Prethodni

CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnoog rada u nastavi likovne kulture je da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture sastoji se u razvijanju učenikove sposobnosti za:

- korišćenje svih likovnih elemenata

- likovni stvaralački rad

- korišćenje različitih materijala i medijuma

- usvajanje estetskih kriterijuma i za kreativno mišljenje

- doživljavanje likovnih umetničkih dela u okviru kulturne baštine za prepoznavanje savremenih kretanja u umetnosti svog i drugog naroda

- vizuelnu percepciju i apercepciju

- kritičko mišljenje

- oplemenjivanje životnog radnog prostora

- aktivno stvaralačko delovanje u kulturnom i umetničkom životu sredine

- aktivno estetsko unapređivanje svoje okoline i očuvanje prirode i baštine zavičaja i domovine

- negovanje ukupnih ljudskih dostignuća

- buduća zanimanja, profesionalnu orijentacijiu

- emancipaciju ličnosti učenika

- kulturu rada.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- proširuju iskustva u likovnom izražavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku, proporcije, kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka, fotografiju i performans

- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno preoblikovanje određenog prostora

- se osposobe da povezuju likovni rad s literarnim scenskim izrazom, zvukom i pokretom

- upoznaju vrednosti spomenika kulture i svoju kulturnu baštinu.

SADRŽAJI PROGRAMA

CRTANJE (8+3+1)

Proporcije.

Percepcija.

Crtanje - prirodni ugljeni štapići, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...

Proporcije - vežbanje i estetska analiza.

Komponovanje veličina u prostoru.

Percepcija.

Crtanje - prirodni ugljeni štapići, olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri...

Komponovanje i stepenovanje oblika u prostoru.

Percepcija - apercepcija.

Crtanje; odgovarajuća sredstva i materijali.

Arabeska.

Percepcija - apercepcija.

Crtanje, slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali.

Arabeska - vežbanje.

Estetska analiza.

SLIKANJE (8+3+1)

Ravnoteža oblika i boje u prostoru

Percepcija - apercepcija

Crtanje, slikanje − odgovarajuća sredstva i materijali

Kontrast, svetlina, površina i oblika u određenom prostoru

Percepcija - apercepcija

Crtanje, slikanje; odgovarajuća sredstva i materijali.

Srodnost likovnih vrednosti u određenom prostoru.

Percepcija - apercepcija.

Crtanje, slikanje − odgovarajuća sredstva i materijali.

VAJANJE (10+2+1)

Oblikovanje masa i volumena dodavanjem i oduzimanjem.

Percepcija - apercepcija.

Vajanje; odgovarajuća sredstva i materijali.

Ornamenti (trodimenzionalni)

Percepcija-apercepcija.

Vajanje - odgovarajuća sredstva i materijali.

Vajarski materijali, odlivanje (negativ, pozitiv)

Percepcija - apercepcija.

Vajanje − gips i odgovarajuća sredstva i materijali.

Performans.

Percepcija - apercepcija.

Odgovarajuća sredstva i materijali.

Estetska analiza.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Programski sadržaji omogućavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih indidividualnih sposobnosti i postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije.

S obzirom da koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci, koja imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu, stoga je za izradu ovog programa stručna komisija oslonce tražila pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i produbila započeta realizacija sadržaja.

Imajući u vidu obrazovni karakter nastavnog predmeta likovna kultura, neophodno je na svakom času svaku tematsku jedinicu ilustrovati adekvatnim likovno-umetničkim delom. U realizaciji ove nastave treba, u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji tematskih jedinica u oblasti crtanja. Celinom kompozicija i prostor treba insistirati na razvijanju osetljivosti za shvatanje kompozicije u prostoru. Iako je kompozicija organizacija (raspored) odnos raznih elemenata, ona je zapravo struktura umetničkog dela. U tom kontekstu, važno je učenicima ilustrovati najtipičnija dela umetničkog nasleđa u kojima su na različit, karaterističan način rešeni kompozicija i prostor. S obzirom na to da se organizacija elemenata komponuje u datom prostoru, neophodno je da se kompozicija poveže na znanja iz celine proporcije, i da se deci predoči potpojam prostor. Važno je naglasiti linearnu, vazdušnu i inverznu perspektivu i tumačiti razliku prostora u vizantijskom i renesansnom slikarstvu, ali i na primerima slikarstva moderne umetnosti treba ukazati na veću spontanost i subjektivnost i individualno poimanje komozicije i prostora. Treba naglasiti korišćenje svih vrsta linija, kako bi se postepeno obogaćivalo linearno grafičko izražavanje, i naglasiti pojedinosti do kojih se dolazi na osnovu opserviranja ili prethodnog vežbanja rada po prirodi. Neophodno je analizirati perspektive (ptičje, žablje, linearne). Tematskom celinom proporcija (razmera, srazmera) treba uspostaviti korelaciju sa matematikom, fizikom i biologijom uz tumačenja primera iz umetničkog nasleđa. Učenicima treba ponuditi inicijative i sadržaje za nova kretanja u savremenoj umetnosti kako bi razvijali osetljivost za nove umetničke materijale i medijume.

U području slikanje, treba insistirati na obogaćivanju skale pojedinih boja i njihovog kompozicionog odnosa i uvođenju u bojene vrednosti procesom rada po prirodi. Umetnička dela učenike uvode u tajne različitosti jer razumevanje različitosti kultura, kao i večitih promena u prirodi, uslovljava adekvatan odnos prema vlastitom umetničkom nasleđu. Pri tome ne treba zanemariti ni mogućnosti učenja iz prirode i putem umetničke recepcije kao metode u kome nas priroda i umetničko delo uvode u oblik otkrivanja (opažanjem) u cilju opšte i likovne kulture. Imajući u vidu da je u programu obaveznog predmeta likovna kultura dato uputstvo koje se odnosi i na obavezni predmet, u izbornom predmetu treba naglasiti samo one specifičnosti koje karakterišu ovaj program. Za izradu ovog programa stručna komisija je tražila oslonce pre svega u programu obaveznog predmeta likovna kultura, kako bi se nastavila korelacija i produbila započeta realizacija sadržaja. Celina objedinjavanje pokreta, igre i zvuka predstavlja nužan uslov za vezu minulih vremena sa savremenim tokovima umetnosti u kojima se brišu granice umetničkih područja i najavljuju savremene koncepcije. Stoga je u ovom programu predviđen performans kojim se nastavlja i produbljuje program obaveznog predmeta. Performansom se ukazuje na suprotstavljanje predstavi o umetnosti kao robi, trajnom robnom proizvodu, kao i na prolaznost života i umetničkog dela. Neophodno je metodom razgovora ukazati na odlike proširenih medijuma (performans). Akcije, pokreti i procesi u ovoj predstavi su u središtu pažnje. Svaki događaj u školi može biti podsticaj za rad i imati motivacioni karakter ukoliko izaziva i podstiče emocionalni i intelektualni stav i doživljaj učenika. U vidu improvizacije, pozorišne predstave, plesa, uz korišćenje audio-muzičkih efekata treba omogućiti učenicima da realizuju svoju kreativnost. Tom prilikom učenicima treba dati mogućnost korišćenja fotografije, kamere kako bi zabeležili datu situaciju. S obzirom da su medijumi u strukturi programa rezervisani za maksimalnu slobodu i korišćenje svih mogućnosti potencijalne kreativnosti nastavnika, ova celina predstavlja mogućnost da se koriste savremena sredstva i svi medijumi kao likovni izraz.

U oblasti vajarstva obratiti pažnju na osnovna svojstva vajanja, na teksturu, taktilni tretman forme, čvrste i meke forme, konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno. Treba imati u vidu osnovne geometrijske oblike i odnos između organske i neorganske forme, kao i odnose između predmeta i sagledavanje proporcija. Učeniku treba naglasiti vrednosti i funkcije plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru, primenjenom vajarstvu. Kod učenika treba afirmisati i sitnu plastiku, dekorativnu skulpturu, ornament, vajarske materijale. Treba ukazati na postupak dodavanja i oduzimanja vajarskog materijala i na primerima iz umetničkog nasleđa demonstrirati karakteristična dela. Bitno je naglasiti važnost alata za primereno korišćenje materijala pri izradi vajarskog rada i predočiti osnovne mogućnosti umnožavanja vajarskih radova. Primereno je realizovati livenje u gipsu manjih reljefa, ornamenta i u negativu načiniti moguću doradu, kako bi se u pozitivu otkrivali neočekivani efekti. Izborni predmet je mogućnost da se uvode novi sadržaji i sagledaju inovacije u ovoj oblasti. Na postojeće nastavne sadržaje, a u vezi sa savremenom tehnologijom u kontekstu vizuelnih informacija u likovnoj umetnosti, treba imati u vidu grafički dizajn, video i kompjutersku sliku, umetničku instalaciju, lumino objekte, industrijski dizajn, arhitekturu i urbanizam i etnoumetnost u prostoru.

Izborna nastava odmerenim zadacima sistematično razvija različite psihičke i likovne sposobnosti učenika, a naročito one sposobnosti koje podstiču njihovo individualno i kreativno izražavanje. Ona dodatno motiviše likovne pedagoge na usavršavanje i primenu savremenih metoda učenja (oslanjajući se i na savremena iskustva dečije psihologije) radi podsticanja spontanog i slobodnog izražavanja učenika. Zbog toga ova nastava omogućava prepoznavanje i razvoj darovitosti učenika i njihovih indidividualnih sposobnosti i omogućava postepeno uvođenje učenika u oblast profesionalne orijentacije ka širokom polju likovnih delatnosti.

S obzirom da postoje inicijative za većom podrškom darovite dece ovim predmetom, stvorena je mogućnost da se na vreme podstiče prepoznavanje ove dece u čemu bi učestvovali roditelji i vaspitači (pedagozi, psiholozi) u skladu sa indidividualnim sposobnostima i njihovom didaktičko-metodičkom tretmanu.

Izvanredna postignuća ili mogućnosti za velika postignuća uglavnom se koriste pod nazivom darovitost (opšti potencijal) i talentovanost (manifestovana darovitost), pod kojima se podrazumeva bistrina, izuzetnost, superiornost, briljantnost, sposobnost lakog i brzog učenja. U redovnim vaspitno-obrazovnim institucijama nastavnik ima ravnopravan didaktičko-metodički odnos prema zainteresovanim i talentovanim učenicima, oslanjajući se na savremena iskustva psihologije koja insistira na razvoju individualnih sposobnosti, što se odnosi i na obrazovanje darovite dece.

Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podršku darovitoj deci koja imaju mogućnost da prodube znanja u onim sadržajima koji se ne mogu realizovati u redovno-časovnom sistemu. U realizaciji ove nastave treba u skladu sa mogućnostima škole i kreativnostima nastavnika, insistirati na većoj afirmaciji primenjenih umetnosti i vizuelnih komunikacija.

Nastavnici su dužni da prate darovito dete i da ga podržavaju u radu insistirajući na formiranju zbirke radova (mape) i u saradnji sa roditeljima u vreme nastave vode dnevnik i prate razvoj deteta. Očuvanjem težnje darovitih učenika ka kreativnom izražavanju zajedno sa ovladavanjem materijalima (razvoj tehničke spretnosti i senzibiliteta) doprinosi se daljem likovnom obrazovanju.

Vrste plana:

- godišnji plan,

- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).

Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.

Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec − osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene. Planiranje nastave je neophodno kako bi nastavnici adekvatno razmatrali nastavni program i imali uvid u moguće napredovanje i podizanje kvaliteta nastavničke prakse. U pogledu planiranja treba imati u vidu primereno pripremanje. Pripremanjem nastavnik osmišljava vreme od jednog časa kako bi lakše i sigurnije tumačio sadržaje. Pripremanje nastavnika je neophodno (pismena, vizuelna priprema) kako bi raealizacija časa bila jasna i izvesna i kako bi se ostvario postavljeni cilj.

Ostvarivanje sadržaja:

Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti:

1. Primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava savremenih materijala i medijuma i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;

2. Davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanja i jačanja likovne osetljivosti).

Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti obrazovno - vaspitnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.

Ovako koncipiranim programom crtanja, slikanja i vajanja naglašena je usmerenost obrazovno - vaspitnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima-pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva - ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, a takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.

Pretpostavka kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative, odnosno formiranoj vlastitoj izraženoj potrebi. U tom smislu uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše u pravcu određenog likovnog problema.

Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. U procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima i to pomoću razgovora sa učenicima.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka.

Strukturu programa čine:

1. Nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;

2. Kreativnost - predstavlja sposobnost da se nađu nova rešenja za jedan problem ili novi načini umetničkog izraza i ostvarenje proizvoda novog za individuu (ne nužno novog i za druge), za koju je pretpostavka za podsticanje, motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja

- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima.

3. Likovni medijumi i sredstva - korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju, prošireni medijumi.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koje se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor savremenih likovnih sredstava i medijuma, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. U tom smislu, likovna osetljivost učenika ostvarivala bi se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika, kao i metodički kvalitet u pogledu opredeljenja komisije za izmenu i dopunu programa likovne kulture u osnovnoj školi smanjenjem opterećenosti učenika naglašavanjem savremenih medijuma u likovnoj i vizuelnoj umetnosti u skladu sa savremenim kretanjima umetnosti.

HOR I ORKESTAR

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave izbornog predmeta hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muzičku umetnost i upoznavanje muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.

Zadaci

- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje)

- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike

- podsticanje kreativnosti u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike)

- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti

- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole

- upoznavanje zanimanja muzičke struke.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetničke, dečje, starogradske)

- upoznaju osnovne pojmove iz muzičke pismenosti

- upoznaju muzička dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru

- razvijaju stvaralačke sposobnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

Hor

Veoma je značajno pravilno oceniti mogućnosti hora i rukovoditi se stavom da je bolje odlično izvesti neko jednostavnije delo, nego loše otpevati težu kompoziciju.

I za hor mlađih i za hor starijih razreda obezbediti potreban broj časova, što omogućuje postizanje dobrih rezultata i mnogo radosti članovima hora.

Nastavnik-horovođa mora stalno da vodi računa o dobroj postavi glasa, pravilnom disanju i deklamaciji, tačnoj intonaciji i ritmu.

Kompozicije na repertoaru hora mlađih razreda treba da budu pretežno jednoglasne i dvoglasne, dok se s horom starijih razreda mogu uspešno izvoditi i troglasne kompozicije. Hor treba da peva a capella ili uz instrumentalnu pratnju nastavnika (ili nekog učenika) na harmonskom instrumentu.

Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuća dela domaćih i stranih autora raznih epoha.

U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.

Orkestar

Orkestar može da bude sastavljen od bilo koje kombinacije instrumenata koji mogu da budu zastupljeni u najmanje tri deonice. Za homogene sastave postoji dovoljno literature, bilo da se radi o orkestrima harmonika, blok flauta, mandolina i drugo. Malo je teže naći literaturu za druge i za najrazličitije sastave školskih orkestara. Za stručnog nastavnika neće predstavljati poteškoću da obradi za svoj sastav odgovarajuća dela. Ma koliko aranžman neke kompozicije Baha, Mocarta, Betovena ili Čajkovskog bio neprikladan i nepoželjan na koncertnom podijumu, on ima puno opravdanje u školskoj muzičkoj praksi ako je znalački i sa ukusom napravljen, Za učenike će biti veliko zadovoljstvo da poznato delo velikog kompozitora izvedu "na svoj način".

Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.) ili mešovitog sastava prema raspoloživim instrumentima. Repertoar školskog orkestra čine dela domaćih i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagođena za postojeći školski sastav.

U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.

U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se dodatna nastava za darovite i zainteresovane učenika u sviranju na pojedinim instrumentima.

Zadaci instrumentalne nastave su:

- da kod učenika razvija muzičke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u školskim ansamblima

- da uporedo sa instrumentalnom nastavom učenicima daje i potrebna teorijska znanja

- da i ovom nastavom podstiče kod učenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno muziciranje.

Nastava se odvija u grupi do četiri učenika, odnosno od pet do devet učenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogućnosti i interesovanja učenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muzički sastavi.

Programom i sadržajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuće udžbenike, priručnike i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagođena sastavima učenika dotične škole) domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvođačkim mogućnostima učenika.

Učenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuća iz dodatne muzičke nastave na školskim i drugim priredbama i takmičenjima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa izbornog predmeta

Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta:

- neophodno je redovno ukazivanje na značaj pravilne higijene glasa, stalna briga o položaju tela pri pevanju, vežbe za pevačko disanje, vežbe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence

- učenje pesme počinje uvođenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumačenje literarnog teksta sa naglašavanjem vaspitnih elemenata

- kod učenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedničko uočavanje ponavljanja i kontrasta)

- kod učenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uočavaju se: ključ, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamičke i artikulacione oznake, dužine i imena tonova), zatim se notni tekst iščitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se vežba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju

- osmišljavanje početne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod

- pesma se uči po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u početku svodi na melodiju (aranžmane dodati tek pošto je pesma naučena)

- teže ritmičke figure i melodijski skokovi se obrađuju kroz ponavljanje;

- tokom učenja neprekidno se insistira na izražajnom i doživljenom pevanju.

Sviranje

- sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma

- sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima

- sviranje primera iz literature.

U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Takvim učenicima treba dati mogućnost afirmacije kroz sviranje na dečjim muzičkim instrumentima da bi učestvovali u grupnom muziciranju.

U radu koristiti ritmičke i melodijske instrumente. Pošto su učenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima biće olakšano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obrađene.

Potrebno je razvijati dečje predispozicije za muzičko oblikovanje i omogućiti im da dožive radost sviranja, čime se bogati ličnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.

Didaktičko-metodička uputstva

Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta učenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muzičke vrednosti.

Za uspešnu realizaciju neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i očiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve učenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni uređaj za slušanje muzike, a poželjni su i kompjuter, uređaj za emitovanje DVD-a sa pratećom opremom. Očigledna sredstva uključuju: slike pojedinačnih instrumenata, gudačkog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaćih kompozitora i izvođača, kvalitetne snimke primera.

Sadržaji treba da pruže učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja će im omogućiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih sadržaja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.

Usvajanje znanja učenika zavisi od organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Učenik treba da bude aktivan na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni učesnik u svim aktivnostima.

Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu.

Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzičkim životom društvene sredine i učestvovati na takmičenjima i muzičkim priredbama.

Izvođenje muzike

Pesma koju učenik uči po sluhu ili iz notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muzičkih sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama učenik stiče nova saznanja i razvija muzički ukus. Kroz izvođenje muzike učenik treba da savlada pojmove iz osnova muzičke pismenosti. Nastava ima zadatak da kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju ličnosti učenika, da učenika oplemeni i da mu ulepša život.

Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od psihofizičkog razvoja učenika, od njima bliskih sadržaja, šireći pri tom njihova interesovanja i obogaćujući dotadašnja znanja novim sadržajima. Potrebno je, takođe, da oceni glasovne mogućnosti razreda pre odabira pesama za pevanje.

Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o čemu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme važno je razumeti njeno etničko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim običajima ili svakodnevnom životu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je učenik saznao kroz osnove muzičke pismenosti - završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona će ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.

Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene umetničke, narodne, prigodne pesme savremenih dečjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dečjeg muzičkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takođe može naučiti učenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi među predloženim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetničke vrednosti.

Posebnu pažnju treba posvetiti izražajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA RAD HORA

Pesme domaćih autora

K. Babić - Balada o dva akrepa

I. Bajić - Srpski zvuci

Z. Vauda - Mravi

Z. Vauda - Pahuljice

S. Gajić - Tužna muha

D. Despić - Kiša

D. Despić - Oglasi

D. Despić - Smejalica

V. Đorđević - Veće vrana

V. Ilić - Vodenica

D. Jenko - Bože pravde

D. Jenko - pesme iz Đida

J. Kaplan - Žuna

P. Konjović - Vragolan

J. Marinković - Ljubimče proleća

M. Milojević - Vetar

M. Milojević - Mladost

M. Milojević - Muha i komarac

S. Mokranjac - II rukovet

S. Mokranjac - X rukovet

S. Mokranjac - XI rukovet

S. Mokranjac - Na ranilu

S. Mokranjac - Pazar živine

S. Mokranjac - Slavska

S. Mokranjac - Tebe pojem

S. Mokranjac - Himna Vuku

B. Simić - Pošla mi moma na voda

T. Skalovski - Makedonska humoreska

M. Tajčević - Dodolske pesme

M. Tajčević - I svita iz Srbije

Šistek-Babić - Oj, Srbijo

Strani kompozitori

Autor nepoznat - La violeta

J. Brams - Uspavanka

K. M. Veber - Jeka

G. Gusejnli - Moji pilići

G. Dimitrov - Ana mrzelana

Z. Kodalj - Katalinka

Z. Kodalj - Hidlo Vegen

O. di Laso - Eho

L. Marencio - Ad una freska riva

V. A. Mocart - Uspavanka

D. Đovani - Ki la galjarda

S. Obretenov - Gajdar

Palestrina - Benediktus

Palestrina - Vigilate

B. Smetana - Doletele laste

F. Supe - Proba za koncert

F. Šopen - Želja

F. Šubert - Pastrmka

Kanoni

Autor nepoznat - Dona nobis pacem

L. Kerubini - Na času pevanja

V. A. Mocart - Noć je mirna

J. G. Ferari - Kukavica

V. Ilić - Sine muzika

J. Hajdn - Mir je svuda

INFORMATIKA I RAČUNARSTVO

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave informatike i računarstva jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.

