ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 1/92, "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 11/2005 - dr. zakon i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 98/2008 - dr. zakon) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, usvojena 28. januara 1991. godine u Strazburu u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA
O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU
LIČNIH PODATAKA
(Prečišćeni tekst sa ugrađenim Amandmanima)
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ove konvencije,
smatrajući da je cilj Saveta Evrope da što čvršće poveže svoje članice, posebno poštujući vladavinu prava, kao i ljudska prava i osnovne slobode,
smatrajući da je poželjno da se proširi zaštita osnovnih prava i sloboda pojedinaca, posebno pravo poštovanja privatnosti, s obzirom na sve intenzivniji prekogranični promet ličnih podataka koji su predmet automatske obrade,
istovremeno, ponovo potvrđujući njihovo angažovanje u korist slobode informisanja bez obzira na granice,
prihvatajući neophodnost da se pomire osnovne vrednosti poštovanja privatnosti i slobodna razmena informacija među narodima,
saglasile su se o sledećem:
OPŠTE ODREDBE
Predmet i cilj
Cilj ove konvencije je da na teritoriji svake strane ugovornice garantuje svakom fizičkom licu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost ili na mesto stanovanja, poštovanje njegovih osnovnih prava i sloboda, a naročito njegovog prava na privatnost kada je reč o automatskoj obradi njegovih ličnih podataka ("zaštita podataka").
Definicije
Za svrhe ove konvencije:
(a) "lični podaci" označavaju svaku informaciju u vezi sa identifikovanim fizičkim licem ili licem koje se može identifikovati ("zainteresovano lice"),
(b) "automatizovana zbirka" označava svaku skupinu informacija koje su predmet automatske obrade,
(c) "automatska obrada" označava sledeće operacije koje se delimično ili u potpunosti obavljaju automatski: unošenje podataka, obrada tih podataka pomoću logičkih i/ili aritmetičkih operacija, unošenje izmena, njihovo brisanje, pronalaženje ili difuzija,
(d) "rukovalac zbirke" označava fizičko ili pravno lice, službu ili bilo koji drugi organ koji je prema nacionalnom zakonu nadležan da odlučuje koje bi kategorije ličnih podataka trebalo uneti i pomoću kojih operacija bi te podatke trebalo obraditi.
Oblast primene
1. Strane ugovornice preuzimaju obavezu da primenjuju ovu konvenciju na zbirke i automatske obrade ličnih podataka u javnom i privatnom sektoru.
2. Svaka država ili Evropske zajednice mogu, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, ili u nekom kasnijem periodu, dati obaveštenje putem izjave generalnom sekretaru Saveta Evrope:
a. da neće primenjivati Konvenciju na određene kategorije datoteka s automatizovanim ličnim podacima čiji spisak će biti deponovan. Međutim, ovaj spisak ne sadrži kategorije datoteka sa automatski obrađenim podacima koji su predmet odredbi o zaštiti podataka domaćeg zakonodavstva. Pomenuti spisak će se menjati podnošenjem nove izjave u slučaju dodatnih kategorija datoteka sa automatski obrađenim podacima koji su predmet odredbi o zaštiti podataka domaćeg zakonodavstva;
b. da će ovu konvenciju primenjivati i na podatke koji se odnose na grupe lica, udruženja, fondacije, kompanija, korporacija i drugih pravnih lica koja se direktno ili indirektno sastoje od pojedinaca bez obzira da li ista imaju pravni subjektivitet;
c. da će ovu konvenciju primenjivati i u slučaju datoteka sa ličnim podacima koji nisu automatski obrađeni.
3. Svaka država ili Evropske zajednice koje su proširile područje primene ove konvencije podnošenjem izjave iz tačke 2.b ili c. mogu dati obaveštenje u istoj izjavi da se takvo proširivanje odnosi na kategorije datoteka sa ličnim podacima čiji spisak će biti deponovan.
4. Svaka strana ugovornica koja je isključila neke kategorije automatizovanih zbirki sa ličnim podacima izjavom predviđenom u stavu 2. pod (a) ne može očekivati da će neka strana ugovornica koja ih nije isključila primeniti ovu konvenciju na te kategorije.
