KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA VETERINARSKE USTANOVE "VETERINA BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 4/2011) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni) u Veterinarskoj ustanovi "Veterina Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada, međusobni odnosi potpisnika ovog ugovora i dr.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona i Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Ovaj ugovor je obavezan za osnivača, poslodavca i sve zaposlene kod poslodavca. Prava, obaveze i odgovornosti direktora, uređuju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.
II ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene rada koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
Vrednosti - koeficijenta posla;
Vrednosti radnoga časa, i
Vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Cena radnog časa za zaposlene kod poslodavca za tekući mesec utvrđuje se na osnovu odobrene mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova. Cena radnog časa ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet RS uvećane za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.
Masa zarada za zaposlene u Veterinarskoj ustanovi "Veterina Beograd" utvrđuje se Programom poslovanja za odgovarajuću godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima i na koji saglasnost da Gradsko veće grada Beograda.
Mesečna bruto masa za poslodavca utvrđuje se zaključkom gradonačelnika grada Beograda u skladu sa odgovarajućom politikom zarada u javnom sektoru.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova kod poslodavca, utvrđenih Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Osnovna zarada zaposlenih u Veterinarskoj ustanovi "Veterina Beograd" kretaće se u rasponu od 1:6 između najnižeg i najvišeg koeficijenta.
Zarada iz člana 5. ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova;
- radne discipline;
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada;
- radnog iskustva;
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti javnog preduzeća.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20% odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može se vršiti, na osnovu kriterijuma utvrđenim ovim ugovorom, iz sredstava izdvojenih najviše do 1% od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Odluku o uvećanju - stimulaciji, odnosno umanjenju zarada zaposlenima donosi direktor, u zavisnosti od ostvarivanja ili neostvarivanja utvrđenog plana rada.
Cena posla utvrđuje se na osnovu vrednosti radnog časa i koeficijenta složenosti posla utvrđenog u Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Veterinarske ustanove "Veterina Beograd".
Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta utvrđuju se i razrađuju poslovi po grupama poslova, polazeći od stručne spreme, i utvrđuju vrednost - koeficijent za svaki posao.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u Veterinarskoj ustanovi "Veterina Beograd" i to do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni i
5. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni do 150% od osnovice;
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla do 45%;
- za rad u smeni do 5%, ukoliko je vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade;
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena do 45% od osnovice;
- za rad nedeljom do 15% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kod utvrđivanja rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad noću, u smeni, i nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodiće se računa da se obezbedi raspored rada tako da svaki radnik u toku godine bude uključen za obavljanje rada po ovim osnovama.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,5% od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog zaposlenog;
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanju pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednici Skupštine grada Beograda, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili tela ili organa sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana u visini 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski, prigradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza i to samo ukoliko mu je mesto stanovanja udaljeno od radnog mesta više od jedne stanice u saobraćaju,
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije. Zaposleni ima pravo na pola dnevnice ukoliko je na službenom putu proveo od 8 do 12 sati, a pravo na celu dnevnicu za svaka 24 sata provedena na službenom putu, i za ostatak vremena duži od 12 sati,
- ukoliko poslodavac zaposlenom na službenom putu uplati pun pansion zaposlenom će se isplatiti umanjena dnevnica u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika,
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika,
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pređenom kilometru,
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade,
- mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini od 250,00 dinara bruto zarade po radnom danu.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. alineja 7. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethodne godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa opštim aktom i to:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u Gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije,
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog do neoporezivog iznosa,
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Zaposleni ima pravo na:
- Jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja poslodavca u iznosu koji se utvrdi na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od osnivača;
- Jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenih u Veterinarskoj ustanovi, u visini od najmanje jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada. Jubilarna nagrada isplatiće se u mesecu u kome se stiče pravo.
Pod jubilarnom godinom rada poslodavca podrazumeva se najmanje 20 godina postojanja poslodavca, a posle toga svaka naredna desetogodišnjica rada uključujući i statusne promene kojim nastavlja rad kao pravni sledbenik.
Iznosi jubilarne nagrade utvrđuju se u neto iznosu.
Pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenih u Veterinarskoj ustanovi, zaposleni stiče nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga svaka pet godina rada kod istog poslodavca. Visina nagrade za svaku narednu petogodišnjicu uvećava se za 1/4 mesečne zarade kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu na mesec kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, odnosno najviše 2,5 zarade za provedenih četrdeset godina rada.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija, a isplatu vrši poslodavac u saglasnosti sa gradonačelnikom grada Beograda.
U skladu sa poslovima osnovne delatnosti, poslodavac je dužan da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
U skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca, poslodavac može da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć za slučajeve:
- teže bolesti i nabavke lekova zaposlenog ili članova uže porodice;
- zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
- nastupanja teže invalidnosti;
- ublažavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda;
- pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog;
- stipendiranje dece umrlih zaposlenih;
- pomoć u slučaju smrti člana uže porodice (bračnog druga, roditelja, i dece).
Solidarna pomoć za teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice isplaćuje se u iznosu od najmanje jedne prosečno isplaćene zarade u gradu u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom, uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta RS.
Poslodavac minimalnu zaradu, iz prethodnog člana, može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz mišljenje reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima, precizirati rokove za isplatu razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene Zakonom o radu i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, u ustanovi, uvid u primenu ovog ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
III - 1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu pod uslovima propisanim u zakonu, a u skladu sa ovim ugovorom.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Prijem novozaposlenih može da se vrši po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, i ovim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca odlučuje direktor.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može da bude kraći od pet radnih dana.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
Probni rad prati i ocenjuje komisija koju imenuje direktor, a ista je sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, kao i zaposleni koji je na probnom radu.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova a radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog dana i to najviše do 1,5 časova rada.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću, i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Kada je rad organizovan u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pismenu saglasnost.
Zaposleni može zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom na određeno ili neodređene vreme u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka procesa rada.
Poslodavac u toku poslovne godine može organizovati proces rada u vremenu dužem od punog radnog vremena, od fonda časova produženog - prekovremenog rada utvrđenog Programom rada poslovanja preduzeća za tekuću kalendarsku godinu.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom, najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Poslodavac, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, s tim da ga ne može koristiti na početku ili kraju radnog vremena. Zaposleni koji radi duže od 4 sata, a kraće od 6 časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.
A. Godišnji odmor
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, od najmanje 20, a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
a) radnog iskustva;
v) složenost poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu;
g) invalid rada - zdravstveno stanje zaposlenog ili člana uže porodice i
d) posebnih otežanih uslova rada.
Ako u kalendarskoj godini zaposleni nema godinu dana rada, ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od dvadeset radnih dana uvećanog po osnovu:
1. |
Radnog iskustva - za svakih navršenih pet godina rada po jedan dan a najviše sedam radnih dana. |
|
2. |
Složenosti poslova - doprinosa u radu: |
do 5 radnih dana |
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
|
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana |
|
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima. |
5 radnih dana |
|
3. |
Po osnovu uslova rada. |
7 radnih dana |
4. |
Zaposlenom: invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju. |
4 radna dana |
5. |
Za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora. |
7 radnih dana. |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života / zaposlenog i zaposlene/ utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za tekuću godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor u pisanoj formi i isti uručuje zaposlenom.
B. Odsustvovanje sa rada
Direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak |
7 radnih dana |
- rođenja deteta, porođaja supruge |
7 radnih dana |
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
7 radnih dana |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
- teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
- polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana |
- elementarnih nepogoda |
3 - 5 radnih dana |
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije Radne invalidnosti |
7 radnih dana |
- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3 - 7 radnih dana |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposleni, za čijim je radom privremeno prestala potreba zbog smanjenja obima posla, ukidanja radnih mesta, smanjenja broja izvršilaca ili smanjenja organizacionih delova može se uputiti na plaćeno odsustvo najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Kod određivanja zaposlenog za čijim je radom privremeno prestala potreba, njegovog upućivanja na plaćeno odsustvo primenjuju se kriterijumi ostvareni rezultati rada zaposlenog u poslednja tri meseca.
