RAČUNOVODSTVENE POLITIKE("Sl. glasnik grada Jagodina", br. 2/2011) |
1. PREGLED RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA
Poslovne promene u računovodstvu budžeta grada Jagodina vode se po obračunskoj osnovi na propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima sadržanim u kontnom planu Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
Finansijski izveštaji u računovodstvu budžeta, odnosno trezora grada Jagodina sastavljaju se na gotovinskoj osnovi, a u skladu sa međunarodnim standardima za javni sektor na propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima sadržanim u kontnom planu Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.
1.1. TEKUĆI PRIHODI I PRIMANJA
U tekuće prihode spadaju sledeće kategorije:
Porezi - porezi na dohodak, porezi na dobit i kapitalne dobitke, porez na fond zarada, porez na imovinu, porez na dobra i usluge i druge poreze.
Donacije i transferi - donacije od inostranih država, donacije od međunarodnih organizacija i transferi od drugih nivoa vlasti.
Drugi prihodi:
1) prihodi od imovine (od kamata, dividendi, zakupa neproizvodne imovine),
2) prihodi od prodaje dobara i usluga (od prodaje dobara i usluga ili zakupa od strane tržišnih organizacija, takse, sporedne prodaje dobara i usluga koju vrše državne netržišne jedinice),
3) novčane kazne i oduzeta imovinska korist (prihodi od novčanih kazni za krivična dela, prihodi od novčanih kazni za privredne prestupe, prihodi od novčanih kazni za prekršaje, prihodi od oduzete imovinske koristi i ostale novčane kazne, penali i prihodi od oduzete imovinske koristi),
4) dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica (tekući i kapitalni) i
5) mešoviti i neodređeni prihodi u korist nivoa grada.
Memorandumske stavke za refundiranje rashoda (memorandumske stavke za refundiranje rashoda i memorandumske stavke za refundiranje rashoda iz prethodne godine).
Tekući prihodi se, shodno gotovinskoj osnovi, utvrđuju u momentu naplate, tj. priliva sredstava na račun budžeta grada Jagodina.
Obračunati nenaplaćeni tekući prihodi evidentiraju se u okviru pasivnih vremenskih razgraničenja.
Povraćaj neutrošenih budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika evidentira se u glavnoj knjizi trezora kao storno rashoda, a u korist potraživanja od budžetskih korisnika, a kod budžetskog korisnika kao storno prihoda i u korist obaveze prema budžetu grada Jagodina.
Porezi, prema Zakonu o budžetskom sistemu, predstavljaju vrstu javnih prihoda za finansiranje javnih rashoda u skladu sa Odlukom o budžetu grada Jagodina a sastoje se iz:
- Poreza na dohodak građana;
- Poreza na imovinu;
- Poreza na nasleđe i poklon;
- Poreza na prenos apsolutnih prava;
- Poreza na dobra i usluge i
- Drugih poreza.
Učešće budžeta grada Jagodina u navedenim prihodima određeno je Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici Zakonom o budžetu Republike Srbije, Zakonom o lokalnoj samoupravi.
U ove prihode spadaju i ustupljeni i izvorni prihodi.
Ostvareni prihodi na ime poreza u toku godine se koriguju za povraćaj više ili pogrešno doznačenih sredstava po rešenjima Poreske uprave, po gore navedenim osnovama.
Transferi sa drugih nivoa vlasti obuhvataju sredstva u skladu sa Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, prema odredbama Zakona o budžetu Republike Srbije.
Drugi prihodi su:
- Prihodi od imovine;
- Prihodi od prodaje dobara i usluga i
- Prihodi od novčanih kazni za prekršaje.
Memorandumske stavke za refundiranje rashoda
Memorandumske stavke za refundiranje rashoda obuhvataju prihode po osnovu memorandumskih stavki za pokrivanje rashoda za tekuću godinu i memorandumskih stavki za refundiranje rashoda iz prethodne godine. U ove prihode spadaju prihodi koji se naplate od fondova za zdravstveno osiguranje na ime naknade po osnovu bolovanja preko 30 dana, po osnovu naknade za porodiljsko odsustvo, naknade invalidima rada druge kategorije i dr.
Administrativni transferi - Transferi između budžetskih korisnika na istom nivou i prihodi iz budžeta
Ove vrste tekućih prihoda imaju indirektni i direktni budžetski korisnici za sredstva koja im se kao transferna sredstva prenose iz budžeta grada Jagodina.
