REŠENJEO DAVANJU SAGLASNOSTI NA PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE("Sl. list grada Kraljeva", br. 2/2011) |
I
Daje se saglasnost na Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije, koja je doneo Upravni odbor Javnog energetskog preduzeća "Toplana" Kraljevo na sednici održanoj 29.11.2010. godine, pod brojem 2135/2.
II
Pravila o radu distributivnog sistema stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva".
III
Ovo rešenje objaviti u "Službenom listu grada Kraljeva", zajedno sa Pravilima o radu distributivnog sistema.
* * *
Na osnovu člana 144. Zakona o energetici ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 84/04), člana 5. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Kraljeva ("Službeni list grada Kraljeva", broj 20/10) i člana 26. i 58. Statuta JEP "Toplana" Kraljevo, Upravni odbor Javnog energetskog preduzeća "Toplana" Kraljevo, na svojoj sednici održanoj dana 29.11.2010. godine, je doneo:
PRAVILA
O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE
Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadrže tehničke uslove za izgradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica kao i za priključenje objekata na toplovodni sistem (u daljem tekstu: Pravila o radu) i važe za priključivanje i rad unutrašnjih toplotnih uređaja (u daljem tekstu: toplotni uređaji) kupaca, koji se priključuju ili su već priključeni na toplovodnu mrežu JEP "Toplana" (u daljem tekstu: Energetski subjekt).
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Tehnički uslovi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između kupca i Energetskog subjekta.
Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obveze i odgovornosti Energetskog subjekta i kupca toplotne energije su uređeni u Odluci o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Kraljeva (u daljem tekstu: Odluka o uslovima snabdevanja), a ova Pravila o radu su njen sastavni deo.
Energetski subjekat može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja kupca, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Energetski subjekt može obustaviti isporuku toplotne energije kupcu do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji kupca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja radova na toplotnim uređajima, potrebno je razrešiti zajedno sa Energetskim subjektom.
Daljinski sistemi grejanja se neprekidno razvijaju, prilagođavaju razvoju i opštim stremljenjima u energetskom sektoru, kao i konkurentnosti različitih izvora energije. Energetski subjekt zato zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, ako bi se pokazalo da su ista objektivno bolja.
Investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od Energetskog subjekta pribaviti projektne uslove, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i priključenja objekta na toplovodnu mrežu tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Pored pojmova iz Odluke o uslovima snabdevanja, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
1. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA - je jedinstven tehničko-tehnološki sistem međusobno povezanih energetskih objekata koji služi za obavljanje delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije.
Sistem daljinskog grejanja sastoji se od toplotnog izvora, toplovodne mreže, predajnih stanica i (unutrašnjih) kućnih toplotnih instalacija.
2. DISTRIBUTIVNI SISTEM - je deo sistema daljinskog grejanja koji čini toplovodna mreža (primar + sekundar) za distribuciju toplotne energije tarifnim kupcima: toplovodi (podzemni i nadzemni) i uređaji i postrojenja koji su njihovi sastavni delovi;
3. TOPLOVODNI PRIKLJUČAK - je toplovod koji spaja sekundarnu toplovodnu mrežu sa toplotnom podstanicom od priključne šahte do prvih ventila u priključnoj podstanici;
4. TOPLOTNA PODSTANICA - je postrojenje koje služi za merenje, regulaciju i predaju toplotne energije od toplovodnog priključka do kućnih grejnih instalacija i sastoji se iz
- PRIKLJUČNE PODSTANICE - koja je sastavljena od zapornih, regulacionih, sigurnosnih elemenata i mernog uređaja;
- KUĆNE PODSTANICE - koja se sastoji od toplotnog izmenjivača, razvodnog sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja (Pojmovi pojašnjavaju šeme u prilogu 3);
- INDIREKTNA PODSTANICA - predstavlja podstanicu kod koje se razmena toplote između grejnog fluida Energetskog subjekta i tople vode u kućnoj instalaciji vrši putem izmenjivača.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram temperature tople vode u toplovodnoj mreži
Prilog 2: Tipska hidraulička šema podstanice br. 1
Prilog 3: Tipska hidraulička šema podstanice br. 2
Prilog 4: Tipska hidraulička šema podstanice br. 3
Prilog 5: Tipska hidraulička šema podstanice br. 4
Prilog 6: Primerna šema indirektne toplotne podstanice - pojmovi
Prilog 7: Primerna šema indirektne toplotne podstanice
Prilog 8: Primerna šema priključivanja grejača ventilacionih uređaja na toplotnu podstanicu
Prilog 9: Šema pripreme sanitarne tople vode sa bojlerima (Vaku < 1000 l)
Prilog 10: Šema pripreme sanitarne tople vode sa izmenjivačem i akumulatorom (1000 l < Vaku < 3000 l)
Prilog 11: Šema pripreme sanitarne tople vode sa izmenjivačima za predgrevanje i dogrevanje i akumulatorom (Vaku > 3000 l)
Prilog 12: Hidraulične veze, neprimerne za priključivanje na toplovodnu mrežu
Prilog 13: Hidraulične veze, primerne za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistemi sa glavnom cirkulacionom pumpom
Prilog 14: Hidraulične veze, primerne za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistemi bez glavne cirkulacione pumpe
Prilog 15: Toplotna podstanica - približne dimenzije prostora
Prilog 16: Detalji polaganja predizolovanih toplovoda
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po važećim propisima.
Energetskom subjektu je potrebno dostaviti podloge toplotnih proračuna zgrade, sadržane u sledećim obrascima: - prikaz toplotnih karakteristika zgrade (u skladu s Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada*) - prikaz energijskih karakteristika provetravanja/klimatizacije zgrade (u skladu s Pravilnikom o provetravanju i klimatizaciji zgrada*).
1. Projekat centralnog grejanja
Projekat centralnog grejanja, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701 uz poštovanje računske spoljne projektne temperature prema važećim standardima. U slučaju da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom, ili i da se vrše dodatna priključenja ili delimične prepravke, potrebno je poštovati iste parametre kao kod postojeće instalacije;
- tehničke proračune i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- sastav projekta, koji je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
- oznake prostora,
- unutrašnju temperaturu,
- standardne gubitke toplote,
- ugrađena grejna tela,
- instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela,
- predmer i predračun radova,
- crteže:
- situacioni plan položaja zgrade u prostoru sa ucrtanom toplovodnom mrežom u razmeri 1:500,
- funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
- sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
- na osnovama svake etaže dati tabelu koja treba da sadrži: broj prostorije sa njenom namenom, grejnu površinu i toplotnu snagu grejnih tela,
- šeme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zaštite i opreme za odzračivanje,
- šeme merenja i regulacije,
- definisanje uređaja za merenje pojedinačne potrošnje toplotne energije i potrošnje u podstanicama,
- sve ostale uslove prema preporukama Zakona o planiranju i izgradnji objekata ("Službeni glasnik RS", broj 72/09).
