ZAKONO POTVRĐIVANJU TREĆEG DODATNOG PROTOKOLA UZ EVROPSKU KONVENCIJU O EKSTRADICIJI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2011) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Treći dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, sačinjen 10. novembra 2010. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
TREĆI DODATNI PROTOKOL
UZ EVROPSKU KONVENCIJU O EKSTRADICIJI
Strazbur, 10. novembar 2010. godine
Države članice Saveta Evrope, potpisnice ovog protokola,
s obzirom na to da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među svojim članicama,
u želji da pojačaju svoju pojedinačnu i kolektivnu spremnost da odgovore na kriminal;
imajući u vidu odredbe Evropske konvencije o ekstradiciji (ETS br. 24) koja je otvorena za potpisivanje u Parizu, 13. decembra 1957. godine (u daljem tekstu Konvencija) kao i dva dodatna protokola uz nju (ETS br. 86 i 98), sačinjena u Strazburu 15. oktobra 1975, odnosno 17. marta 1978. godine;
smatrajući da je celishodno da se Konvencija dopuni u izvesnim aspektima, kako bi se pojednostavio i ubrzao postupak izručenja onda kada lice čije se izručenje traži pristaje na izručenje,
sporazumele su se o sledećem:
Obaveza izručenja po pojednostavljenom postupku
Strane ugovornice se obavezuju da će u skladu sa pojednostavljenim postupkom propisanim ovim protokolom izdavati lica čije se izručenje traži u skladu sa članom 1. Konvencije, pod uslovom da su ta lica dala pristanak i da je zamoljena Strana saglasna.
1. Kada je traženo lice predmet zahteva za privremeno pritvaranje u skladu sa članom 16. Konvencije, izručenje iz člana 1. ovog protokola ne podleže podnošenju molbe i propratnih pismena u skladu sa članom 12. Konvencije. Sledeće informacije koje dostavi Strana molilja zamoljena Strana će smatrati odgovarajućima u smislu primene članova 3. i 5. ovog protokola radi donošenja konačne odluke o izručenju po pojednostavljenom postupku:
a. identitet traženog lica, uključujući podatke o njegovom ili njenom državljanstvu ili državljanstvima ako su dostupni;
b. organ vlasti koji traži hapšenje;
v. postojanje naloga za hapšenje, odnosno drugih pismena koja imaju isto pravno dejstvo ili izvršne presude, kao i potvrda da je lice traženo u skladu sa članom 1. Konvencije;
g. priroda i pravni opis krivičnog dela, uključujući tu i podatke o maksimalnoj zaprećenoj kazni ili kazni izrečenoj u pravosnažnoj presudi, uključujući tu i podatke o tome da li je već izvršen bilo koji deo presude;
d. podaci o zastarelosti i njenim prekidima;
đ. opis okolnosti pod kojima je krivično delo počinjeno, uključujući tu podatke o vremenu, mestu i stepenu umešanosti traženog lica;
e. u meri u kojoj je to mogućno, informacije o posledicama krivičnog dela;
ž. u slučajevima kada se izručenje traži radi izvršenja pravosnažne presude, podatak o tome da li je presuda izrečena u odsustvu (in absentia).
2. Bez obzira na stav 1, mogu biti tražene dodatne informacije ako podaci koji su dostavljeni shodno navedenom stavu nisu dovoljni da bi na osnovu njih zamoljena Strana donela odluku o izručenju.
3. U slučajevima kada zamoljena Strana dobije molbu za izručenje u skladu sa članom 12. Konvencije, ovaj protokol se primenjuje mutatis mutandis.
Obaveza obaveštavanja lica o kome je reč
Kada je lice čije se izručenje traži privremeno pritvoreno u skladu sa članom 16. Konvencije, nadležni organ zamoljene Strane obavestiće to lice, u skladu sa zakonom i bez nepotrebnog odlaganja, o zahtevu koji se na njega ili nju odnosi, kao i o mogućnosti primene pojednostavljenog postupka izručenja u skladu sa ovim protokolom.
1. Pristanak traženog lica i, ako je to primereno, njegovo odnosno njeno izričito odricanje od prava na primenu pravila specijalnosti, treba da budu dati pred nadležnim sudskim organom zamoljene Strane u skladu sa zakonima te Strane.
2. Svaka Strana donosi mere koje su neophodne kako bi se obezbedilo da pristanak i, tamo gde je to primenjivo, odricanje iz stava 1. budu ustanovljeni na način koji će pokazati da je lice o kome je reč taj pristanak, odnosno to odricanje dalo dobrovoljno i potpuno svesno svih pravnih posledica. U tom cilju, traženo lice ima pravo na pravnog zastupnika. Ako je potrebno, zamoljena Strana će traženom licu obezbediti i pomoć prevodioca.
3. Pristanak i, gde je to primenjivo, odricanje navedeni u stavu 1, moraju biti dati u skladu sa zakonom zamoljene Strane.
