ODLUKA O NAKNADI ZA ZAŠTITU I UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE GRADA ŠAPCA ("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 12/2010 i 28/2010 - dr. odluka)

Član 1

Ovom Odlukom uvodi se naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine (u daljem tekstu: naknada) na teritoriji grada Šapca, utvrđuju obveznici, visina, rokovi, način plaćanja naknade, kao i način korišćenja sredstava od naknade, a radi stvaranja materijalnih uslova za ostvarivanje prava i dužnosti grada Šapca u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine.

Član 2

Naknadom za zaštitu i unapređenje životne sredine u smislu odredaba ove Odluke (u daljem tekstu: naknada), podrazumeva se novčani iznos, koji obveznici plaćaju na ime unapređenja i zaštite životne sredine.

Sredstva obezbeđena od naknade su prihod budžeta Grada Šapca, i uplaćuju se na račun propisan za uplatu Naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i koristiće se za finansiranje programa i projekata u oblasti zaštite životne sredine saglasno Odluci o osnivanju fonda za zaštitu životne sredine Grada Šapca ("Službeni list grada Šapca", broj 28/09).

Član 3

Kriterijumi za utvrđivanje naknade su:

1. površina za korišćenje stambenih i poslovnih zgrada kao i zemljišta za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost) i

2. prihod od obavljanja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu.

Član 4

Obveznici plaćanja naknade su:

1) vlasnici odnosno zakupci stambenog prostora - korisnici,

2) vlasnici odnosno zakupci poslovnog prostora - korisnici,

3) vlasnici odnosno zakupci zemljišta za obavljanje redovne delatnosti i

4) pravna lica i preduzetnici čija aktivnost utiče na životnu sredinu u skladu sa Uredbom o obavljanju aktivnosti koje utiču na životnu sredinu Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 109/09).

Član 5

Pod stambenim prostorom u smislu odredaba ove odluke smatra se površina stana, porodične stambene zgrade, pomoćni objekat-ostava, garaža i sl., odnosno kuće za odmor i rekreaciju, koja predstavlja osnov za utvrđivanje poreza za imovinu.

Pod poslovnim prostorom u smislu odredaba ove odluke smatra se površina prostora u kome se obavlja poslovna delatnost, koja predstavlja osnov za utvrđivanje poreza na imovinu.

Pod zemljištem za obavljanje redovne delatnosti u smislu odredaba ove odluke smatra se površina zemljišta koje pravna lica i preduzetnici koriste za obavljanje redovne delatnosti, a koja predstavlja osnov za utvrđivanje poreza na imovinu.

Pod aktivnostima koje utiču na životnu sredinu u smislu ove odredbe smatraju se aktivnosti utvrđene Uredbom iz člana 4. tačka 4. ove Odluke a odnose se na projekte za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu, odnosno za koje se može zahtevati procena uticaja.

Član 6

Visina naknade po osnovu korišćenja nepokretnosti utvrđuje se mesečno prema površini i to:

1) za stambeni prostor 0,50 dinara po m2,

2) za pomoćni prostor 0,10 dinara po m2,

3) za poslovni prostor 1,00 dinar po m2 i

4) za zemljište za obavljanje redovne delatnosti 0,50 dinar po m2.

Ako se na zemljištu za obavljanje redovne delatnosti nalazi poslovni prostor naknada se utvrđuje prema ukupnoj površini zemljišta, uključujući i površinu poslovnog prostora.

Član 7

Visina naknade po osnovu obavljanja aktivnosti iznosi 0,4% ostvarenog prihoda na godišnjem nivou.

Aktivnosti obuhvataju sve zahvate (stalne ili privremene), kojima se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini.

