ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2011. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 55/2010 i 4/2011) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2011. GODINU
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2011. godinu (u daljem tekstu: NAPZ) predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini. Njime se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati, kako bi se dostigli postavljeni ciljevi i omogućilo održivo povećanje zaposlenosti.
Pravni osnov za utvrđivanje NAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) kojim je definisano sprovođenje aktivne politike zapošljavanja i utvrđena obaveza izrade Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja na godišnjem nivou.
Pri izradi NAPZ-a za 2011. godinu uzeti su u obzir ciljevi, prioriteti i smernice evropske strategije 2020. koje se odnose na zapošljavanje i kojom pametan, održiv i inkluzivni rast ekonomije stvara mogućnost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i ciljevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih nacionalnih strategija i razvojnih dokumenata.
U definisanje i izradu NAPZ-a uključeni su socijalni partneri, relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih programa i mera ostvarili rezultati sa dodatnom vrednošću.
Stopa zaposlenosti definisana u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja 2005-2010. godine (67% do 2010. godine) i kasnije revidirana (58,5%) kao i predviđeni godišnji rast od 1,5% su u uslovima svetske ekonomske krize postali teško ostvarivi za definisani period. Značajno opadanje ekonomske aktivnosti u svetu, imalo je veliki uticaj i na privredu Republike Srbije i naročito na tržište rada. Uprkos blagom ekonomskom rastu u prvom kvartalu 2010. godine, došlo je do smanjenja stope zaposlenosti na 47,2%, što predstavlja pad od 2,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2009. godine. S obzirom da na tržište rada promene ekonomske aktivnosti imaju zakasneli efekat, u narednom periodu očekuje se stabilizacija i postepeno poboljšanje stanja na tržištu rada.
Tabela 1. Stope zaposlenosti
Stope zaposlenosti |
Ukupna stopa |
Zaposleni starosne dobi 55 - 64 |
|
Ukupno |
Žene |
||
EU Lisabonski ciljevi 2010. |
70,00% |
60,00% |
50,00% |
EU 27 u 2009. (četvrti kvartal 2009, Eurostat) |
64,40% |
58,50% |
46,10% |
Srbija u 2009. (oktobar, ARS) |
50,00% |
42,70% |
35,00% |
Srbija u 2010. (april, ARS) |
47,20% |
40,30% |
32,60% |
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi.
Početak 2009. godine obeležen je pogoršanjem osnovnih makroekonomskih pokazatelja. Privreda i finansije Republike Srbije tokom 2009. godine trpeli su nepovoljne uticaje globalne finansijske i ekonomske krize, započete u četvrtom kvartalu 2008. godine. U ovom periodu formirane su opadajuće tendencije u privredi i finansijama zbog naglog smanjenja domaće (oko 7%) i izvozne tražnje, globalnog pada proizvodnje i trgovine, otežanog pristupa stranom kapitalu, zaustavljanja kreditne aktivnosti banaka, smanjenja potrošnje i investiranja u privatnom sektoru, povećanja nelikvidnosti privrede. Zahvaljujući preduzetim merama ekonomske politike u drugoj polovini 2009. godine došlo je do blage stabilizacije i oporavka privrede i finansija Republike Srbije, što pokazuju podaci o privrednoj aktivnosti i spoljnotrgovinskoj razmeni i podaci o javnim prihodima.
Ukupna godišnja vrednost bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) za 2009. godinu u odnosu na 2008. godinu pokazuje pad od 3,0%. U prvom kvartalu 2009. godine realni pad BDP, u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 4,1%, u drugom 4,2%, u trećem 2,3%, dok je u četvrtom kvartalu iznosio 1,6%. Najveći negativni efekti krize odrazili su se na industriju (pad od - 12,1%), posebno prerađivačku industriju (pad od - 15,8%), gde je u potpunosti anuliran rast u periodu 2001 - 2008. godine, zatim na trgovinu (015012,3%) i građevinarstvo (- 25,1%)2.
Ekonomska aktivnost je porasla za 0,9% u prvom tromesečju 2010. godine u odnosu na poslednji kvartal 2009. godine, i to uglavnom usled rasta javne potrošnje (doprinos 1,6 p.p)3. Rast BDP-a se najvećim delom duguje niskoj bazi iz prošle godine. U 2010. godini se očekuje rast BDP-a od 1,5%, s obzirom na spor izlazak svetske privrede iz recesije i nisku domaću tražnju. Industrijska proizvodnja u maju ove u odnosu na isti mesec prethodne godine veća je za 7%. Visok rast u industriji potvrđuje očekivanja da se u drugom tromesečju očekuje ostvarenje projektovanog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 2%. Ključni faktor ekonomskog oporavka, posebno industrije, jeste povećanje izvoza - zaključno sa majem međugodišnji rast izvoza u 2010. godine je 18,1%. S druge strane, i dalje niska domaća agregatna tražnja održava cenovnu stabilnost (u maju je međugodišnja inflacija iznosila 3,7%, a očekuje se da će i u junu ostati ispod 4%). Aktuelni makroekonomski podaci ukazuju na postepeni oporavak i stabilizaciju, što potvrđuje i pozitivna ocena 4. revizije aranžmana od strane borda direktora MMF-a4.
Ključni ciljevi ekonomske politike za 2009. godinu uglavnom su ispunjeni. U borbi sa posledicama svetske ekonomske krize obezbeđena je ekonomska stabilnost zemlje, ostvaren blagi oporavak privrede u drugoj polovini godine i sprovedena je odgovorna socijalna politika kako bi se zaštitio životni standard. Ostvarivanju ovih ciljeva doprinele su mere Vlade i Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) za ublažavanje negativnih posledica globalne finansijske i ekonomske krize na finansijski i realni sektor privrede Republike Srbije.
Vlada je u 2009. godini vodila odgovornu fiskalnu politiku i obezbedila značajnije smanjenje javne potrošnje prvenstveno kao rezultat fiskalnog prilagođavanja na strani rashoda. Ključna mera fiskalne politike bila je zamrzavanje plata zaposlenih u javnom sektoru države i zamrzavanje penzija, kao i značajnije smanjenje diskrecionih rashoda. U kriznoj 2009. godini obezbeđena je stabilnost javnih finansija u pogledu redovnih isplata tekućih rashoda i realizacije nacionalnih infrastrukturnih projekata - Koridor 10, kako je utvrđeno aprilskim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2009. godinu.
Monetarna politika je obezbedila stabilnost potrošačkih cena, očuvala finansijsku stabilnost, doprinela ekonomskom oporavku zahvaljujući obezbeđenju devizne likvidnosti i visokim deviznim rezervama NBS, kao i fleksibilnom deviznom kursu koji je služio kao automatski stabilizator.
U 2009. godini značajno je unapređeno poslovno okruženje u zemlji, poboljšan imidž Republike Srbije u svetu i ubrzan proces evropskih integracija, što je krajem 2009. godine rezultiralo u viznoj liberalizaciji, deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma i podnošenju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Republika Srbija je dobila pozitivne ocene Evropske komisije za sprovedene reforme.
Uravnoteženiji i ubrzaniji rast u Republici Srbiji zavisiće od kretanja na globalnom nivou, ali, pre svega, od strukturnih reformi koje će privredu učiniti konkurentnijom i više izvozno orijentisanom i stvoriti uslove za veću zaposlenost, a osnov toga je povećanje investicija. S obzirom da će se intenzitet kretanja kapitala ka zemljama u tranziciji smanjiti u odnosu na pretkrizni period, neophodno je povećanje stope domaće štednje i investicija uz povećanje produktivnosti.
________________
1 Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu, sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu; Analiza makroekonomskih i fiskalnih kretanja u 2009. godini.
2 Izveštaj o razvoju Srbije.
3 NBS, Izveštaj o inflaciji, maj 2010.
4 Saopštenje Kabineta guvernera od 30.06.2010. godine, Narodna banka Srbije.
II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
U periodu do 2008. godine ostvaren privredni rast i makroekonomska stabilnost imali su pozitivan uticaj na kretanja na tržištu rada. Međutim, problemi u oblasti zapošljavanja i dalje postoje. Privredni rast se zasnivao na značajnim stranim investicijama i to uglavnom kroz privatizaciju državnih i društvenih preduzeća. Takav rast nije obezbedio dovoljnu privrednu aktivnost koja bi generisala nova radna mesta. Takođe, spore promene zakonske regulative i privrednog ambijenta u kome posluju mala i srednja preduzeća (osnovni nosioci novog zapošljavanja) još više je usporilo poboljšanje stanja na tržištu rada. Četvrti kvartal 2008. godine i čitavu 2009. godinu je obeležila svetka ekonomska kriza, koja za posledicu ima značajno pogoršanje stanja na tržištu rada. Karakteristike tržišta rada ostaju nepromenjene u smislu visoke nezaposlenosti, pogoršanja stanja u privatnom sektoru i niske mobilnosti radne snage.
Tabela 2: Kretanje stope zaposlenosti i nezaposlenosti
Godina |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
Opšta stopa zaposlenosti |
54,0% |
53,30% |
50,80% |
50,00% |
47,2% |
Opšta stopa nezaposlenosti |
14,0% |
14,70% |
16,40% |
17,40% |
20.1% |
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi.
Opšte karakteristike tržišta rada do 2009. godine ostaju nepromenjene u odnosu na prethodni period: neusaglašenost ponude i potražnje radne snage, veliko učešće dugoročno nezaposlenih, nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, visoka stopa nezaposlenosti mladih, velike razlike između regionalnih tržišta rada i niska mobilnost radne snage, veliki broj nezaposlenih koji pripadaju teže zapošljivim kategorijama, kao i veliki broj angažovanih u sivoj ekonomiji.
U periodu do 2009. godine stopa zaposlenosti pokazuje pozitivan trend, da bi u aprilu 2009. godine pala za 2,5 procentnih poena ili za 4,73% u odnosu na oktobar 2008. godine. Pad zaposlenosti je bio očekivan s obzirom na svetsku ekonomsku krizu i negativne rezultate u svim oblastima ekonomije.
Pad zaposlenosti je zabeležen i u oktobru 2009. godine (0,8 procentnih poena u odnosu na april 2009. godine), ali taj pad je bio značajno manji od očekivanog. Najnoviji podaci Ankete o radnoj snazi pokazuju dalje pogoršanje indikatora tržišta rada iako je zaustavljeno opadanje privredne aktivnosti. Stopa zaposlenosti u aprilu 2010. godine (47,2%) se smanjila za 2,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2009. godine (50,0%). Ukupan broj zaposlenih se smanjio za 172.0005, odnosno za 7,6% (sa 2.450.643 u oktobru 2009. na 2.278.504 u aprilu 2010. godine). Razloge za ovakvo stanje na tržištu rada mogu se naći u činjenici da promene na tržištu rada kasne u odnosu na promene privredne aktivnosti. Privatni sektor, koji je osnovni generator novog zapošljavanja, ima realne potrebe za novim radnim mestima. Međutim, ono što je karakteristika u svim zemljama je da nakon perioda krize i pada ekonomske aktivnosti, sledi period stagnacije u zapošljavanju. I pored realnih potreba za novim radnim mestima, poslodavci čekaju određen vremenski period do ispunjenja tih potreba. Jedan od razloga ovakvog ponašanja su i troškovi zapošljavanja (i otpuštanja) novih radnika koji predstavljaju opterećenje za privrednike. Analize privrednog rasta pokazuju da je potrebno sačekati minimum još jedan kvartal da bi se videlo realno stanje. Ista situacija je i u zemljama u okruženju kao i zemljama EU.
