PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTE KUKURUZA RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 27/2011) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorte kukuruza na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Sorta kukuruza ispituje se na oglednom polju i u laboratoriji metodama kojima se ispituju određene bitne osobine sorte kukuruza radi priznavanja sorte, odnosno kojima se utvrđuje da je sorta različita, uniformna i stabilna (DUS test), kao i da ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (VCU test), u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Metode ispitivanja sorte kukuruza jesu skup postupaka i podataka koje preduzima odnosno prikuplja pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja za vršenje ispitivanja sorte (u daljem tekstu: izvođač ogleda).
II METODE ISPITIVANJA PROIZVODNE I UPOTREBNE VREDNOSTI SORTE (VCU test)
1. Bitne osobine sorte kukuruza
Bitne osobine sorte kukuruza jesu one proizvodne i upotrebne osobine sorte kukuruza koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, ispituju da bi se utvrdila proizvodna i upotrebna vrednost sorte kukuruza, i to:
1) prinos zrna;
2) kvalitet zrna;
3) sadržaj vlage u zrnu u momentu berbe;
4) otpornost na poleganje i lom stabla;
5) otpornost ili tolerantnost na bolesti i štetočine;
6) tolerantnost na određeni herbicid.
Sorta kukuruza ispituje se tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte kukuruza koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
2. Ispitivanje na oglednom polju
Sorta kukuruza ispituje se u više odvojenih ogleda na oglednom polju. Ogled čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.
Ogled iz stava 1. ovog člana se izvodi po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja, a randomizacija odnosno plan ogleda se pravi posebno za svaki od lokaliteta.
Sorta kukuruza ispituje se na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kome vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta kukuruza, radi ispitivanja, razvrsta u odgovarajuću grupu zrenja prema FAO klasifikaciji (100, 200, 300, 400, 500, 600, 700 ili 800). Tako razvrstana sorta kukuruza seje se, radi ispitivanja, u određeni ogled.
Seme sorte kukuruza koje se dostavlja za ispitivanje na oglednom polju mora da bude ispitano na kvalitet, zdravstveno ispravno i tretirano fungicidima i insekticidima.
Sorta kukuruza ispituje se na više lokaliteta (mreža ogleda), a broj lokaliteta za ispitivanje zavisi od namene i dužine vegetacije određene sorte.
Ogledi za sorte kukuruza FAO grupe zrenja 100, 200 i 800, sorte kukuruza bele boje zrna, amilopektinske, visokolizinske, silažne i sorte kukuruza koje se ispituju na toleranciju na herbicide izvode se na najmanje četiri lokaliteta.
Ogledi za sorte kukuruza FAO grupe zrenja 300, 400, 500, 600 i 700 izvode se na najmanje sedam lokaliteta.
Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorti kukuruza mora biti ista kultura.
Sorta kukuruza ispituje se na zemljištu koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina i, po potrebi, izvodi se predsetveno tretiranje insekticidima.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se prilikom ispitivanja sorte kukuruza na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije proizvodnje kukuruza, a radi ispoljavanja genetskog potencijala rodnosti sorte kukuruza.
Sorta kukuruza koja se ispituje seje se na konačan sklop u dva reda od po 7 m dužine, tako da razmak između redova iznosi 70 cm ili 75 cm, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti sejačice.
U Tabeli - Elementi ogleda, dati su parametri koji se primenjuju prilikom ispitivanja sorte kukuruza. Na osnovu FAO grupe zrenja sorte kukuruza i razmaka između redova određuje se razmak između biljaka u redu, površina elementarne parcele i planirani broj biljaka po elementarnoj parceli.