4. U zavisnosti od stava 5. pristanak i, gde je to primenjivo, odricanje iz stava 1. ne mogu biti opozvani.
5. Svaka država može da, u trenutku potpisivanja ili u trenutku deponovanja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, ili u bilo kom kasnijem trenutku, izjavi da pristanak i, gde je to primenjivo, odricanje od prava na pravilo specijalnosti, mogu biti povučeni. Pristanak može biti povučen dok zamoljena Strana ne donese konačnu odluku o izručenju prema pojednostavljenom postupku. U tom slučaju, period između obaveštenja o pristanku i obaveštenja o povlačenju tog pristanka ne uzima se u obzir kod utvrđivanja rokova predviđenih članom 16. stav 4. Konvencije. Odricanje od prava na primenu pravila specijalnosti može biti opozvano sve dok ne dođe do predaje lica o kome je reč. Svako povlačenje pristanka na izručenje ili odricanja od prava na primenu prava specijalnosti daje se u skladu sa zakonom zamoljene Strane i o njemu se bez odlaganja obaveštava Strana molilja.
Odricanje od prava na primenu pravila specijalnosti
Svaka država može da izjavi, u trenutku potpisivanja ili prilikom deponovanja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju ili u bilo kom kasnijem trenutku, da se pravila sadržana u članu 14. Konvencije ne primenjuju kada lice koje ta država izdaje, u skladu sa članom 4. ovog protokola:
a. pristane na izručenje; ili
b. pristane na izručenje i izričito se odrekne svog prava na pravilo specijalnosti.
Obaveštenja u slučaju privremenog pritvaranja
1. Kako bi Strana molilja mogla, tamo gde je to primenjivo, da podnese molbu za izručenje u skladu sa članom 12. Konvencije, zamoljena Strana će je obavestiti, što je pre moguće a najkasnije deset dana od dana privremenog pritvaranja, da li je traženo lice dalo ili nije dalo pristanak na izručenje.
2. U izuzetnim slučajevima kada zamoljena Strana odluči da ne primeni pojednostavljeni postupak uprkos pristanku traženog lica, ona o tome obaveštava Stranu molilju dovoljno unapred kako bi joj omogućila da podnese molbu za izručenje pre isteka perioda od 40 dana ustanovljenog u članu 16. Konvencije.
Kada je traženo lice dalo svoj pristanak na izručenje, zamoljena Strana obaveštava Stranu molilju o svojoj odluci u pogledu izručenja po pojednostavljenom postupku u roku od 20 dana od dana pristanka traženog lica.
U smislu ovog protokola, komunikacije se mogu obavljati elektronskim ili nekim drugim putem kojim će se proslediti pismeni dokazi, u skladu sa uslovima koji Stranama omogućuju da utvrde verodostojnost, kao i preko Međunarodne kriminalističko-policijske organizacije (Interpol). U svakom slučaju, strana o kojoj je reč dostaviće, na zahtev i u svakom trenutku, originale ili overene kopije dokumenata.
Predaja će biti obavljena što je pre moguće, a po mogućstvu u roku od deset dana od datuma obaveštavanja o odluci o izručenju.
Pristanak dat po isteku roka određenog u članu 6.
Kada traženo lice da pristanak po isteku roka od deset dana navedenog u članu 6. stav 1. ovog protokola, zamoljena Strana primenjuje pojednostavljeni postupak iz ovog protokola, ukoliko još nije dobila molbu za izručenje u smislu člana 12. Konvencije.
U slučaju tranzita shodno uslovima navedenim u članu 21. Konvencije, kada lice treba da bude izdato Strani molilji u skladu sa pojednostavljenim postupkom primenjuju se sledeće odredbe:
a. zahtev za tranzit treba da sadrži sve podatke predviđene članom 2. stav 1. ovog protokola;
b. Strana od koje se traži da odobri tranzit može da zahteva da joj se dostave dodatne informacije, ako informacije navedene u tački a. nisu dovoljne da bi ta Strana na osnovu njih donela odluku o tranzitu.
Odnos sa Konvencijom i drugim međunarodnim instrumentima
1. Reči i izrazi koji se koriste u ovom protokolu tumače se u smislu Konvencije. Kada je reč o Stranama ovog protokola, odredbe Konvencije se, mutatis mutandis, primenjuju u meri u kojoj su kompatibilne sa odredbama ovog protokola.
2. Odredbe ovog protokola ni na koji način ne utiču na primenu člana 28. st. 2. i 3. Konvencije, u vezi sa odnosima između Konvencije i bilateralnih ili multilateralnih ugovora.
Evropski komitet za probleme kriminala Saveta Evrope biće obaveštavan o primeni ovog protokola i činiće sve što je neophodno radi omogućavanja prijateljskog rešavanja bilo koje poteškoće, koja može da proistekne u vezi s njegovim tumačenjem i primenom.
1. Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje državama članicama Saveta Evrope koje su Strane ugovornice Konvencije ili su potpisale Konvenciju. On podleže potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju. Država potpisnica ne može da potvrdi, prihvati ili odobri ovaj protokol ako prethodno nije potvrdila, prihvatila ili odobrila Konvenciju ili ako to istovremeno ne učini. Instrumenti o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju, deponuju se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
2. Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca posle deponovanja trećeg instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju.
3. U odnosu na svaku državu potpisnicu koja kasnije deponuje svoj instrument o potvrđivanju, prihvatanju ili odobravanju, ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma deponovanja.
1. Svaka država koja nije članica a pristupila je Konvenciji, može da pristupi ovom protokolu posle njegovog stupanja na snagu.
2. Takvo pristupanje se vrši deponovanjem instrumenta o pristupanju kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.
3. U odnosu na bilo koju državu koja mu pristupa, ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu nakon isteka perioda od tri meseca od datuma deponovanja instrumenta o pristupanju.
1. Svaka država može da, prilikom potpisivanja ili deponovanja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, naznači teritoriju ili teritorije na kojima se ovaj protokol primenjuje.
2. Svaka država može da, u bilo kom kasnijem trenutku, izjavom upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, proširi primenu ovog protokola na bilo koju drugu teritoriju naznačenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju, Protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma kada je Generalni sekretar takvu izjavu primio.
3. Svaka izjava data u skladu sa dva prethodna stava može da se, u odnosu na bilo koju teritoriju naznačenu u njoj, povuče na osnovu obaveštenja upućenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope. Povlačenje proizvodi dejstvo prvog dana u mesecu posle isteka perioda od šest meseci nakon datuma kada je Generalni sekretar takvo obaveštenje primio.
1. Rezerve koje je neka država stavila na bilo koju odredbu Konvencije ili dva dodatna protokola uz nju primenjuju se i na ovaj protokol, sem ukoliko država izjavi drugačije u trenutku potpisivanja ili prilikom polaganja instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju. Isto to važi za svaku izjavu datu u odnosu na bilo koju odredbu ili shodno bilo kojoj odredbi Konvencije ili dva dodatna protokola uz nju.
2. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili prilikom polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju da izjavi da koristi pravo da ne prihvati u celosti ili delimično član 2. stav 1. ovog protokola. Nikakva druga rezerva ne može biti stavljena.
3. Svaka država može, u trenutku potpisivanja ili polaganja svog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, ili u bilo kom kasnijem trenutku, da podnese izjavu shodno članu 4. stav 5. i shodno članu 5. ovog protokola.
4. Svaka država može u celosti ili delimično da povuče svoju rezervu ili izjavu koju je dala u skladu sa ovim protokolom, putem izjave upućene Generalnom sekretaru Saveta Evrope, koja stupa na snagu danom prijema.
5. Nijedna strana koja je iznela rezervu u odnosu na član 2. stav 1. ovog protokola, u skladu sa stavom 2. ovog člana, ne može zahtevati da druga strana primeni taj stav. Ona, međutim, može, ako je njena rezerva delimična ili uslovna, zahtevati primenu tog stava u onoj meri u kojoj ga je ona sama prihvatila.
1. Svaka Strana može, što se nje same tiče, da otkaže ovaj protokol slanjem obaveštenja Generalnom sekretaru Saveta Evrope.
2. Otkazivanje proizvodi dejstvo prvog dana u mesecu koji sledi posle isteka perioda od tri meseca nakon datuma kada je Generalni sekretar Saveta Evrope primio obaveštenje.
3. Otkazivanje Konvencije automatski podrazumeva i otkazivanje ovog protokola.
Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava države članice Saveta Evrope i svaku državu koja je pristupila ovom protokolu o:
a. svakom potpisivanju;
b. deponovanju svakog instrumenta o potvrđivanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju;
v. svakom datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu sa čl. 14. i 15;
g. svakoj izjavi datoj u skladu sa članom 4. stav 5, čl. 5, 16. i članom 17. stav 1. i o svakom povlačenju takve izjave;
d. svakoj rezervi izjavljenoj u skladu sa članom 17. stav 2. i svakom povlačenju takve rezerve;
đ. svakom obaveštenju dobijenom u skladu sa odredbama člana 18. i o datumu kada to otkazivanje proizvodi dejstvo;
e. svakom drugom postupku, izjavi, obaveštenju ili saopštenju u vezi sa ovim protokolom.
U potvrdu čega su dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno u Strazburu, 10. novembra 2010. godine, na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u po jednom primerku, koji se deponuju u arhivama Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostavlja overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope i državama koje nisu članice a pristupile su Konvenciji."
ČLAN 3
O izvršavanju ovog protokola stara se ministarstvo nadležno za pravosuđe.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".