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca o izvršavanju poslova radnog mesta.
Na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca odluku o upućivanju na plaćeno odsustvo donosi direktor ustanove.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 45. |
2 radna dana |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca, ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
III - 5. Prestanak radnog odnosa
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene zakonom i u sledećim slučajevima:
1) neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza;
2) odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi;
3) zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;
4) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene opštim aktom poslodavca;
5) neprijavljivanje povrede radne obaveze;
6) neopravdano izostajanje sa rada: dva radna dana u toku jednog meseca ili pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;
7) neopravdano zakašnjenje na posao tri puta u toku jednog meseca ili pet puta u toku dva meseca, neopravdani izlazak sa rada pre završetka radnog vremena tri puta u toku meseca ili pet puta u toku dva meseca;
8) ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršenje radnih obaveza;
9) nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (tuča, svađa, uvreda i slično);
10) manjak ili višak nastao prilikom popisa;
11) ulazak u Ustanovu pod dejstvom alkohola ili konzumiranje alkohola u ustanovi;
12) krađa bez obzira na vrednost, utaja i pronevera ustanove;
13) ako u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad ne dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad;
14) ako se u roku od 15 dana po isteku neplaćenog odsustva ili mirovanja radnog odnosa ne vrati na posao;
15) ako odbije zaključivanje aneksa ugovora o radu u vezi člana 33. stav 1. tačka 10. Zakona o radu;
16) ako odbije zaključivanje aneksa ugovora o radu u vezi člana 171. Zakona o radu;
17) neblagovremeno ili netačno pravdanje izdataka sa službenog puta;
18) zaključivanje nepovoljnih ugovora na štetu Veterinarske ustanove;
19) namerno podnošenje fiktivnih obračuna, računa i neistinitih izveštaja;
20) neprijavljivanje štete poslodavcu;
21) prisvajanje imovine Veterinarske ustanove ili sredstava rada i oštećenje sredstava za rad;
22) zloupotreba službenih legitimacija;
23) samovoljni prekid rada;
24) ugrožavanje imovine Veterinarske ustanove života ili zdravlja zaposlenih i drugih lica, oštećenje ili uništenje imovine;
25) falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;
26) ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
27) odbijanje prekovremenog rada u slučajevima predviđenim zakonom;
28) organizovanje štrajka suprotno zakonskim odredbama;
29) odbijanje rada u cilju obezbeđenja minimuma procesa rada u vreme trajanja štrajka;
30) sprečavanje zaposlenog da učestvuje u štrajku koji je organizovan u skladu sa zakonom;
31) sprečavanje i ometanje zaposlenog da obavlja posao za vreme trajanja štrajka;
32) naplaćivanje veterinarskih usluga bez izdavanja računa;
33) naplaćivanje usluga suprotno važećem cenovniku ustanove;
34) pribavljanje materijalne koristi, primanje poklona ili pribavljanje drugih pogodnosti u vezi sa radom ustanove;
35) ukoliko se prilikom interne kontrole ustanovi da zaposleni u toku radnog vremena poseduje lekove koji nisu obeleženi pečatom centralne apoteke Veterinarske ustanove;
36) zlostavljanje drugog zaposlenog na radu i
37) u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Takođe radni odnos zaposlenom prestaje:
1. istekom roka na koji je zaključen ugovor o radu;
2. sporazumom poslodavca i zaposlenog;
3. na zahtev roditelja zaposlenog koji je mlađi od 18 godina;
4. smrti zaposlenog.
Nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog radni odnos prestaje zbog:
1. gubitka radne sposobnosti zaposlenog;
2. pravosnažne presude kojom je zaposleni osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od 6 meseci;
3. u drugim slučajevima predviđenim odredbama zakona o radu.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu iz opravdanih razloga:
1. ako se utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi,
2. ako se utvrdi da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, ovog ugovora i Pravilnika o organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Poslodavac je dužan da donese Pravilnik o zdravlju i bezbednosti na radu u skladu sa Zakonom o zdravlju i bezbednosti na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti radnih mesta kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih obolenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgnu redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac je dužan da izdvaja sredstva, koja ne mogu biti niža od 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora i prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u upravnom i nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor ustanove, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova upravnog i nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutom ustanove.