2. Projekat ventilacije i klimatizacije
Projekat ventilacije i klimatizacije, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- ukupnu instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim sistemima, u W;
- pregled maksimalnih protoka zagrevne vode s pregledom dovodnih i povratnih temperatura grejača vazduha. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotu za vlaženje vazduha i temperaturni dijagram zagrevne vode snabdevača;
- tehničke proračune i njihove rezultate (toplotnih gubitaka, ventilacije i klimatizacije sa pripadajućim h-x dijagramima, temperaturu dovoda i povratka, protoka zagrevne vode u m3/h, uređaje za iskorišćenje toplote otpadnog vazduha, padova pritiska, izregulisanost cevne mreže i sl.);
- predmer i predračun radova;
- crteže:
- situacioni plan položaja zgrade u prostoru sa ucrtanom toplovodnom mrežom u razmeri 1:500,
- funkcionalnu šemu ventilacionih odnosno klimatizacionih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
- sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
- uređaje za merenje potrošnje toplotne energije prema evropskim normama EN,
- ostale uslove prema Zakonu o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 72/09).
Projekat mora uvažavati uslove i režim rada sistema daljinskog grejanja.
3. Projekat instalacije za sanitarnu toplu vodu
Projekat instalacije za sanitarnu toplu vodu, za dobijanje saglasnosti za priključivanje, mora sadržati:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- pregled potrošača, odnosno kapacitet centralnog bojlera (podatak iz projekta ViK, usaglašenost sa ovim projektom);
- tehničke proračune primarnog dela instalacije i njihove rezultate (potrošnja energije, temperatura sanitarne tople vode, cirkulacija, pad pritiska i sl);
- predmer i predračun radova;
- crteže;
- funkcionalnu šemu sistema;
- uređaj za merenje potrošnje toplotne energije.
4. Projekat toplotne podstanice
Projekat toplotne podstanice mora da sadrži projekat mašinskih i elektro instalacija.
- Projekat mašinskih instalacija -
Projekat mašinskih instalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protočnim količinama u m3/h;
- tehničke proračune (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, centralne pripreme sanitarne tople vode, sistema zaštite i sl.);
- predmer i predračun radova,
- crteže:
- situacioni plan položaja zgrade u prostoru zaključno sa toplovodnom mrežom u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
- funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima,
- sve osnove i potrebne preseke u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
- uređaj za merenje potrošnje toplotne energije prema evropskim normama,
- šemu merenja, regulacije i zaštite,
- detalje.
- Projekat elektroinstalacija -
Projekat elektroinstalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- tehničke proračune i njihove rezultate,
- detalje lokalne regulacije i daljinskog upravljanja,
- predmer i predračun radova,
- crteže:
- sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
- šeme veza.
- Dokumentacija za toplotne podstanice snage do 60 kW -
Za prefabrikovane (kompaktne) tipske toplotne podstanice za grejanje i pripremu sanitarne tople vode sa priključnom snagom do 60 kW za izdavanje saglasnosti za priključenje nije potreban projekt toplotne podstanice. Dovoljna je šema toplotne podstanice sa navedenom ugrađenom opremom i odgovarajuća kontrola vezana za konkretni objekat.
Mašinski i građevinski deo projekta (primarni, sekundarni i priključni toplovod) za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- tehničke proračune (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- predmer i predračun radova,
- crteže:
- situacioni plan položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom u razmeri 1:500, sa ucrtanim podzemnim instalacijama i karakterističnim tačkama trase,
- uzdužni profil trase,
- raspored elemenata pojedinačnih deonica,
- detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, potpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu, detalje čvrstih tačaka i sl,
- elemente sistema za nadzor vlažnosti izolacije predizolovanih toplovoda,
- ostale građevinske detalje.
Za tehničke proračune iz prethodnih tačaka je potrebno navesti samo metode njihovog proračuna i rezultate proračuna. Tehničke proračune čuva projektant i dužan ih je na zahtev isporučioca toplotne energije dostaviti na uvid.
IZGRADNJA TOPLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Izgradnja toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz područja izgradnje objekata i uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 8 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da od Energetskog subjekta naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom toplovodne mreže.
Energetski subjekat u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu.
ODREĐIVANJE PRIKLJUČNE SNAGE TOPLOTNIH UREĐAJA
Zbog izjednačavanja uslova između postojećih i novih kupaca, Energetski subjekat uvažava priključnu snagu, određenu na osnovu: - proračuna toplotnih gubitaka u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 pri računskoj spoljnoj projektnoj temperaturi sa odgovarajućom korekcijom instalisane snage u odnosu na spoljnju temperaturu prema važećim projektnim uslovima (temperaturske zone), - 10% dodatka na instalisanu toplotnu snagu grejnih, ventilacionih i klimatizacionih sistema radi toplotnih gubitaka razvodne mreže.
1. Priključna snaga centralnog grejanja zgrade
Proračun toplotnih gubitaka, što je osnova za dimenzionisanje grejnih instalacija i uređaja i određivanja priključne snage, mora biti izveden u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 odnosno u skladu sa važećim propisima i standardima za neprekidni dnevni rad (funkcionisanje). Posebni dodaci, određeni u starijim izdanjima DIN 4701, kod proračuna toplotnih gubitaka nisu dovoljni, pa se primenjuju drugi propisi.
Za dodatna priključivanja ili delimične prepravke postojećih zgrada potrebno je proračun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih uređaja i određivanje priključne snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postojeće zgrade sa već izvedenom unutrašnjom instalacijom, koje se priključuju na toplovodnu mrežu, priključna snaga se određuje iz toplotne snage ugrađene unutrašnje instalacije. Za izdavanje saglasnosti za priključenje investitor mora priložiti dokumentaciju projekte za izvođenje ili projekte izvedenih radova unutrašnjih instalacija.
Ako su toplotni gubici za postojeću zgradu bili izračunati sa dodatkom za grejanje sa prekidima, što je vidljivo iz priloženog postojećeg proračuna, nova priključna snaga se određuje računski na osnovu novog proračuna toplotnih gubitaka sa uvažavanjem neprekidnog grejanja. U odnosu na novu vrednost toplotnih gubitaka određuje se smanjenje temperature dovoda i povratka zagrevne vode toplotnih uređaja, međutim najviše do temperaturnog režima, koji omogućava pokrivanje toplotnih gubitaka u svim prostorijama. Toplotne provodljivosti građevinskih konstrukcija moraju odgovarati projektnim zahtevima.
Kod prostorija sa prirodnim i mehaničkim provetravanjem važe proračuni toplotnih gubitaka u skladu sa DIN 4701/83. Kod unutrašnjih sanitarnih i ostalih prostorija bez prozora, koje se provetravaju, potrebno je pri proračunu toplotnih gubitaka uvažavati propisanu izmenu vazduha.
2. Priključna snaga uređaja za ventilaciju i klimatizaciju
Kod određivanja priključne snage ventilacionih i klimatizacionih uređaja u skladu sa evropskim normama potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) potrebnu toplotnu energiju za zagrevanje vazduha na odgovarajuću temperaturu dovodnog vazduha koji se uduvava. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uzimati u obzir uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotnu energiju za vlaženje vazduha i temperaturni režim zagrevne vode Energetskog subjekta.
Ako je projektom određeno, da dogrejači služe samo za izvedbu klimatizacijskog procesa u vreme van grejne sezone, njihova priključna snaga se ne uzima u obzir kod određivanja priključne snage zgrade.
U toplotnom bilansu je potrebno odvojeno prikazati udeo snage grejača ventilacionog ili klimatizacionog uređaja, koji je namenjen za pokrivanje transmisijskih gubitaka zgrade.