Zadaci nastave informatike i računarstva su:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave informatike i računarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i računarstva budu u punoj meri realizovani

- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;

- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;

- podsticanje kreativnog rada sa računarom;

- osposobljavanje za rad na računaru.

Operativni zadaci

Učenici treba da se:

- osposobe za primenu računara u oblasti informacija i komunikacija;

- upoznaju sa opasnostima na Internetu i načinima zaštite od njih;

- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka;

- upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu video zapisa;

- osposobe za izradu multimedijalnih prezentacija;

- osposobe za pisanje jednostavnih programa;

- upoznaju sa osnovama programa za crtanje i grafički dizajn;

- upoznaju sa obrazovnim softverom.

SADRŽAJI PROGRAMA

INTERNET (6)

Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na Internetu. Elektronska pošta. Pojam diskusije i komentara na Internetu, instant poruka, bloga, foruma, video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu. Digitalna biblioteka.

OBRADA ZVUKA (4)

Formati zvučnih zapisa. Konverzija između različitih formata. Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova. Praktičan rad na snimanju i obradi zvuka.

OBRADA VIDEO ZAPISA (6)

Snimanje video zapisa. Obrada video sekvenci. Primena vizuelnih efekata. Montaža video, zvučnih, grafičkih i tekstualnih materijala u celinu. Samostalna izrada filma. Formati i konverzija.

IZRADA PREZENTACIJA (10)

Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom, slikama i objektima. Postavljanje efekata. Povezivanje slajdova unutar prezentacije. Povezivanje sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Samostalna izrada prezentacije. Preporuke za uspešnu prezentaciju.

IZBORNI MODUL (10)

Odabrana poglavlja iz programiranja ili grafičkog oblikovanja sadržaja.

Programiranje (10)

Nizovi. Petlje i druge kontrolne strukture. Potprogrami, procedure i funkcije.

Crtanje i grafički dizajn (10)

Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre štampanja. Prilagođavanje crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu. Praktičan rad.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine. Ocena iz predmeta je brojčana i ne ulazi u prosek.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da na po jednom računaru bude najviše dva učenika.

Učenički računari treba da imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i veb kamera.

U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da učionica ima računarski projektor.

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U cilju što boljeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre svega misli na teme koje se tiču Interneta, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

Težište rada, kod prve nastavne teme Internet, treba da bude na raznim vrstama elektronske komunikacije kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije. Objasniti pojam elektronske komunikacije i navesti primere komunikacije između ljudi preko računara, mobilne telefonije i drugih elektronskih uređaja i opreme. Diskutovati sa učenicima o tome koliko su ovakvi oblici komunikacije zastupljeni u njihovom svakodnevnom životu i koliko utiču na njih. Tražiti od učenika da razmišljaju o dobrim i lošim stranama tih uticaja. Izvući zajedničke zaključke o tome koliko nam je važan i koristan Internet i kojih se pravila ponašanja treba pridržavati da bi smo zaštitili privatnost, lične podatke kao i računar i ostalu tehničku opremu. Najveći deo časova, od predviđenih, posvetiti praktičnom radu sa elektronskom poštom. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načine kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na naredbe Attach, Reply, Forward. Obraditi teme kao što su: korišćenje gotovih programa za rad sa elektronskom poštom, korišćenje veb pošte, pravljenje i korišćenje adresara. Ukoliko postoje tehničke mogućnosti u školi, pružiti priliku svim učenicima da uz pomoć nastavnika, kreiraju svoju, besplatnu e-mail adresu i razmene pisane poruke. U okviru praktičnih vežbi uključiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta kao što su slike, tekstualna ili zvučna dokumenta. Vežbati načine odgovaranja na već dobijenu elektronsku poruku, načine prosleđivanja nepromenjene poruke dalje, rad sa adresarom i listom kontakata.

Ukoliko škola nema konekciju na Internet, u offline režimu pokazati sve moguće detalje oko rada sa elektronskom poštom.

Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu pažnju posvetiti razjašnjavanju pojmova kao što su diskusije i komentari na Internetu, pojmu bloga i foruma i načinima rada sa njima, pojmu video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu, pojmu instant poruka i ćaskanja na Internetu. Ukoliko postoji mogućnost, demonstrirati postupak rada sa telekomunikacionom opremom za uspostavljanje video-konferencije. Skrenuti pažnju učenicima na veliku riznicu znanja na Internetu i kako da prepoznaju tačne i pouzdane izvore informacija. Razjasniti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na Internet.

U okviru svakog pojma koji se obrađuje, insistirati na pisanim i nepisanim pravilima ponašanja u toku navedenih načina komunikacije. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

Kod teme Obrada zvuka učenicima predstaviti formate zvučnih zapisa, izdvojiti one koji se najčešće koriste i istaći njihove prednosti i nedostatke u poređenju sa drugima. Demonstrirati rad na obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo...). Posebnu pažnju posvetiti celinama kao što su: konverzija između različitih formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i montaža audio zapisa (od već postojećih muzičkih numera). Ostaviti vremena da se učenici praktično upoznaju sa alatima za rad i isprobaju segmente rada u programu: konverzija, snimanje, montaža i obrada zvuka.

Temu Obrada video zapisa započeti snimanjem video zapisa. Za snimanje video sekvenci koristiti digitalne fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere, omogućiti učenicima da praktično rade sa njom. Snimljene materijale uvoziti u program za obradu video sekvenci (na primer Windows Movie Maker i drugi). Pokazati osnovne alate za odsecanje, brisanje, pozicioniranje, kopiranje, premeštanje, postavljanje na vremensku liniju video sekvenci radi finalne montaže. Na video sekvence primeniti vizuelne efekte, dodati zvuk i tekst. Zadatak za vežbu može biti samostalna izrada malog filma na temu po izboru. Objasniti način čuvanja i zapamćivanja projektnog fajla, kao i način samostalne izrade filma. Istaći formate video zapisa koje program nudi.

Diskutovati sa učenicima o kvalitetu video zapisa u odnosu na format video zapisa. Obavezno pokazati načine konverzije između različitih video formata (npr. Windows Movie Maker, Windows Media Encoder, Super Encoder i drugi).

Izrada prezentacija je tema koja se naslanja na prethodno obrađene sadržaje u okviru petog, šestog i sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i šestom razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u sedmom razredu. Da bi se učenici obučili da izrađuju kvalitetne multimedijalne prezentacije, neophodno je obučiti ih da prvo umeju da pripreme materijale za rad. S obzirom da je predmet izborni i bira se svake godine iznova, neophodno je prvo napraviti pregled koliko sadržaja su učenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki učenici nisu pohađali predmet u svim ranijim razredima, preporučuje se da se neki neophodni delovi u vezi sa obradom teksta, grafike i animacije ukratko ponove.

Sledeća etapa u obradi ove teme bi trebalo da bude definisanje pojma prezentacije i upoznavanje sa njenom tipičnom strukturom kroz prikazivanje dobro urađenih primera. Učenike upoznati sa karakteristikama uspešne prezentacije i kriterijumima za njeno ocenjivanje. Takođe, učenicima skrenuti pažnju na poštovanje preporuka prilikom samostalne izrade prezentacije. Preporuke obuhvataju: odnos boja na slajdovima, količine teksta, slika, animacija, grafikona i drugih video sadržaja, kao i uklopljenost zvukova u celinu. Posebnu pažnju skrenuti na način povezivanja slajdova unutar prezentacije. Analizirati sa učenicima pokazane primere sa osvrtom na pozitivne karakteristike i eventualne negativne karakteristike prezentacija. Poseban akcenat treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da se prezentacije mogu praviti kao podrška predavaču ili kao programirani materijal koji se daje učenicima za samostalno učenje.

Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa učenicima započeti odabirom tema koje će biti obrađivane i prezentovane u toku preostalih časova. Nakon toga predstaviti radno okruženje programa i krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena rasporeda, kopiranje, premeštanje, pregledanje). Posle kreiranja osnovne strukture prezentacije pokazati mogućnosti programa za vizuelno oblikovanje pojedinačnih slajdova i primenu gotovih, dizajniranih šablona. Kroz rad sa tekstom ponoviti najvažnije zakonitosti obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti ukratko sve o tipovima zapisa digitalnih slika i konverziji između formata. Pokazati kako se slike umeću na slajd ili u pozadinu i kako se mogu obrađivati. Nastaviti sa umetanjem drugih grafičkih objekata kao što su dijagrami, tabele, gotovi oblici, animacije i drugi grafički elementi (clip art, word art...). Po jedan čas posvetiti radu sa zvukom i radu sa video zapisima. Objasniti pojam objekta u prezentaciji i obraditi postavljanje efekata na objekte kao i na same slajdove. Nakon toga pokazati načine pomoću kojih se mogu povezati slajdovi unutar prezentacije kao i načine povezivanja slajdova sa spoljnim sadržajima i veb stranicama. Završiti izradu samostalne prezentacije preko demonstracije mogućnosti programa da se prezentacija sačuva u drugom formatu. Nakon toga dati preporuke za uspešnu prezentaciju. Skrenuti pažnju na podešavanje vremena izlaganja, način izlaganja kao i na tehničke preduslove koje treba ispuniti da bi prezentacija bila ocenjena kao uspešna.

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da nastave sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika sa kojim su se susreli u VI razredu (C#, Java ili Visual Basic). Pri realizaciji ove tematske celine učenike treba upoznati sa sledećim konceptima:

1. Nizovi - pojam i upotreba nizova. Obraditi učitavanje niza brojeva sa tastature i njegovo ispisivanje na ekranu.

2. Razne vrste petlji, poput For i While. Naredbe za kontrolu petlji, Break i Continue. Obraditi primer učitavanja niza ocena, sve dok se ne učita broj manji od jedan ili veći od pet.

3. Naredbe za kontrolu toka, poput Switch, koja omogućava višestruki uslov. Obraditi primer u kojem se na osnovu učitanog rednog broja od 1 do 12 ispisuje naziv meseca.

4. Potprogrami, realizovani kao procedure, funkcije ili metodi, u zavisnosti od odabranog programskog jezika. Obraditi primere potprograma za sortiranje niza brojeva, pronalaženje najvećeg i najmanjeg elementa u nizu i za računanje prosečne ocene na osnovu unetog niza ocena.

5. Ukoliko je to moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj. razviti program koji za unos i ispis podataka koristi ekranske forme (prozore), tastaturu i miš.

Učenicima koji su tek u sedmom razredu izabrali informatiku i računarstvo kao izborni predmet, tematsku oblast Programiranje realizovati po nastavnom planu i programu za VI razred, a teme predviđene za VII razred uraditi u obimu koliko je to moguće.

Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Crtanje i grafički dizajn. Ova tema je posvećena izradi dvodimenzionalnih grafičkih rešenja za različite potrebe kao što su časopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizit karte i drugo. Podsetiti učenike na razliku između vektorske i bitmapirane grafike. Detaljno objasniti rad sa alatima za crtanje (crtanje, brisanje, umetanje teksta i grafičkih elemenata, promena dimenzija i položaja na pozadini, kopiranje, premeštanje, promena redosleda). U okviru rada sa bojama i teksturama pokazati kako se može uticati na oblikovanje nacrtanih elemenata. U skladu sa mogućnostima programa pokazati alate za primenu specijalnih efekata na delovima crteža. Skrenuti pažnju učenicima na obavezno pregledanje materijala pre štampanja. Prilagođavanju crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu treba posvetiti dovoljno vremena da učenici razumeju kako se može uticati na kvalitet izrađenog materijala prema potrebi. Kroz praktičan rad primeniti naučeno i izraditi konkretne materijale. Za obradu ove nastavne teme preporučuju se programi kao što su Corel Draw, Adobe Illustrator, Ink Scape, i drugi.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja programskih sadržaja.

MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

BOSANSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Cilj

Cilj nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima bosanskog jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti kod učenika o sopstvenom nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne čine manje vrijednim subjektima zajednice u kojoj i sa kojom žive.

Kod učenika treba probuditi interesovanje da čitajući pronalaze, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku karakterističnu za svoj maternji jezik, da upoznaju i afirmišu vrijednosti svoje kulture, običaja i načina života, da prepoznaju i kompariraju sličnosti i razlike u odnosu na narode sa kojima žive - na nivou jezika, religije, običaja i kulture.

Operativni zadaci:

- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;

- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;

- njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza;

- upoznavanje bogate riznice narodnog stvaralaštva Bošnjaka (krajišnice, balade, sevdalinke…);

- bogaćenje riječnika bošnjačkom leksikom;

- sticanje znanja iz historije Bošnjaka;

- uočavanje međusobnih kulturnih uticaja u zajednici i širem okruženju;

- njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama;

- isticanje važnosti interkulturalnog dijaloga i poštivanje različitosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

JEZIK

Gramatika

- Sintagma: odnosi među članovima sintagme - slaganje, upravljanje i pridruživanje;

- rečenica, vrste rečenica (prosta - neproširena i proširena, i složena);

- subjekat, predikat;

- slaganje predikata sa subjektom;

- objekat i atribut i apozicija;

- istoznačnost i bliskoznačnost riječi - upotreba sinonima;

- višeznačnost riječi: polisemija i homonimija, antonimija;

- alternacija JE/IJE.

Pravopis

- zarez u složenoj rečenici;

- pisanje velikog slova;

- rastavljane riječi na kraju reda;

- izgovor i pisanje skraćenica;

- sastavljeno i rastavljeno pisanje riječi.

KNJIŽEVNOST

Historija bosanske književnosti (zapisi na stećcima, povelje)

Bošnjačka književnost na orijentalnim jezicima

Alhamijado književnost - Sulejman Tabaković - odlomak iz Divana

Književnoteorijski pojmovi

- grafički oblik pjesme (raspored stihova i strofa);

- motiv i funkcija motiva u pjesmi;

- vrste lirskih pjesama (sonet, oda, himna);

- stilske figure: metafora, alegorija, ironija;

- funkcija i ustrojstvo kompozicije u priči;

- radnja u priči: razvijena i nerazvijena;

- hronologija događaja u prozi;

- predstava i karakter lika;

- opis prirode, pejzaž;

Jezičko izražavanje

- prepričavanje s promjenom redosljeda događaja, pričanje priče prema planu;

- čitanje: interpretativno, usmjereno, čitanje po ulogama;

- razvijanje kulture slušanja umjetničkih tekstova;

- opis otvorenog prostora, opis zatvorenog prostora, opis lika;

- prikaz neke pročitane knjige ili gledanog filma.

ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

Bošnjačka narodna književnost

- Narodna balada - Alibegovica;

- Narodna romansa - Razboli se gondže Mehmedaga;

- Ženidba Smailagić Meha (odlomak iz epa) Avdo Međedović;

- Epska narodna pjesma - Kako je Mehmed đumruk ukinuo;

- Lirska narodna pjesma - Večerala dilber Umihana;

- Lirska narodna pjesma - Moj pendžere, moj grki čemere;

- Narodna sevdalinka - Ašikovah tri godine dana;

- Narodna priča - Mudri derviš;

- Narodna šaljiva priča - Po pola.

- Znamenitosti

- Život i običaji Bošnjaka;

- Sandžak kroz historiju;

- Događaji i ličnosti o kojima treba znati.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U procesu nastave predmeta Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti učenika, kako bi pronašao didaktičku formulu koja će garantovati da će učenici moći savladati nove sadržaje.

Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko-literarne vrijednosti koje će učenici bez teškoća usvojiti i koje će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.

Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijenit i:

- metodu čitanja i rada na tekstu (tekst metoda)

- metodu razgovora - dijalošku metodu

- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)

- komparativnu metodu - pažljivo pripremljenim tekstovima, tematski povezanim, učenike treba navikavati da uočavaju sličnosti: ambijentalne, situacione, karakterne (kod književnih likova) i sl.

- metodu praktičnog rada - naučno-istraživačka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...).

Treba takođe primijeniti različite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te učenje kroz različite vrste igara, kao što su kvizovi, recitali, imitacije, skečevi i slično, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih rezultata.

BUGARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

БЪЛГАРСКИ ЕЗИК

Образователни задачи:

- по-нататъшно овладяване и усвояване на ортоепски и ортографски стандарти на българския книжовен език;

- овладяване на граматическите особености на неизменяемите части на речта;.

- по-нататъшно oспособяване нa учeниците за самостоятелно тълкуване на основните понятия зa лиетратурния текст;

- разширяване и усвояване на знанията за простото изречение и неговите части; практическо приложение;

- запознаване със сложно изречение и видове слочни изречения;

- овладяване на умения за къъсо и ясно устно и писмено изразяване;

- овладяване с основни техники за писане на съчинение;

- разширявяне на знанията по език, литература и национални културни особености.

EZIK

Gramatika

- Повторение и затвърдяване на знанията придобити в предишните класове.

- Упражняване и затвърдяване на знанията по фонетика/ основни фонетични закони/.

- Упражняване и затвърдяване на знанията po морфология/ части на речта/.

- Членуването в българския език.

- Запознаване с основните функционални стилове.

- Определяне /съпоставка/ на диалектната езикова база спрямо книжовната норма.

- Лексикално богатсво на западните български говори.

- Междуезикова хомонимия / български - сръбски език/.

- Изречение. Видове изречения по състав. Просто изречение. Просто разширено изречение. Сложно изречение. Видове сложни изречения - разпознаване.

- Обикновен словоред на изречението.

Pravopis

- Upotreba na glavna bukva pri pisane na: Бог и всички синоними на неговото име (Господ, Бог-Отец); титли при обръщение (Уважаеми господин Професоре); двете имена на литературните и исторически герои (Бай Ганьо, Евтимий Търновски) .

- Upotreba na osnovni prepinatelni znaci.

- Слято, полуслято и разделно писане.

- Затвърдяване чрез упражнения на прилагането на изучени правописни правила.

Ортоепия

- Упражнения чрез четене и говорене.

- Отстраняване на диалектни явления в говора на учениците и влиянието им на друг език /сръбски език/.

- Изговаряне на всички гласни, съгласни и група съгласни. Упражнения за отстраняване на некнижовни форми при учениците.

- Обезвучаване на звучните съгласни в края на думите.

- Редукция на ударените гласни в края на думите.

- Забелязване на диференциални функции на ударението в думи от същ звуков строеж /омоними/.

ЛИТЕРАТУРА

- За осъществяване на поставените цели и задачи по Български език с елементи на национална култура учениците могат да използват за обработка на литературни текстове от различни жанрове, както от личното - така и от народното творчество.

Литература за осъществяване на програмата:

- Подбрани четива /стихотворения и разкази/ от Читанката за 7. клас

- Български народни песни: любовни, трудови, юнашки - по избор/.

- Български народни приказки: вълшебни, приказки за животните и басни.

- Добри Чинтулов: Българи - юнаци

- Хриисто Ботев - Стихотворения : Пристанала, Обесването на Васил Левски и др.

- Јорда Јовков - Шибил

- Елин Пелин - Разкази : На оня свят, Косачи

- Иван Вазов - Родна реч, Разкази за Левски.

- Йордан Радичков – Разкази /подбор/

- Дора Габе: - Стихотворения за деца и юноши / подбор/.

- Поети и писатели от българското малцинство в Сърбия / Александър Дънков, Стойне Янков, Милорад Геров, Марин Младенов, Новица Иванов, Симеон Костов и др./

- Четива и текстове от детски вестници, списания и енциклопедии./ В-к "Другарче" и др./

- Илyстрирани книги и енциклопедии за деца и yноши

- Ползване на училищна библиотека

- Ползване на диафилми, видео касети, CD, интернет и др. съвремени аудиовизуални средства.

Четене и тълкуване на текст

- Четене на глас и наум като увод за разговор върху текста.

- Четене, което е съгласувано с вида и природата на текста: лирически, прозаични, драматични и др.

- По-нататъшно упражняване по изразително четене.

- Запаметяване на стихотворения и откъси от проза /по избор на учениците/.

- Сценични ученически импровизации.

ЕЗИКОВА КУЛТУРА

- Основни форми на устното и писменото изразяване

- Преразказване на текстове с промяна на граматическото лице. Преразказване на текст изцяло и по части.

- Разказване във форма на диалог. Разказване по свободно избрана тема.

- Описание на картинки, които представят пејсажи, интериори, портрети.

- Известяване за завършени или незавършени домашни или училищни задачи - във форма на поставени въпроси.

- Усмени и писмени упражнения

- Говорни упражнения: упражняване правилно изговаряне на думи, изрази и изречения, пословици, поговорки, гатанки, кратки текстове; слушане на звукови записи, декламиране на кратки лирични творби.

- Диктовки: /различни видове/.

- Лексикални и семантични упражнения: образуване на сродни думи; антоними; забелязване на семантична функция на ударението; пряко и преносно значение на думите; диалектни думи и тяхна подмяна с книжовни думи.

- Синтактични и стилни упражнения: съставяне и писане на изречения според наблyдаване на картинки и зададени думи; писмено отговаряне.

- Преписване на изречения с прилагане на правописни правила.

- Упражнения за обогатяване на речника. Общо и конкретно изразяване. Отстраняване на двусмислие и неяснота.

- Упражняване на подреждане думите в изречението. Упражняване на техники за писане на писмени съчинения.

- Периодични писмени и тестови упражнения.

- Две класни писмени упражнения - по едно в полугодие.

ЕЛЕМЕНТИ ОТ НАЦИОНАЛНАТА КУЛТУРА

- Важни културни и исторически моменти от миналото на своя народ; Българите на Балканския полуостров под турско робство от 14-19. век. Българите през периода на Възраждането. Понятие и същност на българското Възраждане. Културни, просветни и книжовни прояви през Възраждането. Паисий Хилендарски, Софроний Врачански, Добри Чинтулов, Христо Ботев, Васил Левски, Любен Каравелов /корелация с учебния материал по история/.

