POSLOVNIKVISOKOG SAVETA SUDSTVA("Sl. glasnik RS", br. 43/2009 i 22/2011) |
Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i način rada Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet) i druga pitanja koja su od značaja za njegov rad.
Savet bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, imenuje sudije porotnike, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, donosi Etički kodeks, propisuje kriterijume i merila za izbor sudija i predsednika sudova i obavlja druge poslove određene Zakonom.
Savet predstavlja predsednik Saveta (u daljem tekstu: predsednik).
Sedište Saveta je u Beogradu.
Savet može odlučiti da pojedine sednice održi u drugom mestu.
Savet može da odluči da radi u javnoj sednici, na predlog predsednika Saveta ili člana Saveta.
Javnoj sednici može da prisustvuje sudija o čijem pravu ili obavezi se odlučuje, zainteresovana lica i akreditovani predstavnici sredstava javnog informisanja do broja raspoloživih mesta u prostoriji Saveta, a prema redosledu prijavljivanja Administrativnoj kancelariji.
Savet može isključiti zainteresovana lica i akreditovane predstavnike sredstava javnog informisanja sa cele javne sednice ili jednog njenog dela, ako to zahtevaju interesi čuvanja državne ili službene tajne, interesi javnog reda, razlozi morala ili privatnosti.
Isključenje javnosti se ne odnosi na lica iz člana 20. ovog poslovnika.
Odluku iz stava 2. ovog člana Savet donosi na predlog sudije o čijem pravu ili obavezi se odlučuje ili po službenoj dužnosti.
O održavanju reda na javnoj sednici stara se predsednik Saveta.
Predsednik Saveta može, posle opomene, udaljiti lice koje ometa red na javnoj sednici.
Lica koja prisustvuju javnoj sednici dužna su da se pridržavaju propisa koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti.
Stručno-tehničke i administrativne poslove za potrebe Saveta obavlja Administrativna kancelarija.
Savet ima okrugli pečat prečnika 32 mm s malim grbom Republike Srbije u sredini oko koga je koncentričnim krugovima na srpskom jeziku ćiriličnim pismom ispisan tekst "Republika Srbija - Visoki savet sudstva - Beograd".
Savet ostvaruje saradnju sa Državnim većem tužilaca, državnim i drugim organima i organizacijama, sudskim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama.
Savet čine predsednik i članovi, u skladu sa Ustavom.
Savet ima zamenika predsednika, sekretara, stalna radna tela i Administrativnu kancelariju.
Savet može obrazovati povremena radna tela.
Predsednik Saveta:
- predstavlja Savet;
- stara se o organizaciji i zakonitosti rada Saveta i Administrativne kancelarije;
- saziva sednice Saveta, predlaže dnevni red za te sednice i predsedava sednicama;
- stara se o primeni ovog poslovnika;
- potpisuje pismena u ime Saveta i akte saveta;
Predsednik može pojedine svoje dužnosti i ovlašćenja preneti na zamenika predsednika Saveta.
Predsednik može da odredi drugog člana Saveta da obavlja njegove dužnosti u periodu dok su on i njegov zamenik odsutni.
Predsednik može da ovlasti sekretara Saveta da potpisuje pismena Saveta koja se odnose na svakodnevna operativna pitanja.
Predsednik obavlja i druge poslove i dužnosti utvrđene zakonom, Poslovnikom, drugim propisima i internim aktima Saveta.
Zamenika predsednika Saveta (u daljem tekstu: zamenik) bira Savet na predlog predsednika Saveta, iz reda sudija - izbornih članova.
Mandat zamenika je četiri godine.
Zamenik zamenjuje predsednika za vreme njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja tu dužnost, sa ovlašćenjima koja ima predsednik Saveta.
Zamenik pomaže predsedniku u obavljanju zadataka potrebnih za efikasan i delotvoran rad Saveta.
Zamenik može podneti ostavku na tu funkciju.
Zamenik može biti razrešen funkcije na predlog predsednika Saveta.
