POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA USTANOVE KULTURE ČIJI JE OSNIVAČ GRAD NOVI SAD("Sl. list Grada Novog Sada", br. 11/2011) |
Posebnim kolektivnim ugovorom za ustanove kulture čiji je osnivač Grad Novi Sad (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor), uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u ustanovama kulture čiji je osnivač Grad Novi Sad (u daljem tekstu: ustanova kulture), kao i međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.
Poslodavac, u smislu ovog kolektivnog ugovora je ustanova kulture.
Zaposleni, u smislu ovog kolektivnog ugovora je lice koje je, u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon), i drugim propisima kojima su uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, zasnovalo radni odnos kod poslodavca iz stava 1. ovog člana.
Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi zaposlenih od prava i uslova utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom, a moguće je utvrditi i veća prava i povoljnije uslove od prava i uslova utvrđenih zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca biće obuhvaćene sve specifičnosti ustanova kulture koje proističu iz delatnosti koje ustanove obavljaju, a u vezi su sa pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene Zakonom i uslove utvrđene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova ustanove kulture.
Poslodavac je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnih sindikata (u daljem tekstu: sindikat), pre donošenja akta iz stava 1. ovog člana.
Sindikat je dužan da svoje obrazloženo mišljenje dostavi poslodavcu u roku od 10 dana od dana prijema akta iz stava 1. ovog člana. Ukoliko sindikat u predviđenom roku ne dostavi svoje obrazloženo mišljenje poslodavcu, smatra se da je dato pozitivno mišljenje.
Poslodavac je dužan da akt iz stava 1. ovog člana, nakon donošenja, dostavi sindikatu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan Zakonom i drugim opštim aktima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu, pod uslovima propisanim Zakonom i drugim opštim aktima.
Ugovor o radu zaključuju poslodavac i zaposleni, na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa Zakonom i drugim opštim aktima.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih Zakonom i drugim opštim aktima.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad za vreme koje je neophodno da zaposleni pokaže svoje stručne i radne sposobnosti, koji ne može biti kraći od dva, ni duži od šest meseci.
Obavljanje poslova zaposlenog koji je na probnom radu prati poslodavac, odnosno neposredni rukovodilac, koji je dužan da najkasnije tri radna dana pre prestanka ugovorenog probnog rada, dostavi poslodavcu konačnu ocenu o radnim i stručnim sposobnostima zaposlenog.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos prestaje istekom roka određenog ugovorom o radu.
Za vreme probnog rada zaposleni i poslodavac mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana.
III STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da sačini program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih.
Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u skladu sa finansijskim planom, u okviru sredstava iz budžeta Grada Novog Sada (u daljem tekstu: budžet Grada) ili sopstvenih i drugih prihoda.
Osnivač Grad Novi Sad daje saglasnost na program stručnog usavršavanja koji se finansira iz budžeta Grada.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o stalnom stručnom osposobljavanju i usavršavanju zaposlenih i da stvara potrebne materijalne, organizacione i druge uslove za ove potrebe.
Zaposleni, koga poslodavac uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje, potpisuje ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa poslodavcem.
Ugovorom iz stava 5. ovog člana uređuju se prava na naknade (školarina, stipendija i plate).
Zaposleni ne može da trpi štetne posledice ako poslodavac ne organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.
Zaposleni, koga na stručno osposobljavanje i usavršavanje upućuje poslodavac, ima pravo na naknadu plate, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.
Opštim aktom kod poslodavca može se utvrditi radno vreme u kraćem trajanju, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
O rasporedu radnog vremena u ustanovama kulture odlučuje poslodavac na osnovu opšteg akta u okviru godišnjeg radnog vremena, uzimajući u obzir potrebe procesa rada i Zakonom garantovane odmore i odsustva u toku rada.