Jedan od pokazatelja na tržištu rada je i broj slobodnih radnih mesta, odnosno stopa popunjavanja slobodnih radnih mesta. Prema novim propisima iz oblasti zapošljavanja, poslodavci nemaju obavezu da prijavljuju nova radna mesta Nacionalnoj službi za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) tako da nije moguće pratiti ovaj indikator. Ono što se može pratiti je broj slobodnih radnih mesta koja poslodavci prijavljuju NSZ onda kada traže posredovanje kao i zapošljavanje prema administrativnim podacima. Broj slobodnih radnih mesta, od oktobra 2009. do aprila 2010. godine se smanjio sa 20.258 na 6.762 (za 13.496). Broj novootvorenih radnih mesta pokazuje isti trend, odnosno smanjenje sa 6.139 na 2.111 radnih mesta u istom periodu. Međutim, podaci o zapošljavanju iz NSZ pokazuju da to nije ni približno realnom stanju. Zapošljavanje se smanjilo za 9,1%, sa 56.816 u oktobru 2009. na 52.055 u aprilu 2010. godine. Sam broj novozaposlenih ne korenspodira broju prijavljenih slobodnih radnih mesta6.
Što se tiče statusa u zaposlenosti, u periodu oktobar 2009. do aprila 2010. godine, broj zaposlenih za platu se smanjio za 11,7% (185.000 lica), broj pomažućih članova domaćinstva se smanjio za 26,0% (39.000 lica), dok je broj samozaposlenih porastao za 9,5% (52.000 lica). Povećanje broja samozaposlenih je pozitivno u smislu jačanja i širenja privatnog sektora, dok je sa druge strane ovo osetljiv (ranjiv) oblik zaposlenosti i potrebno je usmeriti se na podršku održanju mikro i malih preduzeća.
Ukoliko se posmatra zaposlenost po sektorima (poljoprivreda, industrija i usluge), podaci pokazuju da, u periodu oktobar 2009. - april 2010. godine, najveći pad zaposlenosti se beleži u sektoru poljoprivrede (- 15,0%, oko 64.000 lica), zatim sektoru industrije (- 8,2%, oko 49.000) i na kraju sektoru usluga (-4,7%, 59.000 lica). Pad zaposlenih u poljoprivredi delom se duguje sezonskim kretanjima, a delom značajnom padu broja pomažućih članova domaćinstva.
Navedena kretanja na tržištu rada potvrđuju i administrativni podaci koji pokazuju formalnu zaposlenost (istraživanje RAD). Formalna zaposlenost nastavila je da opada, i između septembra 2009. i marta 2010. godine došlo je do smanjenja formalne zaposlenosti za 1,2%. Ovaj pad u potpunosti pripisuje se padu broja zaposlenih kod pravnih lica, s obzirom na činjenicu da podaci o broju preduzetnika - fizičkih lica i njihovim zaposlenima u martu 2010. godine još uvek nisu raspoloživi7. Najveći pad zaposlenosti kod pravnih lica u periodu između septembra 2009. i marta 2010. godine i dalje se beleži u sektoru prerađivačke industrije, gde je broj zaposlenih umanjen za oko 16.000, odnosno 4,8% u okviru sektora, i u sektoru građevinarstva gde je došlo do značajnog pada zaposlenosti od oko 6.000 mesta (7,7% u okviru sektora).
______________
5 Republički zavod za statistiku je u aprilskoj Anketi o radnoj snazi, na osnovu preporuka eksperata Međunarodne organizacije rada, koristio najnovije demografske projekcije (april 2010. godine), iz tih razloga može doći do neslaganja u razlikama apsolutnih iznosa u odnosu na ARS iz oktobra 2009. godine.
6 Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
7 Fond za razvoj ekonomske nauke (2009), Zaposlenost i zarade, Kvartalni monitor ekonomskih trendova 17, Beograd.
Stopa nezaposlenosti (15-64) u 2010. godine nastavlja da raste. Podaci ARS iz aprila 2010. godine pokazuju rast od 2,7 procentnih poena (sa 17,4% u oktobru 2009. godine na 20,1% u aprilu 2010. godine). Broj nezaposlenih lica je povećan za oko 55.000 (9,7%), sa 517.000 u oktobru 2009. na 572.000 u aprilu 2010. godine. Trend rasta stope nezaposlenosti je zabeležen i u svim razvijenim zemljama i zemljama EU.
Kretanje nezaposlenosti potvrđuju i administrativni podaci iz NSZ, u istom periodu došlo je do povećanja broja nezaposlenih lica na evidenciji za 5,8% (oko 45.000 lica).
Stopa participacije lica radnog uzrasta je u aprilu 2010. godine zabeležila pad od 1,4 procentna poena (sa 60,5% u oktobru 2009. na 59,1% u aprilu 2010. godine). Ono što je pozitivno je da su sva lica koja su bila zaposlena, a ostala bez posla prešla u kategoriju nezaposlenih, a ne neaktivnih. Smanjenje broja aktivnog stanovništva radnog uzrasta u najvećoj meri se duguje izlasku lica iz radnog uzrasta (prelazak u kategoriju 65+).
Nezaposlenost žena u Republici Srbiji i dalje je izraženija od nezaposlenosti muškaraca. Stopa zaposlenosti žena je beležila porast do 2008. godine, dok je stopa nezaposlenosti u istom periodu bila u opadanju. Stopa zaposlenosti žena, u periodu oktobar 2009 - april 2010. godine, smanjila se za 2,4 procenta poena (za 81.000, odnosno broj zaposlenih žena se smanjio za 8,3%), dok je kod muškaraca stopa zaposlenosti pala za 3,1 procentnih poena (za 91.000, odnosno broj zaposlenih muškaraca se smanjio za 7,0%).
Razlika u stopi nezaposlenosti između žena i muškaraca u Republici Srbiji u 2009. godini smanjena je na 3,0 procentnih poena, dok je u aprilu 2010. godine ta razlika još manja, 1,5 procentnih poena. Iako su razlike u stopama zaposlenosti i aktivnosti i dalje veoma velike, postoji trend postepenog smanjivanja. Smanjivanje razlika u osnovnim indikatorima zapošljavanja muškaraca i žena evidentirano u periodu od 2006. godine ukazuje da aktivna politika zapošljavanja koju sprovodi Republika Srbija i podsticanje zapošljavanja žena daje pozitivne rezultate. U narednom periodu postoji opasnost od povećanja razlike u stopama zaposlenosti muškaraca i žena jer se očekuje smanjenje zaposlenosti u javnom sektoru gde je mnogo veća zastupljenost žena od muškaraca. Do sada je kriza imala najveći uticaj na delatnosti (npr. građevinski sektor i prerađivačka industrija) u kojima su zastupljeni "muški poslovi". Iz tih razloga potrebno je nastaviti rodno ravnopravno sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnom pažnjom na uključivanje žena u mere.
Tabela 3. Osnovni indikatori tržišta rada podeljeni prema polu
ARS za lica radnog uzrasta 15-64 godina |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
|||||
|
m |
ž |
m |
ž |
m |
ž |
m |
ž |
m |
ž |
Stopa zaposlenosti (%) |
62,3 |
46,0 |
62,2 |
44,7 |
58,7 |
43,3 |
57,4 |
42,7 |
54,3 |
40,3 |
Stopa nezaposlenosti (%) |
12,4 |
16,1 |
12,7 |
17,3 |
15,0 |
18,1 |
16,1 |
19,1 |
19,4 |
20,9 |
Stopa aktivnosti (%) |
71,1 |
54,8 |
71,3 |
54,1 |
69,0 |
52,8 |
68,4 |
52,8 |
67,4 |
50,9 |
Stopa neaktivnosti (%) |
28,9 |
45,2 |
28,7 |
45,9 |
31,0 |
47,2 |
31,6 |
47,2 |
32,6 |
49,1 |
Starosna struktura nezaposlenih lica, posmatrana u periodu 2008-2010. godine pokazuje da najveće učešće u strukturi nezaposlenih, prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica od 25 do 34 godine (29,6%, odnosno 170.000 lica), a zatim lica od 35 do 44 godine (21,3%, odnosno 122.000 lica). Najveći rast stope nezaposlenosti se beleži u kategoriji lica 35-44 (za 4,8 procentnih poena, sa 21,9% u oktobru 2009. na 26,7% u aprilu 2010. godine), ali pozitivno je što je u ovoj starosnoj grupi došlo do povećanja stope aktivnosti.
Tabela 4. Starosna struktura nezaposlenih lica prema ARS
Starosna grupa |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
15-24 godina |
20,9% |
25,0% |
20,0% |
20,9% |
19,6% |
25-34 |
29,9% |
30,0% |
29,5% |
27,5% |
29,6% |
35-44 |
21,1% |
18,0% |
19,7% |
21,8% |
21,3% |
45-54 |
20,7% |
19,6% |
21,3% |
20,9% |
20,5% |
55-64 |
7,1% |
7,4% |
9,1% |
9,0% |
8,9% |
65 i više godina |
0,2% |
0,0% |
0,4% |
0,1% |
0,1% |
Nezaposlenost mladih starosne dobi 15-24 u Republici Srbiji je veoma izražena i znatno je iznad opšte stope nezaposlenosti. Podaci iz ARS u aprilu 2010. godine pokazuju da se stopa zaposlenosti mladih smanjila na 15,1% (1,9 procentnih poena u odnosu na oktobar 2009. godine) dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 42,5% na 46,4% (4,0 procentna poena u odnosu na oktobar 2009. godine). Stopa zaposlenosti beleži značajno manji pad u odnosu na rast stope nezaposlenosti. Podaci u aprilu 2010. godine pokazuju da je došlo do značajnog pada zaposlenosti mladih u kategoriji pomažućih članova domaćinstva (učešće u ukupnoj zaposlenosti ove starosne grupe je u oktobru 2009. godine bilo 16,5%, dok je u aprilu učešće smanjeno na 3,3%, smanjenje za 13,2 procentnih poena). Prema definiciji Međunarodne organizacije rada, pomažući članovi domaćinstva predstavljaju deo neformalne ekonomije, i ovakva kretanja mogu da se protumače kao pozitivan znak oporavka tržišta rada, odnosno uključenje mladih u formalne tokove na tržištu rada.
Tabela 5. Nezaposlenost mladih starosti 15-24 godina - ARS
Stope starosne grupe 15-24 |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
Stopa zaposlenosti 15-24 |
21,0% |
21,2% |
16,8% |
17,0% |
15,1% |
Stopa nezaposlenosti 15-24 |
32,7% |
37,4% |
40,7% |
42,5% |
46,4% |
Stopa aktivnosti mladih u periodu oktobar 2009 - april 2010. godine smanjila se za 1,3 procentna poena (sa 29,5% u oktobru 2009. na 28,2% u aprilu 2010. godine). Takođe, podaci pokazuju da je povećan broj mladih ljudi koji su se odlučili na nastavak školovanja (rast od 31,9% u aprilu 2010. u odnosu na oktobar 2009. godine), što potvrđuje da se u doba krize mladi u nedostatku mogućnosti zapošljavanja odlučuju na dalje školovanje.
