ZAKLJUČAK
O PRIHVATANJU AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA U GRADU ZAJEČARU ZA 2011. GODINU

("Sl. list grada Zaječara", br. 1/2011)

Ovim Zaključkom daje se saglasnost na Akcioni plan zapošljavanja u Gradu Zaječaru za 2011. godinu, koji je razmatrao i odobrio Lokalni savet za zapošljavanje Gradske uprave Zaječar.

Grad Zaječar će obezbediti sredstva za realizaciju Akcionog plana iz stava 1. ovog zaključka, a shodno izdvojenim sredstvima odobriće se sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Obrazloženje

Lokalni savet za zapošljavanje Gradske uprave Zaječar je na svojoj sednici razmatrao Akcioni plan zapošljavanja u Zaječaru za 2011. godinu shodno podnetom zahtevu za učešće u finansiranju Programa ili Mera aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini.

Gradska uprava Grada Zaječara će obezbediti potrebna sredstva u budžetu za finansiranje ovog Akcionog plana, a shodno izdvojenim sredstvima odobriće se sredstva iz budžeta Republike Srbije.

S obzirom da je uz navedeni zahtev za učešće u finansiranju koji je podnela Gradska uprava Grada Zaječara, potrebno dostaviti odluku nadležnog organa o prihvatanju, odnosno davanju saglasnosti na Akcioni plan zapošljavanja u Zaječaru za 2011. godinu, Gradsko veće Grada Zaječara donelo je zaključak kao u dispozitivu.

 

AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA U GRADU ZAJEČARU ZA 2011. GODINU

Akcionim planom zapošljavanja grada Zaječara utvrđuju se prioriteti i mere za unapređenje zapošljavanja i omogućava smanjenje nezaposlenosti na teritoriji Grada.

Donošenje akcionog plana sadržano je u odredbi člana 41. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti kojim je utvrđeno da nadležni organi lokalne samouprave mogu usvojiti lokalni akcioni plan zapošljavanja a po pribavljenom mišljenju lokalnog saveta za zapošljavanje.

Lokalna samouprava koja u okviru svog lokalnog akcionog plana obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određenih programa ili mera aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev ministarstvu za učešće u finansiranju predviđenih programa i mera.

Odredbama člana 60. zakona utvrđeno je da jedinica lokalne samouprave koja spada u nerazvijene opštine može potraživati od Ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja više od 50% budžeta akcionog plana.

Uslov za odobrenje sufinansiranja ili mera aktivne politike zapošljavanja su da lokalna samouprava ima formiran lokalni savet za zapošljavanje, donet lokalni akcioni plan zapošljavanja, finansira deo sredstava programa ili mera, usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja.

Akcioni plan sadrži elemente predviđene članom 39. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti:

1. Makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja;

2. Stanje i tokove na tržištu rada za narednu godinu detaljno i okvirno za 3 godine;

3. Ciljeve i prioritete politike zapošljavanja;

4. Programe i mere sa odgovornostima za njihovo sprovođenje;

5. Finansijski okvir i izvore finansiranja;

6. Nosioce poslova realizacije akcionog plana;

7. Kategorije teže zapošljivih lica;

8. Uspešnost realizacije programa;

9. Druge elemente;

EKONOMSKI OKVIR ZA STVARANJE I PRIMENU POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Prema statističkoj proceni iz 2006. godine na teritoriji grada Zaječara živi oko 63.000 stanovnika. 55.3% stanovništva čine žene a 44,7% muškarci. Srbi čine 90,7% stanovništva, Vlasi 4,51%, Romi 0,49% i ostali oko 4%.

Zaječar se prostire na 1.069 km. Na sastavu Crnog i Belog Timoka. Predstavlja geografski, administrativni, privredni, politički i kulturni centar Zaječarskog upravnog okruga.

Od 2355 privrednih subjekata na teritoriji grada posluje oko 1700 radnji 655 preduzeća najviše u oblasti trgovine i ugostiteljstva. Ukupni broj nezaposlenih u 2010. godini kreće se oko 7280 lica od čega 3.818 čine žene, 157 osobe sa invaliditetom, 77 Romi...