Raspored, početak i završetak radnog vremena kod poslodavca, utvrđuje se na sledeći način:
- na radnim mestima gde proces rada to dozvoljava radno vreme je jednokratno, radna nedelja traje pet radnih dana - puno radno vreme, i
- na poslovima gde proces rada traje neprekidno ili duže od punog radnog vremena, rad se organizuje u smenama, odnosno turnusima.
Radno vreme zaposlenih u ustanovama kulture koji rade na administrativnim i stručnim poslovima utvrđuje se u periodu od 7,30 do 15,30 časova.
Početkom primene elektronske identifikacije zaposlenih pri ulasku i izlasku sa mesta rada, utvrđuje se klizno radno vreme zaposlenih u trajanju od osam časova dnevno, s tim da radno vreme počinje u intervalu od 7,30 do 8,00 časova, a završava se u intervalu od 15,30 do 16,00 časova, u zavisnosti od toga kada je zaposleni došao na svoje mesto rada.
Opštim aktom koji donosi poslodavac, bliže se određuje raspored, početak, završetak i preraspodela radnog vremena u ustanovi kulture, u skladu sa Zakonom, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.
Poslodavac je dužan da u pisanoj formi obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena, najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Rad u smeni mora se organizovati tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Radno vreme zaposlenih koji imaju status umetnika čini efektivno radno vreme i vreme za ličnu pripremu.
Umetnik iz stava 1. ovog člana jeste fizičko lice koje stvara autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti ili izvodi umetnička i autorska dela iz sledećih oblasti umetničke delatnosti:
- knjiga i književnost (stvaralaštvo, izdavaštvo, knjižarstvo, prevodilaštvo),
- muzika (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija),
- likovne i primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti i arhitekture,
- scensko stvaralaštvo i interpretacija (drama, opera, balet i ples),
- kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo, i
- umetnička fotografija.
Efektivno radno vreme čini vreme zajedničke pripreme na probama, vreme predstave, koncerta i programa.
Vreme za ličnu pripremu utvrđuje se posebnim aktom kod poslodavca.
Radno vreme zaposlenih koji obavljaju programske i tehničke poslove obuhvata i čekanje na rad.
Čekanje na rad iz stava 1. ovog člana predstavlja vreme koje zaposleni u sedištu ustanove kulture ili određenoj organizacionoj jedinici provede čekajući na eventualno raspoređivanje na radni zadatak.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava Zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na napornim i za zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i aktom o proceni rizika.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima ista prava i obaveze iz radnog odnosa, kao i zaposleni koji radi puno radno vreme.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima predviđenim Zakonom, a prema potrebama procesa rada.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, u skladu sa Zakonom.
Poslodavac, u skladu sa Zakonom može vršiti preraspodelu radnog vremena posebnom odlukom u pisanom obliku i to:
- kada to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada, i
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena i izvršenja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20, a najduže 35 radnih dana po svim kriterijumima za određivanje dužine godišnjeg odmora.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu:
1. |
radnog iskustva: |
|
- |
zaposlenom koji ima 5 godina radnog iskustva |
dva radna dana |
- |
zaposlenom koji ima od 5 do 10 godina radnog iskustva |
tri radna dana |
- |
zaposlenom koji ima od 11 do 15 godina radnog iskustva |
četiri radna dana |
- |
zaposlenom koji ima od 16 do 20 godina radnog iskustva |
pet radnih dana |
- |
zaposlenom koji ima od 21 do 25 godina radnog iskustva |
šest radnih dana |
- |
zaposlenom koji ima od 26 i više godina radnog iskustva |
sedam radnih dana |
2. |
stručne spreme: |
|
- |
zaposlenom sa VII stepenom stručne spreme |
četiri radna dana |
- |
zaposlenom sa VI ili V stepenom stručne spreme |
tri radna dana |
- |
zaposlenom sa IV ili III stepenom stručne spreme |
dva radna dana |
- |
zaposlenom sa II ili I stepenom stručne spreme |
jedan radni dan |
3. |
socijalnog stanja: |
|
- |
zaposlenom invalidu (invalidu rada i vojnom invalidu) |
tri radna dana |
- |
zaposlenom usvojitelju, hranitelju ili staratelju sa jednim detetom do 18 godina života, |
jedan radni dan |
|
sa dvoje dece do 18 godina života, |
dva radna dana |