Aktivnosti iz stava 1. ovog člana su projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, i to:

I. Projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu

1. Postrojenja

1) za preradu istrošenog nuklearnog goriva

2) predviđena

- za proizvodnju ili obogaćenje nuklearnog goriva

- za preradu istrošenog nuklearnog goriva ili visoko radioaktivnog nuklearnog otpada

- za trajno odlaganje istrošenog nuklearnog goriva

- za trajno odlaganje nuklearnog otpada

- za preradu, skladištenje i odlaganje radioaktivnog otpada

2. Postrojenja

1) za pečenje ili sinterovanje metalne rude (uključujući sulfidnu rudu)

2) za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarno ili sekundarno topljenje) uključujući kontinualno livenje, sa kapacitetom koji prelazi 2,5 t/h

3) za preradu u crnoj metalurgiji

- tople valjaonice sa kapacitetom iznad 20 t/h sirovog čelika

- kovačnice sa automatskim čekićima čija energija prelazi 50 kJ po jednom čekiću, kod kojih upotrebljena toplotna snaga prelazi 20 MW

- postrojenja za nanošenje metalnih zaštitnih slojeva na metalne površine pomoću topljenih kupki, sa ulazom koji prelazi 2 t/h sirovog materijala

4) livnica crne metalurgije sa proizvodnim kapacitetom preko 20 t na dan

5) postrojenja

- za proizvodnju obojenih sirovih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina putem metalurških i/ili hemijskih procesa i/ili elektrolitičkih procesa

- za topljenje uključujući i izradu legura od obojenih metala, kao i izradu korisnih nus proizvoda (rafinacija, livenje, itd.), sa kapacitetom topljenja od preko 4 t dnevno za olovo i kadmijum ili 20 t dnevno za sve ostale metale

6) za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih procesa, gde zapremina kada za tretman prelazi 30 m3

3. Postrojenja za

1) ekstrakciju, proizvodnju, preradu i obradu azbesta i proizvoda koji sadrže azbest

2) proizvodnju cementnog klinkera, cementa i kreča u rotacionim ili drugim pećima kapaciteta preko 500 t dnevno za proizvodnju cementnog klinkera ili kreča kapaciteta preko 50 t dnevno u rotacionim pećima

4. Kombinovana hemijska postrojenja, tj. postrojenja za industrijsku proizvodnju supstanci kod kojih se primenjuju postupci hemijske promene i u kojima se pojedini pogoni nalaze jedan pored drugog i funkcionalno su povezani, a namenjeni su za proizvodnju

- osnovnih (baznih) organskih hemikalija

- osnovnih (baznih) neorganskih hemikalija

- veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota ili kalijuma (prosta ili složena đubriva)

- osnovnih (baznih) proizvoda za zaštitu bilja, kao i biocida

- osnovnih (baznih) farmaceutskih proizvoda uz primenu hemijskih ili bioloških postupaka

- i/ili preradu i/ili obradu eksploziva

5. Eksploatacija podzemnih voda ili obogaćivanje podzemnih voda kod kojih je godišnja zapremina eksploatisane ili obogaćene vode jednaka količini od 10 miliona m3 ili više

6. Objekti za intenzivan uzgoj živine ili svinja sa kapacitetom preko

- 85.000 mesta za proizvodnju brojlera

- 40.000 mesta za živinu u uzgoju i eksploataciji

- 2.000 mesta za proizvodnju svinja (preko 30 kg težine)

- 750 mesta za krmače

7. Industrijska postrojenja za proizvodnju

- celuloze iz drvne mase, slame ili sličnih vlaknastih materijala

- papira i kartona sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 20 t/dan

II. Projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu

1. Poljoprivreda, akvakultura i šumarstvo

1) sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje - meliorativni sistemi

- područje na kome se prostiru je veće od 20 ha

2) objekti za intenzivan uzgoj i držanje živine

- kapaciteta od 30.000 do 85.000 mesta za brojlere

- kapaciteta od 10.000 do 40.000 mesta za živinu (uključujući i lovnu perad)

3) objekti za intenzivan uzgoj goveda

- kapaciteta 200 mesta za goveda i više

4) objekti za intenzivan uzgoj

- svinja kapaciteta od 1.000 do 2.000 mesta za svinje

- krmača kapaciteta od 450 do 750 mesta za krmače

5) objekti za intenzivan uzgoj životinja sa plemenitim krznom

- kapaciteta preko 1.000 mesta za životinje sa plemenitim krznom

6) intenzivan uzgoj riba u bazenima i ribnjacima

- za salmonide godišnje proizvodnje 101 i više

- za ciprinide površine 5 ha i veće.