3. Priključna snaga za pripremu sanitarne tople vode
Potrošnju tople sanitarne vode određuje projektant ViK u skladu sa važećim standardima i normativima. Priključnu snagu odrediti u odnosu na režim rada, dvosatnu potrošnju i četvorosatno zagrevanje.
Kod zgrada, gde je potrošnja sanitarne tople vode posebno velika (akumulacija veća od 3000 l ili priključna snaga veća od 100 kW), sistem za pripremu sanitarne tople vode mora biti izveden tako, da je kod spoljnjih temperatura ispod +5°C sanitarna topla voda polovično zagrejana sa vodom povratka grejnih sistema.
4. Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene
Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene treba biti posebno prikazana. O mogućem režimu rada i priključnoj snazi potrebno je posebno dogovoriti sa Energetskim subjektom.
Izmena priključne snage je dozvoljena Odlukom o uslovima snabdevanja. Kupac obaveštava Energetski subjekt o namerama za promenu priključne snage zbog:
- promene toplotne zaštite zgrade,
- promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade,
- promene namene i korišćenja toplotnih uređaja,
- proširenja toplotnih uređaja,
- modernizacije toplotnih uređaja, koja ima za posledicu racionalniju potrošnju toplotne energije,
- uklanjanje ili delimično uklanjanje toplotnih uređaja,
- proračunskih grešaka kod utvrđivanja priključnih snaga ili razlika među proračunima u pojedinačnim fazama izgradnje.
Zahtevane izmene priključne snage utiču na:
- ugovorenu priključnu snagu,
- maksimalni protok,
- na tačnost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije.
Pre predviđenog smanjenja ili povećanja priključne snage kupac mora naručiti kod Energetskog subjekta ili drugog projektanta proveravanje odgovarajućih elemenata toplotne podstanice i priključnog toplovoda. Za povećanje ili smanjenje priključne snage je potrebno izraditi odgovarajući projekt prepravke unutrašnjih toplotnih uređaja i toplotne podstanice te ga dostaviti Energetskom subjektu na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici kupaca radi promene priključne snage zamena merne, regulacione ili druge opreme, troškove nabave i zamene snosi kupac.
Izmena priključne snage je po pravilu moguća samo između grejnih sezona.
Pri promeni priključne snage potrebno je uvažavati sledeće:
- priključnu snagu nikako nije moguće snižavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade,
- priključnu snagu ventilacionih i klimatizacionih sistema u zgradama, gde se namena ne menja, moguće je izvesti po dobijanju nove upotrebne dozvole.
Smanjenje priključne snage je moguće postići sa sniženjem temperaturnog režima zagrevne vode toplotnih uređaja istovremeno u celoj zgradi (zaključene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizičkih intervencija na unutrašnjim toplotnim uređajima potrošača. Ako se temperaturni režim zagrevne vode snižava, mora biti priložen odgovarajući proračun toplotnih snaga za novi temperaturni režim. Odgovarajuće snižavanje temperaturnog režima mora biti dokazano sa novim proračunom toplotnih gubitaka zgrade.
Sve proračune moraju izraditi za to stručno osposobljena preduzeća, koja ispunjavaju uslove za projektanta, određene u važećem Zakonu o planiranju i izgradnji objekata.
Ako se toplotni uređaji menjaju samo delimično, potrebno je ove uređaje pre usvajanja promene priključne snage fizički prilagoditi srazmerno promenama (fizički odvojiti određene postojeće uređaje ili ih zameniti odgovarajućim novim).
Kupac mora Energetskom subjektu omogućiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem. Energetski subjekat i kupac zapisnički potvrđuju izmenu kupčevih toplotnih uređaja i promenu priključne snage, a u skladu sa izdatom saglasnošću i izvedenom izmenom.
Toplovodnom mrežom Energetskog subjekta isporučuje se kupcu toplotna energija shodno Odluci o uslovima snabdevanja. Energetski subjekat obezbeđuje kupcu na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije za rad kupčevih toplotnih uređaja sa priključnom snagom, koja je dogovorena ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom. Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevanja.
- Trasiranje toplovoda -
Toplovode na javnom i ostalom građevinskom zemljištu potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, najbolje je da se u urbanim naseljima glavni toplovodi polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta zaključiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora toplovoda za svakog pojedinačnog vlasnika ili operatora toplovodne mreže. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omogućiti operatoru mreže prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, operator mreže ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao na pr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja i dr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa snabdevačem.
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda nisu dozvoljeni nadgradnja, zaziđivanja i sađenje drveća te žbunja.
Tehnički podaci toplovodne mreže Energetskog subjekta su:
- nazivni pritisak |
pnaz = 16,0 bar |
- nazivna temperatura |
tnaz = |
- Centralna toplana |
- 130°C/75°C |
- Toplana "Nova Kolonija" |
- 130°C/75°C |
- Toplana "Zelena Gora" |
- 110°C/75°C |
- Toplana "Higijenski Zavod" |
- 110°C/75°C |
- raspoloživi napor (min) na mestu preuzimanja |
Δp = 0,50 bar |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Energetski subjekt obezbeđuje kupcu pad pritiska min. 50 kPa (0,50 bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Ako se kupac snabdeva toplotnom energijom iz povratnog voda ili zahteva veći pad pritiska, koji je na tom delu mreže na raspolaganju, u toplotnu podstanicu je potrebno ugraditi dodatne pumpe. O ovome se mora kupac prethodno posavetovati sa Energetskim subjektom i pribaviti njegovu saglasnost.
Temperatura tople vode u mreži je zavisna od spoljnje temperature (prilog 2):
- maksimalna dovodna temperatura:
tmax = 130°C/110°C
- minimalna dovodna temperatura:
tmin = 33,6°C
Temperaturni režimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica.
Računska temperatura za proračun čvrstoće toplovodnih cevovoda, armatura i uređaja je 130°C/110°C prema području kotlarnice. Imajući u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj mreži dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do 130°C.
U toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mreže nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutrašnjih toplotnih uređaja kupaca ili u druge namene bez predhodne dozvole Energetskog subjekta.
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Toplovodna mreža Energetskog subjekta je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Energetski subjekt, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo da izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
Toplovodna mreža od predizolovanih cevi
- Mašinski radovi -
Toplovodna mreža (primarni, sekundarni i priključni toplovod) se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovane cevi: |
SRPS EN 253 |
- predizolovani fazonski komadi: |
SRPS EN 448 |
- predizolovane armature: |
SRPS EN 488 |
- spojnice za predizolovane cevi: |
SRPS EN 489 |
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1. Cevi moraju imati ugrađene senzorske vodove (žice) za kontrolu prisutnosti vlage, osim fleksibilnih predizolovanih cevi za izvođenje priključnih toplovoda individualnih zgrada.
U toku izgradnje žice/provodnike treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti početnu vrednost otpornosti, koja je referentni podatak za kasnije kontrole vlažnosti. O merenjima treba izraditi zapisnik, kojeg potvrđuje nadzorna služba Energetskog subjekta i arhivira se kod Energetskog subjekta. Sastavni deo zapisnika mora biti osnova ožičenja odnosnog dela toplovoda, izveden na osnovi geodetske osnove izvedenog toplovoda.
Za veća obuhvaćena područja, koja će biti snabdevana toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, treba predvideti kontinuiran nadzor vlažnosti cevovoda sa mogućnosti lociranja, greške. Energetski subjekt sa projektnim uslovima određuje, kada je potrebno izvesti nadzorni sistem.