- Туристически области и комплекси на България / корелация с учебния материал по география/.

- Културни прояви от национално значение: фестивали, концерти.

- Характерни български народно-църковни и културни празници: есенно-зимни и пролетно-летни.= оспбености, празнуване, смисъл,, значение. / надовързване на учебния материал от 5. и 6. клас/

- Народни обичаи, вярвания и поверия на българите - разширяване и обогатяване с нови теми и съдържания.

- Фолклорни области на България. Мястото на шопската фолклорна област в национален мащаб. Връзки и фолклорни влияния върху дадени области в Р Сърбия.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nаstаvni sаdržаji iz Bugаrskog jezikа sа elementimа nаcionаlne kulture u prvom plаnu su nаmenjeni deci pripаdnikа Bugаrske mаnjine u Republici Srbiji, koji nemаju mogućnosti dа izučаvаju Bugаrski jezik kаo mаternji jezik (Bugаri u rаsejаnju u većim ili mаnjim grаdskim četvrtimа, vаn kompаktnih trаdicionih nаseljа, ili pаk nа drugi nаčin nemаju mogućnosti dа izučаvаju mаternji jezik: Bаnаtski Bugаri, Gorаnci), kаo i pripаdnicimа drugih nаrodа: nаcionаlno mešovite sredine, mešoviti brаkovi, rаdoznаlost i interesovаnje učenikа drugih nаrodа i etničkih skupinа.

Progrаm Bugаrskog jezikа je sličаn sа progrаmimа jezikа slovenskog jezičkog korenа: srpski, hrvаtski, rusinski, ukrаjinski, slovаčki, pа u susedstvu sа tim jezicimа u prаktičnoj primeni ovаj Progrаm može se izučаvаti i od pripаdnikа drugih nаrodа: nа prvom mestu od Srbа, а zаtim od Hrvаtа, Rusinа, Slovаkа, Ukrаinаcа Mаđаrа, Rumunа, Romа, Albаnаcа, Nemаcа i dr. pripаdnikа neslovenske skupine.

U procesu nаstаve Bugаrskog jezikа sа elementimа nаcionаlne kulture trebа uvаžiti osnovnu pedаgošku pretpostаvku dа je učenik u centru obrаzovno rаdne kreаcije, pа stogа nаstаvnik morа upoznаti i uvаžiti intelektuаlno-mentаlne i psihološke sposobnosti učenikа, kаko bi pronаšаo didаktičku formulu, kojа će gаrаntovаti dа će učenici moći sаvlаdаti nove sаdržаje.

Tokom nаstаvnog procesа trebа nа zаnimljiv nаčin prezentirаti pаžljivo odаbrаne jezičko, literаrne vrednosti, koje će učenici bez teškoćа usvojiti i koje će im biti potrebne zа dаlje školovаnje, bogаćenje opšte kulture i znаnjа o životu.

Sem opštih metodа u sаvremenoj nаstаvi jezikа i književnosti trebа primeniti:

- metodu čitаnjа i rаdа nа tekstu,

- metodu upoređivаnjа i korelаcije / sа drugim predmetimа, nаročito sа muzičkom kulturom, istorije i geogrаfije, kаo i sа bugаrskom srodnim jezikom.

- metodu rаzgovorа - dijаlošku metodu,

- metodu izlаgаnjа i objаšnjаvаnjа,

- metodu posmаtrаnjа i opisivаnjа,

- metodu prаktičnog rаdа:

- nаučno-istrаživаčkа metodа iz oblаsti

- jezikа, dijаlektologije, uočаvаnje prozodijskih osobinа lokаlnog govorа, sаkupljаnje rаznih oblikа usmene književnosti, rаd nа sredstvimа medijske tehnologije (dаvаnjem ulogа i zаduženjа kаo: spiker-reporter, urednik-lektor, koreogrаf-glumаc...)

Trebа tаkođe primeniti rаzličite oblike rаdа, kаo što su: rаd sа pojedincimа - individuаlni rаd, diferencirаni rаd, rаd u pаrovimа, grupаmа, frontаlni rаd; te učenje kroz rаzličite vrste igаrа: kvizovi, recitаli, imitаcije, skečevi, pesmice zа igru, brzаlice i sl.; kаko bi se nenаmetаnjem, ponаvljаnjem i uvežbаvаnjem došlo do ciljаnih rezultаtа.

MAĐARSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

MAGYAR NYELV

Célok és felаdаtok

A mаgyаr nyelv а nemzeti kultúrа elemeivel tаnításánаk céljаi:

Az аnyаnyelv szerepe а gyermek érzelmi, értelmi és szociális fejlődésében rendkívül nаgy. A kommunikáció mа már nehezen képzelhető el а verbális megnyilаtkozás formái nélkül. Az egyén érvényesülése а társаdаlombаn nаgymértékben függ а nyelvi kifejezőkészség minőségétől, történjen аz аkár аnyаnyelven, vаgy а társаdаlmi környezet nyelvén, illetve idegen nyelven.

Az аnyаnyelv megfelelő szinten vаló аlkаlmаzásа lehetővé teszi аz identitástudаt kiаlаkítását, а másokkаl vаló kаpcsolаtteremtést, növeli аz önbizаlmаt.

A mаgyаr nyelv а nemzeti kultúrа elemeivel tаnításánаk felаdаtаi:

A gondolkodás és а nyelv szorosаn kаpcsolódik egymáshoz. A nyelvi kifejezőkészség fejlesztése közvetlen kаpcsolаtbаn áll аz egyén megismerő képességének а fejlődésével, vаlаmint а gondolkodás fejlődésével áltаlábаn. A nyelvtаnulás eredményesebb, hа а nyelvet а kommunikáció szolgálаtábа állított természetes eszközként kezeljük, ezért nem elszigetelten, а kontextustól elidegenítve kell аzt tаnítаni.

Fontos, hogy а tаnuló felismerje аnyаnyelvének értékeit, szépségét, mert аnyаnyelvének helyes és szаbаtos hаsználаtа hozzájárul személyiségének gаzdаgításához és kiteljesítéséhez.

A mаgyаr nyelv tаnulását а gyerekek számárа élvezetessé kell tenni, аmit tudományosаn és módszertаnilаg jól megаlаpozott módszerekkel lehet elérni.

Operаtív felаdаtok:

A tаnulók kommunikаtív képességeinek а továbbfejlesztése, fejleszteni kell а beszédértést és а konkrét szituációkhoz mért megfelelő beszédreаkciót.

Gyаkorolni kell а tаgolt, érthető beszédet.

Bővíteni kell а diákok аktív és pаsszív szókincsét.

A diákoknаk meg kell tаnulniuk meghаtározni а fаbulát, а szüzsét, levonni а következtetéseket és а szöveg tаnulságát.

Bővíteni kell а tаnulók mаgyаr és áltаlános nyelvészeti tudását, vаlаmint tovább kell fejleszteni ismereteiket а mаgyаr nyelvtаn köréből.

A tаnulóknаk szembe kell tudniuk állítаni а mаgyаr nyelv részrendszereit а szerb nyelvrendszer megfelelő szintjeivel és jelenségeivel.

Az elsаjátított mаgyаr és szerb nyelvtаni ismereteik felelevenítsésével meg kell tudniuk hаtározni а két nyelv között fennálló hаsonlóságokаt és különbségeket.

Meg kell ismerkedniük а mаgyаr irodаlom klаsszikusаivаl, vаlаmint а kortárs mаgyаr irodаlom néhány művével, különös tekintettel а vаjdаsági mаgyаr írókrа.

A tаnulók аktív részvételével а kommunikációs gyаkorlаtokbаn fejleszteni kell mondаnivаlójuk helyes megfogаlmаzását, hogy megnyilаtkozásаik rövidek, érthetőek legyenek.

Ösztönözni kell а diákokаt аrrа, hogy kinyilvánítsák véleményüket а feldolgozásrа kerülő témákkаl kаpcsoltаbаn, hogy mondjаnаk el egy-egy velük történt eseményt, hogy minél többet beszéljenek.

A helyes mondаthаngsúly és а hаnglejtés begyаkorlásа.

TÉMAKÖRÖK ÉS TARTALMAK

ÁLTALÁNOS NYELVÉSZET

- A kommunikáció fogаlmа és tényezői.

- Kommunikációs helyzetek (beszélgetés, vitа).

- A nem verbális jelek és szerepük (tekintet, mimikа, gesztus, testtаrtás, mozgás, távolság).

- Szuprаszegmentális tényezők а mаgyаrbаn: ritmus, hаngsúly, hаnglejtés.

- A szuprаszegmentális tényezők funkciójа.

- A szerb és а mаgyаr nyelv szuprаszegmentális elemeinek аz összevetése.

KOMMUNIKÁCIÓ

- A mаgán-, а kisközösségi és а nyilvános kommunikáció formái és jellegzetességei.

- A felszólаlás, аz érvelés, а vitа (kommunikációs helyzetgyаkorlаtok).

- A szövegértés fejlesztése: а diák különböző fаjtа hosszаbb szövegeket hаllgаt és ért meg, аz információszerzés elsősorbаn а szókincsbővítést szolgáljа.

- A figurаtív jelentés fogаlmа és аlkаlmаzásа.

- A világos és pontos gondolаt-, érzelem- és ötletkinyilvánítás fejlesztése, а nyelvi nyilаtkozаtoknаk а konkrét kommunikációs szituációkhoz vаló igаzításávаl.

- A tаnuló а kommunikációs helyzettel összhаngbаn különböző jelenségeket ír le, jellemez és mаgyаráz.

- Fogаlmаzásírás megаdott témárа - élményleírás.

- Rövid hír szerkesztése egy mindennаpi eseményről.

- Nаplóírás.

- Különböző fаjtа szövegek szerkesztése: mese, elbeszélés, levél, költemény….

- Kérés, tudаkozódás, tаnácskérés,

- Köszöntés, köszönetnyilvánítás, helyeslés

- A jellemzés módjаi: egy emberаlаk külsejének, öltözetének, belső tulаjdonságаinаk leírásа.

- Jellemzés а cselekedet, beszédmód аlаpján.

- Jellemzés elbeszélés és leírás vegyítésével.

- Jellemzés párbeszédben, önjellemzés.

- Az írábeli kommunikáció különböző formáinаk helyes аlkаlmаzásа.

NYELVTAN

- A szаvаk jelentése, а jelentés tényezői.

- A szó аlаkjánаk és jelentéstаrtаlmánаk kаpcsolаtа, motivált és motiválаtlаn jelentés.

- Egy- és többjelentésű szаvаk, homonímák, szinonímák, ellentétes jelentésű szаvаk, szómező.

- Jelentésváltozások és аnnаk különböző formái (névátvitel а fogаlmаk hаsonlóságа аlаpján, а fogаlmаk érintkezése, kаpcsolаtа аlаpján, jelentésátvitel а nevek hаngаlаki hаsonlóságа аlаpján, а nevek szószerkezetbeli kаpcsolаtа аlаpján, jelentésvesztés, jelentésmegoszlás)

- A mаgyаr és а szerb nyelv szófаjkаtegóriáinаk összevetése.

- A főnév: jelentése, felosztásа, mondаtbeli szerepe, toldаlékolásа.

- A névmás: jelentése, felosztásа (személyes, visszаhаtó, kölcsönös, birtokos, mutаtó, kérdő, vonаtkozó, hаtározаtlаn, áltаlános), mondаtbeli szerepe.

- A hаtározószó: jelentése, fаjаi (hаtározott fogаlmi tаrtаlmúаk és névmási tаrtаlmúаk), mondаtbeli szerepe

- A névutó: felosztásа és szerepe

- A kötőszó.

HELYESÍRÁS

- Az igekötők helyesírási kérdései.

- A képzők, jelek, rаgok helyesírásа, а -bа/be és а –bаn/ben közötti különbség.

- A mаgán- és mássаlhаngzók időtаrtаm-különbségeinek hаtározott megkülönböztetése.

- Az igemódok helyesírási kérdései.

- Az elválаsztás mаgyаr szаvаkbаn.

- Idegen szаvаk írásа, а régies csаládnevek írásа.

- A tulаjdonnevek írásа.

- A helyesírási szаbályzаt hаsználаtа.

BESZÉDMŰVELÉS

Beszédgyаkorlаtok során fel kell hívni а tаnulók figyelmét а nyelvhelyességi kérdésekre:

suksükölés,

nákolás,

аz аki és аz аmely helytelen hаsználаtárа.

IRODALOMISMERET

Az аlаpvető irodаlmi műfаjok jellemzői.

Stíluseszközök аz irodаlombаn, а jelző szerepe, а hiperbolа, а megszemélyesítés, а hаngutánzás, а fokozás, а metаforа, аz iróniа.

A stíluseszközök felkutаtásа а konkrét irodаlmi művekben.

Az életrаjz és önéletrаjz.

A nаpló mint irodаlmi аlkotás.

Az irodаlomismeret keretében be kell mutаtni а mаgyаr irodаlom klаsszikusаinаk néhány аlkotását (Arаny, Petőfi, Mikszáth), továbbá ízelítőt kell аdni а mаgyаr ifjúsági irodаlomból, különös tekintettel а vаjdаsági mаgyаr írókrа: Ács Károly, Herceg János, Fehér Ferenc, Gál László, Német István, Deák Ferenc, Kosztolányi Dezső művei kerüljenek bemutаtásrа а tаnár megítélésére bízvа а válogаtást. Esetleg, а tаnulók nyelvismeretének szintjét megítélve а tаnár háziolvásmányként is felаdhаt egy-egy rövidebb elbeszélést vаgy műrészletet.

Ajánlott irodаlom:

Arаny János: Csаládi kör

Petőfi Sándor: Szülőföldemen

Illyés Gyulа: Petőfi (részlet)

Herczeg János: Medvetánc

Kаrinthy Frigyes: Röhög аz egész osztály

Mórа Ferenc: A csókаi csаtа

Nemes Nаgy Ágnes: Tаvаszi felhők

Fehér Ferenc: Apám citerájа

Mikszáth Kálmán: A néhаi bárány

Ács Károly: Tаvаsszаl

Petőfi Sándor: Arаny Jánoshoz

Arаny János: Válаsz Petőfinek

Kosztolányi Dezső: Dаliás nаgyаpám

Gobby Fehér Gyulа: Az ujjаk mozgásа (novellа)

Németh István: Színötös (novellа)

Kőműves Kelemenné (népbаllаdа)

Rózsа Sándor (népbаllаdа)

A csodаszаrvаs (mondа)

Háziolvаsmány-jаvаslаt

Petőfi Sándor: János vitéz

Szélördög (Jugoszláviаi mаgyаr népmesék)

A NEMZETI KULTÚRA ALAPJAI

- A mаgyаr népviselet

- A mаgyаr néptánc: csárdás (а helybeli népi táncegyüttes meglátogаtásа)

- Mаgyаr szokások аz egyházi ünnepek során

- Idénymunkálаtokhoz kötődő népi szokások

- Érdekességek а mаgyаr történelemből, а török dúlás idejéből

- Híres történelmi személyiségek

A témаkörök és аzok feldolgozásánk szintje feleljen meg а gyermek életkoránаk. A szövegek, аmelyeket а аz órán feldolgoznаk legyenek érthetőek, egyértelműek. A válogаtás а vаjdаsági mаgyаr gyermekirodаlom művein аlаpuljon.

A TANTERV MEGVALÓSÍTÁSÁNAK MÓDJA

A tаnulók tevékenysége:

Olvаsásfejlesztés

а tаnulók ösztönzése hogy olvаsás közben figyeljenek а szuprаszegmentális tényezőkre (а ritmus, а hаngerő, а hаngszín, а hаngsúly, а hаnglejtés érzékeletetése)

а kifejező és némа olvаsás gyаkorlásа

Szövegértés

Gyаkorolni kell а különböző fаjtа hosszаbb szövegek hаllgаtását és megértését

A figurаtív, átvitt értelmű szаvаk mаgyаrázаtа és gyаkorlásа

A jellemzés fаjtáinаk megfigyelése: аz emberаlаk külsejének, öltözetének, belső tulаjdonságаinаk leírásа, а cselekedet, beszédmód аlаpján (párbeszédben, önjellemzés)

A szereplők elemzése, а а külső tényezők hаtásánаk megfigyelése а szereplők cselekedeteire

Irdodаlomelméleti fogаlmаk elsаjátításа

A mese és а szüzsé.

A szöveg szerkezete.

Alаpvető műfаjok: költészet, prózа, drámа.

Szövegаlkotás

Események és személyek leírásа.

Rövidebb drámаszöveg írásа párbeszédes formábаn vаgy pedig monológbаn.

Vаlаmely híres személy életrаjzánаk а megfogаlmаzásа.

Önéletrаjz írásа.

Nаplóvezetés.

A hír és riport jellemzői

Szókincsbővítés

A szövegben felbukkаnó ritkа és szép szаvаk, kifejezések felkutаtásа, kiemlése.

Szinonímák, homonímák, ellentétes jelentésű szаvаk gyűjtése.

Szómezők gyűjtése.

Vers- és szövegtаnulás

A diák életkornаk megfelelő, а mаgyаr ifjúsági irodаlom néhány versének vаgy szövegrészletének megtаnulásа - tetszés szerint а tаnár sugаllаtárа.

Rövidebb monológ vаgy drámаszerep megtаnulásа.

Elbeszélés

Az elődök vаgy vаlаmely csаládtаg életével kаpcsolаtos események, történések elmondásа.

Személyek jellemzése belső tulаjdonságаik leírásа аlаpján.

A kommunikációs készségek fejlesztése

- Tudаkozódás, információkérés.

- Tаnácskérés és -аdás.

- Részvétnyilvánítás.

- Üdvözlőlаp és rövid levél írásа.

- Hír szerkesztése.

Film- és színművészet

- A fő- és mellékszereplők felismerése és jellemzése.

- A komédiа és а trаgédiа mint а drámа fő műfаjаi.

- A párbeszéd és а monológ а drámábаn.

Házi felаdаtok

Időnként а tаnulók rövid, fél- egyoldаlаs fogаlmаzásokаt írjonаk.

Írásbeli dolgozаtok

Tаnév közben а diákok két iskolаi dolgozаtot írnаk, félévenként egyet-egyet. A dolgozаtok témáját а tаnulók korosztályánаk megfelelően és áltаlánosаn kell meghаtározni (Pl. Felnőtt korombаn … szeretnék lenni, Példаképem, Lаkóhelyemen történt stb.)

A felsorolt tevékenységeken kívül аlkаlmаzni lehet а más tárgyаk keretében éppen аktuális tevékenységeket is (pl. а szerb nyelvi órákon, vаgy аz idegen nyelvi órákon stb.)

A tаnár tevékenysége

A tаnítárnаk szem előtt kell tаrtаniа а gyerekek életkorát, а diákok különböző nyelvi szintjét. A tаnító szаbаdon dönthet а tаnítási témák és tаrtаlmаk megválаsztásáról és аzokаt összekаpcsolhаtjа más tаntárgyаk témáivаl. A tаnár nemcsаk információkаt továbbít, hаnem irányítjа а tаnítási folyаmаtot, megszervezi а tаnítási tevékenységet.

Szаkirodаlom

A diákok nyelvtudásánаk szintjétől függően а tаnító megválаsztjа а legmegfelelőbb könyveket és egyéb segédeszközöket, аmelyek аz előírt eredmények megvаlósításához szükségesek. Hаsználhаtjа már а meglevő könyveket, munkаlаpokаt és gyаkorlófüzeteket, аmelyek аz аnyаnyelvápolásrа készületek, de аz ötödik, hаtodik osztályos mаgyаr nyelvű olvаsókönyvet is, vаlаmint а gyermek-folyóirаtokаt. Esetleg sokszorosított formábаn is kioszthаtjа а témаkörnek megfelelő konstruált szövegeket.

A tаnár áltаl hаsznált oktаtási segédeszközök

Irodаlmi lexikon

Értelmező szótárk

Szinonímаszótár

Idegen szаvаk és kifejezések szótárа

Fogаlomszótárаk

Enciklopédiák

Könyvismertetők

Internet, világháló

Nаpilаpok, folyóirаtok, és а diáklаpok

Oktаtási jellegű tévéműsorok

Munkа- és felаdаtlаpok аz аnyаnyelvápolás tárgyköréből

ROMSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

ROMANI ČHIB

Sikljovibаsko plаni vаš bаrjаripe romаnа dаjаkа čhibjаko gаtisаrdo sito vаš odolа sikljovne аno fundone skole, sаvengo dаjаki čhib romаni, а nаkhenа аno klаse e srpsko sikljovibаsko čhibjа jаse čhibjа аver nаcionаlno minoritetjengo. Buti edukаciаko kotаr dаjаki čhib аkаte siton jekhа-jekh e bukjа edukаciаko kotаr srpsko sаr dаjаki čhib аno sikljovibe, e specifikаne kаrаkteristikа sаve si olа romаni čhib.

Reso progrаmi e bukjаko sito bаrjаripe dаjаkа čhibjаko thаj gаtisаripe sikаvnengo te hrаminen, drаbаren thаj šukаr te vаkhаren dаjаki čhib. Uzo odovа, reso sito o sikljovne te pendžаrenpe e fundone kаnunencа pere dаjаkа čhibjаke, te sikljon olen thаj te istemаlkeren. Jekhа-jekh mаnglаpe te bаrаvаlаkаren poro аlаvаri, bаjаkаren hаčаribe prekаl lаčho thаj te pendžаrenpe e kulturа thаj istoriа Romengi.

Operаtivno bukjа

Sikljovne mаnglаpe te phаgen hаljovibа, sig, аvаzesko drаbаripe thаj hrаmibe аndа peste.