Nezaposlenost starijih (55-64)
Rast stope nezaposlenosti u ovoj starosnoj grupi, u periodu oktobar 2009 - april 2010. godine iznosio je 1,6 procentnih poena (broj nezaposlenih se povećao za oko 4.000 lica) i ne može se pripisati isključivo negativnim efektima ekonomske krize. Sporazum potpisan sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) podrazumeva smanjenje zaposlenih u javnom sektoru, a u toku je i proces restrukturiranja, tako da bi stariji radnici izgubili posao po osnovu viška zaposlenih i bez uticaja svetske ekonomske krize.
U starosnoj grupi 55-64 stopa zaposlenosti je opala za 2,3 procentnih poena u periodu oktobar 2009 - april 2010. godine (sa 35,0% na 32,6%), odnosno broj zaposlenih se smanjio za 29.000 lica.
Smanjenje stope aktivnosti ove starosne grupe u aprilu 2010. godine u odnosu na oktobar 2009. godine je 1,9 procentnih poena (oko 19.000 lica). Podaci pokazuju da je većina lica ove starosne grupe iz zaposlenosti prešla u neaktivnost iz opravdanih razloga (penzija, bolest, porodični razlozi), odnosno samo je 10% onih koji su neaktivni a žele i mogu da rade.
Tabela 6. Nezaposlenost starijih od 55 do 64 godina - ARS
Stope starosne grupe 55-64 |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
Stopa zaposlenosti 55-64 |
37,4% |
37,9% |
35,9% |
35,0% |
32,6% |
Stopa nezaposlenosti 55-64 |
7,3% |
7,6% |
9,9% |
10,0% |
11,6% |
Učešće dugoročne nezaposlenosti i dalje nastavlja da se povećava i predstavlja veliki problem. Prema podacima ARS-a stopa dugoročne nezaposlenosti u aprilu 2010. godine se povećala za 2 procentna poena u odnosu na oktobar 2009. godine (11,4% u oktobru 2009. i 13,4% u aprilu 2010. godine).
Udeo dugoročno nezaposlenih lica (preko 12 meseci), u ukupnom broju nezaposlenih povećao se za 1,3 procentnih poena u aprilu 2010. u odnosu na oktobar 2009. godine. Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci na zaposlenje čeka 66,7%, (učešće dugoročno nezaposlenih muškaraca u ukupnoj nezaposlenosti je 63,8% dok je kod žena ta stopa veća i iznosi 70,3%). Dugo čekanje na zaposlenje dovodi do gubitka motivacije, znanja i smanjivanja mogućnosti za zapošljavanje.
Tabela 7. Struktura nezaposlenih lica prema dužini traženja posla - ARS
Dužina traženja posla |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
Do 12 meseci |
28,4% |
29,4% |
35,5% |
34,5% |
33,3% |
Više od 12 meseci |
71,6% |
70,6% |
64,5% |
65,5% |
66,7% |
Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica, prema podacima ARS-a iz aprila 2010. godine, pokazuje da u ukupnoj nezaposlenosti, nezaposlena lica sa visokim i srednjim obrazovanjem učestvuju sa 80,5%, a lica bez škole i nižeg obrazovnog nivoa sa 19,5%. Među nezaposlenim licima najbrojnija su lica sa srednjim obrazovanjem kod kojih je i najviša stopa nezaposlenosti (22,5%), dok je kod lica sa visokim obrazovanjem 13,3%.
Tabela 8. Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica - ARS
Obrazovni nivo |
2008. april |
2008. oktobar |
2009. april |
2009. oktobar |
2010. april |
Bez škole |
1,1% |
0,3% |
0,4% |
0,1% |
0,1% |
Niži nivo obrazovanja |
19,7% |
19,5% |
19,4% |
21,2% |
18,1% |
Srednji nivo obrazovanja |
67,9% |
69,0% |
68,5% |
68,7% |
69,3% |
Visoki nivo obrazovanja |
11,3% |
11,2% |
11,6% |
10,0% |
12,6% |
Posebno osetljiva grupa na tržištu rada i veliki izazov u zapošljavanju predstavljaju nezaposlena lica romske nacionalnosti. Visoka stopa nezaposlenosti i niska stopa participacije i zaposlenosti karakterišu položaj Roma na tržištu rada, koji je znatno lošiji u odnosu na ukupnu populaciju. Prema podacima ARS stopa nezaposlenosti Roma u 2009. godini iznosila je 28%. Poseban problem je dugoročni karakter nezaposlenosti.
Tabela 9. Obrazovna struktura ukupnog romskog stanovništva i zaposlenih Roma
|
Ukupno |
Romi |
|||
Zaposleni |
Ukupno |
Zaposleni |
Ukupno |
||
Obrazovna struktura |
Niže |
20,0% |
29,2% |
80,7% |
88,4% |
Srednje |
59,9% |
56,0% |
19,3% |
11,6% |
|
Visoko i Više |
20,1% |
14,9% |
- |
- |
|
Izvor: AŽS 2007. "Položaj ranjivih grupa na tržištu rada Srbije" (grupa autora)
Najvećem broju radno sposobnih Roma, nedostaje adekvatno obrazovanje kako bi uspešno učestvovali na tržištu rada. Njihova isključenost sa tržišta rada i neučestvovanje u produktivnosti i stvaranju dohotka ima za posledicu da Republika Srbija na godišnjem nivou gubi oko 231 milion evra u produktivnosti i 58 miliona evra u fiskalnim doprinosima.8 Iz tih razloga, a posebno ako se imaju u vidu demografski trendovi i predviđanja da će udeo Roma u radno sposobnom stanovništvu rasti u narednom periodu, društvenoj inkluziji i zapošljavanju Roma NAPZ posvećuje posebnu pažnju.
______________
8 Procena Svetske banke "Ekonomska cena ekskluzije Roma".
Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade
Poseban problem na tržištu rada Republike Srbije i dalje predstavlja veliki broj viška zaposlenih.
Radnopravni status i zapošljavanje ove kategorije nezaposlenih, rešavao se na različite načine i primenom različitih mera aktivne politike zapošljavanja. Ulaganje otpremnina u novo zapošljavanje ili samozapošljavanje bila je jedna od mera koja je primenjivana u proteklom periodu. Takođe je država finansijski pomogla u rešavanju viška zaposlenih u preduzećima koja su započela proces racionalizacije i restrukturiranja kao pripremu za privatizaciju. U periodu od 2002. godine do oktobra 2009. iz budžeta Republike Srbije obezbeđena su sredstva za rešavanje radnopravnog statusa 201.475 viška zaposlenih.
Broj korisnika novčane naknade kojima je isplaćena naknada u mesecu maju 2010. godine iznosio je 91.917, od čega je 38.552 žena (41,9%). Ovaj broj je manji za 21,6% u odnosu na maj 2009. godine (16.321 lica).
Prema podacima ARS-a iz aprila 2010. godine, tržište rada u neformalnoj ekonomiji ne beleži velike promene u odnosu na april 2009. godine. Zaposlenost (15-64) u neformalnoj ekonomiji u aprilu 2010. godine (17,2%) je zabeležila pad u odnosu na oktobar 2009. godine (18,2%) za 1 procentni poen, odnosno broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji se smanjio za 13,8% (oko 54.000 lica). Zaposlenost u neformalnom sektoru najveća je kod mladih (15-24) i iznosi 28,8%. Broj zaposlenih mladih u neformalnom sektoru se smanjio za 15,1%, odnosno za oko 6.000 lica. Najmanja zaposlenost u neformalnom sektoru beleži se kod starosne grupe 25-35 i iznosi 13,7%. U ovoj starosnoj grupi se primećuje i najveća promena (-2,4 procentna poena) u posmatranom periodu, odnosno broj zaposlenih u neformalnoj ekonomiji, u ovoj starosnoj grupi, se smanjio za 28,0%, odnosno za oko 18.000 lica.
Rad u sivoj ekonomiji u Republici Srbiji povezuje se sa niskim zaradama i niskom produktivnošću, niskim nivoom zaštite na radu, lošim radnim uslovima, a vrlo često su u pitanju i poslovi bez plaćenog osnovnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Mogućnost ostajanja bez posla među neformalno zaposlenima veća je nego među formalno zaposlenim radnicima, što pokazuju i podaci iz ARS. Odnosno, pored svih očekivanja da će u vreme krize neformalna zaposlenost da raste, potvrđuje se tvrdnja da je mogućnost ostajanja bez posla veća u neformalnom u odnosu na formalni sektor.
Sprovođenje politike zapošljavanja u nadležnosti je Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09) određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje i definisan je njihov položaj i nadležnost.
Nacionalna služba za zapošljavanje obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja. U okviru NSZ, radi efikasnog obavljanja poslova, obrazovane su Pokrajinska služba za zapošljavanje i filijale - u većim lokalnim samoupravama. Mrežom filijala NSZ pokrivena je cela teritorija Republike Srbije. NSZ može, uz saglasnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, angažovati agenciju za zapošljavanje radi sprovođenja pojedinih programa i mera iz NAPZ-a, kao i radi pripremanja i sprovođenja individualnih planova zapošljavanja, posebno za pojedine kategorije nezaposlenih lica (npr. osobe sa invaliditetom i sl.). Do sada je registrovano i obavlja poslove 52 agencije za zapošljavanje. Sa određenim brojem agencija NSZ je potpisala Kodeks o saradnji, kojim se između ostalog, regulišu i međusobni odnosi.
III CILJEVI I PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Uvažavajući smernice i preporuke nove Evropske strategije 2020. za rast i razvoj, i realno stanje na tržištu rada Republike Srbije, utvrđeni su ciljevi politike zapošljavanja Republike Srbije i određeni prioriteti koji će se realizovati u 2011. godini.
Ciljevi aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini usmereni su na:
1. povećanje zaposlenosti,
2. ulaganje u ljudski kapital i
3. socijalnu inkluziju.
1. Povećanje zaposlenosti
Rast zapošljavanja i kao strateški cilj održivo povećanje zaposlenosti, posebno u privatnom sektoru, zavisi od povećanja ne samo broja, već i kvaliteta radnih mesta, odnosno od povećanja takozvanih "dobrih poslova". U tom smislu uspeh države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno u razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja je od velikog značaja za ostvarenje tog cilja.
2. Ulaganje u ljudski kapital
U osnovi ekonomskog rasta i razvoja inovativne i konkurentne privrede, sa više poslova i sa boljim poslovima, nalazi se ulaganje u ljudski kapital i kvalitet sistema obrazovanja. Odgovarajuće znanje i njegova primena, prepoznato je kao osnovni razvojni faktor koji Republika Srbija, s obzirom na ostale raspoložive faktore i resurse, mora u punoj meri da iskoristi. Imajući u vidu da se naše društvo opredelilo da postane "društvo koje uči", što je u skladu sa smernicama evropske strategije 2020, posebno je važno sprovesti reformu sistema obrazovanja, što je dugoročan proces čiji će rezultati biti vidljivi ne samo u sistemu obrazovanja nego i u zapošljavanju.
