AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA GRADA SREMSKE MITROVICE ZA 2011. GODINU ("Sl. list grada Sremska Mitrovica", br. 7/2010 i 1/2011)

 

UVOD

Akcioni plan zapošljavanja je osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja Grada Sremska Mitrovica za 2011. godinu. S obzirom na proces decentralizacije politike zapošljavanja, lokalna samouprava preuzima odgovornost za kreiranje aktivne politike zapošljavanja na svojoj teritoriji, uvažavajući ciljeve utvrđene Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2011. godinu (u daljem tekstu: NAPZ) i lokalne specifičnosti. Lokalna samouprava odgovorna je za rezultate politike zapošljavanja na lokalnom nivou kao i obezbeđenje finansijskih i drugih resursa, praćenje i ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti sprovedenih mera.

Akcionim planom zapošljavanja za 2011. godinu (u daljem tekstu: Akcioni plan) definišu se ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju programi i mere koji će se realizovati, kako bi se postigli zadati ciljevi i omogućilo održivo povećanje zaposlenosti na teritoriji Grada Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Grad).

Akcioni plan za 2011. godinu sadrži sve elemente koji su predviđeni članom 39. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti:

1. Makroekonomski okvir za stvaranje i primenu politike zapošljavanja;

2. Stanje i tokove na tržištu rada za narednu godinu;

3. Kategorije teže zapošljivih lica koja imaju prednost u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja;

4. Ciljeve i prioritete politike zapošljavanja;

5. Programe i mere aktivne politike zapošljavanja za narednu godinu, sa odgovornostima za njihovo sprovođenje i potrebnim sredstvima;

6. Finansijski okvir za politiku zapošljavanja i izvore finansiranja;

7. Nosioce poslova realizacije Akcionog plana;

8. Indikatore uspešnosti realizacije programa i mera i

9. Druge elemente.

Ciljevi aktivne politike zapošljavanja u 2011. godini usmereni su na: povećanje zaposlenosti, ulaganje u ljudski kapital i socijalnu inkluziju.

Akcionim planom zapošljavanja za 2011. godinu utvrđeni su prioriteti politike zapošljavanja:

- usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada;

- otvaranje novih radnih mesta;

- poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikacione radne snage;

- podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija;

- jačanje socijalnog dijaloga na teritoriji Grada.

U pripremu i izradu Akcionog plana za 2011. godinu su bili uključeni predstavnici Gradske uprave za privredu i investicije Grada, Gradske uprave za budžet i finansije Grada, Privredne komore Srema i Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Sremska Mitrovica (u daljem tekstu: Filijala Sremska Mitrovica).

Na Akcioni plan za 2011. godinu prethodno mišljenje dao je Lokalni savet za zapošljavanje Grada (u daljem tekstu: LSZ).

I ANALIZA LOKALNE EKONOMSKE SITUACIJE

Sremska Mitrovica se proteže na površini od 730 km2, nalazi se na raskrsnici puteva i saobraćano je povezana različitim vidovima saobraćaja (putni, železnički, vodeni, vazdušni) sa bližim i daljim okruženjem. Locirana je blizu granice sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Međunarodni put E-70 (Beograd - Zagreb), koji spaja Atlansku obalu Evrope i jugozapadnu obalu Crnog mora, prolazi kroz Grad. Međunarodni put E-70 i železnička pruga Beč - Solun su deo koridora X. Na području Grada je razvijena i mreža magistralnih i lokalnih puteva. Sremska Mitrovica je smeštena na obali plovne reke Save (jeftin vodeni saobraćaj), a preko reke Save je povezana sa rekom Dunav, a samim tim sa Koridorom 7 koji je jedan od najvažnijih evropskih puteva. U Sremskoj Mitrovici se nalazi i luka. Grad je udaljen od Beograda 70 km, od Novog Sada 60 km, od aerodroma Nikola Tesla 50 km a u Velikim Radincima se nalazi poljoprivredno-sportski aerodrom.

Sremska Mitrovica je administrativni centar regiona i u Gradu je locirana većina institucija za podršku biznisu.

Prema poslednjim podacima objavljenim 2005. godine u Sremskom okrugu ostvaren je društveni proizvod od 36.245.290 hilj. dinara, a u Sremskoj Mitrovici 8.559.021 hilj. dinara. U 2005. godini društveni proizvod po glavi stanovnika u Sremskoj Mitrovici je iznosio 101.165,68 dinara, što je za 29,8% manje od društvenog proizvoda po glavi stanovnika u Republici Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Gradu je u 2009. godini bilo zaposleno 15.566 radnika, u 2008. godini 15.325 radnika, u 2007. godini 16.004 radnika, u 2006. godini 17.009 radnika, u 2005. godini 17.568 radnika, a u 2004. godini 18.186 radnika.

Nosilac razvoja Grada su decenijama bila velika društvena preduzeća koja su zapošljavala veliki broj radnika. Sankcije, sporo sprovođenje i uglavnom neuspešno izvršene privatizacije su dovele izvozno orijentisane pravne subjekte u težak položaj. Navedeno je dovelo do smanjenja, a kod nekih i do prekida proizvodnje, neka od ovih preduzeća su otišla u stečaj, bankrotirala i ugasila se.

Još uvek nije izgrađen dovoljan broj malih i srednjih preduzeća, koja bi svojim poslovanjem nadomestili nedostatak velikih preduzeća. Pored toga velika preduzeća su bila i važan oslonac malim i srednjim preduzećima. S druge strane, mala i srednja preduzeća lakše opstaju tokom krize, jer se lakše prilagođavaju novonastalim uslovima.

Na teritoriji Grada posluje 5 velikih, 23 srednja i 634 mala privredna društva (ukupno 662), sa 6.813 zaposlenih, i koja su u 2009. godini ostvarila 28.850.719 hiljada dinara poslovnih prihoda, neto dobitak u iznosu 976.504 hiljada dinara i neto gubitak u iznosu 1.629.455 hiljada dinara, što znači da je privreda Grada poslovnu 2009. god. završila sa negativnim rezultatom u iznosu od 630.937 hiljada dinara.

Najviše poslovnih prihoda je ostvareno u prerađivačkoj industriji, zatim u trgovini na veliko, sledi poljoprivreda, lov i šumarstvo, saobraćaj i skladištenje, građevinarstvo. U prerađivačkoj industriji je zaposleno 2.830 radnika, što je 60,95% od ukupno zaposlenih u privrednim društvima Sremske Mitrovice. Po broju zaposlenih sledi poljoprivreda, trgovina na veliko, saobraćaj i skladištenje.

Tabela 1. Poslovni prihodi, neto dobitak, neto gubitak, broj zaposlenih i broj privrednih društava u privredi Grada, podaci iz godišnjih obračuna za 2009. g.

	Iznosi u hilj. din.			Broj zaposlenih	Broj privrednih društava
	Poslovni prihodi	Neto dobitak	Neto gubitak
Poljoprivreda, lov i šum.	2416112	53356	206389	760	69
Finansij. posredovanje	6787	517	0	4	2
Poslovi sa nekretnin.	735851	55743	3730	255	57
Hoteli i restorani	167829	11522	11034	84	11
Vađenje ruda i kamena	53554	1050	2243	18	5
Zdravstv. i soc. zašt.	134815	2500	10031	76	8
Obrazovanje	32552	960	826	40	10
Saobraćaj. skladišt.	1529228	82114	170616	600	49
Druge komunalne delat.	237245	434	5106	237	12
Trgovina na veliko	9364153	440639	184073	1256	254
Građevinarstvo	1216706	36244	37492	442	52
Proizv. el. en.	904546	25774	4830	211	3
Prerađivač. industrija	11778371	265651	993085	2830	130
Ukupno	28577749	976504	1629455	6813	662

Tabela 2. Struktura poslovnih prihoda, neto dobitka, neto gubitka i broja zaposlenih u privredi Sremske Mitrovice, podaci iz godišnjih obračuna za 2009. g.