5. Takođe, strana ugovornica koja nije izvršila ni jedno ni drugo proširenje predviđeno u stavu 2. pod (b) i (c) ovogčlana ne može izbeći primenu ove konvencije na ove tačke kada je reč o nekoj strani ugovornici koja je izvršila ta proširenja.
6. Izjave iz stava 2. postaju važeće od trenutka stupanja na snagu Konvencije u pogledu države ili Evropskih zajednica koje su iste podnele ukoliko su podnesene u vreme potpisivanja ili deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ili tri meseca od prijema od strane generalnog sekretara Saveta Evrope ukoliko su podnesene kasnije. Ove izjave se mogu povući, delimično ili u celosti, nakon što se o tome obavesti generalni sekretar Saveta Evrope. Povlačenje izjave stupa na snagu tri meseca od datuma prijema obaveštenja.
OSNOVNA NAČELA ZA ZAŠTITU PODATAKA
Obaveze strana ugovornica
1. Svaka strana ugovornica preduzima, u okviru svog domaćeg zakonodavstva, neophodne mere kako bi osnovna načela u vezi sa zaštitom podataka naznačena u ovom poglavlju doista bila primenjena.
2. Te mere bi trebalo preduzeti najkasnije u trenutku stupanja na snagu ove konvencije za tu stranu ugovornicu.
Kvalitet podataka
Lični podaci koji se automatski obrađuju:
(a) lojalno se i zakonito dobijaju i obrađuju,
(b) uneti su za tačno utvrđene i legitimne svrhe i ne koriste se nenamenski,
(c) adekvatni su, relevantni i odgovarajućeg obima u odnosu na svrhe za koje su i uneti,
(d) brižljivo su složeni i, kada je potrebno, blagovremeni,
(d) pohranjeni su u obliku koji omogućuje identifikaciju zainteresovanih lica u periodu koji ne premašuje onaj neophodan period za svrhe za koje su i pohranjeni.
Posebne kategorije podataka
Lični podaci u vezi sa rasnim poreklom, političkim opredeljenjem, verskim ubeđenjem ili nekom drugom vrstom ubeđenja, kao i lični podaci u vezi sa zdravstvenim stanjem ili seksualnim životom mogu se automatski obrađivati samo u slučaju da domaće zakonodavstvo za to predviđa odgovarajuće garancije. Isti je slučaj i sa ličnim podacima iz kaznene evidencije.
Bezbednost podataka
Odgovarajuće bezbednosne mere preduzimaju se za zaštitu ličnih podataka pohranjenih u automatizovanim zbirkama od slučajnog ili neodobrenog uništenja ili od slučajnog gubitka, kao i od neodobrenog korišćenja, unošenja izmena ili difuzije.
Dodatne mere zaštite subjekta podataka
Svako lice mora biti u mogućnosti:
(a) da bude obavešteno o postojanju automatizovane zbirke sa ličnim podacima, njenoj osnovnoj svrsi, kao i o identitetu i stalnoj adresi ili pak adresi sedišta firme u kojoj je zaposlen rukovalac zbirke,
(b) da dobija u razumnim intervalima i bez preteranih rokova ili troškova potvrdu o postojanju ili ne, u automatizovanoj zbirci ličnih podataka koji se na njega odnose, kao i da mu se ti podaci dostave u razumljivom obliku,
(c) da se, prema potrebi, izbori za ispravku tih podataka ili za njihovo brisanje kad su obrađeni protivno odredbama domaćeg zakonodavstva u kojim su sadržana osnovna načela propisana u čl. 5. i 6. ove konvencije,
(d) da može podneti žalbu u slučaju da nije dobio odgovor na zahtev da mu se potvrdi ili, po potrebi, dostavi, ispravi ili izbriše neki podatak kao što je to naznačeno pod (b) i (c) ovog člana.
Izuzeci i ograničenja
1. Ne odobravaju se nikakvi izuzeci odredaba iz čl. 5, 6. i 8. ove konvencije, osim u granicama određenim u ovom članu.
2. Moguće je odstupiti od odredaba iz čl. 5, 6. i 8. ove konvencije kad takvo odstupanje, predviđeno zakonom odnosne strane ugovornice, predstavlja neophodnu meru u jednom demokratskom društvu:
(a) za zaštitu bezbednosti jedne države, za javnu bezbednost, za monetarne interese države ili za suzbijanje krivičnih dela;
(b) za zaštitu subjekta podataka i prava i sloboda drugih.