Prevazilaženje postojeće situacije u prvom redu podrazumeva reformu sistema srednjeg stručnog obrazovanja i uspostavljanje sistema obrazovanja odraslih, kao i uspostavljanje sistema kratkih obuka na tržištu rada.
Modernizacija obrazovnog sistema Republike Srbije neophodna je i zbog usklađivanja sa obrazovnim sistemom EU i buduće mobilnosti radne snage, kao i potrebe za priznavanjem diploma i sertifikata stečenih u našem sistemu obrazovanja koja će nastati ulaskom Republike Srbije u EU.
Saradnja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva prosvete, ogledaće se u analizi i planiranju obrazovne politike u skladu sa potrebama tržišta rada i unapređenju kvaliteta obrazovanja i obuka naročito u delu koji se odnosi na kratke obuke i praktičnu nastavu, jer su upravo praktična znanja i stečene veštine od velikog značaja za zapošljavanje i uključivanje u svet rada. Uspostavljanje i razvoj karijernog vođenja i savetovanja, razvoj obrazovanja odraslih i funkcionalnog osnovnog obrazovanja, standardizacija programa obrazovanja i obuka, akreditacija obrazovnih ustanova, sertifikacija znanja, veština i kompetencija nezaposlenih lica, razvoj nacionalnog okvira kvalifikacija kao i uspostavljanje novog sistema klasifikacije zanimanja, su pitanja kojima će se zajednički baviti oba ministarstva.
3. Socijalna inkluzija
Određeni broj građana Srbije nalazi se na samoj margini društva bez mogućnosti da postane produktivan deo društvene zajednice. Njima je gotovo onemogućen pristup institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka, što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život. Najčešće je to posledica nedostatka osnovnih znanja, ali i nemogućnosti za doživotnim učenjem, siromaštva, i diskriminacije po različitim osnovama. Ovakva socijalna isključenost udaljava pojedince, ali i grupe stanovništva od mogućnosti za zaposlenje i ostvarivanje prihoda. Delovanjem na faktore koji dovode do društvene isključenosti i marginalizacije određenih etničkih i drugih grupa, najčešće se popravlja njihov položaj, ali i produktivnost i položaj društva u celini.
Poboljšanje položaja ranjivih grupa na tržištu rada i njihovo zapošljavanje je izazov kojem NAPZ posvećuje posebnu pažnju. Posebni programi i mere usmereni su na podizanje zapošljivosti, ali i na podsticanje poslodavaca da zapošljavaju lica koja pripadaju ranjivim kategorijama. Pored toga što će biti opredeljen i veći iznos sredstava, nezaposlena lica koja pripadaju ranjivim kategorijama imaće prednost prilikom uključivanja u mere aktivne politike tržišta rada.
Podsticanje zapošljavanja, socijalna uključenost teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija u svet rada, kao i povećanje nivoa obrazovanja nezaposlenih se ostvaruje realizacijom prioriteta aktivne politike zapošljavanja, odnosno mera aktivne politike zapošljavanja:
Mnoge od prioritetnih aktivnosti koje se odnose na postavljene ciljeve predstavljaju deo procesa koji je već započeo i odvija se u kontinuitetu. Aktivnosti koje su započele prethodnim akcionim planom zapošljavanja nastavljaju se i u 2011. godini i odvijaće se u dužem vremenskom periodu.
Prioriteti politike zapošljavanja su:
1. usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada;
2. otvaranje novih radnih mesta;
3. poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikovane radne snage;
4. podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija;
5. decentralizacija i podsticanje razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja.
1. Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada
Smanjivanje raskoraka između ponude i tražnje je jedan od prioriteta NAPZ-a. Analiza i sagledavanje stanja i potreba tržišta rada i prognoze potreba poslodavaca, su preduslov za definisanje mera i aktivnosti u cilju usklađivanja ponude i tražnje.
Imajući u vidu da savremeni rad zahteva kvalifikovanu radnu snagu i visoke kompetencije i činjenicu da na tržištu rada Republike Srbije veliki broj, posebno dugoročno nezaposlenih, poseduje zastarela znanja i neadekvatne kompetencije, NSZ će intervenisati i na strani ponude i na strani potražnje. Promovisanjem koncepta doživotnog učenja i dodatnim obrazovanjem i obukama, individualnim pristupom i karijernim vođenjem na bazi individualnih planova zapošljavanja, ali i motivisanjem nezaposlenih lica, NSZ će uticati na kvalitet ponude i konkurentnost radne snage.
Značajan doprinos usklađivanju ponude i potražnje na tržištu rada, očekuje se nakon realizacije projekta "Tehnička pomoć za unapređenje pravljenja prognoza i evaluaciju kapaciteta NSZ" - EUNES IPA. Projektom je predviđeno unapređenje metodologije rada NSZ, formiranje internih istraživačkih dokumenata u vezi sa analizom tržišta rada, prognozama i predviđanjima trendova na tržištu rada, kao i monitoringu i evaluaciji aktivnih mera tržišta rada, što će doprineti i povećanju zapošljavanja i smanjenju nezaposlenosti.
2. Otvaranje novih radnih mesta
Otvaranje novih radnih mesta podstiče se obezbeđivanjem finansijskih sredstava u vidu subvencija poslodavcima i subvencija za samozapošljavanje ili dodelom kreditnih sredstava koje realizuju Nacionalna služba za zapošljavanje, Fond za razvoj Republike Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).
Nacionalna služba za zapošljavanje dodeljuje subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje, nakon raspisanog javnog poziva. Programom rasporeda i korišćenja sredstava dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iz budžeta Republike Srbije određuje se iznos sredstava namenjen subvencijama.
Osnovni ciljevi i aktivnosti Fonda za razvoj Republike Srbije odnose se na podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede i podsticanje zapošljavanja. Podsticanje ravnomernog regionalnog i privrednog razvoja razvoja vrši se kreditiranjem privrednih subjekata i to dugoročnim i kratkoročnim kreditima i izdavanjem garancija, a prioritet u dodeli i korišćenju sredstava imaju programi koji obezbeđuju otvaranje novih radnih mesta. Pored ovog programa Fond za razvoj dodeljuje i "Start Up" kredite za početnike i to i preduzetnicima za sopstveno zapošljavanje osnivanjem radnje za obavljanje zanatske, proizvodne i uslužne delatnosti, kao i novoosnovanim pravnim licima.
Program koji Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja realizuje preko SIEPA-e podrazumeva finansijsku podršku investitorima dodelom bespovratnih sredstava po novootvorenom radnom mestu. Opšti uslov za sve projekte je da u periodu od tri godine bude otvoreno najmanje 50 radnih mesta, koja bi se održala u narednom periodu od tri godine posle završetka projekta. Sredstva se dodeljuju nakon javnog poziva i to projektima u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine, a posebno projektima koji se realizuju u devastiranim područjima, područjima od posebnog interesa (Niš, Kraljevo, Zaječar i Novi Pazar), kao i projektima koji se realizuju u automobilskoj, elektronskoj ili ICT (informaciono-komunikacione tehnologije) industriji.
3. Poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikovane radne snage
Pojavljivanje novih poslova i novih oblika rada i radnih ugovora, čini da rad za zaposlene postaje sve složeniji, i nameće potrebu za neprekidnim usavršavanjem i doživotnim učenjem. Od mladih, koji izlaze iz sistema školovanja, svet rada očekuje da raspolažu savremenim i primenjivim znanjima i poseduju odgovarajuće kompetencije i stavove o radu. Pored toga potrebno je uticati na povećanje procenta mladih sa diplomama srednješkolskog obrazovanja i smanjiti procenat onih koji rano prekidaju školovanje i napuštaju školu.
Dodatnim obrazovanjem i obukama NSZ će intervenisati u cilju stvaranja mogućnosti da se odgovori zahtevima tržišta rada i potrebama poslodavaca, i omogućiti nezaposlenim licima da steknu savremena znanja i kompetencije koje će biti i verifikovane odgovarajućim sertifikatima koji bi bili prepoznatljivi u evropskom prostoru obrazovanja i zapošljavanja.
Uspostavljanje sistema karijernog vođenja i savetovanja u skladu sa usvojenom Strategijom karijernog vođenja i savetovanja i Akcionim planom za period od 2009. do 2014 godine, doprineće bržoj reformi u oblasti obrazovanja i zapošljavanja i realizaciji započetih aktivnosti, od kojih se očekuje veći doprinos jačanju i razvoju ljudskih resursa u Republici Srbiji, a samim tim i društvenog i privrednog razvoja.
Cilj karijernog vođenja i savetovanja je da svakom pojedincu obezbedi lični razvoj i upravljanje karijerom, kao i planiranje i upravljanje promenama u oblasti učenja i rada, odnosno školovanja i profesionalnog razvoja i da istraži mogućnosti za učenje i zapošljavanje.
Aktivnosti na unapređenju profesionalne orijentacije i karijernog vođenja i savetovanja, pre svega su usmerene na razvoj postojećih i otvaranje novih centara za informisanje i profesionalno savetovanje, unapređenje aktivnosti lokalnih kancelarija za mlade u vezi karijernog vođenja i savetovanja, formiranje mobilnih centara namenjenih ruralnim oblastima, na razvoj veština zaposlenih u centrima za rad sa nezaposlenim licima radi uključivanja u proces dodatnog obrazovanja i obuke potrebne za zapošljavanje, kao i intenzivno i kontinuirano promovisanje karijernog vođenja i savetovanja.
4. Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija
Kategorije teže zapošljivih lica kao i lica iz ranjivih kategorija imaju prednost u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja.
U zavisnosti od vrste programa ili mere, prednost za uključivanje će imati lica iz ruralnih, devastiranih i pograničnih područja.
NAPZ predviđa programe i mere usmerene na stvaranje uslova za uključivanje i konkurentan nastup osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: OSI) na tržištu rada. Načelo uključenosti OSI na ravnopravnoj osnovi - u skladu sa njihovim profesionalnim sposobnostima, jedno je od primarnih načela na kome se zasniva Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", broj 36/09). U skladu sa odredbama ovog zakona, obezbeđivanjem stručne, tehničke i finansijske podrške, afirmišu se jednake mogućnosti za zapošljavanje i održanje zaposlenja OSI kroz:
- postepenu, ali obaveznu transformaciju sistema procene i utvrđivanja statusa OSI, baziran na mogućnostima i sposobnostima, neophodnim za njihovo osposobljavanje za rad, zapošljavanje, održanje zaposlenja, napredovanje ili promenu profesionalne karijere;
- osnaživanje kapaciteta preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao nosioca poslova profesionalne rehabilitacije, jačanje kompetencija poslodavaca koji zapošljavaju OSI i drugih zainteresovanih subjekata, u cilju daljeg razvoja mreže podrške OSI.
- ostvarivanje prava nezaposlenih OSI na programe i mere aktivne politike zapošljavanja, mere profesionalne rehabilitacije i posebne podsticaje, uz poštovanje principa pozitivne diskriminacije, odnosno obezbeđivanja prioriteta pod jednakim uslovima.