	Poslovni prihodi	Neto dobitak	Neto gubitak	Broj zaposlenih
Poljoprivreda. lov i šumar.	8,45%	5,46%	12,67%	11,16%
Finansijsko posredovanje	0,02%	0,05%	0,00%	0,06%
Poslovi sa nekretninama	2,57%	5,71%	0,23%	3,74%
Hoteli i restorani	0,59%	1,18%	0,68%	1,23%
Vađenje ruda i kamena	0,19%	0,11%	0,14%	0,26%
Zdravstv. i soc. zašt.	0,47%	0,26%	0,62%	1,12%
Obrazovanje	0,11%	0,10%	0,05%	0,59%
Saobraćaj, skladištenje	5,35%	8,41%	10,47%	8,81%
Druge komunalne delatnosti	0,83%	0,04%	0,31%	3,48%
Trgovina na veliko	32,77%	45,12%	11,30%	18,44%
Građevinarstvo	4,26%	3,71%	2,30%	6,49%
Proizv. električne energije	3,17%	2,64%	0,30%	3,10%
Prerađivačka industrija	41,22%	27,20%	60,95%	41,54%
Ukupno	100,00%	100,00%	100,00%	100,00%

Poljoprivreda je značajna privredna oblast i u njoj postoje velike mogućnosti za dalji razvoj o čemu govore sledeći podaci: 74,9% ukupnih površina opštine su poljoprivredne površine (56997 ha); 13,9% stanovništva je poljoprivredno; 37,2% stanovništva živi u seoskim naseljima (31851 od ukupno 85605).

U oblasti poljoprivrede, lova i šumarstva je u 2009. godini poslovalo 69 privrednih društava sa 760 zaposlenih, ostvarila su 2.416.112 hiljada dinara poslovnih prihoda, neto dobitke u iznosu 53.356 hiljada dinara, neto gubitke u iznosu 265.651 hiljada dinara, što znači da su poslovnu 2009. godinu završila sa negativnim rezultatom u iznosu od 153.033 hiljada dinara.

Bržem razvoju poljoprivrede doprineće unapređenje voćarstva i vinogardarstva koje su do sada bile zapostavljene, a vraća se značaj stočarstvu.

Podršku razvoju poljoprivrede pružaju Poljoprivredna stručna služba Sremska Mitrovica, Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Kancelarija za ruralni razvoj i Sremska privredna komora, u okviru koje postoji Udruženje za agrar, Grupacija registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, Grupacija za stočarstvo i Grupacija klaničnih poljoprivrednih kapaciteta. Na nivou Grada su registrovana i mnoga udruženja poljoprivrednika.

Proizvodnja vina, mesa i mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda, proizvodnja i prerada alternativnih žita, uljanih kultura, gajenje pečuraka i drugih atraktivnih proizvoda (lekovito bilje, specijalne vrste sirćeta....), razvoj ruralnog turizma i proizvodnja alternativnih izvora energije, stvaraju mogućnost za razvoj poljoprivrede, a time i otvaranje novih radnih mesta.

U oblasti prerađivačke industrije je u 2009. godini poslovalo 130 preduzeća sa 2.830 zaposlenih, ostvareni su osnovni prihodi u iznosu 11.778.371 hiljada dinara, neto dobici u iznosu od 265.651 hiljada dinara, neto gubici u iznosu 993.085 hiljada dinara.

U okviru prerađivačke industrije najviše poslovnih prihoda je ostvareno u proizvodnji opreme za proizvodnju električne energije, zatim u proizvodnji čelika, sledi proizvodnja i opravka brodova, proizvodnja hleba i peciva, proizvodnja gotove hrane za životinje, proizvodnja ploča i tabli od drveta, proizvodnja sedišta, proizvodnja ambalaže od plastičnih masa, proizvodnja mlinskih proizvoda, proizvodnja i obrada životinjskog mesa, proizvodnja mašina za industriju hrane, proizvodnja kožne obuće...

Prehrambena industrija je značajna grana prerađivačke industrije. U okviru prehrambene industrije postoji sirovinska osnova i potrebno je razvijati proizvodnju mlinskih proizvoda, zatim proizvodnju i obradu životinjskog mesa, preradu životinjskog mesa, proizvodnju i preradu mleka, preradu voća i povrća, proizvodnju stočne hrane i proizvodnja sirovih ulja i masti.

Drvna industrija ima dugu tradiciju u Gradu i njen dalji razvoj treba usmeravati u pravcu smanjenja izvoza rezane građe u korist izvoza finalnih proizvoda, a posebno plemenitog furnira od hrasta i jasena, preradu kratke građe u laminirane ploče. Takođe, proizvodnju treba usmeriti na nameštaj od masiva koji je veoma tražen na stranom tržištu, zatim građevinske stolarije, podova, drvene ambalaže, opremanje enterijera u inostranstvu. Da bi se ostvario izvoz na strano tržište potrebno je modernizovati postojeće kapacitete, povezati proizvođače ove grane, radi zajedničkog nastupa na stranom tržištu, kontinuirano inovirati dizajn.

Tekstilna industrija, proizvodnja obuće i delova obuće, brodogradnja, eksploatacija šljunka i peska, građevinarstvo i proizvodnja žičanih jezgara imaju sirovinsku osnovu, tradiciju u proizvodnji, mogućnosti plasmana na domaćem i stranom tržištu, obučenu radnu snagu, pa time i perspektivu za dalji razvoj, širenje proizvodnje i novo zapošljavanje radnika.

Proizvodnja električne i toplotne energije - u narednom periodu, treba da se bazira na korišćenju obnovljivih izvora energije: geotermalne energije (sela u mačvanskom delu Grada) - za zagrevanje, staklenike, korišćenju vetra, komunalnog otpada za proizvodnju energije, korišćenje biomase i biogasa i korišćenje solarne energije.

Nekada prestonica Rimskog carstva, Grad u kojem je rođeno šest rimskih careva, predstavlja kulturno istorijsko blago još nepoznato Evropi i svetu. Do sada se nije davao značaj turizmu kao privrednoj grani, tako da sada imamo grad koji nije ni postojao na mapi turističkih destinacija. Potrebno je medijski promovisati lokalitete antičkog Sirmijuma, fruškogorske manastire i Nacionalni park Fruška gora, Baru Zasavica i razvoj rečnog turizma na reci Savi, zatim raditi na uređenju turističkih i istorijskih lokaliteta, jačati etno turizam u ruralnim sredinama i razvijati manifestacioni turizam. Razvoj turizma i iskorišćavanje turističkih potencijala može pozitivno uticati na razvoj privrede i ekonomije lokalne samouprave i na nove mogućnosti u povećanju zaposlenosti.

Privreda Sremske Mitrovice je u prvih devet meseci 2010. godine izvezla robe u vrednosti 80.701.023 USD što je 25,9% ukupnog izvoza Sremskog okruga. U istom periodu privreda Sremske Mitrovice je uvezla robe u vrednosti 77.141.700 USD i učestvovala u uvozu sremske privrede sa 23,20%. Pokrivenost uvoza izvozom je bila 104,61%. Ostvaren je trgovinski suficit u iznosu 3.559.323 USD.

Praćenjem spoljnotrgovinske robne razmene privrede Sremske Mitrovice se može zaključiti da je u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu i izvoz i uvoz opao, a da u prvih devet meseci 2010. godine izvoz je veći za 24,80% u odnosu na izvoz u periodu januar - decembar 2009. godine, a uvoz u prvih devet meseci 2010. godine je veći za 32,87% u odnosu na period januar-decembar 2009. godine.

Tabela 3. Spoljnotrgovinska robna razmena Sremskog okruga sa inostranstvom, per. I-IX 2010. g.

	I z v o z		U v o z		Pokrivenost uvoza izvozom	Saldo
	Iznos u USD	Struktura	Uvoz u USD	Struktura
Inđija	17184675	5,52%	24580169	7,39%	69,91%	-7395494
Irig	1055591	0,34%	1255267	0,38%	84,09%	-199676
Pećinci	22308512	7,16%	60291479	18,13%	37,00%	-37982967
Ruma	64007385	20,54%	41454833	12,47%	154,40%	22552552
Srem. Mitrovica	80701023	25,90%	77141700	23,20%	104,61%	3559323
Stara Pazova	53746134	17,25%	108202904	32,54%	49,67%	-54456770
Šid	72576084	23,29%	19634047	5,90%	369,64%	52942037
Sremski okrug	311579404	100,00%	332560399	100,00%	93,69%	-20980995

Izvoz: brodovi, sedišta, žive životinje (vrste goveda), kukuruz, testenine, brašno od pšenice, obuća i delovi obuće, drvo obrađeno rezanjem po dužini, šperploče, proizvodi od žitarica, voće (jabuke), preparati za ishranu životinja, kutije, sanduci i gajbe od plastičnih masa, sveže ili rashlađeno goveđe meso, pšenica, kože, kutije od talasaste hartije i kartona, madraci.

Fizički obim industrijske proizvodnje je u prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period 2009. godine zabeležio rast u Sremskom okrugu u iznosu od 27,3%, u prvih devet meseci ove godine u odnosu na prosek 2009. godine rast u iznosu od 12,8% i u septembru ove godine u odnosu na prosek 2009. godine rast u iznosu 74,8%. Bez obzira na ove stope rasta, industrijska proizvodnja još uvek nije na nivou proizvodnje iz devedesetih, jer je godinama beležila pad. Proizvodnja se odvija sa 20-30% kapaciteta, tehnologija je zastarela, veliki broj radnika je bez posla, zarade zaposlenih su neredovne i niske.

Domaći i strani investitori promovišu Grad kao lokaciju, sa izvanrednim geografskim položajem, dobrom sirovinskom osnovom i radnom snagom, za nove potencijalne investitore.

Nove investicije predstavljaju budućnost razvoja Sremske Mitrovice, jer donose neophodna finansijska sredstva, nove menadžerske veštine, nove tehnologije u proizvodnji, nova tržišta, povećanje proizvodnje i izvoza i nova radna mesta. Pravilnom politikom Grada, u cilju privlačenja domaćih i stranih investitora su određene četiri industrijske zone: Sever, Sever II, Jezero i Radno-komercijalna zona E-70. Ove zone obuhvataju 930.000 m2, nalaze se pored važnih putnih pravaca, podeljene su na parcele i infrastrukturno i komunalno opremljene (gas, električna energija, voda, kanalizacija). Efikasnim i bržim poslovanjem lokalne administracije, njenih službi i javnih preduzeća, i brojnim olakšicama će se, takođe, dati podstrek investiranju u Grad i time doprineti otvaranju novih radnih mesta.

II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

 

STANJE NA TRŽIŠTU RADA

Period do 2008. godine karakteriše privredni rast koji se pozitivno odrazio na stanje na tržištu rada, ali ne u dovoljnoj meri. Razlog nedovoljno rešenih problema iz oblasti zapošljavanja leži u činjenici da nije ostvarena takva privredna aktivnost koja bi omogućila otvaranje novih radnih mesta, ali i spora promena zakonske regulative i privrednog ambijenta u kome posluju mala i srednja preduzeća koja predstavljaju nosioce novog zapošljavanja. Svetska ekonomska kriza koja je obeležila poslednji kvartal 2008. godine kao i celu 2009. i 2010. godinu, uticala je još više na pogoršanje stanja na tržištu rada. Opšte karakteristike tržišta rada do 2010. godine ostaju nepromenjene u odnosu na prethodni period: neusaglašenost ponude i tražnje radne snage, visoka stopa nezaposlenosti, veliki broj nezaposlenih lica koja pripadaju osetljivim, odnosno teže zapošljivim licima, nepovoljna starosna i kvalifikaciona struktura nezaposlenih, niska mobilnost radne snage, ali i veliki broj lica koja su angažovana u sivoj ekonomiji.

1. DEMOGRAFSKO STANJE

1.1 Ukupno stanovništvo, radno aktivno i izdržavano stanovništvo

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, u Gradu (tada Opštini) Sremska Mitrovica, živelo je ukupno 85.902 stanovnika. Ukupno aktivno stanovništvo činilo je 39.527 lica (od toga 29.718 čine lica koja obavljaju zanimanje), 14.814 su lica sa ličnim prihodom, 31.446 lica pripada izdržavanom stanovništvu, dok su 115 lica u inostranstvu do 1 godine.

1.2 Nacionalna struktura stanovništva

Prema popisu 2002. godine, struktura stanovništva prema etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti u Gradu (tada Opštini) Sremska Mitrovica činili su: 75.003 Srba, 219 Crnogoraca, 1.212 Jugoslovena, 44 Albanca, 6 Bošnjaka, 17 Bugara, 10 Bunjevaca, 1 Vlah, 6 Goranaca, 739 Mađara, 143 Makedonca, 75 Muslimana, 87 Nemaca, 564 Roma, 21 Rumun, 28 Rusa, 691 Rusin, 280 Slovaka, 68 Slovenaca, 593 Ukrajinca, 2.547 Hrvata, 37 Čeha, ostali 93 lica, 1.049 neopredeljenih, 252 lica se izjasnilo za regionalnu pripadnost, 2.117 lica za koje nije poznat podatak.

1.3 Starosna i polna struktura stanovništva

Od ukupnog broja stanovnika koji je utvrđen popisom iz 2002. godine na teritoriji tadašnje Opštine, sada Grada bilo je 44.038 žena ili 55,27% i 41.864 muškaraca ili 48,73%. Posmatrajući prema starosnoj strukturi: 13.719 lica je mlađe od 15 godina ili 15,97%, 17.268 lica pripada mladima od 15 do 30 godina ili 20,1%, 18.409 lica starosti od 30 do 45 godina ili 21,43%, 22.884 lica ili 26,64% pripada kategoriji lica starosti od 45 do 65 godina, lica starija od 65 godina čine 15,15% ukupne populacije ili 13.014, dok je za 0,69% lica nepoznat podatak o pripadnosti starosnoj strukturi. Prosečna starost stanovnika ovog grada je 40,55 godina.

1.4 Obrazovna struktura stanovništva

Prema popisu iz 2002. godine, struktura stanovništva starosti od 15 i više godina prema školskoj spremi i pismenosti u tada još opštini je obuhvatala: 6,04% lica bez škole, 2,07% lica od 1 do 3 razreda osnovne škole, 15,01% lica od 4 do 7 razreda osnovne škole, 23,9% lica koja su stekla osnovno obrazovanje, 42,29% lica sa završenom srednjom školom, 4,05% lica sa višim obrazovanjem, 4,8% lica koja su stekla visoko obrazovanje, dok je za 1,81% lica nepoznat podatak o stečenom obrazovanju.

1.5 Natalitet/mortalitet, migracije

U periodu od 1991. do 2002. godine na teritoriju Opštine Sremska Mitrovica doseljen je veliki broj izbeglih i interno raseljenih lica.

Od poslednjeg popisa koji je obavljen 2002. godine, broj stanovništva se iz godine u godinu smanjuje. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku u 2008. godini, Opština Sremska Mitrovica je imala za 3,14% manje stanovnika nego 2002. godine, što je potpuno razumljivo, s obzirom na podatak da je u 2008. godini stopa nataliteta u ovoj opštini bila 8,5/1000, a stopa mortaliteta 13,8/1000, što je rezultiralo opadanjem stope prirodnog priraštaja (-5,3).

1.6 Procenjeni broj stanovnika

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iz 2009. godine Grad ima 81.613 stanovnika.

2. NEZAPOSLENOST

2.1 Kretanje nezaposlenosti u poslednje tri godine

Prema podacima Filijale Sremska Mitrovica ukupan broj nezaposlenih lica na teritoriji Grada na dan 31.12.2009. godine bio je 6.216 lica, što predstavlja smanjenje u odnosu na kraj 2008. godine kada je na evidenciji nezaposlenih bilo prijavljeno 6.991 lice. Jedan od razloga smanjene nezaposlenosti jesu pored redovnih mera aktivne politike zapošljavanja (u daljem tekstu: mere APZ) i programi koje je finansirao Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova: programi finansiranja zapošljavanja pripravnika, programi subvencije za samozapošljavanje, dodela subvencija za podsticaj registracije poljoprivrednih gazdinstava, subvencije namenjene poslodavcima za otvaranje i opremanje novih radnih mesta, kao i sprovođenje javnih radova. Zaključno sa 31.10.2010. godine prema podacima Filijale Sremska Mitrovica broj nezaposlenih je 6.565 lica. Stopa nezaposlenosti za teritoriju Grada u decembru 2008. godine je iznosila 29%, a u decembru 2009. godine 26,8%. Prema podacima Filijale Sremska Mitrovica iz oktobra meseca 2010. godine stopa nezaposlenosti Grada iznosila je 28,03%.

Tabela 4. Prikaz stope nezaposlenosti u poslednje tri godine

	Decembar 2008. godine	Decembar 2009. godine	Oktobar 2010. godine
Stopa nezaposlenosti	29%	26,8%	28,03%

2.2 Starosna i polna struktura

Zaključno sa 31.10.2010. godine, prema podacima Filijale Sremska Mitrovica najveće učešće među nezaposlenim licima imaju lica starosti do 29 godina (27,40%).

Tabela 5. Starosna i polna struktura nezaposlenih lica u Gradu Sremska Mitrovica

Ukupno		31.12.2008. god.	31.12.2009. god.	Oktobar 2010.
	Ukupno	6.991	6.216	6.565
	Žene	3.370	2.830	3.170
15 - 29 godina	Ukupno	1.839	1.567	1.799
	Žene	1.044	795	958
30 - 39 godina	Ukupno	1.498	1274	1.355
	Žene	882	696	780
40 - 49 godina	Ukupno	2.000	1717	1.669
	Žene	923	800	827
50 - 59 godina	Ukupno	1455	1459	1.542
	Žene	517	535	601
60 - 65 godina	Ukupno	199	199	200
	Žene	4	4	4

U 2008. godini od 6.991 lica sa evidencije nezaposlenih u Gradu zastupljenost žena bila je 48,20%, dok je zaključno sa 31.12.2009. godine od 6.216 nezaposlenih lica, zastupljenost žena bila 45,52%. Prema podacima Filijale na kraju oktobra 2010. godine od 6.565 nezaposlenih lica sa teritorije Grada 48,29% su žene.

2.3 Nezaposleni prema dužini čekanja na zaposlenje

Uvidom u tabelu može se utvrditi da je zaključno sa 31.12.2009. godine u ukupnom broju nezaposlenih, udeo lica koja čekaju na zaposlenje više od 12 meseci bio 52,91%. Ovaj trend je zaustavljen u narednom periodu, tako da je zaključno sa oktobrom 2010. godine udeo dugoročno nezaposlenih smanjen za 4,04% i iznosi 48,87%.

Tabela 6. Struktura nezaposlenih lica prema dužini traženja posla

Dužina traženja posla	31.12.2008. god.	31.12.2009. god.	Oktobar 2010.
Do 12 meseci	27,08%	47,09 %	51,13%
Više od 12 meseci	72,92%	52,91%	48,87%

2.4 Kvalifikaciona i polna struktura nezaposlenih

Tabela 7. Kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica

Ukupno		31.12.2008. god.	31.12.2009. god.	Oktobar 2010.
	Ukupno	6.991	6.216	6.565
	Žene	3.370	2.830	3.170
I	Ukupno	1.760	1.662	1.658
	Žene	865	772	831
II	Ukupno	545	500	509
	Žene	218	201	220
III	Ukupno	1.874	1.618	1.768
	Žene	697	540	637
IV	Ukupno	2.088	1.777	1.851
	Žene	1.239	988	1.066
V	Ukupno	134	108	105
	Žene	6	3	5
VI	Ukupno	309	260	327
	Žene	183	163	206
VII-1	Ukupno	277	287	343
	Žene	160	163	204
VII-2	Ukupno	3	3	4
	Žene	2	0	1
VIII	Ukupno	1	1	0
	Žene	0	0	0

Iz ovog pregleda vidi se da je zaključno sa 31.10.2010. godine najveći broj lica na evidenciji nezaposlenih sa završenim IV stepenom stručne spreme (28,19%), zatim slede lica sa završenim III stepenom spreme (26,93%), lica koja imaju završen I stepen stručne spreme (25,26%), lica sa završenim II stepenom stručne spreme (7,75%), lica sa završenim VII-1 stepenom stručne spreme (5,23%), VI stepenom stručne spreme (4,98%), dok je učešće lica sa završenim VII-2 stepenom stručne spreme (0,06%).

Upoređujući broj žena prema kvalifikacionoj strukturi u odnosu na ukupno nezaposlene žene sa teritorije Grada u istom periodu, najviše su zastupljene žene sa završenim IV stepenom stručne spreme 33,63%, učešće žena u I stepenu stručne spreme 26,21%, u III stepenu stručne spreme žene učestvuju sa 20,09%, u II stepenom stručne spreme zastupljenost žena je 6,94%, zastupljenost žena sa završenim VI stepenom stručne spreme je 6,49%, žene sa VII-1 stepenom stručne spreme po 6,44%, broj žena zastupljen u V stepenu stručne spreme 0,17%, dok je najmanji broj žena zastupljen u VII-2 stepenu stručne spreme 0,03%.

2.5 Osetljive grupe nezaposlenih - teže zapošljive kategorije lica

Prema propisima NSZ kategorijama teže zapošljivih lica pripadaju: osobe sa invaliditetom, Romi, lica mlađa od 30 godina, lica starija od 50 godina, dugoročno nezaposlena lica.

2.5.1 Položaj osoba sa invaliditetom na tržištu rada

Zaključno sa decembrom 2009. godine na evidenciji nezaposlenih bilo je prijavljeno 189 osoba sa invaliditetom sa teritorije Grada. Od ovog broja 36 lica su žene, tj. 19,05%. Prema podacima Filijale Sremska Mitrovica zaključno sa 31.10.2010. godine na evidenciji se nalazi 163 osobe sa invaliditetom, od kojih su 32 žene, odnosno 19,63%.

U toku 2010. godine intenzivirano je zapošljavanje ove kategorije lica iz razloga što je stupio na snagu Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. U članu 24. ovog Zakona ističe se obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom (npr. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu 1 osobu sa invaliditetom, dok oni poslodavci koji imaju 50 i više zaposlenih moraju imati najmanje 2 osobe sa invaliditetom i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom).

2.5.2 Položaj Roma na tržištu rada

Romi su posebno osetljiva grupa na tržištu rada i veliki izazov u zapošljavanju. U 2009. godini prema podacima Filijale Sremska Mitrovica, na evidenciji nezaposlenih nalazilo se 108 lica koja su se izjasnila da pripadaju romskoj nacionalnosti, od kojih je 60 žena (55,56%). Zaključno sa 31.10.2010. godine na evidenciji se nalazi 104 lica Romske nacionalnosti od kojih je 56 žena ili 53,85%.

2.5.3 Položaj lica mlađih od 30 godina

Kao što se može videti iz tačke 2.2 tabela 5. najveće učešće u strukturi nezaposlenih zauzimaju lica mlađa od 29 godina (27,40%).

2.5.4 Položaj lica starijih od 50 godina

Prema podacima Filijale Sremska Mitrovica nezaposlena lica starija od 50 godina su u najvećoj meri tehnološki viškovi nekada velikih preduzeća i uglavnom imaju zastarela znanja i veštine, što smanjuje mogućnosti za njihovo zapošljavanje.

2.5.5 Mere APZ usmerene na zapošljavanje teže zapošljivih kategorija lica

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (u daljem tekstu: NSZ) poseban akcenat je stavljen na zapošljavanje teže zapošljivih kategorija lica kroz sprovođenje mera APZ: subvencije koje se dodeljuju poslodavcima za otvaranje i opremanje novih radnih mesta, dodela subvencija za program samozapošljavanja, isplata jednokratne novčane naknade, program zapošljavanja pripravnika i angažovanje volontera kod privatnih poslodavaca i sprovođenje javnih radova. Implementacijom ovih mera zaposlen je veći broj lica u 2009. i 2010. godini.

2.6 Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade

Prethodni period karakterišu neuspele privatizacije nekada giganata što je uslovio otpuštanje velikog broja zaposlenih u istim. Zaključno sa 31.12.2009. godine 787 lica su bili korisnici novčane naknade i isplaćeno je 10.031.836,90 dinara, dok je zaključno sa 31.10.2010. godine broj korisnika novčane naknade povećan na 995 lica kojima je isplaćen iznos od 11.380.118,90 dinara.

Radnopravni status i zapošljavanje ove kategorije nezaposlenih lica, rešavao se na različite načine i primenom različitih mera APZ. Sprovođenje projekta "Otpremninom do posla" u 2007., 2008. i 2009. godini omogućio je zapošljavanje 26 lica kroz samozapošljavanje sa teritorije Grada i 1 lica kroz otvaranje i opremanje novih radnih mesta. Jednokratnu isplatu novčane naknade čiji je cilj smanjenje broja nezaposlenih korisnika novčane naknade kroz stvaranje uslova za samozapošljavanje osnivanjem privrednog društva, preduzetničke radnje i dr. oblika preduzetništva, sa teritorije Grada u 2009. godini koristilo je 8 lica. Zaključno sa 31.10.2010. godine sredstva za pokretanje sopstvenog biznisa uz jednokratnu isplatu novčane naknade koristilo je 2 lica sa teritorije Grada.

3. ZAPOSLENOST

3.1 Po sektorima

Tabela 8. Zaposlenost po sektorima

	31.12.2009.		Mart 2010.
	Broj lica	%	Broj lica	%
Ukupno	12.651	100	12.609	100
Žene	6.045	47,78	6.508	51,61
Poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda	832	6,58	679	6,10
Ribarstvo	0	0	0	0
Vađenje ruda i kamena	23	0,18	22	0,17
Prerađivačka industrija	3.019	23,86	2.983	23,66
Proizvodnja el. energije, gasa i vode	443	3,50	442	3,51
Građevinarstvo	465	3,68	422	3,35
Trgovina na veliko i malo, opravka	1.354	10,70	1.353	10,73
Hoteli i restorani	78	0,62	76	0,60
Saobraćaj, skladištenje i veze	1.036	8,19	870	6,90
Finansijsko posredovanje	151	1,19	136	1,08
Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje	298	2,36	286	2,27
Državna uprava i socijalno osiguranje	1.307	10,33	1.512	11,99
Obrazovanje	1.370	10,83	1.385	10,98
Zdravstveni i socijalni rad	1.881	14,87	1.930	15,31
Dr. komunalne, društvene i lične	394	3,11	423	3,35

3.2 Zaposlenost u sivoj ekonomiji

Tokovi sive ekonomije su prisutni u celoj regiji i u gradu, gde dominiraju utaje poreza i neefikasna opšta kontrola, crno tržište rada, a što već duže vreme remeti pravila funkcionisanja realnih tržišnih odnosa i otežava ekonomsku poziciju onih koji se lojalno ponašaju na tržištu i koji poštuju zakonske propise i poslovne običaje u praksi.

Putem mera APZ se u velikoj meri legalizuje rad i suzbija rad u sivoj ekonomiji.

4. ODNOS PONUDE I TRAŽNJE NA TRŽIŠTU RADA

Neusklađenost ponude i tražnje je jedna od karakteristika stanja na tržištu rada kako u Srbiji, tako i u Gradu. Razlozi postojanja ove karakteristike su: neusklađenost potreba poslodavaca i sistema obrazovanja što dovodi do školovanja suficitarnih zanimanja, zastarela znanja i veštine lica koja su nekada radila u velikim preduzećima koja su otišla u stečaj ("MATROZ", "MIV", "MITROS", "FUDIN 1 NOVEMBAR", "DIANA", "SIRMODEKS", "PROLETER" i dr.) i uvođenje novih tehnologija poslodavaca i nedovoljna obučenost lica za rad na novim tehnologijama. U 2009. godini, prema podacima Filijale Sremska Mitrovica deficitarna zanimanja bila su: zidari, tesari, armirači, dipl. građ. inženjeri, dipl. veterinari, dipl. farmaceuti, profesor matematike, profesor fizike, profesor engleskog jezika, profesor nemačkog jezika, defektolog-oligofrenolog, dipl. inž. prehrambene tehnologije. Ovaj trend je nastavljen i u 2010. godini.

5. STANJE OBRAZOVANJA

5.1. Osnovno, srednje i visoko obrazovanje

Na teritoriji Grada nalazi se 11 osnovnih, 7 srednjih škola i samo jedna škola za visoko obrazovanje, a to je Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača. Srednje škole i Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača godinama su školovale istu vrstu kadra, što je dovelo do pojave suficitarnih zanimanja.

5.2. Uslovi za dopunsko obrazovanje i prekvalifikacije

Filijala Sremska Mitrovica prati stanje i kretanje na tržištu rada i na osnovu uočenih nedostataka pojedinih kadrova organizuje obuke za pojedina deficitarna zanimanja (Obuka za tržište rada i Obuke za poznatog poslodavca). Cilj organizovanja ovih obuka je sticanje znanja i veština koje nisu sadržane u okviru redovnog školovanja. Ovim obukama se povećava mogućnost zapošljavanja podizanjem kvaliteta ponude i obrazovnog nivoa nezaposlenih lica. Obuke za tržište rada organizuju se u saradnji sa verifikovanim izvođačima obuka određenim srednjim školama i Univerzitetom "ZNANJE". Pojedine obuke organizuje Sremska privredna komora, dok neke obuke organizuje sama Filijala (Obuka za aktivno traženje posla, Klub za traženje posla, Instruktivna obuka "Put do uspešnog preduzetnika", specijalističke obuke). U 2009. godini, obuku za knjigovođe je završilo 10 lica iz Sremske Mitrovice, dok je u 2010. godini organizovana osnovna informatička obuka za gluva i nagluva lica za 10 lica, kao i osnovna informatička obuka za 8 osoba sa invaliditetom.

Većina stranih poslodavaca koji posluju u Gradu, sami organizuju obuke za otvorena radna mesta u okviru svojih preduzeća ("EATON", "Metal fer" i dr.), s obzirom da lica koja zapošljavaju nemaju adekvatna znanja i veštine za novootvorena radna mesta.

U Gradu trenutno ne postoje zvanične ustanove koje se bave obrazovanjem odraslih, nema standardizovanih programa koji su akreditovani, nedostaje sistem kratkih obuka za koje se izdaju sertifikati.

6. INSTITUCIJE LOKALNOG TRŽIŠTA RADA

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik Republike Srbije", broj 36/2009) određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja NSZ i agencije za zapošljavanje. NSZ obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja.

Filijala Sremska Mitrovica je moderan servis koji pruža usluge kako nezaposlenim licima, tako i poslodavcima na teritoriji Grada, ali i šest Opština u Sremu: Šid, Ruma, Irig, Stara Pazova, Inđija i Pećinci. Većina zaposlenih u Filijali Sremska Mitrovica ima završenu visoku stručnu spremu, a dodatna znanja i veštine u radu sa nezaposlenim licima i poslodavcima stekli su kroz obuke i treninge koje se redovno organizuju u cilju pružanja što kvalitetnije usluge.

Na teritoriji Grada trenutno nema registrovane agencije za zapošljavanje.

III CILJEVI

U skladu sa NAPZ-om za 2011. godinu i Strategijom održivog razvoja Grada u okviru Akcionog plana zapošljavanja za 2011. godinu utvrđeni su sledeći ciljevi:

1. Povećanje zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta

2. Ulaganje u ljudski kapital

3. Socijalna inkluzija

1. Povećanje zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta

Osnovni cilj aktivne politike zapošljavanja je otvaranje novih radnih mesta, posebno u privatnom sektoru, što je moguće postići kroz:

a) Podsticanje zapošljavanja i prevenciju nezaposlenosti:

• promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti

• savetovanje i posredovanje u zapošljavanju

• organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka

• promocija otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanje podsticanjem preduzetništva

• promocija i organizovanje javnih radova.

b) Podsticanje zapošljavanja mladih:

• povećanjem zapošljavanja mladih sticanjem dodatnih znanja i veština

• osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad

• promovisanje stručne prakse za učenike i studente

• podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih

• pružanje podrške mladim preduzetnicima.

c) Podrška smanjivanju neformalnog rada:

• jačanje mehanizma kontrole i borbe protiv sive ekonomije

• promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada

• podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.

2. Ulaganje u ljudski kapital

U shvatanju obrazovanja kao dela procesa razvoja ljudskih resursa jedne države nalazi se pojedinac, njegova budućnost, zapošljavanje, lični i profesionalni život.

Da bi jedan obrazovni sistem bio dobar, neophodno je da bude kompatibilan sa odabranom razvojnom strategijom i da je u stanju da brzo odgovori na kretanja na tržištu rada. Modernizacija države i njena orijentacija ka modernim tehnologijama mora da utiče na inoviranje ciljeva stručnog obrazovanja i približavanje evropskim zemljama.

Da bi se povezali tržišna privreda, tehnološki razvoj i potrebe u oblasti zapošljavanja neophodno je unapređenje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada, a to se može postići kroz:

- jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanje saradnje u cilju unapređenja sistema i politike obrazovanja i zapošljavanja.

- promovisanje učenja prema potrebi tržišta i zahtevima nove tehnologije kao osnovnog uslova za društveni razvoj.

- standardizaciju programa obuka, akreditaciju obrazovnih ustanova i sertifikaciju znanja (sistem kratkih obuka).

3. Socijalna inkluzija

Inkluzija predstavlja proces demokratizacije u društvu, obrazovanju, zapošljavanju (učenici i ugrožene marginalizovane grupe).

Da bi se izbegao jedan od najvećih problema sa kojim se svet i mi suočavamo danas, a to je isključenost sve većeg broja osoba iz participacije u ekonomskom, socijalnom, političkom i kulturnom životu društva kome pripadamo stvaramo uslove za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i nacionalnih manjina:

- podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom

- podsticanje zapošljavanja Roma i svih drugih nacionalnih manjina.

IV PRIORITETI

Prioriteti politike zapošljavanja su:

1. Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada

2. Otvaranje novih radnih mesta

3. Poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikovane radne snage

4. Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija

5. Jačanje socijalnog dijaloga na nivou Grada

1. Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada

Smanjivanjem raskoraka između ponude i tražnje je jedan od prioriteta Akcionog plana zapošljavanja.

Da bi se uskladila ponuda i tražnja, neophodno je izvršiti analizu i sagledavanje stanja i potreba tržišta rada i prognoze potreba poslodavaca.

Savremeni rad zahteva kvalifikovanu radnu snagu i visoke kompetencije, a dugoročno nezaposleni uglavnom poseduju zastarela znanja i neadekvatne kompetencije, Filijala Sremska Mitrovica će intervenisati i na strani ponude i na strani potražnje.

Promovisanje koncepta učenja, dodatnim obrazovanjem i obukama, individualnim pristupom na bazi individualnih planova zapošljavanja, ali i motivisanje nezaposlenih lica, Filijala Sremska Mitrovica će uticati na kvalitet ponude i konkurentnost radne snage.

2. Otvaranje novih radnih mesta

Otvaranje novih radnih mesta podstiče se obezbeđivanjem finansijskih sredstava u vidu subvencija poslodavcima i subvencija za samozapošljavanje i deo kreditnih sredstava.

3. Poboljšanje obrazovanja i obuka u cilju razvijanja kvalifikovane radne snage

Pojavljivanje novih poslova i novih oblika rada i radnih ugovora čini da rad za zaposlene postaje sve složeniji i nameće potrebu za neprekidno usavršavanje i doživotno učenje.

Potrebno je uticati na povećanje procenta mladih sa diplomama srednjoškolskog i visokoškolskog obrazovanja, a takođe smanjiti procenat onih koji rano prekidaju školovanje i napuštaju školu.

Dodatnim obrazovanjem i obukama NSZ će intervenisati u cilju stvaranja mogućnosti da se odgovori zahtevima tržišta rada i potrebama poslodavaca.

Takođe će omogućiti nezaposlenim licima da steknu savremena znanja i kompetencije koje će biti i verifikovane odgovarajućim sertifikatima, koji bi bili prepoznatljivi i u evropskom prostoru obrazovanja i zapošljavanja.

4. Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica i ranjivih kategorija

Kategorije teže zapošljivih lica, kao i lica iz ranjivih kategorija imaju prednost u uključivanju u mere APZ.

- Osobe sa invaliditetom

Akcioni plan zapošljavanja predviđa programe i mere usmerene na stvaranje uslova za uključivanje i konkurentan nastup osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Uključivanje osoba sa invaliditetom predviđeno je na ravnopravnoj osnovi u skladu sa njihovim profesionalnim sposobnostima.

- Zapošljavanje Roma i drugih nacionalnih manjina

Na podsticanje zapošljavanja Roma i ostalih nacionalnih manjina predviđene su aktivnosti formiranja baze podataka ovih kategorija ljudi. Uključivanje Roma u mere APZ, zasnovano je na individualnim planovima zapošljavanja. Jedan deo aktivnosti biće usmeren na podizanje svesti i podsticanje poslodavaca da zapošljavaju Rome, ali i na podizanje kapaciteta lokalnih vlasti i Saveta za zapošljavanja za kreiranje aktivnih mera namenjenih romskoj populaciji.

- Podsticanje zapošljavanja mladih do 30 godina predstavlja veliki izazov.

Organizovanje stručne prakse učenika i studenata završnih godina je jedan od načina upoznavanja mladih sa svetom rada, sticanje radnog iskustva i priprema za zapošljavanje.

Aktivne mere za podsticanje zapošljavanja mladih biće ciljno orijentisane i usmerene na stvaranje mogućnosti za produktivno zapošljavanje i efikasan prelazak sa školovanja na rad.

- Zapošljavanje starijih lica

Podsticaj zapošljavanja starijih lica ima za cilj povećanje mogućnosti da lica koja pripadaju ovoj kategoriji (lica od 55 do 64 godine starosti) kao osetljive grupe ponovo nađu posao. Neophodno je jačanje svesti u društvu o prednostima i koristi uključivanja starijih lica svet zaposlenih, a posebna pažnja je posvećena eliminisanju prepreka i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja starijih lica, naročito žena.

- Zapošljavanje žena

Podsticanje zapošljavanja žena ima za cilj izjednačavanje položaja muškarca i žene na tržištu rada. Ravnopravnost žena i muškaraca je jedno od osnovnih načela našeg zakonodavnog sistema.

Podsticanje zapošljavanja žena ne predstavlja traženje posebnih privilegija, već predstavlja posebne mere radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti zapošljavanja.

5. Jačanje socijalnog dijaloga na nivou Grada

Socijalni dijalog predstavlja mehanizam i institucionalni okvir u kome predstavnici lokalne samouprave i socijalnih partnera - reprezentativnih sindikata i Unija poslodavaca, Filijala Sremska Mitrovica kroz razmenu mišljenja nastoje da približe i usaglase stavove i uspostave stanje socijalnog mira i kohezije.

Svrha vođenja socijalnog dijaloga je postizanje kompromisa - socijalnog pakta, o sadržaju, dinamici i socijalnoj ceni ekonomskih i društvenih promena.

Socijalni dijalog uvažavanjem mišljenja svih socijalnih partnera je jedan od osnovnih postulata demokratije.

Nesporno je da realan dijalog ravnopravno socijalnih partnera može da pomogne u sadašnjoj kritičnoj tački tranzicije našeg društva koja povlači za sobom veliku nezaposlenost.

Kroz socijalni dijalog koji se zasniva na principu tripartizma, grad-poslodavac-zaposleni i kroz akcione planove, lakše dolazimo do rešavanja najvećeg problema sadašnjosti - nezaposlenosti.

V PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA

Mere APZ predstavljaju sistem planova i programa usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti.

U 2011. godini primenom mera APZ moguće je povećati zaposlenost, odnosno smanjiti broj nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih lica, zatim smanjiti visoku stopu nezaposlenosti, obezbediti poslodavcima lica sa odgovarajućim kvalifikacijama, iskustvima i znanjima i omogućiti sticanje radnog iskustva nezaposlenim licima posle školovanja.

Aktivna politika zapošljavanja realizuje se kroz:

1. Programe i mere definisane Zakonom i NAPZ,

2. Programe i mere predviđene Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja i

3. Programe i mere predviđene Akcionim planom zapošljavanja Grada.

1. Programe i mere definisane Zakonom i NAPZ

Mere APZ koje realizuje Filijala Sremska Mitrovica, definisane su Zakonom i NAPZ. To su aktivnosti usmerene ka unapređenju zaposlenosti i to:

1.1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje

Primenom ove mere povezuje se ponuda i tražnja na tržištu rada, vrši selekcija lica za zapošljavanje prema zahtevu poslodavca, savetovanje usmereno ka izboru odgovarajućeg posla, obuka za aktivno traženje posla, obuka u klubu za traženje posla, utvrđivanje individualnih planova zapošljavanja sa nezaposlenim licima, upućivanje lica koja traže zaposlenje poslodavcima radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, organizovanje sajmova zapošljavanja i dr.

1.2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere

Nezaposlenim licima se pojedinačno ili grupno pruža pomoć pri izboru ili promeni zanimanja i traženju zaposlenja. Filijala obezbeđuje profesionalno informisanje, savetovanje, selekciju, klasifikaciju i druge savetodavne aktivnosti usmerene ka povećanju zapošljivosti tražioca zaposlenja.

1.3. Subvencije za zapošljavanje kod poslodavaca

Poslodavac može da ostvari pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta u jednokratnom iznosu, radi zapošljavanja određenog broja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe u visini utvrđenoj NAPZ. Za 2011. godinu utvrđen je iznos subvencije u visini od 100.000,00 dinara za lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka. Subvenciju mogu da ostvare samo poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru.

1.4. Podrška samozapošljavanju

Podrška samozapošljavanju podrazumeva mere za podršku samozapošljavanju koje mogu biti finansijske i nefinansijske. Nefinansijska podrška samozapošljavanju ostvaruje se kroz sledeće mere: informativne i savetodavne usluge u poslovnom centru, obuke iz preduzetništva i mentoring i specijalističke usluge. Finansijska podrška samozapošljavanju ostvaruje se kroz: subvenciju za samozapošljavanje i isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.

Sredstva za samozapošljavanje se odobravaju u vidu subvencije radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva radni odnos u njemu. Visina subvencije je određena NAPZ i iznosi u 2011. godini 160.000,00 dinara.

1.5. Dodatno obrazovanje i obuka

Dodatno obrazovanje i obuka je mera namenjena nezaposlenim i zaposlenim licima za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, i kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, može se uključiti u obuku koja podrazumeva proces teoretskog i praktičnog osposobljavanja u cilju sticanja novih znanja i veština radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje ili samozapošljavanje. Filijala organizuje obuke za tržište rada ili za potrebe poznatog poslodavca a prema Godišnjem programu rada.

1.6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade

Ova mera je namenjena nezaposlenim licima korisnicima novčane naknade, ukoliko zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, mogu da ostvare pravo na isplatu 30% ukupnog iznosa novčane naknade bez pripadajućih doprinosa.

1.7. Javni radovi

Javni radovi se organizuju u cilju zapošljavanja, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Javni radovi se organizuju u trajanju od 6 meseci u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Na javnim radovima zapošljavaju se teže zapošljiva nezaposlena lica i nezaposleni u stanju socijalne potrebe, Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalnih samouprava, javna preduzeća, javne ustanove, privredna društva, preduzetnici, zadruge, udruženja građana. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova obezbeđena su u budžetu Republike Srbije i koriste se za zarade, putne troškove i troškove sprovođenja javnih radova.

2. Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja

Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja u 2011. godini finansiraće se programi pripravnika, programi samozapošljavanja i programi otvaranja novih radnih mesta na teritoriji AP Vojvodine.

3. Programi i mere za rešavanje specifičnih problema lokalnog tržišta rada

Specifični problemi lokalnog tržišta rada rešavaće se sledećim merama: organizovanje sajma zapošljavanja i sajma profesionalne orijentacije, organizovanje edukativnih obuka za buduće preduzetnike i osposobljavanje lica za samostalan rad u struci i polaganje stručnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (mera stručne prakse). Za prva tri programa nisu potrebna finansijska sredstva a za četvrti program Grad obezbeđuje sredstva iz budžeta.

Nezaposlena lica određenih grupa zanimanja radno iskustvo mogu da steknu samo u državnim ustanovama, odnosno kod direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava i u preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava. Putem radnog angažovanja ove grupe nezaposlenih lica rešavaju se specifični problemi lokalnog tržišta rada.

3.1. Organizovanje sajma zapošljavanja

Grad u saradnji sa Filijalom Sremska Mitrovica, organizovaće jedan sajam zapošljavanja u 2011. godini. Osnovni cilj organizovanja sajma zapošljavanja je stvaranje neposrednih uslova za direktan susret ponude i tražnje kroz promociju nezaposlenih određenih zanimanja i kvalifikacija i zadovoljavanje iskazanih potreba poslodavaca za odgovarajućim profilima.

Sajam se organizuje za najmanje 15 poslodavaca koji iskazuju svoje potrebe na posebnom upitniku Gradske uprave za privredu i investicije. Filijala na osnovu iskazanih potreba poslodavaca selektuje najmanje 500 nezaposlenih lica za učešće na sajmu.

Sajam se organizuje u trajanju od 10 do 13 časova u toku jednog dana.

Prostor za organizovanje sajma obezbeđuje Grad, a potrebnu opremu - štandove Filijala.

Indikator uspešnosti sajma je zadovoljenje potreba poslodavaca oko 30% u odnosu na iskazane potrebe u roku od 6 meseci po završenom sajmu.

Filijala se obavezuje da izvrši monitoring i evaluaciju i obavesti LSZ o ostvarenim efektima sajma.

3.2. Organizovanje sajma profesionalne orijentacije

Sajam profesionalne orijentacije organizuje Grad u saradnji sa Filijalom, u cilju približavanja usluge profesionalnog informisanja većem broju zainteresovanih korisnika.

Ciljevi organizovanja sajma su: prevencija pogrešnog izbora zanimanja kroz informisanje učenika o mreži srednjih škola i fakulteta, područjima rada, obrazovnim profilima i zanimanjima, razvijanje sposobnosti kandidata za samoprocenu ličnih potencijala i informisanje učenika u okviru profesionalne orijentacije.

Sajam profesionalne orijentacije je mesto susreta svih učesnika u cilju pravilnog izbora zanimanja i to: škola, obrazovnih institucija, učenika, Gradske uprave za obrazovanje, kulturu i sport, Filijale Sremska Mitrovica, kao posrednika, najpre u adekvatnom izboru zanimanja, a kasnije i u traženju posla.

Sajam omogućava neposrednu komunikaciju sa obrazovnim ustanovama, prezentaciju učenika putem pisanih i štampanih materijala, praktičnih prezentacija i video bim prezentacija.

Ciljne grupe su učenici završnih razreda osnovnih i srednjih škola i njihovi roditelji.

Grad obezbeđuje adekvatan prostor za održavanje sajma, a Filijala i nadležna Gradska uprava će obezbediti učesnike sajma i staraće se o organizaciji sajma.

Sajam se organizuje u trajanju od 10 do 17 sati u toku dva dana, početkom aprila 2011. godine.

3.3. Organizovanje edukativnih obuka za buduće preduzetnike

Ciljevi programa su osposobljavanje nezaposlenih lica, potencijalnih preduzetnika organizovanjem trodnevne obuke u izvođenju trenera Filijale Sremska Mitrovica. Grad objavljuje javni poziv radi prijave zainteresovanih lica za obuku i obezbeđuje prostor za obuku.

Ciljne grupe su: nezaposlena lica sa evidencije Filijale Sremska Mitrovica (pri čemu prioritet imaju teže zapošljiva lica) i viškovi zaposlenih. Za nezaposlena lica potencijalne preduzetnike organizovaće se obuka "Put do uspešnog preduzetnika" za grupu od 30 lica, prema standardizovanoj obuci NSZ.

Za potencijalne korisnike subvencije za samozapošljavanje koju odobrava Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine, obavezno je pohađanje trodnevne obuke. Po završetku obuke polaznicima se izdaje Uverenje o uspešno završenoj obuci. Nosioci aktivnosti su: Gradska uprava za privredu i investicije i Poslovni centar Filijale Sremska Mitrovica.

Indikator uspešnosti obuke je samozapošljavanje polaznika obuke, odnosno broj lica koja su osnovala preduzetničke radnje ili preduzeća.

3.4. Programi osposobljavanja za samostalan rad u struci putem volonterskog radnog angažovanja

Ciljevi programa su: prevencija dugoročne nezaposlenosti kroz stručno osposobljavanje lica bez radnog iskustva u struci i polaganje stručnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa.

Ciljne grupe su nezaposlena lica VII stepena stručne spreme do 30 godina života, bez radnog iskustva u struci, prijavljena na evidenciju Filijale Sremska Mitrovica. Prioritet kod uključivanja u program imaju lica iz kategorije teže zapošljivih lica: osobe sa invaliditetom, mladi do 30 godina, dugoročno nezaposlena lica, Romi.

Finansijsku podršku obezbeđuje Grad u iznosu od 1.800.000,00 dinara.

Program traje 12 meseci i njegova realizacija počinje u 2011. godini. Na ovaj način moguće je radno angažovati ukupno 13 lica.

Pravo da na ovaj način radno angažuju nezaposlena lica imaju samo državni organi-direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i drugi državni organi.

Program realizuje Filijala Sremska Mitrovica na osnovu javnog poziva koji raspisuje Grad i zaključenog ugovora kojim se regulišu prava i obaveze ugovornih strana.

Indikator uspešnosti programa je zapošljavanje 20% lica koja sa uspehom završe stručno osposobljavanje u roku od 6 meseci po završetku obuke.

Filijala Sremska Mitrovica vrši monitoring i evaluaciju i obaveštava LSZ o rezultatima.

VI FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavljaće se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica, kao i iz domaćih i stranih donacija.

Grad Sremska Mitrovica je obezbedio sredstva u iznosu od 1.800.000,00 dinara za osposobljavanje nezaposlenih lica za samostalan rad u struci i polaganje stručnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (mera stručne prakse). Na ovaj način će se radno angažovati 13 lica na period od godinu dana, pri čemu će svako od tih lica primati mesečnu naknadu u iznosu od 10.000,00 dinara. Pored mesečne naknade, Grad će uplaćivati i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidskog i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti u iznosu od 6% od najniže bruto osnovice (4% doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidskog i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i 2% doprinose za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti).

Jedan od načina finansiranja aktivne politike zapošljavanja jeste i finansiranje putem domaćih i stranih donacija. Grad će u saradnji sa Filijalom Sremska Mitrovica, kao i svim zainteresovanim privrednicima i nevladinim organizacijama nastojati da pribavi sredstva za finansiranje aktivne politike zapošljavanja putem konkurisanja za sredstva kod stranih donatora, zatim kod EU fondova (IPA - pretpristupni fondovi), kao i kod Ministarstava RS i Pokrajinskih sekretarijata.

Pregled projekata čija se realizacija planira u 2011. godini

	Projekat	Partneri	Iznos finansiranja	Izvor finansiranja
1.	Edukacija kroz profesionalnu orijentaciju za potrebe privrede	škole, Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport, Ministarstvo prosvete		Grad Sremska Mitrovica Ministarstvo prosvete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Fondovi EU
2.	Dokvalifikacija, prekvalifikacija, obuka za rad na računaru	Škole, Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport, Ministarstvo prosvete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Nacionalna služba za zapošljavanje,		Grad Sremska Mitrovica, Grad Never, Fondovi EU
3.	Škola stranih jezika	Škole, Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport, Fond Atanasije Stojković, Grad Sremska Mitrovica, Grad Never		Grad Sremska Mitrovica, Grad Never, Fondovi EU
4.	Obrazovanje odraslih	Škole, Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport, Ministarstvo prosvete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Nacionalna služba za zapošljavanje		Ministarstvo prosvete, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Fondovi EU

 

VII INDIKATORI USPEŠNOSTI PROGRAMA I MERA APZ

U cilju praćenja ostvarivanja Akcionog plana, indikatori uspešnosti realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja sa odgovornostima za sprovođenje (nosiocima aktivnosti) i izvorima finansiranja dati su u tabeli.

KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJE
Mera	Očekivani rezultati	Indikator	Nosioci aktivnosti	Izvor finansiranja
Organizovanje sajma zapošljavanja	Zadovoljene potreba poslodavaca i zapošljavanje nezaposlenih lica	Zadovoljenje potreba poslodavaca oko 30% u odnosu na iskazane potrebe u roku od 6 meseci po završenom sajmu	Gradska uprava za privredu i investicije Filijala Sremska Mitrovica	Nefinansijska mera
Organizovanje sajma profesionalne orijentacije	Informisan veliki broj učenika i roditelja		Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport Filijala Sremska Mitrovica	Nefinansijska mera
OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA
Mera	Očekivani rezultati	Indikator	Nosioci aktivnosti	Izvor finansiranja
Organizovanje edukativnih obuka za buduće preduzetnike	Osposobljena lica za samostalno vođenje biznisa	Samozapošljavanje polaznika obuke, odnosno broj lica koja su osnovala preduzetničke radnje ili preduzeća	Gradska uprava za privredu i investicije Poslovni centar Filijale Sremska Mitrovica	Nefinansijska mera
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA
Mera	Očekivani rezultati	Indikator	Nosioci aktivnosti	Izvor finansiranja
Program osposobljavanja za samostalan rad u struci i polaganje stručnog ispita putem radnog angažovanja bez zasnivanja radnog odnosa	Osposobljena lica za samostalan rad u svojoj struci	Zapošljavanje 20% lica koja sa uspehom završe stručno osposobljavanje u roku od 6 meseci po završetku obuke	Filijala Sremska Mitrovica	Budžet Grada

 

VIII NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE AKCIONOG PLANA

Praćenje realizacije mera predviđenih Akcionim planom za 2011. godinu sprovodiće Gradska uprava za privredu i investicije i LSZ u saradnji sa Filijalom Sremska Mitrovica i ostalim ustanovama, organizacijama i udruženjima iz oblasti zapošljavanja, kao i socijalnim partnerima.

LSZ zadužen je za monitoring, evaluaciju i izveštavanje Predsednika Skupštine o ostvarenim rezultatima i efektima sprovedenih mera.