3. Ograničenja u vezi sa ostvarivanjem prava naznačenih u članu 8. pod (b), (c) i (d) mogu biti predviđena zakonom za automatizovane zbirke sa ličnim podacima koje se koriste u statistici ili u naučnoistraživačkom radu, kad rizik od povređivanja privatnosti zainteresovanog lica očigledno ne postoji.
Sankcije i pravna sredstva
Svaka strana ugovornica preuzima obavezu da ustanovi odgovarajuće sankcije i pravna sredstva protiv kršenja odredaba iz internog prava kojima se primenjuju osnovna načela zaštite podataka naznačena u ovom poglavlju.
Šira zaštita
Nijedna odredba iz ovog poglavlja ne može se protumačiti kao ograničavajuća ili kao da onemogućava svaku stranu ugovornicu da subjektu podataka odobri širu zaštitu od one predviđene u ovoj konvenciji.
PREKOGRANIČNA RAZMENA INFORMACIJA
Prekogranična razmena ličnih podataka i domaće zakonodavstvo
1. Sledeće odredbe se primenjuju na protok preko nacionalnih granica, bez obzira na medijume koji se koriste, ličnih podataka koji su automatski obrađeni ili sakupljeni radi takve obrade.
2. Jedna strana ugovornica ne može, samo radi zaštite privatnosti, da zabrani ili da uslovi izdavanje nekakve specijalne dozvole, prekogranični protok ličnih podataka na teritoriju neke druge strane ugovornice.
3. Međutim, svaka strana ugovornica ima mogućnost da odstupi od odredbe iz stava 2, i to:
(a) ako u njenom zakonodavstvu postoje posebni propisi za neke kategorije ličnih podataka ili automatizovanih zbirki sa ličnim podacima, zbog karaktera tih podataka ili zbirki, osim u slučaju da je u propisima druge strane ugovornice istovetna zaštita već predviđena;
(b) kad se protok vrši sa njene teritorije na teritoriju neke države koja nije potpisnica Konvencije posredstvom neke druge strane ugovornice radi obezbeđenja da se takav protok vrši mimo zakonodavstva te strane ugovornice, kao što je naznačeno na početku ovog stava.
MEĐUSOBNA POMOĆ
Saradnja među stranama ugovornicama
1. Strane ugovornice preduzimaju obavezu da se međusobno potpomažu prilikom sprovođenja ove konvencije.
2. U tu svrhu:
(a) svaka strana ugovornica određuje jedan ili više nadležnih organa čiji naziv i adresu dostavlja generalnom sekretaru Saveta Evrope,
(b) svaka strana ugovornica koja je odredila više organa naznačava u saopštenju pomenutom u prethodnom stavu vrstu nadležnosti tih organa.
3. Nadležni organ koji odredi jedna od strana ugovornica, na zahtev nadležnog organa koji odredi neka druga strana ugovornica:
(a) dostavljaće informacije o svom pravnom sistemu i administrativnoj praksi u oblasti zaštite podataka;
(b) preduzeće, u skladu sa svojim domaćim zakonodavstvom, u svrhu zaštite privatnosti, sve potrebne mere radi dostavljanja pravih informacija koje se odnose na specifičnosti automatske obrade koja se koristi na njenoj teritoriji, s izuzetkom ličnih podataka koji se na taj način obrađuju.
Pomoć koja se pruža subjektu podataka koji živi u inostranstvu
1. Svaka strana ugovornica može pomoći svakom licu čije je mesto prebivališta u inostranstvu radi ostvarenja prava predviđenih njenim domaćim zakonodavstvom, poštujući principe iz člana 8. ove konvencije.
2. U slučaju da takvo lice živi na teritoriji neke druge strane ugovornice, njemu se mora pružiti mogućnost da podnese svoj zahtev posredstvom nadležnog organa koga je odredila pomenuta strana ugovornica.
