavanju radne snage i ravnomernijem regionalnom razvoju. Oporavku i razvoju građevinarstva u narednom periodu, uključujući industriju građevinskog materijala značajnije će doprineti ubrzanje radova na nacionalnim infrastrukturnim projektima (Koridor X i dr.) i aktivna uloga države u povećanju stanogradnje.

Poljoprivreda i ruralni razvoj. Osnovni strateški ciljevi razvoja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u narednom periodu jesu:

- povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora;

- obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene domaćoj potrošnji i izvozu;

- pružanje podrške održivom razvoju sela;

- očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka;

- pripreme za pristupanje STO i za pridruživanje EU;

- reforma zadružnog sektora.

U skladu sa dugoročnom strategijom razvoja poljoprivrede, nacionalnim programom poljoprivrede Srbije 2010-2013. godine utvrdiće se kratkoročni i srednjoročni ciljevi agrarne politike, način, redosled i rokovi za ostvarivanje tih ciljeva, očekivani rezultati, oblik, vrsta i namena i obim pojedinih državnih podsticaja.

Polazeći od činjenice da Srbija ima značajan potencijal za razvoj poljoprivrede u narednom periodu posebna pažnja posvetiće se bržem razvoju poljoprivrede na bazi većih ulaganja i tehničko-tehnološke modernizacije poljoprivredne proizvodnje, adekvatnim promenama agrarne strukture sa većim udelom krupnih gazdinstava, boljem prilagođavanju poljoprivredne proizvodnje zahtevima evropskog tržišta i standardima za zdravstvenu bezbednost hrane, stabilnom sistemu podrške poljoprivrednim proizvođačima.

Osnovni pravac promena strukture poljoprivredne proizvodnje jeste rast produktivnosti i prinosa u biljnoj proizvodnji kod pšenice, kukuruza, povrća i voća i industrijskog bilja, uz odgovarajuću promenu strukture biljne proizvodnje. Takođe, konstantno će se povećavati udeo stočarstva u stvaranju vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje, uz povećanje broja stoke i proizvodnje mesa i mleka.

U narednim godinama ubrzaće se reforma u oblasti poljoprivrede kako bi ova privredna oblast spremno dočekala nastupajuću liberalizaciju najosetljivijih sektora u skladu sa SSP i time više doprinosila privrednom razvoju zemlje, posebno rastu BDP i izvoza. Od posebnog značaja je uspostavljanje efikasnog zakonodavnog i institucionalnog okvira usklađenog sa evropskim standardima i celovita reforma agrarne politike i sistema podsticaja.

Strategijom ruralnog razvoja i nacionalnim programom ruralnog razvoja definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, ruralna područja i kriterijumi za obavljanje kategorizacije po EU modelu.

Šumarstvo. Ciljevi politike razvoja šumarstva su obezbeđenje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, povećanje doprinosa šumarstva ekonomskom razvoju, adekvatna zaštita i očuvanje šuma, unapređenje njihovog stanja, podizanje novih šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Zakonom o šumama uređeno je očuvanje, zaštita, planiranje, gajenje, korišćenje i raspolaganje šumama i šumskim zemljištem. Ekonomskim i drugim merama obezbediće se jednak tretman svih oblika svojine nad šumama u smislu njihove pravne zaštite, finansijske podrške i adekvatne organizacije.

Vodoprivreda. Nacionalnom strategijom razvoja vodoprivrede definisaće se osnovni ciljevi razvoja vodoprivrede i prioritetni projekti od državnog značaja i utvrdiće se nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. U skladu sa Zakonom o vodama, doneće se strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, kojom će se utvrditi dugoročni pravci upravljanja vodama. Primenom principa "korisnik plaća" i "zagađivač plaća" obezbediće se stabilno finansiranje i održavanje objekata i sistema i razvoj. Izvršiće se restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća. Obezbediće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za vodosnabdevanje i zaštitu voda, kao i izgradnja, rekonstrukcija i sanacija hidromelioracionih objekata. Posebna pažnja će se posvetiti izgradnji objekata za zaštitu od poplava radi povećanja stepena zaštite gradova i naselja lociranih uz velike vodotokove.

Saobraćaj. Osnovni ciljevi politike razvoja saobraćaja u narednom trogodišnjem periodu su povećanje obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja. Radi ostvarivanja tih ciljeva:

- intenziviraće se radovi na izgradnji Koridora X, još dve deonice puta ka jugu, obilaznice oko Beograda i dela autoputa kod Pirota, za čije će se finansiranje koristiti sredstva NIP i međunarodnih finansijskih institucija;

- izvršiće se racionalizacija postojeće železničke mreže i ubrzati njena modernizacija;

- unapređivaće se međunarodna saradnja u oblasti saobraćaja, naročito sa državama u regionu;

- povećaće se učešće intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe intenzivnijim korišćenjem rečnog i železničkog saobraćaja.

Donet je Master plan za razvoj saobraćajne infrastrukture do 2020. godine, sa ciljem da se obezbedi kontinuitet u modernizaciji i izgradnji savremenih panevropskih saobraćajnica.

Vizija Master plana za dugoročni razvoj saobraćaja jeste da se, polazeći od povoljnog geografskog i saobraćajnog položaja Srbije, u narednom periodu izgradi moderan saobraćajni sistem koji je adekvatnom organizacijom saobraćaja, razvijenom infrastrukturom i poboljšanim prevoznim sredstvima konkurentan saobraćaju evropskih zemalja.