Na podsticanju zapošljavanja Roma, izbeglih i raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji, predviđen je nastavak aktivnosti koje su već započete. Unapređen informacioni sistem NSZ i formirana baza podataka, predstavljaju značajan preduslov za planiranje i praćenje efekata mera za unapređenje zapošljavanja ovih kategorija nezaposlenih. U 2011. godini, nastaviće se sa realizacijom aktivnosti koje su predviđene akcionim planom koji prati Strategiju za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i drugim strateškim dokumentima iz oblasti razvoja i zapošljavanja. Uključivanje Roma u mere aktivne politike zapošljavanja biće zasnovano na individualnim planovima zapošljavanja. Pored toga jedan deo aktivnosti biće usmeren na podizanje svesti i podsticanje poslodavaca da zapošljavaju Rome, ali i na podizanje kapaciteta lokalnih vlasti i saveta za zapošljavanje za kreiranje aktivnih mera namenjenih romskoj populaciji i organizovanje javnih radova usmerenih na romsku populaciju. Zajednički program "Podrška nacionalnim naporima za zapošljavanje mladih i upravljanje migracijama" usmeren je na podsticanje zapošljavanja mladih povratnika po sporazumu o readmisiji, koji su jedna od ciljnih grupa projekta.
U cilju socijalne inkluzije i zapošljavanja žrtava porodičnog nasilja, trgovine ljudima i korisnika materijalnog obezbeđenja, organizovaće se kampanje za jačanje svesti o značaju uključivanja na tržište rada. Nastaviće se sa razvijanjem novih integrisanih usluga, naročito na lokalnom nivou i podsticaće se saradnja NSZ i Centara za socijalni rad, kako bi se nezaposlena lica motivisala da socijalnu pomoć društva zamene za produktivno zapošljavanje. Mogući oblik zapošljavanja ranjivih kategorija nezaposlenih su socijalna preduzeća i kooperative i u tom smislu radiće se na promociji socijalnog preduzetništva, kao i finansijskoj inkluziji u vidu mikro-kreditiranja kao podsticaj poslodavcima da zapošljavaju ranjive kategorije. Zapošljavanje žrtava trgovine ljudima podstiče se i kroz projekat "Održivi odgovor tržišta rada na potrebe za ekonomskom inkluzijom žrtava trgovine ljudima u Republici Srbiji".
Podsticanje zapošljavanja mladih do 30 godina predstavlja veliki izazov za Republiku Srbiju s obzirom da je stopa nezaposlenosti mladih jedna od najvećih u Evropi. Aktivne mere za podsticanje zapošljavanja mladih biće ciljno orijentisane i usklađene sa specifičnim potrebama mladih i i ujedno usmerene na stvaranje mogućnosti za produktivno zapošljavanje i efikasan prelazak sa školovanja na rad.
NAPZ promoviše i podstiče organizovanje stručne prakse učenika i studenata završnih godina, kao način upoznavanja mladih sa svetom rada, sticanja radnog iskustva i pripreme za zapošljavanje. Posebna pažnja posvećena je mladima koji rano napuštaju školovanje i čiji je nivo kvalifikacija nizak. Dodatnim obrazovanjem, a naročito kratkim obukama i treninzima sa ciljem osavremenjavanja i podizanja nivoa znanja i kompetencija prvenstveno će biti obuhvaćeni mladi bez kvalifikacija, ili sa nedovoljnim kvalifikacijama. Prioritet će imati mlade OSI, Romi, povratnici u postupku readmisije, izbegla i interno raseljena lica i mladi korisnici usluga Centara za socijalni rad. Programi namenjeni mladima su različiti u pogledu obaveza poslodavaca za zapošljavanjem. Pored toga obuke se obavljaju i u instituciji i na radnom mestu. Postoji i mogućnost kombinovanja programa, što se određuje individualno na osnovu plana zapošljavanja.
U okviru Akcionog plana za zapošljavanje mladih za period 2009 - 2011. godine definisani su programi i mere namenjene mladima Programi će biti realizovani u okviru dva projekta i to u pilot filijalama: Bor, Kraljevo, Novi Pazar, Požarevac, Subotica i Beograd, Novi Sad i Vranje. Mere i aktivnosti se odnose na povećanje zapošljivosti mladih, unapređenje zapošljavanja mladih razvojem privatnog sektora, razvoj i unapređenje prihvatljivog rada za mlade i podrška ranjivim grupama mladih i njihovom uključivanju na tržište rada. Očekuje se da kao efekat primene aktivnih mera namenjenih mladima bude uspostavljen sistem fleksibilnog uključivanja u programe obuka koje vode ka sticanju veština neophodnih za zapošljavanje na određenim poslovima, što je posebno značajno za one mlade koji su napustili školu i uspostavljanje sistema akreditacije i sertifikacije obuka, koji će biti priznat od strane poslodavaca. Utvrđena je i posebna vrsta ugovora o obuci na radu, u cilju podsticanja zapošljavanja u privatnom sektoru i uspostaviće se sistem oslobađanja od troškova doprinosa. U cilju zadovoljavanja potreba i ostvarivanja prava ugroženih kategorija mladih usluge zapošljavanja i usluge socijalne zaštite biće integrisane, a takođe i olakšan pristup Centrima za karijerno vođenje i savetovanje, koji se formiraju pri NSZ.
Podsticanje zapošljavanja starijih lica ima za cilj povećavanje mogućnosti da lica koja pripadaju ovoj kategoriji (55-64), kao posebno osetljive grupe na tržištu rada Republike Srbije, ponovo nađu posao. Demografski trendovi u Republici Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, ukazuju da starenje stanovništva predstavlja globalni problem. Zbog toga je neophodno jačanje svesti u društvu o koristima i prednostima uključivanja starijih lica u svet zaposlenih, a posebna pažnja biće posvećena eliminisanju prepreka i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja starijih lica, naročito žena. NAPZ-om je predviđeno upoznavanje starijih nezaposlenih lica sa konceptom celoživotnog učenja i uključivanje što većeg broja starijih u aktivne mere, naročito u obuke za aktivno traženje posla i klubove za traženje posla. Uzimajući u obzir psihofizičke sposobnosti i motivaciju starijih da nastave rad, pored dodatnog obrazovanja i obuka, NAPZ promovisanjem fleksibilnih oblika zapošljavanja i organizacije rada, posebno pogodnih za starije radnike, kao i podsticanje poslodavaca da zaposle i zadrže starije radnike, pruža podršku aktivnom starenju.
Podsticanje zapošljavanja žena ima za cilj izjednačavanje položaja muškaraca i žena na tržištu rada. Ravnopravnost žena i muškaraca je jedno od osnovnih načela zakonodavnog sistema Republike Srbije, ali realni pokazatelji ukazuju da jednaka prava ne moraju nužno da znače i jednak položaj, te da su žene u Republici Srbiji u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce. Podsticanje zapošljavanja žena ne predstavlja traženje posebnih privilegija, već predstavlja posebne mere radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova. Prvenstveno se mora raditi na stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta i promociji fleksibilnih oblika rada pogodnih za žene, u cilju usklađivanja radnih uslova i porodičnog života i stvaranju mogućnosti za samozapošljavanje i zapošljavanje žena u privatnim servisima za socijalne usluge, kao i stimulisanju poslodavaca radi stvaranja uslova za zapošljavanje sa nepunim radnim vremenom i uslova za rad od kuće. U tom smislu Ministarstvo rada i socijalne politike pokrenulo je inicijativu i formiralo radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona o radu kojim će se, između ostalog, urediti i oblast fleksibilnih oblika rada i zapošljavanja.
Prema podacima NSZ broj nezaposlenih žena je veći od broja nezaposlenih muškaraca na evidenciji, ali je situacija u filijalama - okruzima i opštinama različita i u pojedinim opštinama ima više nezaposlenih muškaraca.
S obzirom na razlike na lokalnim tržištima rada, u okviru lokalnih akcionih planova zapošljavanja, potrebno je osmisliti posebne programe za zapošljavanje žena i to u onim oblastima u kojima su one u nepovoljnijoj situaciji u odnosu na muškarce.
Naročito je visoka stopa nezaposlenosti, a istovremeno niska stopa zaposlenosti mladih žena. Zbog toga prioritet pri uključivanju u mere treba dati nezaposlenim mladim ženama, do 30 godina starosti, bez iskustva u struci, u odnosu na muškarce sa istim karakteristikama. Takođe treba dati prioritet ženama pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja NSZ na republičkom nivou.
Potrebno je pripremiti i posebne programe zapošljavanja namenjene marginalizovanim kategorijama žena, a posebno višestruko diskriminisanim. U odnosu na žensku populaciju, postoji značajan procenat razlike u nezaposlenosti žena iz ovih grupa (npr. u odnosu na prosek nezaposlenosti žena, žene izbeglice su za 15% više nezaposlene, raseljena lica za 32%, a Romkinje za 39%).
Suštinski doprinos sprovođenju politika jednakih mogućnosti, bi bila izmena u načinu raspodele sredstava i javne potrošnje, jer ta raspodela ima različit učinak na muškarce i na žene. Stoga je potrebno restrukturirati i usmeriti raspodelu javnih troškova tako da se unaprede ekonomske mogućnosti žena i njihov ravnopravan pristup resursima.
5. Decentralizacija i podsticanje razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja
Decentralizacijom i podsticanjem razvoja regionalne i lokalne politike zapošljavanja doprinelo bi se ne samo održivom razvoju Republike Srbije, već i povećanju zapošljavanja. Ključni princip decentralizacije - subsidijarnost, odnosno donošenje odluka na nivou što bližem samim građanima, primeniće se i u politici zapošljavanja. Nameće se potreba izgradnje i unapređenja kapaciteta lokalnih samouprava, kao i unapređenje socijalnog dijaloga kroz neposredni rad sa lokalnim savetima za zapošljavanje, pružanje pomoći u pisanju lokalnih akcionih planova zapošljavanja i drugo, učešće u sufinansiranju programa i mera aktivne politike zapošljavanja po zahtevu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.
IV PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Mere aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene ka unapređenju zaposlenosti, a koje se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje, jesu:
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje:
Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada, selekcija lica koja traže zaposlenje, savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, obuka za aktivno traženje posla, klub za traženje posla, utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja sa nezaposlenim, upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, sajam zapošljavanja dr.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere:
Psihološko savetovanje lica pri izboru, promeni zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem, unapređenje kompetencija za aktivno traženje posla - trening samoefikasnosti, psihološka procena za potrebe selekcije za zapošljavanje, za uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva, psihološka procena za potrebe klasifikacije, pružanje informacija o tržištu rada i mogućnostima za razvoj karijere, organizovanje sajmova profesionalne orijentacije i dr.
3. Subvencije za zapošljavanje poslodavcima:
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru i koji zapošljavaju nezaposlene na novootvorenim radnim mestima mogu ostvariti pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta. Subvencija se isplaćuje u jednokratnom iznosu, radi zapošljavanja do 50 nezaposlenih lica koja su prijavljena na evidenciju NSZ. Izuzetno, subvencija se može odobriti za zapošljavanje preko 50 nezaposlenih lica radi ujednačavanja regionalnog razvoja, uklanjanja dispariteta na tržištu rada i većeg stepena zapošljavanja u okviru grinfild i braunfild investicija.
