PROJEKAT MONITORINGA PESTICIDA U POVRŠINSKIM VODAMA NA TERITORIJI GRADA NIŠA U 2011-2012. GODINI ("Sl. list grada Niša", br. 17/2011)

 

I - OSNOVE PROJEKTA

Uvod u projektni problem

Kontaminacija podzemnih i površinskih voda pesticidima predstavlja sve veći problem zbog njihove velike primene, kako u zaštiti bilja tako i za uništavanje insekata i drugih organizama koji prenose uzročnike zaraznih bolesti na ljude i životinje.

Pesticid predstavlja svaku supstancu ili smešu supstanci namenjenu sprečavanju, uništenju, privlačenju, odbijanju ili kontrolisanju štetočina, uključujući i neželjene vrste biljaka ili životinja tokom proizvodnje, skladištenja, transporta, distribucije i pripreme hrane. Tu spadaju i regulatori rasta biljaka, defolijanti, desikanti, inhibitori klijanja i dr.

Prema hemijskom sastavu pesticidi se dele na:

• neorganske supstance i

• organske materije, uglavnom sintetičkog porekla (oraganohlorna jedinjenja, organofosforna jedinjenja, triazini, derivati fenoksi-sirćetne kiseline, piretroidi i dr.).

Pesticidi se mogu se podeliti na:

• insekticide - sredstva koja štite ljude i biljne kulture od insekata,

• herbicide - jedinjenja koja se koriste za uništavanje korovskih biljaka,

• fungicide - sredstva koja se koriste za uništavanje štetnih nižih biljaka, gljivica i plesni,

• nematocide - sredstva protiv nematoda - valjkastih glista,

• akaricide - sredstva koja se koriste za suzbijanje paukova,

• rodenticide - sredstva za uništavanje glodara,

• antihelmintike - sredstva za suzbijanje glista,

• defolijante - sredstva koja izazivaju prevremeno opadanje lišća,

• desikante - sredstva koja izazivaju sušenje biljaka.

Podaci o stanju pesticida u životnoj sredini su, globalno gledano, veoma skromni u većini zemalja sveta, a posebno u zemljama u razvoju.

U našoj zemlji, postoji često problem nepravilne upotrebe sredstava za zaštitu bilja od strane poljoprivrednih proizvođača, zbog nepoštovanja proizvođačkih uputstava.

Poljoprivrednici koriste veću količinu sredstava nego što je potrebno, prskaju češće nego što je predviđeno, naročito posle obilnijih kiša, nepravilno odlažu ambalažu nakon upotrebe pesticida, što značajno povećava rizik od zagađenja ovim toksikantima.

Neki pesticidi spadaju u posebnu grupu perzistentnih organskih zagađivača (persistant organic pollutants, POPs), čija je upotreba zabranjena. Ove pesticide je važno pratiti u životnoj sredini, jer se veoma dugo (više decenija) ne raspadaju pod uticajem prirodnih uslova, a sa druge strane, u našoj zemlji su bili u upotrebi dugo nakon zabranjivanja u zapadnoj Evropi.

Putevi zagađenja pesticidima mogu se predstaviti sledećom šemom:

Karakteristično je da se zagađenje pesticidima odvija u svim sferama životne sredine: u vazduhu, zemljištu i vodi, pri čemu se primarno pesticidima zagađuje zemljište. Međutim, spiranjem atmosferskim vodama, čitavo zagađenje pesticidima iz vazduha i zemljišta konačno završava u površinskim vodama, koje zbog toga postaju indikatori zagađenja pesticidima. Takođe, važno je istaći da se površinske vode jednostavnije uzorkuju i analiziraju na sadržaj pesticida od zemljišta, što omogućava brže i efikasnije dolaženje do informacije o pojavi zagađenja životne sredine pesticidima.

Dobar hemijski status površinske vode jeste hemijski status koji mora biti u skladu sa propisanim ciljevima životne sredine za površinske vode, odnosno hemijski status vodnog tela površinske vode, takav da koncentracija zagađujućih supstanci ne prekoračuje standarde kvaliteta životne sredine, u skladu sa posebnim propisom.

Maksimalno dozvoljena količina pesticida i njihovih ostataka (MDK) ili toleranca u vodi je najviši zakonski dopušteni nivo koncentracije pesticida, koji se definiše u zavisnosti od vrste vode: voda za piće, površinska voda (zavisno od klase), podzemna voda, otpadna voda.