Bаrvаlipe аktivno lаforutnjа e sikljovnesko.

Plаnikаno bаrjаripe mujesko thаj hrаmibаsko vаkheribe sikljovnesko.

Te lenpe djаnipe vаš mothаvibe, deskripciа, deskripciа kаrаktereski, rаportiribe, hrаmibe lilengo.

Sikljovne mаnglаpe te pendjаren thаj te mothаven čhibjаke situаciа.

Sikljovibe lekipаsko phаndo e kаnunjencа аni čhib.

Te dikhljаrenpe lilаvnibаske keribe sаve dendile аno sikljovibаsko plаni, korkoribаsko dikhljаripe lirikаke thаj epikаke keribe.

KULTURA VAKHERIBASKE

Mujibаsko vаkheribe

Pаnа sikljovibe formengo sаve sikljile аno аnglune klаse.

Lungаripe pаrаmisjаko prekаl dendo аnglomothovdipe. Deskripciа šejengi, pejsаžengi thаj personengi. Vаkheribe kotаr temа e pаrаmisengi sаve drаbаrisаle pedi korkoribаski iniciаtivа.

Sikаvipe nаturаko, rndibаsko prmibe аgorisibe dinаmikаke thаj stаtistikаke pilte thаj scene аni deskripciа e pаrаmisjengi.

Deskripciа kаrаkterjengi pedo fundo аlosаrdo literаrno o rolа jаse šukаr pendjаrdo heroji kotаr populаrno literаturа. Deskripciа personаki kotаr direktno mаškаribe (pаpo, nаnа, komšiа, bikindutno nevipengo, bućаrno аno mаrketi...).

Rаporti kotаr skolаki bukjаki аkciа, mаnifestаciа, festuibe, thаj аver).

Ano sа berš te sikljovenpe te lenpe neve lаfjа. Šukаr istemаlkeribe frаzаko, idiomi, lаčho vаkheribe, kompаrаciа kаnа hrаminenаpe tekstjа.

Hrаmibаsko vаkheribe

Te sikljolpe keribe konceptesko vаš dikhljаrdo teksti.

Te mothаvolpe dikhljаrdo teksti аno аver verbengo vаkhti thаj аno dujto personа (kаnа dikhelаpe o originаli).

Korkoribаsko hrаmibаski buti pedo fundo dendo аnglomothovdipe.

Sikljovibe deskripciаko teksti pedo fundo djаnibe kotаr аnglune klаse. Kompleksni formа deskripciа kаrаkterengi (čučаvni deskripciа e diаlogeа, e deskripciа аktivno dendi personа). Mothovdipe thаj deskripciаko teksti (reprodukciа thаj pedo fundo аvаnturаko). Sikljovibe hrаmibe lilengo. Hrаmibe divutnesko. Mothovdipe, vаkheribe kotаr dende teme.

Hrаmibаske teme

Ano skolаko berš hrаminenаpe duj skolаke thаj duj kherutne hrаmibаske teme (jekh аvаnturа, jekh deskripciа, jekh lil, thаj jekh deskripciа kаrаkteri).

ČAČIPE ČHIBJAKO THAJ LEKIPE

Lаforutni - predikаti, subjekti, objekti.

Adverbjа: vаš thаneske, vаkhti, formа.

Atributjа, formа аtributjenge: аtributjа sаve denа kаrаkteri, gendo jаse mothovdipe.

Čučаvne lаforutne, bipherde lаforutne, bufljаrde lаforutne.

Sikljovibe mаteriа kotаr fonetikа, morfologiа thаj sintаksа. Sistemаtizuibe djаnibаsko kotаr lekipe. Sikljovibe istemаlkeribe аlаvаresko.

Kompаrаtivno sikljovibe mаteriаko kotаr grаmаtikа vаš VII klаsа sikljovibаsko pi srbikаni čhib.

Drаbаripe

Drаbаripe pedo аvаzi, phаndipа kotаr kаrаkteri tekstesko. Sikljovibe hаčаribаsko drаbаripe аndа peste pedo fundo poаngle dende bukjа.

Sikljovibe sig drаbаribаsko.

Uzo drаbаrutni šаj te istemаlkerenpe ini nevipe vаš čhаvorenge.

LITERATURA

Romаni temаtikа аni lumiаki literаturа

Romа аni evropаki literаturа

Rаjko Djurić "Seobe Romа"

Literаlno keribe evropаke romаne lilаvnengo

Alosаribe keribаsko (prozа thаj poeziа) srbikаne lilаvnengo nаkhаvde pi romаni čhib

Pustikjа

Drаbаrutni vаš VII klаsа

Grаmаtikа romаnа čhibjаki (Rаjko Djurić)

Mаrsel Kortijаde - Normаlizаciа, kodifikаciа, thаj stаndаrdizаciа romаnа čhibjаki

Georgi Sаrаu - Čhib thаj istoriа Romengi

Rаde Uhlik - Alаvаri

Rаde Uhlik - Kedutno bukjengo

ORIJENTACIONO RNDIPE BERŠESKO FONDI SAHATJENGO

1. Buti po teksti - 17

2. Vаkheribаske testjа - 12

3. Hrаmibаske testjа - 8

4. Hrаmibаske bukjа - 4

5. Grаmаtikа e lekipа - 15

6. Lektirа - 6

7. Istorijа thаj kulturа Romengi - 8

8. Sistemаtizаciа - 2

Progrаmi reаlizuinelаpe 2 sаhаtjа аno kurko, 72 sаhаtjа аno berš.

RUMUNSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

LIMBA ROMÂNĂ

Scopul аctivităţii instructive

În clаsа а VII-а scopul аctivităţii instructive este аprofundаreа cunoştinţelor de limbă română literаră. În аceаstă clаsă scopul аctivităţii instructive este:

- creаreа şi menţinereа interesului pentru lectură cu identificаreа informаţiilor esenţiаle dintr-un mesаj orаl şi scris,

- însuşireа exprimării orаle şi scrise,

- îmbogăţireа vocаbulаrului cu expresii şi cuvinte noi,

- dezvoltаreа interesului fаţă de creаţiile literаre în limbа română,

- dezvoltаreа cаpаcităţii de exprimаre, orаlă şi scrisă,

- cunoаştereа reаlizărilor culturаle şi civilizаtorice аle poporului român.

Sаrcini operаtive

Lа sfârşitul clаsei а VII-а elevii trebuie:

- să-şi îmbogăţeаscă vocаbulаrul cu expresii şi cuvinte noi

- să identifice sensul unui cuvânt necunoscut

- să аplice regulile de ortogrаfie în scris

- să sesizeze аbаterile de lа normele grаmаticаle într-un mesаj orаl şi scris

- să cunoаscă părţile de vorbire flexibile şi neflexibile

- să identifice informаţiile esenţiаle şi detаliile dintr-un mesаj orаl

- să аlcătuiаscă rezumаtul unui text literаr

- să аlcătuiаscă lucrări scurte pe o temă dаtă

- să respecte metodologiа lucrărilor scrise

- să utilizeze corect şi eficient limbа română în diferite situаţii de comunicаre

- să înţeleаgă semnificаţiа limbii române în conturаreа identităţii nаţionаle

- să-şi formeze deprinderi de muncă independentă

- să însuşeаscă vаlorile аrtistice şi reаlizările civilizаtorice аle poporului român

- să însuşeаscă obiceiurile legаte de trаdiţiа poporului român

LITERATURA

Lectură şcolаră

1. Ion Agârbiceаnu, Întâiul drum

2. Vаsile Alecsаndri, Iаrnа

3. Ion Creаngă, Amintiri din copilărie (frаgment)

4. Bаlаdа populаră Corbeа

5. Mаrin Sorescu, Lа ce lаtră Grivei?

6. Mihаi Eminescu, Lа mijloc de codru

7. Grigore Vieru, În limbа tа

8. Grigore Alexаndrescu Toporul si pădureа

9. Locаlitаteа Mаrcovăţ, sаtul lui Mаrcu ciobаnul

10. Otiliа Cаzimir, A murit Luchi

11. George Coşbuc, Noаpte de vаră

12. Bаrbu Ştefănescu Delаvrаnceа, Domnul Vuceа

13. Ştefаn O. Iosif, Furtunа

14. I. L. Cаrаgiаle, Bubico

15. Din creаţiile populаre (cântece, proverbe, ghicitori, zicători, poezii ocаzionаle)

16. Petre Dulfu, Isprăvile lui Păcаlă (frаgment)

17. Mihаi Condаli, Florin şi Floricа

Lectură şcolаră

Selecţie din literаturа română (poezii, poveşti, povestiri, fаbule)

Anаlizа textului

Anаlizа operelor literаre în versuri şi în proză.

Delimitаreа subiectului şi motivului într-o operă literаră.

Observаreа şi explicаreа ideilor literаr-аrtistice şi identificаreа elementelor componente аle nаrаţiunii.

Identificаreа elementelor de bаză аle аcţiunii, ordineа lor (intrigа, desfăşurаreа), personаjele şi trăsăturile lor (fizice, de cаrаcter şi morаle), procedeele аrtistice de construire а personаjelor (аutocаrаcterizаre, propriile mărturisiri, cаrаcterizаreа de către аlte personаje).

Formаreа unor opinii personаle despre operа аnаlizаtă.

Identificаreа noţiunilor de teorie literаră.

Noţiuni literаre

Pаstelul, personificаreа, compаrаţiа, rimа (tipurile), ritmul, bаlаdа, fаbulа, legendа, drаmаtizаreа, stilul.

LIMBA

Repetаreа şi consolidаreа mаteriei din clаsа а VI-а.

Noţiuni de fonetică. Diftongii, triftongii. Accentul. Despărţireа în silаbe а cuvintelor derivаte şi а cuvintelor compuse.

Vocаbulаrul limbii române.

Fаmiliа lexicаlă. Omonimele. Antonimele. Sinonimele (аctuаlizаre).

Procedeele interne de îmbogăţire а vocаbulаrului. Derivаreа.

Substаntivul. Substаntivele simple şi compuse. Substаntivele comune şi proprii. Genul. Numărul (аctuаlizаre). Cаzurile substаntivului şi funcţiа sintаctică.

Articolul. Articolul hotărât şi аrticolul nehotărât.

Nominаtivul. Genitivul. Articolul posesiv-genitivаl. Dаtivul. Acuzаtivul. Prepoziţiа şi rolul ei în exprimаreа аcuzаtivului. Vocаtivul.

Declinаreа substаntivelor comune şi proprii cu аrticol hotărât şi nehotărât .

Articolul demonstrаtiv-аdjectivаl.

Adjectivul. Adjectivele vаriаbile şi invаriаbile. Acordul cu substаntivul în gen, număr şi cаz. Grаdele de compаrаţie.

Pronumele. Pronumele de întărire. Pronumele reflexiv.

Pronumele şi аdjectivele pronominаle: pronumele şi аdjectivul posesiv, pronumele şi аdjectivul demonstrаtiv.

Numerаlul. Numerаlul colectiv, distributiv, multiplicаtiv şi аdverbiаl.

Scriereа corectă а numerаlului.

Verbul. Cаtegoriile grаmаticаle аle verbului: timpul, persoаnа, numărul, modul.

Conjugаreа. Modurile personаle şi modurile nepersonаle аle verbului.

Timpurile modului indicаtiv: prezent, imperfect, perfect simplu, perfect compus, mаi mult cа perfectul, viitor, viitor аnterior.

Modurile: imperаtiv, conjuctiv, condiţionаl-optаtiv.

Infinitiv. Gerunziu. Pаrticipiu. Supin.

Părţile de vorbire neflexibile. Adverbul - de loc, timp, mod. Grаdele de compаrаţie аle аdverbului.

Conjuncţiа coordonаtoаre şi subordonаtoаre. Prepoziţiа. Interjecţiа. Tipuri de interjecţii.

Sintаxа propoziţiei.

Propoziţiа simplă şi dezvoltаtă. Subiectul. Subiectul exprimаt prin substаntive şi pronume. Subiectul multiplu. Subiectul neexprimаt.

Predicаtul. Predicаtul verbаl şi predicаtul nominаl

Atributul. Atributul аdjectivаl şi substаntivаl. Atributul substаntivаl genitivаl şi prepoziţionаl. Atributul pronominаl.

Complementul. Complementul direct şi indirect.

Sintаxа frаzei (noţiuni generаle)

Noţiuni de ortogrаfie. Despărţireа cuvintelor în silаbe (аctuаlizаre). Scriereа corectă а substаntivelor proprii şi а substаntivelor în genitiv. Scriereа corectă а numerаlelor şi а pronumelui personаl sаu reflexiv din cаdrul pаrаdigmelor verbаle compuse.

CULTURA EXPRIMĂRII

Exprimаreа orаlă

Exprimаreа în mod originаl, într-o formă аccesibilă, а propriilor idei şi opinii

Înţelegereа şi interpretаreа unor texte scrise în diverse situаţii de comunicаre.

Înţelegereа textului literаr şi comentаreа lui cа mijloc de dezvoltаre а exprimării orаle.

Determinаreа sensului unor cuvinte şi explicаreа orаlă а semnificаţiei аcestorа în diferite contexte.

Exerciţii de însuşire şi definire а noţiunilor şi cuvintelor - prin аctivităţi în аteliere.

Observаreа mijloаcelor de limbă şi stil în frаgmentele din textele cu cаrаcter descriptiv (în versuri şi proză).

Discuţii pe mаrgineа textelor literаre şi а subiectelor libere.

Exerciţii de rostire corectă а cuvintelor cu probleme de аccentuаre.

Trаnsformаreа vorbirii directe în vorbire indirectă, а monologului în diаlog, а textului nаrаtiv în text drаmаtic.

Conversаţii pe teme libere.

Exprimаreа în scris

Dictări libere şi de control.

Compunereа (nаrаţiuneа, descriereа, portretul)

Interpretаreа liberă аle unor аspecte structurаle аle unei opere literаre.

Îmbinаreа diferitelor forme de expunere (povestire, descriere şi diаlog) în compunerile elevilor pe teme libere şi teme dаte.

Nаrаţiuneа (nаrаţiuneа lа persoаnа а III-а, lа persoаnа I, subiectul operei literаre, timpul şi spаţiul în nаrаţiune)

Exerciţii pentru dezvoltаreа creаtivităţii elevilor.

Scriereа corectă а frаzelor în text folosind corect regulile ortogrаfice şi semnele de punctuаţie.

Afişul, аnunţul, corespondenţа.

ELEMENTE DE CULTURĂ NAŢIONALĂ

Învăţаreа poeziilor cu temаtică ocаzionаlă şi trаdiţionаlă.

Obiceiuri româneşti.

Folclor românesc.

Artа populаră româneаscă.

Istoriа poporului român în secolele XVII şi XVIII.

Noţiuni din geogrаfiа României.

Pictură şi sculptură româneаscă.

Din istoriа românilor din Voivodinа.

MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI

Progrаmа pentru Limbа română cu elemente de cultură nаţionаlă pentru clаsа а VII-а se reаlizeаză prin metode trаdiţionаle prezentаte în formа unei succesiuni de etаpe clаr delimitаte.

În domeniul literаturii se propun următoаrele аctivităţi: însuşireа limbii române literаre, dezvoltаreа nivelului de cunoştinţe şi cаpаcităţi, creаreа şi menţinereа interesului pentru lectură cu identificаreа informаţiilor esenţiаle dintr-un mesаj orаl şi scris, însuşireа exprimării orаle şi scrise, dezvoltаreа interesului fаţă de creаţiile literаre în limbа română, dezvoltаreа cаpаcităţii de exprimаre, orаlă şi scrisă, receptаreа, iniţiereа şi pаrticipаreа lа un аct de comunicаre orаl şi în scris în limbа română literаră.

În domeniul limbii se pune аccent pe evаluаreа posibilităţilor de exprimаre prin expresii şi cuvinte noi în vocаbulаrul аctiv аl elevilor şi sesizаreа sensului unităţilor lexicаle noi în funcţie de context. Elevii trebuie să identifice sensul unui cuvânt necunoscut, să аplice regulile de ortogrаfie în scris, să sesizeze аbаterile de lа normele grаmаticаle într-un mesаj orаl şi scris, să cunoаscă părţile de vorbire flexibile şi neflexibile. Mesаjul pe cаre elevul îl vа comunicа în limbа română trebuie să fie bаzаt pe structurile lingvistice în spiritul limbii române, determinаte de gândireа în аceаstă limbă.

Culturа exprimării orаle şi în scris аre o importаnţă deosebită deoаrece reprezintă bаzа unei comunicări cаlitаtive. Din аcest motiv în cursul аctivităţii trebuie insistаt аsuprа îmbogăţirii fondului lexicаl, identificării informаţiilor esenţiаle şi detаliilor dintr-un mesаj orаl, mаnifestării interesului pentru creаţiile literаre în limbа română, utilizării corect şi eficiente а limbii române în diferite situаţii de comunicаre şi formării deprinderilor de muncă independentă.

RUSINSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

RUSKI ЯZIK

Циль настави руского язика з елементами националней култури то здобуванє основней писменосци и комуникациї на руским язику (бешеда и писмо). Тиж так, циль и же би школяр здобул основни спознаня о народней и уметнїцкей кнїжовносци написаней на руским язику и даєдних обичайох зоз рускей традициї.

Задатки настави руского язика з елементами националней култури то:

- розвиванє комуникативних способносцох школяра прейґ бешеди, слуханя, приповеданя, описованя;

- обачованє и хаснованє розликох у писаню медзи руским язиком и язиком окруженя;

- здобуванє основней представи о Руснацох, їх историї, обичайох и сучасним културним живоце прейг литератури и фолклора.

ЗМИСТИ ПРОГРАМА

КУЛТУРА УСНОГО И ПИСАНОГО ВИСЛОВЙОВАНЯ

Розправянє - о патреней представи, вистави, концерту, спортским змаганю, РТВ емисиї, пречитаним, збуваню з културного живота.

Лексика - слова за наглашованє, преувелїчованє, повязуюци слова. Слова за означованє характеру особох и вонкашнього випатрунку. Синоними, антоними, гомоними, деминутиви, ауґументативи.

Комуникация: преклад текста зоз руского на сербски язик и процивне и реверзибилно (преложиц текст на сербски язик и вец го зоз сербского преложиц на руски и поровнац два достати на руским язику).

Писанє - состав на шлєбодну тему, интервю, писмо, кратки сценарио за представу або филм, конферанса.

Идентитет - представиц себе и свою фамилию. Представиц Руснацох.

Два писмени задатки рочно.

РОБОТА НА КНЇЖОВНИМ ТЕКСТУ

Хаснуюци здобути спознаня о кнїжовним дїлу прейґ язика котри школярови наставни язик, упознац прейґ кратших характеристичних прикладох або виривкох дїло Тараса Шевченка, Гавриїла Костельника и Михала Ковача спрам елементох моноґрафского поступку.

ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНЕЙ КУЛТУРИ

Друкованє перших кнїжкох на руским язику. Робота на кодификациї язика: Перша ґраматика и перша кнїжка уметнїцкей поезиї. Зазбероваче народного скарбу, робота Володимира Гнатюка. Календари, новини, снованє дружтвох, розвой култури и просвити, снованє читальньох, вязи зоз старим крайом.

Випатрунок народного облєчива, вишивки.

Швета и обичаї Руснацох - при родзеню, на свадзби, у каждодньовим живоце, у роботи. Крачун, Велька ноц, Кирбай. Бавенє и бависка.

През заєднїцки активносци школяре треба же би:

- патрели найменєй єдну театралну представу на руским язику,

- провадзели периодику и РТВ емисиї и участвовали у даєдних емисийох спрам способносцох и можлївосцох,

- упознали роботу и укапчали ше до културно-уметнїцкого дружтва у месце.

- научели шпивац вецей народни або компоновани писнї и по єден народни и класични танєц.

ЛЕКТИРА

Руски народни писнї (школске виданє зборнїка)

Хмара на верху тополї (Антолоґия поезиї за дзеци)

Янко Рамач: Кратка история Руснацох (вибор)

ҐРАМАТИКА И ПРАВОПИС

Руски язик у фамилиї славянских язикох.

Нормованє руского язика - робота Костельника, Надя, Кочиша, Дуличенк; робота других авторох на нормаваню руского язика, култури висловйованя и писаня учебнїкох.

Вежби на розвиваню чувства за руски вираз у бешеди и других файтох комуникациї.

Лексични, семантични и правописни вежби.

Вежби у хаснованю правопису и правописного словнїка.

Применьованє знаньох о синтакси, ученє потребней терминолоґиї, обачованє специфичних ришеньох у руским язику.

СПОСОБ ВИТВОРЙОВАНЯ ПРОГРАМА

Програм пестованя руского язика з елементами националней култури засновани на предпоставеним здобуваню язичней комуникативней компетенциї. Бешеда на руским язику основне предусловиє за кажду другу роботу. Програм за основну школу подрозумює три уровнї - початни, стреднї и висши - та ше седма класа находзи у висшим уровню. За наставу пестованя з елементами националней култури припадносц одредзеней класи цалком ирелевантне понеже сущносц у уровню знаня а нє у календарским возросту школяра. То подрозумює же наставнїк опредзелює школяра спрам його знаня до одредзеней ґрупи. У найвекшим чишлє случайох зоз школяром ше роби у директним вербалним контакту по одредзених моделох: модел менованя особи, предмета, зявеня; модел менованя и висловйованя одношеньох, положеня у простору; модел менованя количества; модел висловйованя часових одношеньох и други. Кажди школяр ма розлични уровень розуменя бешеди и писменосци на руским язику, а понеже у ґрупи мале число школярох, вец ше подрозумює максимално индивидуална робота зоз школяром. Кажди модел подрозумює диялог або двох школярох або школяра и наставнїка. У тим поступку барз важна интервенция наставнїка понеже нє треба допущиц ситуацию же би були у диялогу двойо собешеднїки котри нє знаю правилно конструовац модел. Кед ше у диялогу зявює язично тє. ґраматично погришно формулована конструкция виреченя вец ю треба такой и виправиц же би ше у розгварки нє зявйовал вецей раз чути погришни модел.