Ukupno radno aktivno stanovništvo od 15-64 godine kreće se oko cifre od 50.914 od kojih se broj zapošljenih prema podacima zavoda za statistiku smanjuje iz godine u godinu.

Demografski podaci i ljudski resursi

Broj stanovnika prema statističkoj proceni iz 2006. god

63.000

Stopa rasta br. stanovnika je iznad stope rasta na nivou Srbije

-1,1

Prosečna starost stanovništva je iznad proseka Srbije

43,67

Muškarci

44,7

Žene

55,3

Etnička struktura

Srbi (90,70 %)
Vlasi (4,51 %)
Romi (0,49%)
Ostali (4,03%)

Broj naselja

42

Gradsko stanovništvo

59,86

Broj domaćinstva

22.707

Prosečan br. članova domaćinstva

2,9

ZAJEČAR - LIČNA KARTA

LOKALNA PRIVREDA I TRŽIŠTE RADA

Makroekonomski položaj

Učešće u ukupnom društvenom proizvodu Republike Srbije

0,5%

Nacionalni dohodak po glavi stanovnika u 2005. godini (€)

842,10

Osnovne privredne grane

 

Poljoprivreda, lov, šumarstvo i vodoprivreda

32,5% od gradskog dohotka

Trgovina na veliko i malo

20% od gradskog dohotka

Prerađivačka industrija

16,7% od gradskog dohotka

Navedeni podaci nam pokazuju koje su se privredne grane izdvojile u prethodnom periodu i koje ubuduće treba forsirati. Ukupna poljoprivredna površina se procenjuje na oko 70.000 ha. Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda je ispod republičkog proseka. Trenutno, u 2010. god. ima registrovanih oko 4.872 poljoprivrednika i taj broj je u opadanju u odnosu na predhodne godine.

Na razvoj poljoprivrede nepovoljno utiču velike migracije iz seoskih u gradske sredine. Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih privrednih grana i ovakve migracije nepovoljno utiču na razvoj celokupne teritorije Zaječara.

Trgovinom i preradom se, posle zatvaranja velikih firmi, uglavnom bave mala i srednja preduzeća. Potreba koja se javlja je da se blagovremeno uklope i oslušnu potrebe tržišta kako bi se održali. Zaječar karakteriše velika nezaposlenost i slaba kupovna moć stanovništva što trgovinu dovodi u nezavidan položaj.

STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

Stopa zaposlenosti i stopa nezaposlenosti

Stopa zaposlenosti/nezaposlenosti predstavlja odnos između broja zaposlenih, odnosno nezaposlenih i radno aktivnog stanovništva starosti od 15-65 godina.

Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti

Godina

2008

2009

2010

Opšta stopa zaposlenosti

39,11

36,24

34,15

Opšta stopa nezaposlenosti

32,57

34,75

37,32

Tabela 1

Broj zaposlenih prema podacima zavoda za statistiku se smanjuje iz godine i godinu.

Godina

2008

2009

2010

Ukupan br. zapošlj.

14.895

13.475

12.520

Pravna lica

11.029

10.141

9.434

preduzetnici

3.866

3.334

3.086

Tabela 2

Broj zaposlenih lica u 2009. godini u odnosu na 2008. smanjen je za 1420 lica i to 888 pravnih lica i 532 preduzetnika. U 2010 godini se nastavlja pad zaposlenosti koji u odnosu na 2008. godinu iznosi 2375 lica i to 1595 pravnih lica i 780 preduzetnika.

Prema podacima iz 2008. god. najveći broj preduzetničkih radnji bavio se trgovinom na malo 33,26%, proizvodnjom opreme mašina i alata 13,77%, ugostiteljski i turistički objekti 9,94%, razne usluge 7,90%, poljoprivreda i prerada hrane 5,48%...

Struktura preduzetničkih radnji prema oblicima organizovanja iz 2006. god.

Ukupno 1804. radnji od toga samostalnih 1456 ili 80,7%, ortačkih 24 ili 1,3% i radnji čije osnivač u radnom odnosu ili penzioner 324 ili 17,9%.