U postupku konsolidacije ovi tekući prihodi - prihodi iz budžeta se upoređuju sa administrativnim transferima iz budžeta od direktnih budžetskih korisnika indirektnim budžetskim korisnicima ili između budžetskih korisnika na istom nivou (kategorija 490000), a zatim se međusobno zatvaraju.
1.1.2. Primanja od prodaje nefinansijske imovine
Primanja od prodaje nefinansijske imovine predstavljaju primanja od prodaje osnovnih sredstava (nepokretnosti, pokretne imovine, ostalih osnovnih sredstava), primanja od prodaje zaliha (robnih rezervi, zaliha proizvodnje, robe za dalju prodaju), primanja od prodaje dragocenosti, primanja od prodaje prirodne imovine (zemljišta, podzemnih blaga i šuma i voda).
Evidentiranje primanja vrši se u momentu naplate, a u korist tekućeg računa budžeta grada.
1.1.3. Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine
Primanja od zaduživanja predstavljaju prilive po osnovu primanja od domaćih zaduživanja.
Primanja od prodaje finansijske imovine predstavljaju prilive po osnovu prodaje domaće finansijske imovine.
Rashodi i izdaci budžeta grada Jagodina predstavljaju konsolidovane rashode i izdatke direktnih i indirektnih korisnika budžeta grada.
Tekući rashodi obuhvataju rashode koji se javljaju kod budžetskih korisnika u vršenju funkcije za koju su osnovani.
Rashodi se evidentiraju u momentu kad je plaćanje izvršeno.
Rashodi koji su nastali, a nisu plaćeni, evidentiraju se zaduženjem obračunatih neplaćenih rashoda, a odobrenjem obaveza, odnosno pasivnih vremenskih razgraničenja.
Rashodi koji su unapred plaćeni, shodno gotovinskoj osnovi, evidentiraju se u kategoriji rashoda prema određenoj nameni.
Rashodi za zaposlene obuhvataju: rashode za plate, dodatke i naknade zaposlenih (zarade); socijalne doprinose na teret poslodavca; naknade u naturi; socijalna davanja zaposlenima; naknade troškova za zaposlene; nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi; poslanički dodatak i sudijski dodatak.
Korišćenje usluga i roba obuhvata: stalne troškove; troškove putovanja; usluge po ugovoru; specijalizovane usluge; tekuće popravke i održavanje i materijal.
Otplata kamata obuhvata kamate iz dužničko-poverilačkih odnosa (domaće i strane).
Kamate se u momentu plaćanja evidentiraju kao rashod.
Obračunate, a neplaćene kamate evidentiraju se kao obračunati neplaćeni rashodi.
Subvencije obuhvataju tekući i kapitalni prenos sredstava primaocima radi podsticanja proizvodnje i pružanja usluga, odnosno subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, privatnim finansijskim institucijama, javnim finansijskim institucijama i privatnim preduzećima.
Transferi ostalim nivoima vlasti obuhvataju tekuće i kapitalne transfere višim nivoima vlasti (korisnicima budžeta Republike Srbije).
Ostale donacije, dotacije i transferi obuhvataju tekuće i kapitalne donacije, dotacije i transfere.
Finansijski plasmani, potraživanja i obaveze u stranoj valuti preračunavaju se u dinarsku protivvrednost prema srednjem kursu stranih valuta na dan isplate. Tako utvrđenim preračunatim dinarskim iznosima finansijskih plasmana potraživanja i obaveza utvrđuju se pozitivne, odnosno negativne kursne razlike.
Pozitivne kursne razlike evidentiraju se u korist tekućih prihoda.
Prava iz socijalnog osiguranja
Prava iz socijalnog osiguranja obuhvataju naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta.
Socijalna pomoć iz budžeta grada Jagodina obuhvata naknade po raznim osnovama koje se, po zahtevima direktnog i indirektnog budžetskog korisnika, isplaćuju iz budžeta za socijalnu zaštitu, obrazovanje, kulturu, nauku i sport, nagrade učenicima i studentima, naknade za decu i porodicu i ostale naknade.
Ostali rashodi obuhvataju: dotacije nevladinim organizacijama; poreze, obavezne takse i kazne; novčane kazne i penali po rešenjima sudova; naknade štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka; naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa i rashodi koji se finansiraju iz sredstava za realizaciju nacionalnog investicionog plana.