Na toplovodnoj mreži Energetskog subjekta se upotrebljava isključivo nordijski sistem nadzora vlažnosti.
Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugrađuje predizolovana armatura PN16 za temperaturu do 130°C Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Za slavine dimenzije DN125 i veće treba predvideti pogon sa dograđenim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max. 30 cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim mreženim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dva termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
- Građevinski radovi -
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
Napomena - Važno: U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili izvršiti geomehaničko ispitivanje tla.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi prema Tehničkim uslovima za projektovanje, izgradnju i priključenje postrojenja i instalacija za prenos i isporuku toplotne energije. Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica (krupnoća φ 0-4 mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 40 cm, optimalna dubina iznosi 80 cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskom pločom).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih jastuka ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoće φ 8-10 ili φ 10-12 mm bez oštrorubnih delova.
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB20 i armaturu GA 40/50.
Zidni prolazi
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade i šahti. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće obrađen, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.
Toplovodna mreža u betonskim kanalima
Gde izvođenje sa predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti sa čeličnim cevima položenim u betonske kanale.
Zahtevi u pogledu mašinskih radova na toplovodnoj mreži u kanalima su dati u članovima 33.-35. ovih Pravila o radu.
- Građevinski zahtevi za kanale -
U pogledu na način izgradnje, kanale delimo na:
a. Tipizirane AB kanale sa pokrivačem
Ovo su industrijski izrađeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, fiksne i pomične tačke te bočna vođenja. Statični proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nanete zemlje na pokrivaču mora biti veća od 40 cm i manja od 200 cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
b. Klasično građeni kanali
Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
- Izrada kanala -
Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB 10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojećem kanalu i (ili) postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala AB pokrivačem. Upotreba nelomljive malte na nalegajućim površinama obezbeđuje trajnu nepomičnost pokrivača. Značajnije neravnine i otvore između pokrivača je potrebno popuniti malterom. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlogom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20 cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnatog peska granulacije φ 8-16 mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
- Upotrebljeni materijali -
Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, i to najmanje MB 30, mrežna armatura ČBM 50/60 i armatura RA 40/50, nelomljivi malter za spojeve pokrivač-kanal, različite hidroizolacije i njena zaštita. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zadovoljavajućoj debljini pokrivnog sloja iznad armature.
Upozorenje: U zemljištima sa visokom podvodnošću (nivo vode može preći godišnji nivo) ili tamo, gde je moguće privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korišćenje kanala nije dozvoljeno.
Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedeno tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Priključni toplovod se po ulasku u prostor toplotne podstanice završava sa amortizacionim cevima, na kojima se izvede ispust, imajući u vidu nagib toplovoda kao i odzračivanje. Iza amortizacionih cevi najbolje je izvesti kratku vezu sa blok armaturom, koja omogućava minimalni protok kroz priključni toplovod i u vreme zaustavljanja toplotne podstanice. Najbolje je da kompenzator (amortizacione cevi) predstavljaju nepomični oslonac toplovoda. Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Male kompaktne toplotne podstanice i toplotne podstanice do 150 kW toplotne snage je moguće priključiti bez ugradnje amortizacionih cevi.
Zahtevi za materijale toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
- Cevi i fazonski komadi -
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN 200, moraju biti izrađeni od čeličnih bešavnih cevi, koje odgovaraju sledećim standardima:
ENV 10220 EN: |
mere, mase |
DIN 2448: |
mere, mase |
DIN 1629: |
uslovi nabavke/isporuke |
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1626: |
uslovi isporuke |
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r = ~2,5 d).
Materijal cevi je P235GH (Č1212)
- Armature -
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN100 su blok ventili PN16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za veće prečnike koriste blok zatvarači ili slavine sa ručnim ili motornim pogonom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje Energetski subjekt.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebljavaju blok ventili sa mekim zaptivanjem ili slavine.
- Šahte -
1. Na mestima gde se vrši ispust vazduha ili odmuljivanje toplovodne mreže i gde se vrši ugradnja armature ili ugradnja aksijalnih kompenzatora predvideti šahte odgovarajućih dimenzija za nesmetan pristup, u skladu sa statičkim proračunom za takvu vrstu objekata.
2. Dimenzije šahti uslovljene su mašinskim delom projekta i iste moraju da omoguće adekvatan smeštaj zapornih i kompenzacionih elemenata, kao i nesmetan pristup radi intervencije. Na dužini trase magistralnog vrelovoda na većoj od 150 m predvideti klasičnu armirano betonsku šahtu u skladu sa propisima za takve vrste građevinskih objekata u kojoj će biti smešteni zaporni organi.
3. Na mestu silaza za svaku standardnu šahtu predvideti liveni šahtpoklopac kvadratnog oblika dimenzija 60/60 cm ili 80/80 cm zavisno od predviđene armature i opreme u šahti. Tip šaht poklopca u zavisnosti je od vrste i veličine saobraćajnog opterećenja i mora biti definisan građevinskim projektom. Svaki silaz u šahtu mora biti opremljen standardnim gvozdenim ili livenim penjalicama. Zaptivanje poklopaca mora biti takvo da sprečava prodor atmosferskih voda i propuštanje soli i peska u zimskim uslovima.
4. Radi odvodnjavanja, dno standardnih šahti sifonskim čepom povezati sa kišnom kanalizacijom, ili predvideti rupu kvadratnog preseka za crpljenje vode (dimenzije 40x40x40 cm).
5. Svi građevinski radovi na izradi kanala, šahti i završnih radova, moraju se izvesti prema glavnom projektu, detaljima i statičkom proračunu pod stručnim nadzorom ovlašćenog inženjera Toplane. Sav upotrebljeni materijal mora da odgovara tehničkim uslovima za beton i armirani beton shodno propisima BAB 87. Izvođač radova je dužan da podnese dokaze o kvalitetu ugrađenog materijala.
6. Ako na dužini vrelovoda većoj od 100 m ne postoje šahte standardnih dimenzija, projektom treba predvideti tzv. revizione šahte. Revizione šahte projektovati iznad same trase magistralnog i priključnih vodova mreže, na mestima predizolovane zaporne armature, na način koji omogućava kontrolu stanja ispravnosti vrelovoda u pogledu curenja (merna mesta indikatorskih spojnica, mesta ugradnje predizolovanih ventila i sl.).
- Toplotna izolacija -
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, ozračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom; primerenom za temperaturu do 130°C.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlaživanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi max. 0,040 W/mK.
Izolacione table moraju biti uvezane na rastojanju max. 0,3 m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4 m. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20 mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oblaganje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih u kanalima, mora biti zaštićen sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerđajućeg materijala.
Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Toplovodna mreža |
Interni |
Minimalno |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Dovod |
Odvod |
Dovod |
Odvod |
Dov., |
||
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Energetski subjekat zadržava pravo da propiše dimenzije toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan kod Energetskog subjekta pribavi projektne uslove za priključivanje zgrade na toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa Energetskim subjektom. Dužan ih je izvesti prema sledećim dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dimenzija |
|
toplovodi |
ozračivanja |
ispust |
do DN 32 |
DN 15 |
DN 20 |
do DN 50 |
DN 15 |
DN 25 |
do DN 80 |
DN 20 |
DN 25 |
do DN 15 |
DN 25 |
DN 50 |
iznad DN 150 |
DN 40 |
DN 65 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069.