Broj registrovanih poljoprivrednika na teritoriji opštine Zaječar za poslednje 3 godine registruje takođe konstantno opadajući trend. U 2008 godini bilo je registrovano 5020 poljoprivrednika dok se u 2010. godini zaj. broj smanjio za 148.

Godina

2008

2009

2010

Broj reg. poljopri.

5.020

4.978

4.872

Tabela 3

Stopa participacije (odnosno zbira zaposlenih, nezaposlenih i radno aktivnog stanovništva preko 15 godina starosti).

Godina

2008

2009

2010

Stopa participa.

43,64

40,60

39,23

Tabela 4

Obrazovna struktura stanovništva

Prema broju obrazovnih institucija grad Zaječar predstavlja centar Timočkog regiona. Kapaciteti obrazovnih institucija po podacima iz 2007. godine su:

- 17 predškolskih ustanova sa 1111 učenika,

- 13 osnovnih škola sa 5034 učenika,

- 4 srednje škole sa 2897 učenika,

- Visoko i više obrazovanje sa 4631 učenikom.

Ekonomsko-trgovinska škola ima pet obrazovnih profili četvrtog stepena:

- ekonomski tehničar,

- pravni tehničar,

- turistički tehničar,

- poslovni administrator,

- finansijski administrator,

i tri obrazovna profila trećeg stepena:

- kuvar,

- konobar,

- trgovac.

Tehnička škola ima šest obrazovnih profili četvrtog stepena:

- mašinski tehničar za kompjuterske konstrukcije,

- elektrotehničar računara,

- elektrotehničar energetike,

- tehničar mehanike,

- elektromehaničar za elektroniku na vozilima,

- tehničar drumskog saobraćaja,

i sedam obrazovnih profila trećeg stepena:

- automehaničar,

- mehaničar grejne i rashladne tehnike,

- elektromehaničar za termičke i rashladne uređaje,

- izrađivač kablova i priključaka,

- vozač motornih vozila,

- frizer,

- elektromontažer mrežnih postrojenja.

Medicinska škola ima šest obrazovnih profili četvrtog stepena:

- medicinske sestre tehničari,

- farmaceuti,

- laboranti,

- fizioterapeuti,

- medicinske sestre vaspitači,

- stomatološke sestre.

Gimnazija ima tri obrazovnih profili četvrtog stepena:

- Prirodni smer,

- Društveni smer,

- Informatički smer.

Više i visoko obrazovanje

4,6%

Srednjoškolsko obrazovanje

29,9%

Osnovno obrazovanje

27,5%

Sa nezavršenom osnovnom školom

22,8%

Bez školske spreme

4,8%

Nepoznato

7,1%

Procenat nepismenih

3%

Tabela 5

Nezaposlenost žena

Osnovni indikatori tržišta rada podeljena prema polu

Broj nezaposlenih

April 2008

April 2009

April 2010

ukupno

7.197

7182

7455

žene

3.955

3831

3875

% žena

54,95%

53,34

51,97

Tabela 6

Starosna struktura nezaposlenih lica

Starosna grupa

April 2009

Oktobar 2009

April 2010

15-19

227/99 žena

207

180/76

20-24

808/397

731

775/378

25-29

911/499

879

992/490

30-34

848/503

829

880/508

35-39

772/464

815

867/514

40-44

772/453

810

856/502

45-49

889/543

870

890/513

50-54

956/514

970

978/520

55-59

787/340

751

805/353

60-64

211/18

208

232/21

Tabela 7

Nezaposlenost mladih od 15-24 godine u Srbiji je veoma izražena i iznad je opšte stope nezaposlenosti. Na osnovu podataka kojima raspolažemo nezaposlenost mladih na teritoriji Zaječara je znatno iznad proseka. Prosek zaposlenosti kod lica starosti od 55-64 godine je znatno veća.