3. Zahtev za pružanje pomoći mora da sadrži neophodne naznake, naročito u vezi sa:
(a) imenom, adresom i svim ostalim važnim elementima za identifikaciju lica koje podnosi zahtev,
(b) automatizovanom zbirkom sa ličnim podacima na koju se zahtev i odnosi ili pak na rukovaoca zbirke,
(c) svrhom zahteva.
Garancije u vezi sa pomoći koju pružaju određeni nadležni organi
1. Nadležni organ koji odredi jedna strana ugovornica koji je dobio informacije od nadležnog organa koga je odredila druga strana ugovornica, bilo kao potpora zahtevu za dobijanje pomoći, bilo kao odgovor na zahtev za dobijanje pomoći koji je sam formulisao, moći će te informacije koristiti samo u svrhe koje su određene u zahtevu za dobijanje pomoći.
2. Svaka strana ugovornica staraće se o tome da lica koja pripadaju nadležnom organu ili deluju u njegovo ime budu u obavezi čuvanja tajnosti ili poverljivosti podataka.
3. Ni u kom slučaju određenom nadležnom organu neće biti dozvoljeno da na osnovu člana 14. stav 2. podnese zahtev za dobijanje pomoći u ime zainteresovanog lica koje živi u inostranstvu, i to na svoju ličnu inicijativu i bez izričite saglasnosti tog lica.
Odbijanje zahteva za dobijanje pomoći
Određeni nadležni organ, kome je na osnovu čl. 13. i 14. ove konvencije upućen zahtev za dobijanje pomoći, može da ga odbije u slučaju:
(a) da je zahtev nespojiv s nadležnostima, iz oblasti zaštite podataka, nadležnih organa osposobljenih da ga ispune;
(b) da zahtev nije u skladu s odredbama ove konvencije;
(c) da je ispunjenje ovog zahteva nespojivo sa suverenošću, bezbednošću ili javnim poretkom strane ugovornice koja ga je imenovala ili pak s osnovnim pravima i slobodama lica koja su pod jurisdikcijom pomenute strane ugovornice.
Troškovi i procedura pružanja pomoći
1. Međusobna pomoć koju strane ugovornice među sobom odobravaju na osnovu člana 13, kao i pomoć koju pružaju zainteresovanim licima sa mestom boravka u inostranstvu na osnovu člana 14, ne daju pravo na naknadu troškova i drugih dažbina osim onih koji su vezani za stručnjake i prevodioce. Ti troškovi i dažbine idu na teret strane ugovornice koja je odredila nadležni organ koji je sačinio zahtev za dobijanje pomoći.
2. Zainteresovano lice mora da plati, u vezi s merama koje su za njen račun preduzete na teritoriji neke druge strane ugovornice, samo one troškove i dažbine koje se naplaćuju od lica sa stalnim mestom boravka na teritoriji pomenute strane ugovornice.
3. Ostale modalitete u vezi sa pružanjem pomoći, posebno kada je reč o formama i procedurama, kao i o jezicima kojim će se koristiti neposredno, odrediće zainteresovana strana ugovornica.
SAVETODAVNI KOMITET
Sastav Komiteta
1. Savetodavni komitet se formira po stupanju na snagu ove konvencije.
2. Svaka strana ugovornica imenuje po jednog predstavnika i njegovog zamenika u taj komitet. Svaka država članica Saveta Evrope koja nije strana ugovornica potpisnica ove konvencije ima pravo da je u Komitetu predstavlja jedan posmatrač.
3. Savetodavni komitet može, odlukom koja je doneta jednoglasno, da pozove svaku državu nečlanicu Saveta Evrope, a koja nije strana ugovornica potpisnica ove konvencije da kao svog predstavnika na jednu od njegovih sednica pošalje jednog posmatrača.
Funkcije Komiteta
Savetodavni komitet:
(a) može da daje predloge kako bi olakšao ili poboljšao primenu ove konvencije,
(b) može da predlaže amandmane na ovu konvenciju, i to u skladu sa članom 21,
(c) može da formuliše svoje mišljenje o svakom predlogu amandmana na ovu konvenciju koji će mu biti dostavljen u skladu sa članom 21. stav 3,
(d) može, na zahtev jedne strane ugovornice, dati svoje mišljenje o svakom pitanju u vezi s primenom ove konvencije.