U koliko se na novootvorenim radnim mestima zapošljavaju OSI, subvenciju mogu koristiti i poslodavci iz javnog sektora.
Visina subvencije u 2011. godini, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave koji je utvrdio Republički zavod za statistiku iznosi:
- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 400.000,00 dinara po korisniku kada se zapošljava 11 i više lica, odnosno 300.000,00 dinara po korisniku kada se zapošljava do 10 lica;
- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;
- za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 100.000,00 dinara po korisniku.
U slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom visina subvencije u 2011. godini iznosi:
- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 400.000,00 dinara po korisniku, bez obzira na broj lica koja se zapošljavaju;
- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku;
- za drugu grupu (u rasponu od 80 do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 150.000,00 dinara po korisniku.
4. Podrška samozapošljavanju:
Podrška samozapošljavanju podrazumeva dodelu subvencije za samozapošljavanje i pružanje stručne pomoći nezaposlenom licu koje se samozapošljava. Sredstva za samozapošljavanje se odobravaju u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos. Subvencija se u 2011. godini odobrava u jednokratnom iznosu od 160.000,00 dinara po korisniku, osim u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom kada se subvencija odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku. Korisniku novčane naknade može se isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja. Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima i obuke iz preduzetništva, a podrška preduzetnicima u prvim godinama poslovanja se realizuje kroz organizovanje mentoring i specijalističkih obuka.
5. Dodatno obrazovanje i obuka:
Dodatno obrazovanje i obuka jesu aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje. Dodatno obrazovanje i obuka sprovodiće se prema Godišnjem programu dodatnog obrazovanja i obuke koji je utvrđen ovim akcionim planom.
6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade:
Ova mera sprovodi se tako što će se korisnicima novčane naknade koji zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno isplatiti 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi im bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
7. Javni radovi:
Javni radovi se organizuju u cilju zapošljavanja teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. U 2011. godini organizovaće se javni radovi u trajanju od najviše šest meseci, u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave; javne ustanove i javna preduzeća; privredna društva; preduzetnici; zadruge; društvene organizacije; udruženja građana. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova obezbeđena su u budžetu Republike Srbije i koriste se za zarade nezaposlenih lica uključenih u javne radove, za naknadu troškova za dolazak i odlazak s rada i za troškove sprovođenja javnih radova. U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, biće organizovana obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke biće izdat i sertifikat o stečenim kompetencijama.
8. Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom:
Mere aktivne politike zapošljavanja OSI pod opštim uslovima, odnosno po prilagođenim programima, kao i mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije sprovode se kao deo celokupne rehabilitacije pojedinca, a u cilju povećanja nivoa zapošljivosti, ili zapošljavanja nezaposlene OSI. Pod opštim uslovima sprovode se u grupama koje čine OSI i druga nezaposlena lica, odnosno pod uslovima propisanim za nezaposlena lica u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ. Po prilagođenim programima sprovode se u skladu sa potrebama OSI, procenjenim profesionalnim mogućnostima i radnom sposobnošću. Sastavni deo sveukupne profesionalne rehabilitacije čine i mere i aktivnosti usmerene na unapređenje uslova rada i podizanje efikasnosti OSI na radnom mestu, kao i jačanje kompetencija poslodavaca koji zapošljavaju OSI i drugih zainteresovanih subjekata, u cilju osposobljavanja za pružanje stručne pomoći kao podrške OSI kod zapošljavanja, uvođenja u posao ili na radnom mestu, praćenja pri radu i drugo.
9. Sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz republičkog budžeta (po zahtevu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave):
Teritorijalna autonomija odnosno lokalna samouprava, može do 31. decembra 2010. godine, preko nadležne filijale NSZ, podneti zahtev Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja za sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja. U 2011. godini sufinansiraće se programi dodatnog obrazovanja i obuke, subvencije za samozapošljavanje kao i subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima.
Uslov za odobravanje sufinansiranja programa ili mera aktivne politike zapošljavanja je da lokalna samouprava ima:
- formiran lokalni savet za zapošljavanje,
- donet lokalni akcioni plan zapošljavanja (LAPZ),
- obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere,
- usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada.
Kriterijumi na osnovu kojih će se odobravati sufinansiranje programa ili mera su:
- stepen razvijenosti opštine,
- indikatori na lokalnom tržištu rada,
- predviđeni efekat programa ili mera i ekonomska opravdanost.
Pri tom će prioritet u sufinansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja 2011. godini imati nerazvijene opštine - utvrđene u skladu sa posebnim propisom Vlade - Uredba o uslovima za podsticanje proizvodnje i zapošljavanja u devastiranim područjima u 2010. godini ("Službeni glasnik RS", broj 11/10), opštine sa izrazito nepovoljnim pokazateljima na tržištu rada (visoka stopa nezaposlenosti, niska stopa zaposlenosti i aktivnosti) i programi ili mere koje imaju veći obuhvat lica a pri tome obezbeđuju održivost zapošljavanja.
Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj opštini, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti zahtev za sufinansiranje i kad je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.
NSZ će započeti realizaciju odobrenih zahteva za sufinansiranje programa i mera nakon prenosa sredstava iz budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne samouprave.
Za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini biće obezbeđeno do 25% sredstava iz sredstava republičkog budžeta opredeljenog za realizaciju aktivnih mera zapošljavanja koje sprovodi NSZ.
IV.1. Odgovornost za sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja
Nacionalna služba za zapošljavanje realizuje mere aktivne politike zapošljavanja. U cilju utvrđivanja učinka NSZ i praćenja efikasnosti sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalna služba za zapošljavanje zaključuju Sporazum o učinku NSZ za 2011. godinu.
Potrebna sredstva za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja, kao i finansiranje lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja u 2011. godini, iznose 5.350.000.000,00 dinara.
V FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta teritorijalne autonomije i budžeta lokalnih samouprava, sredstava poklona, donacija, legata, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Podsticanje zapošljavanja i profesionalna rehabilitacija nezaposlenih osoba sa invaliditetom, refundacija zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju, poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta i drugo finansiraće se iz prihoda budžetskog fonda koji čine sredstva budžeta Republike Srbije, sredstva od uplate penala i sredstva od uplate na ime učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, socijalnom preduzeću ili organizaciji.
U okviru projekata koji će se sprovoditi u Republici Srbiji obezbeđena su dodatna sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja kao i za jačanje institucionalnih kapaciteta zaposlenih u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja - Sektoru za zapošljavanje i NSZ.
Sporazumom između UNDP i NSZ, pri NSZ je osnovan Fond za zapošljavanje mladih, sa ciljem da se pomogne onim mladim ljudima kojima je potrebna posebna podrška, kao što su lica bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama, osobe sa invaliditetom, Romi, povratnici u postupku readmisije i izbeglice i raseljena lica. Pored sredstava iz republičkog budžeta, koja su namenjena aktivnim merama zapošljavanja, Fond se finansira i iz donacije španskog fonda za ostvarivanje milenijumskih ciljeva razvoja, donacije Vlade Republike Italije i Fonda za otvoreno društvo.
Formiran je Odbor za upravljanje fondom koji odobrava procedure i kriterijume za korišćenje sredstava fonda. Sredstva Fonda se koriste za finansiranje aktivnih mera zapošljavanja namenjenih mladima kao što su različite vrste obuka (u instituciji, na radnom mestu), subvencije za zapošljavanje i pomoć prilikom pokretanja sopstvenog posla.
Tabela 9. Pregled projekata čija se realizacija planira u 2011. godini
|
Projekat |
Vrednost donacije |
Doprinos iz budžeta |
Donator |
1. |
Zajednički program "Podrška nacionalnim naporima za zapošljavanje mladih i upravljanje migracijama" |
6,1 miliona dolara |
1, 9 miliona dolara (Fond za zapošljavanje mladih) |
Španski fond za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (projekat sprovode četiri UN agencije:UNDP, UNICEF, ILO, IOM u saradnji sa nacionalnim institucijama) |
2. |
"Prognoziranje i upravljanje podacima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje" |
1.500.000 evra |
|
Evropska komisija - IPA 2008 |
3. |
Projekat za razvoj Borskog regiona (sadrži potkomponentu zapošljavanja) |
10.000.000 dolara od ukupnog zajma izdvojeno je za komponentu socio-ekonomske obnove (potkomponenta zapošljavanja) |
|
Svetska banka - zajmodavac |
4. |
"Razvoj mreže inovativnih socijalnih preduzeća" |
2.426.790,31 evra |
|
Evropski fond za regionalni razvoj |
5. |
"Jačanje kapaciteta za inkluzivni lokalni razvoj u Južnoj Srbiji" |
5.419.304 dolara |
|
Vlade Švedske, Švajcarske i Norveške i UNDP |
8. |
Modernizacija sistema stručnog obrazovanja i obuka u Srbiji9 |
4 miliona evra |
|
EU iz IPA 2007 fondova |
9. |
Druga šansa - razvoj sistema funkcionalnog obrazovanja odraslih10 |
4,5 miliona evra |
3 miliona evra |
EU iz IPA 2008 fondova |
_______________
9 Nosilac projekta je Ministarstvo prosvete a MERR je partner na projektu.
10 Nosilac projekta je Ministarstvo prosvete a MERR je partner na projektu.
VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ-a
Mere aktivne politike zapošljavanja i druge planirane aktivnosti, u skladu sa utvrđenim nadležnostima, sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i drugi državni organi, institucije i socijalni partneri.
VII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
U kategoriju teže zapošljivih lica spadaju nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Nezaposleni koji pripadaju ovoj kategoriji mogu imati posebna prava i prednost prilikom uključivanja u pojedine programe i mere aktivne politike zapošljavanja.
U 2011. godini teže zapošljiva lica koja će imati prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: dugoročno nezaposlena lica, nezaposleni bez kvalifikacija ili niskokvalifikovani, višak zaposlenih, osobe sa invaliditetom, Romi, izbegla i raseljena lica i povratnici po sporazumu o readmisiji.
S obzirom na indikatore i stanje na tržištu rada u posebno nepovoljnom položaju su i lica koja pripadaju tzv, "ranjivim kategorijama" u koje spadaju mladi, stariji, žene, žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima, korisnici materijalnog obezbeđenja i drugi.
VIII GODIŠNJI PROGRAM DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere u sprovođenju dodatnog obrazovanja i obuke, kao mere aktivne politike zapošljavanja.