Prenos sredstava namenjen indirektnim korisnicima, u skladu sa odlukom o budžetu, evidentira se zaduženjem odgovarajuće vrste administrativnog transfera, a odobrenjem tekućeg računa.
U postupku konsolidacije, administrativni transferi se upoređuju sa transferima između budžetskih korisnika na istom nivou (kategorija 780000) i prihodima iz budžeta (kategorija 790000), a zatim se međusobno zatvaraju.
1.2.2. Izdaci za nefinansijsku imovinu
Izdaci za nefinansijsku imovinu obuhvataju izdatke za: osnovna sredstva (zgrade i građevinski objekti; mašine i oprema; ostale nekretnine i oprema; kultivisana imovina i nematerijalna imovina), zalihe (robne rezerve; zalihe proizvodnje i zalihe robe za dalju prodaju), dragocenosti i prirodna imovina (zemljište; rudna bogatstva i šume i vode) i nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju nacionalnog investicionog plana.
Evidentiranje izdataka za nefinansijsku imovinu vrši se u momentu isplate, uz istovremeno povećanje vrednosti nefinansijske imovine i kapitala.
1.2.3. Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine
Ovi izdaci obuhvataju izdatke za otplatu glavnice (domaćim kreditorima).
Izdaci za otplatu glavnice predstavljaju odliv sredstava, a ne tekuće rashode, i za njihovu vrednost smanjuju obaveze i novčana sredstva, s tim da se istovremeno sprovode knjiženja u klasi 6.
1.2.4. Ukupan višak prihoda i primanja - budžetski suficit
Manjak prihoda i primanja - budžetski deficit
Indirektni korisnici budžeta grada Jagodina ostvaruju višak prihoda i primanja - suficit stavljanjem u odnos ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupan iznos tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
Prilikom utvrđivanja finansijskog rezultata ovako utvrđen višak prihoda i primanja - suficit koriguje se na sledeći način:
a) uvećan za uključivanje:
- dela neraspoređenog viška prihoda i primanja iz ranijih godina koji je korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
- dela prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
- iznosa rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu, finansiranih iz kredita;
- iznosa privatizacionih primanja korišćenih za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
b) umanjen za uključivanje izdataka:
- utrošenih sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za otplatu obaveza po kreditima;
- utrošenih sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za nabavku finansijske imovine.
Nakon korigovanja viška prihoda i primanja - suficita na navedeni način, utvrđen je ukupan višak prihoda i primanja - suficit koji se prenosi u narednu godinu.
Direktni korisnik konsoliduje završne račune indirektnih korisnika iz svoje nadležnosti.
Završni račun budžeta grada Jagodina dobija se konsolidacijom ukupnog iznosa prihoda, primanja, rashoda i izdataka direktnog korisnika, indirektnih korisnika i glavne knjige trezora budžeta grada Jagodina i isključivanjem administrativnih transfera. Konsolidacijom ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine sa ukupnim iznosom tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine utvrđuje se višak prihoda i primanja - budžetski suficit koji se koriguje na sledeći način:
a) uvećan za uključivanje:
- dela neraspoređenog viška prihoda i primanja iz ranijih godina koji je korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
- dela prenetih neutrošenih sredstava iz ranijih godina korišćen za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
- iznosa rashoda i izdataka za nefinansijsku imovinu, finansiranih iz kredita;
- iznosa privatizacionih primanja korišćenih za pokriće rashoda i izdataka tekuće godine;
b) umanjen za uključivanje izdataka:
- utrošenih sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za otplatu obaveza po kreditima;
- utrošenih sredstava tekućih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za nabavku finansijske imovine.
Nakon korigovanja viška prihoda i primanja - budžetskog suficita na navedeni način, utvrđuje se ukupan višak prihoda i primanja - budžetski suficit za prenos u narednu godinu.
1.3.1. Nefinansijska imovina u stalnim sredstvima
Nekretnine i oprema, kultivisana imovina, dragocenosti, prirodna imovina, nefinansijska imovina u pripremi i avansi i nematerijalna imovina
Nekretnine i oprema, kultivisana imovina, dragocenosti, prirodna imovina, nefinansijska imovina u pripremi i avansi i nematerijalna imovina se evidentiraju po nabavnoj vrednosti.
Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za zavisne troškove nastale do momenta stavljanja u upotrebu. Izvršene nabavke tokom godine povećavaju vrednost nefinansijske imovine i kapitala.
Nekretninama i opremom smatraju se ona sredstva čiji je očekivani korisni vek upotrebe duži od jedne godine.