Imajući u vidu da su naši standardi koji se bave problemom zagađenja voda (voda za piće, površinska voda, otpadna voda) relativno zastareli, nije moguće pronaći podatke o maksimalno dozvoljenoj koncentraciji za sve pesticide koji se danas mogu naći na tržištu u našoj zemlji.

Stoga će rezultati do kojih se bude došlo u ovom Projektu biti poređeni i sa podacima iz sličnih standarda razvijenih zemalja, koji su uobičajeno baza naše zakonske regulative u ovoj oblasti.

II - CILJ PROJEKTA

• praćenje zagađenosti pesticidima površinskih voda grada Niša, kao recipijenata i indikatora zagađenja životne sredine agrarnom aktivnošću,

• definisanje uslova za razvoj monitoringa pesticida u površinskim vodama, koji se smatra jednako važnim kao i monitoring standardnih parametara površinskih voda.

Programom Projekta su predviđene sledeće aktivnosti:

1. organizovanje ankete o upotrebi pesticida na području grada Niša, odnosno okolnih naselja koja se nalaze duž predmetnih reka, u cilju dobijanja podataka o primenjenim sredstvima, periodu upotrebe i mapiranju potencijalnih zagađivača;

2. uzorkovanje površinske vode reka: Nišave, Južne Morave, Kutinske reke i Toponičke reke;

3. analiza opštih parametara površinske vode značajnih za stanje i analizu pesticida u površinskim vodama:

• temperatura,

• pH,

• elektrolitička provodljivost,

• sedimentne materije,

• suspendovane materije,

• hemijska potrošnja kiseonika (HPK),

• biološka potrošnja kiseonika (BPK5).

4. analiza pesticida iz sledećih hemijskih klasa:

• organohlorni,

• organofosforni,

• triazini,

• dinitroanilini,

• nikotinoidi,

• karbamati,

• piretrini,

• pesticidi iz grupe perzistentnih organskih zagađivača.

III - MONITORING VODA

Uzorkovanje vode će biti vršeno prema standardnom postupku za površinske vode.

Imajući u vidu fluktuaciju primene pesticida, predviđeno je da se tokom Projekta definišu predmetni pesticidi prema anketi o njihovoj upotrebi i eventualno, izuzmu, pesticidi za koje se anketom bude utvrdilo da se ne koriste u poljoprivrednoj proizvodnji na predviđenom području, odnosno da u dužem periodu nisu nađeni u uzorcima vode ispitivanih reka. Takođe je predviđeno i definisanje mernih mesta, obzirom da zagađenje reka ovom vrstom toksikanata specifično i zavisi najpre od spiranja sa agrarnih površina, a ne od komunalnog zagađenja, pa uobičajena mesta uzorkovanja vode iz predviđenih reka, u cilju standardnih analiza ne moraju biti najbolji pokazatelj zagađenja pesticidima.

Projekat će se realizovati kroz nekoliko faza: uzorkovanje površinske vode, laboratorijska priprema uzoraka za analizu, identifikacija prisutnih pesticida i određivanje njihovih koncentracija, eventualna procena rizika i pisanje izveštaja.

IV - MERNA MESTA I DINAMIKA UZORKOVANJA

Monitoring ostataka pesticida u površinskim vodama grada Niša biće vršen u sledećim rekama:

1. Nišava (od s. Sićeva do ušća u J. Moravu, tri merna mesta),

2. Južna Morava (od s. Međurova do ušća Nišave, tri merna mesta),

3. Kutinska reka (kod Lazarevog sela i ispred ušća u Nišavu, dva merna mesta),

4. Toponička reka (ispred ušća u Nišavu, jedno merno mesto).

Imajući u vidu da je zagađenje površinskih voda pesticidima pretežno izazvano agrarnim radovima, uzorkovanje vode će primarno biti usklađeno sa ovim aktivnostima. Da bi se pratilo i stanje pesticida u rekama izvan perioda njihove primene, voda će biti uzorkovana i u zimskim mesecima, u srazmerno dužim periodima.