7) krčenje šuma radi prelaženja na drugi tip korišćenja zemljišta

- područje na kome se prostire je veće od 10 ha

2. Proizvodnja i prerada metala

1) postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika (primarno ili sekundarno topljenje) uključujući kontinualni postupak livenja

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

2) postrojenja za preradu u crnoj metalurgiji

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

- vruće valjaonice

- kovačnice sa jednim ili više čekića ili maljeva

- za nanošenje površinskih zaštitnih metalnih slojeva u rastopljenom stanju

3) livnice crne metalurgije

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

4) postrojenja za topljenje uključujući i izradu legura od obojenih metala, kao i izradu korisnih nusproizvoda (rafinacija, livenje, itd.)

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

5) postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih postupaka

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

6) postrojenja za proizvodnju ili sklapanje motornih vozila i proizvodnju motora za motorna vozila (automobili, autobusi, teretna vozila, poljoprivredna, građevinska i rudarska mehanizacija kao i druga vozila na motorni pogon)

- svi projekti

7) postrojenja za proizvodnju baterija i akumulatora

- svi projekti

8) brodogradilišta (proizvodnja i/ili popravka brodskih trupova ili motora ili delova broda)

- dužine broda 20 m ili više

9) proizvodnja i popravka vazduhoplova

- svi projekti sa izuzetkom radova na redovnom održavanju vazduhoplova

10) proizvodnja šinskih vozila

- svi projekti

11) postrojenja za eksplozivno deformisanje metala

- svi projekti

12) postrojenja za pripremu, obogaćivanje, pečenje i sinterovanje metalnih ruda, kao i iskorišćavanje jalovine

- svi projekti

3. Industrijska prerada minerala

1) postrojenja za suvu destilaciju uglja (plinare, tinjajuće peći i dr.)

- svi projekti

2) postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera, cementa i kreča u rotacionim ili drugim pećima

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

3) postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana, uključujući proizvodnju stakla koje se dobija preradom starog stakla

- kapaciteta do 20 t na dan

4) postrojenja za topljenje mineralnih materija, uključujući i proizvodnju mineralnih vlakana

- kapaciteta do 20 t na dan

5) postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem (pločice, sanitarna galanterija, kućni pribor od keramike i porcelana i slično) kao i proizvodnja građevinskog materijala pečenjem (crep, cigla i slično)

- kapaciteta od 40 t do 75 t na dan

6) postrojenja za proizvodnju asfaltnih mešavina uključujući mobilna postrojenja

- kapaciteta preko 50 t na sat

4. Hemijska industrija

1) obrada poluproizvoda i proizvodnja hemikalija

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

2) samostalna postrojenja za proizvodnju, preradu, formiranje i pakovanje baznih organskih i neorganskih hemikalija, veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena hemijska đubriva) proizvoda za zaštitu bilja, kao i biocida, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, plastičnih masa, eksploziva, boja i lakova, deterdženata i sredstava za održavanje higijene i čišćenje i dr.

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

3) postrojenja za proizvodnju mineralnih ulja i maziva (destilacijom, rafinacijom ili na drugi način)

- svi projekti

5. Prehrambena industrija

1) postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu proizvoda iz

- sirovina životinjskog porekla (osim mleka) kapaciteta od 10 t do 75 t na dan

- sirovina biljnog porekla kapaciteta od 30 t do 300 t na dan

2) postrojenja za preradu, pakovanje i konzerviranje mesa, povrća i voća

- kapaciteta preko 10 t na dan

3) postrojenja za proizvodnju hrane za životinje osim mešaona stočne hrane za sopstvene potrebe

