ODLUKAO PROGRAMU ZVANIČNE STATISTIKE U PERIODU OD 2011. DO 2015. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 23/2011) |
1. Usvaja se Program zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.
2. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
ZVANIČNE STATISTIKE U PERIODU OD 2011. DO 2015. GODINE
Aktivnosti zvanične statistike, u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) kao pravnim okvirom za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike i organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji, zasnivaju se na petogodišnjem statističkom programu.
Program zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine ima za cilj da se harmonizacija statističkih istraživanja i indikatora sa međunarodnim standardima, pre svega standardima Evropske unije, izvrši u potpunosti do kraja navedenog perioda.
U tom smislu ovaj program, u skladu sa odredbama Zakona o zvaničnoj statistici (u daljem tekstu: Zakon), sadrži Strategiju razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji za period od pet godina. Strategija treba da održi smer i obezbedi brži tempo razvoja zvanične statistike u pravcu harmonizacije metodologija, standarda i dobre statističke prakse sa zemljama Evropske unije i proširenje osnova za dobijanje najznačajnijih statističkih pokazatelja, kao i povećanje uporedivosti podataka zvanične statistike Republike Srbije sa statističkim podacima drugih evropskih zemalja.
Pored toga, ovaj program sadrži Pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima, podatke o njihovoj periodičnosti i stepenu usaglašenosti sa međunarodnim standardima. Sagledavanje stepena usaglašenosti zvanične statistike, pre svega sa statističkim standardima Evropske unije i njenom pravnom regulativom (acquis communitaire), vrši se redovno, godišnje, od strane Evrostata popunjavanjem baze podataka - Izveštaja o stepenu usaglašenosti naše statistike sa evropskim standardima (SMIS). U ovom programu posebno su navedene planirane aktivnosti na uvođenju novih indikatora radi postizanja potpune usaglašenosti i implementacije međunarodnih standarda u oblastima gde to do sada nije urađeno. Takođe, posebno je dat pregled najznačajnijih infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti koje ne mogu da se svrstaju u određene oblasti i odgovorni proizvođači zvanične statistike sa oblastima statistike za koju su nadležni, kao i osvrt na očekivane probleme i uslove za realizaciju programa.
II STRATEGIJA RAZVOJA ZVANIČNE STATISTIKE U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD PET GODINA
1. Zvanična statistika u Republici Srbiji
Republika Srbija se nalazi u procesu intenzivnih aktivnosti na planu harmonizacije sa standardima i praksom Evropske unije. U okviru tog procesa, usaglašavanje zvanične statistike Republike Srbije sa međunarodnim statističkim standardima, klasifikacijama i metodologijama, kao i prihvatanje dobre statističke prakse drugih zemalja, imaju za cilj dobijanje međunarodno uporedivih pokazatelja, odnosno ostvarivanje potpune harmonizacije sa statističkim standardima Evropske unije do kraja perioda na koji se odnosi petogodišnji statistički program.
Zvanična statistika je neophodan element u informacionom sistemu svakog demokratskog društva u obezbeđivanju podataka o ekonomskoj, demografskoj i socijalnoj situaciji i o stanju životne sredine. Sistem zvanične statistike se definiše kao minimum kvantitativnih pokazatelja dobijenih na osnovu jedinstvenih metodologija, definicija, klasifikacija i organizacije statističkih istraživanja na bazi jedinstvenih programa i planova. Najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka na raznim nivoima društva, od državne uprave i drugih institucija, preko poslovnih subjekata, sve do zainteresovanih građana. Zvanična statistika, pored ostalog, polazi i od principa koji su definisani u dokumentu Ekonomsko-socijalnog saveta UN - Osnovni principi zvanične statistike, kao i u dokumentu Evropske komisije - Kodeks prakse evropske statistike. Osnovne vrednosti zvanične statistike proizlaze iz ovih dokumenata.
Prepoznavši potrebe i značaj zvanične statistike, Republika Srbija, uz podršku Evropske unije, ulaže značajne napore u prilagođavanje našeg statističkog sistema međunarodnim standardima. Razvoj zvanične statistike povezan je i sa procesom pristupanja EU, i to sa kriterijumom sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU (deo koji se odnosi na statistiku), kao i sa praćenjem pokazatelja ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo i pregovorima u procesu pridruživanja EU. Pored toga, obaveze zvanične statistike nisu posledica samo procesa pridruživanja EU već i odnosa s drugim međunarodnim institucijama, kao što su Ujedinjene nacije i njene organizacije, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, OECD i dr.
Zakon, polazeći od preporuka Ujedinjenih nacija i Evropske unije, utvrđuje pravni, institucionalni i programski okvir za proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija i organizaciju sistema zvanične statistike. Sistem zvanične statistike Republike Srbije čine: Republički zavod za statistiku, kao glavni koordinator sistema, Narodna banka Srbije, Gradska uprava grada Beograda - za teritoriju grada Beograda, kao i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u petogodišnjem statističkom programu, kao što su: Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republički hidrometeorološki zavod, Institut za javno zdravlje Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje i dr. Republički zavod za statistiku je, u skladu sa Zakonom, glavni proizvođač i diseminator podataka, odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike i predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije u međunarodnom statističkom sistemu. Posebno mesto u sistemu zvanične statistike ima Savet za statistiku Republike Srbije.
Osnovna misija zvanične statistike odnosi se na prikupljanje, obradu, analizu i objavljivanje statističkih podataka i informacija, uz neophodno korišćenje metodoloških i organizacionih znanja, statističkih standarda i moderne tehnologije. Koordinacija odgovornih proizvođača zvanične statistike i aktivno učešće u međunarodnoj statističkoj saradnji omogućavaju da objavljeni rezultati zvanične statistike budu relevantni, pravovremeni, nepristrasni, pristupačni, međunarodno uporedivi i jednostavni za korišćenje.
Sistem zvanične statistike Republike Srbije treba da ima ulogu regionalnog lidera u pogledu dostignutog nivoa usklađenosti sa međunarodnim statističkim standardima, kvaliteta objavljenih statističkih podataka i informacija i visokog nivoa stečenog poverenja davaoca i korisnika podataka.
Osnovni strateški ciljevi definišu prioritetne pravce delovanja i rezultate koje tim delovanjem zvanična statistika treba da postigne:
4.1. Harmonizacija sistema zvanične statistike sa međunarodnim standardima i praksom, pre svega Evropske unije
Osnovni strateški cilj sistema zvanične statistike je ubrzanje tempa i održavanje smera razvoja zvanične statistike u pravcu harmonizacije metodologija, standarda i dobre statističke prakse sa zemljama Evropske unije, tako da potpuna harmonizacija može da se ostvari do kraja ovog perioda. Statistički standardi podrazumevaju: standardne definicije (pojmove, klasifikacije i nomenklature) i standardne metodologije i procedure za obračun statističkih pokazatelja.
Korišćenjem standardnih definicija i klasifikacija, kao i postupaka za dobijanje složenijih statističkih pokazatelja, stvara se osnova za potpunu uporedivost podataka nacionalne statistike sa podacima zemalja EU i za njihovu relevantnost i validnost sa stanovišta pravnih propisa i metodoloških pravila i preporuka EU. Na ovaj način lakše će se ispuniti zahtevi koje pred zvaničnu statistiku postavlja proces pridruživanja EU.
Pored razvoja metodologije i usvajanja novih standarda, neophodni su: dalji razvoj statističkih registara, kao okvira za izbor statističkih jedinica, šira primena metoda uzorka i veći oslonac na administrativne izvore podataka. To će omogućiti racionalizaciju postojeće strukture i načina sprovođenja statističkih istraživanja kao najčešće korišćenog izvora za dobijanje statističkih podataka, kao i smanjenje opterećenosti davalaca podataka i ukupnih troškova dobijanja pojedinih statističkih podataka. U ovom procesu neophodno je korišćenje pozitivne prakse zvanične statistike zemalja EU. Ostala unapređenja statističkih istraživanja vezana su za modernizaciju primenjenih informatičko-tehnoloških rešenja u prikupljanju i obradi podataka.
Razvoj analitičkog rada odvijaće se u oblasti standardizacije postupaka, ujednačavanja nivoa obrade podataka, praćenju i merenju kvaliteta rezultata, modelima izveštavanja i dr. Osnovne razvojne oblasti analize rezultata zvanične statistike jesu analiza, modeliranje i desezoniranje vremenskih serija, analiza makroekonomskih podataka i analiza međusobne usklađenosti statističkih podataka i informacija iz različitih izvora. Sledeći praksu zemalja EU zvanična statistika će posvetiti veliku pažnju terminološkom usaglašavanju i metodološkom ujednačavanju definicija i pojmova.
4.2. Unapređenje proizvodnje statističkih podataka uz obezbeđivanje visokog stepena međunarodne uporedivosti rezultata
Statistički podaci i informacije, kao finalni rezultat aktivnosti i ciljni proizvod zvanične statistike, osnova su za upoređivanje sa drugim evropskim zemljama. Težište pažnje zvanične statistike zbog toga će se pomerati sa statističkih istraživanja, kao sredstva za dobijanje podataka, prema statističkim pokazateljima, kao rezultatima za koje su neposredno zainteresovani korisnici podataka.
Polazna osnova za definisanje statističkih pokazatelja su: Izveštaj o stepenu usaglašenosti naše statistike sa evropskim standardima (SMIS), Program Evrostata (Compendium) i Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, kao i zahtevi iz Upitnika za pristupanje Srbije Evropskoj uniji za oblast statistike.