Procedura
1. Savetodavni komitet saziva generalni sekretar Saveta Evrope. Prva sednica će se održati u prvih dvanaest meseci nakon stupanja na snagu ove konvencije. Nakon toga on se sastaje barem jednom svake dve godine i uvek kada trećina predstavnika različitih strana zahteva njegovo sazivanje.
2. Većina predstavnika različitih strana ugovornica čini neophodan kvorum za održavanje sastanka Savetodavnog komiteta.
3. Svaka strana ugovornica ima pravo glasa. Svaka država potpisnica Konvencije ima jedan glas. U pogledu pitanja iz njihove nadležnosti Evropske zajednice koriste njihovo pravo da glasaju i imaju pravo na onoliko glasova koliko ima država članica koje su potpisnice Konvencije koje su svoje nadležnosti prenele Evropskim zajednicama u odnosnoj oblasti. U tom slučaju te države članice zajednica ne glasaju, a druge države članice mogu glasati. Evropske zajednice ne glasaju kada je u pitanju oblast koja ne potpada pod njihovu nadležnost.
4. Nakon svakog održanog sastanka Savetodavni komitet podnosi Ministarskom komitetu Saveta Evrope izveštaj o radu i o funkcionisanju Konvencije.
5. Osim odredaba ove konvencije, Savetodavni komitet donosi i svoj interni pravilnik.
AMANDMANI
Amandmani
1. Amandmane na ovu konvenciju mogu da predlože neka strana ugovornica, Ministarski komitet Saveta Evrope ili Savetodavni komitet.
2. Svaki predlog za izmene i dopune generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja državama članicama Saveta Evrope, Evropskim zajednicama i svakoj državi koja nije članica a koja je pristupila ili je pozvana da pristupi Konvenciji u skladu s odredbama člana 23.
3. Osim toga, svaki amandman koji predloži neka strana ugovornica ili Ministarski komitet dostavlja se Savetodavnom komitetu, koji svoje mišljenje o predloženom amandmanu dostavlja Ministarskom komitetu.
4. Ministarski komitet razmatra predloženi amandman i svako mišljenje koje je Savetodavni komitet dostavio na predloženi amandman.
5. Tekst svakog amandmana koji je odobrio Ministarski savet u skladu sa stavom 4. ovog člana dostavlja se svim stranama ugovornicama na usvajanje.
6. Svaki amandman koji je odobren u skladu sa stavom 4. ovog člana stupiće na snagu tridesetog dana nakon što sve strane ugovornice obaveste generalnog sekretara da su ga prihvatile.
ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanje na snagu
1. Ovu konvenciju mogu potpisati države članice Saveta Evrope. Ona će morati da bude ratifikovana, prihvaćena ili odobrena. Ratifikacioni instrumenti, kao i instrumenti prihvatanja ili odobravanja biće deponovani kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ova konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku tromesečnog perioda nakon datuma kad je pet država članica Saveta Evrope izrazilo svoju saglasnost da pristupe Konvenciji u skladu sa odredbama iz stava 1.
3. Za svaku državu članicu koja naknadno izrazi želju za pristupanjem Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku tri meseca nakon datuma deponovanja instrumenata za ratifikaciju, prihvatanje ili odobravanje.
Pristupanje od strane država nečlanica ili Evropskih zajednica
1. Posle stupanja na snagu ove konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope može pozvati svaku državu koja nije članica Saveta Evrope da pristupi Konvenciji na osnovu odluke donete većinom prema članu 20. d i Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim glasanjem od strane predstavnika ugovornih strana koje su članice Komiteta.
2. Evropske zajednice mogu pristupiti Konvenciji.
3. U odnosu na svaku državu koja pristupa ili Evropske zajednice prilikom pristupanja, Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka tromesečnog perioda od datuma deponovanja instrumenta o pristupanju kod generalnog sekretara Saveta Evrope.
Teritorijalna klauzula
1. Svaka država ili Evropske zajednice mogu, u vreme potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, navesti teritoriju ili teritorije na koje će se primenjivati Konvencija.
2. Svaka država ili Evropske zajednice mogu u kasnijem periodu na osnovu izjave upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope, proširiti primenu ove konvencije na svaku drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju Konvencija stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka tromesečnog perioda od dana prijema izjave od strane generalnog sekretara.