- kapaciteta preko 5 t na dan

4) postrojenja za obradu, tretman i preradu mleka

- kapaciteta od 5.000 litara do 200.000 litara na dan

5) postrojenja za zahvatanje i preradu podzemnih voda, punjenje i pakovanje

- svi projekti

6) postrojenja za proizvodnju piva

- kapaciteta preko 3.000.000 litara godišnje

7) postrojenja za proizvodnju slada i kvasca

- kapaciteta preko 200 t godišnje

8) postrojenja za proizvodnju slatkiša ili sirupa

- kapaciteta preko 5.000 t godišnje

9) postrojenja za proizvodnju

- alkoholnih pića kapaciteta preko 10.000 litara dnevno

- bezalkoholnih pića kapaciteta preko 20.000 litara dnevno

- sirćeta kapaciteta preko 10.000 litara dnevno

10) postrojenja za klanje životinja

- kapaciteta od 3 t do 50 t na dan

11) postrojenja za preradu ribe

- kapaciteta preko 1 t dnevno

12) postrojenja za proizvodnju ribljeg brašna ili ribljeg ulja

- svi projekti

13) postrojenja za proizvodnju i preradu skroba

- kapaciteta preko 100 t dnevno

14) postrojenja za proizvodnju ili rafiniranje šećera korišćenjem šećerne repe ili sirovog šećera

- svi projekti

15) mlinovi i sušare

- kapaciteta preko 2001 dnevno

16) hladnjače (bez pogona za preradu sirovine)

- kapaciteta preko 10 t rashladnog fluida u sistemu

17) proizvodnja melase

- svi projekti

6. Industrija tekstila, kože, drveta i papira

1) postrojenja za proizvodnju papira i kartona

- svi projekti koji nisu navedeni pod I.

2) postrojenja za proizvodnju proizvoda od celuloze (iverica, lesonit, medijapan i šperploča)

- svi projekti

3) postrojenja za preradu, obradu i oplemenjivanje drveta

- svi projekti

4) postrojenja za predtretman vlakana, tkanina i papira (pranje, beljenje, mercerizacija, štampanje, hemijski tretman) ili bojenje vlakana ili tkanina

- kapaciteta do 10 t na dan

5) postrojenja za štavljenje i obradu kože

- kapaciteta do 12 t na dan

7. Gumarska industrija

1) postrojenja za proizvodnju i preradu gume i kaučuka

- svi projekti

2) postrojenja za vulkaniziranje prirodnog ili sintetičkog kaučuka uz korišćenje sumpora ili sumpornih jedinjenja

- svi projekti.

Prihod iz stava 1. ovog člana je iznos koji pravno lice odnosno preduzetnik ostvari od prodaje sirovine, poluproizvoda i proizvoda u zemlji i inostranstvu.

Ukoliko pravno lice odnosno preduzetnik obavlja aktivnosti na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknada se utvrđuje srazmerno ostvarenom prihodu na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se aktivnosti obavljaju.

Član 8

Vlasnicima, odnosno zakupcima stambenog prostora naknada se utvrđuje rešenjem kojim se utvrđuje porez na imovinu.

Vlasnicima, odnosno zakupcima poslovnog prostora i zemljišta za obavljanje redovne delatnosti naknada se utvrđuje posebnim rešenjem.

Pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, naknada se utvrđuje posebnim rešenjem.

Utvrđivanje i naplatu naknade iz stava 1. i 2. ovog člana vrši odeljenje nadležno za utvrđivanje, naplatu i kontrolu izvornih prihoda shodno primenom odredaba zakona kojim se utvrđuje poreski postupak odnosno Odeljenje za poresku administraciju.

Bazu podataka o pravnim licima i preduzetnicima iz stava 3. ovog člana vodi i ažurira Grupa za zaštitu životne sredine Odeljenja za inspekcijske i komunalno-stambene poslove i blagovremeno dostavlja Odeljenju za poresku administraciju.

Član 9

Ako je jedno lice obveznik plaćanja naknada po više osnova utvrđenih članom 6. i 7. ove Odluke najviši iznos naknade koju taj obveznik plaća ne može biti veći od 0,4% ostvarenog prihoda na godišnjem nivou.

Član 10

Obračun naknade se vrši na godišnjem nivou a plaća se u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od početka tromesečja.

Odeljenje za lokalnu poresku administraciju donosi akontaciono rešenje za svaku kalendarsku godinu, a konačnim rešenjem se utvrđuje ukupna godišnja obaveza.

Obveznik naknade je dužan da podnese prijavu za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade Gradskoj upravi - Odeljenje za poresku administraciju najkasnije do 15 marta u godini za koju se vrši utvrđivanje naknade, odnosno u roku od 15 dana od dana početka obavljanja aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu.

Naknada se uplaćuje na uplatni broj: 840-714843-56 naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, sa pozivom na broj 97, kontrolni broj 099, PIB, odnosno JMBG.

Obrazac prijave za naknadu dat je u prilogu ove Odluke.

Obveznik naknade dužan je da svaku nastalu promenu prijavi nadležnom organu u roku propisanom ovom Odlukom, a najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Ako obveznik naknade ne podnese prijavu, naknada će se utvrditi na osnovu podataka kojima raspolaže nadležni organ ili putem inspekcijske kontrole, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Član 11

Naknada iz člana 6. i 7. ove Odluke je namensko primanje Budžetskog fonda saglasno Odluci o osnivanju Fonda za zaštitu životne sredine grada Šapca ("Službeni list grada Šapca", broj 28/09).

Sredstva od naknade, ostvarena u skladu sa odredbama ove odluke, koriste se namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine prema usvojenim programima korišćenja sredstava budžetskog fonda, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa strateškim dokumentima koji se donose na osnovu zakona.

Dokumenti iz prethodnog stava ovog člana obuhvataju: podsticajne, preventivne i sanacione programe i planove, programe i planove praćenja stanja životne sredine, programe zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji grada Šapca, naučno-istraživačke programe i planove, obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine, informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine i troškove realizacije istih.

Član 12

Sredstva budžetskog fonda iz člana 2. ove odluke koriste se na osnovu utvrđenog programa korišćenja sredstava budžetskog fonda koje, za svaku kalendarsku godinu donosi na predlog Grupe za zaštitu životne sredine Odeljenja za inspekcijske i komunalno-stambene poslove, Gradsko veće grada Šapca.

Na osnovu programa iz stava 1. ovog člana Gradonačelnik grada Šapca na predlog Odeljenja za inspekcijske i komunalno-stambene poslove, nadležnog za poslove zaštite životne sredine, tromesečno utvrđuje prioritete za korišćenje sredstava budžetskog fonda.

Za realizaciju prioriteta iz stava 2. ovog člana Gradonačelnik ili lice koje on ovlasti, zaključuje ugovor sa korisnikom sredstava koji naročito sadrži:

1. sadržaj programa odnosno projekta,

2. međusobna prava i obaveze ugovornih strana,

3. rokove za izvršenje ugovornih obaveza,

4. iznos sredstava i način plaćanja,

5. nadzor nad izvršenjem ugovornih obaveza.

Član 13

Izradu programa i projekata kao i nadzor nad izvršenjem ugovornih obaveza i realizacijom pojedinačnih programa i projekata vrši Grupa za zaštitu životne sredine Odeljenja za inspekcijske i komunalno-stambene poslove Gradske uprave grada Šapca.

Član 14

Skupština Grada Šapca, po potrebi, a najmanje jednom godišnje, razmatra izveštaj o realizaciji programa i projekata i utrošku sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Član 15

U pogledu načina utvrđivanja naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, obračunavanja, zastarelosti, naplate, rokova za plaćanje, obračuna kamate shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Član 16*

Novčanom kaznom u iznosu od 2.500,00 din. do 25.000,00 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice - preduzetnik, ako ne postupa u skladu sa odredbama člana 10. ove Odluke, i ne podnese prijavu za utvrđivanje obaveze po osnovu naknade Gradskoj upravi - Odeljenju poreske administracije, najkasnije do. 31. marta u godini za koju se vrši utvrđivanje takse, odnosno u roku od 15 dana od dana početka obavljanja delatnosti koje utiču na životnu sredinu.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000,00 dinara do 250.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako ne postupa u skladu sa odredbama člana 10. Odluke i u propisanom roku ne prijavi postojanje osnova za plaćanje naknade i ne plati naknadu u roku predviđenom ovom Odlukom.

Član 17

Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine ("Službeni list Opštine Šapca" br. 9/2000).

Član 18

Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Šapca".