Nefinansijska imovina u pripremi i avansi obuhvata izdatke za stalna sredstva od početka ulaganja do početka korišćenja.
Nematerijalna imovina obuhvata kompjuterski softver, književna i umetnička dela i drugu materijalnu imovinu.
Primanja nastala prilikom prodaje osnovnih sredstava evidentiraju se zaduženjem tekućeg računa uz odobrenje primanja od prodaje nefinansijske imovine.
Gubitak nastao prilikom otuđivanja i rashodovanja osnovnih sredstava predstavlja smanjenje vrednosti nefinansijske imovine u stalnim sredstvima i kapitala. Za nefinansijsku imovinu koja se rashoduje ili otuđuje, pre isknjiženja iz knjigovodstvene evidencije vrši se obračun amortizacije, nakon čega se isknjižava zaduženjem odgovarajućeg konta ispravke vrednosti za iznos otpisane vrednosti i konta izvora nefinansijske imovine u stalnim sredstvima za iznos neotpisane (sadašnje) vrednosti, a odobrenjem odgovarajućeg konta nefinansijske imovine za iznos nabavne vrednosti.
Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza obavljaju se u skladu sa:
- Uredbom o evidenciji i polisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 27/96), kao i:
- Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Službeni glasnik RS", broj 106/2006).
Amortizacija nefinansijske imovine
Pri sastavljanju Finansijskih izveštaja (Završnih računa), obračun amortizacije vrši se u skladu sa sledećim propisima:
- Uredbom o budžetskom računovodstvu - član 5. stav 8. ("Službeni glasnik RS", broj 123/2003 i 12/2006);
- Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu - član 14. ("Službeni glasnik RS", broj 120/2008 i Odlukom o budžetu grada Jagodina;
- Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije ("Službeni list SRJ", broj 17/97 i 24/2000);
- Instrukcijom za popis imovine i obaveza i obračun amortizacije za obveznike koji svoje poslovne knjige vode prema Uredbi o budžetskom računovodstvu, objavljenom na sajtu Ministarstva finansija - Uprava za trezor 4. decembra 2006. godine;
- Instrukcijom za knjiženje obračunate amortizacije koja se pokriva iz ostvarenih sopstvenih prihoda i korišćenje tih sredstava za kupovinu opreme kod obveznika koji svoje poslovne knjige vode prema Uredbi o budžetskom računovodstvu, objavljenom na sajtu Ministarstva finansija u februaru 2005. godine.
Amortizacija stalne nefinansijske imovine - nekretnine i oprema (osnovna sredstva), obračunava se za svako sredstvo pojedinačno po zakonom propisanim stopama koje su određene tako da se nabavna vrednost osnovnih sredstava amortizuje primenom proporcionalne metode u toku predviđenog veka upotrebe osnovnog sredstva.
Propisane stope amortizacije koje se primenjuju su:
|
% |
Zgrade i građevinski objekti |
|
- upravna zgrada od betona, kamena i opeke |
1,3 |
- garaže, radionice i slične zidane zgrade |
1,3 |
Oprema |
|
- putnički automobili |
15,5 |
- računari |
20,0 |
- telefonska garnitura i aparati |
10,0 |
- nameštaj od drveta |
12,0 |
- nameštaj od metala |
10,0 |
- fotokopirni aparati |
14,3 |
- klima uređaji |
16,5 |
- ostala oprema |
11,0 |
Jednom otpisano osnovno sredstvo, bez obzira na to što se i dalje koristi, ne može biti predmet ponovnog procenjivanja vrednosti i ne podleže otpisivanju dok ga koristi isto pravno lice.
1.4.1. Dugoročna finansijska imovina
Dugoročna finansijska imovina obuhvata domaću dugoročnu finansijsku imovinu koja se sastoji od učešća kapitala u domaćim javnim nefinansijskim preduzećima i institucijama, učešća kapitala u ostalim domaćim finansijskim institucijama, učešća kapitala u domaćim nefinansijskim privatnim preduzećima i učešća kapitala u domaćim poslovnim bankama.
Učešće u kapitalu procenjuje se po nabavnoj vrednosti.
Učešće u kapitalu na osnovu uplate novih ulaganja evidentira se kao povećanje učešća u kapitalu i izdataka za finansijsku imovinu.
Učešće u kapitalu otpisuje se srazmerno iznosu iskazanog gubitka na osnovu izveštaja pravnog lica u koje je uložen kapital.