Realizacija Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje pojedinačnih programa koji će doprineti razvoju kvalifikacija nezaposlenih lica, kroz promenu zanimanja ili podizanja nivoa kompetentnosti sticanjem novih ili inoviranjem postojećih znanja i veština, povećanja profesionalne i teritorijalne pokretljivosti radne snage u skladu sa iskazanim potrebama lokalnog tržišta rada i zahtevima poslodavaca i odgovoriti potrebama novih konkretnih radnih mesta, koja zahtevaju nove veštine za nove poslove.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke oslanja se na prethodno urađenu analizu i utvrđene potrebe tržišta rada u pogledu potrebnih znanja i veština i u skladu sa tim biće realizovane obuke iz područja rada gde postoji deficit zanimanja. Osnov za uključivanje nezaposlenog lica u program dodatnog obrazovanja i obuke predstavlja individualni plan zapošljavanja. Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke sprovodi NSZ realizacijom sledećih programa i mera:
1. |
Program pripravnika - osposobljavanje za samostalan rad u struci kroz zasnivanje radnog odnosa radi sticanja iskustva za polaganje pripravničkog odnosno stručnog ispita u skladu sa zakonom ili opštim aktom poslodavca. |
2. |
Kratke obuke - realizacija obuka iz radno intenzivnih grana prerađivačke industrije, a to su: proizvodnja odevnih predmeta i krzna, proizvodnja kože i predmeta od kože, obuće, prerada i proizvodnja od drveta i plute, proizvodnja proizvoda od ostalih minerala, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja ostalih mašina i uređaja, proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina, proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata, proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, proizvodnja nameštaja i sl. proizvoda, proizvodnja u automobilskoj industriji, proizvodnja u elektronskoj industriji i drugo. Obuke su namenjene nezaposlenim licima sa I i II stepenom stručne spreme, bez prethodnog ili potrebnog radnog iskustva, teže zapošljivim licima suficitarnih zanimanja, viškovima zaposlenih, osobama sa invaliditetom, Romima, povratnicima u postupku readmisije, izbeglim i interno raseljenim licima, korisnicima usluga Centara za socijalni rad. U zavisnosti od vrste programa obuke i lokacije na kojoj se realizuje, prednost će se dati navedenim ciljnim grupama lica iz ruralnih, devastiranih i pograničnih područja. |
2.1. |
Priprema za zapošljavanje - izvođenje praktične obuke kod poslodavca u trajanju od najmanje 3 do najviše 6 meseci, uz obavezu zapošljavanja ukoliko poslodavac angažuje preko 10 lica, kada se očekuje da najmanje polovinu lica zadrži u radnom odnosu. |
2.2. |
Obuke za tržište rada |
2.3. |
Obuke na zahtev poslodavca |
3. |
Prekvalifikacija i dokvalifikacija |
4. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
Vrstu obuke, broj lica i specifične kriterijume određuje NSZ u skladu sa prethodnim analizama i potrebama tržišta rada na lokalnom i regionalnom nivou.
Iznos subvencije i novčane pomoći nezaposlenom licu kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije obuka biće definisani Programom rada Nacionalne službe, u skladu sa raspoloživim sredstvima i planiranim obuhvatom nezaposlenih lica.
Selekcija nezaposlenih lica za uključivanje u programe kratkih obuka vršiće se u skladu sa Uputstvom o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja ("Službeni glasnik RS", broj 97/09).
Programi obuka namenjeni mladim nezaposlenim licima realizovaće se i u okviru:
- Projekta "Promocija zapošljavanja mladih" u pilot filijalama: Bor, Kraljevo, Novi Pazar, Požarevac i Subotica i
- Projekta "Zapošljavanje mladih i migracije" u pilot filijalama: Beograd, Novi Sad i Vranje, Niš i Jagodina i to:
1. |
Obuka u instituciji - obuke u trajanju od najmanje 3 do najviše 6 meseci u obrazovnim institucijama koje se bave obrazovanjem odraslih. |
2. |
Obuka na radnom mestu (priprema za zapošljavanje) - izvođenje praktične obuke u preduzeću u trajanju od najmanje 3 do najviše 6 meseci, uz obavezu zapošljavanja ukoliko poslodavac angažuje preko 10 lica, kada se očekuje da najmanje polovinu lica zadrži u radnom odnosu. |
3. |
Obuka kod poslodavca - subvencija poslodavcu za izvođenje praktične obuke u toku rada za lica koja zaposli, za period od 3 meseca sa mogućnošću produženja na još 3 meseca |
U programe i mere uključuju se nezaposlena lica i to: |
|
IX INDIKATORI USPEŠNOSTI PROGRAMA I MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
U cilju operacionalizacije i praćenja ostvarivanja NAPZ-a indikatori uspešnosti realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja sa odgovornostima za sprovođenje (nosiocima aktivnosti) i izvorima finansiranja dati su u tabeli. U većini slučajeva indikator je numerički izražen podatak o programu/meri i odslikava pravac u kome se program ili mera razvijaju.
X TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ-a
1. USKLAĐIVANJE PONUDE I TRAŽNJE NA TRŽIŠTU RADA |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci |
Izvor finansiranja |
1.1. Posredovanje u zapošljavanju |
Povećan broj lica uključenih u aktivne mere na bazi individualnih planova zapošljavanja. |
Broj utvrđenih individualnih planova zapošljavanja sa nezaposlenim licima. |
NSZ |
Budžet RS |
1.2. Karijerno vođenje i savetovanje |
Povećan broj lica uključenih u karijerno vođenje i savetovanje. |
Broj i struktura lica uključenih u karijerno vođenje i savetovanje, po merama. |
NSZ |
Budžet RS |
1.3. Razvoj karijernog vođenja i savetovanja |
Promovisana Strategija i sistem karijernog vođenja i savetovanja. |
Broj formiranih centara. |
MERR |
Budžet RS |
1.4. Uspostavljanje sistema prognoza kretanja i potreba tržišta rada |
Uspostavljen sistem prognoza na tržištu rada. |
Sistem prognoza tržišta rada uspostavljen i u funkciji. |
Projekat |
Budžet RS |
1.5. Razvoj postojećih i otvaranje novih Centara za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) |
Povećanje broja novootvorenih CIPS. |
Broj novoosnovanih CIPS-ova u filijalama NSZ. |
NSZ |
Budžet RS |
2. OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci |
Izvor finansiranja |
2.1 Subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta |
Povećano zapošljavanje dodeljivanjem subvencija poslodavcima. |
Broj i struktura poslodavaca korisnika subvencije. |
NSZ |
Budžet RS |
2.2. Podrška samozapoljšavanju |
Povećano zapošljavanje uz dodelu subvencija za samozapošljavanje. |
Broj i struktura korisnika subvencije za samozapošljavanje, po izvorima finansiranja. |
NSZ |
Budžet RS |
2.2.1 Edukativni program za razvoj preduzetništva |
Promocija preduzetništva kroz edukativne programe za razvoj preduzetništva. |
Broj i struktura lica uključenih u edukativni program za razvoj preduzetništva. |
NSZ |
Budžet RS |
2.2.2 Mentoring program i specijalističke obuke za preduzetnike |
Promocija preduzetništva kroz program mentoringa. |
Broj preduzetnika početnika koji u prvoj godini poslovanja koriste mentoring program. |
NSZ |
Budžet RS |
2.3. Isplata novčane naknade u jednokratnom iznosu u cilju samozapošljavanja |
Povećan broj zaposlenih iz kategorije korisnika novčane naknade kojima je isplaćen jednokratni iznos novčane naknade u cilju samozapošljavanja. |
Broj i struktura lica zaposlenih uz jednokratnu isplatu novčane naknade u cilju samozapošljavanja. |
NSZ |
Budžet RS |
2.4. Krediti Fonda za razvoj |
Povećan broj zaposlenih uz pomoć kredita Fonda za razvoj RS. |
Broj zaposlenih pomoću kredita Fonda za razvoj RS. |
Fond za razvoj RS |
Budžet RS |
2.5. Programi Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) |
Povećan broj investitora koji koriste podsticajna sredstva i povećan broj novootvorenih radnih mesta. |
Broj investitora koji koriste podsticajna sredstva. |
SIEPA |
Budžet RS |
3. POBOLJŠANJE OBRAZOVANJA I OBUKA U CILJU RAZVIJANJA KVALIFIKOVANE RADNE SNAGE |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci |
Izvor finansiranja |
3.1. Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanje saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja |
Formirana stručna tela za standardizaciju, akreditaciju i sertifikaciju. |
Broj definisanih programa u skladu sa standardima kvaliteta. |
MP |
Budžet RS |
3.2. Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija programa obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja |
Pokrenut proces standardizacije programa kratkih obuka. |
Uspostavljen pravni okvir za nacionalne kvalifikacije, uključujući sistem priznavanja i sertifikacije formalnog, neformalnog i informalnog učenja i znanja. |
MP |
Budžet RS |
3.3. Organizovanje dodatnog obrazovanja i obuka odraslih u skladu sa potrebama tržišta rada |
Sprovedeno istraživanje o obrazovnim potrebama tržišta rada. |
Broj definisanih programa u skladu sa rezultatima istraživanja. |
NSZ |
Budžet RS |
3.3.1. Program pripravnika |
Povećan broj zaposlenih iz kategorije mladih do 30 godina. |
Broj i struktura lica uključenih u program pripravnika. |
NSZ |
Budžet RS |
3.3.2 Stručna praksa |
Povećan broj mladih nezaposlenih lica bez praktičnih znanja i veština uključenih u rad kod poslodavaca radi sticanja radnog iskustva |
Broj i struktura lica uključenih u program stručne prakse |
NSZ |
Budžet RS |
3 3.3. Kratke obuke |
||||
3.3.3.1 Priprema za zapošljavanje |
Sprovedene praktične obuke u preduzeću. |
Broj i vrsta sprovedenih obuka. |
NSZ |
Budžet RS |
3.3.3.2 Obuke za tržište rada |
Povećan broj lica koja su pohađala obuku za tržište rada. |
Broj i struktura lica uključenih u obuke za tržište rada. |
NSZ |
Budžet RS |
3.3.3.3 Obuke za poznatog poslodavca |
Povećan broj obuka i obuhvat lica koja su pohađala obuku za poznatog poslodavca. |
Broj i struktura lica uključenih u obuke za poznatog poslodavca. |
NSZ |
Budžet RS |
3.3.4. Prekvalifikacija i dokvalifikacija |
Povećan broj prekvalifikacija i dokvalifikacija i obuhvat lica koja su pohađala ove programe. |
Broj i struktura lica uključenih u programe prekvalifikacije i dokvalifikacije. |
NSZ |
Budžet RS |
3.3.5. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
Sticanje osnovnog obrazovanja i prve kvalifikacije za obavljanje jednostavnih poslova. |
Broj i struktura lica uključenih u funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih. |
NSZ |
Budžet RS |
3.4 Izrada Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja (NSKZ) |
Izrađena NSKZ u skladu sa Ugovorom između MERR i Republičkog zavoda za statistiku. |
Usvojen i u primeni Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja. |
RZZS |
Budžet RS |
4. PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA I RANJIVIH KATEGORIJA |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci |
Izvor finansiranja |
4.1. Podsticaji za korisnike novčane naknade |
Povećan broj zaposlenih iz kategorije korisnika novčane naknade kojima je isplaćen jednokratni iznos (30% naknade za podsticanje zapošljavanja) zbog zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme. |