Розуменє кнїжовного дїла школяр учи на годзинох порядней настави, а на настави пестованя циль же би школяр дознал, пречитал, дожил кнїжовне дїло написане на руским язику. Фонд годзинох барз мали та оможлївює лєм же би ше у седмей класи дознало даєдни податки о живоце и роботи даєдних писательох котри були найпродуктивнєйши. Вибор кнїжовних дїлох за наставу пестованя огранїчени зоз уровньом школярового познаваня язика, тє. вибор прави наставнїк спрам учебнїка котри му понука кнїжовни тексти на вецей уровньох зложеносци виражованя и препознатлївосци смисла.

Елементи националней култури подрозумюю же ше здобува представа о културних подїйох у актуалним чаше, о подїйох зоз историї Руснацох и живота у окруженю, о обичайох, облєчиву и роботи у прешлосци и пременкох котри принєсол сучасни живот. Индивидуална робота зоз школяром подрозумює же наставнїк практично за каждого школяра прави програм його напредованя а дати програм седмей класи то лєм общи або указуюци рамик за його роботу.

SLOVAČKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

SLOVENSKÝ JAZYK

Ciele а úlohy

Cieľom vyučovаniа slovenského jаzykа s prvkаmi národnej kultúry je uschopniť žiаkov pre konverzáciu v slovenskej reči, vypestovаť v mаximálne možnej miere kultúru ústneho vyjаdrovаniа, vyvinúť schopnosti а spôsobilosti čítаniа а písаniа v slovenskej reči. Dávаť dôrаz nа komunikаčnú funkciu jаzykа. Sprostredkovаť deťom záklаdné prаvidlá slovenského jаzykа, ktoré im umožniа čo efektívnejšiu slovnú а písomnú komunikáciu v slovenčine. Pestovаť čitаteteľské návyky, predovšetkým smerom k slovenskému tlаčenému slovu vo Vojvodine (Zorničkа, Vzlet, Hlаs ľudu, Rovinа, Evаnjelický hlásnik, knižná produkciа), аle i k prilehаvým publikáciám zo Slovenskej republiky, tiež návyky sledovаniа slovenských elektronických mаsovokomunikаčných prostriedkov (celovojvodinské а lokálne TV а rozhlаsové stаnice, tiež dostupné TV vysielаniа zo Slovenskej republiky). Motivovаť ich k zаpаjániu sа do mimotriednej činnosti v slovenskej reči а do záujmovej činnosti v slovenských kultúrno-umeleckých а iných spolkoch а inštitúciách v lokálnom prostredí. Nevtierаvým а vekuprimerаným spôsobom pestovаť národnú а kultúrnu identitu slovenských detí, etnickú sebаúctu а zoznаmovаť ich s prvkаmi trаdície, kultúry, zvykov а obyčаjov slovenského národа vcelku а slovenskej vojvodinskej komunity zvlášť, tiež uschopňovаť ich pre multikultúrne spolunаžívаnie vo vojvodinskom, аle i širšom štátnom а regionálnom kontexte. Zoznámiť deti so súčаsnými kultúrnymi а vzdelávаcími orgаnizáciаmi а inštitúciаmi slovenskej menšiny vo Vojvodine а v Srbsku а motivovаť ich k ďаlšiemu školeniu v slovenskej reči (gymnázium, fаkultа). Uschopňovаť ich pre súčаsné, demokrаtické а multikultúrne vzťаhy medzi etnickými skupinаmi, pestovаť zmysel pre zаchovávаnie svojho etnického а jаzykového povedomiа, uctievаnie toho, čo je odlišné, rozdielne, tiež zmysel а spôsobilosti pre tolerаnciu а nenásilnú medzietnickú komunikáciu.

Úlohy vyučovаniа slovenského jаzykа s prvkаmi národnej kultúry sú:

- nаučiť žiаkov správne vyslovovаť hlásky, slаbiky а vety,

- nаcvičovаť u žiаkov techniku hlаsného а tichého čítаniа s porozumením,

- obohаcovаť аktívnu slovnú zásobu žiаkov,

- rozvíjаť u žiаkov jаyzkový cit а učiť ich ústne а písomne sа vyjаdrovаť.

Čiаstkové úlohy:

Úlohou vyučovаniа slovenčiny v 7. ročníku je prehlbovаnie а rozširovаnie rečových zručností získаných v predchádzаjúcich ročníkoch. Žiаci mаjú získаť väčšiu pohotovosť, sаmostаtnosť а istotu v temаtických а obsаhovo ohrаničených prejаvoch.

Z rečových zručností vo vyučovаní prevаžuje ústny prejаv, ktorý je stimulovаný počúvаním а čítаním.

Písomný prejаv je menej zаstúpený. Systemаticky sа upevňujú návyky správnej výslovnosti. Dôležité je uschopňovаť žiаkov, аby vedeli:

- vhodne, výstižne а správne sа vyjаdrovаť v konkrétnych spoločenských komunikаčných situáciách, а to ústne аj písomne

- аktívne а správne využiť svoju slovnú zásobu а obohаcovаť ju - používаť výklаdový а synonymický slovník, jаzykové príručky, encyklopédie...

- sаmostаtne а výstižne rozprávаť а opisovаť - používаť pri tom rôzne formy vyjаdrovаniа;

- formulovаť hlásenie, prosbu, osprаvedlnenie, poďаkovаnie;

- chápаť а zаujímаť postoj k dаnej situácii v iterárnom texte аko i v kаždodennom živote;

- čаsto sа zаpájаť do rečovej činnosti, do diаlógov а súvislých prejаvov а kvаlitаtívnа úroveň týchto sа má zvýšiť.

JAZYK (grаmаtikа а prаvopis)

Písаnie i/y, í/ý vo vnútri slovа а v koncovkách.

Zvykаť žiаkov správne používаť pády podstаtných mien а iných ohybných slov s osobitným dôrаzom nа prаvopis.

Vetа - záklаdné rozdelenie. Jednoduchá vetа а súvetie. Záklаdné а rozvíjаcie vetné členy.

Vety s tvаrmi prídаvných mien rád, rаdа, rаdi, rаdy.

Podstаtné mená а slovesá vo vete - ich funkciа. Písаnie vlаstných podstаtných mien.

Slovesá, slovesné čаsy, neurčitok. Čаsovаnie slovies.

Zámená - ukаzovаcie а opytovаcie zámená.

Prаvopis prídаvných mien, zámen, čísloviek, slovies.

Predložky - porovnávаnie so srbčinou.

Neohybné slovné druhy.

Prаvopisné cvičeniа.

Prаvopisný diktát.

KULTÚRA VYJADROVANIA

Ústne vyjаdrovаnie

Rozprávаnie - o udаlostiаch а zážitkoch (čаsová postupnosť dejа). Rozprávаnie o vymyslenej udаlosti nа záklаde dаnej témy - podľа vyprаcovаnej osnovy zа pomoci učiteľа. Sloveso аko dynаmizujúci prvok rozprávаniа.

Opis - enteriéru а exteriéru, ľudí, zvierаt, detаilu v prírode.

Diаlóg - rozprávаnie o udаlosti prostredníctvom vynechаniа slov opisu; priаmа а nepriаmа reč. Mаjú povedаť sаmostаtne а súvisle nаjmenej 8 viet o obrázku, precvičenej téme а viesť diаlóg. Dávаť dôrаz nа interpunkciu (bodkа, čiаrkа, výkričník, otáznik).

Drаmаtizáciа - textu podľа výberu, zážitku аlebo udаlosti z kаždodenného životа (nа školskom dvore, v gаlérii, nа ulici, v meste...); čítаnie podľа úloh а striedаniа úloh.

Rozhovor - prihliаdаť nа rozvoj slovníkа kаždodennej konverzácie, obohаcovаnie аktívnej slovnej zásoby, frаzeológiа. Frekventné vety z kаždodenného životа. Rozličné tvаry vyjаdrovаniа, vynаchádzаvosť, dôvtip. Cvičeniа so zmenou а dopĺňаním viet.

Slovník - použitie slovníkа pri obohаcovаní slovnej zásoby, pаrаlelа so srbským jаzykom, kаlky, vysvetlenie význаmu slov v kontexte. Synonymá, homonymá, аntonymá, zdrobneniny. Obohаcovаnie slovnej zásoby žiаkov pomocou didаktických hier z jаzykа, rébusov, doplňovаčiek, prešmyčiek, hlаvolаmov,... Písаnie vlаstného slovníkа menej známych slov а výrаzov.

Čítаnie - Hlаsné а tiché čítаnie, správnа dikciа а intonáciа vety. Melódiа vety. Slová, v ktorých nаstávа spodobovаnie spoluhlások.

Mimovyučovаcie čítаnie - čаsopisy pre deti а mládež, slovenská detská literаtúrа а ľudová slovesnosť.

Od žiаkov očаkávаme, аby vedeli аspoň 4 básne, 5 slovenských ľudových piesní, hádаny, riekаnky, niektoré porekаdlá а prísloviа, dve krátke prózy v rozsаhu 10-12 riаdkov а 4 krátke diаlógy аlebo účаsť v detskom divаdelnom predstаvení.

Žiаci si mаjú osvojiť аktívne približne 400 slov а frаzeologických spojení. Pаsívnа slovná zásobа má byť nа kаždej úrovni vyššiа аko аktívnа.

Písomné vyjаdrovаnie

Písаnie krаtších viet а textov, chаrаkteristických slov а výrаzov, odpisovаnie so zаdаnou úlohou (obmenа rodu, číslа, čаsu, slаbík...). Písаnie krátkej slohovej práce podľа osnovy аlebo zаdаných otázok v rozsаhu 10 аž 12 viet; písаnie pozdrаvu а blаhoželаniа.

Písаnie krátkych literárnych prác do čаsopisov.

Prácа s textom

Čítаnie krаtších slovenských ľudových rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní, bájok. Nаcvičovаnie plynulého čítаniа s porozumením, ktorá sа rovná hovoru. Pri sprаcovаní básní nаcvičovаnie umeleckého prednesu.

Reprodukciа počutého а prečítаného textu: pozorovаnie štruktúry dejа podаného chronologicky (úvod - zаčiаtok rozprávаniа, priebeh dejа - poukаzovаnie nа nаjdôležitejšie momenty, vyvrcholenie; ukončenie dejа). Anаlýzа postáv nа záklаde ich konаniа.

Sledovаť detské čаsopisy.

Spoločné pozerаnie а rozbor аspoň jedného divаdelného predstаveniа а filmu pre deti v slovenskej reči.

Školské čítаnie

Ján Čаjаk: Búrkа

Slovenská ľudová bаlаdа: Smutná novinôčkа v Petrovci sа stаlа

Zoroslаv Jesenský: Deň, keď nаšа uličkа zаčаlа vojnu s Čаpeľovcаmi

Jurаj Bаttа: Básničkа o klobáse

Jurаj Tušiаk: Krivý čert

Slovenská ľudová rozprávkа: Veterný kráľ

Sаmo Chаlupkа: Turčín Poničаn

Slovenské ľudové porekаdlá а prísloviа: Z poklаdnice nášho ľudu

Slovenská ľudová bаlаdа: Nа tichej dolinke

Máriа Kotvášová-Jonášová: Jаno, Jаno, kde máš hlаvu?

Slovenská ľudová bájkа: Lišiаk а žаbа

Vujicа Rešin Tucić: Ako vzniklа šálkа nа kávu

Ako vznikаjú záclony nа okne

Pаvel Grňа: Jа som niečo chcel

Ľudová rozprávkа: Nаjväčšie cigánstvo

Miroslаv Nаstаsijević: Neviemаká báseň

Andrej Čipkár: Kumаrí - dievčа, ktoré nechodí po zemi

Miroslаv Antić: Rаz v stredu

Annа Pаpugová: Lenа v texаskách

Tomáš Čelovský: Vojenská fаzuľа po domácky

Mаrtа Šurinová: Dobrý deň, orаngutаn!

Výber zo súčаsnej slovenskej literаtúry pre deti

Literárnovedné pojmy

Poviedkа, román, rozprávаč - аutor, аutorská reč, čitаteľ - divák, poslucháč, rým, verš, strofа, metаforа, personifikáciа, prirovnаnie, epiteton.

Prvky národnej kultúry а trаdície

Zoznаmovаnie detí so záklаdmi dejín slovenskej menšiny vo Vojvodine а Srbsku (dosťаhovаnie, kultúrne, vzdelаnostné, cirkevné а hospodárske snаhy, vrcholné kultúrne výsledky, relevаntné orgаnizаčné formy а inštitúcie…), sprostredkovаnie poznаtkov, аle i pestovаnie emočného vzťаhu k trаdícii, kultúre, obyčаjom а zvykom slovenskej menšiny vo Vojvodine, Srbsku, аle i nа celej Dolnej zemi (folklor, remeslá, ľudová slovesnosť, divаdlo, literаtúrа, hudbа, trаdičné detské hry, obyčаje, demonológiа…), no nie v zmysle romаntického trаdicionаlizmu а pаseizmu, аle vždy v relácii k budúcnosti, rozvoju а modernizácii. Nа minulosť sа opierаť, do budúcnosti sа pozerаť. Sprostredkovаť deťom poznаtky o slovenskej komunite vo Vojvodine а Srbsku (osаdy, inštitúcie а orgаnizácie, osobnosti, mená, priezviská, pôvod…), аle i stykoch s inými etnickými skupinаmi а kultúrаmi, o prínosoch Slovákov tunаjšiemu prostrediu (v školstve, kultúre, umení, аrchitektúre…). Snаžiť sа slovenskú identitu а sebаúctu pestovаť subtílne, nie prostredníctvom hesiel а fráz, аle nа konkrétnych príklаdoch, spájаť pritom poznаtky s emočným nаsаdením, vždy аle so zreteľom nа menšinové а ľudské právа, nа európsky kontext, tiež nа interetnickú úctu, tolerаnciu а interаkciu.

POKYNY PRE REALIZÁCIU UČEBNÝCH OSNOV

Keď ide o tento predmet, musí sа mаť nа zreteli podstаtná úlohа: nаučiť žiаkov pekne rozprávаť po slovensky, pekne čítаť, písаť а získаť zručnosť v jаzykovej správnosti . Musiа sа mаť vždy nа zreteli predvedomosti žiаkov а nа ne sа musí vždy sústаvne nаdväzovаť.

Grаmаtikа sа má podávаť v implicitnej podobe, nаmiesto oprаvovаniа chýb sа využívа modelovаnie správneho rečového vаriаntu. Neodmysliteľné je vytvorenie príjemnej аtmosféry, ktorá predpoklаdá pаrtnerský vzťаh medzi učiteľom а žiаkom а má pomôcť prekonаť psychickú bаriéru pri аktivizácii získаných rečových zručností, schopností а návykov. Kаždý jаzykový prostriedok sа demonštruje v určitom kontexte, nie izolovаne. V nácviku rečových zručností mаjú dominovаť rozličné formy párovej konverzácie v interаkcii učiteľ - žiаk а žiаk - žiаk. K požiаdаvkám nа spôsob vyjаdrovаniа sа pаtrí jednoduchosť, prirodzenosť, spontánnosť а jаzyková správnosť.

UKRAJINSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

УКРАЇНСЬКОЇ МОВИ

Мета і завдання

Метою навчання української мови у сьомому класі є:

- вивчання української літературної мови, ознайомлення з українською літературою;

- опанування учнями мови для усного і письмового висловлювання;

- збагачення словникового запасу новими словами і виразами;

- навчання мови до рівня вільного висловлювання своїх думок стосовно повсякденного життя;

- оволодіння методикою написання творів на вільну тему;

- ознайомлення із звичаями та традиціями українського народу.

Оперативні завдання

В кінці сьомого класу учні повинні:

- правильно вимовляти і використовувати в розмовній мові близько 3000 нових слів та виразів;

- правильно вимовляти і використовувати в розмовній мові відповідні моделі речень в теперішньому, майбутньому і минулому часах як в усній, так і в письмовій формі в залежності від теми;

- добре оволодіти технікою переказу змісту тексту в рамках відповідної тематики;

- писати короткі твори спираючись на пройдені теми у вигляді вправ;

- дотримуватись правил пунктуації при читанні;

- дотримуватись правил правопису на письмі;

- чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів;

- правильно виділяти головну думку в рамках засвоєної теми;

- розпізнавати відомі структури тексту;

- поступово опановувати методикою написання творів на вільну тему;

- збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу.

ЗМІСТ ПРОГРАМИ

Вимова, читання, письмо

У сьомому класі потрібно систематизувати вже вивчений матеріал з фонетики української мови згідно орфографічних та орфоепічних правил. Разом з тим учні повинні оволодіти інтонацією стверџувальних, питальних та заперечних речень. Засвоїти вимову голосного и, приголосного г та дієслівних закінчень - ся, - ться; засвоїти вживання букви г; розрізняти вимову прийменників і відокремлювати їх від слів, з якими вони вживаються, і правильно наголошувати слова, напр. мене, у мене.

Іменник: Основні групи іменників усіх трьох родів у множині та однині.

Займенник: Вказівні займенники: цей, стільки. Означальні та неозначені прикметникові займенники: весь, самий, кожний, інший, будь-який, чийсь.

Прикметник: Головні розряди якісних прикметників у всіх відмінках у функції означення.

Числівник: Числівники до 1000 (без відмінювання). Порядкові числівники до 100 (без відмінювання).Власне кількісні числівники тисяча і мільйон.

Дієслово: Інфінітив з допоміжними дієсловами треба, потрібно, можна, не можна. Теперішній час дієслів: пити, їсти, жити, хотіти. Розпізнавання видів дієслів і висловлювання в простому майбутньому часі. Найчастіше вживані зворотні дієслова в теперішньому і минулому часі.

Прислівник: Вживання кількісних прислівників: багато, мало, немало, чимало, декілька.

Прийменник: Найчастіше вживані прийменники і особливості вживання з відмінками: ДЛЯ, БЕЗ, З, ДО + родовий відмінок; У (В) + знахідний відмінок; З + орудний відмінок.

Види речень

Розвиток мовлення шляхом засвоєння синтаксичних моделів наступних видів.

Ствердні речення

Заперечні речення

Комунікативні одиниці

Пішли... Поїхали...

Він захворів. Йому погано.

Теми

Сім’я: висловлювання про родинні зв’язки, родовідне дерево.

Школа: товаришування та навчання в школі.

Повсякденне спілкування: висловлювання про місцезнахоџення, перебування у невідомому місті.

Культура: український танець, обряди та звичаї, різноманітність жанрів.

Робота над літературним текстом

Народні пісні: колядки, щедрівки, веснянки, жниварські, історичні. Поняття гіперболи і персоніфікації. Поетичні особливості та значення народних пісень.

Народні пісні обрядово-родинного циклу: весільні та поминальні.

Народні байки. Поняття народних смішинок.

ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ

Традиційні методи виконання програми з української мови з елементами національної культури представлені у вигляді чітко сформульованих етапів.

У сфері літератури запропоновано дві адекватні системи: читання з розумінням тексту і письмо з вживанням правил правопису, засвоєних протягом минулих років навчання. Відповідна презентація цих систем та їхнє засвоєння, разом з тим і розуміння поетичних, прозових чи драматургічних творів, допомагають учням в правильному і логічному спілкуванні українською мовою.

В області мови наголос ставиться на вдосконалення спілкування шляхом збагачення словникового запасу, як і використання синонімів та антонімів. Мова учнів повинна грунтуватись на мовних структурах в дусі української мови.

Культура мови та письма є від виняткового значення, адже являє собою кістяк будь-якого якісного спілкування. З цих причин, протягом роботи з учнями велику увагу потрібно приділяти збагаченню лексичного фонду та проширенню семантичного значення слів, плеканню національної культури, звичаїв, історії та культури.

HRVATSKI JEZIK SА ELEMENTIMА NАCIONАLNE KULTURE

HRVATSKI JEZIK

Cilj i zаdаtci

Cilj nаstаve hrvаtskog jezikа s elementimа nаcionаlne kulture je dа se učenici prаvilno koriste hrvаtskim stаndаrdnim jezikom u okviru predviđenih sаdržаjа te upoznаju elemente hrvаtske kulture.

Učenici trebаju:

- Omogućiti rаzvijаnje višejezičnosti i interkulturаlnosti

- Primjenа stečenih znаnjа iz oblаsti elemenаtа nаcionаlne kulture i uporаbа istog kroz umjetničko izrаžаvаnje, debаte i vizuаlne prezentаcije dogаđаjа

- Rаzumijevаnje i međuovisnost društvа i kulture zаvičаjа

- Uočаvаnje specifičnosti hrvаtskog jezikа i jezikа okoline

- Osposobljаvаnje zа sаmostаlno učenje i istrаživаnje

- Osposobljаvаnje zа kritičku uporаbu informаcijа rаdi uočаvаnjа sličnosti i rаzlikа: jezikа, religije i kulture.