Izvori kapitala se povećavaju ili smanjuju za povećanje, odnosno smanjenje vrednosti učešća u kapitalu.
Novčana sredstva se procenjuju po nominalnoj vrednosti.
Novčana sredstva obuhvataju: tekuće račune; izdvojena novčana sredstva i akreditive; blagajnu; devizni račun i ostala novčana sredstva.
Stanje računa - konsolidovanog računa trezora 505 sastoji se od stanja računa 500 - Stanje svih podračuna korisnika budžetskih sredstava, umanjeno za iznos plasiranih sredstava kod banaka na računima 210 - Depozit kod banaka i 213 - Oročena sredstva kod banaka.
1.4.3. Kratkoročna potraživanja
Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja budžetskih korisnika po osnovu prodaje od kupaca u zemlji i druga potraživanja: za kamate, potraživanja od zaposlenih, potraživanja od drugih organa i organizacija, po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa i ostala potraživanja.
Kratkoročna potraživanja se u momentu nastanka promene evidentiraju zaduženjem, a odobrenjem obaveza iz grupe pasivnih vremenskih razgraničenja. U momentu naplate se zatvara konto pasivnih vremenskih razgraničenja i odobrava se odgovarajućem kontu u klasi prihoda.
1.4.4. Aktivna vremenska razgraničenja
Ova kategorija obuhvata razgraničene rashode do jedne godine (premije osiguranja, zakupnine, pretplate za stručne časopise i publikacije, rashode grejanja i druge rashode), obračunate neplaćene rashode i izdatke i ostala aktivna vremenska razgraničenja.
Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju nastale obaveze budžetskih korisnika, koje terete rashode i izdatke budućeg obračunskog perioda u kome će biti plaćene.
Obaveze se procenjuju u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih i finansijskih transakcija. Smanjenje obaveza po osnovu Zakona, vanparničnog poravnanja, i sl. vrši se direktnim otpisivanjem.
Obaveze obuhvataju: domaće dugoročne obaveze; domaće kratkoročne obaveze; obaveze po osnovu rashoda za zaposlene; obaveze po osnovu ostalih rashoda, izuzev rashoda za zaposlene; obaveze po osnovu subvencija; obaveze po osnovu donacija, dotacija i transfera; obaveze za socijalno osiguranje i obaveze iz poslovanja.
Pasivna vremenska razgraničenja
Pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: razgraničene prihode i primanja; razgraničene plaćene rashode i izdatke; obračunate (fakturisane) nenaplaćene prihode i primanja i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Razgraničeni prihodi i primanja obuhvataju razgraničene prihode iz donacija i ostale razgraničene prihode i primanja.
Razgraničeni plaćeni rashodi i izdaci obuhvataju iznose koji su u obračunskom periodu isplaćeni, a u momentu izvršene isplate nisu evidentirani kao tekući rashodi ili izdaci za nabavku nefinansijske imovine (akontacija za službeno putovanje, avans za materijal, avans za nabavku nefinansijske imovine i dr.). Na dan bilansiranja za iznos izvršene isplate evidentiranje se vrši zaduženjem odgovarajućeg konta tekućeg rashoda ili izdatka, a odobrenjem konta razgraničeni plaćeni rashodi.
Obračunati nenaplaćeni prihodi i primanja obuhvataju fakturisane nenaplaćene tekuće prihode i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine.
Ostala pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju obaveze fondova za refundiranje na ime naknade po osnovu bolovanja zaposlenih u trajanju preko 30 dana, naknada za porodiljsko odsustvo, naknada za invalide rada druge kategorije, kao i ostala pasivna vremenska razgraničenja.
Sredstva rezerve se ne raspoređuju unapred.
Sredstva tekuće rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava i predstavljaju povećanje aproprijacija za određene izmene za koje se u toku godine utvrdi da planirana sredstva nisu dovoljna, kao i za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije.
Sredstva stalne rezerve iskazuju se kao posebna aproprijacija i koriste se za finansiranje rashoda grada u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava, suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.
1.7. VANBILANSNA AKTIVA I PASIVA
Vanbilansna aktiva obuhvata osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i druge garancije i ostalu vanbilansnu aktivu.
Vanbilansna pasiva obuhvata obaveze za osnovna sredstva u zakupu, primljenu tuđu robu i materijal, hartije od vrednosti van prometa, avale i ostale garancije i ostalu vanbilansnu pasivu.