|
ili više dece do 18 godina života, |
tri radna dana |
- |
zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
tri radna dana |
- |
redovnom davaocu krvi |
jedan radni dan |
- |
zaposlenom čiji je član porodičnog domaćinstva teško oboleo u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju |
do tri dana |
4. |
uslova rada: |
|
- |
za zaposlene koji rade na napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim aktom o proceni rizika |
pet radnih dana |
5. |
doprinosa na radu |
|
- |
zaposlenom kome je dodeljeno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u godini u kojoj ostvaruje pravo na godišnji odmor |
do pet radnih dana. |
Zaposleni sa 30 godina penzijskog staža ili 55 godina života, odnosno zaposlena sa 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života, imaju pravo na godišnji odmor u minimalnom trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni mlađi od 18 godina života imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 25 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela ukoliko to dozvoljava proces rada s tim, da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od 15 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored godišnjeg odmora utvrđuje poslodavac prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac u pisanoj formi i dostavlja ga zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine u slučaju:
1. |
sklapanja braka |
sedam radnih dana |
2. |
smrti člana uže porodice zaposlenog |
pet radnih dana |
3. |
porođaja supruge ili vanbračnog partnera koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
pet radnih dana |
4. |
selidbe domaćinstva |
tri radna dana |
5. |
sklapanja braka deteta zaposlenog |
tri radna dana |
6. |
zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom |
do pet radnih dana |
7. |
odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja sednicama, konferencijama, kongresima, seminarima i sindikalnim aktivnostima koji se organizuju od strane reprezentativnih sindikata na nivou Grada, Pokrajine, Republike, uz dostavljanje prateće dokumentacije |
do sedam radnih dana |
8. |
teže bolesti člana uže porodice zaposlenog |
do sedam radnih dana |
9. |
dobrovoljnog davanja krvi |
dva radna dana |
10. |
polaganja ispita u okviru stručnog osposobljavanja i usavršavanja, za svaki ispit |
dva radna dana |
11. |
korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
sedam radnih dana |
12. |
ako je član reprezentativnog sindikata izabran na više funkcije u organima sindikata, uz dostavljanje prateće dokumentacije |
do 30 radnih dana |
13. |
polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrada magistarske teze, doktorske disertacije, učešće u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog osposobljavanje i usavršavanja, a na osnovu akta poslodavca koji se odnosi na stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih |
do sedam radnih dana |
14. |
učešća aktivnih sportista na sportskim takmičenjima |
do 30 radnih dana. |
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti, u toku kalendarske godine, najviše do sedam radnih dana, osim u slučajevima iz tač. 1. do 3, 8. do 12. i tačke 14, koje se ne uračunavaju u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice zaposlenog iz stava 1, tač. 2. i 8. ovog člana, smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj, hranitelj, štićenik i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Plaćeno odsustvo odobrava se, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva).
Poslodavac može odobriti zaposlenom plaćeno odsustvo u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Rešenje o plaćenom odsustvu donosi poslodavac.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu se smatra kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.
Pravo na neplaćeno odsustvo, kao i uslovi pod kojima se ono može odobriti zaposlenom, utvrđuje poslodavac, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
VI PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA ZAPOSLENIH
Masa sredstava za plate zaposlenih, utvrđuje se na način utvrđen zakonom i podzakonskim aktima koje donosi Vlada Republike Srbije.
Zaposleni ima pravo na platu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Plata zaposlenih se utvrđuje na osnovu:
- osnovice za obračun plata, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije,
- koeficijenta koji se množi osnovicom,
- dodatka na platu, i
- obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih utvrđuju se aktom Vlade Republike Srbije.