Kod postojećih statističkih pokazatelja primeniće se nova harmonizovana metodološka rešenja, a kod novih preuzeće se standardna evropska rešenja, uz obezbeđivanje mehanizma za njihovo formiranje sprovođenjem postojećih i novih istraživanja i korišćenjem administrativnih izvora podataka.
Promene u realnom okruženju zahtevaju proširivanje i usklađivanje liste postojećih statističkih podataka i informacija potrebnih za dobijanje objektivne slike relevantnog okruženja. Posmatrano po statističkim oblastima, osnovni prioriteti razvoja zvanične statistike su sledeći:
- Demografija i društvene statistike - Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, statistika spoljnih migracija, statistika tržišta rada, statistika obrazovanja i zdravlja stanovništva, statistika socijalne zaštite i standarda stanovništva i rodna statistika;
- Makroekonomske statistike - Nacionalni računi (revizija sistema nacionalnih računa u skladu sa SNA 2008 i odgovarajućom revidiranom verzijom ESA, računi sektora inostranstva, obračun bruto domaćeg proizvoda na regionalnom nivou, finansijski računi, tabele nabavke i upotrebe i input-autput tabele), monetarna i finansijska statistika, statistika državnih finansija i statistika cena;
- Poslovne statistike - Statistički poslovni registar, kratkoročne poslovne statistike (posebno u sektoru usluga), statistika proizvoda (Prodkom), strukturne poslovne statistike, statistike energetike, saobraćaja i turizma sa akcentom na povećanje broja i kvaliteta finansijskih pokazatelja rezultata poslovanja poslovnih subjekata;
- Statistika poljoprivrede, šumarstva i ribarstva - Popis poljoprivrede 2011. godine, računi poljoprivrede, statistika bezbednosti hrane i statistika ruralnog razvoja;
- Statistike koje pokrivaju više oblasti - Indikatori održivog razvoja, indikatori socijalne isključenosti i smanjenja siromaštva, statistika i računi životne sredine, regionalni indikatori, statistika inovacija i statistika informacionih i komunikacionih tehnologija.
4.3. Unapređenje saradnje i koordinacije unutar sistema zvanične statistike Republike Srbije
Republički zavod za statistiku je odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. Ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike definisani su zakonom i petogodišnjim statističkim programom.
Uloga Republičkog zavoda za statistiku odnosi se, između ostalog, i na objedinjavanje dobijenih podatka i informacija iz svih oblasti statistike radi stvaranja celovite slike ekonomskog i društvenog života putem objašnjavanja niza pokazatelja i indikatora, uz odgovarajuću analizu baziranu na standardnim statističkim metodima i postupcima.
Zvanična statistika treba da predstavlja uređen sistem u kome se, na osnovu Zakona, dugoročne strategije razvoja, višegodišnjih programa i godišnjih planova zvanične statistike, kao i drugih propisa po pojedinim oblastima, definišu uloga i konkretne obaveze odgovornih proizvođača zvanične statistike. Neprekidno unapređenje njihove neposredne saradnje od posebnog je značaja za koherentnost i celovitost sistema i primenu standardnih klasifikacija i definicija u formiranju statističkih pokazatelja.
Potrebno je intenzivirati obuku i usavršavanje kadrova iz oblasti primenjene statistike i informatike, a pre svega radi primene novih metodoloških rešenja, međunarodnih statističkih standarda i povećanja analitičkih kapaciteta i usavršavanja kadrova za kreiranje i analizu uticaja raznih politika. Planirana obuka može se organizovati i sprovesti interno, u saradnji odgovornih proizvođača zvanične statistike i resornih ministarstava radi iniciranja stvaranja mreže kontakt tačaka za pitanja statistike, kao i u okviru međunarodne saradnje, posebno u oblasti evropskih integracija. Treba intenzivirati korišćenje pomoći u znanju putem seminara, obuke, letnjih škola, kao i pomoći u realizaciji pojedinih procedura (npr. dizajnu uzorka specifičnih istraživanja i dr.).
4.4. Jačanje poverenja u zvaničnu statistiku kroz saradnju sa davaocima i korisnicima podataka
Vrednovanje statističke produkcije zahteva od odgovornih proizvođača zvanične statistike da stalno rade na sticanju poverenja i razvijanju dobrih odnosa sa glavnim korisnicima i davaocima podataka, kao i sa predstavnicima medija.
Takođe, neophodno je obezbediti razvoj i primenu upravljanja kvalitetom i uvođenje standardnog izveštaja o kvalitetu statističkih podataka. Ispunjavanje standarda EU podrazumeva da se uz podatke obezbede i informacije o samim podacima (metapodaci), uključujući primenjene definicije, klasifikacije, obuhvat, metode obračuna, kao i napomene o njihovom kvalitetu i eventualnim ograničenjima njihove upotrebe.
Zvanična statistika će striktno sprovoditi zaštitu individualnih podataka i voditi dijalog sa davaocima podataka u cilju smanjenja njihovog opterećenja u pogledu davanja podataka, kao i jačanja njihovog poverenja, što je uslov unapređenja kvaliteta rezultata zvanične statistike.
Rezultati zvanične statistike dostupni su istovremeno svim korisnicima pod jednakim uslovima. Kalendar objavljivanja rezultata i baze podataka koje sadrže rezultate zvanične statistike javno su dostupni. Uvođenjem istraživanja o korisnicima i uslugama koje im zvanična statistika pruža unaprediće se odnosi sa njima i dobiće se informacije za unapređenje diseminacije podataka.
5. Infrastrukturne i razvojne aktivnosti
U infrastrukturne i razvojne aktivnosti svrstavaju se aktivnosti koje direktno ili indirektno potpomažu rad na formiranju i istraživanju statističkih pokazatelja kao osnovnog cilja aktivnosti zvanične statistike.
Zakon o zvaničnoj statistici predstavlja osnovni pravni akt koji reguliše oblast zvanične statistike, odnosno proizvodnju i disemenaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. Zakon stvara uslove za: dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora; razvoj zvanične statistike u pravcu harmonizacije metodologija, klasifikacija, nomenklatura i statističke prakse sa međunarodnim standardima; povećanje uporedivosti naše zvanične statistike sa statistikama drugih zemalja i statistikama na nivou međunarodnih organizacija i promovisanje uloge i značaja zvanične statistike u društvu. Pored toga, Zakonom se regulišu aktivnosti neophodne za pripremu, prikupljanje, obradu, skladištenje, pretraživanje, prikazivanje, analizu i diseminaciju statističkih podataka i informacija, koje sprovode institucije koje su ovim zakonom određene kao odgovorni proizvođači zvanične statistike. Zakon je stvorio uslove za pripremu i donošenje drugih zakonskih i podzakonskih propisa usklađenih sa EU standardima i neophodnih za formiranje zakonskog okvira za funkcionisanje zvanične statistike.
Kao odgovorni stručni nosilac sistema zvanične statistike Republički zavod za statistiku će izraditi sistem upravljanja kvalitetom koji će obuhvatiti i aktivnosti na podizanju kvaliteta u okviru zvanične statistike Republike Srbije. Uvođenje upravljanja kvalitetom povezaće sve dimenzije i učesnike procesa proizvodnje zvanične statistike imajući u fokusu potrebe korisnika. Unapređenje kvaliteta zvanične statistike podrazumeva kontinuirani porast zadovoljstva korisnika, angažovanost i zadovoljstvo samih proizvođača, minimalno opterećenje davalaca podataka i ostvarivanje najboljih rezultata u okviru raspoloživih sredstava. Imajući u vidu specifičnosti procesa proizvodnje zvanične statistike, kao i činjenicu da je u statističkim institucijama evropskih zemalja najviše zastupljen Sistem upravljanja ukupnim kvalitetom (TQM), Republički zavod za statistiku će implementirati varijantu tog modela.
Harmonizacija nacionalnih klasifikacija sa standardnim međunarodnim klasifikacijama je osnovno opredeljenje zvanične statistike. To je ujedno jedan od preduslova za obezbeđivanje uporedivosti rezultata zvanične statistike sa drugim zemljama. Čitav niz nacionalnih statističkih klasifikacija neophodno je ili usvojiti ili već usvojene ažurirati u skladu sa izmenama referentnih standarda iz tzv. Međunarodne familije ekonomskih i socijalnih klasifikacija. Osnovna klasifikacija koja se koristi u zvaničnoj statistici jeste Klasifikacija delatnosti, koja je donošenjem Zakona o klasifikaciji delatnosti usklađena sa međunarodnim standardom (NACE Rev. 2). To stvara uslove i za usklađivanje povezanih ekonomskih klasifikacija: Klasifikacije proizvoda po delatnostima (CPA 2008) i Klasifikacije industrijskih proizvoda (Prodkom). Budući da je u toku revizija Sistema nacionalnih računa (SNA-ESA), očekuju se izmene u domenu funkcionalnih klasifikacija iz ove oblasti, što takođe podrazumeva njihovu implementaciju u zvaničnu statistiku. Od ovih klasifikacija najznačajnija je Klasifikacija lične potrošnje prema nameni (COICOP), koja se koristi za prikazivanje podataka o ličnoj potrošnji. U oblasti društvenih statistika primeniće se Klasifikacija zanimanja, koja je u potpunosti harmonizovana sa standardom ISCO-2008 i koja će se koristiti u Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine.