7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj, i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteva isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom Energetskog subjekta. Projektno rešenje mora potvrditi Energetski subjekat.
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođenje do 5 m |
Uporedno vođene preko 5 m |
Gasovod do 5 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom pi i uključiv 16 bar |
|
Gasovod preko 5 bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
8. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala obavezno je izvršiti geodetsko snimanje toplovodne mreže i kartiranje izgrađenog toplovoda u skladu sa propisima. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama).
Toplotna podstanica je veza između toplovodne mreže isporučioca i toplotnih uređaja kupaca. Sastavljena je iz priključne i kućne podstanice i sa svojim delovanjem obezbeđuje predaju toplotne energije korisnicima. Namena priključne podstanice je da preda ugovorenu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije toplotnim uređajima kupaca.
Na toplovodnu mrežu Energetskog subjekta dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
Na jednu priključnu podstanicu je moguće priključivanje više kućnih podstanica. Toplotnu podstanicu definiše ugrađen regulator protoka, ostale podstanice bez regulatora protoka su kućne podstanice na zajedničkoj toplotnoj podstanici.
U slučaju da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor, ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje kupaca paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Konstrukcijski je najbolje da toplotne podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim svim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije najbolje je da se razumno koristi tabela iz člana 35. ovih Pravila o radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada potrebno je izvesti odvojeno toplotne podstanice za stambeni i poslovni deo, što omogućava odgovarajuću regulaciju i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
Potrebno je za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa predviđena sopstvena toplotna podstanica.
Konkretne uslove za priključivanje određuje Energetski subjekt sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Klimatizacione uređaje je potrebno dimenzionisati tako, da povratak ne prelazi maksimalne temperature od 35°C.
Hidraulične veze i temperaturne regulacije, koje omogućavaju neposredno povezivanje dovoda i povratka na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlađenja zagrevne vode, nisu dopustive (prilog 13).
Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
- Nove ili rekonstruisane zgrade - grejanje, provetravanje -
- Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima -
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnju projektnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
- temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): |
130/75° i 110/70°C |
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača): |
max. 90/70°C |
- Priprema sanitarne tople vode -
Toplotne podstanice za pripremu sanitarne tople vode dimenzionišu se na najniži radni režim toplovodne mreže:
- temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): |
70/35°C |
- temperaturni režim na sekundaru (kupčevi uređaji - sanitarna voda): |
10/60°C. |
2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno kupac je dužan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti isporučilac (okvirna veličina prostora data je u prilogu 16).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutrašnjih toplotnih uređaja,
- načina pripreme sanitarne tople vode.
Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike snabdevača u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od zgrade izuzetno je potrebno predvideti spoljnji pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Nije dozvoljeno da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili šaht za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog toplovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice mora da bude priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja i umivaonik.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
Izuzeci kod građevinsko-tehničkih zahteva za prostor toplotne podstanice
Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su male kompaktne toplotne podstanice nazivne toplotne snage do 60 kW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa više stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada, te kompaktne toplotne podstanice preko 60 kW, postavljene u postojeće zgrade. U prostoru treba da postoji kanalizacioni sifon.
Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 60 kW u postojećoj zgradi postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), u ovom slučaju mora biti deo prostora toplotne podstanice odvojen od ostalog dela prostora (sa žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl). Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje. Ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama tako da bi mogla ugrožavati evakuaciju iz zgrade.
Priključna podstanica je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama snabdevača.
Sastavljena je iz sledećih elemenata:
- blokadne i ostale armature,
- hvatač nečistoće,
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe),
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila sa modulom za Mbus komunikaciju,
- uređaja za vizuelno i telemetrijsko merenje pritiska i temperature,
- toplotne izolacije.
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN16 i temperaturu 130°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili za zavarivanje. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura mogu se koristiti slavine ili ventili sa mekim zaptivanjem.
Ugradnja gumenih kompenzatora nije dozvoljena.
Materijal armature do PN16 je siva, čelična ili obojena legura.
Regulator pada pritiska i protoka
Regulator pada pritiska reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani priključne podstanice. Ugrađuje se na područjima, gde nastupa velika razlika pritiska između dovoda i povratka toplovodne mreže. Zahteve za ugradnju daje Energetski subjekt sa projektnim uslovima.
Regulator protoka je namenjen za održavanje najvećeg protoka zagrevane vode, koji je određen na osnovu priključne snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevane vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na primarnoj strani toplotne podstanice i jedino je obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
Energetski subjekt je dužan da merni uređaj / brojilo redovno održava i menja, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci snabdevača. Ugrađuju se merni uređaji / brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličina i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost Energetskog subjekta. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka sa Mbus protokolom komunikacije.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto u priključnoj podstanici obavlja Energetski subjekt o trošku potrošača. Sve naredne radove u vezi sa popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja Energetski subjekt ili od njegove strane ovlašćeno lice.
Preporučuje se da se isporučena količina toplotne energije za pripremu sanitarne tople vode meri sa odvojenim mernim uređajem. Odvojeno merenje potrošnje toplotne energije za pripremu sanitarne tople vode je obavezno u slučaju unutrašnjih merenja potrošnje toplotne energije i sanitarne tople vode u zgradi.
Merni uređaji na sekundaru (u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača) su internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije, očitane na obračunskom mernom uređaju / toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne podstanice). U slučaju, da potrošači žele ugraditi unutrašnje merne uređaje, obavezna je ugradnja istog tipa merača kod svih potrošača priključenih na istu toplotnu podstanicu.
Kućna podstanica je veza između priključne podstanice i toplotnih uređaja potrošača i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- blok armature,
- armature za regulaciju protoka,
- hvatač nečistoće,
- armature i uređaja za temperaturnu regulaciju,
- razmenjivača toplotne energije,
- pumpe,
- razdelnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- uređaja za vizuelno i telemetrijsko merenje pritiska i temperature,
- kontrolnih mernih, uređaja/toplotnih brojila sa modulom za Mbus komunikaciju,
- električnih vodova.
Podstanice se po funkciji unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača dele na podstanice za:
- grejanje, provetravanje i klimatizaciju,
- pripremu sanitarne tople vode,
- tehnološke i druge namene.
Postojeće direktne kućne podstanice je obavezno rekonstruisati i prilagoditi na indirektni sistem grejanja. Priključivanje sa novim direktnim podstanicama u toplovodnoj mreži nije dozvoljeno. Dodatna priključivanja ili smanjivanje priključne snage na postojećim direktnim toplotnim podstanicama je moguće samo onda, kada izmena priključne snage ne prelazi 10% ukupne postojeće priključne snage toplotne podstanice.
U svakom drugom slučaju, to jest kod dodatnih priključivanja, smanjenja priključne snage, rekonstrukcije toplotne podstanice (npr. zameni regulacione opreme), drugih posebno bitnih unutrašnjih toplotnih uređaja ili rekonstrukciji ukupne zgrade potrebno je toplotnu podstanicu preurediti na indirektni sistem.
Unutrašnji toplotni uređaji potrošača moraju biti atestirani za najviši radni pritisak, koji iznosi posle redukcije u toplotnoj podstanici od 6 bara. Moraju biti izrađeni od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mreže. Upotreba aluminijuma i bakra u toplotnim uređajima (za razvodnu mrežu, grejna tela) zbog ovoga nije dopušteno.