Ustanove kulture koje ostvare prihode koji nisu javni prihodi u smislu zakona kojima se uređuju javni prihodi i rashodi, mogu uvećati plate do visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% po zaposlenom, u skladu sa zakonom i aktom poslodavca kojim se utvrđuju kriterijumi za uvećanje plate zaposlenih.
Zaposleni u ustanovi kulture ima pravo na minimalnu platu za standardni učinak i puno radno vreme provedeno na radu, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu:
1. vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - najmanje 0,4% od osnovice,
2. rada na dan praznika koji je neradni dan - 110% od osnovice,
3. rada noću i rada u smenama (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana) - 26% od osnovice,
4. prekovremenog rada - 26% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po više osnova, iz stava 1. ovog člana, plata se uvećava procentom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja po svim osnovama.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kome zaposleni odsustvuje sa rada, i to:
1. za vreme korišćenja godišnjeg odmora,
2. za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan,
3. za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnih organa i organa lokalne samouprave,
4. za vreme korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom, i
5. za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa, ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Plata se isplaćuje najmanje jednom mesečno, a najkasnije do 5. u mesecu, za prethodni mesec.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknade plate dostavi obračun.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, i to:
1. za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana - u visini od 65% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i
2. ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno - u visini od 100% prosečne plate u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova, i to za:
1. |
dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, |
2. |
korišćenje sopstvenog automobila, ako zaposleni, po nalogu poslodavca koristi sopstveni automobil u službene svrhe, u visini od 30% cene litra superbenzina za svaki pređeni kilometar, |
3. |
službena putovanja u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje i to: |
|
pravo na punu dnevnicu, ako službeno putovanje traje duže od 12 časova, a na pola dnevnice ako traje duže od osam, a kraće od 12 časova. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, |
4. |
službena putovanja u inostranstvo na osnovu naloga za službeno putovanje - visina naknade za službeno putovanje u inostranstvo utvrđuje se posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo, |
5. |
smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade - prema stvarnim izdacima koje zaposleni ima za ove namene dok boravi i radi van mesta sedišta poslodavca i van mesta svog prebivališta, s tim da se pod smeštajem smatra hotelski ili adekvatan smeštaj najviše do "B" kategorije. |
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom:
1. otpremninu pri odlasku u penziju, u visini jedne i po plate, koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
2. pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice (bračni drug ili deca) u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima, do visine neoporezovanog iznosa, a koji je utvrđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
3. naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Postojanje štete iz stava 1. tačke 3. ovog člana, njenu visinu, okolnosti pod kojima je ona nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje poslodavac.
Zaposlenima pripada pravo na isplatu:
1. solidarne pomoći, utvrđene opštim aktom,
2. jubilarne nagrade, i to:
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu za godine rada u ukupnom trajanju u ustanovama kulture, i to za:
- 10 godina u visini 50% prosečne plate isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade ili 50% od prosečne plate po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike ukoliko je to povoljnije za zaposlenog,
- 20 godina u visini jedne prosečne plate isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade ili jedne prosečne plate po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike ukoliko je to povoljnije za zaposlenog,
i
- 30 godina u visini jedne i po prosečne plate isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade ili jedne i po prosečne plate po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike ukoliko je to povoljnije za zaposlenog.
Pod radom u ukupnom trajanju, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatraju se i slučajevi prelaska u zakonskom roku iz jedne u drugu ustanovu kulture.
3. dnevne naknade za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne mesečne plate po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
4. godišnje nagrade za božićne praznike u jednakom iznosu.
O visini božićne nagrade, Vlada i reprezentativni sindikati, pregovaraće svake godine u postupku donošenja predloga budžeta Republike Srbije.
Deci zaposlenih do 11 godina starosti pripada pravo na prigodan poklon za Novu godinu, u vrednosti do neoporezovanog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Deci zaposlenih preko 11 godina starosti može se obezbediti poklon za Novu godinu, iz sopstvenih prihoda poslodavca.
