ZAKLJUČAKO USVAJANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA - ŽENE, MIR I BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI (2010-2015)("Sl. glasnik RS", br. 102/2010) |
1. Usvaja se Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2010-2015), koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN
ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SAVETA BEZBEDNOSTI UJEDINЈENIH NACIJA - ŽENE, MIR I BEZBEDNOST U REPUBLICI SRBIJI
(2010 - 2015)
Razlozi za donošenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji
Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost (u daljem tekstu: Rezolucija 1325 SB UN) jednoglasno je usvojena 31. oktobra 2000. godine, naglašavajući posledice krvavih konflikata na žene i devojke i važnost uloge žena u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku zemlje. To je jedna od najvažnijih rezolucija UN u oblasti mira i bezbednosne politike i u saglasnosti je sa prethodno donetim konvencijama koje se odnose na žene, mir i bezbednost.
Rezolucija je pravno obavezujuća za sve zemlje članice UN, bez potrebe za dodatnom ratifikacijom. Radi sprovođenja Rezolucije 1325 SB UN, 2002. godine, SB UN je podstakao zemlje članice, civilno društvo i druge relevantne aktere da razviju strategije i akcione planove, sa jasnim ciljevima i vremenskim odrednicama za ugradnju rodne perspektive u mirovne operacije i programe oporavka i rekonstrukcije.
U izveštaju Generalnog sekretara UN iz oktobra 2004. godine pozivaju se sve zemlje članice da pripreme nacionalne akcione planove radi odlučnijeg sprovođenja Rezolucije 1325 SB UN.
Nacionalni akcioni planovi su dokumenta vlada država članica UN, koja sadrže operativne smernice za sprovođenje Rezolucije 1325 SB UN u praksi. Odlukom Vlade Republike Srbije, od 24. juna 2010. godine, obrazovana je multisektorska Radna grupa za izradu Nacionalnog akcionog plana Republike Srbije za primenu Rezolucije 1325 SB UN. Navedenom odlukom Ministarstvo odbrane je određeno za pružanje stručne i administrativno-tehničke potpore Radnoj grupi Vlade.
Pristupanje izradi Nacionalnog akcionog plana posebno je značajno u zemljama koje su izašle iz perioda sukoba, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom, jer se ovim dokumentom uspostavljaju standardi i mehanizmi za zaštitu žena i devojaka tokom i nakon sukoba. Međutim, s obzirom da žene nisu samo žrtve rata i nasilja, već mogu da imaju i aktivnu ulogu kao učesnice na sukobljenim stranama, ali i u pregovaračkom procesu u smirivanju sukoba i nalaženju rešenja za mirno rešavanje konflikata, dugoročan razvoj i stabilizaciju regiona, ovaj dokument pruža mogućnost za definisanje takve njihove uloge u sektoru bezbednosti i društvu u celini. Cilj ovog dokumenta je da obezbedi i ravnopravnost učešća, napredovanja i odlučivanja žena u sektoru bezbednosti.
Stoga, sve pojmove u tekstu Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji koji se odnose na pripadnike muškog roda treba tumačiti pod jednakim uslovima kao da su saopšteni i za pripadnice ženskog roda.
Republika Srbija, kao potencijalna članica Evropske unije (EU), uvažava činjenicu da je EU u svojim dokumentima istakla značaj ravnopravnog učestvovanja muškaraca i žena u prevenciji i rešavanju konflikata i promovisanja kulture trajnog i održivog mira. U okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije (CSDP), rodna perspektiva misije EU ostvaruje se i kroz prisustvo jednog/jedne ili nekoliko savetnika/savetnica za rodnu ravnopravnost u svim civilnim i vojnim misijama, a uvođenje takve dužnosti u praksu Republike Srbije predstavlja jedan od zadataka i novina predviđenih Nacionalnim akcionim planom. Pored toga, prilikom izrade ovog dokumenta uzeta je u razmatranje Strategija EU za ravnopravnost žena i muškaraca 2010-2015. godine, kao i Plan aktivnosti za sprovođenje Strategije EU za ravnopravnost žena i muškaraca 2010-2015. godine.
I ostale međunarodne organizacije su u ovoj rezoluciji prepoznale mogućnost da se bolje i efikasnije koriste ljudski kapaciteti za efektivniji odgovor na krizne i postkrizne situacije. Tako, NATO je u septembru 2009. godine doneo Direktivu (D-40-1) kojom se sve članice programa NATO i Partnerstvo za mir upućuju na ugradnju preporuka iz Rezolucije 1325 SB UN, u smislu uspostavljanja rodne ravnopravnosti u komandnoj strukturi NATO, uključujući i neke mere za zaštitu žena tokom oružanih sukoba. Takav pristup je interoperabilan, imajući u vidu slične standarde i akcione planove Sektora za mirovne operacije UN (UN DPKO) i EU, OEBS i Saveta Evrope (SE). Takođe, navedene strukture se dosledno angažuju na sprečavanju nasilja nad ženama u kriznim i vanrednim situacijama, kao i u promovisanju učešća žena u izgradnji mira.
Usvajanje Nacionalnog akcionog plana, radi primene Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji, potvrđuje nameru Vlade Republike Srbije da aktivno doprinosi procesima izgradnje mira, stabilnosti i bezbednosti, pre svega u svom neposrednom okruženju - u regionu jugoistočne Evrope, zatim i u Evropi - kroz sveobuhvatan proces evropskih integracija, i u svetu - učešćem predstavnika Republike Srbije u multinacionalnim operacijama i na međunarodnim skupovima posvećenim miru, položaju žena i bezbednosti.
Principi, ciljevi i opredeljenja sadržani u drugim dokumentima
Osnovni principi, ciljevi i opredeljenja sadržani u Nacionalnom akcionom planu za primenu Rezolucije 1325 SB UN polaze od ljudske bezbednosti, rodne ravnopravnosti i poštovanja i unapređivanja ljudskih prava žena koji su sadržani u usvojenim nacionalnim i međunarodnim dokumentima:
• Ustav Republike Srbije utvrđuje načela vladavine prava, socijalne pravde, ravnopravnosti polova, građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i prava koja proističu iz potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, na čijim načelima se razvija politika jednakih mogućnosti i time omogućava stvaranje uslova za potpuni razvoj i unapređenje položaja žena u svim oblastima društvenog života, uključujući i bezbednost, radi ostvarivanja ljudskih prava žena i sloboda, ravnopravno sa muškarcima. U Ustavu Republike Srbije (član 15) utvrđeno je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. U delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode (član 23) utvrđeno je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Takođe, članom 27. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost.
• Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji, polazeći od Milenijumske deklaracije UN iz 2000. godine, utvrđuju nekoliko zadataka relevantnih za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, poboljšanje položaja žena i razvoja koncepta ljudske bezbednosti.
Ti zadaci su:
1. promovisanje ravnopravnosti među polovima i većih prava žena (do 2015. godine prepoloviti ekonomske nejednakosti između žena i muškaraca);
2. povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na kvotu od najmanje 30% (do 2015);
3. stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (donošenje nacionalnih planova za sprovođenje političkih i strategijskih dokumenata koji se odnose na ravnopravnost polova, budući da taj cilj nije realizovan do 2008. godine u Republici Srbiji);
4. razvijanje sistema zaštite žena žrtava nasilja i sistem prevencije nasilja nad ženama (do 2015. godine).
• Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2009. do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 115/09) sadrži osnovne principe koji doprinose razvijanju politike jednakih mogućnosti i poboljšanju ljudskih prava u sistemu rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.
• Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (2008) definiše sledeća opredeljenja:
1. podsticanje razvoja Centra za multinacionalne operacije i učešće pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama, uz ispunjenje obaveza koje proističu iz članstva u programu Partnerstvo za mir;
2. podsticanje učešća u multinacionalnim vojnim vežbama na teritoriji Republike Srbije i na teritorijama država članica Partnerstva za mir i NATO-a;
3. usvajanje zakona koji će obezbediti pravni okvir za angažovanje pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u pružanju pomoći civilnom stanovništvu (Zakon o civilnoj zaštiti, Zakon o upravljanju krizama i dr.);
4. saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju;
5. smanjivanje stope kriminaliteta i drugih negativnih pojava i krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;
6. unapređivanje pristupa pravdi, promovisanje dobrih međuetničkih odnosa, zaštite prava žena i dece, kao i unapređivanje institucionalne podrške žrtvama diskriminacije i dr.
• Deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici ("Službeni glasnik RS", broj 20/10) sadrži sledeća opredeljenja: osuđuje se zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde; pruža se puna podrška u procesuiranju ratnih zločina za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju; pozivaju se sve nekadašnje sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i u drugim državama bivše Jugoslavije da nastave proces pomirenja i izražava očekivanje da će i organi drugih država sa teritorija bivše Jugoslavije osuditi zločine protiv pripadnika srpskog naroda.
• Deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 74/10) sadrži sledeća opredeljenja: najoštrije se osuđuju zločini učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije tokom oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji; izražava se žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja; pozivaju se svi međunarodni činioci da do kraja istraže i na adekvatan način kazne počinioce zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije i tragaju za rešenjima kako se ovakve žrtve nikada ne bi ponovile.
Normativni okvir Nacionalnog akcionog plana
Normativni okvir Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN sadržan je u Ustavu Republike Srbije kojim se garantuje ravnopravnost žena i muškaraca, zabranjuje svaki vid neposredne ili posredne diskriminacije s obzirom na pripadnost određenom polu i utvrđuje mogućnost uvođenja posebnih mera čiji je smisao da se izgrade pretpostavke za postizanje pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 15. i član 21. stav 4. Ustava).
Ustav Republike Srbije izričito propisuje da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, kao i da se neposredno primenjuju (član 16. stav 2. Ustava).
Brojnim međunarodnim dokumentima ustanovljene su obaveze država potpisnica da unapređuju rodnu ravnopravnost, da preduzimaju aktivnosti i usvajaju mere, uključujući i posebne mere usmerene na stvaranje jednakih mogućnosti i otklanjanje svih oblika diskriminacije, kako bi stvorile socijalni ambijent u kome će biti dostignuti standardi rodne ravnopravnosti.
Republika Srbija je ratifikovala veliki broj međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima i potpisnica je skoro svih međunarodnih konvencija u oblasti ljudskih prava, prava žena i dece i međunarodnog humanitarnog prava, usvojenih pod okriljem Ujedinjenih nacija od kojih je najvažnija Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW).
Usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN, Republika Srbija iskazuje spremnost da poštuje međunarodne obaveze koje je prihvatila i odlučnost da u svojoj politici primeni navedenu rezoluciju UN i neposredno se angažuje na njenoj realizaciji.