Nezaposlenost lica starosti od 15-24 godina

 

2008 april

2009 april

2010 april

Ukupan broj nezaposlenih

7180

7182

7455

Nezaposlenost lica od 15-24

/

1035

955

Tabela 8

Nezaposlenost lica starosti od 55-64 godina

 

2008 april

2009 april

2010 april

Ukupan broj nezaposlenih

7180

7182

7455

Broj nezaposlenih lica od 55-64

/

998

1037

Tabela 9

Dugoročna nezaposlenost

Strukturu nezaposlenih lica možemo klasifikovati i prema dužina traženja posla koju predstavljamo sledećom tabelom.

Dužina traženja posla

2008. april

2009. april

2010. april

3-6 meseci

1023

760

615

6-9 meseci

/

486

492

9-12 meseci

453

329

505

1-2 godine

411

1183

1343

2-3 godine

459

714

844

3-5 godine

513

1100

1024

5-8 godine

427

763

890

8-10 godine

159

304

352

Preko 10 godina

411

641

652

Tabela 10

• Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica u protekle 3 godine

Stepen stručne spreme

2008 /april/

2009 /april/

2010 /april/

I

2836/1578 žena

2590/1405 ž

2661/1387 žena

II

385/215

413/200

448/199

III

1794/871

1770/839

1889/856

IV

1650/1062

1679/1039

1762/1065

V

52/8

41/14

44/12

VI

291/163

348/203

371/213

VII-1

186/96

227/111

263/133

VII-2

2/2

2/0

4/1

VIII

1/0

1/0

1/0

ukupno

7197/3995

7071/3811

7455/3875

Tabela 11

• Kvalifikacije koje se nude na tržištu rada u Zaječaru prema broju radnika i grupama zanimanja u mesecu januaru 2010. god.

Ekonomisti

606

Trgovci

482

Mehaničari

283

Obrađivači metala

271

Ugostiteljstvo

265

Elektroenergetičari

251

Proizvođači odeće

182

Pravnici

146

Elektomehaničari

141

Medicinari

138

Maš. konstruktori

135

Prerađ. hrane i pića

134

Prirodno-matemati.

134

Administratori

133

Keramičari i građe.

122

Proizvođ. bilja

88

Građevinari

85

Drumski saobraćaj

85

Hemičari

52

Elektroničari

50

Železničari

48

Menadžeri

42

Tabela 12

Tražena zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada u 2010. godini su uglavnom vezana za prosvetu, traže se profesori engleskog, srpskog, biologije, fizike, profesori razredne nastave. Osim ovih u deficitarna zanimanja spadaju:

Diplomirani poljoprivredni inžinjeri, vozači autobusa, obrađivači metala, farmaceuti i zidari.

• Struktura preduzeća koja posluju na teritoriji grada Zaječar prema delatnosti u 2008. godini. U ovoj godini registrovano je 958 preduzeća.

Oblasti delatnosti

opština

%

Trgovina

104

10,8

Industrija i rudarstvo

52

5,4

Poljoprivreda i ribarstvo

35

3,7

Građevinarstvo

33

3,4

Saobraćaj i veze

15

1,6

Ugostiteljstvo i turizam

11

1,1

Zanatstvo i lične usluge

21

2,2

Stambeno komunalne delat.

2

0,2

Finansijske i druge usluge

4

0,4

Obrazovanje i kultura

34

3,5

Zdravstvo i socijalna zašt.

12

1,3

Druš. pol. zajednice i organ.

58

6,1

Vodoprivreda

/

/

Ostali

574

60%

Tabela 13

Među najznačajnije poslodavce trenutno, na teritoriji grada Zaječara, možemo da izdvojimo sledeće:

• Fabrika kablova Zaječar koja upošljava 477 radnika, bavi se proizvodnjom kablova i nalazi se na Negotinskom putu b.b.

• Žitopromet se bavi proizvodnjom hleba i peciva, upošljava 230 radnika i nalazi se na području Grada, odnosno u drugoj gradskoj zoni.

• Štrabag, austrijsko preduzeće, koje se bavi izgradnjom saobraćajnica, upošljava 200 radnika i nalazi se u samom centru grada ul. Generala Gambete 68.

• Timas, koji se bavi prevozom putnika u drumskom saobraćaju, zapošljava 160 radnika a sedište mu je na Izvorskom putu udaljenom 4 km. Od centra grada.