Poslodavac može u zavisnosti od raspoloživih sredstava, a u skladu sa zakonom obezbediti:
1. zaposlenim ženama poklon za 8. mart, do 50% od prosečne plate po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, uz prethodno dobijenu saglasnost osnivača Grada Novog Sada,
2. uplaćivanje premije za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite,
3. druga primanja utvrđena kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, u skladu sa Zakonom.
Zaposlenom može prestati radni odnos kod poslodavca u skladu sa zakonom.
U slučajevima prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, bez njegove saglasnosti, i to:
- zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao ni ženi sa detetom do dve godine starosti,
- zaposlenom samohranom roditelju, osim ako ostvaruje redovne mesečne prihode (izdavanje nepokretnosti u zakup i sl.)
- zaposlenom čije dete ima teški stepen psihofizičke ometenosti,
- ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova ne može prestati radni odnos, i
- zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 30 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 25 godina staža osiguranja, osim ako ispunjava jedan od uslova za penziju u skladu sa zakonom.
Određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba vrši nadležni organ poslodavca, primenom kriterijuma utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Kriterijumi se primenjuju po redosledu utvrđenom kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ostvarenih učinaka prema utvrđenim normativima i standardima rada.
Ako kod poslodavca nisu utvrđeni normativi i standardi, rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima: kvaliteta obavljenog posla, samostalnosti u radu i inovacija, efikasnosti rada, odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, kao i dužini neplaćenih odsustava, a vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.
Rezultati rada iz st. 3. i 4. ovog člana utvrđuju se za period od najmanje godinu dana.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuje se dopunski kriterijum: imovno stanje zaposlenog.
Imovno stanje zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
1. ostvarenog prihoda po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu plate, drugih primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini, i
2. tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni ili član njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva.
Prihod i tržišna vrednost nepokretnosti, u smislu stava 7. ovog člana, utvrđuje se na osnovu dokumentacije, odnosno isprava nadležnog organa.
Imovno stanje zaposlenog utvrđuje nadležni organ poslodavca.
Prednost ima zaposleni sa slabijim imovnim stanjem.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći kriterijumi, i to:
1. broj članova porodice koji ostvaruju platu, pri čemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem članova porodice koji ostvaruju platu,
2. dužina radnog staža, pri čemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom,
3. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa, i
4. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju.
Zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njenim radom.
Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, poslodavac namerava da otkaže ugovore o radu zaposlenima po osnovu viška zaposlenih, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom i pribavljenim mišljenjem sindikata.
Poslodavac je dužan da pre donošenja programa iz člana 47. ovog kolektivnog ugovora u saradnji sa sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži:
1. razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih,
2. ukupan broj zaposlenih kod poslodavca,
3. broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su utvrđeni kao višak, i poslove koje obavljaju,
4. kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih,
5. mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad sa nepunim radnim vremenom, odnosno radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena,
6. sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih, i
7. rok u kome će biti otkazan ugovor o radu zaposlenima koji su utvrđeni kao višak.
Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, radi davanja mišljenja i to najkasnije osam dana od dana sačinjavanja predloga programa.
Program donosi Upravni odbor, a kod poslodavca kod kojeg nije obrazovan Upravni odbor, sam poslodavac.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje na predlog programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa.
Rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog, donosi poslodavac, a na osnovu predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove kulture, uz pribavljeno mišljenje sindikata, u skladu sa zakonom.
Rešenjem poslodavca, zaposleni za čijim je radom prestala potreba može biti:
1. raspoređen na druge poslove u ustanovi kulture,
2. raspoređen na poslove sa nepunim radnim vremenom u ustanovi kulture,
3. raspoređen na rad u drugu ustanovu kulture ili kod drugog poslodavca, i
4. upućen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi drugo pravo u skladu sa zakonom, može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina najmanje u visini koja ne može biti niža od 1/3 plate zaposlenog, odnosno 50% prosečne plate po zaposlenom u Republici Srbiji, za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu saglasno Zakonu i programu osnivača Grada Novog Sada.