U razvoju saobraćaja konstantno će se povećavati nivo bezbednosti i kvaliteta usluga, valorizovati komparativne prednosti svih vidova saobraćaja i smanjivati nepovoljni uticaji saobraćaja na životnu sredinu.

U modernizaciji putne i železničke infrastrukture i infrastrukture na unutrašnjim plovnim putevima prioritet će imati panevropski koridori X i VII. U tu svrhu konstantno će se obezbeđivati potrebna sredstva za modernizaciju prioritetne saobraćajne infrastrukture. Posebna pažnja posvetiće se i razvoju aerodromske infrastrukture i povezivanju aerodroma sa adekvatnim železničkim i drumskim vezama. Ispitaće se potrebe i mogućnosti razvoja intermodalnih transportnih usluga.

Komunikacije i informaciono društvo. Jedan od osnovnih ciljeva u narednom srednjoročnom periodu je ubrzani razvoj komunikacione i informacione infrastrukture. Radi ostvarivanja tog cilja aktivnosti će biti usmerene na dalju liberalizaciju i obezbeđivanje konkurencije, unapređenje vladavine zakona, povećanje transparentnosti regulatornog okvira i ubrzanje evropskih integracija.

U skladu sa Strategijom sa akcionim planom za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa u Republici Srbiji projektovaće se i izgraditi nova mreža za digitalno emitovanje, obezbediće se socijalno ugroženim građanima da besplatno dobiju tzv. set-top box za prijem slike u digitalnom formatu i intenziviraće se promotivna kampanja sa ciljem informisanosti građana o prelasku na digitalni TV program od 4. aprila 2012. godine.

U narednom trogodišnjem periodu podsticaće se razvoj širokopojasnog pristupa internetu. Doneta Strategija razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012. godine sa akcionim planom omogućiće da se nadoknadi zaostajanje za EU u ovoj oblasti, privuku strane direktne investicije, intenzivira privredni rast i obezbedi napredak e-zdravstva, e-školstva i e-uprave.

Radi obezbeđenja ubrzanog i dinamičnog razvoja telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija, i pojednostavljenja poslovanja na tržištu elektronskih komunikacija doneta je Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine. Strategijom su definisane osnovne aktivnosti za ostvarivanje ciljeva politike razvoja elektronskih komunikacija do 2020. godine i mere kojima će se omogućiti primena novih tehnologija.

U skladu sa Odlukom o izmenama Strategije razvoja poštanskih usluga u Srbiji formiraće se javni poštanski operator (JPO) i osposobiti za samostalno delovanje na tržištu. Do kraja 2012. godine obezbediće se ekskluzivno pravo JPO na obavljanje rezervisane poštanske usluge u okviru limita i u skladu sa stepenom liberalizacije.

U toku 2011. godine počeće da se primenjuje metodologija obračuna poštanskih usluga na troškovnom principu, a posle 2012. godine izvršiće se potpuna liberalizacija tržišta poštanskih usluga.

Trgovina i usluge. U skladu sa Strategijom razvoja trgovine obezbediće se izgradnja institucionalnog okruženja za održiv razvoj trgovine i usluga i dostizanje njihovog udela u BDP koji bi bio na nivou proseka EU. Celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu regulisaće se zakonom o trgovini.

Srednjoročni ciljevi u oblasti trgovine i usluga jesu:

- stvaranje razvijenog unutrašnjeg tržišta robe i usluga koje karakteriše ravnomerna regionalna prisutnost savremene trgovine i bezbedni proizvodi evropskog kvaliteta;

- zaštita konkurencije u skladu sa standardima EU;

- zaštita potrošača prema evropskim standardima;

- jačanje konkurentnosti robe i usluga;

- obezbeđenje stabilnosti tržišta.

Zakonom o trgovini, u skladu sa pravilima EU, uređuje se trgovina robom i uslugama, uslovi za njeno obavljanje, nove vrste i načini trgovine (daljinska trgovina, trgovina ličnim nuđenjem, aukcijska i berzanska trgovina), nepoštena tržišna utakmica, ograničenja trgovine, unapređenje trgovine i nadzor nad trgovinom. Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i pozicioniranju nacionalnog brenda Srbije koji treba da obezbedi visok stepen prepoznatljivosti zemlje.

Zakonom o zaštiti potrošača usklađen je obuhvat zaštite potrošača sa evropskim potrošačkim pravom i stvoren zakonodavni osnov za primenu instrumenata zaštite potrošača koji postoje u razvijenim zemljama EU. Definisane su norme koje regulišu obaveštavanje potrošača i potpunu zaštitu potrošača.

Turizam. Cilj politike u oblasti turizma je povećanje atraktivnosti i konkurentnosti turističkih destinacija, uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja destinacijama i dostizanje 1,5 mlrd dolara deviznog priliva od turizma. Nastaviće se privatizacija državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude. Do kraja 2012. godine izgradiće se turistička i komunalna infrastruktura u prioritetnim turističkim destinacijama.

U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti održivom razvoju turizma, sa ciljem zaštite, unapređenja i racionalnog korišćenja prostora i resursa i obezbeđenja uravnoteženosti između zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja. Održivi turizam podrazumeva aktivnosti koje imaju neznatan negativan uticaj na životnu sredinu.

Sredstvima iz NIP izgradiće se informacioni sistem koji će uspostaviti brži protok informacija između turističkih organizacija, agencija i korisnika i predstaviti njihovu ponudu u svetu.

2.3. Društvene delatnosti

Obrazovanje. U narednom srednjoročnom periodu osnovni ciljevi i smernice reformi obrazovanja i vaspitanja zasnivaće se na Strategiji reforme sistema obrazovanja na svim nivoima. Osnovni ciljevi reforme sistema obrazovanja i vaspitanja zasnivaće se na principima doživotnog učenja i obrazovnim standardima EU. Ciljevi reforme sistema obrazovanja i vaspitanja u narednom srednjoročnom periodu su:

- sticanje kvalitetnih znanja i veština u oblasti jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, tehničke i informatičke pismenosti uz formiranje vrednosnih stavova;

- razvoj stvaralačkih, kreativnih, intelektualnih, emocionalnih, socijalnih, moralnih i fizičkih sposobnosti svakog deteta i učenika u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima i praktikovanje vođenja zdravog života;

- razvoj sposobnosti korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija;

- razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja, motivacije za učenje i izražavanje svog mišljenja;

- osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života, rešavanje problema i povezivanje i primenu znanja i veština u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;

- razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad;

- poštovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, drugih naroda i razvijanje multikulturalizma;

- poštovanje rasne, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti.

Strateški cilj u narednom srednjoročnom periodu jeste povećanje broja naučnog, stručnog i umetničkog podmlatka i visokoobrazovanih kadrova, kao i sveobuhvatna akcija kojom bi se stvorio podsticajni ambijent za ostanak svršenih studenata u zemlji.

Kako bi se ciljevi reformi obrazovanja i vaspitanja sproveli u potpunosti nastaviće se sa profesionalnim razvojem nastavnog osoblja, uvođenjem savremenih nastavnih programa i udžbenika, prevođenjem kvalitetnih stranih učila, kao i opremanjem multimedijalnih radionica u cilju boljeg prikupljanja i obrade podataka.

Nauka. Opredeljenje za ekonomiju znanja i naučno-tehnološki razvoj nema alternativu na početku 21. veka. Pri tome, nužno je odrediti pravni okvir za sufinansiranje programa tehnološkog razvoja između države i privatnog sektora. Posebna pažnja posvetiće se bilateralnim i multilateralnim programima koji uključuju zemlje jugoistočne Evrope. U cilju podizanja kvaliteta naučnoistraživačkog rada i brže primene istraživačkih rezultata doneta je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine.

Ulaganje u nauku i tehnologiju je jedini način za uspostavljanje održive privrede i društva, uz konačni cilj uspostavljanja nacionalnog inovacionog sistema. Cilj je da izdvajanja za nauku, bez infrastrukture, dostignu 1% BDP do 2015. godine. Kako bi se probila u nauci i tehnologiji i postala inovativna zemlja, Srbiji je potrebno definisanje nacionalnih prioriteta. Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja predlaže se fokusiranje na sedam nacionalnih prioriteta:

- biomedicina;

- novi materijali i nanonauke;

- zaštita životne sredine i klimatske promene;

- energetika i energetska efikasnost;

- poljoprivreda i hrana;

- informacione i komunikacione tehnologije;

- unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta.

Implementacija Strategije kroz partnerstvo i unapređenje sistema podjednako je važna kao i ona sama. U cilju uspešne implementacije Strategije potrebno je uvođenje strogog sistema praćenja njene primene. Predložene izmene i dopune zakona koji reguliše naučnoistraživačku delatnost omogućiće implementaciju strateških nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije. Zakon o inovacionoj delatnosti i Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i izvršene izmene i dopune istih, omogućavaju racionalizaciju postojeće mreže naučnoistraživačkih organizacija i usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima EU, kao i poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost.

Kultura i mediji. U cilju uspostavljanja savremenih odnosa u oblasti kulture i medija, težiće se ka ostvarivanju ravnoteže neophodne za postizanje uslova za razvoj umetničkog stvaralaštva i zaštitu kulturne baštine, zajedničkim delovanjem javnog, privatnog i nevladinog sektora. U oblasti kulture doneće se strategija razvoja kulture na bazi koje će se definisati prioriteti u razvoju ove oblasti, dok će se za pojedinačne oblasti kulture doneti posebni zakoni.

U cilju stvaranja uslova za očuvanje kulturnog nasleđa doneti su Zakon o potvrđivanju okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo i Zakon o potvrđivanju konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

U oblasti medija doneće se strategija razvoja medija na bazi medijske studije tržišta i pravnog okvira, i izvršiti usklađivanje standarda u oblasti javnog informisanja sa standardima EU. U skladu sa smernicama definisanim strategijom, sprovešće se transformacija medijskih javnih preduzeća u oblasti informisanja, kao i usklađivanje medijske regulative u skladu sa obavezama propisanim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU i standardima Saveta Evrope, a sve u cilju jemčenja slobode mišljenja i izražavanja, kao i slobode da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju ili šire obaveštenja i ideje.

Omladina i sport. U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se sa aktivnostima usmerenim ka sistemskom rešavanju položaja mladih u različitim oblastima društvenog života. Nacionalnom Strategijom za mlade definisani su sledeći opšti ciljevi razvoja mladih:

- podsticanje mladih na aktivno učestvovanje u društvu i obezbeđivanje uslova za njihovo učešće u donošenju odluka;

- izgrađivanje sistema informisanja mladih i stvaranje uslova za jednake šanse;

- podsticanje izuzetnih rezultata mladih u različitim oblastima;

- unapređivanje uslova za kvalitetno provođenje slobodnog vremena i povećanje bezbednosti mladih;

- razvijanje efikasnog sistema formalnog i neformalnog obrazovanja usklađenog sa svetskim trendovima u obrazovanju, dostupnog svim mladima;

- podsticanje svih oblika zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih;

- čuvanje i unapređivanje zdravlja mladih i podrška aktivnostima usmerenim ka održivom razvoju.

Ključni prioriteti utvrđeni Strategijom razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine jesu:

- uspostavljanje sistema i mehanizama za povećanje obima bavljenja sportom svih građana;

- stvaranje uslova za vrhunska sportska postignuća i obezbeđivanje boljih uslova za bavljenje profesionalnim sportom;

- razvoj rekreativnog i školskog sporta i fizičke kulture;

- razvoj sporta dece i omladine i izgradnja, opremanje i održavanje neophodnih sportskih objekata;

- dostupnost programa sportskih škola i kampova najtalentovanijim mladim sportistima;

- unapređenje stručnog rada u sportu;

- sprečavanje negativnih pojava u sportu (doping, nasilje i nedolično ponašanje) i unapređenje zaštite zdravlja sportista;

- unapređivanje uslova za masovnije učešće osoba sa invaliditetom u sportskim aktivnostima.

Radi unapređenja zaštite zdravlja sportista i sprečavanja negativnih pojava u sportu, sprovodiće se i implementirati Zakon o potvrđivanju međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu i Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Doneće se zakon o mladima, kao i novi zakon o sportu kojim će se preciznije definisati uslovi da sport i sportske aktivnosti obezbeđuju fizičku, mentalnu i socijalnu dobrobit građana. Sistemski će se rešavati pitanje privatizacije u sportu kojim će se regulisati svojinski odnosi u sportskim klubovima i u finansiranju sportskih programa.

2.4. Zdravstvo

Cilj reforme zdravstvenog sistema je obezbeđenje kvaliteta zdravstvenih usluga i bezbednost pacijenata, uz formiranje odgovarajućih kadrova u zdravstvu i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva.

Osnovni ciljevi i pravci razvoja zdravstvene zaštite u narednom periodu definisaće se planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije. Planom će se obezbediti razvoj zdravstvenog sistema u skladu sa ukupnim razvojem zemlje i maksimalna iskorišćenost svih resursa u zdravstvu. Nastaviće se sa uvođenjem informacionih tehnologija u ovu oblast čime će se obezbediti integrisanje svih nivoa zdravstvene zaštite, bolji protok pacijenata, viši kvalitet zdravstvenih usluga, veća dostupnost i jednakost u pružanju zdravstvenih usluga. To će doprineti efikasnom upravljanju zdravstvenim ustanovama na svim nivoima, boljem praćenju kvaliteta usluga i boljem planiranju troškova u zdravstvu. Izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju omogućiće se početak primene plaćanja po učinku u domovima zdravlja i po dijagnostički srodnim grupama u bolnicama.

Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima uređeni su, u skladu sa direktivama i drugim propisima EU, uslovi i postupak izdavanja dozvola za stavljanje leka u promet, odnosno upis lekova u registre koje vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, proizvodnja i promet lekova i medicinskih sredstava, nadzor u ovim oblastima, rad Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, kao i druga pitanja od značaja za oblast lekova i medicinskih sredstava.

Funkcije zdravstva finansiraće se delom iz javnih izvora u skladu sa utvrđenim srednjoročnim okvirom, uvažavajući međunarodne standarde, a delom uvođenjem novog sistema finansiranja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji će se zasnivati na sistemu naplate zdravstvenih usluga prema broju pacijenata.

Nastaviće se sa akreditacijom zdravstvenih ustanova u Srbiji, radi unapređenja njihovog rada i bezbednosti pacijenata i stvaranja pravičnog, održivog visokoefikasnog sistema zdravstvene zaštite u kome su pružaoci zdravstvene zaštite stimulisani za postizanje stalno rastućih standarda efikasnosti i kvaliteta.

2.5. Penzijski sistem

Izmeniće se Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sa ciljem stvaranja finansijski održivog penzijskog sistema koji neće ugrožavati makroekonomsku stabilnost zemlje. Izmene Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju idu u pravcu postepenog povećanja minimalne starosne granice za odlazak u penziju za muškarce i žene (sa 53 na 58 godina starosti) do 2020. godine i postepenog povećanja potrebnog radnog staža za odlazak u penziju za žene (sa 35 na 38 godina) od 1. januara 2013. godine. Obezbediće se da minimalna penzija za sve osiguranike, osim poljoprivrednih, ne može biti niža od 27% prosečne neto zarade u periodu od 2011. do 2015. godine. Uvešće se strogo ograničenje profesija sa pravom na beneficirani radni staž. Pooštriće se uslovi za dodeljivanje porodičnih penzija. Ove mere postepeno će se uvoditi, a u celini će stupiti na snagu do 2020. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu utvrđena su fiskalna pravila koja regulišu povećanje pojedinačnih penzija u 2011. i 2012. godini, kao i fiskalna pravila koja regulišu rast prosečnih penzija u periodu od 2013. do 2015. godine. Utvrđena fiskalna pravila koja regulišu kretanje penzija primenjivaće se i nakon 2015. godine, sve dok se učešće penzija u BDP ne smanji na 10%.

Radi podsticanja dobrovoljnog penzijskog osiguranja izmeniće se Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Izmene se, pre svega, odnose na pomeranje starosne granice za povlačenje akumuliranih sredstava sa 53 na 58 godina života. Iznos akumuliranih sredstava koji se jednokratno može podići ograničiće se na 30% sredstava sa računa. Radi podsticanja građana da ulažu sredstva u fondove uvešće se mogućnost da imovina članova fondova služi kao garancija prilikom kupovine prvog stana.

Izmenama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima proširiće se mogućnosti ulaganja imovine fondova na kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i na investicione jedinice otvorenih investicionih fondova koji posluju u Srbiji i državama članicama EU i OECD, što će olakšati poslovanje dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji.

2.6. Sistem socijalne zaštite

Zakonom o socijalnoj zaštiti urediće se sistem socijalne zaštite i definisati ciljevi, načela, prava i usluge socijalne zaštite, oblici organizovanja pružanja usluga socijalne zaštite, prava i obaveze korisnika, nadzor nad radom ustanova socijalne zaštite i drugih pružalaca usluga socijalne zaštite, postupak za korišćenje usluga i ostvarivanje prava na materijalnu podršku, sredstva za ostvarivanje i finansiranje socijalne zaštite.

Mere socijalne zaštite biće usmerene na poboljšanje kvaliteta života osetljivih grupa građana, što će se obezbediti jednostavnijim pristupom korisnika pravima i pružanjem pomoći u obimu koji je potreban za osiguranje minimalnog životnog standarda tog dela stanovništva.

Reforma sistema socijalne zaštite podrazumeva i jačanje kapaciteta institucija na lokalnom nivou, uz preuzimanje odgovornosti za zadovoljavanje potreba građana u ovoj oblasti. Sredstva za njihovo finansiranje obezbeđivaće se iz izvornih prihoda organa lokalne samouprave. Sredstva iz republičkog budžeta moći će da se koriste samo za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti.

2.7. Administrativne reforme

Državna uprava. Osnovni ciljevi kojima se teži kroz reformu državne uprave u narednom srednjoročnom periodu jesu izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonomičnosti i efikasnosti. Cilj je i izgradnja državne uprave usmerene ka građanima, sposobne da pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove, kao i suzbijanje korupcije u državnom sektoru. Radi ostvarivanja navedenih ciljeva, u narednom periodu, Vlada će se rukovoditi sledećim principima:

- princip decentralizacije, koji podrazumeva prenos određenih poslova sa nivoa centralne državne uprave na niže nivoe vlasti, zbog čega će se u narednom periodu intenzivno raditi na obuci zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave;

- princip depolitizacije se odnosi na jasno razgraničenje poslova koji su u domenu politike i onih u domenu struke, a koje obavljaju karijerni državni službenici;

- princip profesionalizacije, podrazumeva formiranje dobro obučene, odgovorne i efikasne državne uprave, uz kontinuiranu obuku državnih službenika, razvoj sistematskih programa opšteg stručnog usavršavanja, kao i obuke u oblasti evropskih integracija;

- princip racionalizacije ima za krajnji cilj stvaranje optimalno organizovane državne uprave koja će efikasno i ažurno pružati zadovoljavajući kvalitet usluga, uz angažovanje najmanjeg potrebnog broja izvršilaca, u cilju smanjenja ukupnih rashoda za njen rad;

- princip modernizacije podrazumeva tehničko i tehnološko osavremenjavanje rada državne uprave uz uvođenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, što će omogućiti uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad državnih institucija, kao i razvoj e-uprave.

Reforma zakonodavnog okvira, kojom će se stvoriti pravni osnov za primenu i izgradnju navedenih principa početni je korak na putu sistemskih promena, a permanentno praćenje efekata primene zakona, uz aktivno učešće svih relevantnih društvenih subjekata, predstavlja osnovni mehanizam koji obezbeđuje dinamičnost reformskog procesa i njegovo permanentno usklađivanje sa realnim potrebama, odnosno otklanjanje uočenih slabosti i nedostataka. U narednom periodu doneće se zakoni kojima će se urediti radnopravni status službenika u jedinicama lokalne samouprave. Time će se uspostaviti pravni okvir za decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju i izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave.

Policija. Reforma policije jedan je od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU. Pored usaglašavanja zakonske regulative, reforma obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i celishodno postavljenog policijskog obrazovnog sistema kojim se obuka pripadnika policije vrši tokom čitavog radnog veka, zatim jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti. Cilj reforme jeste obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti građana i hitno suzbijanje svih oblika ugrožavanja, uz očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici.

Prioritetni strateški zadaci su borba protiv organizovanog kriminala, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije u pojedinim segmentima i u društvu kao celini, završetak započetih aktivnosti na uspostavljanju modernog sistema obezbeđenja državne granice, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage, osavremenjavanje informatičke i komunikacione opreme, razvoj policijskog obrazovanja, kao i podizanje ugleda policije i jačanje poverenja u nju.

Poseban značaj ima reforma u oblasti upravnih poslova. Ova reforma obuhvata obezbeđivanje lakšeg i bržeg ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana, kao i modernizaciju i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa. Pratiće se svetski tehnološki trendovi i efikasno će se štititi dokumenta od falsifikovanja, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.

Pravosuđe. U narednom srednjoročnom periodu, u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, osnovni cilj reforme pravosudnog sistema jeste uspostavljanje vladavine prava i pravne sigurnosti i u skladu sa tim vraćanje poverenja građana u pravosudni sistem. U okviru reforme pravosudnog sistema nastaviće se sa jačanjem nezavisnosti, odgovornosti i transparentnosti uz uspostavljanje veće efikasnosti i ažurnosti u radu, modernizacijom zastarele infrastrukture i poboljšavanjem uslova rada i uvođenjem savremene informatičke tehnologije, za šta je potrebno obezbediti stabilne i realne izvore finansiranja. Ciljevi reforme pravosudnog sistema u narednom srednjoročnom periodu jesu:

- celovita reforma zakonske regulative;

- harmonizacija propisa i postupaka sa evropskim standardima;

- personalne promene u pravosuđu;

- poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, kao i uslova rada;

- edukacija nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih u sudskoj upravi;

- efikasno pravosuđe bazirano na principima odgovornosti i stručnosti.

U skladu sa Strategijom regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine, izvršiće se sveobuhvatne reforme propisa. Time će se jednokratno staviti van snage i izvršiti izmene neefikasnih propisa, čime će se izvršiti unapređenje privrednog ambijenta, smanjenje pravne nesigurnosti i povećanje konkurentnosti domaće privrede na svetskom i evropskom tržištu.

U cilju zaokruživanja reformi u oblasti pravosuđa u narednom periodu doneće se novi zakoni u oblasti pravosuđa, i to: zakon o parničnom i izvršnom postupku, zakon o advokaturi, kao i zakon o javnom beležništvu. U skladu sa kratkoročnim prioritetima iz Evropskog partnerstva formiraće se komora javnih beležnika.

U skladu sa proširenim nadležnostima poverenika za informacije od javnog značaja ključnu ulogu u primeni Zakona o zaštiti ličnih podataka imaće nezavisno telo koje će nadzirati i garantovati primenu nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti.

2.8. Ostale reforme

Regionalni razvoj. Osnovni cilj politike regionalnog razvoja u narednom periodu je uravnotežen regionalni razvoj. Aktivna regionalna politika podrazumeva mere u oblasti razvoja infrastrukture, mere podsticaja (privredni ambijent - industrijske zone i poslovni inkubatori, povoljni krediti) i osposobljavanje ljudskih resursa za implementaciju razvojnih projekata.

U narednom periodu aktivnosti će biti usmerene na primenu Zakona o regionalnom razvoju i donošenje i sprovođenje predviđenih podzakonskih akata. Novim Zakonom o regionalnom razvoju predviđeno je da Republika Srbija ima pet regiona, što podrazumeva uspostavljanje institucionalnog i finansijskog okvira; donošenje razvojnih dokumenata (nacionalni plan regionalnog razvoja, regionalne razvojne strategije, programi finansiranja regionalnog razvoja i ostalih razvojnih dokumenata), kao i utvrđivanje mera i podsticaja za ravnomeran regionalni razvoj uz aktivno učešće svih Zakonom predviđenih subjekata regionalnog razvoja.

U narednom periodu značajnu ulogu u pružanju podrške regionalnim agencijama za razvoj i sektoru malih i srednjih preduzeća imaće Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Agencija će se baviti i poslovima koordinacije infrastrukturnih projekata bitnih za regionalni razvoj i pripremom i realizacijom projekata od nacionalnog interesa koji se finansiraju iz fondova EU.

Životna sredina. Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine i Strategije održivog razvoja Srbije doneće se nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i nacionalna strategija zaštite biološke, geološke i predeone raznovrsnosti Republike.

Preispitaće se i, po potrebi, proširiti obim taksi za zagađenje i naknada za korišćenje prirodnih resursa i naknada za odlaganje otpada. Uvešće se podsticaji za preduzeća koja uvode ili rade u režimima efikasnog korišćenja resursa. Podsticaće se industrijski sektori na primenu dobre prakse zaštite životne sredine i principa čistije proizvodnje.

Religija. Najvažniji ciljevi reforme religije u narednom srednjoročnom periodu jesu: unapređivanje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije, negovanje verskog pluralizma i verske tolerancije i unapređivanje verskog obrazovanja, zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja sveštenika i verskih službenika, unapređenje opšteg kulturnog standarda stanovništva izgradnjom, održavanjem i obnovom verskih objekata, sistemsko i trajno rešavanje pitanja zdravstvenog i penzijskog osiguranja sveštenika i verskih službenika.

Dijaspora. Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i na podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore radi uključenja u ekonomski razvoj zemlje. U tom cilju doneće se programi: unapređenja ekonomske saradnje sa dijasporom za poboljšanje položaja dijaspore; za promociju srpske kulture u dijaspori; učenja srpskog jezika u dijaspori.

Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice, prvenstveno posredstvom investicija. Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.

Organizacije civilnog društva. U skladu sa Zakonom o udruženjima, kojim je uređena Ustavom garantovana sloboda udruživanja, u narednom periodu će se nastaviti proces razvijanja organizacija građanskog društva. Osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom stvoren je pravni okvir u kome će delovati nevladin sektor. Zadaci Kancelarije u narednom periodu su: uspostavljanje stalnog dijaloga između države, udruženja i drugih organizacija civilnog društva o pitanjima od opšteg i zajedničkog interesa; jačanje međusektorske saradnje, posebno u oblasti ljudskih prava, izgradnje pravne države, socijalne zaštite, suzbijanja siromaštva, održivi razvoj, obrazovanje i dr.

Republika će, vodeći računa o društvenim interesima, dodeljivati dotacije nevladinim organizacijama u skladu sa budžetskim mogućnostima.

V ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ovog memoranduma je Prilog I. Projekcije makroekonomskih indikatora za period 2010-2013. godina.

Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog I

PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA ZA PERIOD 2010-2013. GODINA

 

Tabela 1: Rast i povezani činioci

Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno

2009

2010

2011

2012

2013

1. Stopa realnog rasta BDP

-3,1

1,5

3,0

4,0

4,5

2. BDP po tekućim tržišnim cenama (u milionima dinara)

2.815.000

3.034.373

3.419.192

3.733.758

4.077.357

3. BDP deflator

6,7

6,2

9,4

5,0

4,5

4. Potrošačke cene (godišnji prosek)

8,4

6,2

9,4

5,3

4,1

5. BDP u evrima (u milionima)

29.966

29.343

31.929

34.434

37.013

6. BDP u dolarima (u milionima)

41.722

38.044

40.988

44.179

47.747

7. BDP po stanovniku u evrima

4.093

4.016

4.388

4.751

5.127

8. BDP po stanovniku u dolarima

5.699

5.207

5.633

6.096

6.614

9. Rast zaposlenosti

-5,5

-4,1

0,0

1,4

2,1

10. Rast produktivnosti

2,6

5,8

3,0

2,6

2,3

11. Investicioni racio (% BDP)

17,4

18,1

18,3

19,7

21,1

Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama

12. Lična potrošnja

-8,6

0,8

1,3

2,0

3,1

13. Državna potrošnja

-4,3

-2,6

-1,5

-1,3

-1,1

14. Investicije u fiksni kapital

-22,8

3,3

7,6

10,8

13,4

15. Promena zaliha kao % BDP

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

16. Izvoz roba i usluga

-5,4

11,3

11,7

12,5

14,5

17. Uvoz roba i usluga

-18,3

5,6

6,4

7,8

11,3

Nominalni rast spoljnotrgovinske razmene (u USD)

18. Izvoz roba i usluga

-20,4

7,8

10,6

13,0

16,3

19. Uvoz roba i usluga

-31,3

1,0

4,8

9,9

12,4

Doprinos rastu BDP

20. Finalna domaća tražnja

-13,8

0,8

2,3

3,6

5,2

20.1. Investiciona potrošnja

-6,1

0,7

1,6

2,4

3,2

20.2. Lična potrošnja

-6,9

0,6

1,0

1,5

2,2

20.3. Državna potrošnja

-0,9

-0,5

-0,3

-0,2

-0,2

21. Promena u zalihama

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

22. Spoljno-trgovinski bilans roba i usluga

10,7

0,7

0,6

0,4

-0,7

Rast bruto dodate vrednosti

23. Poljoprivreda

0,7

0,5

2,0

3,4

3,8

24. Industrija

-12,2

3,5

5,7

7,6

8,6

25. Građevinarstvo

-14,3

-9,9

7,1

8,1

11,3

26. Usluge

0,8

1,7

2,3

2,8

3,1

Doprinos rastu bruto dodate vrednosti po delatnostima

27. Rast bruto dodate vrednosti

-2,4

1,5

3,0

4,0

4,5

28. Poljoprivreda

0,1

0,1

0,2

0,4

0,4

29. Industrija

-2,5

0,6

1,1

1,5

1,7

30. Građevinarstvo

-0,5

-0,3

0,2

0,3

0,4

31. Usluge

0,5

1,2

1,5

1,9

2,0

 

Tabela 2: Razvoj tržišta radne snage

Iskazano u procentima ako drugačije nije navedeno

2009

2010

2011

2012

2013

1. Broj stanovnika (u hiljadama)

7.321

7.306

7.277

7.248

7.219

2. Stopa rasta stanovništva

-0,41

-0,20

-0,40

-0,40

-0,40

3. Radno sposobno stanovništvo (u hiljadama)

4.732

4.727

4.715

4.711

4.707

4. Učešće radno sposobnog stanovništva u ukupnom stanovništvu

64,6

64,7

64,8

65,0

65,2

5. Broj zaposlenih (u hiljadama)

1.889

1.812

1.813

1.838

1.877

6. Stopa rasta zaposlenosti

-5,5

-4,1

0,0

1,4

2,1

7. Stopa rasta prosečne realne zarade

0,2

2,0

2,1

2,4

2,7

 

Tabela 3: Kretanja u spoljnom sektoru

Iskazano u milionima evra ako drugačije nije navedeno

2009

2010

2011

2012

2013

1. Saldo tekućeg računa (% BDP)

-7,6

-9,3

-8,2

-8,0

-7,6

2. Izvoz roba (f.o.b)

5.978

7.198

8.218

9.562

11.421

3. Uvoz roba (f.o.b)

11.097

12.141

12.897

14.362

16.326

4. Saldo trgovinskog računa

-5.119

-4.943

-4.679

-4.801

-4.904

5. Izvoz usluga

2.500

2.611

2.735

2.823

2.904

6. Uvoz usluga

2.481

2.578

2.687

2.767

2.827

7. Saldo na računu usluga

19

33

48

56

76

8. Izvoz roba i usluga

8.478

9.809

10.954

12.385

14.325

9. Uvoz roba i usluga

13.574

14.719

15.584

17.129

19.153

10. Izvoz roba i usluga (% BDP)

28,3

33,4

34,3

36,0

38,7

11. Uvoz roba i usluga (% BDP)

45,3

50,2

48,8

49,7

51,7

12. Neto izvoz dobara i usluga (% BDP)

-17,0

-16,7

-14,5

-13,8

-13,0

13. Neto plaćanja kamata prema inostranstvu

-640

-635

-778

-849

-907

14. Neto tekući transferi i ostali faktorski neto prihodi

3.459

2.824

2.804

2.848

2.907

15. Saldo tekućeg računa platnog bilansa

-2.281

-2.720

-2.604

-2.744

-2.827

16. Strane direktne i portfolio investicije

1.346

949

2.945

1.637

1.899

17. Devizne rezerve

12.069

11.561

12.401

12.704

12.934

18. Spoljni dug

22.487

23.259

23.696

25.239

26.450

19. Od čega: dug države

6.108

7.124

7.924

8.572

9.031

20. Od čega: denominovan u stranoj valuti

22.487

23.259

23.696

25.239

26.450

21. Od čega: otplata glavnice

2.745

2.612

2.839

3.362

4.099

22. Neto štednja iz inostranstva (% BDP)

7,6

9,3

8,2

8,0

7,6

23. Nacionalna štednja (% BDP)

9,8

8,8

10,2

11,7

13,4

24. Domaća štednja (% BDP)

0,4

1,4

3,8

5,9

8,0

25. Domaća privatna štednja (% BDP)

1,4

2,4

4,5

5,5

6,7

26. Domaće privatne investicije (% BDP)

14,1

14,4

14,9

16,2

17,5

27. Domaća javna štednja (% BDP)

-1,0

-1,1

-0,7

0,4

1,3

28. Domaće javne investicije (% BDP)

3,3

3,7

3,5

3,5

3,6

 

Tabela 4: Fiskalna pozicija

Iskazano učešćem u BDP

2009

2010

2011

2012

2013

Neto pozajmljivanje po subsektorima

1. Opšta država

-4,3

-4,8

-4,1

-3,2

-2,3

2. Republički budžet

...

...

...

...

...

3. Lokalna samouprava

...

...

...

...

...

4. Socijalni fondovi

...

...

...

...

...

Opšta država

5. Ukupni prihodi

40,7

40,0

38,8

38,2

37,3

6. Ukupni rashodi

45,0

44,8

42,9

41,4

39,5

7. Budžetski bilans

-4,3

-4,8

-4,1

-3,2

-2,3

8. Otplata kamata

0,8

1,1

1,5

1,5

1,6

9. Primarni deficit-suficit

-3,5

-3,7

-2,6

-1,6

-0,7

Komponente prihoda

10. Porezi

24,2

24,0

23,6

23,3

22,7

11. Doprinosi

11,3

10,6

10,1

10,0

9,9

12. Ostali prihodi

5,2

5,3

5,1

4,8

4,7

13. Ukupni prihodi

40,7

40,0

38,7

38,1

37,2

Komponente rashoda

14. Kolektivna potrošnja

19,0

18,7

17,9

17,0

16,3

15. Socijalni transferi

19,7

18,9

17,6

16,8

15,9

16. Kamate

0,8

1,1

1,5

1,5

1,6

17. Subvencije

2,2

2,4

2,5

2,4

2,2

18. Investicije u fiksni kapital

3,3

3,7

3,5

3,7

3,7

19. Ukupni rashodi

45,0

44,8

42,9

41,4

39,5

 

Tabela 5: Dug opšte države

Iskazano procentualnim učešćem u BDP

2009

2010

2011

2012

2013

1. Bruto dug

36,0

41,8

40,1

39,6

37,5

2. Od čega: otplata glavnice

6,0

8,8

9,5

10,5

10,4

3. Promena u ukupnom dugu

6,2

5,9

-1,8

-0,5

-2,1

Doprinosi promeni bruto duga

4. Primarni deficit (suficit)

3,5

3,6

2,6

1,6

0,7

5. Kamata

0,8

1,1

1,5

1,5

1,6

6. Rast nominalnog BDP

-1,0

-2,6

-4,7

-3,4

-3,3

7. Ostali faktori koji utiču na dug

2,9

3,7

-1,2

-0,2

-1,0

8. Implicitna kamatna stopa na dug (%)

2,8

3,4

3,9

4,2

4,4