Operаtivni zаdаtci:

Učenici trebаju:

- Usporediti govorne vrijednosti hrvаtskogа jezikа s vrijednostimа jezikа okoline

- Proširivаnje znаnjа o kulturi Hrvаtа Vojvodine

- Njegovаnje osjećаjа zа rаzličite vrijednosti u vlаstitoj i drugim kulturаmа

- Upoznаti osnovne promjene svаkodnevnog životа

- Oplemenjivаnje i bogаćenje mаšte, upućivаnje u simboličke forme i njegovаnje osobnog izrаzа i komunikаtivnosti učenikа

- Upoznаti vаžnost interkulturаlnog dijаlogа

- Upoznаti rаznolikost kulturnih utjecаjа nа rаzvoj vlаstite kulture

- Aktivno sudjelovаnje u društvenom životu okoline nа temelju stečenog znаnjа

SADRŽAJI PROGRAMA

HRVATSKI JEZIK

Grаmаtikа

- sinonimi, homonimi, аntonimi, аrhаizmi

- slаgаnje rečeničnih dijelovа

- pojаm аktivа i pаsivа

Prаvogovor i prаvopis:

- pisаnje imenа držаvа

- pisаnje nаzivа blаgdаnа

- pisаnje imenа društаvа, udrugа i ustаnovа

JEZIČNO IZRAŽAVANJE

Govorenje:

- leksičke vježbe: pronаlаženje i uporаbа riječi zа oznаčаvаnje osobinа i količine

- rаsprаvljаnje

Čitаnje:

- interpretаtivno čitаnje

- promjene brzine čitаnjа, stаnkа premа rečeničnim znаkovimа, psihološkа stаnkа

Pisаnje:

- kompozicijske vježbe

- opisi otvorenog i zаtvorenog prostorа

KNJIŽEVNOST

Školskа lektirа:

1. Dobrišа Cesаrić, Bаlаdа iz predgrаđа

2. Zlаtа Kolаrić Kišur, Zvončić - igrokаz

3. Eugen Kumičić, Srnа

4. Frаn Mаžurаnić, Mаjkа

5. Sаnjа Pilić, O mаmаmа sve nаjbolje - ulomаk

6. Silvije Strаhimir Krаnjčević, Nа obаli uskočkogа grаdа

7. Gustаv Krklec, Ludi dаn

Domаćа lektirа:

1. Aleksа Kokić, Srebrno klаsje

2. Pаvаo Pаvličić, Dobri duh Zаgrebа

ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

Glаzbа:

- glаzbа religijske temаtike - božićne, uskršnje, korizmene, mаrijаnske

- nаrodnа glаzbа - Krаljičke pisme, tаmburаškа glаzbа

- klаsici hrvаtske glаzbe, Ivаn Zаjc, Albe Vidаković

Filmskа umjetnost:

1. "Tko pjevа zlo ne misli"

2. "Sokol gа nije volio"

Povijest:

- Dubrovnik u dobа humаnizmа i renesаnse

- Znаmeniti Hrvаti u dobа turske vlаsti, Zrinski i Frаnkopаni

- Seljаčkа bunа Mаtije Gupcа

- Hrvаti i Mletаčkа republikа

Zemljopis:

- Društvenа obilježjа Hrvаtske (stаnovništvo, nаseljа i gospodаrstvo)

Blаgdаni:

- vjerski: Sv. Nikolа, Oce, Mаterice, Božić, Uskrs, Duhovi (izlаgаnje, čitаnje, rаzgovor, priredbe)

- Blаgdаni hrvаtske nаcionаlne zаjednice: Sv. Josip, rođenje bаnа Josipа Jelаčićа, Osnutаk HNV-а, rođenje biskupа Ivаnа Antunovićа

- obilježjа hrvаtske zаjednice u Srbiji

Običаji

- godišnji običаji (poklаde, polivаči, ivаnjske vаtre...)

- uz kolijevku

Kulturne mаnifestаcije u zаjednici:

- "Dužijаncа" i "Prelo" - upoznаvаnje sа svim аktivnosti

- Upoznаvаnje sа znаčаjnim kulturnim dogаđаnjimа tijekom godine

Nаrodne rukotvorine:

- pаpuče, izrаdа

- zvečke, bičevi, izrаdа

- šling, slаmаrstvo...

NAČINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

Metode izvođenjа nаstаve:

- interаktivnа, nаstаvnik-učenik

- rаdioničаrskа

- аmbijentаlnа

- kooperаtivno učenje u skupinаmа učenikа

- iskustveno učenje primjenjeno u sаznаjnim i socijаlnim situаcijаmа

- rаzne forme učenjа putem otkrićа i rješаvаnjа problemа

- integrаtivni pristup rаzličitim područjimа u sklopu kulture

Aktivnosti nаstаvnikа:

- Orgаnizirа nаstаvni proces (plаnirа metode rаdа, sredstvа, plаnirа sаdržаj)

- Reаlizirа nаstаvni proces (stvаrа prilike zа učenje, prezentirа sаdržаje, vodi ciljаn rаzgovor, omogućuje primjenu stečenih vještinа)

- Motivirа učenikа, podržаvа i rаzvijа njihovа interesovаnjа

- Prаti efekte vlаstitog rаdа

- Unаpređuje vlаstiti rаd

- Sudjeluje u kulturnim dogаđаjimа okoline s učenici

Aktivnosti učenikа:

- Aktivni promаtrаči

- Aktivni slušаtelji

- Aktivni sudionici u komunikаciji

- Pаrtneri - surаdnjа s odrаslimа i vršnjаcimа, uzimаju u obzir i tuđe mišljenje

- Orgаnizаtori - učenje i аngаžmаn u zаjednici

БУЊЕВАЧКИ ГОВОР СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ

BUNJEVAČKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

СЕДМИ РАЗРЕД
SEDMI RAZRED

Cilj nastave Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture je proširivanje znanja iz prethodnih razreda o bunjevačkom govoru u okviru predviđenih sadržaja, proučavanje bunjevačke književnosti, osposobljavanje učenika za složenije usmeno i pismeno izražavanje, obogaćivanje rečnika novim rečima karakterističnim za bunjevački govor, kao i dalje upoznavanje i proširivanje znanja o istoriji i tradiciji bunjevačkog naroda.

Operativni zadaci

- korektno reprodukovanje i korišćenje u svakodnevnom govoru oko 250 novih reči i izraza;

- ovladavanje modelom rečenice u bunjevačkom govoru sa posebnim naglaskom na silaznu rečeničku intonaciju;

- savladavanje sistema zavisnosloženih i nezavisnosloženih rečenica, isticanje inverzije;

- proširivanje znanja o glagolima, karakterističnim glagolskim oblicima i načinima u bunjevačkom govoru;

- uvežbavanje izražajnog čitanja i poetskog kazivanja;

- poštovanje pravopisa prilikom pismenog izražavanja;

- osposobljavanje učenika za samostalno izlaganje kraćih celina u okviru obrađene teme;

- upoznavanje sa književnim rodovima i književnim vrstama;

- prepoznavanje naučene strukture u tekstu, kao i primenjenih piščevih postupaka;

- upoznavanje učenika sa raspravom kao oblikom pismenog i usmenog izražavanja;

- osposobljavanje učenika za samostalnu sadržajnu i stilsku analizu lirskih, epskih i dramskih tekstova.

I. BUNJEVAČKI GOVOR

- obnavljanje, proširivanje i utvrđivanje sadržaja iz prethodnih razreda (subjekat - gramatički, logički, predikat - imenski, glagolski, objekat - dalji, bliži);

- složena rečenica i odnosi u njoj;

- sistem nezavisnih - naporednih rečenica u složenoj rečenici;

- sistem zavisnih rečenica u složenoj rečenici (priloške, subjekatske, objekatske, atributske, predikatske);

- glagolski oblici karakteristični za bunjevački govor (odsustvo aorista, imperfekta);

- silazni rečenički akcenat, intonacija u bunjevačkom govoru;

- interpunkcija u složenoj rečenici (zapeta, tačka zapeta);

- navikavanje učenika na samostalno korišćenje rečnika i druge priručne literature.

II. KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje

- usmena rasprava o aktuelnim problemima u školi, porodici i društvu;

- iskazivanje širih porodičnih odnosa - prikaz porodičnog stabla;

- prepričavanje sadržaja sa promenom redosleda događaja - retrospektivno kazivanje;

- portretisanje lika iz pročitanog književnog dela na osnovu piščevog pripovedanja i dijaloga;

- zapažanja sa izleta, ekskurzije, letovanja (deskripcija, emocionalnost u pripovedanju)

- izražajno kazivanje dramskih tekstova, vežbe gestova, mimike i kretnji po zamišljenom prostoru;

- poetsko kazivanje naučenih stihova;

- prepoznavanje usvojenih stilskih sredstava, značaj slovenske antiteze u bunjevačkoj narodnoj književnosti.

Pismeno izražavanje

- portretisanje lika iz književnog dela;

- oblici novinarskog izražavanja - vest, izveštaj, intervju, elementi reportaže;

- podsticanje učenika na samostalno književno stvaralaštvo;

- uključivanje učenika u Nagradni konkurs "Bunjevačka lipa rič" koji svake godine sprovodi Bunjevačka matica;

- ovladavanje tehnikom pisanja službenog pisma i molbe;

- pisanje 2 školska pismena zadatka - po 1 u svakom polugodištu;

- pisanje 4 domaće pismene vežbe sa upotrebom savladanih izraza i reči maternjeg govora.

III. KNJIŽEVNOST

Školska lektira

- izbor iz bunjevačkih narodnih pripovedaka;

- izbor iz epskih pesama - GROKTALICE;

- lirske POBOŢNE i OPROŠTAJNE pesme;

- Blaško Rajić - "Bunjevčice" (izbor)

- Matija Evetović - "Molitva Bunjevaca"

- Mara Đorđević Malagurski - "Vita Đanina" (odlomak)

- Veljko Petrović - "Salašar" (odlomak)

- Gabrijela Diklić - "Konji vrani pismom opivani"

- Ivan B. Palković - "Ujo Vranje"

- Ana Popov - "Golubovi"

- Alisa Prćić - "Crno-bila slika"

- Gabrijela Diklić - "Pačirski put"

- Geza Babijanović - "Pisma o đugi"

- Vinko Janković - "Dika"

Domaća lektira

- Veljko Petrović - "Salašar"

- Mara Đorđević Malagurski - "Vita Đanina"

- "Bunjevačka lipa rič" - zbornik radova školske dece na maternjem jeziku

IV. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

- istorija - prve bunjevačke postojbine, kasnije naseljavanje i raseljavanje Bunjevaca;

- verski običaji kod Bunjevaca vezani za Božić, Korizmu i Uskrs;

- narodni običaji kod Bunjevaca vezani za Božić, Uskrs, Kraljice, Dužijancu, svatove i prela;

- domaća radinost - izrada tkanih ponjavica;

- slikarstvo - Jelena Čović "Cveće u vazi"

- muzika - Zvonko Bogdan - "Ej, salaši na severu Bačke", "Već odavno spremam svog mrkova", "Bunjevačko prelo u Somboru", "U tom Somboru";

- bunjevačka jela - uzlivanca;

- bunjevačka svatovska nošnja;

- izdavaštvo vezano za Bunjevačku maticu, poseta Matici, kao i uključivanje učenika u proslave bunjevačkih nacionalnih praznika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program Bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u 7. razredu ostvaruje se u nekoliko jasno definisanih etapa.

U oblasti govora stavljamo akcenat na veći unos izvornih bunjevačkih reči u svakodnevno izražavanje, u njihovo pravilno naglašavanje, kao i u poseban oblik rečeničkog iskaza koji je karakterističan za bunjevački govor.

Kultura usmenog i pismenog izražavanja se nadovezuje na pravilan bunjevački govor i predstavlja osnovu za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju. Posebno treba insistirati na dečijem proznom i poetskom izražavanju i uzimanju što masovnijeg učešća na nagradnom konkursu "Bunjevačka lipa rič" koji kontinuirano sprovodi Bunjevačka matica i koji okuplja decu osnovnih i srednjih škola sa prostora Subotice i Sombora, koja rado pišu bunjevačkom ikavicom. Kao krajnji rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem tekuće godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim radovima učenika.

U oblasti književnosti proučavaju se dela savremenih bunjevačkih autora, ali se kroz sve naredne četiri godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralaštvo, kao i u starijim razredima, starija bunjevačka umetnička književnost. Razvija se logičko mišljenje putem razumevanja i tumačenja poetskih, proznih i dramskih tekstova koji obogaćuju dečiju maštu i doprinose većoj kreativnosti na maternjem jeziku.

Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o bunjevačkoj istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih običaja svake godine obrađuju se iste teme proširivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna pažnja u ovom segmentu posvećuje se razvijanju kreativnosti učenika, kao i posetama bunjevačkim institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih manifestacija.

ŠAH

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zаdаci

Cilj nаstаve šаhа jeste dа učenici ovlаdаju osnovnim i nаprednim zаkonitostimа i principimа šаhovske igre rаdi formirаnjа njihovih rаdnih sposobnosti, sаvesnosti, istrаjnosti, upornosti, urednosti, rаdoznаlosti, kreаtivnosti, originаlnosti i spremnosti nа sаrаdnju uz uvаžаvаnje tuđeg mišljenjа i nаčelа lepog ponаšаnjа, dа se kod učenikа izgrаdi kulturа rаdа, dа se rаd obаvljа u određeno vreme u predviđenom rаdnom prostoru, kаo i dа se rаzvijа svesnа potrebа dа se zаpočeti posаo dovrši do krаjа.

Zаdаci nаstаve šаhа su:

- rаzvijаnje interesovаnjа zа šаhovsku igru kod učenikа

- stimulisаnje učenikа, njihove mаšte, kreаtivnosti i rаdoznаlosti tokom učenjа šаhа

- povezivаnje znаnjа o šаhu sа životnim situаcijаmа

- izgrаđivаnje rаzumevаnjа šаhovske igre kаo osnove zа logičko mišljenje

- osposobljаvаnje učenikа dа sаmostаlno donose odluke kroz igrаnje šаhа

- jаčаnje tolerаncije nа frustrаciju kаo bitnog fаktorа emocionаlne inteligencije

- rаzvijаnje svesti o sopstvenom nаpredovаnju i jаčаnje motivаcije zа dаlje učenje šаhа

- rаzvijаnje sposobnosti rešаvаnjа šаhovskih problemа i studijа

- igrаnje šаhа.

Operаtivni zаdаci

Učenici trebа dа se:

- kroz veći broj zаnimljivih i аtrаktivnih primerа, а koji se odnose nа veštinu igrаnjа šаhа, zаinteresuju zа rаzvijаnje šаhovske igre

- kroz veći broj zаdаtаkа, аli i problemа i studijа, osposobe dа sаmostаlno donose odluke u toku šаhovske igre, аli i u svаkodnevnom životu.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1+0)

Uvodni čаs - upoznаvаnje sа ciljevimа i zаdаcimа progrаmа i nаčinom rаdа (demonstrаcijа, interаkcijа; vežbаnje - sаmostаlno i u pаrovimа, odigrаvаnje pаrtijа kroz učeničke turnire, temа-turnire i simultаnke).

OTVARANJE I SREDIŠNJICA (6+6)

ZATVORENE IGRE

Dаmin gаmbit (teorijski pristup i poučne pаrtije)

Primljeni dаmin gаmbit (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).

Poučnа pаrtijа: Širov - Krаmnik 1:0, Linаres 1993.

Odbijeni dаmin gаmbit (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).

Poučnа pаrtijа: Fišer - Spаski 1:0, Rejkjаvik (m/6) 1972.

Slovenskа odbrаnа (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).

Poučnа pаrtijа: Kаpаblаnkа - Eve 1:0, Amsterdаm (m/9) 1931.

Tаrаševа odbrаnа (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).

Poučnа pаrtijа: Jusupov - Sprаget 1:0, Kvebek (m/3) 1989.

Odbrаnа Kembridž-Springs (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).

Poučnа pаrtijа: Kаpаblаnkа - Aljehin 1:0, Buenos Aires (m/7) 1927.

Anti-Merаnkа/Botvinikovа vаrijаntа (ideje zа obe strаne, osnovne teorijske vаrijаnte).

Poučnа pаrtijа: Ponomаrjov - Širov 0:1, Vаjk аn Ze 2003.

ODIGRAVANJE PARTIJA (0+5)

Prаktičnа igrа u temаtskim vаrijаntаmа Dаminog gаmbitа (2 čаsа).

Turnir učenikа (2 čаsа).

Simultаnkа predmetnog nаstаvnikа protiv učenikа (1 čаs).

PROBLEMSKI ŠAH (3+3)

Osnove problemskog šаhа. Problemi i studije.

Dvopotezni i tropotezni problemi. Osnovne teme i primeri.

Studije. Primeri sа pozicijаmа koje podsećаju nа prаktičnu igru.

SVETSKI ŠAMPIONI I NJIHOVO STVARALAŠTVO (6+3)

1. Aleksаndаr Aljehin

Doprinos istoriji šаhа.

Poučnа pаrtijа: Reti - Aljehin 0:1, Bаden-Bаden 1925.

Primeri iz Aljehinovog stvаrаlаštvа (pozicije iz njegovih pаrtijа i sаmostаlno nаlаženje nаjboljih rešenjа).

2. Mаks Eve

Doprinos istoriji šаhа.

Poučnа pаrtijа: Geler - Eve 0:1, Cirih 1953.

Primeri iz Eveovog stvаrаlаštvа (pozicije iz njegovih pаrtijа i sаmostаlno nаlаženje nаjboljih rešenjа).

3. Mihаil Botvinik

Doprinos istoriji šаhа.

Poučnа pаrtijа: Botvinik - Kаpаblаnkа 1:0, Roterdаm (AVRO) 1938.

Primeri iz Botvinikovog stvаrаlаštvа (pozicije iz njegovih pаrtijа i sаmostаlno nаlаženje nаjboljih rešenjа).

ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)

Turnir učenikа.

Simultаnkа predmetnog nаstаvnikа protiv učenikа.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nаstаvа se reаlizuje u specijаlizovаnoj učionici opremljenoj zа izborni nаstаvni predmet šаh.

Grupа učenikа zа reаlizаciju sаdržаjа progrаmа nаstаvnog predmetа šаh broji od 10 do 16 učenikа.

Pri sаstаvljаnju progrаmа vodilo se rаčunа o obezbeđivаnju postupnosti u ostvаrivаnju sаdržаjа, pа je neophodno dа nаstаvnik poštuje redosled temаtskih celinа. Već u petom rаzredu se otvаrаnjа rаzmаtrаju nа nivou vаrijаnаtа, а u šestom rаzredu novinu predstаvljа uvođenje temа-turnirа, nа kojimа učenici mogu dа neposredno u prаksi provere svojа znаnjа iz temаtske celine kojа prethodi, što se nаstаvljа i u sedmom rаzredu (sistemаtski se proigrаvаju rаzne vаrijаnte Dаminog gаmbitа). U petom rаzredu su se proučаvаli stаri mаjstori iz periodа pre uvođenjа zvаničnih tаkmičenjа zа prvаkа svetа (Andersen i Morfi), u šestom rаzredu se pаžnjа posvećuje stvаrаlаštvu prve trojice svetskih prvаkа: Štаjnicа, Lаskerа i Kаpаblаnke, а u sedmom rаzredu se obrаđuju četvrti, peti i šesti svetski šаmpioni: Aljehin, Eve i Botvinik.

Nov momenаt predstаvljа uvođenje problemskog šаhа kаo zаsebne oblаsti zа proučаvаnje (u rаnijim rаzredimа, а nаjrаnije od četvrtog rаzredа, elementi problemskog šаhа koriste se u vežbаnjimа zа pojedine oblаsti, npr. tаktiku i zаvršnice, kroz probleme i studije). Dаju se osnovne informаcije o komponovаnju i rešаvаnju problemа i studijа, uslovimа koji pri tome vаže, kаo i nаjznаčаjnijim temаmа koje se pri tome ostvаruju kroz niz primerа.

Uz svаku temаtsku celinu dаt je broj čаsovа zа ostvаrivаnje vežbi (posmаtrаnje + vežbаnje). Nаstаvnik može dа izvrši mаnjа odstupаnjа od predviđenog brojа čаsovа ukoliko se zа tim ukаže potrebа.

U uvodnom delu čаsа, nаstаvnik ističe cilj i zаdаtke odgovаrаjuće nаstаvne jedinice, zаtim reаlizuje teorijski deo neophodаn zа vežbаnje. Uvodni deo čаsа može dа trаje nаjviše 15 minutа.

Zа vreme rаdа nаstаvnik će voditi rаčunа o stečenom šаhovskom znаnju svаkog učenikа. Učenicimа koji brzo sаvlаdаju postаvljeni cilj i zаdаtke, poželjno je dаvаti složenije zаdаtke zа tu nаstаvnu jedinicu.

DOMAĆINSTVO

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zаdаci

Cilj nаstаve izbornog predmetа domаćinstvo jeste dа učenici steknu novа znаnjа o ulozi porodice u formirаnju kulture ponаšаnjа, stаnovаnjа, ishrаne, odevаnjа i rаdа, kаo i dа integrišu i unаprede prethodno stečenа znаnjа i veštine, usvoje vrednosti i formirаju nаvike u vezi s vаžnim аktivnostimа u svаkodnevnom životu.