5.4. Informaciono-komunikaciona tehnologija
Statistički sistem je veliki informacioni sistem čija je tehničko-tehnološka osnova informaciono-komunikaciona tehnologija (IKT). Razvoj moderne statistike u tom smislu neposredno zavisi od razvoja IKT. Politika razvoja IKT biće usmerena ka daljem razvoju i nadogradnji baza podataka kao osnove za racionalno održavanje statističke produkcije i brzo i jednostavno zadovoljavanje zahteva korisnika. Osnovni pravac razvoja treba da bude u skladu s konceptom elektronske uprave (e-Government-a), s tim da se posebna pažnja poklanja razvoju baza podataka i odgovarajućih metabaza, kao i njihovom osavremenjivanju, radi jednostavnijeg i sveobuhvatnijeg pristupa korisnika podacima. Takođe, potrebno je razviti savremena aplikativna rešenja za automatizovan način kontrole i korigovanja podataka (data editing) kod istraživanja baziranih na uzorku i obezbeđivanje vrhunskog softvera za analize podataka, koji će omogućiti brži i kvalitetniji rad na statističkoj analizi podataka. Visoki troškovi korišćenja IKT traže stalno analiziranje kako bi se izabrala najracionalnija rešenja budućeg koncepta razvoja IKT. U okviru projekta međunarodne pomoći radi se studija izvodljivosti o eventualnoj promeni platforme, što će se odraziti i na strategiju daljeg razvoja informaciono-komunikacione tehnologije.
5.5. Informisanje i diseminacija
Diseminaciona politika orijentisana je na korisnički pristup koji treba da omogući da svi podaci koji se dobijaju u istraživanjima budu elektronski publikovani u obimu u kojem postoje kako bi se povećala dostupnost diseminacionih baza podataka potencijalnim korisnicima. Razvoj diseminacije podataka, koji se sastoji od publikovanja podataka, razvoja odnosa sa javnošću, marketinga, razvoja veb sajta i drugih oblika stavljanja podataka na raspolaganje korisnicima, neophodan je za funkcionisanje moderne statistike. U narednom periodu neophodni su: dalji razvoj diseminacione baze podataka, usmeravanje publikovanja sa klasičnog štampanog na savremeno elektronsko, dvojezično objavljivanje publikacija zvanične statistike (na srpskom i engleskom jeziku) i stalno proširivanje sadržaja i dostupnosti sa veb sajta. Korisnik mora imati potpunu informaciju o izvorima podataka i informacijama koje se nude, kao i načinima njihovog korišćenja. Takođe, u ovoj oblasti primenjuje se Sistem diseminacije opštih podataka (GDDS) koji kao baza metapodataka predstavlja standard MMF-a.
5.6. Evropske integracije i međunarodna saradnja
Proces evropskih integracija Republike Srbije i razvojne aktivnosti zvanične statistike imaju za cilj da u narednom periodu obezbede potpuno usaglašavanje sa Evropskim statističkim sistemom (ESS), odnosno harmonizovanje standarda, klasifikacija i metodologija radi dobijanja uporedivih pokazatelja, kao i uključivanje u međunarodnu statističku saradnju, koordiniranu od strane Evrostata, svih odgovornih proizvođača zvanične statistike.
Međunarodna saradnja, u kojoj su prioritet evropske integracije, predstavlja osnov za uvođenje, primenu i razvoj međunarodnih statističkih standarda uz učešće svih odgovornih proizvođača zvanične statistike. U tu svrhu, posebna pažnja biće posvećena statističkoj saradnji sa Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama, Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom, Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj i dr. Koristiće se planirani programi međunarodne pomoći Republici Srbiji definisani Nacionalnim planom za integraciju u Evropsku uniju (NPI), Instrumentima za pretpristupnu pomoć Evropske unije i dr. U okviru bilateralne međunarodne saradnje odgovorni proizvođači zvanične statistike sarađivaće sa nacionalnim statističkim institucijama drugih zemalja, kao i sa zemljama iz regiona. Statistički sistem će raditi na potpunom poštovanju i primeni Osnovnih principa zvanične statistike, koje su donele Ujedinjene nacije, i Kodeksa statističke prakse i drugih pravnih tekovina EU.
III PREGLED OČEKIVANIH REZULTATA ZVANIČNE STATISTIKE
STATISTIČKE OBLASTI |
ODGOVORNI PROIZVOĐAČ |
ADMINISTRATIVNI IZVOR |
STATISTIČKI INDIKATORI, PLANIRANE AKTIVNOSTI I PERIODIČNOST INDIKATORA |
DEMOGRAFIJA I DRUŠTVENE STATISTIKE |
|
|
|
1. Stanovništvo |
|
|
|
1) Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine |
Republički zavod za statistiku |
|
Broj i teritorijalna distribucija: stanovništva prema demografskim, geografskim, migracionim, etničkim, obrazovnim i ekonomskim obeležjima, kao i podaci o licima sa invaliditetom; domaćinstava prema tipu, veličini, osnovnim demografskim i ekonomskim karakteristikama članova domaćinstva, izvorima prihoda, posedovanju poljoprivrednog gazdinstva, kao i podaci o tipu porodice, broju dece u porodici i osnovni demografski i ekonomski podaci za majku-ženu, odnosno oca-muža. Takođe, popisom će se dobiti i osnovni podaci o stambenim jedinicama, s tim da je najniži teritorijalni nivo iskazivanja podataka nivo naselja. Izračunavanje indikatora obuhvata: totale i stope manje popisanih, više popisanih, ukupnog neslaganja i neto obuhvata za lica, domaćinstva i stanove. Izračunavanje indikatora kvaliteta odgovora: stopa bruto razlike i prosta varijansa odgovora, stopa neto razlike, indeks bruto promene, indeks neto promene, indeks nekonzistentnosti i prosečni indeks nekonzistentnosti u slučaju više od dve klase (modaliteta). |
2) Vitalna statistika |
Republički zavod za statistiku |
Nadležne službe koje vode matične knjige |
Apsolutni i relativni pokazatelji za rođena i umrla lica, zaključene i razvedene brakove prema demografskim, etničkim, obrazovnim i ekonomskim obeležjima; opšte stope za sve vitalne događaje, kao i specifične stope fertiliteta, mortaliteta, nupcijaliteta i divorcijaliteta; detaljne tablice mortaliteta, skraćene aproksimativne tablice mortaliteta i tablice fertiliteta i procena ukupnog stanovništva. |
3) Projekcije stanovništva |
Republički zavod za statistiku |
|
Srednjoročne projekcije stanovništva na bazi podataka iz poslednjeg popisa stanovništva na nivou centralne Srbije i autonomnih pokrajina, u pet varijanti: niska, srednja, visoka, varijanta konstantnog fertiliteta i mortaliteta i varijanta bez migracija. |
4) Unutrašnje i spoljne migracije i azili |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komesarijat za izbeglice |
Unutrašnje migracije, odnosno broj i teritorijalna distribucija migranata prema demografskim, etničkim i ekonomskim obeležjima. |
2. Tržište rada |
|
|
|
1) Zaposlenost i nezaposlenost |
|
|
|
- Anketa o radnoj snazi |
Republički zavod za statistiku |
|
Sociodemografske karakteristike stanovništva; radno sposobno stanovništvo prema radnim, demografskim i obrazovnim karakteristikama; za zaposlena lica: karakteristike glavnog i dodatnog posla, položaj u zaposlenju, sati rada, radno vreme, delatnost, zanimanje, mesto rada, godine rada, oblik svojine, vrsta rada i dr.; neformalna zaposlenost po polu, obrazovnoj strukturi i starosnim grupama; za nezaposlene: prethodno radno iskustvo, dužina, način i vrsta posla koji se traži; za neaktivno stanovništvo: prethodno radno iskustvo i status; stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti. |
- Mesečno i polugodišnje istraživanje o zaposlenima prema administrativnim izvorima |
Republički zavod za statistiku |
Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje |
Broj obavezno osiguranih lica na osnovu zaposlenja ukupno i prema delatnostima, polu i opštinama. |
- Nezaposleni prema administrativnim izvorima |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
|
Registrovana nezaposlena lica prema starosti, polu, stručnoj spremi, opštini stanovanja i dužini čekanja na zaposlenje. |
- Istraživanje o upražnjenim radnim mestima |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se uvođenje novog istraživanja na uzorku izabranih privrednih društava radi obezbeđivanja podataka o broju upražnjenih radnih mesta prema delatnosti i grupama zanimanja. |
2) Zarade i troškovi rada |
|
|
|
- Istraživanje o troškovima rada |
Republički zavod za statistiku |
|
Visina i struktura direktnih troškova rada (doprinosi na zarade; premije osiguranja, naknade zaposlenima, troškovi za bezbednost i zdravlje na radu, troškovi obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i dr.). |
- Mesečno i polugodišnje istraživanje o zaradama |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo finansija - Poreska uprava |
Prosečne zarade i prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom, broj zaposlenih prema visini prosečne zarade i stepenu stručne spreme. |
- Istraživanje o strukturi zarada |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se uvođenje istraživanja o strukturi zarada, na uzorku zaposlenih, radi obezbeđivanja podataka o zaradama prema polu, godinama starosti, zanimanju, radnom stažu, završenoj školi, vrsti radnog odnosa i radnog vremena, kao i o broju plaćenih sati rada. |
3) Korišćenje vremena |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se sprovođenje ankete, obrada podataka i obračun indikatora sa podacima o korišćenju vremena prema polu, starosti, zaposlenosti, radnom statusu, obrazovanju, tipu naselja, životnom ciklusu, tipu domaćinstva i porodice, delatnosti, zanimanjima i dr. |
3. Obrazovanje i doživotno obrazovanje |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo prosvete |
|
Podaci o dečijim vrtićima, osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama i poslediplomskim studijama; stopa učešća određenih starosnih grupa u odgovarajućim nivoima obrazovanja; distribucija učenika i studenata po nivoima obrazovanja; podaci o upisu učenika i o nastavnom osoblju; podaci o učeničkom i studentskom standardu (ustanove, smeštaj, krediti, stipendije i ishrana i dr.). |