Isplata otpremnine i drugih eventualno zaostalih primanja vrši se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa.
VIII NAČIN REŠAVANJA RADNIH SPOROVA
Mirno rešavanje radnih sporova vrši se na način i po postupku utvrđenom posebnim zakonom.
IX BEZBEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLJA ZAPOSLENIH NA RADU
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac, u skladu sa zakonom, donosi akt o proceni rizika za sva radna mesta i utvrđuje način i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je odgovoran za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da preduzima i druge propisane mere o bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi, ako mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu na poslovima na kojima je raspoređen, sve dok se te mere ne obezbede i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo na posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu, srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti, u skladu sa opštim aktima o bezbednosti i zdravlju na radu i zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i opštim aktom o bezbednosti i zdravlju na radu, obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera bezbednosti i zdravlja na radu utvrđuju se finansijskim planom, u okviru sredstava obezbeđenih iz budžeta Grada ili sopstvenih i drugih prihoda.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama u pogledu bezbednosti i zdravlja, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za ličnu zaštitu na poslovima koje će obavljati.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih koje imenuje odbor sindikata, obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
1. uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnici zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1. da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnici zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1. sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2. sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim obolenjima i obolenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3. o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje na radu.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i drugim propisima.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete.
Poslodavac je u obavezi da pre sklapanja ugovora o osiguranju pribavi saglasnost sindikata.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca i u slučaju da ugovor o osiguranju po isteku nije produžen iz objektivnih ili subjektivnih razloga.
Postojanje i visina štete i kako se nadoknađuje utvrđuje se u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti na poboljšanju uslova rada i socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih.
Poslodavac je dužan da obezbedi:
1. predsedniku sindikata ili ovlašćenom predstavniku sindikata prisustvovanje sednicama upravnog odbora ustanove kulture na kojima se razmatraju pitanja od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih, i
2. da se mišljenja i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli.
Poslodavac je dužan da obaveštava sindikat o pitanjima iz svoje nadležnosti, koja su od bitnog značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i to:
1. o šestomesečnom izveštaju o prijemu i prestanku radnog odnosa zaposlenih u ustanovi kulture,
2. o stanju bezbednosti i zdravlju zaposlenih na radu,
3. o isplaćenim prosečnim zaradama šestomesečno i godišnje,
4. o realizaciji programa, kao i planovima za narednu godinu, i
5. o prihodima ostvarenim van budžeta Grada (sponzorstvo, donacije, sopstveni prihodi) i o njihovom trošenju.
Poslodavac je dužan:
1. da omogući predsedniku sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i ovog kolektivnog ugovora i da za to vreme prima naknadu plate,
2. da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima, i
3. da omogući da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani.
Poslodavac je dužan da bez naknade troškova obezbedi sledeće uslove za rad sindikata i to:
1. korišćenje odgovarajuće prostorije za redovan rad i sastanke sindikata,
2. administrativnu i tehničku pomoć (umnožavanje i kopiranje materijala, korišćenje telefona, telefaksa, računarske opreme poslodavca),
3. odbijanje iznosa sindikalne članarine od zarade zaposlenog i uplatu na odgovarajuće račune sindikata, u skladu sa statutom sindikata, i druge uplate na račun sindikata,
4. izradu završnog računa sindikata,
5. da vrši obradu podataka o uplati sindikalne članarine i daje na uvid sindikalnom rukovodstvu, i
6. upotrebu službenog vozila ili drugog odgovarajućeg prevoznog sredstva sa plaćenim troškovima za odlazak na sastanke, seminare i slično, u skladu sa mogućnostima.
Predsednik sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu plate najmanje u visini plate koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Sindikat je dužan da svoj rad organizuje tako da ne ometa redovan rad i funkcionisanje ustanove kulture i da se ne remeti propisana radna disciplina.
Sindikatu se uručuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
Stavove sindikata, dostavljene pre ili na samoj sednici, nadležni organ dužan je da razmotri pre donošenja odluke i da o njima zauzme stav.