• Zaječarska pivara AD, bavi se proizvodnjom piva, upošljava 155 radnika.

• FMT, bavi se proizvodnjom elektromotora, generatora i transformatora. Upošljava 158 radnika i nalazi se na Paraćinskom putu, na 4 km od centra Grada.

• Srbokvarc, bavi se preradom nemetala, upošljava 70 radnika i nalazi se u selu Rgotina nedaleko od Zaječara.

• PD Zaječar, bavi se poljoprivredom, upošljava 56 radnika i nalazi se na Negotinskom putu na 2 km od centra grada.

Potencijalne investicije

Potencijalne lokacije za buduće investicije mogu biti fabrike i preduzeća koja su poslovala na teritoriji Grada i nude se u zakup ili na prodaju:

Preduzeće "Arsenije Spasić" je fabrika koja zauzima prostor od 290,55 ha u okviru kojih se nalazi 15 objekata površine od 19 - 3.919 m2 i mogu se koristiti za razne namene. Lokacija je potpuno komunalno opremljena i nalazi se na 200 m od centra grada.

Fabrika za preradu kože u društvenoj svojini površine zemljišta 5,8 ha i površine zgrada 10.000 m2. Glavna zgrada se nalazi u užem centru grada površine 1500 m2 a celokupna proizvodnja na lokaciji Negotinski put udaljen 2,5 km od centra grada.

Fabrika cigle i crepa u privatnoj svojini sa mogućstvom kupovine ili dugoročnog iznajmljivanja. Obuhvata površinu od 12.691 m2 i hale u površini od 6.718 m2.

Bivša fabrika tekstila u vlasništvu Grada, ukupne zemljišne površine od 45.939 m2 proizvodnih hala površine 8.518 m2. Lokacija je potpuno komunalno opremljena i može se iznajmiti u celosti ili parcijalno.

Fabrika porcelana koja se sastoji od zemljišta površine 140.898 m2 i dve proizvodne hale. Hale su površine 12.664 m2 i 5.442 m2 i automehaničarska radionica površine 390 kvadrata. Lokacija je potpuno komunalno opremljena.

Za pomenute lokacije grad Zaječar, u cilju privlačenja investitora, skupštinskom odlukom, u zavisnosti od vrste, tipa i vrednosti investicije nudi razne povoljnosti. Oslobađanje od taksi za korišćenje gradsko-građevinskog zemljišta u zavisnosti od broja zaposlenih radnika ili mogućnost iznajmljivanja hale, bez nadoknade, ako se uposli više od 50 radnika.

Osim postojećih nekadašnjih giganata i mogućnosti njihovog ponovnog pokretanja u planu je još nekoliko potencijalnih investicija kao što su:

- Izgradnja hotela i gerontološkog centra na paviljonu na istočnoj Kraljevicič;

- Izgradnja akvaparka u Nikoličevskoj banji;

- Izgradnja termoelektrane na gas.

Romi na tržištu rada

Osetljivu grupu na tržištu rada čine nezaposlena lica romske nacionalnosti. Njih karakteriše visoka stopa nezaposlenosti i niska stopa obrazovanja. U Zaječaru po statistikama romska populacija čini 0,49% stanovništva. Poseban problem predstavlja dugoročni karakter nezaposlenosti.

Nezaposlenost roma na teritoriji opštine Zaječar

Nezaposlenost roma

2009 april

2010 april

ukupno

85

77

žene

34

32

Tabela 14

Prema stručnoj spremi

Nezaposlenost roma

2009 april

2010 april

I

77

70

II

2

3

III

5

9

IV

1

3

Tabela 15

Osobe sa invaliditetom na tržištu rada

Broj lica sa invaliditetom evidentiranih na NSZ

Broj OSI

2008 april

2009 april

2010 april

ukupno

166

222

224

žena

67

86

79

Tabela 16

Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje kojim je obuhvaćen period april 2008 - april 2010 može se zaključiti sledeće:

Najveći broj osoba sa invaliditetom spada u kategoriju invalida rada treće kategorije. Što se tiče stručne spreme najveći broj je sa nezavršenom osnovnom školom.