Ukoliko je kod poslodavca organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravnog i nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati učestvuje u postupku statusnih promena poslodavca a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesije poslodavca, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnih sindikata.
V PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su dužni da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi Upravni odbor.
Program iz stava 2. ovog člana sadrži: broj i strukturu zaposlenih, kriterijume, mere odnosno aktivnosti koje će se preduzeti u cilju rešavanja položaja i prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Predlog programa rešavanja viška zaposlenih donosi direktor i isti dostavlja reprezentativnim sindikatima, Republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o radu i Komisiji za socijalni dijalog.
Reprezentativni sindikat je u obavezi da Upravnom odboru dostavi mišljenje na Predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja.
Upravni odbor formiraće Komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od šest članova na paritetnom principu.
Zadatak ove komisije je da razmotri Program za rešavanje viška zaposlenih kod poslodavca, program prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti, kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca i o tome dostavi mišljenje Upravnom odboru.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba određivanje kriterijuma za radnike za čijim radom je prestala potreba utvrđivaće reprezentativni sindikati i poslodavac.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi iz zakona i ovog ugovora, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.
U slučaju otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu u visini zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
U slučaju da sredstva za otpremninu po osnovu tehnološkog viška zaposlenih obezbeđuje osnivač, kriterijumi za visinu iste će se određivati u skladu sa odredbama Socijalnog programa koji zaključuju reprezentativni sindikati i osnivač.
Zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, na teritoriji grada Beograda u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca, poslove iz delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije dužan je da nadoknadi štetu poslodavcu.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu, dužan je da nastalu štetu nadoknadi.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je prouzrokovao, njenu visinu kao i način kako će se nadoknaditi utvrđuje Komisija za utvrđivanje štete.
Članove komisije iz stava 1. ovog člana imenuje direktor.
Komisija ima predsednika i dva člana.
Komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
U opravdanim slučajevima kada bi plaćanjem štete porodica zaposlenog bila dovedena u tešku materijalnu situaciju, a na predlog organizacije Sindikata čiji je zaposleni član, Komisija može da preloži direktoru da donese odluku kojom bi se zaposleni u celini ili delimično oslobodio obaveze plaćanja štete.
Za štetu koju je namerno počinio, zaposleni se ne može osloboditi obaveze nadoknađivanja štete.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene ovog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i ovog ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog računa;
- da omogući predsedniku - ili ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i ovog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade radnog mesta na koje je raspoređen;
- da predstavnicima sindikata sporazumno obezbedi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija u skladu sa zakonom;
- da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima (ne reprezentativnih) sindikata sporazumno obezbedi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, u skladu sa zakonom;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, a predsednike drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene od strane tih sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca; imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju poslodavca i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagaće se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
X ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuje radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za sva javna komunalna preduzeća.
U delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni zakonom.
U delatnostima iz stava 1. ovog člana štrajk se najavljuje poslodavcu, osnivaču, nadležnom državnom organu najdocnije deset dana pre početka štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu obezbeđivanja minimuma procesa rada.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da poslodavac pruža usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Za praćenje primene i tumačenje odredbi ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuju potpisnici ovog ugovora.
U zajedničku komisiju imenuju se po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora. Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava Komisije.
Zaključci i tumačenja doneti na Komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike ovog ugovora.
Ovaj ugovor se zaključuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj zaključen. Pripremu predloga materijala vrši komisija ili radna grupa koju formira Gradonačelnik na predlog potpisnika.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre roka iz člana 80. sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza ovoj ugovor se primenjuju najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza. Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor za Veterinarsku stanicu Beograd, broj 276 od 17. decembra 2004. godine sa svim pratećim aneksima.
Ovaj kolektivni ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Ovaj kolektivni ugovor je sastavljen u pet istovetnih primeraka, od kojih svaka strana zadržava po jedan, a dva se nalaze u pravnoj službi Veterinarske ustanove.