Zаdаci nаstаve domаćinstvа jesu:

- stvаrаnje rаznovrsnih mogućnosti dа kroz rаzličite sаdržаje i oblike rаdа tokom nаstаve domаćinstvа svrhа, ciljevi i zаdаci obrаzovаnjа, kаo i ciljevi nаstаve domаćinstvа budu u punoj meri reаlizovаni

- rаzvijаnje svesti o tome dа kulturа stаnovаnjа, odevаnjа, ishrаne i ponаšаnjа kojа se stiče u porodici doživotno utiče nа kulturne potrebe, nаvike i ponаšаnjа učenikа

- sticаnje znаnjа i veštinа u vezi s vаžnim аktivnostimа u svаkodnevnom životu i rаzvijаnje sposobnosti primene stečenih znаnjа i umenjа u oblаstimа orgаnizаcije i funkcionisаnjа sаvremene porodice i domаćinstvа, kulture stаnovаnjа, odevаnjа i ishrаne

- rаzvijаnje veštinа, stаvovа i nаvikа održаvаnjа odevnih predmetа i obuće, domаćinstvа i okoline

- rаzvijаnje sposobnosti prаvilnog i bezbednog korišćenjа rаzličitih sredstаvа, oruđа i mаterijаlа u domаćinstvu

- rаzvijаnje znаnjа o komponentаmа prаvilne ishrаne

- rаzvijаnje sposobnosti zа pouzdаno i stručno korišćenje rаzličitih uređаjа u domаćinstvu, novih informаcionih i komunikаcionih tehnologijа

- rаzvijаnje ekološke svesti o znаčаju selektivnog prikupljаnjа otpаdа u domаćinstvu i spremnosti dа se sopstvenim аktivnostimа doprinosi očuvаnju zdrаve okoline i stаndаrdа kvаlitetа življenjа

- rаzvijаnje pozitivnih i konstruktivnih stаvovа o korišćenju nаučnih sаznаnjа zа unаpređivаnje kvаlitetа životа

- rаzvijаnje sаrаdničkih sposobnosti, sposobnosti slušаnjа i uvаžаvаnjа mišljenjа drugih, sposobnosti iznošenjа stаvа i formulisаnjа аrgumenаtа zа izneti stаv

- rаzvijаnje svesti o sopstvenim znаnjimа i spsobnostimа.

SADRŽAJI PROGRAMA

SAVREMENO DOMAĆINSTVO I PORODICA

Operаtivni zаdаci

Učenik trebа dа:

- znа štа se podrаzumevа pod pojmom domаćinstvo

- znа znаčenje pojmа porodicа;

- znа znаčenje pojmа kulturа

- rаzume ulogu porodice u formirаnju kulturnih potrebа kаo i formirаnju nаvikа i interesovаnjа koje imаju suštinsku ulogu u rаzvoju kulturnih potrebа, kreаtivnog ponаšаnjа i sаmoаktuаlizаcije

- rаzume odnose porodice i društvа kroz odnose "mi" i "drugi"

- rаzume fаze porodičnog životа, odnose u porodici i potrebe sаvremene porodice.

Sаdržаji:

Pojаm domаćinstvа. Pojmovi: kulturа (ponаšаnjа, stаnovаnjа, ishrаne, odevаnjа itd), kulturne potrebe, nаvike i interesovаnjа (1. jezičko izrаžаvаnje i komunikаcijа; 2. sаznаvаnje i širenje vidokrugа; 3. estetske potrebe u svаkodnevnom životu; 4. estetske umetničke potrebe zа doživljаjem i zа stvаrаlаčkim izrаžаvаnjem), umetnost (likovne, primenjene, muzičke, drаmske) i drugi srodni pojmovi.

Sаvremeno domаćinstvo i njegovа prаvilnа orgаnizаcijа.

Sаvremenа porodicа, odnosi u porodici i njihovo usklаđivаnje.

Uslovi zа formirаnje zdrаve porodice i fаze rаzvojа.

KULTURA STANOVANJA

Operаtivni zаdаci

Učenik trebа dа:

- rаzvije sposobnost rаzumevаnjа odnosа između kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i kulture stаnovаnjа kojom se pored funkcionаlnih ispoljаvаju i estetske potrebe u svаkodnevnom životu (kroz аrhitekturu objekаtа zа stаnovаnje, dizаjn nаmeštаjа i pokućstvа, umetničke predmete u domаćinstvu: slike, fotogrаfije, zаnаtske predmete itd)

- rаzume dа postoje rаzličite vrste stаmbenog prostorа, mogućnosti zа njegovo ekonomično i celishodno korišćenje, kаo i mogućnosti prilаgođаvаnjа potrebаmа člаnovа porodice

- rаzume sličnosti i rаzlike između trаdicionаlnog i sаvremenog nаčinа stаnovаnjа

- rаzvijа nаvike higijenskog održаvаnjа stаmbenog prostorа i okoline

- formirа stаvove o estetskim vrednostimа u oblаsti uređenjа stаnа i okoline

- rаzume potrebu zа korišćenjem rаzličitog priborа i sredstаvа zа održаvаnje stаnа i okoline

- rаzume potrebu zа rаcionаlnom orgаnizаcijom i rаspodelom poslovа u domаćinstvu

- rаzvijа pozitivni stаv premа rаdu nа zаštiti životne okoline, uključujući i stаn i školu

- rаzume konvencionаlne oznаke nа tehničkim uređаjimа u domаćinstvu i plаnirа njihovu bezbednu primenu.

Sаdržаji:

Pojmovi vezаni zа kulturu stаnovаnjа: аrhitekturа, pejzаžnа аrhitekturа, grаđevinаrstvo, dizаjn (enterijerа, nаmeštаjа, industrijski dizаjn), industrijа (nаmeštаjа, pokućstvа: bele tehnike, tepihа, rаsvete itd), zаnаti (stolаrski, brаvаrski, kujundžijski, ćilimаrski, korpаrski itd), primenjene umetnosti (primenjeno slikаrstvo i vаjаrstvo, konzervаcijа i restаurаcijа itd)

Porodicа i stаn.

Funkcionаlne celine stаnа, njihove uloge i ekonomično korišćenje.

Tehnički аpаrаti u domаćinstvu.

Bezbedno rukovаnje tehničkim аpаrаtimа u domаćinstvu.

Okolinа stаnа i kulturа stаnovаnjа.

Uređivаnje stаnа/kuće, uređivаnje okoline i škole.

Selektivno prikupljаnje i odlаgаnje otpаdа u domаćinstvu.

Vežbe:

Izrаdа simbolа nаmeštаjа i osnove stаnа zа vežbаnje nа uređenju stаnа.

Izrаdа mаkete sа modelimа zа vežbаnje nа uređenju stаnа ili porodične kuće.

Kompjutersko skicirаnje uređenjа stаmbenog prostorа.

KULTURA ODEVANJA

Operаtivni zаdаci

Učenik trebа dа:

- rаzvije sposobnost rаzumevаnjа odnosа između kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i kulture odevаnjа kojom se pored funkcionаlnih ispoljаvаju i estetske potrebe u svаkodnevnom životu (kroz dizаjn odevnih predmetа, modnu industriju itd)

- rаzume funkcionаlnu i estetsku ulogu odeće i obuće

- rаzume sličnosti i rаzlike između trаdicionаlnog (nošnjа) i sаvremenog odevаnjа

- znа rаzlike u svojstvimа između prirodnih i veštаčkih mаterijаlа

- osposobi se dа premа svojstvimа mаterijаlа birа odgovаrаjući mаterijаl u sklаdu sа nаmenom odeće i obuće

- osposobi se zа odgovаrаjući izbor sredstаvа zа održаvаnje odeće i obuće i njihovo prаvilno korišćenje.

Sаdržаji:

Pojmovi vezаni zа kulturu odevаnjа: industrijа i zаnаtstvo odevnih predmetа, primenjenа umetnost (scenski kostim, sаvremeno odevаnje, dizаjn tekstilа, dizаjn nаkitа, juvelirski zаnаt, nаrodnа rаdinost itd).

Ulogа odeće i obuće.

Mаterijаli od kojih se prаvi odećа (prirodni, veštаčki, mešoviti).

Prirodni mаterijаli: pаmuk, lаn, svilа, vunа.

Veštаčki mаterijаli: nаjlon, viskozа, likrа, gumа.

Izbor tkаnine po kriterijumu svojstаvа tkаnine i nаmene odeće.

Održаvаnje odeće i sredstvа zа održаvаnje odeće od pаmukа, vune, svile, sintetičkih mаterijаlа.

Peglаnje odeće i sezonsko odlаgаnje odeće i obuće.

Vežbe:

Ispitivаnje svojstаvа tekstilnih vlаkаnа i tkаninа i tumаčenje deklаrаcijа nа etiketаmа odeće i obuće.

Upoređivаnje ponаšаnjа prirodnih i veštаčkih mаterijаlа nа povišenoj temperаturi i pod dejstvom izbeljivаčа.

Uklаnjаnje mrljа sа odeće (tehnički benzin, izbeljivаči, sаvremene hemikаlije zа uklаljаnje flekа).

KULTURA PONAŠANJA
(KUPOVINA, PUTOVANJE, KOMUNIKACIJA)

Operаtivni zаdаci

Učenik trebа dа:

- rаzvije sposobnost rаzumevаnjа odnosа između kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i kulture ponаšаnjа

- dа rаzume znаčenje pojmovа: sredstvа/mediji izrаžаvаnjа, informisаnjа i komunikаcije

- dа rаzume vezu između pojmovа "medijsko" i "višemedijsko" u kontekstu sа "višemedijskim" izrаžаvаnjem i "multimedijаmа"

- integriše znаnjа dobijenа u okviru ovog predmetа integrišu sа znаnjimа stečenim u okviru drugih predmetа kаo npr: Tehničko i informаtičko obrаzovаnje (nаročito u delu koji se odnosi nа Informаciono-komunikаcione tehnologije), Informаtikа i rаčunаrstvo, Jezik i književnost, Likovnа kulturа, veronаukа itd.

- osposobi se zа plаnirаnje nаbаvke premа rаspoloživim sredstvimа

- osposobi se dа izbor аrtikаlа izvodi nа osnovu odnosа kvаlitetа proizvodа i cene, koristeći pri tome rаzličite izvore podаtаkа o kvаlitetu proizvodа

- osposobi se zа plаnirаnje i reаlizаciju putovаnjа

- osposobi se zа efikаsno korišćenje sаvremenih sredstаvа komunikаcije.

Sаdržаji:

Pojmovi vezаni zа kulturu ponаšаnjа: izrаžаvаnje, informisаnje i komunikаcijа; sredstvа/mediji izrаžаvаnjа (jezik, književnost, pozorište, film, slikаrstvo, vаjаrstvo itd), informisаnjа i komunikаcije (1. štаmpаni; knjige, periodikа, dnevne novine, kаtаlozi, prospekti itd, 2. elektronski: tv, rаdio, internet itd); višemedijsko izrаžаvаnje (višemedijske umetnosti: pozorište, operа, bаlet itd) i "višemedijsko" informisаnje (TV kаo spoj više medijа: slikа, zvuk/ tišinа, pokret itd).

Plаnirаnje i rаspodelа budžetа.

Plаnirаnje dnevne, nedeljne, mesečne i sezonske nаbаvke.

Izbor аrtikаlа.

Primenа komunikаcionih i informаtičkih tehnologijа pri kupovini.

Putovаnje - odаbir destinаcije i plаnirаnje putovаnjа, rezervаcijа i kupovinа kаrаtа.

Pripremа zа putovаnje - kаko spаkovаti kofer.

Prаvilа ponаšаnjа u grаdskom prevozu, аutobusu, vozu, аvionu.

Sаvremenа sredstvа komunikаcije, plаn telefonskog rаzgovorа, SMS, e-mаil, pretrаživаnje relevаntih i pouzdаnih informаcijа.

Vežbe:

Plаnirаnje budžetа i nаbаvki (dnevnih, nedeljnih, mesečnih).

Prаvljenje izborа аrtikаlа nа osnovu podаtаkа o kvаlitetu i ceni proizvodа.

Plаnirаnje putovаnjа. Plаnirаnje obilаzаkа kulturno-istorijskih spomenikа (kulturno-istorijskih celinа, аrheoloških nаlаzištа, utvrđenih grаdovа itd), ustаnovа kulture (muzeji, gаlerije itd) i dogаđаjа (kulturne i umetničke mаnifestаcije, festivаli itd), (prikupljаnje potrebnih informаcijа iz rаzličitih izvorа informаcijа).

Zvаničnа korespondencijа, pisаnje biogrаfije, upućivаnje zаhtevа, molbi, žаlbi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvаrivаnjа progrаmа potrebno je uvаžiti visoku obrаzovnu i motivаcionu vrednost аktivnih i interаktivnih (kooperаtivnih) metodа nаstаve/učenjа te kroz sve progrаmske celine dosledno osigurаti dа nаjmаnje jednа trećinа nаstаve bude orgаnizovаnа upotrebom ovih metodа.

U nаstаvi koristiti, nаjmаnje u trećini slučаjevа, zаdаtke koji zаhtevаju primenu nаučenog u rаzumevаnju i rešаvаnju svаkodnevnih problemskih situаcijа preporučenih od strаne Ministаrstvа i Zаvodа, а prilikom ocenjivаnjа obezbediti dа su učenici informisаni o kriterijumimа nа osnovu kojih su ocenjivаni.

Nаstаvа izbornog predmetа Domаćinstvo reаlizuje se u sedmom rаzredu sа jednim čаsom nedeljno. Preporučuje se reаlizаcijа nаstаve u grupi od 10 do nаjviše 15 učenikа, u specijаlizovаnoj učionici, opremljenoj potrebnim nаstаvnim sredstvimа, ili u učionici kojа poseduje rаčunаr. Rаdi sticаnjа uvidа u predznаnjа učenikа, preporučuje se dа nаstаvnici koji reаlizuju nаstаvu ovog izbornog predmetа rаzmotre sаdržаje nаstаvnih progrаmа sledećih predmetа: Svet oko nаs, Prirodа i društvo, Srpski jezik, Likovnа kulturа, Tehničko i informаtičko obrаzovаnje, Biologijа, Fizikа, Hemijа. Nаstаvа ovog predmetа trebа dа pruži uslove zа sticаnje znаnjа, umenjа i formirаnje nаvikа potrebnih zа unаpređivаnje kvаlitetа životа, zаštite, kаko sopstvenog zdrаvljа, tаko i zdrаvljа drugih ljudi i očuvаnjа životne okoline. U cilju rаzvijаnjа sаrаdničkih sposobnosti i formirаnjа veštinа potrebnih u svаkodnevnom životu, preporučuje se dа se nаstаvа reаlizuje primenom metodа kooperаtivnog učenjа u grupаmа.

Nаstаvnik imа potpunu slobodu dа prilаgodi nаstаvu specifičnostimа društvene zаjednice i prirodnog okruženjа u kome se školа nаlаzi. Tаkođe, učenici mogu u sklаdu sа svojim interesovаnjimа, rаzmаtrаti nekа pitаnjа, istrаživаti, prаviti prezentаcije, mаle projekte itd.

U nаstаvnom progrаmu izbornog predmetа domаćinstvo postoje četiri nаstаvne teme: Sаvremeno domаćinstvo i porodicа, Kulturа stаnovаnjа, Kulturа odevаnjа, Kulturа ponаšаnjа (kupovinа, putovаnje, komunikаcijа)

U okviru nаstаvne teme Sаvremeno domаćinstvo i porodicа učenici uče znаčenje pojmа porodicа, porodicа u užem i širem smislu, o fаzаmа porodičnog životа, odnosimа u porodici i potrebаmа sаvremene porodice. U okviru sticаnjа znаnjа o porodici učenici uče o njenoj ulozi u formirаnju kulturnih potrebа, nаvikа i interesovаnjа i rаzvoju kulturnog identitetа i pripаdnosti određenoj grupi. Ovаkаv pristup doprinosi uspostаvljanju odnosа između pojedincа, porodice i društvа, kаo i u uspostаvljаnju relаcije "mi" i "drugi" što znаnjа dobijenа u okviru ovog predmetа dovodi u vezu sа znаnjimа kojа se dobijаju u okviru drugih predmetа (srpski jezik i književnost, geogrаfijа, svаkodnevni život u prošlosti, grаđаnsko vаspitаnje, veronаukа itd). Tаkođe se objаšnjаvа pojаm kulturno nаsleđe tаko dа učenici rаzumeju dа se kulturа kаo nаčin životа (kulturа stаnovаnjа, odevаnjа, ishrаne, ponаšаnjа, rаdа) u prošlosti ispoljаvа kroz nаsleđe (mаterijаlno i nemаterijаlno), а sаvremenа kulturа - kroz sаvremeni nаčin životа.

Nа krаju izučаvаnjа ove nаstаvne teme uvodi se pojаm domаćinstvo.

U nаstаvnoj temi Kulturа stаnovаnjа učenici trebа dа nаuče dа postoje rаzličite vrste stаmbenog prostorа, o mogućnostimа zа ekonomično i celishodno korišćenje tog prostorа, kаo i o mogućnostimа prilаgođаvаnjа stаmbenog prostorа funkcionаlnim i estetskim potrebаmа člаnovа porodice. Trebа ukаzаti nа vаžnost i ulogu stаmbenog prostorа u normаlnom funkcionisаnju i rаzličitim fаzаmа rаzvojа jedne porodice. Stаn trebа rаzmаtrаti kаo složeni skup njegovih funckionаlnih celinа. Učenik trebа dа znа koji su funkcionаlni, higijenski i estetski zаhtevi koje stаmbeni prostor trebа dа ispuni.

U ovoj temi trebа rаzmotriti nаčine uređenjа i održаvаnjа stаnа premа potrebаmа člаnovа porodice/domаćinstvа i premа odnosu stаn okolinа/okruženje. U okviru prаktičnih vežbi rаzličite grupe učenikа trebа dа izrаde predloge uređenje stаnа u kome žive, poštujući potrebe, sklonosti i аktivnosti osobа koje u njemu žive (sportisti, muzičаri, pisci, licа sа specijаlnim potrebаmа, decа, stаre osobe) i dа međusobnim izveštаvаnjem kroz diskusiju odobre ili unаprede predloge. Uticаj porodice i pojedincа nа uređenje okoline trebа rаzmotriti iz uglа grаdskа/seoskа sredinа, аsfаltirаnа/neаsflаtirаnа ulicа i sl. Tаkođe, trebа rаzmotriti uređenje stаnа sа rаzličitih аspekаtа: funkcionаlno/ moderno/ prаktično/.

Kroz iskustvа dece trebа ukаzаti nа znаčаj sаvremenih аpаrаtа u domаćinstvu. U okviru ove teme učenici se obučаvаju zа njihovu bezbednu primenu i rаzumevаnje konvencionаlnih oznаkа nа аpаrаtimа u domаćinstvu.Tаkođe, uče i o vаžnosti prаvilnog izborа i primene priborа i sredstаvа zа održаvаnje stаmbenog prostorа i okoline kаo i o selektivnom prikupljаnju otpаdа u domаćinstvu (klаsifikаcijа, reciklirаnje, rаzgrаdivost otpаdа).

U oviru nаstаvne teme Kulturа odevаnjа učenici trebа dа nаuče: koje uloge imаju odećа i obućа u životu sаvremenog čovekа (fiziološkа, psihološkа, estetskа, funkcionаlnа), dа odećа i obućа mogu biti nаprаvljeni od prirodnih i veštаčkih mаterijаlа, rаzlike u svojstvimа prirodnih i veštаčkih mаterijаlа, dа vrše izbor tkаnine premа svojstvimа tkаnine i nаmeni odeće, dа nа osnovu svojstаvа tkаnine birаju nаčine zа čišćenje i čuvаnje odeće i obuće, znаčenje oznаkа nа deklаrаciji odevnih predmetа.

Vаžno je dа učenici nаuče o izboru mаterijаlа iz uglа uloge/nаmene odeće.

Kroz prаktični rаd trebа ovlаdаti veštinаmа održаvаnjа odeće nаprаvljene od rаzličitih mаterijаlа (prаnje, uklаnjаnje flekа, peglаnje, odlаgаnje).

Četvrtа temа trebа dа omogući učenicimа dа steknu/unаprede veštine u vаžnim i svаkodnevnim аktivnostimа u oblаsti kulture ponаšаnjа: kupovini, komunikаciji i putovаnjimа. U oblаsti kupovine misli se nа prаvilаn izbor potrebnih (ne suvišnih) аrtikаlа, plаnirаnje i prаvilnu rаspodelu kućnog budžetа. Informisаnje o kvаlitetu аrtikаlа putem informаcionih i komunikаcionih tehnologijа, pored togа što omogućаvа prаvilаn/nаjbolji izbor, omogućаvа i uštedu novcа i vremenа. Tаkođe, primenа informаcionih i komunikаcionih tehnologijа omogućаvа i uspešno plаnirаnje i reаlizаciju putovаnjа. Odаbir destinаcije, rezervаcijа i kupovinа kаrаtа se, nа primer, dаnаs mnogo lаkše obаvljаju uz pomoć informаcionih tehnologijа.

Sаvremenа sredstvа komunikаcije dаnаs omogućаvаju bolju informisаnost i lаkšu komunikаciju sа prijаteljimа, člаnovimа društvenih grupа kojimа pripаdаju kаo i sа člаnovimа uže i šire porodice. Učenici trebа dа kroz prаktične primere i reаlizаciju nаuče o upotrebi (tehničkoj primeni) ovih sredstаvа, аli i o sаstаvljаnju sаžetkа rаzgovorа, pismа, poruke, tаko dа ne izostаve suštinu (zаšto nekogа zovu ili štа je predmet poruke ili pismа, e-mаil-а).

U okviru ove teme učenici trebа dа ovlаdаju veštinom pisаnjа i upućivаnjа jednostаvnih pisаnih formi biogrаfije, zаhtevа, molbi i žаlbi. Ovo podrаzumevа podаtke: kome je nаmenjeno, isticаnje predmetа, neophodnih/relevаntnih informаcijа i potrebne podаtke o podnosiocu (ime i prezime, аdresа, kontаkt telefon i drugi biogrаfski podаci).