Članovi Saveta pored prava iz člana 10. Zakona o Visokom savetu sudstva imaju sledeća prava i dužnosti:
- da redovno prisustvuju sednicama Saveta, izuzev u slučajevima opravdanog izostanka o čemu su dužni da unapred obaveste predsednika ili sekretara Saveta;
- da učestvuju u raspravi o svakom pitanju koje je na dnevnom redu i glasaju, po svom uverenju, o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Saveta;
- da obavljaju sve dužnosti i zadatke određene od strane Saveta, a posebno da učestvuju u sednicama posebnih komisija, stručnih timova, sastancima radnih grupa itd.;
- da čuvaju tajnost podataka koje je Savet odredio tajnim ili koji su po zakonu službena tajna;
- da ne otkrivaju informacije koje se odnose na proces donošenja odluke Saveta.
Izuzeće predsednika i članova Saveta
Predsednik Saveta ili član Saveta izuzeće se iz učešća u razmatranju pitanja i odlučivanja o istom koje se:
- tiče njega samog;
- direktnih krvnih srodnika;
- srodnika po pobočnoj liniji do četvrtog stepena;
- srodnika po tazbini do drugog stepena;
- supružnika ili vanbračnog druga ili usvojene dece;
- ili ako postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost predsednika ili člana Saveta.
Predsednik i član Saveta dužni su da odmah po saznanju o postojanju razloga za izuzeće obaveste Savet, u pisanoj formi ili usmeno na sednici Saveta.
Usmena izjava će se zabeležiti u zapisnik sednice.
Zahtev za izuzeće predsednika ili člana Saveta može podneti i lice o čijim pravima i obavezama se odlučuje.
Zahtev se podnosi u pisanoj formi.
Pre odlučivanja o podnetom zahtevu pribaviće se izjašnjenje lica čije se izuzeće traži.
Predsednik, odnosno član Saveta o čijem izuzeću se raspravlja, može učestvovati u raspravi o izuzeću, ali ne može glasati povodom odluke o vlastitom izuzeću.
Odluku o izuzeću člana Saveta donosi predsednik Saveta, a o njegovom izuzeću Savet, većinom glasova.
Član koji je izuzet ne može učestvovati u bilo kom postupku ili raspravi koja se odnosi na pitanje zbog kojeg je izuzet.
Savet ima sekretara.
Sekretar Saveta rukovodi Administrativnom kancelarijom, organizuje i obezbeđuje njen delotvoran rad, a za svoj rad i rad Administrativne kancelarije odgovara Savetu.
Sekretar je državni službenik na položaju koga na pet godina postavlja Savet, na osnovu internog ili javnog konkursa.
Javni konkurs se sprovodi ako interni konkurs nije uspeo.
Položajnu grupu, pravo učešća na internom konkursu i uslove za postavljenje na položaj utvrdiće Savet posebnom odlukom.
Stalna radna tela su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi. Njihov rad uređuje se posebnim aktom.
Savet može obrazovati povremena radna tela za razmatranje i obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Povremena radna tela obrazuju se kao komisije, stručni timovi ili radne grupe.
Savet odlukom o formiranju povremenog radnog tela određuje njegov sastav, kratak opis zadataka, dužnosti i prava, način rada i vreme za realizaciju postavljenog zadatka.
Predsednik povremenog radnog tela je član Saveta.
Savet može imenovati stručnjake koji nisu članovi Saveta da učestvuju kao savetnici u povremenom radnom telu.
Predsednik povremenog radnog tela je odgovoran za pripremanje dnevnog reda za svaki sastanak, vođenje sastanka, kontrolu zapisnika, te da redovno ili na zahtev bilo kojeg člana Saveta izveštava Savet o preduzetim aktivnostima.
U radu povremenog radnog tela učestvuje predstavnik Administrativne kancelarije koji je odgovoran za vođenje zapisnika. Predstavnik Administrativne kancelarije ne može da glasa o pitanju o kojem se odlučuje ali može da iznese svoje mišljenje.
Administrativno tehničke i stručne poslove za potrebe povremenih radnih tela obavlja Administrativna kancelarija.
Administrativna kancelarija pruža administrativnu i stručnu podršku Savetu, stalnim i povremenim radnim telima u obavljanju njihovih zadataka, u skladu sa zakonom, Poslovnikom i drugim pozitivnim propisima.
Organizacija, poslovi i način rada Administrativne kancelarije uređuju se Odlukom o njenom obrazovanju, koju donosi Savet.
Akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Administrativnoj kancelariji donosi Savet, na predlog sekretara Saveta.