Ovlašćeni predstavnik sindikata, koji je izabran na funkciju u sindikatu, za vreme trajanja mandata, ima pravo da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova koji su mu utvrđeni ugovorom o radu, i za to vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da predsedniku - ovlašćenom predstavniku sindikata, koji obavlja poslove svog radnog mesta, sporazumno obezbedi utvrđeni broj radnih časova mesečno za obavljanje sindikalne funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 30 plaćenih časova rada mesečno.
Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da predsednika sindikata oslobodi radnih obaveza, dužan je da mu isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.
Predsednik i članovi izvršnog odbora sindikata i predstavnici u višim organima sindikata, za vreme obavljanja funkcije i u roku od dve godine po prestanku funkcije u sindikatu, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom:
- ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto, ako je to za njih nepovoljnije,
- ne može se utvrditi prestanak potrebe za njihovim radom,
- niti se mogu na drugi način staviti u nepovoljniji položaj.
Uslovi rada za sindikate kojima nije utvrđena reprezentativnost, urediće se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno sporazumom između poslodavca i sindikata, u skladu sa Zakonom.
XI ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikati moraju voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim kolektivnim ugovorom.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodavca, donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih.
Odluka o stupanju u štrajk iz člana 80. stav 4. ovog kolektivnog ugovora sadrži:
1. datum početka štrajka;
2. broj i sastav članova štrajkačkog odbora (predsednik i članovi);
3. štrajkačke zahteve sa obrazloženjem;
4. inicijativu za dogovor oko obezbeđenja objekata i zaposlenih u vreme trajanja štrajka; i
5. inicijativu za otpočinjanje pregovora oko ispunjenja podnetih zahteva.
Štrajkački odbor sindikata rukovodi štrajkom, prati da li se štrajk odvija u skladu sa zakonom, upozorava nadležne organe na pokušaje sprečavanja i ometanja štrajka, kontaktira sa nadležnim organima i vrši druge poslove.
Štrajkački odbor dužan je da razmotri svaku inicijativu za mirno rešavanje spora koji mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na način na koji je inicijativa upućena.
Organizovanje štrajka ili učešće u štrajku, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom, ne predstavlja povredu radne obaveze.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku, ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja - u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.
Poslodavac ne sme da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku niti da upotrebljava mere prinude radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj kolektivni ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici sindikata i osnivača Grada Novog Sada.
Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Postupak za izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora pokreću, pisanim putem, sa obrazloženjem, potpisnici ovog kolektivnog ugovora.
Ugovorne strane se obavezuju da će pristupiti pregovorima o izmenama ili dopunama ovog kolektivnog ugovora u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga.
Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vršiti u sledećim slučajevima:
1. ako nastupe okolnosti koje onemogućavaju njegovo sprovođenje;
2. zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa odredbama tih propisa;
3. ako jedna od ugovornih strana utvrdi da ovaj ugovor iz drugih opravdanih razloga treba menjati.
Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ovaj kolektivni ugovor prestaje da važi, ukoliko se učesnici ovog kolektivnog ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja ovog kolektivnog ugovora.
Važenje ovog kolektivnog ugovora, pre isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana, može prestati sporazumom potpisnika ili otkazom na način utvrđen ovim kolektivnim ugovorom.
U slučaju otkaza, ovaj kolektivni ugovor će se primenjivati šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovora započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Strane potpisnice se obavezuju da će ovaj kolektivni ugovor primenjivati u dobroj nameri i na načelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
Učesnici ovog kolektivnog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredaba.
Postupci za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca pokrenuće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ovog kolektivnog ugovora nadležna je Komisija.
Komisiju čine po dva predstavnika potpisnika ovog kolektivnog ugovora.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog kolektivnog ugovora.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim kolektivnim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija, a čija primena je proširena na sve ustanove iz oblasti kulture u Republici Srbiji.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Novog Sada".