Međunarodni dokumenti: |
Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 11/81); Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 13/02); Pekinška deklaracija i Platforma za akciju, usvojena na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama, 1995. godine; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima; Rezolucija Generalne skupštine UN 2200 A (XXI), 1966 ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71); Fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/01); Najrobijska pravila o poboljšanju budućeg položaja žena, UN, 1985; Bečka deklaracija i Akcioni program UN, 1993; Univerzalna deklaracija o pravima čoveka, usvojena na zasedanju Generalne skupštine UN, 1948; Milenijumski ciljevi razvoja UN, usvojeni na Milenijumskom samitu UN (2000); Rezolucija 1325 SB UN (2000); Rezolucija 1820 SB UN (2008); Rezolucija 1888 SB UN (2009); Rezolucija 1889 SB UN (2009); Rezolucija Generalne skupštine UN, A/64/L.56 (2010); Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Savet Evrope, 1950, izmenjena u skladu sa Protokolom broj 11 ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", broj 9/03, 5/05 i 7/05 - ispravka); Deklaracija o jednakostima između žena i muškaraca kao fundamentalni kriterijum demokratije, Savet Evrope, 1997; Konvencija o političkim pravima žena, 1953; Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi, EU, 1993; Povelja za evropsku bezbednost, 1999; Univerzalna deklaracija o demokratiji, 1997; Rezolucija 2025 Evropskog parlamenta "O učešću žena u mirnom rešavanju sukoba" (2000); Rezolucija 1464 Saveta Evrope "Žene i religija u Evropi" (2005); Rezolucija 1580 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope "Opasnosti od kreacionizma u obrazovanju" (2007); Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima i odgovornostima pojedinaca, grupa i društvenih organa kojom se unapređuju i štite univerzalno priznata ljudska prava i osnovne slobode (2004); Izveštaj o održivom razvoju Ujedinjenih nacija (1994); Konvencije o statusu izbeglica i njenih protokola ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 6/01); Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika suvozemnih vojnih snaga - I Ženevska konvencija ("Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/60); Ženevska konvencija za poboljšanje položaja ranjenika, bolesnika i brodolomaca pomorskih oružanih snaga - II Ženevska konvencija ("Službeni list FNRJ", broj 24/50); Ženevska konvencija za postupanje sa ratnim zarobljenicima - III Ženevska konvencija ("Službeni list FNRJ", broj 24/50); Ženevska konvencija o zaštiti civila za vreme rata - IV Ženevska konvencija ("Službeni list FNRJ", broj 24/50); Dopunski protokol uz ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba - Protokol I ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 16/78); Dopunski protokol uz ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava nemeđunarodnih oružanih sukoba - Protokol II ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 16/78); Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 16/78); Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka ("Službeni glasnik FNRJ", broj 2/50); Međunarodna konvencija protiv uzimanja talaca ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 9/91); OEBS-ov Akcioni plan 2004. za unapređenje ravnopravnosti polova (OEBS - Rešenje broj 14/04, Ministarsko veće, Sofija, 2004); Direktiva 40-1 NATO i PzM o ugradnji Rezolucije 1325 SB UN i perspektivama rodne ravnopravnosti u komandnoj strukturi NATO, uključujući i mere za zaštitu žena tokom oružanog sukoba (Bi-SC Directive 40-1, NATO, September 2009). |
Unutrašnje zakonodavstvo obezbeđuje pretpostavke za ostvarivanje zaštite od diskriminacije i ljudske bezbednosti nizom sistemskih zakona koji regulišu ovu oblast:
• Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) uređuje opštu zabranu diskriminacije, oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije i ustanovljava poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji deluje kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom;
• Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) uređuje stvaranje uslova za vođenje politike jednakih mogućnosti ostvarivanja prava žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, donošenje propisa i preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu, kao i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji;
• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Službeni glasnik RS", broj 36/10), koji je stupio je na snagu 05.06.2010. godine, a primenjuje se od 04.09.2010. godine, predviđa postupke pravne zaštite lica koja su izložena diskriminaciji, zloupotrebi i nasilju, uključujući i seksualno nasilje na radu;
• Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09 i 111/09) u delu koje se odnosi na krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, inkriminiše sva zlodela koja se svrstavaju u tzv. međunarodne zločine;
• Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom ("Službeni glasnik RS", broj 72/09); utvrđuje način, obim i oblike saradnje državnih organa Republike Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom, pružanje pravne pomoći tom sudu i izvršenje njegovih odluka, posebnosti postupaka za krivična dela propisana članom 5 Statuta Međunarodnog krivičnog suda, odnosno za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom;
• U oblasti odbrane i bezbednosti: Zakon o odbrani ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 88/09 - dr. zakon i 104/09 - dr. zakon), Zakon o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09), Zakon o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05 i 63/09 - US), Zakon o civilnoj službi ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti ("Službeni glasnik RS", broj 116/07), Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji ("Službeni glasnik RS", br. 42/02 i 111/09), Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ("Službeni glasnik RS", broj 88/09).
Strategijski okvir za donošenje Nacionalnog akcionog plana
Mere i aktivnosti predviđene Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji oslanjaju se na opredeljenja sadržana u strategijskim dokumentima kojima je Republika Srbija definisala svoju politiku u oblasti društvenog razvoja, evropskih integracija, odbrane, bezbednosti, unapređenja rodne ravnopravnosti i zaštite žena, a to su:
• Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2009. do 2015. godine utvrđuje celovitu i usklađenu politiku države radi eliminisanja diskriminacije žena, poboljšanja njihovog položaja i integrisanja rodne perspektive u sve oblasti delovanja institucija sistema. Navedenom strategijom definisani su sledeći ciljevi:
1. povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanje rodne ravnopravnosti;
2. poboljšanje ekonomskog položaja žena i ostvarivanje rodne ravnopravnosti;
3. ostvarivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju;
4. poboljšanje zdravlja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u zdravstvenoj politici;
5. prevencija i suzbijanje nasilja nad ženama i unapređenje zaštite žrtava;
6. uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti.
Sprovođenje navedenih strategijskih ciljeva je konkretizovano usvojenim Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 67/10).
• Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 11/06), kao strateški dokument za zajedničko upravljanje granicom od strane graničnih službi, predviđa i aktivno učešće žena u redovnim poslovima kontrole državne granice koji se odnose na lica, transportna sredstva i robu, što podrazumeva provere na graničnim prelazima, sprečavanje nekontrolisanog ulaza preko granica, uključujući pitanja vezana za traženje azila i postupanje prema uhapšenim osobama bez dokumenata, u skladu sa međunarodnom poveljama i konvencijama. Takođe, žene vrše i poslove kontrole državne granice vezane za razne vidove bezbednosnih povreda granica.
• Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 111/06), i Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja ("Službeni glasnik RS", broj 122/08), još eksplicitnije doprinose unapređenju institucionalnog okvira, prevencije, pomoći, zaštite žena i dece od ilegalne trgovine i nasilja, kao i reintegracije žrtava u društveni sistem, unapređenju međunarodne saradnje, praćenju i evaluaciji ostvarenih rezultata itd.
• Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period od 2009. do 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 25/09), doprinosi unapređenju kontrole prekograničnog kretanja ljudi i smanjenja bezbednosnih rizika usled nekontrolisanog kretanja migranata i trgovine ljudima.
• Strategija za smanjivanje siromaštva (2002), u kojoj su žene prepoznate kao ugrožena društvena grupa, a posebno Romkinje, žene koje su u kategoriji izbeglica i raseljenih lica, žene sa sela i, u skladu s tim, predviđene su mere za poboljšanje njihovog položaja.
• Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), sadrži deo u kome se, kao osnovne vrednosti u oblasti bezbednosti, promovišu: sloboda, jednakost, izgradnja i očuvanje mira, vladavina prava, demokratija, socijalna pravda, ljudska prava i slobode, nacionalna, rasna i verska ravnopravnost i ravnopravnost polova, nepovredivost imovine i očuvanje životne sredine. U ovoj strategiji izražen je stav da je Republika Srbija privržena poštovanju obaveza koje proističu iz Povelje UN, principa Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Helsinškog završnog akta, da je opredeljena da razvija i unapređuje sve aspekte bezbednosti, da je posvećena stvaranju uslova za unapređenje ljudske bezbednosti, poboljšanju uloge i položaja žena u procesima odlučivanja i jačanju državnih mehanizama za obezbeđenje ravnopravnosti polova.
• Strategija odbrane Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), naglašava da Republika Srbija kroz mir i stabilnost doprinosi izgradnji i jačanju bezbednosti, izgrađuje i jača sopstvene kapacitete i sposobnosti za odbranu, kao i da zajednički deluje sa drugim državama i doprinosi jačanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Ovom strategijom definisani su vitalni odbrambeni interesi Republike Srbije, uključujući zaštitu bezbednosti građana, izgradnju poverenja, unapređivanje bezbednosti i stabilnosti u regionu, saradnju i partnerstvo sa međunarodnim bezbednosnim organizacijama i institucijama demokratskih država i drugo.
I INSTITUCIJE - FORMIRANJE I FUNKCIONISANJE INSTITUCIONALNIH MEHANIZAMA ZA SPROVOĐENJE NACIONALNOG AKCIONOG PLANA
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
Mir i bezbednost su danas prihvaćeni kao javno dobro, a imajući to u vidu, osnovna misija države je da obezbedi zaštitu svih građana, odnosno zaštitu njihovih ljudskih prava, a u skladu sa Milenijumskim ciljevima organizacije Ujedinjenih nacija i sa Rezolucijom 1325 SB UN - zaštita prava i položaja žena je od prvorazrednog značaja.
Republika Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija i zemlja koja teži prijemu u članstvo Evropske unije, izražava posebnu zainteresovanost da se posveti cilju ostvarivanja ljudskih prava, sa posebnim naglaskom na poboljšanje položaja žena u društvu. U periodu od 2000. godine do danas došlo je do mnogih pozitivnih pomaka u pravcu ispunjavanja međunarodnih obaveza i prihvaćenih konvencija i standarda. Osnovan je Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, formiran je poseban organ uprave u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike - Uprava za rodnu ravnopravnost, formirano je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava koje je nadležno za izradu periodičnih izveštaja o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, kao i Odbor za ravnopravnost polova Narodne Skupštine Republike Srbije. Osim toga, utvrđeni su prioriteti delovanja i mera radi poboljšanja položaja žena i unapređivanja rodne ravnopravnosti, usvojena je Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne, Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, kao i Akcioni plan za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine. Takođe, usvojene su izmene krivičnog, radnog i porodičnog zakonodavstva. Princip rodne ravnopravnosti je uključen u Zakon o zabrani diskriminacije, kao i u neke od državnih strategija, a donet je i sistemski zakon u ovoj oblasti - Zakon o ravnopravnosti polova. Međutim, pored navedenog, veoma je bitno da se obezbedi veće učešće žena na svim nivoima demokratskog odlučivanja, kao i da im se dodeli veća uloga u procesu donošenja odluka koje imaju uticaj na sektor bezbednosti.
Primenom Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji se stvaraju mogućnosti da uloga žena u sektoru bezbednosti postane značajnija i uočljivija. Primenom Rezolucije 1325 SB UN ojačava se uloga žena u reformskim procesima u Republici Srbiji i podržava se angažovanje žena u bezbednosnim strukturama na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou i ujedno stvaraju uslovi za uvažavanje principa rodne ravnopravnosti, definisanih Zakonom o ravnopravnosti polova u praksi. Objektivne okolnosti uticale su na sporost u primeni Rezolucije 1325 SB UN u tzv. zemljama u tranziciji i postkonfliktnim društvima na prostoru Zapadnog Balkana. Neophodno je pomenuti napore nevladinih organizacija, a pre svega organizacija žena u regionalnom povezivanju na prostoru bivše Jugoslavije tokom konflikta i u procesima izgradnje mira. Organizacije žena bile su prve koje su obnovile prekinute veze između zaraćenih strana, dosledno se zalagale za mirovne procese i prve progovorile o ratnim zločinima, naročito zločinima protiv žena i civilnog stanovništva uopšte. Posebno izdvajamo značaj inicijalnog projekta Beogradskog fonda za političku izuzetnost - Uloga žena u izgradnji nove bezbednosne paradigme u Srbiji, koji je bio posvećen predstavljanju moguće uloge žena u bezbednosti u kontekstu Rezolucije 1325 SB UN, kao i projekat izrade smernica za pisanje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN. Projekat izrade smernica za pisanje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji podržali su: Misija OEBS-a u Republici Srbiji, Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, UNIFEM i Kanadski fond.
Vlada Republike Srbije je 13. februara 2009. godine usvojila Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za period od 2009. do 2015. godine. Na sednici održanoj 24. juna 2010. godine, Vlada Republike Srbije je donela Odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu Nacionalnog akcionog plana Republike Srbije za primenu Rezolucije 1325 SB UN. Navedenom odlukom utvrđeno je da će stručnu i administrativno-tehničku potporu Radnoj grupi u izradi Nacionalnog akcionog plana pružati Ministarstvo odbrane. Razlozi za ovakvu odluku su sadržani u činjenici da se sadržaj Rezolucije 1325 SB UN većim delom odnosi na ulogu žena u sistemu bezbednosti ili žena civila koje trpe posledice delovanja snaga bezbednosti u ratu i miru, te je stoga potrebno da odredbe Rezolucije 1325 SB UN budu implementirane najpre u sistemu bezbednosti Republike Srbije, čiji je deo i Ministarstvo odbrane, zajedno sa drugim institucijama i udruženjima.