Rezerve
Ovom konvencijom nisu predviđene rezerve.
Otkaz
1. Svaka strana ugovornica može, u svakom trenutku, da otkaže ovu konvenciju notifikacijom generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkaz će stupiti na snagu prvog dana u mesecu po isteku perioda od šest meseci nakon datuma kad je generalni sekretar primio notifikaciju.
Obaveštenja
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope, Evropske zajednice i svaku državu koja je pristupila ovoj konvenciji o sledećem:
a. svakom potpisivanju;
b. deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja;
c. svakom datumu stupanja na snagu Konvencije u skladu s članovima 22, 23. i 24;
d. svakom drugom aktu, obaveštenju ili informaciji koji se odnosi na ovu konvenciju.
Potvrđujući navedeno, potpisnici za to propisno ovlašćeni potpisuju ovu konvenciju.
Sačinjeno u Strazburu, 28. januara 1981. godine, na francuskom i engleskom jeziku, s tim da su oba teksta podjednako punovažna, u po jednom primerku, koji će se deponovati u arhive Saveta Evrope. Generalni sekretar će dostaviti overene kopije ove konvencije svakoj državi članici Saveta Evrope i svakoj državi koja je pozvana da pristupi Konvenciji.
DODATNI PROTOKOL UZ KONVENCIJU
O ZAŠTITI LICA U ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU LIČNIH PODATAKA, U VEZI SA NADZORNIM ORGANIMA I PREKOGRANIČNIM PROTOKOM PODATAKA
Strazbur, 8. novembar 2001. godine
Strane ugovornice ovog dopunskog Protokola Konvencije o zaštiti pojedinaca u vezi sa automatskom obradom ličnih podataka, otvorene za potpisivanje u Strazburu 28. januara 1981. godine (u daljem tekstu: "Konvencija");
uverene da su nadzorni organi, koji su potpuno nezavisni u vršenju svojih funkcija, element delotvorne zaštite pojedinaca u odnosu na obradu ličnih podataka;
s obzirom na značaj protoka informacija među narodima;
s obzirom da je, sa porastom razmena ličnih podataka preko državnih granica, neophodno da se obezbedi delotvorna zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda, a naročito prava na privatnost, u pogledu takvih razmena ličnih podataka,
sporazumele su se o sledećem:
Član 1
1. Svaka Strana ugovornica treba da odredi jedan ili više organa nadležnih da obezbede usklađivanje sa merama u domaćem pravu kojima se štite načela navedena u Glavi II. i III. Konvencije i u ovom protokolu.
2. a) U tu svrhu, ovi organi imaju, naročito, ovlašćenje da istražuju i da se umešaju, kao i ovlašćenje da se uključe u pravne postupke ili da ukažu nadležnim pravosudnim organima na kršenje odredaba domaćeg prava kojima se štite načela navedena u stavu 1. član 1. ovog protokola.
b) Svaki nadzorni organ, u okviru svoje nadležnosti, postupiće po tužbama koje je podnelo bilo koje lice koje se tiču zaštite njegovih/njenih prava i osnovnih sloboda u odnosu na obradu ličnih podataka.
3. Nadzorni organi vrše svoje funkcije potpuno nezavisno.
4. Protiv odluka nadzornih organa može da se uloži žalba sudu, ukoliko za to postoje razlozi.
5. U skladu sa odredbama Glave IV, ne isključujući odredbe člana 13. Konvencije, nadzorni organi međusobno sarađuju u meri koja je neophodna za vršenje njihovih dužnosti, a naročito putem razmene svih korisnih informacija.
Član 2
Prekogranični protok ličnih podataka do primaoca koji nije u nadležnosti Strane ugovornice Konvencije
1. Svaka strana treba da obezbedi prenos ličnih podataka do primaoca, koji je u nadležnosti neke države ili organizacije koja nije Strana ugovornica Konvencije, samo ukoliko ta država ili organizacija obezbede odgovarajući stepen zaštite za nameravani prenos podataka.