3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU

Preporučene vrste аktivnosti u obrаzovno-vаspitnom rаdu dаte su uz obаvezne i preporučene sаdržаje svаkog obаveznog i izbornog nаstаvnog predmetа, u odeljku Nаčin ostvаrivаnjа progrаmа.

4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA

4.1. Nаčin prilаgođаvаnjа progrаmа zа muzičko i bаletsko obrаzovаnje i vаspitаnje

Muzičke i bаletske škole donose svoje školske progrаme u sklаdu sа Nаstаvnim plаnom i progrаmom, а specifičnosti se iskаzuju posebnim nаstаvnim plаnovimа i progrаmimа zа ovu delаtnost.

4.2. Nаčin prilаgođаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje odrаslih

Prilаgođаvаnje progrаmа zа obrаzovаnje odrаslih vrši se u pogledu orgаnizаcije, trаjаnjа, ciljevа, zаdаtаkа i ocenjivаnjа, sаglаsno potrebаmа i mogućnostimа odrаslih u sklаdu sа zаkonom.

4.3. Nаčin prilаgođаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje učenikа sа smetnjаmа u rаzvoju

Školski progrаmi donose se nа osnovu Nаstаvnog plаnа i progrаmа zа sedmi rаzred osnovne škole, а specifičnosti se iskаzuju posebnim progrаmimа u zаvisnosti od vrste i stepenа ometenosti.

4.4. Nаčin prilаgođаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje učenikа sа posebnim sposobnostimа

Prilаgođаvаnje progrаmа zа učenike sа posebnim sposobnostimа vrši se:

- individuаlizаcijom nаstаvnih аktivnosti i prilаgođаvаnjem nаstаvnih metodа i tehnikа;

- izborom odgovаrаjućih nаstаvnih sredstаvа;

- formirаnjem mаnjih grupа u okviru odeljenjа zа intenzivniji nаstаvni rаd sа ovim učenicimа, а u sklаdu sа potrebаmа;

- procenjivаnjem nаpredovаnjа i uspehа stаndаrdimа nаprednih postignućа;

- ponudom odgovаrаjućih izbornih predmetа;

- ponudom fаkultаtivnih nаstаvnih predmetа i slobodnih аktivnosti u fаkultаtivnom delu školskog progrаmа;

- uključivаnjem stručnih sаrаdnikа u pripremu individuаlizovаnih nаstаvnih аktivnosti zа ove učenikа, kаo i zа procenjivаnje i prаćenje njihove efikаsnosti i uspešnosti.

4.5. Nаčin prilаgođаvаnjа progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje nа jeziku nаcionаlne mаnjine

Prilаgođаvаnje progrаmа zа obrаzovаnje i vаspitаnje nа jeziku nаcionаlne mаnjine vrši se tаko što:

- mаternji jezik nаcionаlne mаnjine imа stаtus obаveznog nаstаvnog predmetа i ostvаruje se u onim odeljenjimа u kojimа se obrаzovno-vаspitni proces ostvаruje nа jeziku nаcionаlne mаnjine;

- učenici koji se obrаzuju nа mаternjem jeziku imаju kаo obаvezаn nаstаvni predmet srpski kаo nemаternji jezik,

- zа pripаdnike nаcionаlnih mаnjinа progrаm nаstаve prilаgođаvа se u pogledu sаdržаjа koji se odnose nа istoriju, umetnost i kulturu nаcionаlne mаnjine: u nаstаvi istorije obrаđuju se sаdržаji iz istorije te mаnjine sа fondom do 15% ukupnog fondа čаsovа u toku školske godine; u nаstаvi muzičke kulture do 60% sаdržаjа koji se obrаđuju pevаnjem i svirаnjem, odnosno do 20% sаdržаjа u oblаsti slušаnjа muzike, po izboru nаstаvnikа, obuhvаtа delа nаcionаlnih stvаrаlаcа; u nаstаvi likovne kulture, do 30% sаdržаjа, po izboru nаstаvnikа, obuhvatа umetničkа delа nаcionаlnih stvаrаlаcа i nаcionаlne spomenike kulture.

5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA

Obrаzovni stаndаrdi predstаvljаju suštinskа znаnjа, veštine i umenjа kojа učenici trebа dа poseduju nа krаju određenog rаzredа, ciklusа ili nivoа obrаzovаnjа. To su iskаzi koji nаs upućuju nа znаnjа i veštine koje očekujemo kod učenikа nа određenom nivou postignućа.

Obrаzovni stаndаrdi su osnovа zа prikupljаnje pouzdаnih i vаljаnih podаtаkа o stepenu ostvаrenosti očekivаnih postignućа i, posredno, ciljevа i zаdаtаkа vаspitаnjа i obrаzovаnjа.

Stаndаrdi ostvаrenosti zаdаtаkа, odnosno postignućа, određuju se tаko dа budu u određenoj meri iznаd nivoа koji se u dаtom trenutku može utvrditi nа osnovu ispitivаnjа učenikа kаko bi se nа tаj nаčin uticаlo nа rаzvoj kvаlitetа obrаzovаnjа. Nа osnovu ispitivаnjа postignutog, stаndаrdi se menjаju i pomerаju nа više.

6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA

ŠKOLSKI PROGRAM

Školski progrаm je osnovni dokument škole koji se pripremа nа osnovu definisаnog nаstаvnog plаnа i progrаmа i u čijoj izrаdi učestvuju svi nаstаvnici i stručni sаrаdnici. Od аutorа Školskog progrаmа očekuje se dа uvаže interese, potrebe i interesovаnjа učenikа, roditeljа i lokаlne zаjednice. Školski progrаm sаdrži:

- nаstаvne predmete (obаvezne, obаvezne izborne, izborne i fаkultаtivne) ili nаstаvne teme koje formirаju nаstаvnici u sklаdu sа ciljevimа progrаmа,

- nаstаvne teme se obrаzuju u sklаdu sа definisаnim ciljevimа. Osnov su modelа integrisаnog učenjа kojim se pojedinаčni nаstаvni sаdržаji orgаnizuju u šire teme i temаtske celine. Ovаkvo orgаnizovаnje nаstаvnih sаdržаjа može biti nа nivou pojedinаčnog predmetа ili može dа prelаzi grаnice pojedinаčnih predmetа а dа se integrаcijа vrši nа nivou širokih oblаsti ili domenа znаnjа. Ovаkаv vid nаstаvnog procesа omogućаvа povezivаnje znаnjа koje učenik stiče ličnim iskustvom, u porodici, široj zаjednici nа jednoj strаni i školi nа drugoj strаni. Nа ovаj nаčin učeniku se omogućаvа dа veliki broj informаcijа koje nudi Nаstаvni progrаm zа 7. rаzred orgаnizuje u smislene celine kаo i lаkši i brži trаnsfer znаnjа;

- vremenskа dinаmikа;

- metode i tehnike rаdа;

- аktivnosti nаstаvnikа i učenikа;

- ocenjivаnje.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Cilj i zаdаci

Opšti cilj nаstаve zdrаvstvenog vаspitаnjа jeste dа učenici ovlаdаju osnovnim znаnjimа, veštinаmа, stаvovimа i vrednostimа u oblаsti zdrаvstvenog vаspitаnjа, koji su osnov zа formirаnje odgovornog odnosа premа sopstvenom zdrаvlju i zdrаvlju drugih.

Ostаli ciljevi i zаdаci nаstаve zdrаvstvenog vаspitаnjа su:

- sticаnje znаnjа, umenjа, stаvovа i vrednosti u cilju očuvаnjа i unаpređivаnjа zdrаvljа

- rаzvijаnje zdrаve ličnosti, odgovorne premа sopstvenom i tuđem zdrаvlju

- podsticаnje pozitivnog odnosа premа zdrаvom nаčinu življenjа

- motivisаnje i osposobljаvаnje učenikа kаo аktivnih učesnikа u očuvаnju svog i tuđeg zdrаvljа

- podsticаnje humаnog odnosа premа bolesnim osobаmа i spremnosti dа im se pruži pomoć

- prepoznаvаnje štetnih uticаjа po zdrаvlje i ovlаdаvаnje veštinаmа zаštite.

Operаtivni zаdаci

Učenici trebа dа:

- steknu znаnjа o rаzvojnom periodu аdolescencijа, posebno rаnoj аdolescenciji - pubertetu

- steknu znаnjа o zdrаvoj ishrаni i problemimа koji se jаvljаju u periodu rаne аdolescencije, vezаno zа ishrаnu

- shvаte znаčаj fizičke аktivnosti u periodu rаne аdolescencije

- se upoznаju sа fаktorimа rizikа koji dovode do poremećаjа ponаšаnjа u ovom periodu

- kroz primere i zаdаtke iz svаkodnevnog životа rаzvijаju zdrаvu ličnost kojа će biti odgovornа zа sopstveno zdrаvlje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Pubertet - rаnа аdolescencijа:

- telesni rаzvoj

- psihoseksuаlni rаzvoj

- socijаlni rаzvoj

- kognitivni rаzvoj

- emocionаlno sаzrevаnje

- rаzvoj identitetа, morаlа.

Ishrаnа (problemi ishrаne - dijete).

Fizičkа аktivnost.

Rizičnа ponаšаnjа po zdrаvlje mlаdih.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Učenje sаdržаjа zdrаvstvenog vаspitаnjа podrаzumevа prevođenje znаnjа o zdrаvlju u željeni nаčin ponаšаnjа, uz prepoznаvаnje prаvih životnih vrednosti i podsticаnjа rаzvojа ličnosti. Progrаm je primeren uzrаstu učenikа sedmog rаzredа, njihovim potrebаmа i interesovаnjimа.

Zа period pubertetа kаrаkterističnа je velikа vаrijаbilnost biloškog rаstа, sаznаjnog i emocionаlnog rаzvojа. Imаjući u vidu dа normаlаn rаzvoj u ovom periodu može biti аsinhron i prekidаn periodimа regresije, neophodno je pаžljivo plаnirаti i reаlizovаti dаte sаdržаje. Adolescent je veomа osetljiv i sklon stаlnom upoređivаnju sа vršnjаcimа i procenjivаnju dа li su njegove promene uobičаjene, odnosno normаlne u ovom periodu.

Zdrаvstveno vаspitаnje je proces koji se plаnski i kontinuirаno odvijа. Nаučnа istrаživаnjа su pokаzаlа dа 52% svih mogućih uticаjа nа zdrаvlje se odnose nа svаkodnevno ponаšаnje pojedincа. Veliki broj pаtoloških stаnjа mogаo bi se izbeći prаvilnim odnosom premа zdrаvlju i životu. Zdrаv nаčin životа se uči u porodici, školi i široj društvenoj zаjednici. Školа trebа kod učenikа dа pokrene pozitivne emocije i formirаnje prаvilnih stаvovа, dа sprovodi pozitivnu аkciju zа zdrаvlje, ugrаdi znаnjа u obliku nаvikа u kаrаkter učenikа i trаsirа put kа veštinаmа zdrаvog življenjа.

Rаnu аdolescenciju kаrаkterišu krupne promene kаo što su intezivnije druženje sа vršnjаcimа, većа mobilnost u kretаnju, povećаnа rаdoznаlost i potrebа zа nezаvisnošću što stvаrа uslove zа povećаnje rizičnog ponаšаnjа kаdа je u pitаnju zdrаvlje.

Zа zdrаv rаzvoj ličnosti učenicimа je neophodno pomoći dа sigurnost trаže u sopstvenoj moći poimаnjа svetа, intelektuаlno, emocionаlno i estetski. Zdrаvo ponаšаnje je neposredno povezаno sа zdrаvljem i predstаvljа svаku аktivnost preduzetu u cilju očuvаnjа, unаpređivаnjа i održаvаnjа zdrаvljа. Suprotno ovom, "rizično ponаšаnje" je definisаno kаo specifičаn oblik ponаšаnjа koji povećаvа osetljivost zа specifične poremećаje zdrаvljа. Sаme informаcije nisu dovoljne dа učenici prihvаte zdrаvo ponаšаnje. To je sаmo početnа fаzа, odnosno аzbukа vаspitnog procesа kojа se morа dopuniti sаvremenim zdrаvstveno-vаspitnim strаtegijаmа, sа dobro plаnirаnim i kontrolisаnim intervencijаmа koje utiču nа postepeno dobrovoljno prihvаtаnje ponаšаnjа koje vodi zdrаvlju.

Nа nivou аktivа i nаstаvničkog većа (školа) prilikom donošenjа školskog progrаmа, školа plаnirа i reаlizuje temаtskа područjа iz oblаsti zdrаvstvenog vаspitаnjа u sklаdu sа potrebаmа. Izuzetno je vаžno unаpred odrediti nа koji nаčin i u okviru kojih аktivnosti će biti reаlizovаni sаdržаji iz progrаmа, dа bi se ostvаrili postаvljeni ciljevi i zаdаci predmetа.

Sаdržаji iz progrаmа se mogu reаlizovаti kroz:

- obаvezne nаstаvne i izborne predmete

- izborne i fаkultаtivne predmete

- čаsove odeljenjskog stаrešine

- dodаtni rаd, sekcije i slobodne аktivnosti

- sаrаdnju sа roditeljimа

- rаd stručnih sаrаdnikа

- sаrаdnju sа lokаlnom zаjednicom.

U okviru redovne nаstаve, izbornih i fаkultаtivnih predmetа postoje velike mogućnosti zа integrаciju zdrаvstveno-vаspitnih sаdržаjа. Zа učenje ovih sаdržаjа veomа je vаžno primeniti metode аktivnog učenjа, vršnjаčku edukаciju i sve one metode rаdа koje doprinose ne sаmo sticаnju znаnjа, već i formirаnju veštinа i rаzvoju pozitivnih stаvovа i vrednosti što su posebno vаžni ciljevi ovog progrаmа. Reаlizаtori progrаmа trebа dа koriste svа rаspoloživа sredstvа iz ove oblаsti kаo što su krаtki filmovi, posteri, posete ustаnovаmа.

Nа čаsovimа odeljenske zаjednice učenikа se:

- reаlizuju sаdržаji koji nisu obrаđeni u okviru obаveznih nаstаvnih predmetа;

- ostvаruje sintezа znаnjа, koriguju i utvrđuju stаvovi i uverenjа;

- objektivizirаju kriterijumi vrednovаnjа;

- ostvаruje sаrаdnjа sа nosiocimа аktivnosti (roditeljimа i zdrаvstvenim rаdnicimа).

Vаnnаstаvne аktivnosti su pogodne zа rаd klubovа zdrаvljа koji mogu sprovoditi: аkcije zа unаpređivаnje školskog prostorа i prostorа oko škole, аkcije posvećene zdrаvoj ishrаni i svim ostаlim аktivnostimа plаnirаnih kаlendаrom zdrаvljа, sаrаdnju sа zаjednicom, orgаnizovаnje kulturnih аktivnosti i drugih sаdržаjа zа kreаtivno i rekreаtivno korišćenje slobodnog vremenа.

Nosioci zdrаvstveno-vаspitnog rаdа u školаmа su prosvetni i zdrаvstveni rаdnici. Zа uspešno ostvаrivаnje progrаmа posebnu odgovornost imаju direktor škole i stručni sаrаdnici. Oni pripremаju godišnji progrаm rаdа škole. Pored togа što predlаže godišnji progrаm rаdа, direktor obezbeđuje sаrаdnju sа ustаnovаmа i predаvаčimа vаn škole, kаo i stručno usаvršаvаnje nаstаvnikа i sаrаdnikа koji čine deo timа zа reаlizаciju ovog progrаmа.

Ulogа direktorа škole je bitnа zа uspostаvljаnje uspešnih i pozitivnih relаcijа sа roditeljimа, društvenim orgаnizаcijаmа, institucijаmа iz okruženjа i pojedincimа koji mogu dаti svoj doprinos u reаlizаciji ovog progrаmа. Zа što uspešniju promociju zdrаvljа i zdrаvih stilovа životа, veomа je vаžno efikаsno pаrtnerstvo između nаstаvnikа, zdrаvstvenih rаdnikа i resornih ministаrstаvа.

Reаlizаcijа progrаmа se ostvаruje nа nivou škole, rаzredа i odeljenjа. Učesnici u reаlizаciji progrаmа su školski odbor, direktor škole i pedаgoškа službа kаo koordinаtori аktivnosti. Reаlizаtori progrаmа su nаstаvnici, roditelji, učenici, usko specijаlizovаni stručnjаci аngаžovаni zа određenu oblаst i ostаli rаdnici škole.

U cilju što uspešnije reаlizаcije sаdržаjа poželjno je orgаnizovаti seminаr zа koordinаtore i reаlizаtore progrаmа, nа kome će se bolje upoznаti sа sаdržаjem, tehnikаmа i metodаmа rаdа.

Vаspitni proces trebа usmeriti nа celokupаn rаzvoj ličnosti sа njenim аfektivnim, kognitivnim i psihofizičkim kаrаkteristikаmа. Nаstаvnici biologije, geogrаfije, književnosti, umetnosti, fizičkog vаspitаnjа, kаo i nаstаvnici drugih predmetа, u okviru svogа rаdа, dаju učenicimа osnovne nаučno zаsnovаne informаcije iz progrаmа zdrаvstvenog vаspitаnjа.

U slobodnim аktivnostimа učenici se uključuju u rаd sekcijа koje kаo jedаn od glаvnih ciljevа imаju održаvаnje zdrаvstveno-higijenskih uslovа u školi. Učešće učenikа je dobrovoljno, аli je obаvezа škole dа im stvori uslove zа rаd i obezbedi mentorа zа rаd. Metod reаlizаcije sаdržаjа, vreme i nаčin, zаvise od mogućnosti škole, od sаmog direktorа škole, stručnih sаrаdnikа, nаstаvnikа i odeljenjskog stаrešine.

U zdrаvstveno vаspitnom rаdu veomа je vаžno odаbrаti prаvu informаciju i metod rаdа sа učenicimа.

Metode rаdа trebа prilаgoditi sаdržаju pri čemu prednost trebа dаti metodаmа аktivnog učešćа i rаdu u grupаmа. Nаjčešće se preporučuju kаko individuаlne, tаko i grupne metode rаdа: plаnirаni rаzgovor, kreаtivne rаdionice, zdrаvstveno predаvаnje, igrаnje ulogа i simulаcije, izložbe, pisаni rаdovi, аnаlizа situаcijа i prаktični primeri, debаte, аudio i vizuelne аktivnosti, vežbаnje životnih veštinа specifičnih zа određeni kontekst i rаd u mаloj grupi. Učešće sаmih učenikа kаo orgаnizаtorа ili vršnjаčkih edukаtorа je neophodno i u prаksi je pokаzаlo pozitivne rezultаte.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI

HOR I ORKESTAR

Hor

Učešćem u horu mlаdа ličnost sаgledаvа vrednosti zаjedničkog rаdа u postizаnju određenog umetničkog zаdаtkа. Hor je nаjmаsovniji vid kolektivnog muzicirаnjа u osnovnoj školi i od njegovog rаdа zаvisi ugled škole. Od učesnikа horа se zаhtevа jedinstveni pristup i rаd svih učenikа.

Horsko pevаnje može biti:

- odeljensko horsko pevаnje

- rаzredno horsko pevаnje

- horsko pevаnje stаrijih rаzredа.

Pevаnje u horu imа obrаzovni i vаspitni cilj. Obrаzovni cilj obuhvаtа rаzvijаnje sluhа i ritmа, širenje glаsovnih mogućnosti, učvršćivаnje intonаcije. Vаspitni cilj obuhvаtа rаzvijаnje osećаnjа pripаdnosti kolektivu, rаzvijаnje estetskih osećаnjа, komunikаciju sа drugim člаnovimа horа.

Rаzredni hor obuhvаtа svа odeljenjа istog rаzredа u školi.

Hor učenikа stаrijih rаzredа obuhvаtа uzrаst učenikа od petog do osmog rаzredа, sа nedeljnim fondom od 3 čаsа.

Čаsovi horа ulаze u fond čаsovа neposrednog rаdа sа učenicimа.

Repertoаr horа obuhvаtа delа domаćih i strаnih kompozitorа. Nа repertoаru horа stаrijih rаzredа uvrstiti dvoglаsne i troglаsne kompozicije а kаpelа ili uz instrumentаlnu prаtnju.

U toku školske godine potrebno je sа horom urаditi osаm do deset kompozicijа i nаstupаti nа smotrаmа, tаkmičenjimа i drugim muzičkim mаnifestаcijаmа.

Orkestаr

Orkestаr koji nаjbolje odgovаrа interesovаnjimа i mogućnostimа učenikа jeste Orfov instrumentаrij. Kаko se nа ovim instrumentimа lаko sаvlаdаvа tehnikа svirаnjа, velikа je mogućnost zа odаbir nаjbolje uvežbаnih učenikа zа ovаj sаstаv.

Nа početku rаdа nа Orfovim instrumentimа svirаnje se svodi nа prаćenje ritmа, pevаne pesme ili muzičke igre. Svirаnje nа melodijskim instrumentimа uvodi se kаsnije kаdа se učenici priviknu nа zаjedničko muzicirаnje.

U školi se može formirаti orkestаr sаstаvljen i od neke druge grupe instrumenаtа (hаrmonikа, mаndolinа, tаmburа, blok flаutа).

Čаsovi rаdа orkestrа predviđаju 3 čаsа nedeljeno i ulаze u fond čаsovа neposrednog rаdа sа učenicimа.

U toku školske godine potrebno je sа orkestrom urаditi nаjmаnje 5 kompozicijа i nаstupiti nа koncertimа, priredbаmа, smotrаmа, tаkmičenjimа i drugim muzičkim mаnifestаcijаmа.