Broj i struktura lica zaposlenih uz podsticaj za korisnike novčane naknade. |
NSZ |
Budžet RS |
4.2. Javni radovi |
Organizovanje javnih radova od interesa za RS finansiranih iz republičkog i pokrajinskog budžeta i sprovođenje javnih radova koje finansira lokalna samouprava. |
Broj organizovanih javnih radova, po izvorima finansiranja. |
NSZ |
Budžet RS |
4.3. Mere za dugoročno nezaposlena lica |
Povećano uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja u cilju poboljšanja položaja ove kategorije nezaposlenih lica na tržištu rada. |
Broj i struktura dugoročno nezaposlenih lica koja su uključena u mere APZ, po merama. |
NSZ |
Budžet RS |
4.4. Mere za nezaposlene bez kvalifikacija ili niskokvalifikovane |
Povećano uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja u cilju poboljšanja položaja ove kategorije nezaposlenih lica na tržištu rada. |
Broj i struktura nezaposlenih bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih koji su uključeni u mere APZ, po merama. |
NSZ |
Budžet RS |
4.5. Unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje viška zaposlenih |
Povećan pristup merama aktivne politike zapošljavanja viškovima zaposlenih. |
Broj i struktura viška zaposlenih koji je uključen u mere APZ, po merama. |
NSZ |
Budžet RS |
4.6. Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom |
||||
4.6.1 Refundacija poslodavcu troškova prilagođavanja radnih mesta za zapošljavanje OSI |
Povećano zapošljavanje OSI pod posebnim uslovima na otvorenom tržištu, uz refundaciju poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnih mesta. |
Broj poslodavaca korisnika refundacije troškova. |
MERR |
Budžetski fond |
4.6.2 Refundacija zarada OSI preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI |
Održivost postojećeg broja zaposlenih OSI u preduzeću. |
Broj poslodavaca korisnika prava. |
MERR |
Budžetski fond |
4.6.3 Subvencije poslodavcima za zapošljavanje OSI bez radnog iskustva |
Povećano zapošljavanje OSI koje prvi put zasnivaju radni odnos, kroz subvencije poslodavcima za zarade OSI koje zaposle na neodređeno vreme u trajanju od 12 meseci. |
Broj poslodavaca korisnika subvencije. |
MERR |
Budžetski fond |
4.7. Podsticanje zapošljavanja Roma |
Unapređena baza podataka o Romima i motivisani nezaposleni Romi za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja. |
Broj i struktura Roma koji su uključeni u mere APZ. |
MERR |
Budžet RS |
4.7.1. Motivisanje nezaposlenih Roma |
Motivisanje nezaposlenih Roma za aktivno traženje posla i uključivanje u programe i mere tržišta rada. |
Broj održanih motivacionih treninga. |
MERR |
Budžet RS |
4.7.2. Uključivanje Roma u dodatno obrazovanje i obuke |
Povećano uključivanje Roma u programe dodatnog obrazovanja i obuka, posebno u funkcionalno osnovno obrazovanje. |
Broj i struktura Roma koji su uključeni u različite obrazovne programe i obuke. |
MERR |
Budžet RS |
4.7.3. Podsticanje preduzetništva kod Roma |
Uključivanje Roma u edukativne seminare i obuke o preduzetništvu i dodeljivanje subvencija za samozapošljavanje. |
Broj i struktura Roma koji je pohađao edukativne seminare o preduzetništvu. |
MERR |
Budžet RS |
4.7.4. Podsticanje poslodavaca za zapošljavanje Roma dodelom subvencija za otvaranje novih radnih mesta |
Povećan broj poslodavaca koji zapošljava Rome uz subvencije |
Broj i struktura Roma zaposlenih uz subvenciju poslodavcima. |
MERR |
Budžet RS |
4.7.5. Kreiranje i implementacija posebnih mera namenjenih Romkinjama (geronto domaćice, ...) |
Poboljšanje položaja žena Romkinja kao izuzetno osetljive grupe na tržištu rada RS i višestruko diskriminisane. |
Broj kreiranih posebnih programa za Romkinje. |
MERR |
Budžet RS |
4.7.6. Pružanje pomoći romskim NVO i podnosiocima predloga projekata javnih radova koji angažuju pretežno Rome u izradi predloga |
Pružena pomoć podnosiocima projekata javnih radova u izradi predloga. |
Broj i struktura Roma koji su uključeni u javne radove. |
MERR |
Budžet RS |
4.8. Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica |
Unapređena baza podataka o nezaposlenim izbeglim i raseljenim licima. |
Broj i struktura izbeglih i raseljenih lica obuhvaćenih merama APZ, po merama. |
MERR |
Budžet RS |
4.9. Podsticanje zapošljavanja povratnika po sporazumu o readmisiji |
Formirana baza podataka o povratnicima po sporazumu o readmisiji. |
Broj i struktura povratnika obuhvaćenih merama APZ, po merama. |
MERR |
Budžet RS |
4.10. Programi i mere namenjeni mladima |
||||
4.10.1 Obezbeđivanje sinergijskog delovanja različitih politika i uspostavljanje jedinstvene politike zapošljavanja mladih |
Saradnjom relevantnih institucija uspostavljena jedinstvena politika obrazovanja i zapošljavanja mladih. |
Udeo nezaposlenih mladih kojima nije ponuđen novi početak u formi obuke, prekvalifikacije, sticanja radnog iskustva, zaposlenja ili druge mere orijentisane ka podizanju zapošljivosti u roku prva 4 meseca nezaposlenosti. |
MERR |
Budžet RS |
4.10.2 Promovisanje i podsticanje stručne prakse, učenika i studenata završnih godina, kao način upoznavanja mladih sa svetom rada, sticanja radnog iskustva i pripreme za zapošljavanje |
Povećana svest javnosti o značaju stručne prakse i veća zainteresovanost ne samo studenata i učenika već i poslodavaca za organizovanje i sprovođenje stručne prakse. |
Broj mladih uključenih u stručnu praksu. |
MERR |
Budžet RS |
4.10.3 Povećanje zapošljivosti mladih finansiranjem mera aktivne politike zapošljavanja preko Fonda za zapošljavanje mladih. |
Funkcionisanje Fonda za zapošljavanje mladih u cilju finansiranja aktivnih mera tržišta rada. |
Broj i struktura mladih korisnika Fonda. |
MERR |
Budžet RS |
4.11. Programi i mere namenjeni starijim licima |
||||
4.11.1. Stvaranje preduslova za veće uključivanje starijih lica radnika i promocija fleksibilnih oblika rada pogodnih za starije |
Bolja informisanost svih aktera na tržištu rada o fleksibilnim oblicima rada koji su pogodni za starije. |
Broj održanih promotivnih sastanaka o fleksibilnim oblicima rada. |
MERR |
Budžet RS |
4.11.2. Motivisanje starijih nezaposlenih da prihvate koncept aktivnog traženja posla i celoživotnog učenja |
Organizovanje sastanaka i motivacionih treninga za nezaposlene starije od 50 godina. |
Broj nezaposlenih lica starijih od 50 godina uključenih u motivacione treninge. |
NSZ |
Budžet RS |
4.11.3. Podsticanje zapošljavanja nezaposlenih lica starijih od 50 godina |
Povećano uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja kao doprinos socijalnoj inkluziji ove kategorije nezaposlenih lica. |
Broj i struktura nezaposlenih lica starijih od 50 godina obuhvaćenih merama APZ, po merama. |
NSZ |
Budžet RS |
4.12. Programi i mere namenjeni ženama |
||||
4.12.1. Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti |
Sprovedena analiza rodne osetljivosti zakonodavnog okvira. |
Broj sprovedenih analiza i broj izmenjenih zakonskih rešenja nakon analize. |
UNIFEM |
Budžet RS |
4.12.2. Promocija fleksibilnih oblika rada koje omogućavaju usklađivanje rada i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena (family friendly) |
Bolja informisanost svih aktera na tržištu rada o fleksibilnim oblicima rada. |
Zastupljenost fleksibilnih oblika rada i ugovora o fleksibilnom radu prema ARS. |
MERR |
Budžet RS |
4.12.3. Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja, naročito u pograničnim oblastima u okviru IPA prekogranične saradnje |
Povećan broj obuka za preduzetništvo namenjenih ženama i veći broj žena obučenih za preduzetništvo. |
Broj obuka za preduzetništvo namenjen ženama. |
MERR |
Budžet RS |
4.12.4. Posebne mere radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova na lokalnom tržištu rada |
Kreirane i sprovedene posebne mere, programi i afirmativne akcije na lokalnom tržištu rada. |
Broj nezaposlenih muškaraca i žena na lokalnom tržištu rada pre i nakon afirmativnih akcija. |
MERR |
Budžet RS |
4.12.5. Afirmativne akcije usmerene prema teže zapošljivim i višestruko diskriminisanim ženama na lokalnom tržištu rada |
Kreirani i sprovedeni posebni programi i afirmativne akcije za zapošljavanje teže zapošljivih i višestruko diskriminisanih žena. |
Broj i struktura žena iz kategorije teže zapošljivih uključenih u programe i aktivne mere zapošljavanja. |
MERR |
Budžet RS |
4.13. Podsticanje zapošljavanja žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima |
Uspostavljen mehanizam saradnje MERR i NSZ sa institucijama nadležnim za probleme žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima. |
Broj i struktura žrtava porodičnog nasilja uključenih u mere APZ, po merama. |
MERR |
Budžet RS |
4.14. Podsticanje zapošljavanja korisnika materijalnog obezbeđenja |
Uspostavljena saradnja NSZ i Centara za socijalni rad i povećano zapošljavanje korisnika materijalnog obezbeđenja. |
Broj i struktura korisnika materijalnog obezbeđenja uključenih u mere APZ, po merama. |
MERR |
Budžet RS |
4.15. Primena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje |
Povećan broj poslodavaca koji koristi olakšice po osnovu Zakona. |
Broj zaposlenih mladih do 30 godina primenom Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. |
NSZ |
Budžet RS |
5. DECENTRALIZACIJA POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I PODSTICANJE RAZVOJA REGIONALNE I LOKALNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
||||
Mera |
Očekivani rezultati |
Indikator |
Nosioci |
Izvor finansiranja |
5.1. Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na regionalnom i lokalnom nivou |
Proaktivan pristup lokalne samouprave u oblasti zapošljavanja. |
Broj održanih promotivnih sastanaka, regionalnih konferencija, okruglih stolova sa predstavnicima lokalnih samouprava. |
MERR |
Budžet RS |
5.2. Podrška izradi lokalnih akcionih planova zapošljavanja |
Realizovane obuke namenjene članovima lokalnih saveta za zapošljavanje u cilju podizanja kapaciteta za kreiranje i implementaciju lokalne politike zapošljavanja i izradu lokalnih akcionih planova zapošljavanja. |
Broj realizovanih obuka za članove lokalnih saveta za zapošljavanje. |
MERR |
Budžet RS |
5.3. Sufinasiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz republičkog budžeta |
Sufinansiranje programa i mera predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja, sredstvima iz republičkog budžeta. |
Broj lokalnih samouprava kojima su sufinansirane aktivnosti sredstvima iz republičkog budžeta. |
MERR |
Budžet RS |
5.4. Formiranje mobilnih jedinica za zapošljavanje namenjenih ruralnim oblastima koje su udaljene od filijala NSZ |
Formirane četiri mobilne jedinice za zapošljavanje u ruralnim oblastima. |
Broj korisnika u ruralnim oblastima kojima su mobilne jedinice pružile usluge. |
NSZ |
Budžet RS |
5.5. Jačanje kapaciteta za upravljanje migracijama |
Ojačani kapaciteti institucija za upravljanje migracijama. |
Povećane interne migracije i smanjenje regionalnih razlika u stopama nezaposlenosti. |
MERR |
Budžet RS |