Međutim, trenutno ne postoje odgovarajući institucionalni mehanizmi za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN i stoga će oni biti utvrđeni u okviru ovog dokumenta i formirani od strane nadležnih državnih organa. Tokom izrade Nacionalnog akcionog plana, u Ministarstvu odbrane su po prvi put utvrđeni jedinstveni indikatori i dobijeni pokazatelji postojećeg stanja u Republici Srbiji uz punu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom finansija - Uprava carina, Ministarstvom spoljnih poslova, Bezbednosno-informativnom agencijom, Ministarstvom pravde - Uprava za prinudno izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, Ministarstvom rada i socijalne politike - Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom za Kosovo i Metohiju, vojnim i kriminalističko-policijskim školama i akademijama, Institutom za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane, Republičkim zavodom za statistiku Srbije i udruženjima, a posebno onima koje se bave zaštitom prava žena i koje su inicirale donošenje Nacionalnog akcionog plana u Republici Srbiji i uz učešće i podršku predstavnika OEBS-a. Utvrđeni indikatori položaja žena u Republici Srbiji, na osnovu Rezolucije 1325 SB UN, su usaglašeni sa preporukama Generalnog sekretara UN o indikatorima prilikom donošenja nacionalnih akcionih planova, preporukama SE o indikatorima i dokumentom NATO i PzM D 40-1, kao i odgovarajućim dokumentima OEBS-a koji se odnose na navedenu Rezoluciju.
Stvaranje institucionalnih mehanizama za primenu Nacionalnog akcionog plana
Pored ustanovljenih mehanizama za rodnu ravnopravnost na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou (Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik prava građana, Uprava za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, institucionalni mehanizmi AP Vojvodine i lokalne komisije za rodnu ravnopravnost), na osnovu preporuka Generalnog sekretara UN za izradu nacionalnih akcionih planova za sprovođenje Rezolucije 1325 i smernica za izradu ovog dokumenta, a radi obezbeđenja sistemskih preduslova za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji, potrebno je ustanoviti i nova institucionalna tela i mehanizme rodne ravnopravnosti (RR mehanizmi).
Politički savet za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana (Politički savet) je političko telo na visokom nivou koga čine državni sekretari, predsednici skupštinskih odbora i rukovodioci mehanizama rodne ravnopravnosti. Funkcija ovog tela je da neposredno brine o stvaranju političkih uslova za realizaciju ciljeva i aktivnosti Nacionalnog akcionog plana na osnovu Rezolucije 1325 SB UN u Republici Srbiji, izveštava jednom godišnje Vladu Republike Srbije i Narodnu skupštinu Republike Srbije o rezultatima sprovođenja Nacionalnog akcionog plana i, po potrebi, učestvuje na konferencijama međunarodnog značaja u vezi sa Rezolucijom 1325 SB UN. Za ustanovljavanje ovakvog tela i njegovo funkcionisanje potrebno je obezbediti odgovarajuće političke, finansijske i tehničke preduslove u Vladi Republike Srbije.
Multisektorsko koordinaciono telo za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana (Multisektorsko koordinaciono telo) je operativno telo Vlade Republike Srbije koje se stara o realizaciji ciljeva i zadataka Nacionalnog akcionog plana. Njega sačinjavaju predstavnici ministarstava koja su nosioci pojedinih aktivnosti predviđenih Nacionalnim akcionim planom, a koji su neposredno angažovani u svojim ministarstvima na sprovođenju Rezolucije 1325 SB UN. Za ustanovljavanje ovakvog tela i njegovo funkcionisanje, potrebno je obezbediti odgovarajuće organizacione jedinice, finansijske i tehničke preduslove u Vladi Republike Srbije i pojedinim resornim ministarstvima.
Nadzorno telo za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana (Nadzorno telo) je demokratski nadzorni mehanizam za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana, koji je formirala Narodna skupština Republike Srbije, koga čine predstavnici nadležnih odbora Narodne skupštine Republike Srbije i mehanizama rodne ravnopravnosti. Ovo telo kontroliše i nadzire rad svih organa i mehanizama za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana a redovno mu Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo podnose šestomesečni i godišnji izveštaj.
Analitičke grupe ili istraživački timovi pri nadležnim ministarstvima/upravama/agencijama u sektoru bezbednosti za praćenje, godišnje planiranje i iniciranje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana u praksi, utvrđivanje statističkih i drugih pokazatelja sprovođenja Nacionalnog akcionog plana na osnovu utvrđenih indikatora, sadržanih u prilogu Nacionalnog akcionog plana, odnosno ministarstva/uprave/agencije koji su u Nacionalnom akcionom planu navedeni kao nosioci pojedinih aktivnosti, na osnovu postojećih ljudskih resursa formiraju analitičke grupe ili istraživačke timove za utvrđivanje, analizu i obradu podataka dobijenih na osnovu indikatora postojećeg stanja u vezi sa sprovođenjem Nacionalnog akcionog plana. Ove grupe ili timovi su operativno zaduženi za izradu redovnih šestomesečnih izveštaja o primeni Nacionalnog akcionog plana za Multisektorsko koordinaciono telo, za Nadzorno telo, kao i Godišnjih izveštaja za Politički savet itd. Ovi timovi operativno sarađuju sa savetnikom/savetnicom ministra za rodnu ravnopravnost i sa "osobama od poverenja" koji će biti ustanovljeni u nadležnim ministarstvima u sektoru bezbednosti, ali i sa drugim naučnoistraživačkim institucijama u zemlji i inostranstvu i nevladinim sektorom u Republici Srbiji.
Mehanizmi rodne ravnopravnosti
"Osoba od poverenja" je lice koje pruža primarnu kolegijalnu pomoć. "Osoba od poverenja", žena ili muškarac, bira se tajnim glasanjem na 60 zaposlenih, tj. bira se jedno lice na nivou jedne organizacione jedinice (npr: ranga uprave, službe, brigade i sl.) ministarstva/uprave/agencije.
Kandidate za "osobe od poverenja" javno predlažu svi zaposleni. Neposredni izbor se organizuje zaokruživanjem broja ispred kandidata za "osobu od poverenja" na ponuđenoj listi, tajnim glasanjem, u skladu sa aktom o izboru. "Osoba od poverenja" se bira na period od četiri godine i ona posreduje, savetuje i preduzima mere radi rešavanja konkretnih spornih pitanja iz oblasti rodne ravnopravnosti i diskriminacije.
Navedeno lice prolazi obuku kako bi moglo da pomogne kolegi/koleginici u stresnim situacijama. Pomoć može da ide u oba smera, tako što "osoba od poverenja", može reagovati bez zahteva zaposlenog kome je pomoć potrebna, kada se utvrdi da postoji potreba za tim ili na zahtev lica kome je pomoć potrebna. Obavljaju se pojedinačni i grupni razgovori. Ukoliko "osoba od poverenja" ne reši problem, zaposleni se upućuje na saradnju sa odgovarajućim stručnim službama (psihološka, pravna, kadrovska i druge službe).
"Osoba od poverenja" je u obavezi da čuva podatke do kojih je došla u obavljanju ove vrste pomoći, osim podataka koji se odnose na izvršavanje krivičnih dela. "Osoba od poverenja" obavlja navedenu funkciju u okviru poslova radnog mesta na kome je raspoređena.
Savetnik/savetnica za rodnu ravnopravnost ministra/direktora je mehanizam za uvođenje rodne perspektive u politike i programe Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija - Upravi carina i Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Pod savetnikom/savetnicom za rodnu ravnopravnost ministra/direktora se podrazumevaju posebni savetnici ministra/direktora, saglasno članu 27. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 101/07); čija se aktivnost ogleda u preporukama za uvođenje politike rodne ravnopravnosti i primene Nacionalnog akcionog plana, predlaganju mera za njeno unapređenje, učešću na međunarodnim i domaćim konferencijama posvećenim rodnim pitanjima, kao i u pružanju pomoći analitičkim grupama i istraživačkim timovima i "Osobama od poverenja" u rešavanju pitanja od interesa za postizanje rodne ravnopravnosti u sistemu bezbednosti i ispunjavanju ciljeva i zadataka Nacionalnog akcionog plana.
Savetnik/savetnica za rodnu ravnopravnost u svim civilnim i vojnim misijama je mehanizam za uvođenje rodne perspektive u sistem bezbednosti, a koji se ostvaruje kroz prisustvo od jednog/jedne ili u slučaju brojnijeg kontingenta i nekoliko savetnika u civilnim i vojnim misijama, a uvođenje takve dužnosti u praksu Republike Srbije predstavlja jedan od zadataka i novina predviđenih Nacionalnim akcionim planom, u skladu sa praksom u misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
Nezavisni monitoring vrši javnost u celini, kojoj putem medija treba pružiti informacije o svim fazama i rezultatima sprovođenja Nacionalnog akcionog plana. Nadgledanje ispunjavanja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 SB UN može da vrši i Savet za rodnu ravnopravnost, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, kao i predstavnici udruženja iz nevladinog sektora. Neophodno je obezbediti u svim fazama procesa nezavisnog monitoringa učešće i odgovarajućih tela na pokrajinskom i lokalnom nivou koja se bave rodnom ravnopravnošću.
Rodno odgovorno budžetiranje podrazumeva operacionalizaciju politike rodne ravnopravnosti finansijskom podrškom aktivnostima i programima predviđenih Akcionim planom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2009. do 2015. godine i Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji (2010-2015).
Pojam i praksa rodnog budžetiranja su novijeg datuma, jer ga je po prvi put u političku terminologiju uveo Savet Evrope 2005. godine, ali danas predstavlja standard u političkoj praksi u demokratskim i razvijenim zemljama. Pod ovim pojmom podrazumeva se sprovođenje rodne politike u praksi na taj način što se smatra da bez uvažavanja potreba više od polovine zajednice koju čine žene, nema pravedne raspodele sredstava. Za nacionalni budžet svake zemlje članice Evropske unije to znači da rodna perspektiva predstavlja jednu od polaznih osnova u izradi i realizaciji budžeta.
Rodno odgovorno budžetiranje obuhvata postupke koji se odnose i na rodnu analizu budžeta - od prikupljanja prihoda do njihovog raspoređivanja kojima se prati uticaj raspodele budžetskih sredstava na žene i muškarce, kako bi se unapredila politika rodne ravnopravnosti i eliminisala neravnopravnost i diskriminacija žena.
U konkretnom slučaju, sredstva za realizaciju aktivnosti utvrđenih Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (2010-2015) obezbediće Ministarstvo finansija Republike Srbije, na osnovu godišnjih planova i iskazanih potreba nadležnih ministarstava/uprava/agencije u sektoru bezbednosti. Ukoliko postoje mogućnosti, projekti koji proizilaze iz primene Nacionalnog akcionog plana, a odnose se na prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama, besplatnu pravnu zaštitu žena, edukaciju, istraživačke i razvojne programe koji doprinose unapređenju položaja žena i rodnoj ravnopravnosti u sektoru bezbednosti, pored finansiranja iz redovnih godišnjih budžetskih sredstava pojedinih ministarstava, mogu biti sufinansirani i realizovani u saradnji sa UNIFEM-om, Misijom OEBS-a u Republici Srbiji, Evropskoj uniji ili sa drugim domaćim i stranim partnerima.