4. Kultura |
Republički zavod za statistiku |
Narodna biblioteka Srbije (preuzimanje podataka o izdavačkoj delatnosti) |
Podaci o kulturi i medijima - bioskopi, pozorišta, radio i TV stanice, profesionalne filharmonije i simfonijski orkestri, biblioteke, izdavačka delatnost, muzeji, arhivi i ažuriranje registra spomenika kulture. |
5. Zdravlje i bezbednost |
|
|
|
1) Javno zdravlje |
Republički zavod za statistiku, Institut za javno zdravlje Srbije i Agencija za zaštitu životne sredine |
|
Podaci o uzroku smrti u oblasti vitalne statistike prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10). |
2) Bezbednost i zdravlje na radu |
Republički zavod za zdravstveno osiguranje |
|
Podaci o bezbednosti i zdravlju na radu; povrede na radu; nesreće koje se dešavaju pri odlasku na posao ili povratku sa posla i dr. |
3) Podaci o osiguranicima obaveznog zdravstvenog osiguranja |
Republički zavod za zdravstveno osiguranje |
|
Podaci o osiguranicima prema delatnostima, osnovi osiguranja, demografskim obeležjima i vrstama zdravstvene zaštite; podaci o nesposobnosti za rad i prirodi bolesti prema polu, osnovnim uzrocima i osnovama za sticanje naknade za vreme bolovanja; podaci o izdacima za zdravstveno osiguranje i troškovima za zdravstvenu zaštitu određenih kategorija osiguranika i dr. |
6. Raspodela prihoda i uslovi života |
|
|
|
1) Anketa o potrošnji domaćinstava |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o prihodima, rashodima i potrošnji domaćinstava, odnosno o osnovnim elementima lične potrošnje i životnog standarda (uslovi stanovanja, snabdevenost trajnim potrošnim dobrima i dr.), kao i podaci o demografskim, ekonomskim i socijalnim karakteristikama domaćinstava. |
2) Anketa o prihodima i uslovima života |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o siromaštvu, prihodima, uslovima stanovanja, zaposlenosti, zdravstvu, demografskim karakteristikama, obrazovanju i socijalnoj isključenosti. |
7. Socijalna zaštita |
|
|
|
1) Statistika socijalne zaštite |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo rada i socijalne politike |
|
Podaci o ustanovama, korisnicima, primaocima i izdacima za socijalnu zaštitu. |
2) Statistika penzijskog i invalidskog osiguranja |
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje |
|
Podaci o korisnicima penzija prema vrsti penzije, prosečnoj penziji, stažu, polu, starosti i dr. |
8. Statistika kriminaliteta i pravosuđa |
|
|
|
1) Učinioci krivičnih dela, privrednih prestupa i istraživanje o privrednim i upravnim sporovima |
Republički zavod za statistiku |
Osnovni, viši, privredni i prekršajni sudovi i Upravni sud |
Podaci o prijavljenim punoletnim i maloletnim učiniocima krivičnih dela; optuženim i osuđenim punoletnim učiniocima krivičnih dela i prijavljenim, optuženim i osuđenim pravnim i odgovornim licima učiniocima privrednih prestupa, pravnosnažno rešenim privrednim sporovima, optuženim i osuđenim pravnim licima za krivična dela, fizičkim i pravnim licima kažnjenim za prekršaj i pravnosnažno rešenim upravnim sporovima. |
2) Statistika kriminaliteta |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
|
Podaci o prijavljenim krivičnim delima: zbir svih krivičnih dela, ubistva, ubistva u Beogradu, nasilna krivična dela, razbojništva, provalne krađe, krađe motornih vozila, krivična dela vezana za drogu, podaci o policijskim službenicima i dr. |
3) Statistika pravosuđa |
Ministarstvo pravde - Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i Ministarstvo finansija - Uprava za sprečavanje pranja novca |
|
Podaci o broju sudova, tužilaštava, sudija, javnih tužilaca-zamenika, licima u kaznenim ustanovama; podaci o sprečavanju pranja novca i dr. |
4) Viktimološka anketa - žrtve kriminala |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se sprovođenje viktimološkog anketnog istraživanja radi obezbeđivanja podataka o žrtvama opšteg kriminala i o nasilju. |
9. Drugi poslovi u okviru demografije i društvenih statistika |
|
|
|
1) Statistika polova |
Republički zavod za statistiku |
Institut za javno zdravlje Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja i Nacionalna služba za zapošljavanje |
Podaci iz oblasti statistike stanovništva, zdravstvene, socioekonomske i obrazovne statistike, statistike kriminaliteta i dr., prikazani po polu. |
2) Statistika izbora |
Republički zavod za statistiku |
Republička izborna komisija, opštinska, odnosno gradska izborna komisija |
Podaci o rezultatima izbora za poslanike Narodne skupštine i predsednika Republike, kao i o rezultatima izbora za odbornike skupština lokalne samouprave (opština i gradova) i predsednike opština i gradonačelnike. |
3) Statistika sporta |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo omladine i sporta |
|
Planira se sprovođenje istraživanja radi obezbeđivanja podataka o sportskim dostignućima, institucijama i udruženjima u oblasti sporta, objektima za održavanje sportskih manifestacija i nacionalnim trening centrima, kao i istraživanja i analiza predviđenih Strategijom razvoja sporta za period od 2009. do 2013. godine. |
MAKROEKONOMSKE STATISTIKE |
|
|
|
1. Godišnji ekonomski računi |
Republički zavod za statistiku |
Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i Agencija za privredne registre |
Sistem povezanih i konzistentnih računa za Republiku Srbiju i sve definisane institucionalne sektore. Osnovni makroekonomski agregati. Metodološki okvir čine međunarodno priznati standardi: Sistem nacionalnih računa 1993 (SNA93), Evropski sistem računa 1995 (ESA95) i dr. |
2. Kvartalni nacionalni računi |
Republički zavod za statistiku |
Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija |
Obračuni BDP-a po sektorima delatnosti KD i u stalnim cenama 2002. godine, u formi nedesezoniranih i desezoniranih podataka. |
3. Monetarna i finansijska statistika |
Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija |
|
Bilansi Narodne banke Srbije i drugih monetarno-finansijskih institucija i konsolidovani bilans ukupnog bankarskog sektora. Finansijski indikatori - kamatne stope banaka na depozite i plasmane, kamatne stope na hartije od vrednosti i na državne obveznice i dr. Izrada platnog bilansa i njegovih projekcija. Izrada međunarodne investicione pozicije. Podaci o ukupnom spoljnom dugu javnog i privatnog sektora. Finansijski računi za Republiku Srbiju i definisane institucionalne sektore. Računi ostalih promena finansijskih i nefinansijskih fondova. |
4. Statistika državnih finansija |
Ministarstvo finansija |
|
Statistika državnih finansija obuhvata izveštaje o izvršenju budžeta (iz svih izvora) svih entiteta koji su prema metodologiji GFS 1986, svrstani u opšti sektor države (Centralni nivo vlasti - republički budžet, i OOSO, Lokalni nivo vlasti - APV i opštine i gradovi, i JP "Putevi Srbije"). Periodika izveštavanja o konsolidovanim javnim prihodima, rashodima i fiskalnom deficitu je mesečna. |
5. Cene |
Republički zavod za statistiku |
|
Indeksi cena na malo, troškova života, potrošačkih cena, cena ugostiteljskih usluga, cena proizvođača industrijskih i poljoprivrednih proizvoda; cene proizvoda u prometu na malo i pariteti kupovne moći. |
6. Spoljna trgovina |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo finansija - Uprava carina |
Podaci o vrednosti i količini izvezene i uvezene robe razvrstane prema zemljama partnerima, proizvodima Carinske tarife; vrstama transporta; preferencijalnim stopama u slučaju uvoza robe; vrstama spoljnotrgovinskog posla; valutama; veličini privrednih društava i njihovim trgovinskim karakteristikama i dr. Jedinične vrednosti izvoza i uvoza, fizički obim izvoza i uvoza i odnosi razmene. |
POSLOVNE STATISTIKE |
|
|
|
1. Strukturne poslovne statistike |
Republički zavod za statistiku |
Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija - Poreska uprava i Agencija za privredne registre |
Broj privrednih društava, promet, vrednost proizvodnje, dodata vrednost, bruto poslovni višak, nabavke dobara i usluga, plaćanja za agencijske radnike, troškovi zaposlenih, zarade, troškovi socijalnog osiguranja, broj zaposlenih i dr. |
2. Kratkoročne poslovne statistike |
Republički zavod za statistiku |
Narodna banka Srbije i Agencija za privredne registre |
Skup kratkoročnih pokazatelja u sledećim oblastima: industrija (indeks industrijske proizvodnje prema KD i MIG klasifikaciji; promet i nove narudžbine u industriji; cene proizvođača industrijskih proizvoda; izvozne i uvozne cene, broj zaposlenih i bruto zarade i dr.); građevinarstvo (indeks građevinske proizvodnje za zgrade i ostale građevine, indeks vrednosti novih nabavki; građevinske dozvole za zgrade i stanove, broj zaposlenih, bruto zarade u građevinarstvu i dr.); distributivna trgovina (mesečni i tromesečni indeksi prometa u trgovini na malo sa PDV-om i bez njega, u tekućim i stalnim cenama; promet po grupama proizvoda i promet u trgovini na veliko u tekućim cenama i dr.) i ugostiteljstvo (mesečni i tromesečni indeksi prometa u ugostiteljstvu sa PDV-om i bez njega, broj zaposlenih i dr.) i saobraćaja, skladištenja i veza (promet, broj zaposlenih i dr.). Kvartalni indeksi poslovnih prihoda i rashoda za sektor usluga privrednih društava. |
3. Indikatori za mala i srednja privredna društva i preduzetnike |
Republički zavod za statistiku |
Agencija za privredne registre, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Republički zavod za razvoj |
Skup ekonomskih indikatora za statističko praćenje sektora malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika. |
4. Energija |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo rudarstva i energetike |