Uzorkovanje vode iz reka će biti vršeno mesečno u sledećim mesecima:

godina	mesec
2011.	april	maj	jun	jul	avgust	septembar	decembar
2012.	januar	februar	mart

Reke, pritoke i merna mesta su određeni na bazi nekoliko indikatora:

• postoji mogućnost opterećenja reka agrarnim aktivnostima (primena sredstava za zaštitu kultura),

• postoji mogućnost uticaja vode na zdravlje stanovništva (voda reke Nišave se koristi za delimično snabdevanje vodom za piće stanovništva grada Niša),

• voda se koristi u rekreacione svrhe i za ribolov,

• ostali razlozi i mišljenja (mišljenja i sugestije Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode", koji već godinama prate kvalitet voda državnih vodotokova i imaju iskustva u izboru mesta i načina uzorkovanja voda).

Tumačenje dobijenih rezultata i ocena kvaliteta površinskih voda biće vršeni na osnovu važeće zakonske regulative Republike Srbije. Za zagađivače (pesticide), koji nisu obuhvaćeni nacionalnom regulativom biće korišćene regulative zemalja Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Metode analize

Imajući u vidu izraženu hemijsku raznolikost pesticida koji su predviđeni za analizu Projektom i relativno niske koncentracije koje se očekuju u površinskoj vodi, analize će biti vršene savremenim analitičkim metodama: masenom spektrometrijom, gasnom hromatografijom (GC) i tečnom hromatografijom visokih performansi (HPLC). Masenu spektrometriju karakteriše sposobnost određivanja vrlo različitih jedinjenja u jednom uzorku, za razliku od drugih metoda koje zahtevaju posebnu pripremu uzoraka vode za analizu svakog pesticida. Analize će biti rađene na instrumentu Thermo Finnigan LCQ Deca (USA), koji kao izvor jona koristi elektrosprej jonizaciju (electrospray ionisation, ESI), a detektor je jonski trap (ion trap, IT). Tečna hromatografija omogućava efikasno razdvajanje pesticida sličnih hemijskih struktura, što olakšava njihovu identifikaciju i određivanje u složenom uzorku kao što je površinska voda. Gasna hromatografija omogućava analizu nepolarnih, isparljivih pesticida, pri čemu ih odvaja od polarnih i jonskih jedinjenja i olakšava njihovu identifikaciju i određivanje.

Priprema uzoraka vode će biti vršena primenom membranske filtracije (MF), ekstrakcije tečno-tečno, ekstrakcije na čvrstoj fazi (solid phase extraction, SPE) korišćenjem HLB, C18, C8, katjonskih i anjonskih sorbenata. Koncentracija pesticida u uzorcima vode će biti određivana metodom standardnog dodatka, primenom analitičkih standarda pesticida.

V - NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA ISPITIVANJA

Izveštaji će biti dostavljani u skladu sa dinamikom uzorkovanja. Narativni izveštaji će slediti 5-10 dana nakon uzorkovanja površinskih voda, a stručni izveštaji u roku od 10 dana po isteku prethodnog meseca.

Godišnji izveštaj sa predlogom mera za kontrolu zagađenja pesticidima površinskih voda na teritoriji Grada Niša biće dostavljan u roku od 30 dana, po isteku kalendarske godine.

U slučaju pojave akcidentnog zagađenja, uzorkovanje i izveštavanje vršilo bi se odmah.

U izveštajima će biti opisana metodologija uzorkovanja i analize površinske vode. Rezultati će biti prikazani tabelarno, grafički i tekstualno objašnjeni, sa zaključkom o stanju potencijalnog zagađenja na lokacijama koje su predviđene Projektom.

VI - FAZE REALIZACIJE PROJEKTA

Realizacija Projekta praćenja pesticida u površinskim vodama na teritoriji grada Niša za 2011-2012. godinu, obuhvata tri faze:

I faza - Donošenje Projekta monitoringa pesticida u površinskim vodama na teritoriji grada Niša za 2011-2012. godinu, od strane Gradskog veća Grada Niša;

II faza - Izbor organizacije za realizaciju Projekta i potpisivanje ugovora;

III faza - Realizacija Projekta od strane izabrane organizacije.

VII - IZVORI FINANSIRANJA

Monitoring pesticida u površinskim vodama na mernim mestima određenim ovim Projektom finansiraće se iz sredstava (deo), predviđenih Odlukom o budžetu Grada Niša za 2011. godinu iz sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine ("Službeni list Grada Niša", br. 92/10), razdeo 3; glava 3.8.; funkcija 560; pozicija 216, ekonomska klasifikacija 424 - specijalizovane usluge, u iznosu, 1.000.000,00 od ukupno namenjene aproprijacije u iznosu od 52.922.000,00 dinara.

Program objaviti u "Službenom listu Grada Niša".