Tabelarni prikaz izgradnje institucionalnih mehanizama za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana (Tabela 1)
II ZASTUPLJENOST - POVEĆANJE ZASTUPLJENOSTI ŽENA U SEKTORU BEZBEDNOSTI I NJIHOVOG UTICAJA NA PITANJA KOJA SE ODNOSE NA MIR I BEZBEDNOST
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
Pravo na jednaku zastupljenost žena i muškaraca u procesu donošenja odluka garantovano je Ustavom Republike Srbije i drugim domaćim i međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima, ali to pravo nije u potpunosti ostvareno u praksi. S obzirom na to da se reforma sektora bezbednosti odvija u skladu sa strateškim opredeljenjem i spoljnopolitičkim prioritetom Republike Srbije za integraciju u Evropsku uniju, što podrazumeva i stalno nastojanje Republike Srbije da bude jedan od ključnih subjekata stabilnosti i mira u regionu jugoistočne Evrope, u tom kontekstu, reforma sistema odbrane se usklađuje sa opšteprihvaćenim demokratskim standardima, u okviru čega se pitanju uloge žene pridaje poseban značaj. Evropska unija je nedavno usvojila strateške i planske dokumente o jednakosti žena i muškaraca u kojima je podvukla značaj i ulogu žena kao većinske populacije u budućem razvoju evropske zajednice naroda.
Statistički pokazatelji u Republici Srbiji pokazuju da u ukupnoj populaciji od 7.306.677 stanovnika (bez pokazatelja sa Kosova i Metohije), prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 31. decembra 2009. godine, većinu stanovništva, odnosno 3.753.102 osoba čine žene, što čini 51,36% od ukupne populacije. Iako izborno zakonodavstvo definiše 30% kao minimum zastupljenosti žena na izbornim listama, što je daleko ispod realne kvote njihove populacione zastupljenosti, u Republici Srbiji ni ta minimalna kvota nije ostvarena. Podaci govore da je nakon parlamentarnih izbora maja 2008. godine zastupljenost žena manja od definisanog minimuma, tj. one predstavljaju 22,4% svih narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, a u pogledu zastupljenosti žena u izvršnoj vlasti situacija je sledeća: u svim ministarstvima na rukovodećim mestima najvišeg nivoa, tj. među ministrima ima 81,5% muškaraca i 18,5% žena; među državnim sekretarima je 77,6% muškaraca i 22,4% žena, a među pomoćnicima ministara 57,8% muškaraca i 42,2% žena. Procentualna i brojčana zastupljenost žena je najveća u pravosuđu, gde više od dve trećine zaposlenih čine žene - od 2.400 sudija u Republici Srbiji, 1.700 su žene, a 700 muškarci.
Kada je reč o pokazateljima iz Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nakon usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, neke državne nadležnosti Republike Srbije za Kosovo i Metohiju prenete su na Misiju Ujedinjenih nacija (UNMIK). Stoga, Republički zavod za statistiku Srbije i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju iz objektivnih razloga ne raspolažu pouzdanim statističkim pokazateljima o postojećem stanju na toj teritoriji u 2010. godini. Međutim, u svetlu Rezolucije 1325 SB UN, koja posebno tretira prava žena žrtava nasilja i ugroženosti prava žena i dece u konfliktnim i postkofliktnim sredinama, kakva je Kosovo i Metohija, ovom pitanju u narednom periodu treba posvetiti naročitu pažnju ne samo u Nacionalnom akcionom planu Republike Srbije, već i od strane Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija, Evropske unije i nevladinih organizacija.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava broj zaposlenih žena je relativno visok, tj. od ukupnog broja zaposlenih 75,5% su žene. Obrazovna struktura zaposlenih žena (stručna sprema) je sledeća: SSS - 17,6%, VŠS - 5,9%, VSS - 76,5%. Svaka zaposlena žena je upućivana na edukacije jednom ili više puta u navedenom ministarstvu u zemlji ili inostranstvu. Prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u navedenom ministarstvu nema evidencije o učešću žena u sastavu međunarodnih delegacija, a postoji evidencija, ali nema prijavljenih slučajeva nasilja na radnom mestu. Do septembra 2010. godine, samo jedan muškarac je koristio porodiljsko odsustvo u navedenom ministarstvu.
U sektoru bezbednosti u Republici Srbiji brojčana i procentualna zastupljenost žena je još uvek nezadovoljavajuća. Podaci o ženama u sistemu bezbednosti najčešće su deo jedinstvenog informacionog sistema ljudskih resursa pojedinih ministarstava/uprava/agencija, što znači da, uglavnom, ne postoji posebna evidencija o zastupljenosti žena, niti poseban program karijernog vođenja žena, ne vodi se posebna evidencija o njihovom učešću u međunarodnim i edukativnim aktivnostima i ne postoji ustaljena evidencija o broju muškaraca koji su koristili porodiljsko bolovanje i bolovanje zbog bolesti dece, kako bi omogućili napredovanja supruge zaposlene u sektoru bezbednosti.
U prethodnom periodu u sistemu odbrane znatno je afirmisana uloga žene. Široj javnosti Srbije dobro su poznati podaci da se žene školuju na Vojnoj akademiji i obavljaju dužnosti profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.
U Ministarstvu odbrane, žene su raspoređene na razne dužnosti od administrativnih i analitičkih poslova, srednjih i nižih rukovodećih mesta, do formacijskih mesta na kojima se formuliše politika odbrane. Žene su zastupljene u svim kategorijama lica na službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, kao profesionalna vojna lica (oficiri, podoficiri i profesionalni vojnici) i civilna lica.
Prema podacima iz septembra 2010. godine, 19,5% od ukupnog broja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije su žene. U profesionalnoj vojnoj službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije 2,6% od ukupnog broja su žene, i to: 0,5% žena oficira, 0,4% žena podoficira i 7,2% žena profesionalnih vojnika. Iako je ukupan broj žena u profesionalnoj vojnoj službi u Republici Srbiji u 2010. godini skroman, ohrabruje činjenica da se procenat od 2,6% povećao za 0,7% u odnosu na 2009. godinu. Posebno treba ukazati da najveći broj žena koje su zaposlene u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije spadaju u visoko obrazovane, naučne i stručne kadrove, čiji rezultati rada nisu adekvatno vrednovani i nagrađivani. Međutim, broj žena civilnih lica u sistemu odbrane u 2010. godini, u procentima iznosi 51,8% od ukupnog broja civilnih lica, ali su njihove mogućnosti za vođenje u karijeri i nagrađivanje na osnovu rada objektivno ograničene u postojećim okolnostima. Primera radi, u programu Kadrovsko-automatizovanog informacionog sistema (KAIS) u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije ne vodi se evidencija sa podacima o broju žena na rukovodećim radnim i formacijskim mestima visokog, srednjeg i nižeg nivoa, niti postoji program vođenja u karijeri za civile, među kojima je najveći procenat žena. Na Vojnomedicinskoj akademiji je zaposleno 65,11% žena. Od ukupnog broja doktora nauka zaposlenih na Vojnomedicinskoj akademiji 42,25% su žene, od ukupnog broja magistara na Vojnomedicinskoj akademiji 52,12% su žene i od ukupnog broja upisanih kadeta na Vojnomedicinskoj akademiji u školskoj 2008/2009. godini 50% su žene, a u školskoj 2009/2010. godini 60% su žene. Na Vojnomedicinskoj akademiji žene su na rukovodećim mestima zastupljene sa 27,64%.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova, prema pokazateljima iz septembra 2010. godine, od ukupnog broja zaposlenih 20,96% su žene. Od tog broja, status uniformisanog ovlašćenog službenog lica ima 7,76% zaposlenih žena, a 21,5% ima status ovlašćenog službenog lica (operativni sastav). Najveći procenat žena u operativnom sastavu predstavlja kadrove školovane na bivšoj Višoj školi unutrašnjih poslova koja je do 2002. godine bila jedina ustanova policijskog školstva u Republici Srbiji, koja je obrazovala žene za obavljanje policijskih poslova. Međutim, s obzirom na tadašnju sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, one su mogle napredovati samo do čina kapetana. Preostale dve trećine žena, uglavnom obavljaju upravne i obrazovne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U tom ministarstvu, za sada postoje dva reprezentativna sindikata. U Policijskom sindikatu Srbije ima 15% žena, a u najvišem rukovodstvu sindikata je jedna žena, dok u Nezavisnom sindikatu policije ima 9,4 % žena od ukupnog broja članova, od čega u rukovodstvu tog sindikata su samo tri žene.
Od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, u Upravi carina Srbije, u septembru 2010. godine, 42% su žene. U Sektoru za kontrolu primene carinskih propisa od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme 23,3% su žene. Iako taj sektor nije jedini segment koji vrši bezbednosnu funkciju u Upravi carina, više od 35% ukupno zaposlenih u toj upravi su žene na graničnim prelazima i carinskim ispostavama koje, obavljajući redovne poslove iz svojih nadležnosti vrše bezbednosnu funkciju. Bezbednosna funkcija proizilazi iz poslova koji su u nadležnosti Uprave carina, i to: suzbijanje krijumčarenja ljudi, oružja, narkotika, robe široke potrošnje, robe dvojne namene; suzbijanje nelegalnog uvoza otpada, radioaktivnog otpada, hemikalija, biološkog materijala; suzbijanje nelegalnih migracija i suzbijanje tzv. pranja novca i drugo.
U Bezbednosno-informativnoj agenciji, u odnosu na ukupan broj pripadnika, žene su procentualno zastupljene sa 30,74%. Na rukovodećim mestima, u toj agenciji od ukupnog broja pripadnika 10,95% čine žene. Takođe, uspostavljena je i ažurirana baza podataka o broju zastupljenih žena, i posebno o onima koje su na rukovodećim radnim mestima. U Bezbednosno-informativnoj agenciji, u drugim bezbednosnim službama ne postoji institucionalni mehanizam za ravnopravnost polova.
U okviru Ministarstva pravde, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, od ukupnog broja zaposlenih 23,8% su žene. Ovi podaci uključuju ukupan broj zaposlenih u 28 zavoda, jednog centra za obuku i zaposlene u sedištu Uprave, uključujući i zaposlene sa područja Kosova i Metohije. Lica ženskog pola rade u svim službama zavoda (službi za tretman, službi za obezbeđenje, službi za obuku i upošljavanje, službi za zdravstvenu zaštitu i službi za opšte poslove). U zavodima je zaposleno 22,61% žena. Jedino ograničenje u pogledu obavljanja pojedinih poslova je vezano za poslove u službi za obezbeđenje u odnosu na to da pretres lica lišenog slobode može da izvrši samo osoba istog pola.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije u vezi sa "Pokazateljima kriminala i sprovođenja pravde od 2004 - 2008." među prijavljenim punoletnim učiniocima krivičnih dela u 2008. godini samo je 7% žena, a 93% muškaraca. Takođe, na osnovu statistike prema polu, među osuđenim punoletnim licima u 2008. godini je 9,1% žena, a 90,9% muškaraca. Ove pokazatelje pojašnjava podatak u istom izvoru po kome je po vrsti krivičnih dela najviše bilo onih koja se odnose na krađe i teške krađe 13,1%, a zatim slede lake telesne povrede 4,9%, nasilje u porodici 4%, teške telesne povrede 2,4% itd.
Budući da je u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji brojčana i procentualna zastupljenost žena je još uvek nezadovoljavajuća, u narednom periodu, u skladu sa Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2009. do 2015. godine (2009), treba ugraditi rešenja i predviđene kvote od minimum 30% za zastupljenost žena u sektoru bezbednosti, radi sprovođenja politike jednakih mogućnosti u Republici Srbiji.
Tabelarni prikaz povećanja zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti i njihovog uticaja na pitanja koja se odnose na položaj žena, mir i bezbednost (Tabela 2)
III. ODLUČIVANJE - POVEĆANJE UČEŠĆA I UTICAJA ŽENA NA ODLUČIVANJE U ODBRANI I BEZBEDNOSTI
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
U Republici Srbiji je u osnovi uspostavljen normativni okvir koji omogućava stvaranje ambijenta za realizaciju prava žena na ravnopravno učešće u odlučivanju o poslovima od javnog značaja. Republika Srbija je prihvatila međunarodna dokumenta koja je obavezuju na poštovanje standarda i preporuka o učešću žena u odlučivanju o poslovima od javnog značaja, a Ustav Republike Srbije, zakoni i strategije utvrđuju mere i aktivnosti na primeni normativnih rešenja. Ipak, mali je broj žena na rukovodećim mestima u bezbednosnim strukturama. Žene su retko birane na rukovodeća mesta sa kojih se bitno može uticati na kreiranje politika i donošenje odluka. Iz tih razloga, žene nisu u mogućnosti da zajedno sa muškarcima ravnopravno učestvuju u odlučivanju o bezbednosnim pitanjima, odbrani, očuvanju mira i da preuzmu svoj deo odgovornosti u toj važnoj oblasti.
Iako postojeći zakonski i podzakonski akti ne diskriminišu napredovanje žena u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, u praksi postoje "nepisane" prepreke za napredovanje na odgovornim mestima u sektoru bezbednosti. Nedovoljno je prisutan strateški pristup prijemu žena na poslove koji podrazumevaju upotrebu sredstava fizičke prinude. Ne postoji javni sistem upravljanja ljudskim resursima i statističko praćenje i sistematsko istraživanje razloga za regrutovanje, zadržavanje i napredovanje žena u sektoru bezbednosti. Nije adekvatna sistemska podrška ženama zaposlenim u sektoru bezbednosti, kao i prilagođavanje procedura, nastavnih sadržaja i sistematizacije radnih mesta u skladu sa usvojenim kvotama o zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti i na rukovodećim pozicijama.
Podaci o zastupljenosti žena i muškaraca na rukovodećim pozicijama u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu spoljnih poslova, iz 2010. godine, pokazuju da su u sva tri ministarstva na poziciji ministara muškarci, da su državni sekretari u ovim ministarstvima, osim u Ministarstvu odbrane, muškarci (od pet državnih sekretara u Ministarstvu odbrane, jedna je žena), da su od ukupno sedam pomoćnika ministara, samo dve žene (obe u Ministarstvu spoljnih poslova), kao i da je na poziciji sekretara ministarstva samo jedna žena (u Ministarstvu spoljnih poslova).
Prema podacima iz septembra 2010. godine, prikupljenim za potrebe uvida u postojeće stanje radi sprovođenja ciljeva Nacionalnog akcionog plana, nameće se zaključak o nedovoljnoj i neadekvatnoj zastupljenosti žena na rukovodećim položajima u sektoru bezbednosti. Primera radi, na rukovodećim mestima u Ministarstvu odbrane nalaze se 205 žena, uglavnom na pozicijama srednjeg i nižeg rukovodećeg ranga, što čini svega 10% od ukupnog broja rukovodećih mesta u Ministarstvu odbrane. Među izaslanicima odbrane nema nijedne žene.
Na rukovodećim mestima u Ministarstvu unutrašnjih poslova u 2010. godini 10,95 % su žene, to predstavlja povećanje u odnosu na 2008. godinu kada je na rukovodećim mestima bilo 2,77% žena od ukupnog rukovodećeg sastava Ministarstva unutrašnjih poslova. S obzirom na kratak vremenski period u kojem je znatno povećan broj žena u uniformi, mali broj žena u komandnom kadru je očekivana posledica. U Ministarstvu unutrašnjih poslova, žene su prisutne u odlučivanju, kako na strategijskom, tako i na operativnom nivou. Kada je reč o učešću žena u pregovaračkim timovima u vezi sa važnim pitanjima od državnog interesa, odnosno u državnim delegacijama, zapaženo je znatno učešće žena, naročito u procesu evropskih integracija. Na primer, u pregovorima o viznim olakšicama u Evropskoj komisiji, članovi državne delegacije bile su i žene, prvi državni koordinator za integrisano upravljanje granicom Republike Srbije bila je žena, takođe, prvi šef biroa za strateško planiranje u Ministarstvu unutrašnjih poslova bila je žena.
Procenat žena u Bezbednosno-informativnoj agenciji na rukovodećim radnim mestima je 10,95%.
U Ministarstvu finansija - Uprava carina, situacija po tom pitanju je znatno bolja. Na rukovodećim radnim mestima visokog nivoa u Upravi carina (direktor i pomoćnici direktora) postavljeno je 25% žena. Na radna mesta rukovodilaca srednjeg nivoa (upravnik carinarnice, načelnik odeljenja, šef biroa) raspoređeno je 41% žena. I na radna mesta rukovodilaca nižeg nivoa (šef carinske ispostave, voditelj carinskog referata, šef odseka, rukovodilac grupe, voditelj referata, rukovodilac carinskog punkta) raspoređeno je 34% žena u odnosu na ukupan broj rukovodilaca nižeg nivoa.
U Ministarstvu pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija od ukupno 28 upravnika zavoda, dve žene su upravnice zavoda što procentualno iznosi 7,14% žena na rukovodećim mestima.
U Ministarstvu spoljnih poslova na mestima generalnog sekretara i pomoćnika ministra, ima 37,50% žena. Međutim, od ukupnog broja službenika diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije, ranga ambasadora i generalnih konzula Republika Srbija ima 19,23% žena.
Radom odbora Narodne skupštine u čijoj su nadležnosti bezbednosna pitanja (Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za inostrane poslove) rukovode muškarci koji su na poziciji predsednika i potpredsednika ovih odbora. Primetna je razlika u broju članova ova dva odbora. U Odboru za odbranu i bezbednost od ukupno 17 članova samo je jedna žena (94,2% muškaraca i 5,8% žena). Zastupljenost žena u Odboru za inostrane poslove je povoljnija (64,7% muškaraca i 35,3% žena) i iznad je proseka ukupne zastupljenosti žena u Narodnoj skupštini.
U prethodnom periodu, u sektoru bezbednosti žene su bile visoko pozicionirane jedino na mestima pomoćnice ministra unutrašnjih poslova i pomoćnice ministra za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane, a sada su na mestu samo savetnice ministra odbrane.
Ključni problem u vezi sa ulogom žena u odlučivanju o odbrani i bezbednosti je odsustvo njihovog uticaja na odlučivanje o pitanjima relevantnim za očuvanje mira i bezbednosti.
Kao osnovni razlog zbog kojeg žene imaju neznatan uticaj na odlučivanje u oblasti odbrane i bezbednosti, identifikovana je nezadovoljavajuća zastupljenost žena u državnim institucijama koje odlučuju o bezbednosnim pitanjima i različitim telima koja se obrazuju u ovoj oblasti, a posebno u:
• izvršnoj vlasti, odnosno organima državne uprave čije se nadležnosti odnose na oblasti odbrane i bezbednosti (Vlada, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova);
• delegacijama koje učestvuju u radu različitih međunarodnih tela ili institucija koje deluju na očuvanju bezbednosti i mira na globalnom ili regionalnom nivou;
• parlamentarnim, vladinim, privrednim, kulturnim, naučnim, sportskim i drugim delegacijama čije misije su usmerene na uspostavljanje, unapređenje i razvoj različitih vidova regionalne saradnje koji podstiču razvoj dobrosusedskih odnosa i tako doprinose očuvanju bezbednosti i osiguranju mira;
• mirovnim pregovorima i mirovnim operacijama i u različitim vidovima i sadržajima njihovog delovanja na suzbijanju kriza i prevazilaženju konflikata;
• ambasadama, posebno na pozicijama ambasadorki i izaslanica odbrane Republike Srbije;
• misijama i delegacijama koje vode mirovne pregovore.
Evropska unija |
Tokom 1990-ih godina ravnomerno učešće žena i muškaraca u Evropskoj uniji postaje jedno od najznačajnijih pitanja u vezi sa faktičkim ostvarivanjem ravnopravnosti polova. Kao glavni indikatori postojećeg stanja u Evropskoj uniji identifikovani su: prevencija, učešće, odlučivanje, podrška i zaštita žena. |
Jedan od devet pokazatelja za utvrđivanje napretka u unapređenju ujednačenog učešća žena u oblastima donošenja odluka, koji je Savet Evrope usvojio na osnovu Pekinške deklaracije jeste i učešće žena u različitim oblastima delovanja javnih službi. Posebno, ima se u vidu zastupljenost žena na upravljačkim funkcijama (direktori/direktorke, upravni i nadzorni odbori) organa, institucija i javnih preduzeća čiji je osnivač država, regionalna ili lokalna samouprava. |
Tabelarni prikaz ciljeva, aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova u vezi sa odlučivanjem (Tabela 3)
IV UKLJUČIVANJE - POVEĆANJE UČEŠĆA ŽENA U REŠAVANJU KONFLIKATA, POSTKONFLIKTNIH SITUACIJA I VEĆE UČEŠĆE ŽENA U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
U rešavanju sukoba koji su se dogodili na tlu bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, žene praktično nisu učestvovale. Iako su predstavljale većinu civilnih žrtava, one su zapostavljene u procesima posredovanja i pregovaranja. Nakon završetka nasilnih sukoba, kada je otpočela faza izgradnje mira, žene nedovoljno učestvuju u strateškom osmišljavanju pretpostavki dugoročne stabilnosti. Jedan od preduslova za stvaranje trajnog mira na principima demokratije i zaštite ljudskih prava jeste i uključivanje rodne perspektive u procese postkonfliktne rekonstrukcije i multinacionalne operacije, kao i povećanje broja žena koje učestvuju u ovim procesima.
U multinacionalnim operacijama UN, žene iz Republike Srbije bile su nedovoljno zastupljene. Republika Srbija trenutno učestvuje u šest multinacionalnih operacija pod okriljem Ujedinjenih nacija (UNMIL, UNOCI, MONUSCO, MINURCAT, UNFICYP i MINUSTAH), a do kraja godine planirano je učešće i u mirovnoj misiji UN u Libanu (UNIFIL). Vojni kontingent Republike Srbije u multinacionalnim operacijama ima 17,6% žena. Jedan od razloga nedovoljnog učešća žena u operativnom sastavu multinacionalnih operacija (vojnim i policijskim jedinicama) jeste činjenica da žene čine mali broj operativnog sastava policije i vojske, što ograničava njihov broj u operativnom sastavu multinacionalnih operacija. Takođe, razlog je u predrasudama o tome da žene ne poseduju sve potrebne kvalitete, fizičke i psihičke koji bi im omogućavali da efikasno obavljaju policijske i vojne dužnosti. Kao jedan od razloga treba istaći nedovoljnu motivisanost žena da učestvuju u multinacionalnim operacijama, najčešće zbog dugotrajnog odsustva od kuće i razdvojenosti od porodice. Dosadašnje iskustvo pokazuje da su žene u multinacionalnim operacijama angažovane samo u sanitetskim timovima, kao medicinski tehničari, ali ne i u vojno-posmatračkim misijama u kojima učestvuju oficiri Vojske Srbije.
Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije ne sadrži odredbu koja se odnosi na specijalizovanu obuku i edukaciju članova multinacionalnih operacija za posebne potrebe žena i dece u konfliktnim situacijama. U delu Zakona koji se odnosi na odredbe o kriterijumima za izbor i način izbora članova multinacionalnih operacija (član 14. stav 2) utvrđeno je da kriterijume za izbor i način izdavanja sertifikata propisuje nadležni ministar, ali se ne spominje da pri izboru treba voditi računa o rodnoj ravnopravnosti.
U pripremi kandidata Vojske Srbije za učešće u multinacionalnim operacijama u Centru za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije muškarci i žene pohađaju obuku koja se odnosi na rodno senzitivne sadržaje, po "Osnovnom standardizovanom modulu UN za obuku za multinacionalne operacije", a teme su: "Prevencija seksualnog iskorišćavanja i zloupotreba" i "Jednakost polova u multinacionalnim operacijama". Postoje i teme koje se odnose na odgovornost prema civilnom stanovništvu, naročito ženama i deci, kao i na mehanizme za sprečavanje nasilja nad ženama i pune odgovornosti u slučaju nedoličnog ponašanja pripadnika mirovnih kontingenata i zaposlenih u službama UN.
Tabelarni prikaz ciljeva, aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova u vezi sa uključivanjem (Tabela 4)
V ZAŠTITA - KORIŠĆENJE INSTRUMENATA PRAVNE ZAŠTITE ŽENA
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
U Republici Srbiji, opterećenoj postkonfliktnim i tranzicionim problemima, bezbednost žena i devojaka ugrožena je u gotovo svim aspektima. Veliki broj žena i devojaka živi u siromaštvu i oskudici, izložene su diskriminaciji, njihova prava se krše i žrtve su različitih oblika rodno zasnovanog nasilja (nasilja u porodici, seksualnog nasilja, ekonomskog nasilja, trafikinga i dr.). U posebno teškoj situaciji su žene u statusu izbeglica i interno raseljenih osoba, žene sa statusom povratnika (u daljem tekstu - migrantkinje), trafikovane žene, azilantkinje itd.
Prema mišljenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, žene iz nealbanskih zajednica na Kosova i Metohije dele zajedničku sudbinu s muškarcima u pogledu bezbednosti i prilika za zaposlenje. Posle juna 1999. godine svi nealbanci u gradovima južno od Ibra izgubili su posao prvenstveno zbog nebezbednosti kao posledice njihove etničke pripadnosti. Izveštaji međunarodnih organizacija koji se bave rodnom tematikom i položajem nevećinskih zajednica na Kosovu i Metohiji uglavnom ponavljaju zaključak da su devojke i žene iz manjinskih zajednica dvostruko diskriminisane zbog svoje etničke pripadnosti i roda.
Na 622. Forumu za bezbednosnu saradnju OEBS, septembra 2010. godine u Beču data je izjava Evropske unije u vezi sa primenom Rezolucije 1325 SB UN u kojoj je ocenjeno da ciljevi iz navedene Rezolucije nisu u potpunosti ispunjeni, pogotovo u oblasti ostvarivanja prava žena izbeglica koje se nisu u potpunosti oporavile i integrisale u nove društvene sredine, kao i u pogledu prava žena koje dolaze iz postkonfliktnih zemalja, jer njihova iskustva nisu dovoljno uvažavana u procesu rekonstrukcije i razvoja.
Prema podacima iz dokumenta "Stanje i potrebe izbegličke populacije u Republici Srbiji", na teritoriji Republike Srbije, izuzimajući teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, je 97.000 registrovanih izbeglica i 209.000 interno raseljenih lica iz Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Žene čine više od polovine ukupnog broja, pri čemu su najbrojnije žene od 19 do 59 godina i preko 60 godina, a među njima je najveći broj Srpkinja i jedan broj Romkinja.
Prilikom predstavljanja inicijalnih izveštaja o primeni međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, Republika Srbija je ukazala ugovornim telima UN, odnosno nadležnim komitetima da nije u mogućnosti da ih izvesti o stanju ljudskih prava u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija budući da je to deo teritorije kojom privremeno upravljaju UN, a nadležnim komitetima predložila da pozovu UNMIK da podnese dopunske izveštaje o stanju ljudskih prava na toj teritoriji.
Komitet za ljudska prava i Komitet za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena u svojim zaključnim primedbama u vezi sa predstavljenim državnim izveštajima zatražili su od UNMIK-a da dostavi izveštaje o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, odnosno Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena na teritoriji Kosova i Metohije. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komitet za prava deteta su preporučili Republici Srbiji da, u saradnji i uz pomoć UNMIK-a i lokalnih civilnih vlasti u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, podnesu dodatne informacije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, odnosno Konvencije o pravima deteta na teritoriji Kosova i Metohije.
Komitetu za ljudska prava i Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava UNMIK je podneo izveštaje o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima na Kosovu i Metohiji.
Navedene izveštaje, oba komiteta su razmotrila 2006. i 2008. godine.
Međutim, posebno zabrinjava činjenica da je UNMIK, iako i dalje postoji kao misija UN na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, deo svojih nadležnosti preneo na Privremene institucije (albanske) samouprave, a drugi deo koji se odnosi na vladavinu prava preneo na Misiju EU na Kosovo i Metohiju (EULEKS). Pri tom, albanske lokalne vlasti na Kosovu i Metohiji odbijaju saradnju sa UNMIK, a EULEKS nema mandat koji se odnosi na zaštitu ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, u koja spadaju i ljudska prava žena, i ta pitanja se, po mišljenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ne smatraju prioritetom unutar EULEKS-a. Misija OEBS na Kosovu i Metohiji (OMIK) povremeno pravi tematske izveštaje, među kojima i na temu nasilja u porodici. Povremeno lokalne kosovske albanske nevladine organizacije objavljuju izveštaje koji se odnose na prava žena, kao na primer Izveštaj o nasilju u porodici (Report on Domestic Violence) iz 2008. godine koji je pripremila Kosovska ženska mreža (Kosova Women’s Network). Izveštaji tih nevladinih organizacija, uglavnom, tretiraju kosovsku albansku zajednicu, uz mali, nereprezentativan prikaz stanja drugih nacionalnih i etničkih zajednica, uključujući i Srbe, Crnogorce, Rome, Gorance, Turke itd. sa Kosova i Metohije. Privremene institucije albanske vlasti na Kosovu i Metohiji objavile su Rodni profil Kosova (Gender Profile of Kosovo) pripremljen za projekat Evropske komisije "Metodološka podrška i obuka za uvrštavanje rodnih pitanja u glavne tokove razvojne saradnje" (Methodological Support and Training on Gender Mainstreaming in Development Cooperation) iz 2005. godine, koji je, sa stanovišta srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, veoma tendenciozan i netačan, naročito u delu koji se odnosi istorijski i politički osvrt. Isto se može reći i za druge dokumente iz domena rodnih pitanja, da nabrojimo samo neke: Rodna analiza Kosova (Kosovo Gender Analysis) koji je pripremila švedska Sida 2004. godine, Strategija za povećanje broja i poboljšanje položaja žena u PIS za 2006-2015 (The strategy for increasing the number and improving the position of women in PISG 2006-2015) iz 2005. godine, Glasovi žena (Voices of Women) UNKT/KWI/KWN, iz 2004. godine, i izveštaj pod naslovom "Žene i muškarci na Kosovu", a koji je pripremio Kosovski zavod za statistiku 2007. godine. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju Republike Srbije sa zabrinutošću podseća da su UNMIK i Privremene institucije na Kosovu i Metohiji pripremili izveštaj o primeni CEDAW na Kosovu i Metohiji, bez saradnje ili konsultacija sa nadležnim organima Republike Srbije, ukazujući na činjenicu da samo članice Ujedinjenih nacija mogu biti strane potpisnice CEDAW.
U strateškim dokumentima namenjenim rešavanju problema migrantkinja, azilantkinja i žrtava trafikinga nije u dovoljnoj meri artikulisan rodni aspekt, niti su u potpunosti sagledane specifične potrebe ovih žena. Prema podacima iz Strategije reintegracije povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji u postupku readmisije, iz zapadnoevropskih zemalja u Republiku Srbiju je vraćeno 18.000 domaćih državljanki/državljana. Očekuje se povratak još najmanje 47.000, ali se ne zna tačan broj lica koja su vraćena ili će biti vraćena. Od ukupnog broja povratnika 65 do 70% su Romi i Romkinje. Posebno zabrinjava okolnost da država nije ustanovila održive programe pravne pomoći za zaštitu i ostvarivanje prava ovih kategorija žena, već se pravna pomoć pruža u okviru udruženja, čiji rad projektno finansiraju strani donatori. Jedino su Strategijom borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji predviđene i operacionalizovane izvesne mere koje obezbeđuju fleksibilne vidove pomoći i zaštite trafikovanih žena i devojaka prilagođene njihovim potrebama.
Počev od 2002. godine, Republika Srbija je znatno unapredila normativni okvir zaštite prava žena od diskriminacije u porodičnim odnosima, na radnom mestu i u drugim oblastima. Inkriminisani su mnogi oblici rodno zasnovanog nasilja (npr. nasilje u porodici, svi vidovi trgovine ljudima, silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja, kao i povreda ravnopravnosti, uključujući i povredu ravnopravnosti žena i muškaraca). Međutim, državni organi i ustanove nadležne da deluju, često ne pružaju delotvornu pravnu zaštitu i adekvatnu psiho-socijalnu podršku ženama žrtvama diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja. Ključni uzroci takvog stanja su: nedostatak adekvatnih sistemskih rešenja u oblasti pravne zaštite žena od nasilja, neusaglašeni, nepotpuni i neprecizni zakonski propisi, ograničen pristup besplatnoj pravnoj pomoći, nedostatak procedura u postupanju, nedovoljna obučenost profesionalaca za rad sa ženama žrtvama nasilja, posebno seksualnog nasilja, nerazvijena multidisciplinarna i multisektorska saradnja, uključujući i saradnju sa organizacijama civilnog društva, nedostatak posebnih programa za podršku ženama žrtvama diskriminacije i nasilja i drugo.
Prema podacima Odseka za informativno-istraživačke poslove Narodne skupštine, zaštita prava devojčica i devojaka od svih vidova nasilja primenjuje se u okviru primene prava deteta i prava žena. Koncept prva deteta je uveden u normativni sistem Srbije nakon 2000. godine, kroz potpunu ili delimičnu razradu u većini zakona koji se odnose na decu, a potvrđen je Ustavom. Takođe, napredak je zabeležen i kroz prihvaćenost tog koncepta na planu institucionalne izgradnje, uvođenjem Saveta za prava deteta pri Vladi (2002), zatim Pododbora za prava deteta u okviru Odbora za rodnu ravnopravnost Narodne skupštine (2005) i uspostavljanjem institucije Zaštitnika građana, čiji je jedan od zamenika zadužen za prava deteta.
Takođe, prema podacima iz Ministarstva pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, iz septembra 2010. godine u Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu na izvršavanju kazne zatvora i maloletničkog zatvora izrečenog ženama nalazi se 260 osuđenica. U Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, shodno odredbama člana 7. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, poštuju se prava žena kao osuđenih lica prema kojima se izvršavaju sankcije. U programu postupanja, u neposrednom kontaktu sa osuđenim ženama rade samo osobe ženskog pola, a posebno se vodi računa o pravima osuđenih žena koje imaju decu staru do godinu dana. Osuđena žena koja je trudna ili ima dete staro do godinu dana smeštena je u posebnom delu zavoda. Osuđena žena u navedenom zavodu može zadržati dete do prve godine života deteta, a nakon toga supružnici sporazumno odlučuju o tome ko će preuzeti brigu i staranje o detetu izvan zavoda, a o tome donosi odluku nadležni sud prema prebivalištu majke. Prema podacima iz septembra 2010. godine, 160 žena kojima je određen pritvor nalazi se u posebnim odeljenjima zavoda u zemlji u kojima se izvršava mera pritvora.
Ne preduzimaju se sistematske mere za iskorenjivanje nasilja nad ženama, za prevladavanje rodnih stereotipa, smanjivanje upotrebe vatrenog oružja i rešavanje drugih problema koji ugrožavaju mir i bezbednost i ne posvećuje se dovoljna pažnja podizanju javne svesti o diskriminaciji žena i ugroženosti njihovih prava.
Kao primer dobre prakse u prevenciji nasilja nad ženama, može se navesti istraživanje Instituta za strategijska istraživanja MO pod nazivom "Sociopsihološka prilagođenost kadetkinja Vojne akademije uslovima školovanja i obuke" čiji je cilj bio dolaženje do rezultata koji će omogućiti bolje prilagođavanje devojaka specifičnim uslovima vojne sredine i redukciji mogućnosti nasilja nad ženama. Takođe, planom i programom kurseva i priprema pred upućivanje u multinacionalne operacije koji se realizuju u Centru za multinacionalne operacije Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije jedna od dve standardizovane teme odnosi se na: "Prevenciju seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe" u multinacionalnim operacijama.
U Bezbednosno-informativnoj agenciji postoji zakonom definisan institut besplatne pravne pomoći, kao jedan od institucionalnih mehanizama podrške svim pripadnicima. Takođe, postoje programi podrške članovima porodica pripadnika, bez obzira na pol i programi za psihološku i zdravstvenu prevenciju kojima su najvećim delom obuhvaćene žene. Iako u Bezbednosno-informativnoj agenciji ne postoji zakonska mogućnost sindikalnog organizovanja, ne postoje zakonske smetnje za organizovanje udruženja žena.
Iako je na normativnom planu učinjen znatan korak ka inkriminisanju zlodela koja se svrstavaju u ratne zločine, javnost u Republici Srbiji još uvek nema dovoljno informacija o tome šta su genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i agresija, niti većina ljudi zna da mučenje, silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilna trudnoća, prisilno sterilisanje i drugi oblici seksualnog zlostavljanja izvršeni prema civilnom stanovništvu - predstavljaju zločine protiv čovečnosti. S druge strane, javnosti nije dovoljno poznato delovanje domaćih i međunarodnih pravosudnih institucija na procesuiranju tzv. ratnih zločina, niti su upoznati sa obavezama koje je Republika Srbija preuzela potpisujući sporazume o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom i Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.
Tabelarni prikaz ciljeva, aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova u vezi sa zaštitom (Tabela 5)
Strateški cilj - Osiguravanje zadovoljavajućeg nivoa delotvorne zaštite žena i devojaka od svih vidova diskriminacije, kršenja ženskih ljudskih prava i rodno zasnovanog nasilja |
|||||
Redni broj |
Specifični ciljevi |
Aktivnosti |
Nosioci aktivnosti i saradnici |
Vremenski okvir |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
|
1 |
Ugrađivanje rodne perspektive u sve društvene politike, uključujući i politiku u oblasti bezbednosti i odbrane |
1.1. |
Preduzeti mere i aktivnosti radi uvođenja rodne perspektive u sve razvojne politike u oblasti bezbednosti i odbrane i realizovati informativne kampanje kako bi se javnosti ukazalo na značaj ugradnje rodne perspektive u politiku bezbednosti i odbrane Republike Srbije. |
Vlada, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa medijima |
2010-2015. |
1.2. |
Realizovati aktivnosti utvrđene Nacionalnim milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji (2006) radi ostvarivanja trećeg zadatka - stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne jednakosti u sistemu bezbednosti. |
Vlada, Ministarstvo rada i socijalne politike - Uprava za rodnu ravnopravnost, u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima u sistemu bezbednosti |
2010-2013. |
||
1.3. |
Realizovati aktivnosti utvrđene Nacionalnim milenijumskim ciljevima razvoja u Republici Srbiji (2006) radi ostvarivanje četvrtog zadatka - do 2015. godine razviti sistem zaštite žena žrtava nasilja i sistem prevencije sprečavanja nasilja nad ženama. |
Vlada, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo odbrane, u saradnji sa Zaštitnikom građana i svi institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji |
2010-2015. |
||
1.4. |
Realizovati aktivnosti utvrđene Strategijom za smanjenje siromaštva (2002) kojima će se eliminisati siromaštvo žena i devojaka i sprečiti nastanak novog siromaštva, tj. sprečiti pojave da devojke i žene u sistemu bezbednosti budu najčešće proglašavane tehnološkim viškom, čak i kada su jedini hranioci u porodici ili samohrane majke. |
Vlada, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo odbrane u saradnji sa Zaštitnikom prava građana i svim institucionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost u Republici Srbiji |
2010-2015. |
||
1.5. |
Realizovati aktivnosti utvrđene Strategijom nacionalne bezbednosti (2009) u skladu sa opredeljenjem Srbije da razvija i unapređuje sve aspekte bezbednosti, njenoj posvećenosti stvaranju uslova za unapređenje ljudske bezbednosti, poboljšanju uloge i položaja žena u procesima odlučivanja i jačanju državnih mehanizama za obezbeđenje ravnopravnosti polova. |
Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i udruženja |
2010-2015. |
||
1.6. |
Realizovati aktivnosti na izgradnji poverenja, unapređenju bezbednosti i stabilnosti u regionu, saradnji i partnerstvu sa međunarodnim bezbednosnim organizacijama. |
Vlada, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, naučne institucije i udruženja |
2010-2015. |
||
1.7. |
Jača kapacitete Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova kako bi sa uspehom ostvarivali svoje misije i zadatke koji se odnose na učešće u multinacionalnim operacijama u regionu i svetu, uključujući i podršku civilnim vlastima u suprotstavljanju nevojnim pretnjama bezbednosti. |
Narodna skupština, Vlada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova |
2010-2015. |
||
2 |
Uspostaviti delotvornu zaštitu žena i devojaka od diskriminacije, kršenja i ugrožavanja prava i rodno zasnovanog nasilja |
2.1. |
Usaglasiti relevantne zakone u oblasti bezbednosti i odbrane i druge propise sa rešenjima Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova, i hitno usvojiti prateće propise i operativne planove za njihovu primenu. |
Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike i Ministarstvom pravde |
2010-2013. |
2.2. |
Obezbediti uslove za saradnju sektora odbrane i bezbednosti sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti. |
Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti |
2010-2015. |
||
2.3. |
Usvojiti i implementirati Nacionalnu strategiju za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama kojom bi se utvrdila celovita i usklađena politika države radi sprečavanja nasilja nad ženama i devojkama i obezbeđivanja pravne zaštite i psihosocijalne i ekonomske podrške žrtvama nasilja. |
Vlada, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnikom građana i drugim mehanizmima za rodnu ravnopravnost, univerzitetima i naučnim ustanovama i udruženjima |
2010-2015. |
||
2.4. |
Realizovati i pratiti realizaciju planiranih aktivnosti utvrđenih strateškim dokumentima koji se tiču zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja. |
Vlada, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i Bezbednosno-informativnom agencijom |
2010-2015. |
||
2.5. |
Unapređenje sistema prikupljanja i obrade podataka i vođenje evidencije u državnoj statistici u vezi nasilja nad ženama i zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja |
Republički zavod za statistiku u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike, Ministarstvom pravde, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom odbrane, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, Komesarijatom za izbeglice i Bezbednosno-informativnom agencijom |
2010-2015. |
||
2.6. |
Podizanje nivoa svesti o nasilju nad ženama kao društvenom problemu i suzbijanje neodgovarajućeg prikazivanja žena žrtava nasilja u sredstvima javnog informisanja |
Ministarstvo kulture u saradnji sa medijima, mehanizmima za rodnu ravnopravnost i udruženjima |
2010-2015. |
||
2.7. |
Utvrditi sprovođenje pozitivnih propisa o zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja i u oblasti socijalne zaštite, krivičnog i radnog prava, ustanoviti adekvatne instrumente za suzbijanje nasilja nad ženama i obezbeđivanje zaštite i podrške. |
Ministarstvo pravde u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike i Ministarstvom unutrašnjih poslova |
2010-2015. |
||
2.8. |
Razvijati i realizovati edukativne aktivnosti o zaštiti žena i devojaka od svih vidova nasilja u slučaju rata i vanrednim situacijama. |
Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa organima lokalne samouprave i organizacijama žena |
2010-2015. |
||
2.9. |
Obezbediti sveobuhvatnu pravnu zaštitu i psihosocijalnu podršku migrantkinjama, trafikovanim ženama i azilantkinjama, uključujući i žene žrtve seksualnih i drugih rodno zasnovanih zločina protiv čovečnosti, uz maksimalno uvažavanje potreba ovih žena i njihovo uključivanje u kreiranje programa pomoći i podrške. |
Ministarstvo rada i socijalne politike u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom pravde |
2010-2015. |
||
2.10. |
Uspostaviti efikasan sistem pravne pomoći, usvajanjem i implementacijom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kako bi se obezbedio delotvoran pristup pravdi svim ženama žrtvama diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja. |
Ministarstvom pravde u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike |
2010-2015. |
||
2.11. |
Obezbediti poseban državni fond za naknadu štete ženama žrtvama diskriminacije i svih oblika rodno zasnovanog nasilja i u slučaju neefikasnog delovanja organa i institucija sistema. |
Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo finansija, pokrajinski organi i organi lokalne samouprave i mehanizmi za rodnu ravnopravnost |
2011-2015. |
||
3 |
Obezbediti objektivno informisanje javnosti o problemima žena i devojaka žrtava seksualnog zlostavljanja i drugih međunarodnih zločina protiv čovečnosti |
3.1. |
Realizovati sve aktivnosti i posebne mere usmerene ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti u medijima, uklanjanju rodnih stereotipa i eliminisanju govora mržnje prema ženama. |
Ministarstvo kulture, mediji, profesionalna novinarska udruženja, mehanizmi za rodnu ravnopravnost i udruženja |
2010-2015. |
3.2. |
Delotvorno i efikasno raditi na otkrivanju, hapšenju i procesuiranju izvršilaca međunarodnih ratnih zločina koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, uključujući i izvršioce svih vidova zločina protiv čovečnosti na prostorima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije čije su žrtve žene i devojke. |
Ministarstvo pravde, tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova i službe bezbednosti |
2010-2015. |
||
3.3. |
Kreirati i realizovati programe informisanja javnosti o međunarodnom humanitarnom pravu i o radu domaćih i međunarodnih pravosudnih institucija, uz objektivno prezentovanje procesuiranih slučajeva silovanja, seksualnog ropstva, prisilne prostitucije, prisilne trudnoće i drugih oblika seksualnog zlostavljanja žena izvršenih tokom ratova na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. |
Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, svi institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova u Republici Srbiji, obrazovne institucije, mediji i udruženja |
2010-2015. |
||
3.4. |
Kreirati i realizovati informativne kampanje kako bi javnost bila obaveštena o velikom doprinosu koji žene pružaju u suočavanju sa ratnom prošlošću, u izgradnji mira, u zaštiti žena od diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja, u promovisanju nenasilnog rešavanja sukoba, ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. |
Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, mediji i udruženja |
2010-2015. |
||
3.5. |
Sprečiti i efikasno procesuirati sve vidove napada i ugrožavanja bezbednosti subjekata koji vrše monitoring nad procesuiranjem ratnih zločina i ostvarivanjem ljudskih prava, i pružaju pomoć i podršku žrtvama diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja. |
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava |
2010-2015. |
||
VI EDUKACIJA - OBRAZOVANJE I USAVRŠAVANJE PRIPADNIKA SEKTORA BEZBEDNOSTI
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
U Republici Srbiji su svi oblici edukacije, odnosno školovanja, kursiranja, usavršavanja i obuke, formalno-pravno dostupni za prijem žena, izuzev Vojne gimnazije. Dostupnost pojedinih nivoa obuke i školovanja u vezi je sa praksom određivanja kvota. Određivanje kvota, generalno posmatrano, samo po sebi niti favorizuje niti diskriminiše. Ono je diskriminatorsko u kombinaciji sa kvalitetom i masovnošću odziva. Pouzdano se može reći da predstavlja mogući rizik za diskriminaciju u oba smera, tako da u jednoj kategoriji budu primljeni kandidati jednog pola, koji su po relevantnim kriterijumima slabijeg kvaliteta od kandidata drugog pola, a odbijeni su zbog postojećih kvota, ali s druge strane nepostojanje kvota umanjuje mogućnost žena da budu ravnopravno zastupljene u sektoru bezbednosti u kome, prema pokazateljima, uglavnom dominiraju muškarci.
U Ministarstvu odbrane svi nivoi obuke, školovanja i usavršavanja na Vojnoj akademiji i Visokoj školi Vojnomedicinske akademije, osim Vojne gimnazije, otvoreni su za žene pod istim uslovima kao i za muškarce istih kvalifikacija i sposobnosti.
Procenat devojaka za prijem na Vojnu akademiju usklađuje se svake godine sa potrebama Generalštaba Vojske Srbije i kreće se u rasponu od 17,3% u 2007. godini, kada je primljena prva generacija kadetkinja, do 21,66% u 2010. godini, kada je upisana četvrta generacija kadetkinja. U proseku, na sve četiri godine studija na Vojnoj akademiji ima ukupno 19,4% kadetkinja od ukupnog broja kadeta Vojne akademije. Na Visokoj školi Vojnomedicinske akademije u 2010. godini upisana je druga generacija studenata. Ukupan broj kadetkinja na dve godine studija je 56% od ukupnog broja upisanih kadeta na Visokoj školi Vojnomedicinske akademije. Na osnovu iskazanih podataka proizilazi da se u navedenim visokoškolskim ustanovama na školovanju nalazi 21,53% kadetkinja od ukupnog broja kadeta.
Kvote za obuku žena profesionalnih vojnika, takođe ne postoje već se žene javljaju, u skladu sa interesovanjem i potrebama jedinica, na konkurs zajedno sa muškarcima i taj procenat varira od ciklusa do ciklusa i iznosi 3% od ukupnog broja obučenih u prvom ciklusu do 15% u poslednjem - sedmom. U 2010. godini kroz četiri ciklusa obuke kandidata za profesionalne vojnike, na obuku je primljeno 15% kandidata ženskog pola.
Prema podacima iz Generalštaba Vojske Srbije, intenziviranjem procesa profesionalizacije Vojske Srbije, ustanovljena je potreba za prijemom kandidata za profesionalne vojnike ženskog pola. Tokom januara 2009. godine donet je Program obuke kandidata za profesionalne vojnike ženskog pola. Od 19. januara 2009. godine počela je obuka kandidata za profesionalne vojnike ženskog pola. Do septembra 2010. godine uspešno je realizovana obuka za 725 kandidatkinja.
Planom i programom kurseva i priprema pred upućivanje pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u multinacionalne operacije koji se realizuju u Centru za multinacionalne operacije Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije obuhvaćene su i teme: "Prevencija seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe" i "Rodna jednakost u multinacionalnim operacijama". Navedene teme predstavljaju primenu definisanih standarda u obuci u "Osnovnom standardizovanom modulu Ujedinjenih nacija za obuku za multinacionalne operacije".
Iz sistema odbrane na poslediplomskom usavršavanju nalazi se 15% žena od ukupnog broja lica iz sistema odbrane na usavršavanju, a na školovanju ili usavršavanju u inostranstvu nijedna žena. U prethodnom periodu, žene su bile prisutne u gotovo svim oblicima usavršavanja u inostranstvu, ali ne u velikom broju jer je i ukupan broj lica na školovanju bio simboličan.
Na Kriminalističko-policijskoj akademiji, kao samostalnoj visokoškolskoj ustanovi koja obrazuje kadrove za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i u Centru za osnovnu policijsku obuku, koji se organizaciono nalazi u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova i bavi se obukom kadrova isključivo za potrebe policije - od ukupnog broja polaznika 25% čine žene. Reč je o istoj kvoti (25%) za studentkinje koje se finansiraju iz budžeta, dok za samofinansirajuće nema kvota (upis se vrši prema redosledu utvrđenom rang-listom). U Ministarstvu unutrašnjih poslova realizuju se svi nivoi obuke za policijske službenike. Obuka se realizuje, kako na strategijskom, tako i na operativnom nivou. Na nekim kursevima koje je tokom proteklih godina organizovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (npr: za potrebe granične policije) rodna proporcija polaznika je bila i 50:50%.
U toku 2009. i 2010. godine iz Uprave carina je u raznim delegacijama, na konferencijama, seminarima, akcijama i treninzima u inostranstvu različitog sadržaja učestvovalo je 66,86% muškaraca i 33,14% žena u odnosu na ukupan broj carinskih službenika. U istom periodu u raznim delegacijama na konferencijama, seminarima, akcijama i treninzima u inostranstvu vezanim za bezbednost, učestvovalo je 72,96% muškaraca i 27,04% žena u odnosu na ukupan broj carinskih službenika. U navedenoj upravi, u toku je priprema baze podataka o broju lica na usavršavanju i kursiranju u zemlji i inostranstvu (Centar za bezbednosne studije - specijalističke studije - Savremena antikorupcijska metodologija i Organizovani kriminal i terorizam, jezici, Oružje dvojne namene, Istražne tehnike, Falsifikati isprava, Krijumčarenje oružja, ljudi, akciznih roba, goriva itd.).
U 2009/2010. godini, u Ministarstvu finansija, Uprava carina je organizovala osnovnu obuku za muškarce i žene koji su učestvovali na carinskom kursu (organizuje se posebno za polaznike sa srednjom, višom i visokom stručnom spremom) i polaganju državnog ispita. U 2009. godini održana je jedna osnovna obuka za učesnike sa srednjom stručnom spremom, u kojoj je od ukupnog broja učesnika bilo 63,6% muškaraca i 36,4% žena. U 2010. godini, održana je jedna osnovna obuka za učesnike sa srednjom stručnom spremom sa procentualnim učešćem 53,3% muškaraca i 46,7% žena u odnosu na ukupan broj učesnika u obuci. U 2009. i 2010. godini osnovnu obuku sa srednjom stručnom spremom završilo je 59,5% muškarca i 40,5% žena od ukupnog broja obučenih. U 2009. godini realizovane su dve osnovne obuke za učesnike sa višom i visokom stručnom spremom za 65,4% muškaraca 34,6% žena. U 2010. godini održana je jedna osnovna obuka za učesnike sa višom i visokom stručnom spremom za 40% muškaraca i 60% žena od ukupnog broja učesnika u obuci. U 2009. i 2010. godini osnovnu obuku sa višom i visokom stručnom spremom završilo je 60% muškaraca i 40% žena.
Tabelarni prikaz ciljeva, aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova u vezi sa edukacijom (Tabela 6)
VII MEDIJI - PRUŽANJE MEDIJSKE PODRŠKE CILJEVIMA NACIONALNOG AKCIONOG PLANA
Pokazatelji realnog stanja i ključni problemi
Na osnovu praćenja i analize 19 štampanih medija (12 dnevnih listova i sedam nedeljnika) u periodu od 1. januara 2010. do 21. jula 2010. godine, o sistemu odbrane objavljeno je ukupno 8682 priloga. Od pomenutog broja, 77 priloga (približno 1%) odnosi se na priloge u kojima se pominju žene.
Povod za objavljivanje najvećeg broja priloga u kojima se pominju žene u sistemu odbrane bili su konkursi Ministarstva odbrane za upis kadeta na Vojnu akademiju i Vojnomedicinsku akademiju (32 priloga) i prijem profesionalnih vojnika (27 priloga).
Pored toga, ministar odbrane istakao je ulogu žena u sistemu odbrane u 18 zabeleženih priloga (intervjui i izjave različitim povodom od kojih su najveći publicitet imale one date na Konferenciji za novinare posvećenoj primeni Rezolucije 1325 SB UN o većem uključivanju žena u sistem bezbednosti). Obeležavanje jubileja Vojne akademije, takođe, bio je povod za osvrt na ulogu žena u sistemu odbrane. Pored toga, pripadnice ženskog pola u sistemu odbrane bile su tema u medijskim prilozima pojedinih udruženja.
Direktno ili indirektno analizirani prilozi imali su pozitivan odjek u javnosti i sugerisali su da Vojska Srbije ima pozitivan odnos prema ženama u svom sastavu. Iz navedenog proizilaze pozitivne poruke da je Ministarstvo odbrane prepoznalo značaj učešća žena u sistemu odbrane, da pripadnici Vojske Srbije nemaju predrasude prema ženama oficirima koje su ravnopravne sa oficirima muškog pola i da je Vojska Srbije otvorena za prijem žena.
Osim priloga koji govore o pripadnicama ženskog roda kroz podatak o broju prijavljenih kandidatkinja za upis na Vojnoj akademiji, Vojnomedicinskoj akademiji odnosno prijem profesionalnih vojnika, štampani mediji su objavili samo šest reportaža o ženama u jedinicama Vojske Srbije. Od 77 objavljenih priloga, žene su u naslovima pomenute u 20 priloga.
U javnosti kao i u medijima uobičajeno je da se imenicom muškog roda oslovljava i žena jer lingvisti smatraju da je reč o korektnoj jezičkoj formi. Stoga, mediji retko i nedosledno koriste imenice ženskog roda za označavanje zanimanja u sektoru bezbednosti. Za sada se je u medijima najčešće u upotrebi imenica ženskog roda "kadetkinja".
Štampani mediji su najviše bili zainteresovani za žene vojne pilote i za žene vojnike iz Prvog centra za obuku Vojske Srbije u Somboru.
Biro za saradnju sa medijima Ministarstva unutrašnjih poslova radi posebno na promociji pripadnica ženskog pola u policiji kroz priloge i tekstove o njihovim aktivnostima u svim elektronskim i pisanim medijima i ženskim magazinima koji izlaze u Republici Srbiji, kao i u internom časopisu "Policija danas" koji izlazi jednom mesečno.
U 2009. godini i 2010. godini Ministarstvo finansija - Uprava carina je u svom listu "Carinik" objavila 14 priloga u kojima je promovisala uspehe u radu žena u Upravi carini. Od toga šest priloga odnosilo se na žene koje su se bavile bezbednosnim pitanjima.
U 2009. i 2010. godini, preko raznih štampanih i elektronskih medija je objavljen 31 članak sa izjavama žena zaposlenih u Upravi carina.
U Bezbednosno-informativnoj agenciji pokazatelji realnog stanja medijske podrške ciljevima Nacionalnog akcionog plana su sadržani u činjenici da su podaci o zastupljenosti žena u Bezbednosno-informativnoj agenciji dostupni javnosti putem izveštaja Bezbednosno-informativnoj agenciji po zakonskoj obavezi izveštavanja državnim organima i drugim zainteresovanim organima i udruženjima. Dakle, nema zakonskih smetnji da se javnost informiše o sadržajima o rodnoj ravnopravnosti u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Ipak, za sada ne postoje medijske kampanje za promociju uloge žena u bezbednosnim službama i prijem žena u radni odnos.
Tabelarni prikaz ciljeva, aktivnosti, nosilaca aktivnosti i rokova u vezi sa medijima (Tabela 7)
POKAZATELJI SPROVOĐENJA NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA PRIMENU REZOLUCIJE 1325 SB UN U REPUBLICI SRBIJI
Redni broj |
OSNOVNI CILJ |
POSEBNI OPERATIVNI CILJ |
AKTIVNOST |
NOSILAC AKTIVNOSTI |
SARAĐUJE |
VREMENSKI OKVIR |
INDIKATORI |
STATISTIČKI POKAZATELJI STANJA |
NADZORNI MEHANIZMI |
POTREBNI RESURSI |
|
OD |
DO |
|
|||||||||
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Napomena: Tabela služi za ažuriranje podataka na godišnjem nivou u ministarstvima, upravama i agenciji sektora bezbednosti radi njihovog dostavljanja Multisektorskom koordinacionom telu.
SKRAĆENICE
EU - Evropska unija
EULEKS - Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu
NATO - Severnoatlantski savez
OEBS - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
OMIK - Misija OEBS na Kosovu i Metohiji
PIS - Privremenim institucijama samouprave (misli se na Privremene institucije albanske samouprave na Kosovu i Metohiji)
PzM - Partnerstvo za mir
RR mehanizmi - mehanizmi za rodnu ravnopravnost
RS - Republike Srbije
SB UN - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
SE - Savet Evrope
SRJ - Savezna Republika Jugoslavija
SFRJ - Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
SCG - Srbija i Crna Gora
UN - Ujedinjene nacije
UN DPKO - Sektor za mirovne operacije Ujedinjenih nacija
UNIFEM - Razvojni fond Ujedinjenih nacija za žene
MONUSCO - Misija stabilizacije Organizacije Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo
MINUSTAH - Misija stabilizacije Ujedinjenih nacija na Haitiju
MINURCAT - Misija Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj Republici i Čadu
UNMIK - Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (i Metohiji)
UNMIL - Misija Ujedinjenih nacija u Liberiji
UNOCI - Operacija Ujedinjenih nacija u Obali Slonovače
UNFICYP - Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru
UNIFIL - Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
FNRJ - Federativna Narodna Republika Jugoslavija
CEDAW - Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena
CSDP - Zajednička bezbednosna i odbrambena politika Evropske unije