Osobe sa invaliditetom po stepenu stručne spreme

Godina

2009

2010

I stepen stručne spreme

87

76

II stepen stručne spreme

33

32

III stepen stručne spreme

66

67

IV stepen stručne spreme

30

27

V stepen stručne spreme

1

/

VI stepen stručne spreme

5

6

Tabela 17

SWOT ANALIZA

Opšta analiza snaga, slabosti, šansi i pretnji

Snage

Slabosti

• Ljudi

• Proizvodni resursi

• Turistički resursi

• Energetski potencijal

• Pozicija grada

• Efikasna gradska uprava

• Administrativni centar

• Trgovinski centar

• Nepismeno 3% stanovništva

• Sa višom i visokom spremom 4,6%

• Postoje uslovi za prekvalifikaciju

• Zadovoljavajuća mobilnost radne snage

- Loša infrastruktura

- Nedovoljno razvijena komunalna infrastr.

- Neiskorišćene lokacije

- Migracija kadrova

- Nekvalifikovano stanovništvo

*Nedostatak motivacije

*Neadekvatno obučena radna snaga

- Staro stanovništvo

- Nedostatak investicija

šanse

pretnje

• Pozicija grada

• Poljoprivreda

• Prirodni resursi

• Prekogranična saradnja

- nestabilna politika

- ekonomska kriza

- velike migracije stanovništva sela

- velike migracije kadrova

- neadekvatna politika regionalnog razvoja

Akcioni plan sadrži elemente predviđene članom 39. zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti:

1. Makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja (koliko preduzeća posluje, koliko preduzetničkih radnji, koliko njih je u privatnom vlasništvu);

2. Stanje i tokovi na tržištu rada:

- kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti u poslednje 3 godine,

- nezaposlenost žena,

- starosna struktura nezaposlenosti,

- prema dužini traženja posla,

- kvalifikaciona struktura,

- romi na tržištu rada,

- osobe sa invaliditetom;

3. Ciljevi i prioriteti:

- povećanje zaposlenosti,

- ulaganje u ljudski kapital,

- socijalni ciljevi (socijalna isključenost);

4. Programi i mere aktivne politike zapošljavanja:

- program pripravnika,

- obuke,

- subvencije za zapošljavanje i to: samozapošljavanje, subvencije poslodavcima.

Ciljevi aktivne politike zapošljavanja u 2011. god. usmereni su na:

- povećanje zaposlenosti,

- ulaganje u ljudski kapita,

- socijalne ciljeve (socijalna isključenost).

Povećanje zaposlenosti

Najveća mogućnost za zapošljavanje trenutno je u postojećem privatnom sektoru i podsticanju otvaranja novih preduzeća. Grad Zaječar nudi na korišćenje prostor bivše fabrike "Timočanka" stranim i domaćim investitorima, bez naknade, ukoliko zaposle više od 50 ljudi.

Veliki broj lokala u vlasništvu grada mogu poslužiti za pokretanje biznisa i osnivanje preduzeća u privatnoj svojini.

Grad Zaječar je 2008. godine dobio status grada. Otvoreno je nekoliko megamarketa koji su uposlili veliki broj radnika čime nije iscrpljena mogućnost da se ovakvi megamarketi otvaraju i dalje i to ne samo u oblasti prehrambene industrije.

Nekadašnji giganti poput Kristala, Porcelana... poseduju hale koje se već godinama unazad ne koriste i mogu poslužiti za pokretanje neke proizvodnje.

Velike potencijal ovog kraja predstavlja i mogućnost bavljenja poljoprivredom i stočarstvom čime bi se sprečila migracija seoskog stanovništva. Modernizacija mehanizacije znatno bi olakšala i ubrzala posao i doprinela povećanju prinosa.

Ulaganje u ljudski kapital

Osnovu ekonomskog razvoja čini ulaganje u ljudski kapital koji zahteva konstantno obrazovanje i doškolovavanje kadrova. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje trenutno je u toku obuka za kozmetičare za osobe sa invaliditetom. Obuku izvodi Narodni univerzitet iz Niša a uključene su 5 osobe. Po završetku obuke koja traje od 11. oktobra do 22. aprila naredne godine, polaznici dobijaju sertifikat za bavljenja tim zanimanjem.