|
Godišnji energetski bilansi za: električnu i toplotnu energiju, ugalj i proizvedene gasove, naftu i derivate nafte, prirodni gas, geotermalnu energiju i ogrevno drvo. |
5. Saobraćaj |
|
|
|
1) Mobilnost putnika u drumskom saobraćaju |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se uvođenje istraživanja radi obezbeđivanja podataka o mobilnosti putnika u prevozu prema vrsti korišćenja putničkog prevoznog sredstva, vrsti putovanja, učestalosti putovanja, prosečnoj udaljenosti i sezoni putovanja. |
2) Prevoz tereta u drumskom saobraćaju |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija - Uprava carina |
Podaci o prevezenim putnicima i robi, pređenim kilometrima prevoznih sredstava, potrošnji goriva, ulazu, izlazu i tranzitu teretnih motornih i priključnih vozila u drumskom saobraćaju i dr. |
3) Železnički saobraćaj |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o prevozu putnika i robe, bezbednosti saobraćaja, železničkoj infrastrukturi, privrednim društvima koja obavljaju delatnost u železničkom saobraćaju i železničkoj mreži pruga. |
4) Saobraćaj na unutrašnjim plovnim putevima |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o težini robe, plovnim objektima, zemljama utovara i istovara, zastavi plovnih objekata, prevozu robe u kontejnerima i dr. |
5) Vazdušni saobraćaj |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o prevezenim putnicima i teretu, pređenim kilometrima za aerodrome na deonici leta, raspoloživim putničkim sedištima; dužini poletno-sletne staze, kapacitetima aerodroma, opremi za opsluživanje aviona i dr. |
6) Pretovar |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o pretovarenim tonama, utrošku elektroenergije i pogonskog goriva, pretovaru prema načinu rukovanja, pretovaru kontejnera i dr. |
7) Bezbednost saobraćaja |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
Podaci o saobraćajnim nezgodama i nastradalim licima, uzroku, okolnostima i učesnicima. |
8) Registrovana vozila |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
Podaci o prvi put registrovanim i novim registrovanim motornim i priključnim vozilima u drumskom saobraćaju prema vrsti vozila, godini proizvodnje i markama. Registrovana motorna i priključna vozila u drumskom saobraćaju prema zemljama, godini proizvodnje, nosivosti, snazi, zapremini, markama, vrsti pogonskog goriva i opštinama registracije vozila. |
6. Turizam |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za privredne registre |
Podaci o smeštajnim kapacitetima i turističkom prometu, odnosno putovanjima domaćih i inostranih turista. |
STATISTIKA POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RIBOLOVA |
|
|
|
1. Poljoprivredna statistika |
|
|
|
1) Popis poljoprivrede 2011. godine |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o poljoprivrednom zemljištu prema načinu korišćenja, voćnjacima i vinogradima, tipologiji poljoprivrednih gazdinstava, kao i o poljoprivrednim mašinama, radnoj snazi na poljoprivrednim gazdinstvima i dr. Izračunavanje indikatora kvaliteta odgovora: stopa bruto razlike i prosta varijansa odgovora, stopa neto razlike, indeks bruto promene, indeks neto promene, indeks nekonzistentnosti i prosečni indeks nekonzistentnosti u slučaju više od dve klase (modaliteta). |
2) Statistika biljne proizvodnje |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva |
Podaci o zasejanim površinama u jesenjoj i prolećnoj setvi, požnjevenim površinama i prinosima povrća, voća i grožđa. Godišnje procene o očekivanim prinosima važnijih useva, voća i vinograda. Bilansi vina i hrane. Podaci o sredstvima za zaštitu bilja i đubrivima. |
3) Statistika stočarstva, mesa i jaja |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva |
Bruto domaća proizvodnja goveda, svinja i ovaca; struktura inkubatora; broj stoke; klanje stoke u klanicama i van klanica i trgovina pilićima. |
4) Statistika mleka i mlečnih proizvoda |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva |
Proizvodnja mleka prema vrstama |
2. Strukturna poljoprivredna statistika |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se sprovođenje istraživanja o strukturi poljoprivrednih gazdinstava (poljoprivredno zemljište prema načinu korišćenja, voćnjaci i vinogradi, tipologija poljoprivrednih gazdinstava, izračunavanje standardne bruto marže i dr.) i istraživanja o metodu poljoprivredne proizvodnje. |
3. Upotreba zemljišta i pokrivenost zemljišta |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o površinama zemljišta i zasejanim površinama prema vrstama useva, kao i površinama ostalih zasada, ugara i neobrađenih oranica. |
4. Računi i cene u poljoprivredi |
Republički zavod za statistiku |
|
Planira se obezbeđivanje vrednosnih pokazatelja o prihodima i međufaznoj potrošnji u poljoprivredi, i to: nndeksi dohotka poljoprivrede; indeksi fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje; ekonomski računi za poljoprivredu i šumarstvo; dohodak privatnog sektora poljoprivrede; indeksi cena i cene glavnih poljoprivrednih proizvoda i sredstava za proizvodnju i dr. |
5. Statistika bezbednosti hrane |
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o aktivnostima i kontroli u procesu proizvodnje hrane. |
6. Statistika šumarstva |
Republički zavod za statistiku |
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za šume |
Podizanje, gajenje i iskorišćavanje šuma, plantaža i intezivnih zasada, građevinski objekti, saobraćajnice i mehanizacija i štete u šumama. |
7. Statistika ribarstva |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o ulovu ribe, broju ribara, gajenju ribe i mlađi u ribnjacima i dr. |
STATISTIKA KOJA OBUHVATA VIŠE OBLASTI |
|
|
|
1. Statistika održivog razvoja |
Republički zavod za statistiku |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike i drugi republički organi i organizacije |
Indikatori održivog razvoja koji se odnose na: ekonomski razvoj; siromaštvo i društveno isključivanje - izolovanost (društvena margina); starenje društva; zdravlje stanovništva; zaštitu vazduha; proizvodnju i potrošnju energije i upravljanje otpadom; korišćenje zemljišta; zaštitu voda; stanje divljih biljnih i životinjskih vrsta u prirodi; biodiverzitet, odnosno eko-sistemi i zaštićene oblasti; saobraćaj i dr. |
2. Statistika i računi životne sredine |
|
|
|
1) Statistika otpada i opasnih hemikalija |
Republički zavod za statistiku, Agencija za zaštitu životne sredine i Agencija za hemikalije |
Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije |
Podaci o upravljanju industrijskim i komunalnim otpadom u sektorima; podaci o opasnim hemikalijama stavljenim u promet, odnosno o proizvedenim i uvezenim hemikalijama i dr. |
2) Statistika vode, vazduha i klimatskih promena (Kjoto protokol) |
Republički zavod za statistiku, Republički hidrometeorološki zavod, Agencija za zaštitu životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode |
|
Podaci o: količinama vode za potrebe javnih vodovoda, industrije i poljoprivrede i ispuštenih otpadnih voda; poljoprivrednim površinama koje se navodnjavaju, i dr., kao i podaci o zagađenju vazduha (prema Konvenciji o prekograničnom zagađenju vazduha - CLRTAP) i podaci potrebni za ispunjenje obaveze iz Okvirne konvencije UN o promeni klime. |
3) Računi životne sredine |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o investicijama i troškovima za zaštitu životne sredine: ukupni računi; izvori finansiranja; raspodela sredstava; naknade i troškovi za zaštitu životne sredine, prirodnih resursa i vazduha; podaci o izdvajanju i ulaganju specijalizovanih institucija i sektora privrede, kao i organa državne uprave i lokalne samouprave i dr. |
3. Regionalna statistika |
|
|
|
1) Regionalna statistika |
Republički zavod za statistiku, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Agencija za regionalni razvoj, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine i Institut za javno zdravlje Srbije |
|
Planira se razvoj regionalnih statistika u skladu sa Nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica koja, na bazi utvrđenih kriterijuma, obuhvata tri hijerarhijska nivoa statističke regionalizacije, odnosno podele državnog prostora. |
4. Nauka, tehnologija i inovacije |
|
|
|
1) Statistika nauke i tehnologije |
Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj i Institut "Mihajlo Pupin" |
|
Podaci o: organizacijama koje se bave naučnoistraživačkom delatnošću, prema sektorima i naučnim oblastima; zaposlenim naučnim radnicima i istraživačima, stručnim saradnicima i angažovanim na osnovu ugovora, prema sektorima, naučnim oblastima, FTE, akademskim zvanjima, starosti i polu; naučnoistraživačkim radovima prema sektorima, naučnim oblastima, primarnim ciljevima, naručiocu, naučnim oblastima i vrsti istraživanja; pronalascima i patentima prema istraživačko-razvojnom intenzitetu; bruto domaćim izdacima za IR prema sektorima i naučnim oblastima; izvorima sredstava za IR i dr. |
2) Statistika inovacija |
Republički zavod za statistiku, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj i Institut "Mihajlo Pupin" |
|
Podaci o inovativnim aktivnostima i efektima inoviranja, postojećim kapacitetima u privrednim društvima, otežavajućim faktorima za uvođenje inovacija i dr., kao i podaci o: tehnološkim inovacijama proizvoda i proizvodnog procesa; inovacijama u toku ili napuštenim inovativnim aktivnostima; izdacima za inovativne aktivnosti; izvorima informacija i saradnji u inovacionim aktivnostima; inovativnim ciljevima; inovacijama u organizaciji; marketing inovacijama; zaštiti prava intelektualne svojine; koristima od inovacija za životnu sredinu i inovacionim potencijalima. |