2. Izuzetno od stava 1. član 2. ovog protokola, svaka Strana ugovornica može da dozvoli prenos ličnih podataka:
a) ukoliko je to predviđeno domaćim pravom zbog:
- specifičnih interesa koji su predmet podataka, ili
- legitimnih preovlađujućih interesa, posebno važnih javnih interesa, ili
b) ukoliko kontrolor odgovoran za prenos obezbedi mere zaštite, koje pre svega mogu da proisteknu iz ugovornih odredaba, a za koje nadležni organi utvrde da su odgovarajuće u skladu sa domaćim pravom.
Član 3
1. Odredbe čl. 1. i 2. ovog protokola, Strane ugovornice smatraju dopunskim članovima Konvencije i sve odredbe Konvencije primenjuju se u skladu sa njima.
2. Ovaj Protokol je otvoren za potpisivanje za države potpisnice Konvencije. Evropske zajednice mogu da potpišu ovaj protokol, nakon pristupanja Konvenciji pod uslovima koje ona propisuje. Ovaj protokol podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju. Potpisnica ovog protokola ne može da ga potvrdi, prihvati ili odobri ukoliko nije prethodno ili istovremeno potvrdila, prihvatila ili odobrila Konvenciju ili joj pristupila. Instrumenti o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju deponuju se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. a) Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma kada je pet njegovih potpisnica izrazilo svoju saglasnost da budu obavezane Protokolom u skladu sa odredbama stava 2. člana 3.
b) U odnosu na bilo koju potpisnicu ovog protokola koja naknadno izrazi saglasnost da bude obavezana Konvencijom, ona stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma deponovanja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju.
4. a) Po stupanju na snagu ovog protokola, svaka država koja je pristupila Konvenciji može da pristupi i Protokolu.
b) Pristupanje proizvodi dejstvo deponovanjem Generalnom sekretaru Saveta Evrope instrumenta o pristupanju, koji proizvodi dejstvo prvog dana u mesecu posle isteka perioda nakon tri meseca nakon datuma njegovog deponovanja.
5. a) Svaka Strana ugovornica može da, u bilo koje vreme, otkaže ovaj protokol slanjem obaveštenja Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
b) Otkazivanje proizvodi dejstvo prvog dana u mesecu koji sledi posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma kada je Generalni sekretar primio obaveštenje.
6. Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope, Evropske zajednice i svaku drugu državu koja je pristupila ovom protokolu o:
a) svakom potpisivanju;
b) deponovanju bilo kojih instrumenata o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju;
v) svakom datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu sa članom 3;
g) svakom drugom postupku, obaveštenju ili saopštenju u vezi sa ovim protokolom.
U potvrdu čega su, dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno u Strazburu, dana 8. novembra 2001. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u po jednom primerku, koji se deponuju u arhivama Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope, Evropskim zajednicama ili svakoj državi koja je pozvana da pristupi Konvenciji.
ČLAN 3
Prilikom deponovanja instrumenata o potvrđivanju Savezna Republika Jugoslavija daje sledeću izjavu, u smislu člana 3. stav 2. pod (a) Konvencije:
"Ova konvencija neće se primenjivati na automatizovane zbirke sa ličnim podacima koje se vode u skladu s propisima o kaznenoj evidenciji i propisima o evidenciji u oblasti državne bezbednosti".
ČLAN 4
U skladu sa članom 13. stav 2. pod (a) Konvencije, o izvršavanju odredaba ovog zakona staraće se savezni organ uprave nadležan za poslove informatike.
ČLAN 5
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ" - Međunarodni ugovori.
Samostalni članovi Zakona o ratifikaciji
Amandmana
na Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku
obradu ličnih podataka kojima se omogućava pristupanje Evropskim
zajednicama
("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 11/2005)
ČLAN 1
Ratifikuju se Amandmani na Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka kojima se omogućava pristupanje Evropskim zajednicama, koje je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio u Strazburu, 15. juna 1999. godine, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SCG - Međunarodni ugovori".
Samostalni članovi Zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola
uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka
("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 98/2008)
ČLAN 1
Potvrđuje se Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka, sačinjen u Strazburu 2001. godine, u originalu na francuskom i engleskom jeziku.
ČLAN 3
O izvršavanju odredbi ovog zakona stara se ministarstvo nadležno za pravosuđe i državni organ nadležan za poslove zaštite podataka o ličnosti.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".