Obuke se organizuju u zavisnosti od potražnje za određenim zanimanjem ili želje polaznika obuke. 6. decembra počela je obuka autodijagnostičara, 5 polaznika u organizaciji Nacionalne službe za zapošljavanje a u izvođenju NS-PRO group iz Novog Sada. Obuke se održavaju u Autoservisu i traju od 6. decembra do 25. februara naredne godine. U toku je i obuka pekara-poslastičara u izvođenju istog preduzeća a sprovodi se u AD "Žitopromet" takođe za 5 polaznika.

Socijalni ciljevi

Kada govorimo o socijalnim ciljevima najčešće se kao osnova uzimaju ciljne grupe sa nedostatkom osnovnih znanja pogođene siromaštvom ili diskriminisane po različiti osnovama. U tu grupu spada i Romska populacija čiji je nivo obrazovanja uglavnom na veoma niskom nivou. Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje javne radove na teritoriji grada Zaječara u koje su uključene i ove kategorije stanovništva a čija je dužnost da se po pozivu jave kako ne bi bili isključeni sa evidencije Nacionalne službe.

Prioriteti

Prioriteti politike zapošljavanja su:

- Poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikovane radne snage

- Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija

Dodatno obrazovanje kadrova vrši se u cilju odgovora na zahteve tržišta i potrebe poslodavaca i pruža nezaposlenim licima sticanje određenog zanimanja i sertifikata radi lakšeg zapošljavanja. S obzirom na činjenicu da je na teritoriji grada Zaječara više od 50% stanovništva sa osnovnim ili nezavršenim osnovnim obrazovanjem dalje obuke i doškolovavanja su zaista neophodni.

U teže zapošljive kategorije, osim nekvalifikovane radne snage i kategorija sa socijalnom isključenosti, spadaju i mladi do 30 godina i starije populacije sa preko 55 godina. Problem kod zapošljavanja mladih sve manje predstavlja obrazovanje a se sve više trenutna kriza i nedovoljne mogućnosti za njihovo zapošljavanje.

Starije populacije, preko 55 godina, koje su na birou rada posle višegodišnjeg radnog iskustva susreću se sa nedovoljnom motivacijom i načinom kako da uče i nastave potragu za poslom.

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja

Programi i mere koji se sufinansiraju u 2011. god su:

- program pripravnika,

- obuke,

- samozapošljavanje i subvencije poslodavcima.

Za program pripravnika "Prva šansa" podneto je 99 zahteva, prijavilo se 116 lica. (8 poslodavaca, dok je 9 lica odustalo, tako da broj zaključenih ugovora 81 za 89 lica).

U Filijali Zaječar u periodu od 01.01.2010. - 30.09.2010. pružane su informativne i savetodavne usluge za 379 učesnika. Broj učesnika koji je uspešno završio obuku je 153. Što se grada Zaječara tiče za obuku se prijavilo 140 ljudi a završilo 71.

Zapošljavanje rizičnih grupa

U filijali Zaječar u periodu od 01.01.2010. - 30.09.2010. kroz subvenciju doprinosa poslodavcima po članu 45, 45a i 45b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zaposleno je:

- 5 lica preko 45 godina,

- 13 lica preko 50 godina,

- 15 mladih do 30 godina,

- 4 osobe sa invaliditetom.

Subvencija za samozapošljavanje

U Filijali Zaječar u periodu od 01.01.-30.09.2010. god. podneto je 133 zahteva za subvenciju samozapošljavanja. Pozitivna odluka doneta je za 55 lica od kojih je 4 lica odustalo. Sa 51 licem zaključen je ugovor i ukupno isplaćeno 8.160.000,00 dinara. U gradu Zaječaru pozitivno je odlučeno za 29 lica od kojih se 26 zaposlilo uz subvenciju i ukupno je isplaćeno 4.160.000,00 din.

Javni radovi na teritoriji Grada

Što se javnih radova tiče podneto je 48 prijava za sprovođenje javnih radova i zapošljavanje 711 lica ukupne vrednosti 125.990.768,39 dinara na teritoriji filijale Zaječar.

Što se tiče grada Zaječara sprovedena su 14 projekta na teritoriji filijale Zaječar od čega 4 na teritoriji grada Zaječara i to:

- Uređenje arheološkog lokaliteta Feliks Romulijana u trajanju od 3 meseca gde je angažovano 8 radnika;

- Uređenje izvorišta u trajanju od 3 meseca gde je angažovano 10 radnika;

- Uređenje Park šume Kraljevica u trajanju od 4 meseca gde je angažovano 22 radnika;

- Čišćenje i održavanje priobalja Crnog Timoka u trajanju od 4 meseca, angažovano 24 radnika.

Svi javni radovi su završeni. Ukupno uložena sredstva iznose 7.631.100,88 din. angažovano je 64 radnika i to: 52 NK, 9 SSS, 1 VŠ, 2 VSS.

Program rešavanja viška zapošljenih

Programi rešavanja viška zaposlenih po programu Vlade Republike Srbije okončani su sa 5 poslodavaca.

Po zakonu o radu:

1. Poljoprivredno dobro Zaječar AD,

2. Gradska uprava Zaječar,

3. AD Timas Zaječar.

Po programu Vlade RS:

1. DOO "Porcelan" Zaječar,

2. DOO "Des" Zaječar.

Ukupan višak zaposlenih za ovih 5 preduzeća iznosi 285 lica.

Poslovni centri

U Filijali Zaječar je u periodu od 01.01. - 31.09.2010. broj lica kojima su pružane informativno savetodavne usluge iznosio je 379. Broj lica koji je uspešno završio obuku "Put do uspešnog preduzetnika" je 153.

Što se grada Zaječara tiče informativne usluge je koristilo 140 osoba a obuku završilo 71 lice.

SREDSTVA

Za finansiranje aktivne politike zapošljavanja u Gradu Zaječaru u 2011. godini biće izdvojena značajna sredstva u iznosu od 20.000.000,00 dinara. Planirano je da se sredstva raspodele za finansiranje obuka i to u iznosu od 10.000.000,00 din. pripravnika u iznosu od 5.000.000,00 din. i nova zapošljavanja u iznosu od 5.000.000,00 din. privrednicima koji proširuju svoje proizvodne kapacitete ili investiraju u otvaranju novih radnih mesta.

 

Mera aktivne politike zapošljavanja

Sredstva u dinarima

1.

Obuke za potrebe tržišta rada

10.000.000,00

2.

Program pripravnika

5.000.000,00

3.

Subvencija za novo zapošljavanje

5.000.000,00

Tabela 18

TABELA CILJEVA I MERA ZA REALIZACIJU LOKALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA

Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti

Mera

Očekivani rezultati

Indikator

Nosioci aktivnosti

Izvor finansiranja

1. Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuke.

Povećan broj obuka i stručno osposobljavanje.
Mogućnost prekvalifikacije i dokvalifikacije.
Sticanje osnova za obavljanje različitih poslova.

Broj i struktura lica uključen u programe dodatnog obrazovanja i obuke.

NSZ
Izvođači obuka
LSZ

Budžet grada Zaječara
Republički budžet

2. Program pripravnika

Povećan broj pripravnika osposobljenih za samostalni rad u struci

Broj i struktura lica uključenih u program pripravnika.
Broj lica koji su položili pripravnički ispit.

NSZ
LSZ

Budžet grada Zaječara
Republički budžet

Podsticanje otvaranja novih radnih mesta, podsticanje preduzetništva i samozapošljavanje

Promocija preduzetništva i samozapošljavanja uz pomoć subvencija.
Povećano zapošljavanje dodeljivanjem subvencija poslodavcima.

Broj i struktura lica korisnika subvencije.
Broj poslodavaca korisnika subvencije.
Teže zapošljiva lica zaposlena uz subvencije.

NSZ
LSZ

Budžet grada Zaječara
Republički budžet