3) Indikatori o nosiocima doktorskih i drugih akademskih zvanja (CDH) |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj |
|
Planira se sprovođenje istraživanja (CDH) u okviru IPA 2009 projekta. |
4) Indikatori o visoko tehnološkoj industriji i znanstveno intenzivnim uslugama (HTEC) |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj |
|
Definisanje i izračunavanje seta indikatora i klasifikovanje industrije i usluga prema nivou razvijenosti kapitalne tehnologije i radno intenzivne usluge prema standardima Evrostata. |
5. Informaciono društvo, poštanski i telekomunikacioni saobraćaj |
|
|
|
1) Statistika informacionih i komunikacionih tehnologija |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima, privrednim društvima i finansijskim institucijama, i to: pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama; upotreba računara i Interneta; e-trgovina; e-uprava; osnovne informacije o IKT sistemu; automatska razmena podataka u okviru i izvan privrednih društava; razmena elektronskih informacija u lancu upravljanja nabavkama i dr. |
2) Poštanske i telekomunikacione usluge |
Republički zavod za statistiku |
|
Podaci iz oblasti poštanskih usluga: broj poštanskih pošiljki i uputnica u klasičnoj i elektronskoj formi, kao i paketa. Broj jedinica poštanske mreže i preradnih centara, obim prijema, prenosa i uručenja poštanskih pošiljki, broj prevoznih sredstva za prenos poštanskih pošiljki i ostvareni prihodi od poštanskih usluga. |
IV PREGLED NAJZNAČAJNIJIH INFRASTRUKTURNIH I RAZVOJNIH AKTIVNOSTI KOJE NE MOGU DA SE SVRSTAJU U ODREĐENE OBLASTI
NAZIV AKTIVNOSTI |
ODGOVORNI PROIZVOĐAČ |
SADAŠNJE STANJE I PLANIRANE AKTIVNOSTI |
1. Opšti koncept infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planirane aktivnosti opšteg karaktera, u narednom periodu, odnose se na: harmonizaciju sa evropskim metodologijama i klasifikacijama, pre svega, na oblast revizije Evropskog sistema računa i primenu NACE Rev. 2 klasifikacije delatnosti; razvoj statističkog registra i njegovo integrisanje u statističke proizvodne procese; skladištenje metapodataka i njihovu dostupnost, kao i povezivanje podataka i metapodataka za ceo proizvodni ciklus; upotreba Interneta za diseminaciju prema krajnjim korisnicima, kao i za ostale delove statističkih proizvodnih procesa; razvoj diseminacija i implementaciju alata za upravljanje poverljivim podacima, kao i pristup mikropodacima od strane autorizovanih istraživača, promovisanje i korišćenje Open Source Software-a i dr. Takođe, predstoji i unapređenje standarda i zajedničkih alata za efikasnu i bezbednu razmenu statističkih podataka i metapodataka i dalje unapređenje saradnje sa institucijama Vlade, Narodnom bankom Srbije i drugim institucijama, stanovništvom i međunarodnim organizacijama; podsticanje odgovarajućih inicijativa u saglasnosti sa Evropskim statističkim kodom prakse i rad na podizanju sveukupnog kvaliteta zvanične statistike. |
2. Zakonodavni okvir |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Zakon o zvaničnoj statistici, kao osnovni pravni akt, reguliše oblast statistike, odnosno proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija zvanične statistike, kao i organizaciju sistema zvanične statistike u Republici Srbiji (definicija zvanične statistike, zaštita davalaca podataka; osnovna načela; odgovorni proizvođači statistike; priprema petogodišnjeg statističkog programa i godišnjih primenjivih planova; način objavljivanja rezultata statističkih istraživanja i korišćenje podataka; način prikupljanja podataka i obrađivanja i skladištenja podataka; obaveza formiranja statističkih registara; uslovi diseminacije podataka i informacija; poverljivost podataka i zaštita poverljivih podataka; saradnju sa međunarodnim statističkim organizacijama i dr.). Zakon je usklađen sa osnovnim principima i odredbama u međunarodnim uredbama koje se odnose na zvaničnu statistiku. |
3. Upravljanje kvalitetom i procena |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se uvođenje sistematskog upravljanja kvalitetom u okviru zvanične statistike. Projekat omogućuje identifikovanje "uskih grla", ukazivanje na pravce unapređenja i povezivanje krajnjih korisnika i proizvođača statističkih proizvoda i usluga i zasniva se na pristupu Upravljanja ukupnim kvalitetom (TQM), njegovom derivatu EFQM, preporukama Vodeće grupe eksperata za kvalitet (LEG on Quality) i Evropskom kodeksu statističke prakse (European Statistics Code of Practice). Ovaj sistem sastoji se od niza integrisanih aktivnosti praćenja, merenja i analize kvaliteta statističkih indikatora na bazi definisanih dimenzija kvaliteta (CoP). Drugi sloj kvaliteta predstavlja kvalitet procesa u lancu statističke proizvodnje, počev od analize potreba korisnika, preko koncipiranja istraživanja, sprovođenja samog istraživanja do diseminacije rezultata. Izveštavanje o ostvarenom kvalitetu po pojedinim indikatorima i procesima čini sastavni deo upravljanja kvalitetom. Planira se uvođenje istraživanja o zadovoljstvu korisnika i zaposlenih, kao i istraživanje radi smanjivanja opterećenja davalaca podataka. Takođe, za potrebe ocenjivanja kvaliteta, neophodno je izgraditi sistem dokumentacije (bazu metapodataka) koji je u osnovi izrade svih izveštaja. |
4. Klasifikacije |
|
|
1) Klasifikacija delatnosti |
Republički zavod za statistiku |
Posebnim zakonom utvrđena je klasifikacija delatnosti, kao opšti standard prema kome se vrši razvrstavanje jedinica razvrstavanja u delatnosti. Regulisana je oblast primene klasifikacije delatnosti; način utvrđivanja naziva, šifara i opisa delatnosti; jedinice razvrstavanja; pretežna delatnost; procedura registracije jedinica razvrstavanja i dr. Takođe, posebnim uredbama propisana je detaljna klasifikacija i metodologija za razvrstavanje po delatnostima. Klasifikacija delatnosti je usklađena sa međunarodnom klasifikacijom (NACE Rev. 2). |
2) Klasifikacija proizvoda po delatnosti |
Republički zavod za statistiku |
Urađena je klasifikacija proizvoda po delatnosti za potrebe izračunavanja indeksa industrijske proizvodnje po novoj klasifikaciji delatnosti. |
3) Klasifikacija industrijskih proizvoda i usluga (Prodkom lista) |
Republički zavod za statistiku |
Planira se primena nomenklature industrijskih proizvoda i usluga - Prodkom lista. |
4) Klasifikacije statistike robne trgovine |
|
|
- Kombinovana nomenklatura - carinska tarifa (CT) |
Republički zavod za statistiku i Ministarstvo finansija - Uprava carina |
Primenjuje se carinska tarifa koja je usklađena sa Kombinovanom nomenklaturom EU za 2010. godinu. |
- Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija rev. 4 |
Republički zavod za statistiku |
Primenjuje se SMTK rev. 4 od 1. januara 2010. godine na osnovu preporuka Statističkog ureda UN. |
- Harmonizovani sistem šifarskih naziva i oznaka (HS) |
Republički zavod za statistiku |
Primenjuje se Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka koji je usklađen sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka - verzija HS 2007. |
- Klasifikacija BEC |
Republički zavod za statistiku |
Primenjuje se klasifikacija BEC rev. 3 usklađena sa klasifikacijom UN za široke ekonomske grupe neophodne za usklađivanja u sistemu nacionalnih računa. |
- Klasifikacije CPC |
Republički zavod za statistiku |
U statistici spoljne trgovine ne primenjuje se CPC klasifikacija koja je od značaja za ekonomske analize u okviru nacionalnih računa. |
5) Klasifikacija vrsta građevina |
Republički zavod za statistiku |
Primenjuje se Klasifikacija vrsta građevina koja je u potpunosti usklađena sa Klasifikacijom građevina Evropske unije. |
6) Nacionalna klasifikacija zanimanja |
Republički zavod za statistiku |
Nacionalna klasifikacija zanimanja (NKZ), koja je usklađena sa međunarodnom ISCO-08 klasifikacijom, deo je Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja (NSKZ). Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja sadrži, pored klasifikacije, i opise klasifikacionih celina, opise 600 pojedinačnih zanimanja i ključeve za prevođenje na nacionalni standard u evidencijama u oblasti rada, i to na Jedinstvenu klasifikaciju zanimanja (JNZ) i na međunarodnu ISCO-88 klasifikaciju. |
7) Klasifikacija obrazovanja |
Republički zavod za statistiku |
Planira se definisanje šifara i naziva vrsta završenih škola po stepenu obrazovanja za potrebe Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine i prilagođavanje Međunarodne standardne klasifikacije obrazovanja ISCED-97 potrebama statističkih istraživanja uz poštovanje novih tendencija u izradi Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK). |
8) Klasifikacija lične potrošnje po nameni (COICOP) |
Republički zavod za statistiku |
Klasifikacija lične potrošnje po nameni koristi se u Anketi o potrošnji domaćinstava, prilikom obračuna lične potrošnje, i u statistici cena. |
9) Klasifikacija institucionalnih sektora |
Republički zavod za statistiku |
Klasifikacija institucionalnih sektora je sastavni deo sistema nacionalnih računa. Ona klasifikuje institucionalne jedinice po funkcionalnom principu i grupiše ih u pet institucionalnih sektora domaće ekonomije. |
10) Klasifikacija funkcija države (COFOG) |
Republički zavod za statistiku |
Reč je o klasifikaciji izdataka sektora države po njenim funkcijama. |
11) Upravljanje Nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica (NSTJ) |
Republički zavod za statistiku |
Statističke funkcionalne teritorijalne celine (tri hijerarhijska nivoa: NSTJ 1, NSTJ 2 i NSTJ 3) definisane u skladu sa kriterijumima EU (NUTS klasifikacija). |
5. Registri |
|
|
1) Statistički poslovni registar (SPR) |
Republički zavod za statistiku |
Skup statističkih i pravnih jedinica koji služi kao osnovni okvir za sprovođenje statističkih istraživanja u oblasti poslovnih statistika. |
2) Registar prostornih jedinica (RPJ) |
Republički zavod za statistiku |
Alfanumerički podaci (nazivi, jedinstveni matični brojevi, istorijat) prostornih jedinica: regiona, upravnih okruga, gradova, opština, naseljenih mesta, katastarskih opština, mesnih zajednica, statističkih i popisnih krugova. |
3) Geografski informacioni sistem |
Republički zavod za statistiku |
Georeferencirana mreža prostornih jedinica (regiona, upravnih okruga, opština, naselja, katastarskih opština, mesnih zajednica i statističkih krugova). |
4) Registar zaštićenih prirodnih dobara |
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Zavod za zaštitu prirode Srbije |
Podaci o zaštićenim prirodnim dobrima (zaštićena područja, zaštićene vrste i pokretna zaštićena prirodna dokumenta). Spisak zaštićenih područja, naziv akta kojim su vrste stavljene pod zaštitu, spisak pokretnih zaštićenih prirodnih dokumenata, spisak područja pod prethodnom zaštitom, kao i podaci o međunarodnoj zaštiti prirodnih dobara. |
5) Registar sportskih objekata i organizacija |
Ministarstvo omladine i sporta i Republički zavod za sport |
Ažuriranje i dopuna registra sportskih objekata i organizacija. |
6. Baze podataka |
|
|
1) Baza podataka DevInfo |
Republički zavod za statistiku |
Baza podataka koja obezbeđuje metod za organizaciju, čuvanje, pregled i prezentaciju podataka s ciljem praćenja društvenog razvoja. Baza podataka se koristi za praćenje realizacije Milenijumskih ciljeva razvoja, Strategije za smanjenje siromaštva, Nacionalnog plana akcije za decu, Nacionalne strategije za mlade, kao i politike rodne ravnopravnosti. |
2) Posebni standardi za diseminaciju podataka (SDDS) |
Republički zavod za statistiku, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije |
Pod posebnim standardima za diseminaciju podataka (SDDS) podrazumeva se baza podataka koju je definisao MMF. |
3) Baze podataka iz oblasti statistike sporta |
Ministarstvo omladine i sporta i Republički zavod za sport |
Baza podataka o: kategorizaciji sportista, sportova i sportskih stručnjaka; stipendiranim sportistima; sportistima nosiocima nacionalnih priznanja i međunarodnim i nacionalnim sportskim uspesima i rezultatima, kao i nacionalni adresar sporta i dr. |
7. IT infrastruktura |
|
|
1) Koordinacija i upravljanje |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se definisanje standarda i unapređenje programskog sistema IKT radi razvoja i održavanja softvera za statistička istraživanja i administrativne poslove (generator softverskih rešenja, dijalog menadžer, tj. skup programskih procedura za jednoobrazan pristup podacima radi ažuriranja, unosa, tabeliranje, softver za administraciju baza podataka i dr.). |
2) Usluge povezane sa administrativnim aplikacijama |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se definisanje standardnih postupaka preuzimanja podataka iz određenih administrativnih izvora, formiranje baza podataka i razvoj aplikacija za korišćenje podataka tako da budu lako dostupni za korišćenje službama kojima su ovi podaci potrebni. |
3) Tehnologija informacionih i elektronskih kolaboracionih sistema |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se unapređenje IT infrastrukture Republičkog zavoda za statistiku na osnovu zaključaka iz projekta IPA 2007, kao i nabavka opreme, konsolidacija IT rešenja i implementacija rešenja za IT infrastrukturu. |
4) Sistemi za razmenu podataka |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se uspostavljanje standarda u razmeni podataka, kako internih tako i prema drugim organizacijama, a u skladu sa preporučenim standardima Međunarodne inicijative za razvoj i primenu efikasnijih načina za razmenu statističkih podataka i metapodataka (SDMX inicijativa). |
5) Sistemi za prikupljanje podataka i prenos osnovnih podataka |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se realizacija sistema za elektronsko podnošenje izveštaja i podataka. |
6) Harmonizacija i upravljanje metapodacima interno i kroz međunarodnu saradnju |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se formiranje jedinstvene, dobro organizovane baze metapodataka koja je neophodna u procesu razmene podataka i diseminaciji i služi kao osnova za meta-data driven sistem. |
8. Metodologija uzorka |
|
|
1) Alokacija i izbor uzorka |
Republički zavod za statistiku |
Definisanje standarda i unapređenje metoda kojima se obezbeđuje optimalna alokacija uzorka. Postepeno uvođenje rotacije malih jedinica kako bi se obezbedila koordinacija ponovljenih i različitih istraživanja i smanjila opterećenost izveštajnih jedinica. Formiranje baze podataka o jedinicama uzorka. |
2) Ocenjivanje parametara i uzoračkih grešaka |
Republički zavod za statistiku |
Planira se, uz poboljšanje kvaliteta SPR-a i ostalih statističkih baza, šira primena postupka kalibracije; razvoj i primena metoda za ocene parametara za male domene; obezbeđenje ocena grešaka za ključne parametre i indikatore istraživanja na uzorku i testiranje primene modeliranja grešaka. |
3) Razvojne aktivnosti iz metodologije uzorka putem međunarodne saradnje i unapređenja softverske podrške |
Republički zavod za statistiku |
Planira se da se kroz međunarodnu saradnju i praćenjem regulativa EU unapredi primena statističke metodologije u istraživanjima, kao i softverske podrške za pripremu okvira, alokaciju uzorka, ocenjivanje parametara i dr. |
9. Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka |
Republički geodetski zavod |
Planira se uspostavljanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP), koja predstavlja integrisani sistem digitalnih geoprostornih podataka usklađen sa evropskim standardom. NIGP omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog, do globalnog nivoa, na sveobuhvatan način. NIGP treba da obuhvati metapodatke, servise i skupove geopodataka o: geodetsko-katastarskom informacionom sistemu, zaštiti životne sredine, prostorno-planskim dokumentima, saobraćajnim i telekomunikacionim mrežama, mineralnim sirovinama i energetskim izvorima, režimu voda, zaštićenim nepokretnim kulturnim dobrima, prostorima od značaja za razvoj turizma i turističkim mestima, geologiji, geofizici, meteorologiji, poljoprivredi i pedologiji, demografiji i zdravlju, industrijskim i proizvodnim kapacitetima i dr. |
10. Informisanje i diseminacija |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Planira se unapređivanje i razvoj veb sajta; primena CMS i savremenog dizajna; grafičko prikazivanje podataka po teritoriji - GIS; diseminacija na lokalnom nivou i razvoj baze metapodataka; unapređenje komunikacije sa proizvođačima statističkih podataka; rad na portalu e-uprave; elektronsko poslovanje, odnosno razvoj servisa za elektronsko dostavljanje podataka (G2B), unutrašnje poslovanje putem Intraneta (G2E) i veb sajta (G2C, G2B, G2G); formiranje podsajtova na regionalnom nivou za potrebe lokalnih korisnika, definisanje standarda za vizuelni identitet i dr. |
11. Međunarodna statistička saradnja |
Svi odgovorni proizvođači zvanične statistike |
Obezbeđivanje raspoloživih podataka najznačajnijim međunarodnim organizacijama (Evrostat, UN, MMF, Svetska banka i dr.) i učešće u radu međunarodnih radnih grupa i skupova, posebno na sastancima radnih grupa u Evrostatu. Korišćenje IPA i drugih međunarodnih fondova. |
12. Bezbednost podataka i statistička poverljivost |
Republički zavod za statistiku |
Zvanična statistika ostvaruje potpunu zaštitu prava davalaca podataka i statističkih jedinica. Načelo poverljivosti obuhvata zaštitu podataka koji se odnose na pojedinačnu statističku jedinicu, s tim da se individualni podaci mogu koristiti samo u statističke svrhe. Zakon o zvaničnoj statistici nalaže odgovornim proizvođačima statistike da nakon završetka obrade prikupljenih podataka odstranjuju identifikatore izveštajnih i statističkih jedinica. Upitnike i druge dokumente koji sadrže individualne podatke dobijene prilikom sprovođenja statističkih istraživanja treba uništiti, i to nakon završetka unosa, šifriranja i obrade podataka u skladu sa važećim propisima. Podaci prikupljeni, obrađeni i uskladišteni u svrhe zvanične statistike poverljivi su onda kada fizičko ili pravno lice može da se neposredno ili posredno identifikuje imenom, adresom ili identifikacionim brojem. Poverljivi podaci se mogu koristiti radi utvrđivanja prava i stvaranja obaveze izveštajnoj jedinici. Odgovorni proizvođači statistike mogu da naučnoistraživačkim institucijama obezbede, na pisani zahtev, individualne podatke bez identifikatora, ali su u obavezi da vode evidenciju o takvim korisnicima, kao i o nameni za koju im se dostavljaju podaci. Zaštita poverljivih podataka obezbeđuje se ograničavanjem pristupa poverljivim podacima, jer je on ograničen na lica koja prilikom obavljanja svojih zadataka proizvode zvaničnu statistiku, i to do stepena u kom su ti podaci neophodni za proizvodnju zvanične statistike. Odgovorni proizvođači zvanične statistike obavezni su da preduzmu sve propisane administrativne, tehničke i organizacione mere neophodne za zaštitu poverljivih podataka protiv nelegalnog pristupa, otkrivanja ili korišćenja. |
V ODGOVORNI PROIZVOĐAČI ZVANIČNE STATISTIKE
Zakonom o zvaničnoj statistici, u članu 6, propisano je da su sistemom zvanične statistike Republike Srbije, kao odgovorni proizvođači zvanične statistike, obuhvaćeni: Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Gradska uprava grada Beograda - za teritoriju grada Beograda i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u petogodišnjem statističkom programu.
U Programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine konkretno je navedeno da je Republički zavod za statistiku - nadležan za najveći deo istraživanja iz realnog sektora i deo eksternog sektora (izvoz i uvoz robe i dr.), dok je Narodna banka Srbije - nadležna za finansijski, monetarni i veći deo eksternog sektora.
Ovaj program, u skladu sa Zakonom, određuje kao ostale odgovorne proizvođače zvanične statistike:
- Ministarstvo finansija - nadležno za javne prihode i rashode;
- Ministarstvo unutrašnjih poslova - nadležno za deo iz oblasti saobraćaja i kriminaliteta;
- Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca - nadležni za deo iz oblasti pravosuđa;
- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - nadležno za deo iz oblasti bezbednosti hrane, bilansa hrane i zaštite životne sredine;
- Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije - nadležni za javno zdravstvo i zdravlje;
- Ministarstvo rudarstva i energetike - nadležno za deo energetske statistike;
- Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Agencija za hemikalije i Zavod za zaštitu prirode Srbije - nadležni za vođenje informacionog sistema životne sredine i registar zaštićenih prirodnih dobara;
- Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj i Institut "Mihajlo Pupin" - nadležni za deo statistike nauke, tehnologije i inovacija;
- Ministarstvo prosvete - nadležno za deo statistike obrazovanja i doživotnog obrazovanja;
- Ministarstvo rada i socijalne politike - nadležno za deo statistike socijalne zaštite;
- Ministarstvo omladine i sporta i Republički zavod za sport - nadležni za deo iz oblasti statistike sporta;
- Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja - nadležno za definisanje i izračunavanje indikatora razvijenosti regiona;
- Republički hidrometeorološki zavod - nadležan za deo statistike zaštite životne sredine;
- Republički geodetski zavod - nadležan za Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka;
- Nacionalna služba za zapošljavanje - nadležna za deo iz oblasti tržišta rada;
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - nadležan za statistiku penzijskog i invalidskog osiguranja;
- Republički zavod za zdravstveno osiguranje - nadležan za statistiku obaveznog zdravstvenog osiguranja i bezbednosti i zdravlja na radu.
Takođe, Gradska uprava grada Beograda je nadležna za prikupljanje i obradu podataka statističkih istraživanja za teritoriju grada Beograda iz najvećeg dela oblasti statistike.
VI OČEKIVANI PROBLEMI I USLOVI ZA REALIZACIJU PROGRAMA
Proteklih godina pokrenute su aktivnosti i započete su promene u pravcu harmonizacije osnovnih pokazatelja, pre svega u oblasti nacionalnih računa i ekonomskih statistika. Promene se, za sada, sprovode efikasno, s tim da u narednom periodu treba sprovesti potpunu harmonizaciju zvanične statistike sa EU standardima kako u ovim, tako i u svim ostalim oblastima statistike u skladu sa planiranim aktivnostima. Pored razvojnih aktivnosti, posebno su važne pripreme i obezbeđivanje uslova za sprovođenje dve statističke akcije od kapitalnog značaja: popis poljoprivrede i popis stanovništva, domaćinstava i stanova.
Razvoj zvanične statistike u narednom periodu zahteva obezbeđenje odgovarajućih sredstava i kadrova kao preduslova za proizvodnju kvalitetnih, ažurnih i sveobuhvatnih podataka i pokazatelja.
Narodna skupština, Vlada i nadležni organi državne uprave stvoriće odgovarajući institucionalni okvir za promene u statistici i adekvatno merenje socioekonomskih pojava. To podrazumeva aktivnu politiku na implementaciji zakonskih i drugih uslova funkcionisanja zvanične statistike radi potpune harmonizacije sa statističkim sistemom EU.
Stvaranje boljih uslova i uspostavljanje veće saradnje i koordinacije sa korisnicima i proizvođačima podataka, kao i dalja izgradnja i jačanje kapaciteta svih učesnika u procesu proizvodnje i korišćenja statističkih podataka i analiza, jedan su od bitnih preduslova realizacije programom planiranih aktivnosti zvanične statistike. Takođe, neophodno je pružanje javne podrške statistici u odnosu na davaoce podataka, kako propagandom tako i kroz zakonodavno uređivanje sudske zaštite.
U pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju EU pojavljivaće se sve više zahteva za različitim statističkim pokazateljima, tako da zvanična statistika mora biti spremna da realizuje sve te zahteve, jer je ona, u očima međunarodnih organizacija i javnosti, jedina kompetentna i merodavna da daje objektivne statističke informacije o društveno-ekonomskim kretanjima u Republici Srbiji. Međutim, da bi zvanična statistika ispunila ovu ulogu, nužno je da raspolaže savremenim metodologijama i prikladnim mehanizmima za njihovu primenu, koje priznaju i prihvataju Evrostat, MMF, OECD i druge relevantne međunarodne organizacije i institucije.
Navedene strateške aktivnosti i zadaci su obimni, s tim da njihova realizacija mora da se izvrši daleko bržim tempom nego što je to bio slučaj sa zemljama u okruženju, jer se u startu kasni nekoliko godina u odnosu na njih. Takođe, potrebno je obezbediti pogodan ambijent za planirane promene uz adekvatna ulaganja u materijalne i kadrovske resurse.
Pregled skraćenica u tekstu
EU |
Evropska unija |
UN |
Ujedinjene nacije |
OECD |
Međunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj |
MMF |
Međunarodni monetarni fond |
EVROSTAT |
Statistički zavod EU |
SZO |
Svetska zdravstvena organizacija |
Compendium |
Statistički program Evrostata |
IPA |
Instrumenti za pretpristupnu pomoć EU |
NPI |
Nacionalni plan za integraciju Srbije u EU |
ESS |
Evropski statistički sistem |
NACE |
Opšta klasifikacija delatnosti EU |
SNA |
Klasifikovani sistem nacionalnih računa |
ESA |
Evropski sistem nacionalnih i regionalnih računa |
MIG |
Klasifikacija prema ekonomskoj nameni, po metodologiji EU |
BDP |
Bruto domaći proizvod |
KD |
Klasifikacija delatnosti |
SMTK |
Nomenklatura statistike spoljne trgovine |
NSST |
Nomenklatura spoljne trgovine |
Prodkom |
Klasifikacija proizvoda |
CPA |
Klasifikacija proizvoda prema delatnosti |
COICOP |
Klasifikacija individualne potrošnje prema nameni |
MKB |
Međunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti |
ISCO |
Međunarodna standardna klasifikacija zanimanja |
ISCED |
Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja |
Kjoto protokol |
Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime |
CLRTAP |
Konvencija o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima |
DevInfo |
Baza podataka za praćenje društvenog razvoja |
NUTS |
Nomenklatura prostornih jedinica u statistici |
CPI |
Indeks potrošačkih cena |
PDV |
Porez na dodatu vrednost |
EU-SILC |
Istraživanje EU o prihodima i standardu stanovništva |
SAS` |
Programski paket za analitički rad u statistici |
INPUT-AUTPUT |
Tabele međusobnih odnosa proizvodnje i potrošnje po proizvodima i uslugama |
GDDS |
Sistem diseminacije opštih podataka |
SDDS |
Standardi za diseminaciju posebnih podataka |
IKT |
Informaciono-komunikaciona tehnologija |