Indirektna kućna podstanica je ona, kod koje je zagrevana voda toplovodne mreže na primarnoj strani sa izmenjivačem toplote razdvojena od zagrevane vode na sekundarnoj strani. Indirektni način priključivanja je obavezan za sve buduće potrošače, koji se budu priključivali na toplovodnu mrežu Energetskog subjekta.
- Izmenjivač toplote -
Izmenjivač toplote je potrebno dimenzionisati na najveću snagu toplotnih uređaja potrošača pri izabranoj temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača. Ugrađuju se pločasti izmenjivači.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevane vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5 K.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bar (PN 16) i temperaturu 130°C, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja potrošača.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 20% u odnosu na proračun zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
- Cirkulacione pumpe -
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja potrošača obavezna je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja, odnosno ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od prekidanja protoka kroz sistem). Prolazni ventil mora biti ugrađen u odvod sa priključcima na potisnoj i usisnoj strani cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna veza između dovoda i povratka.
- Temperaturna regulacija -
Za obezbeđivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljnje temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Izvršni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je protočni regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugrađen je u povratak primara. Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graničnim područjima (maksimalni i minimalni protok).
Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature.
Elektronski regulator mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava temperaturu zagrevane vode u potisu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature,
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u potisu sekundara,
- omogućava vremensko programiranje rada pojedinačnih sistema,
- mogućnost priključenja na daljinski SCADA sistem putem TCP/IP protokola,
- mogućnost Mbus komuniciranja sa mernim uređajem/toplotnim brojilom.
U porodičnim zgradama, gde se koriste male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator mora imati mogućnost priključivanja senzora sobne temperature, postavljenog u referentnom prostoru.
Regulacija toplotne podstanice je takođe moguće vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog rešenja da istovremeno omogućava opsluživanje regulatora nezavisno od rada nadzornog sistema.
Ako je predviđeno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom snabdevača, isto mora biti izvedeno tako da omogućava povezivanje na postojeći nadzorni sistem Energetskog subjekta. Zahteve za svaki konkretan slučaj daje Energetski subjekt.
- Sigurnost rada -
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, kupac se treba pridržavati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
- Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsoke temperature -
U sistemu daljinskog grejanja grada Kraljeva temperatura dovoda primara je vođena u zavisnosti od spoljnje temperature, i to od 75°C (za spoljnu temperaturu od 5°C i više) i ne prelazi 130°C (za spoljne temperature ispod 5°C) (područje Centralne toplane, za druga područja prema dijagramu iz priloga 2). Shodno odredbama DIN 4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima kupaca mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Pri ispadu električne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN 32730 zatvara dovod zagrevane vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni i posedovati odgovarajući atest.
- Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsokog pritiska -
U ovu svrhu se upotrebljavaju zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom i za postojeće podstanice otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
5. Sistemi za pripremu sanitarne tople vode
Sistem za pripremu sanitarne tople vode u zgradama, koje su za potrebe grejanja priključene na toplovodnu mrežu, potrebno je uraditi na isti način, to jest sa priključivanjem sistema za pripremu sanitarne vode na toplovodnu mrežu. U novim i postojećim obnovljenim zgradama sa poslovnim i stambenim prostorom potrebno je izvesti sisteme za pripremu sanitarne tople vode odvojeno za stambeni i poslovni deo. Ovako se omogućava odvojen režim rada i odvojen obračun utrošene toplotne energije između poslovnog i stambenog dela zgrade.
Obavezno je da se sistem za pripremu sanitarne tople vode izvede kao odvojena toplotna podstanica - i to sa sopstvenom protočnom regulacijom i merenjem potrošene toplotne energije. Ovakvo izvođenje je obavezno u slučaju unutrašnjih merenja potrošnje toplote i sanitarne tople vode u zgradi.
Zagrevana voda u toplovodnoj mreži je hemijski pripremljena i ne sme doći u neposredni dodir/kontakt sa pitkom sanitarnom vodom. Sanitarna topla voda se zbog toga zagreva preko izmenjivača toplote.
U sistemima za pripremu sanitarne tople vode je potrebna ugradnja uređaja za sprečavanje izdvajanja vodenog kamenca.
Sistem za pripremu tople sanitarne vode je obavezno indirektni sistem. Sanitarna topla voda se zagreva preko centralnog bojlera. Sekundarni deo instalacije (iza centralnog bojlera) pripada instalaciji vodovoda i kanalizacije i nije predmet ovih pravila (razvod tople i hladne vode do točećih mesta, recirkulacioni vod i recirkulaciona pumpa, vodomeri za merenje potrošnje tople vode i dr).
Preporučljivo je da se sanitarna topla voda zagreva na 55-60°C.
Zavisno od broja potrošača izdvajamo sledeće sisteme za pripremu sanitarne tople vode:
- bojlerski sistem,
- akumulatorski sistem sa odvojenim izmenjivačem toplote,
- akumulatorski sistem sa izmenjivačem toplote za predgrevanje i dogrevanje.
Bojlerski sistem
Ovo je najjednostavniji način pripreme sanitarne tople vode (šema u prilogu 9). Upotrebljavamo ga svuda tamo, gde potrebna akumulacija sanitarne tople vode ne prelazi 1000 l.
Grejni registar od nerđajućeg čelika stepena pritiska PN16 i za temperaturu do 130°C je u donjem delu bojlera, koji je antikoroziono zaštićen.
Temperatura sanitarne tople vode se reguliše sa temperaturskim regulatorom, koji ima senzor ugrađen na visini polovine bojlera. U zavisnosti od temperature u bojleru, regulator vodi regulacioni ventil na primaru i menjanjem količine zagrevane vode održava konstantnu temperaturu sanitarne tople vode.
Na izlasku sanitarne tople vode iz bojlera mora biti postavljen sigurnosni termostat sa funkcijom TR-STW, povezan direktno na pogon regulacionog ventila. Izvršni organ regulacije je prethodni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom u skladu sa DIN 32730, postavljen na dovodu zagrevane vode u registar.
Pri proračunu grejnog registra potrebno je uvažavati najniži mogući režim zagrevane vode 70/35°C na primarnoj strani toplotne podstanice.
Temperaturnu regulaciju je potrebno izvesti sa ograničavanjem temperature povratka primara na max. 35°C.
Akumulatorski sistem sa odvojenim izmenjivačem toplote
Sistem se upotrebljava za potrebnu akumulaciju sanitarne tople vode od 1000 do 3000 l.
Sanitarna topla voda se zagreva u odvojenom izmenjivaču toplote (šema u prilogu 10). Izmenjivač mora biti dimenzionisan na temperaturni režim 70/35°C.
Pogon regulacionog ventila, sa sigurnosnom funkcijom u skladu sa DIN 32730, mora biti neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom sa funkcijom TR-STW, koji mora biti ugrađen u napojnom kolu na izlasku sanitarne tople vode iz izmenjivača toplote.
Temperaturnu regulaciju je potrebno izvesti sa ograničavanjem temperature povratka primara na max. 35°C.