Tabela
Elementi ogleda
FAO grupa zrenja sorte kukuruza |
Razmak između redova (u cm) |
Razmak između biljaka u redu (u cm) |
Površina elementarne parcele (u m2) |
Planirani broj biljaka po elementarnoj parceli |
100 |
70 |
19 |
9,8 |
74 |
200 |
70 |
19 |
9,8 |
74 |
300 |
70 |
20 |
9,8 |
70 |
400 |
70 |
21 |
9,8 |
67 |
500 |
70 |
22 |
9,8 |
64 |
600 |
70 |
23 |
9,8 |
61 |
700 |
70 |
24 |
9,8 |
58 |
800 |
70 |
25 |
9,8 |
56 |
100 |
75 |
18 |
10,5 |
78 |
200 |
75 |
18 |
10,5 |
78 |
300 |
75 |
19 |
10,5 |
74 |
400 |
75 |
20 |
10,5 |
70 |
500 |
75 |
21 |
10,5 |
67 |
600 |
75 |
22 |
10,5 |
64 |
700 |
75 |
23 |
10,5 |
61 |
800 |
75 |
24 |
10,5 |
58 |
Na početku i na kraju svakog ogleda seju se dva zaštitna reda.
U toku vegetacije sorte kukuruza ne uklanjaju se zaperci sa biljaka.
Neposredno pred berbu, za svaku sortu kukuruza, na svim elementarnim parcelama, utvrđuje se: ukupan broj biljaka; broj poleglih biljaka; broj slomljenih biljaka i broj biljaka napadnut bolešću mehurasta gar (Ustilago maydis).
Berba svih sorti kukuruza iz jednog ogleda vrši se u istom danu u fazi pune zrelosti zrna sorte standard.
Za svaku sortu kukuruza koja se ispituje, na svim elementarnim parcelama, prilikom berbe se utvrđuje prinos zrna i sadržaj vlage u zrnu.
U posebnom ogledu, na jednom lokalitetu, ispituje se otpornost ili tolerantnost sorte kukuruza na:
1) sivu pegavost lista (Exserohilum turcicum ili Helminthosporium turcicum);
2) kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis).
Kada se pored bolesti i štetočine iz čl. 10. i 12. ovog pravilnika pojave druge bolesti i štetočine, beleži se vreme njihove pojave i intenzitet oštećenja biljaka, a po mogućnosti i procenat oštećenja biljaka.
Tolerantnost na određeni herbicid sorte kukuruza ispituje se tako što se sorta kukuruza u ogledu tretira u odgovarajućoj fenofazi razvoja tim herbicidom, a dve nedelje posle tretmana ocenjuje se fitotoksičnost i broj uginulih biljaka.
Sorta kukuruza ispituje se u laboratoriji tako što se ispituje kvalitet zrna, odnosno sadržaj: proteina; suve materije; ulja; celuloze; bezazotne ekstraktivne materije; tvrdog endosperma zrna; skroba kod amilopektinskih sorti kukuruza i lizina kod visokolizinskih sorti kukuruza u zrnu.
Da bi se kvalitet zrna iz stava 1. ovog člana ispitao u laboratoriji potrebno je u posebnom ogledu, na jednom lokalitetu proizvesti jedan kilogram zrna kukuruza u kontrolisanim uslovima oprašivanja (samooplodnje).
4. Podaci o rezultatima ispitivanja
Izvođač ogleda koji ispituje sortu kukuruza na oglednom polju evidentira sledeće podatke: naziv izvođača ogleda; ime i prezime odgovornog lica za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled; tip zemljišta i sadržaj hranljivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz člana 10. i člana 11. stav 2. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte kukuruza (oštećenja od divljači, ptica, štetočina i prirodnih nepogoda i drugo).
Izvođač ogleda koji ispituje otpornost ili tolerantnost sorte kukuruza na bolest i štetočinu iz člana 12. ovog pravilnika i izvođač ogleda koji ispituje tolerantnost sorte kukuruza na određen herbicid evidentiraju podatke o rezultatima takvog ispitivanja, kao i naziv izvođača ogleda, odgovorno lice za izvođenje ogleda i lokalitet na kome se ogled izvodi.
Izvođač ogleda koji ispituje sortu kukuruza u laboratoriji evidentira podatke iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača ogleda, odgovorno lice za izvođenje ogleda i lokalitet na kome se izvodi ogled iz člana 15. stav 2. ovog pravilnika.
Podaci iz st. 1, 2. i 3. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.
III METODA ISPITIVANJA RAZLIČITOSTI, UNIFORMNOSTI I STABILNOSTI SORTE (DUS test)
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte kukuruza ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte kukuruza.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".