Savet radi i odlučuje na sednici.
Redovne sednice Saveta održavaju se po pravilu najmanje jednom mesečno.
Sednica Saveta može da traje duže od jednog dana.
Vanrednu sednicu Saveta saziva predsednik kada oceni da je to neophodno radi rešavanja hitnih pitanja.
Sazivanje sednice i učešće u radu
Sednicu Saveta saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Saveta.
Poziv za sednicu sadrži: ime i prezime lica koje se poziva, svojstvo u kojem se poziva, mesto održavanja sednice, dan i vreme početka sednice.
Uz poziv za sednicu dostavljaju se predlog dnevnog reda sa predlogom po kojim tačkama dnevnog reda da sednica bude javna i materijali za sednicu, najmanje tri dana pre dana održavanja sednice.
Izuzeto, dnevni red i kompletan štampani materijal za sednicu članovima Saveta se stavljaju na raspolaganje na dan početka sednice.
Predloženi dnevni red sa predlogom po kojim tačkama dnevnog reda da sednica bude javna se objavljuje na internet stranici Saveta pre sednice.
Na sednicu saveta mogu biti pozvana i druga lica ako je to potrebno zbog neke tačke dnevnog reda. Njima se dostavlja materijal samo za tu tačku dnevnog reda.
Lica koja prisustvuju sednici Saveta, a nisu njegovi članovi mogu učestvovati u raspravi, ali ne i u donošenju njegovih odluka.
Sednicom Saveta predsedava predsednik, a u slučaju njegove odsutnosti zamenik.
Predsedavajući otvara sednicu Saveta, utvrđuje da li postoji većina potrebna za rad i odlučivanje (kvorum) i obaveštava koji su članovi najavili i pravdali odsustvo i ko je pozvan da prisustvuje sednici.
Ako nije prisutna većina članova Saveta, predsedavajući odlaže sednicu i određuje vreme kad će ona biti održana.
Pošto predsedavajući otvori sednicu, utvrđuje se njen dnevni red.
Svaki član Saveta može da zatraži da se predloženi dnevni red izmeni ili dopuni i dužan je da taj predlog obrazloži.
Potom, predsedavajući stavlja na glasanje izmenjeni ili dopunjeni predlog dnevnog reda.
Izuzetno, predsednik može da predlaže izmene ili dopune dnevnog reda do kraja sednice.
Predsednik Saveta, odnosno član Saveta koji predlaže dopunu dnevnog reda, predlaže i da li da sednica po toj tački dnevnog reda bude javna.
Predsedavajući može izvršiti izmenu redosleda razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda ili objediniti raspravu o pojedinim tačkama dnevnog reda.
Ako se dnevni red menja, prvo se odlučuje o predlogu da se neka tačka povuče s dnevnog reda, a potom o predlogu da se dnevni red dopuni. Predloženi dnevni red može da se dopuni ako su razlozi za to nastali pošto je sednica već bila sazvana i ako su članovi Saveta upoznati s materijalom koji je s tim u vezi.
Pošto utvrdi dnevni red sednice, Savet odlučuje po kojim tačkama dnevnog reda će sednica biti javna.
U toku javne sednice, Savet može da odluči da sednica u određenom delu bude zatvorena za javnost.
Nakon usvajanja dnevnog reda, Savet usvaja zapisnik s prethodne sednice.
Član Saveta može da stavi primedbe na zapisnik, pismeno pre sednice ili usmeno na samoj sednici. O osnovanosti primedbi Savet odlučuje odmah, zaključkom.
Predsedavajući Saveta konstatuje da je zapisnik usvojen bez primedbi, odnosno sa izmenama koje su prihvaćene.
Na sednici Saveta niko ne može da govori pre nego što zatraži i dobije reč od predsedavajućeg.
Član Saveta i drugi učesnik u radu sednice može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a o istom pitanju, po odobrenju predsedavajućeg može da govori više puta.
Na početku rasprave o pojedinom pitanju, ovlašćeni član Saveta ili sekretar Saveta daje obaveštenja ili objašnjenja potrebna za odlučivanje Saveta.
O svakoj sednici Saveta vodi se zapisnik koji se članovima Saveta dostavlja uz predlog dnevnog reda za narednu sednicu.
U zapisnik se upisuje: redni broj i datum sednice, ko je predsedavao sednici, vreme početka i završetka sednice, prisutni i odsutni članovi Saveta, ostali koji su prisustvovali sednici, dnevni red sednice, kratak sažetak diskusije, kako je odlučeno o svakoj tački dnevnog reda.
Sekretar Saveta određuje državnog službenika iz Administrativne kancelarije koji prisustvuje sednicama Saveta i izrađuje zapisnik.
Zapisnik potpisuje predsedavajući sednici i državni službenik iz Administrativne kancelarije koji je zapisnik vodio.
Usvojeni zapisnici sa svim materijalima sa sednice združuju se po sednici kao jedan predmet, odlažu i čuvaju trajno. Oni su deo arhive Saveta koja se vodi pri Administrativnoj kancelariji.
O toku sednice mogu da se vode i stenografske beleške ili da se sednica tonski snima.
Stenografske beleške i tonske snimke mogu da koriste jedino članovi Saveta, predsednik Saveta i sekretar Saveta, po odobrenju predsednika Saveta.
Sekretar Saveta po potrebi, stenografske beleške i tonske snimke sa sednica Saveta stavlja na raspolaganje državnom službeniku odgovornom za izradu zapisnika.
O čuvanju stenografskih beležaka i tonskih snimaka stara se sekretar Saveta.
Zapisnik sa javne sednice, izuzev dela koji se odnosi na glasanje, dostupan je javnosti.
Zapisnik sa sednice zatvorene za javnost ili dela sednice koji je zatvoren za javnost, nije dostupan javnosti.
Izuzetno, Savet može da odluči da zapisnik iz stava 2. ovog člana, u celini ili određeni delovi, bude dostupan javnosti.
Savet donosi odluke, rešenja, zaključke i mišljenja.
Nacrt odluka, rešenja, zaključka i mišljenja za svaku tačku dnevnog reda i obrazloženja, kad god je to moguće, priprema Administrativna kancelarija pod nadzorom sekretara Saveta. Ukoliko ih Savet na sednici ne usvoji, Administrativna kancelarija, pripremiće nove nacrte, po uputstvu predsednika ili člana Saveta, koga on ovlasti.
Član Saveta ima pravo i dužnost da odlučuje, odnosno glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici Saveta.
Savet odlučuje glasanjem u nejavnom delu sednice, ako je održana javna sednica.
Glasanje je javno, osim ako Savet ne odluči da se o pojedinom predlogu glasa tajno.
Javno se glasa dizanjem ruke, a član Saveta izjašnjava se "za" predlog, "protiv" predloga ili se uzdržava od glasanja.
Izuzetno, u hitnim situacijama članovi Saveta mogu glasati putem e-mail-a ili telefonom, o čemu se sačinjava posebna službena zabeleška.
Članovi Saveta prvo se izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Ako je glasanje tajno, Savet odlučuje na koji način će se obaviti to glasanje.
Glasanju mogu da prisustvuju sekretar Saveta i državni službenik iz Administrativne kancelarije koji vodi zapisnik.
Nakon obavljenog glasanja predsedavajući zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka je doneta ako se za nju izjasni većina svih članova Saveta.
Odluke Saveta protiv kojih je dozvoljen pravni lek moraju biti obrazložene.
Odluka Saveta kojom odlučuje o pritužbi sudije iz člana 29. Zakona o sudijama mora biti obrazložena.
Predsednik potpisuje sve odluke, rešenja, zaključke i mišljenja Saveta, a u njegovom odsustvu to čini zamenik. Administrativna kancelarija vodi računa da sve odluke Saveta budu potpisane u roku od tri radna dana nakon sednice i da budu objavljene na internet stranici Saveta.
Administrativna kancelarija vodi arhivu svih odluka, rešenja, zaključaka i mišljenja i čuva ih u elektronskoj verziji u posebno dizajniranoj bazi podataka.
Javnost rada Saveta ostvaruje se:
- održavanjem javnih sednica;
- objavljivanjem opštih akata Saveta u "Službenom glasniku Republike Srbije";
- održavanjem konferencija za novinare;
- izdavanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja (saopštenja za javnost);
- objavljivanjem na internet stranici Saveta.
Savet održava konferenciju za novinare sa predstavnicima sredstava javnog informisanja povodom godišnjeg pregleda rada Saveta, kao i u drugim slučajevima kada oceni da se radi o pitanjima od interesa za javnost.
Konferenciju iz stava 1. ovog člana organizuje i vodi portparol Saveta.
O odlukama Saveta za koje postoji interesovanje javnosti Savet daje saopštenja za javnost.
Sekretar Saveta odgovoran je za pripremu nacrta godišnjeg izveštaja, koji dostavlja predsedniku Saveta najkasnije do 15. februara svake godine.
Savet razmatra i usvaja Godišnji izveštaj najkasnije do 1. marta tekuće godine.
Godišnji izveštaj se dostavlja Narodnoj skupštini.
Godišnji izveštaj se predstavlja javnosti objavljivanjem na internet stranici Saveta i putem godišnje konferencije za novinare.
Savet donosi akte predviđene zakonom i interne akte potrebne za efikasan i delotvoran rad Saveta.
Sekretar Saveta i predsednici stalnih radnih tela mogu, u skladu sa internim aktima koje je doneo Savet, doneti interna uputstva koja smatraju potrebnim.
Objavljivanje oglasa i podnošenje prijave
Izbor sudija i predsednika suda, oglašava se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u dnevnom listu "Politika".
Javni oglas sadrži sledeće:
- naziv suda i broj slobodnih sudijskih mesta;
- zakonske uslove za prijavu na oglašena mesta u skladu sa čl. 43, 44. i 45. Zakona o sudijama;
- postupak prijave na slobodna mesta;
- naziv organa i adresa za podnošenje prijave;
- rok za podnošenje prijave.
Uz prijavu na oglas kandidat dostavlja ličnu i radnu biografiju.
Kandidat koji podnosi prijavu za prvi izbor sudije dostavlja:
- overenu kopiju diplome o završenom pravnom fakultetu;
- overenu kopiju uverenja o položenom pravosudnom ispitu;
- uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
- dokaz o radnom iskustvu posle položenog pravosudnog ispita;
- uverenje da se protiv njega ne vodi krivični postupak;
- uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti.
Kandidat koji je sudija dostavlja:
- uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
- uverenje da se protiv njega ne vodi krivični postupak.
Prijava na oglas podnosi se Savetu u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku RS".
Savet može da obrazuje jednu ili više komisija za izbor. Zadatak komisije je da izvrši proveru podnetih prijava na oglas, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost i da oceni da li kandidat ispunjava kriterijume i merila za izbor, koje je propisao Savet.
Komisija za izbor može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima koji primenom kriterijuma i merila imaju iste uslove za izbor.
Komisija blagovremeno obaveštava kandidata o datumu, vremenu i mestu održavanja razgovora.
Savet obavlja razgovor sa kandidatima koji su se prijavili za izbor za predsednika suda.
Tokom obavljanja razgovora sa kandidatom za predsednika suda posebno će se ispitati njegovo viđenje problema u funkcionisanju suda, način rešavanja tih problema i ideje za unapređenje rada suda.
Svaki kandidat za predsednika suda može da podnese i pisani program svoga rada.
VIII IZMENE I DOPUNE POSLOVNIKA
Poslovnik se menja i dopunjuje odlukom.
Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika može podneti predsednik ili član Saveta.
Predlog se podnosi u obliku u kome se donosi odluka i mora biti obrazložen.
Do početka rada Administrativne kancelarije i popune radnih mesta predviđenih aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, sve stručne i administrativno tehničke poslove za potrebe Saveta obavljaće Ministarstvo pravde.
Stručne poslove obavljaće po uputstvu predsednika ili člana Saveta, do postavljenja na položaj sekretara Saveta.
Do popune radnog mesta portparola u Administrativnoj kancelariji saopštenja za javnost, organizovanje konferencija za novinare obavljaće portparol Vrhovnog suda Srbije.
Odredbe ovog poslovnika o javnosti rada Saveta koja se ostvaruje objavljivanjem na internet stranici Saveta primenjivaće se u roku od šest meseci od početka rada Administrativne kancelarije.
Pojedina pitanja koja se odnose na rad Saveta, a koja nisu uređena ovim poslovnikom, mogu se urediti posebnom odlukom ili zaključkom Saveta.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".