Između akumulatora i izmenjivača je ugrađena napojna pumpa. Pumpa mora biti višestepena. Njen rad vodi elektronski regulator preko senzora/prekidača za uključivanje i isključivanje, a koji su postavljeni u akumulatoru. Senzor za uključivanje je postavljen u gornjoj trećini akumulatora, a senzor za isključivanje u donjoj trećini visine akumulatora. Postavljanjem oba senzora omogućava se najoptimalnija iskorišćenost akumulacije.
Napojna i cirkulaciona pumpa moraju imati dograđenu nepovratnu armaturu, koja u vreme mirovanja pumpe sprečava cirkulaciju vode u suprotnom smeru. Cirkulacioni krug mora imati ugrađen regulacioni ventil za održavanje protoka, dok napojni protočni krug preko regulatora protoka održava konstantan protok bez obzira na hidraulične odnose u vodovodnoj instalaciji.
Akumulatorski sistem sa izmenjivačima toplote za predgrevanje i dogrevanje
Sistem se koristi za potrebne akumulacije veće od 3000 l ili priključne snage preko 100 kW. Primer za to su velike stambene zgrade, hoteli, restorani, bolnice, bazeni i sl.
Sanitarna topla voda se zagreva u izmenjivačima toplote za predgrevanje i dogrevanje (šema u prilogu 11). Izmenjivači moraju biti dimenzionisani na sledeće temperaturske režime:
|
primar |
sekundar |
- izmenjivač za predgrevanje |
||
|
40/25°C |
10/35°C |
- izmenjivač za dogrevanje |
||
|
70/40°C |
35/60°C |
Temperaturni regulator održava temperaturu sanitarne tople vode na izlasku iz izmenjivača za dogrevanje. Na izmenjivaču za predgrevanje nema temperaturske regulacije.
Regulacioni ventil je postavljen na dovodu primara u izmenjivač toplote za dogrevanje.
Radi povećane količine zagrevane vode kroz izmenjivač za predgrevanje, u posebnim slučajevima je moguća ispred njega ugradnja cirkulacione pumpe.
U dovod primarne zagrevane vode ka izmenjivaču za dogrevanje potrebno je ugraditi regulator protoka. Temperaturnu regulaciju treba izvesti sa senzorom/prekidačem za ograničavanje temperature povratka.
Svi ostali zahtevi su isti kao u članovima 62, 63. i 64. ovih Pravila o radu.
Priprema sanitarne tople vode na sekundaru toplotne podstanice
Za individualne stambene zgrade moguć je sistem pripreme sanitarne tople vode na sekundarnoj strani toplotne podstanice i to po sistemu "na preklop". Elektronska regulacija u ovom slučaju vodi sistem tako da se u trenutku potrebe za sanitarnom toplom vodom prekine grejanje i sva se snaga usmerava u pripremu sanitarne tople vode.
Ova varijanta je moguća za zgrade sa do dva kupatila u jednodomaćinskoj zgradi i pri akumulaciji do max. 150 l, kada prekidi grejanja sigurno ne bi bili predugi.
Za zgrade do 5 stambenih jedinica je moguće izvođenje pripreme sanitarne tople vode na sekundarnoj strani sa paralelnim sistemom - grejanje i priprema sanitarne tople vode odvija se istovremeno.
U oba slučaja potrebno je odgovarajuće dimenzionisati izmenjivač toplote u toplotnoj podstanici.
Elektronska regulacija pripreme sanitarne tople vode na sekundaru mora biti izvedena tako, da je onemogućeno povećanje temperature povratka primara po startovanju. Zagrevanje sanitarne tople vode se može otpočeti samo, kada su temperaturni odnosi na izmenjivaču toplote takvi da omogućavaju tok toplote u smeru unutrašnjih uređaja kupaca.
Takođe postoji mogućnost priključivanja kombinovanog bojlera (na električnu energiju i zagrevnu vodu) za pripremu sanitarne tople vode posredno na razvod zagrevnog sistema kupca. Način priključenja ove vrste se izuzetno dopušta za postojeće zgrade za pripremu sanitarne tople vode u pojedinačnim stanovima.
Takav način priključivanja ne omogućava kvalitetne i neprekidne pripreme sanitarne tople vode preko cele godine. Uzrok je temperatura zagrevane vode za grejni sistem, koja je vođena u zavisnosti od spoljne temperature. Energetski subjekt dozvoljava takav način pripreme sanitarne tople vode samo uslovno u slučaju međusobne saglasnosti između snabdevača i svih kupaca na zajedničkoj toplotnoj podstanici. Mora biti sprečeno značajnije povratno zagrevanje zagrevne vode kada je temperatura zagrevane vode niža od temperature sanitarne tople vode u bojleru.
Zagrevne površine izmenjivača toplote moraju biti od koroziono otpornih materijala, koji sprečavaju prodor zagrevne vode u sanitarnu vodu ili obratno.
Dozvoljeno je korišćenje izmenjivača izrađenih od bakra ili nerđajućeg čelika. Kombinacija materijala izmenjivača toplote i potrošačevih uređaja mora biti takva, da ne prouzrokuje elektrokoroziju. Kombinacija bakar - cink (npr. bakarni izmenjivač toplote i pocinkovane cevi) je izuzetno preporučljiva.
Osiguranje sistema za pripremu sanitarne tople vode
Pored već navedenog osiguranja od previsoke temperature sanitarne tople vode sa sigurnosnim termostatom sa funkcijom TR-STW, potrebno je takođe izvesti zaštitu od previsokog pritiska. Ovo obezbeđuje sigurnosni ventil, postavljen na dovod hladne vode u bojler ili izmenjivač toplote. Sigurnosni ventil mora biti primeren za sisteme pripreme sanitarne tople vode i dimenzionisan po zahtevima DIN 4753.
Preporučljiva je ugradnja ekspanzione posude na sistem pripreme sanitarne tople vode, čime se sprečava trenutno aktiviranje sigurnosnog ventila. Ekspanziona posuda mora biti obavezno atestirana za sisteme sanitarne tople vode pre predstojeće ugradnje.
Kod manjih sistema za pripremu sanitarne tople vode na sekundaru mora biti dovodni pritisak hladne vode regulisan na 3 bar (nadpritisak).
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara.
Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
Za označavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 60 kW najčešće se koriste tablice dimenzije 55 x 36 mm sa čeličnom zateznom trakom. U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 60 kW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105 x 55 mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4 mm.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO RAL |
BOJA TABLICE |
Grejanje-primar-dovod |
crvena |
RAL 3000 |
crvena |
Grejanje-primar-povratak |
plava |
RAL 5019 |
plava |
Grejanje-sekundar-dovod |
tamno crvena |
RAL 3002 |
crvena |
Grejanje-sekundar-odvod |
tamno plava |
RAL 5013 |
plava |
Sanitarna hladna voda |
zelena |
RAL 6001 |
zelena |
Sanitarna topla voda |
oranž |
RAL 2008 |
oranž |
Sanitarna voda-cirkulacija |
ljubičasta |
RAL 4005 |
ljubičasta |
Ispust |
braon-maslinasto zelena |
RAL 6003 |
braon |
Prirodni gas |
žuta |
RAL 1012 |
žuta |
Lož ulje |
svetlo braon |
RAL 8001 |
braon |
Komprimovani vazduh |
siva |
RAL 7037 |
siva |
Odzračni vod |
boja medija |
|
/ |
Konzole |
crna |
RAL 9005 |
/ |
7. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Električni vodovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (JUS N. B2.751, JUS N. B2.730, JUS N. A5.070).
U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Kupac mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP)
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP) su:
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormarićem sa:
- kontaktorima za napojne pumpe,
- osiguračima (pumpe, automatika, rezerva),
- tropoložajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omogućen preklop pumpi (ručno uključeno - isključeno - automatski uključeno). Pojedinačni položaji sklopke moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, ISKLJUČENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno električno premošćavanje prirubnica sa zubčastom podloškom. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna šina za izjednačavanje potencijala;
- proizvođač odnosno isporučilac mora pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija KTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje KTP postaviti automatiku.
Električni vodovi za priključenje toplotne podstanice
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- mora biti ugrađen dodatni razvodni elektro ormarić po projektu,
- osvetljenje je najbolje izvesti sa dodatnim ladijskim svetiljkama,
- prekidači/senzori i KTP moraju biti povezani sa kablovima Iy-st-y 1 x 2 x 0,8 mm2 Cu,
- uzemljivačko uže mora biti povezano na kućište/nosač KTP,
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala sa P/F žicom 10 mm2 i sa zupčastim podloškama pod vijak. Vijci moraju biti označeni crvenom bojom.
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala,
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja,
- merenje impedanse okvirnih veličina vodotočnih krugova,
- merenje izolacijske otpornosti,
- merenje otpornosti galvanskih veza,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
8. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač, odnosno proizvođač KTP mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice,
- atest kompletne KTP po Zakonima o zdravlju i zaštiti na radu,
- ateste elemenata KTP, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovanje i održavanje KTP,
- šemu veza elektro instalacija KTP te šemu automatike KTP.
UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI KUPCA
U toplotne uređaje kupca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za različite namene. U pogledu na način predaje toplote izdvajamo:
- radijatorsko grejanje (CG RAD)*,
- konvektorsko grejanje (CG KON)*,
- podno grejanje (CG POD)*,
- plafonsko grejanje (CG STR)*,
- ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima (TG VN KAL)*,
- ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*,
- grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*,
- grejanje toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*,
- klimatizacija, nepotpuno sa predgrevanjem (KL NEP P)*,
- klimatizacija, nepotpuno sa dogrevanjem (KL NEP D)*,
- klimatizacija, potpuno s predgrevanjem (KL POP P)*,
- klimatizacija, potpuno sa dogrevanjem (KL POP D)*,
- priprema sanitarne tople vode PSTV - bojler (TV B)*,
- STV - izmenjivačko akumulatorski sistem (TV BP)*,
- STV - izmenjivačko akumulatorski sistem sa predgrevanjem i dogrevanjem (TV SP D)*,
- STV - protočni sistem bez predgrevanja (TV BP)*,
- STV - protočni sistem sa predgrevanjem i dogrevanjem (TV SP D)*.
* Skraćenice za način predaje toplote, koje koristi Energetski subjekt.
Unutrašnji toplotni uređaji kupca moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. Energetski subjekt ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja kupca.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperaturski režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Pri dimenzionisanju konvektora potrebno je uvažavati, obzirom na specifični način predaje toplote, odgovarajuću razliku temperature i predvideti razvod i temperatursku regulaciju.
Podno grejanje ne sme biti vezano direktno na toplotnu podstanicu. Potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu/osiguranje od prekoračenja najviše dozvoljene temperature u dovodu.
Zajednički razvod od kućne podstanice do pojedinačnih jedinica najbolje je da bude izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom komorom je dozvoljeno koristiti samo u slučaju, ako su dovodna i povratna komora međusobno odvojene toplotnom izolacijom.
Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i priključci na razdelnike moraju biti na povratu opremljeni regulacionim ventilima za održavanje protoka i na dovodima i povratima sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za punjenje i pražnjenje sistema. Ako je u kolu ugrađena cirkulaciona pumpa sa promenljivom brzinom obrtanja i mogućnošću ograničenja protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti.
Za dostizanje odgovarajuće hidraulične uravnoteženosti i posledično optimalnog rada grejnog sistema, potrebno je u cevnu mrežu ugraditi armaturu za hidrauličnu izregulisanost sistema.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 43. - 45. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili ili conski ventili, koji ograničavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ±1 K. Kao radijatorski termostatski ventili najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Za pojedinačno merenje utrošene toplotne energije obavezna je ugradnja pojedinih merača za svakog potrošača ili ugradnja delitelja toplotne energije za svako grejno telo.
Postavljanje termostatskog ventila je obavezno za sva grejna tela.
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevane vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje potpritiska ne bi oštetilo.
3. Ventilacioni i klimatizacioni uređaji
Za priključivanje ventilacionih i klimatizacionih uređaja na toplovodnu mrežu važe ista opšta pravila kao za uređaje za grejanje.
Ventilacioni i klimatizacioni uređaji se priključuju preko indirektnih toplotnih podstanica. Ako su priključeni preko zajedničke toplotne podstanice zajedno sa radijatorskim grejanjem, grejna kriva osnovne regulacije mora biti postavljena na višu krivu, primereno za ventilaciju. Za zagrevanje mora biti izvedena dodatna regulacija na sekundarnoj strani toplotne podstanice.
Temperaturni režim mora biti izabran u skladu sa odredbama u poglavlju Toplotna podstanica. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja na cirkulacioni vazduh, potrebno je uvažavati radne karakteristike toplovodne mreže. Zbog mešanja svežeg i cirkulacionog vazduha potreba za protokom zagrevane vode nije linearno zavisna od spoljnje temperature.
Hidraulično vezivanje grejača treba izvesti na način koji sprečava povećavanje temperature zagrevane vode u povratku. Kao regulacioni organ se može koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji sprečavaju zamrzavanje grejača. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak bez hlađenja zagrevane vode nije dozvoljena.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Sa pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolasku kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
5. Cevovodi sanitarne tople vode i cirkulacije
Cevovode sanitarne tople vode i cirkulacije je potrebno dimenzionisati i izolovati tako, da na svakom priključku sanitarne tople vode u zgradi temperatura vode nije za više od 5°C niža od postavljene u bojleru ili akumulatoru.
U zgradama sa više stanova potrebno je dovesti cirkulacioni vod do istočnog mesta odnosno najmanje do priključka stambene jedinice.
Cevovode sanitarne tople vode i cirkulacije potrebno je postaviti odvojeno od cevovoda za sanitarnu hladnu vodu.
Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će dalje raditi u saglasnosti sa Energetskim subjektom. Kod popravki i prepravki potrebno je pridržavati se zahteva iz aktuelnih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi po važećim propisima, pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Do donošenja podzakonskih akata (Pravilnika) iz člana 9. ovih Pravila o radu, energetskom subjektu će se dostavljati podloge toplotnih proračuna zgrada po važećim propisima.
Do usvajanja, odnosno uvođenja u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim Pravilima o radu, primenjivaće se postojeći važeći standardi i tehničke norme.
Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporučene toplotne energije (na pragu snabdevača i u toplotnim podstanicama) na postojećim sistemima daljinskog grejanja, određeni su u Odluci o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.
Ova Pravila o radu donosi Upravni odbor JEP "Toplana" Kraljevo. Saglasnost na ova Pravila o radu daje nadležni organ grada Kraljeva i stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju.