PRAVILNIKO POSTUPKU ZA REŠAVANJE SPOROVA POVODOM REGISTRACIJE .rs DOMENA("Sl. glasnik RS", br. 31/2011) |
Ovaj pravilnik uređuje pravila postupka za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, pred specijalizovanim stalnim telom formiranim pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Komora).
Komisija za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena
Osniva se Komisija za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena (u daljem tekstu: Komisija) kao telo koje nezavisno i samostalno odlučuje na osnovu zakona i drugih propisa.
Merodavno pravo je pravo Republike Srbije.
Sedište Komisije je u Beogradu, Ulica Resavska 15.
Komisija ima pečat.
Komisija vrši svoju funkciju preko Predsedništva, arbitražnih veća i Stručne službe Stalnog izbranog suda (u daljem tekstu: Stručna služba).
Predsedništvo Komisije sastoji se od predsednika, potpredsednika i sekretara Komisije. Predsedništvo ostvaruje nadzor nad primenom ovog pravilnika, prati i razmatra praksu rešavanja sporova i vrši druge poslove koji su mu dodeljeni ovim pravilnikom.
Predsednika i potpredsednika Komisije bira i razrešava Upravni odbor Privredne komore Srbije sa Liste arbitara, na period od četiri godine, s' tim što mogu biti ponovo birani.
Sekretara Komisije imenuje predsednik Privredne komore Srbije iz reda zaposlenih u Komori.
Stručna služba vrši stručne i administrativne poslove.
Komisija za rešavanje sporova ima Listu arbitara koju utvrđuje Upravni odbor Komore na predlog Registra nacionalnog Internet domena Srbije (u daljem tekstu: Registar), po sprovedenom javnom pozivu.
Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište u Republici Srbiji i ima odgovarajuća znanja i sposobnosti iz oblasti Interneta, sistema Internet domena, propisa iz oblasti zaštite intelektualne svojine i rešavanja sporova u oblasti Internet domena.
Lista arbitara se utvrđuje svake četiri godine, s tim da arbitri koji se nalaze na listi arbitara mogu biti ponovo imenovani.
Lista arbitara, sa podacima o njihovim stručnim kvalifikacijama, javno je dostupna na veb-stranicama Komore i Registra.
II POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPOROVA
Strane u postupku su: registrant i tužilac.
Registrant je lice koje, u skladu sa odredbama Opštih uslova registracije .rs domena, registruje i koristi .rs domen u okviru rsTLD registra. Registrant može biti domaće ili strano fizičko ili pravno lice.
Tužilac je fizičko ili pravno lice koje osporava registrantu pravo na korišćenje registrovanog .rs domena.
Ovlašćeni registar nadležan za sporne .rs domene, ukoliko nije naveden kao registrant ili administrativni kontakt za te domene, nije strana u sporu i nema obavezu zastupanja registranta u postupku rešavanja sporova.
Strana u postupku može ovlastiti punomoćnika, koji će istupati u ime i za račun te strane tokom postupka.
Ovlašćeni punomoćnik može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem u Srbiji.
Sporazum o nadležnosti Komisije za rešavanje sporova
Registrant prihvata nadležnost Komisije za rešavanje sporova u vezi sa .rs domenom samom registracijom .rs domena u okviru rsTLD registra, odnosno prihvatanjem Opštih uslova registracije .rs domena.
Tužilac prihvata nadležnost Komisije za rešavanje sporova u vezi sa .rs domenom pokretanjem postupka pred Komisijom.
Prihvatanjem nadležnosti Komisije strane u postupku se ne odriču prava na traženje sudske zaštite u stvari koja je predmet postupka.
Sporove povodom registracije .rs domena rešava tročlano arbitražno veće.
Arbitražno veće razmatra i utvrđuje da li je registracijom i korišćenjem .rs domena registrant povredio pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo tužioca, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Konstituisanje arbitražnog veća
Prvog člana arbitražnog veća imenuje tužilac, tako što prilikom podnošenja tužbe prilaže spisak sa imenima tri arbitra sa Liste arbitara. Predsedništvo Komisije tužiocu dodeljuje prvog raspoloživog arbitra sa priloženog spiska.
Drugog člana arbitražnog veća imenuje registrant, tako što u odgovoru na tužbu prilaže spisak sa imenima tri arbitra sa Liste arbitara. Predsedništvo Komisije registrantu dodeljuje prvog raspoloživog arbitra sa priloženog spiska.
Ukoliko tužilac ili registrant ne predlože arbitre ili ukoliko, iz bilo kog razloga, predloženi arbitri ne budu u mogućnosti da učestvuju u arbitražnom postupku, Predsedništvo Komisije će imenovati po jednog arbitra za svaku stranu u sporu sa Liste arbitara.
U roku od 7 dana od prijema obaveštenja o svom naimenovanju imenovani arbitri biraju sa liste arbitara trećeg arbitra kao predsednika veća. Ako oni u ovom roku ne izvrše izbor, predsednika veća imenuje Predsedništvo Komisije.
Nakon što su određena sva tri člana arbitražnog veća, Stručna služba će obavestiti strane u postupku o sastavu arbitražnog veća.
Ukoliko stranke ne stave primedbe na sastav arbitražnog veća u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja, arbitražno veće se smatra konstituisanim.
Ukoliko jedna ili obe stranke stave primedbe na sastav arbitražnog veća, o sastavu arbitražnog veća konačno odlučuje Predsedništvo Komisije.
Arbitri ne mogu dati, pisano ili usmeno, mišljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici u sporu koji se vodi pred Komisijom.
Zaposleni kod strana u postupku, članovi njihovih organa i stalni ili povremeni saradnici ne mogu biti imenovani za arbitre u sporovima u kojima učestvuju te strane.
Nezavisnost i nepristrasnost arbitara
Lice predloženo za arbitra u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja pisanim putem izjavljuje da li se prihvata ove dužnosti i dužno je da bilo koju okolnost koja može da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.
Izjava iz stava 1. ovog člana dostavlja se stranama u postupku zajedno sa obaveštenjem o sastavu arbitražnog veća.
Ukoliko se u bilo kom trenutku tokom trajanja postupka pojave okolnosti koje mogu da izazovu sumnju u nepristrasnost ili nezavisnost arbitra, arbitar je dužan da o tome, pisanim putem, bez odlaganja obavesti Predsedništvo Komisije. Predsedništvo će u roku od tri dana odlučiti o opozivu i zameni takvog arbitra.
Ako arbitar iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti, obavestiće, pisanim putem, o tome Predsedništvo Komisije, koje će odlučiti o prestanku dužnosti arbitra.
Ukoliko arbitar ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku, Predsedništvo Komisije će doneti odluku o opozivu arbitra i doneti odluku o njegovoj zameni.
Svaka strana može tražiti od Predsedništva Komisije da opozove arbitra ako on iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti ili iz drugih razloga ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku.
Stranke mogu zahtevati izuzeće arbitra.
Zahtev za izuzeće podnosi se Predsedništvu Komisije u roku od tri dana od dana saznanja za razlog izuzeća. Zahtev za izuzeće može da se podnese do donošenja odluke.
Predsedništvo odlučuje o zahtevu za izuzeće po pribavljenom pisanom izjašnjenju arbitra čije se izuzeće zahteva. Odluka o izuzeću ne mora da bude obrazložena.
Ako za vreme trajanja mandata arbitar bude sprečen u vršenju svojih dužnosti, Predsedništvo Komisije će imenovati drugog arbitra u roku od tri dana od dana saznanja za sprečenost arbitra.
Dužnosti i ovlašćenja arbitražnog veća
Članovi arbitražnog veća svoju dužnost obavljaju savesno i pošteno.
Arbitražno veće je dužno da svakoj strani omogući da iznese svoje stavove i dokaze, te da se izjasni o radnjama, dokazima i predlozima druge strane.
Arbitražno veće ceni dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.
Postupak za rešavanje spora započinje podnošenjem tužbe.
Pre podnošenja tužbe, tužilac može uputiti zahtev Registru za dobijanje podataka o kontaktu za sporni .rs domen, na način opisan u Opštim uslovima registracije .rs domena.
Tužba obavezno sadrži:
1. ime i prezime ili poslovno ime tužioca i registranta;
2. adresu prebivališta odnosno sedišta, kao i elektronsku adresu tužioca i registranta;
3. ovlašćenje za punomoćnika, ukoliko tužilac odluči da ga imenuje;
4. naziv jednog ili više .rs domena koji su predmet spora;
5. tužbeni zahtev da se izvrši prenos registracije .rs domena sa registranta na tužioca ili da prestane registracija .rs domena;
6. relevantne dokaze.
Uz tužbu tužilac podnosi i spisak sa imenima tri arbitra sa liste arbitara, od kojih će Predsedništvo Komisije dodeliti tužiocu prvog raspoloživog sa priloženog spiska, kao i dokaz o uplati registracionih troškova.
Tužba se dostavlja Komisiji u elektronskom obliku i u pet štampanih primeraka.
Danom podnošenja tužbe se smatra dan kada je Komisija primila uredno podnetu tužbu u štampanom obliku.
Postupak ne može biti pokrenut ukoliko se sporni .rs domen već nalazi u postupku rešavanja sporova.
Obaveštavanje registranta i odgovor na tužbu
Po prijemu uredno podnete tužbe, Stručna služba obaveštava registranta da je protiv njega pokrenut postupak. Stručna služba o pokretanju postupka bez odlaganja obaveštava i Registar, koji obeležava sporne .rs domene na način koji onemogućava njihov prenos i promenu podataka o registraciji, do okončanja postupka u skladu sa članom 31.
Stručna služba dostavlja tužbu sa prilozima registrantu na odgovor u elektronskom i štampanom obliku, uz naznaku na koji način odgovor treba da bude podnet.
Rok za dostavljanje odgovora je 15 dana od dana dostavljanja tužbe registrantu.
Uz odgovor na tužbu registrant dostavlja ovlašćenje za punomoćnika, ukoliko registrant odluči da ga imenuje, i spisak sa imenima tri arbitra sa Liste arbitara, od kojih će Predsedništvo Komisije dodeliti registrantu prvog raspoloživog sa priloženog spiska.
Stručna služba dostavlja odgovor na tužbu članovima arbitražnog veća i tužiocu u elektronskom i štampanom obliku.
Dostavljanje poziva i drugih pismena u postupku vrši se putem elektronske pošte, preporučenog pisma uz potvrdu o prijemu ili na drugi način koji obezbeđuje pisani dokaz o tome da je pismeno upućeno.
Poštanska adresa je adresa na koju primalac redovno prima poštu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizlazi iz okolnosti slučaja, poštanskom adresom se smatra adresa poslovnog sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravišta fizičkog lica.
Ako se adresa iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upućeno na poslednju poznatu poštansku adresu primaoca.
Smatra se da je dostavljanje uredno izvršeno i onda kada strana u postupku ili njen punomoćnik odbiju da prime poziv ili drugo pismeno.
Ako su strane u postupku odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena se upućuju na adresu punomoćnika.
Usmena rasprava se zakazuje kada arbitražno veće zaključi da su se za to stekli uslovi i kada oceni da je to celishodno.
Stručna služba obaveštava strane u postupku o datumu i mestu održavanja usmene rasprave.
Ukoliko arbitražno veće utvrdi da su pismeni podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke, može predložiti stranama u postupku da odluka bude doneta bez održavanja usmene rasprave.
Strane u postupku mogu sporazumno podneti arbitražnom veću predlog da se odluka donese bez održavanja usmene rasprave.
Ukoliko se jedna od strana ne saglasi sa predlogom za donošenje odluke bez usmene rasprave, arbitražno veće odlučuje da li će se održati usmena rasprava.
Usmena rasprava se, po pravilu, vodi u sedištu Komisije.
Arbitražno veće može odlučiti da se usmena rasprava održi na nekom drugom mestu, na obrazloženi zahtev neke od strana u postupku.
Usmena rasprava nije javna, osim ako se strane u sporu ne dogovore drugačije.
Strane u postupku prisustvuju usmenoj raspravi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.
Ako jedna ili obe strane, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su strane uredno pozvane i da nemaju opravdanih razloga za odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su strane prisutne.
Strane u sporu neće biti saslušavane van usmene rasprave (npr. putem telekonferencije, videokonferencije, Web konferencije itd.), osim ukoliko arbitražno veće utvrdi da je to neophodno radi donošenja odluke.
Postupak za rešavanje spora se vodi na srpskom jeziku.
Jezik postupka primenjuje se na sve pismene izjave stranaka, usmenu raspravu, odluke i druge akte arbitražnog veća.
Kriterijumi za donošenje odluke o prestanku ili prenosu registracije. rs domena
Arbitražno veće može doneti odluku o prestanku ili prenosu registracije spornog domena sa registranta na tužioca ukoliko se dokaže da su ispunjeni sledeći uslovi:
1. da je .rs domen istovetan ili bitno sličan tužiočevom žigu registrovanom za istu ili sličnu vrstu robe ili usluga, što može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu;
2. da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni .rs domen;
3. da je registrant .rs domen registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.
Upotreba .rs domena suprotna dobrim poslovnim običajima
Smatraće se da je .rs domen registrovan ili korišćen protivno dobrim poslovnim običajima, načelu savesnosti i poštenja naročito u sledećim slučajevima:
1. ako se dokaže da je registrant registrovao .rs domen pretežno u cilju njegove prodaje ili davanja u zakup tužiocu, koji je titular žiga koji je istovetan ili bitno sličan registrovanom .rs domenu, odnosno radi prodaje ili davanja u zakup .rs domena licu koje je tužiočev konkurent u privrednoj utakmici, a na osnovu utvrđene nesrazmere između cene zakupa .rs domena i prodajne cene prema napred spomenutim licima;
2. ako se dokaže da je registrant registrovao .rs domen kako bi sprečio titulara žiga da svoj znak registruje kao naziv .rs domena;
3. ako se dokaže da je registrant registrovao .rs domen kako bi naneo štetu svom poslovnom konkurentu;
4. ako se dokaže da je registrant koristio .rs domen koji je istovetan ili bitno sličan tužiočevom žigu, pretežno radi privlačenja korisnika Interneta na svoj veb-sajt ili drugi Internet servis, radi komercijalnih efekata, stvarajući tako zabunu u pogledu porekla roba koje se na tom sajtu, odnosno putem tog Internet servisa, prodaju, odnosno u pogledu usluga koje se pružaju.
Upotreba .rs domena u skladu sa dobrim poslovnim običajima
Smatraće se da registrant ima legitiman interes da koristi .rs domen ukoliko dokaže:
1. da je pre bilo kakvog saznanja o pokretanju tužbe koristio .rs domen u komercijalne svrhe, saglasno dobrim poslovnim običajima, načelima savesnosti i poštenja; ili
2. da je pre podizanja tužbe već bio poznat široj javnosti kao titular tog .rs domena, bez obzira što nije registrovao sporni znak kao žig; ili
3. da koristi .rs domen isključivo u nekomercijalne svrhe, bez ikakve namere da potrošače i druge učesnike u prometu dovede u zabludu u pogledu porekla označenih roba ili usluga, a u kontekstu bitne sličnosti ili istovetnosti sa tužiočevim žigom.
Postupak za rešavanje sporova je jednostepen i, po pravilu, traje do 60 dana od dana podnošenja tužbe.
Rokovi određeni ovim Pravilnikom mogu se produžiti u posebno opravdanim slučajevima, pri čemu arbitražno veće vodi računa da se postupak ne odugovlači.
Postupak može biti okončan donošenjem konačne odluke ili zaključkom arbitražnog veća o obustavljanju postupka.
Arbitražno veće donosi zaključak o obustavljanju postupka:
1. kada tužilac povuče tužbu;
2. ukoliko se strane u sporu sporazumeju o obustavi postupka;
3. ukoliko tokom trajanja postupka redovni sud donese pravnosnažnu presudu o stvari koja je predmet postupka;
4. kada arbitražno veće utvrdi da je nastavak postupka iz bilo kog drugog razloga postao nepotreban ili nemoguć.
Ukoliko tokom trajanja postupka bude pokrenut sudski postupak povodom domena koji je predmet tužbe pred Komisijom, arbitražno veće će odlučiti da li će se postupak pred Komisijom obustaviti, prekinuti ili nastaviti.
Ukoliko dođe do okončanja postupka bez donošenja odluke, po bilo kom osnovu iz stavova 2. i 3. ovog člana, tužilac nema pravo na povraćaj naknade plaćene na ime troškova postupka, niti može ponovo podneti tužbu Komisiji o istoj stvari.
Arbitražno veće donosi konačnu odluku kojom odlučuje o zahtevu tužioca.
Arbitražno veće odluku donosi u pisanom obliku, posle većanja u kome moraju da učestvuju svi arbitri.
Odluka arbitražnog veća donosi se jednoglasno ili većinom glasova arbitara. Odluka se donosi na nejavnoj sednici kojoj prisustvuju samo arbitri i zapisničar. Prilikom glasanja o odluci, predsednik veća to čini poslednji. O većanju i glasanju se sačinjava zapisnik koji potpisuju svi arbitri.
Odluka mora obavezno da sadrži uvod, izreku o predmetu spora i obrazloženje.
Uvod odluke sadrži naziv Komisije, imena i prezimena članova arbitražnog veća, poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sedište odnosno prebivalište stranaka, njihovih zastupnika ili punomoćnika, kratko označenje predmeta spora i datum i mesto donošenja odluke.
Izreka odluke sadrži odluku arbitražnog veća o tužbenom zahtevu.
Obrazloženje sadrži hronologiju spora, stavove i relevantne navode stranaka o činjeničnim i pravnim pitanjima, dokaze koji su podneti i izvedeni i razloge zbog kojih je odlučeno kao u izreci.
Odluka se dostavlja stranama u sporu i Registru nacionalnog Internet domena Srbije, i objavljuje na njegovom sajtu.
Izvornik odluke potpisuju svi članovi arbitražnog veća.
Odluka važi i kada jedan arbitar propusti ili odbije da potpiše odluku, ako je odluku potpisala većina članova arbitražnog veća i na odluci konstatovala uskraćivanje potpisa svojim potpisima.
Strane u postupku mogu da traže da arbitražno veće ispravi tipografske i druge greške u pisanju ili slične greške u odluci.
Arbitražno veće može vršiti ispravke iz stava 1. ovog člana i po sopstvenoj inicijativi.
Odluka o ispravkama je sastavni deo odluke na koju se odnosi.
Odluka arbitražnog veća je konačna i protiv nje nema mesta žalbi.
Odluka arbitražnog veća se izvršava po isteku roka od deset dana od dana prijema odluke kod Registra, osim u slučaju da je strana u postupku dostavila dokaz o pokretanju postupka pred nadležnim sudom, kada se izvršenje odluke odlaže do pravnosnažnosti odluke suda.
O izvršenju odluke arbitražnog veća stara se Registar.
Tužilac je dužan da plati registracione troškove prilikom podnošenja tužbe. Pre uplate registracionih troškova Komisija neće preduzimati nikakve procesne radnje. Iznos registracionih troškova utvrđuje nadležni organ Privredne komore Srbije, uz prethodnu saglasnost Registra.
Tužilac nema pravo na povraćaj registracionih troškova, bez obzira na ishod spora.
Za izdatke u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji odgovarajući iznos polaže unapred stranka koja podnosi predlog.
Arbitru pripada naknada za rad.
Naknada za rad arbitara određuje se odlukom koju donosi nadležni organ Komore, uz prethodnu saglasnost Registra.
Organizacija Komisije u prelaznom periodu
Do utvrđivanja Liste arbitara u skladu sa čl. 4. Pravilnika, važi Lista arbitara koju je utvrdio Registar u skladu Pravilnikom o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, koji je usvojila skupština Registra nacionalnog Internet domena Srbije 26. oktobra 2007. godine.
Lista arbitara će biti utvrđena u skladu sa čl. 4. ovog pravilnika, najkasnije do isteka važnosti Liste arbitara koju je utvrdio Registar prema ranije važećem pravilniku.
Prvog predsednika i potpredsednika Komisije imenuje predsednik Komore sa Liste arbitara koju je utvrdio Registar prema ranije važećem pravilniku. Mandat prvog predsednika i potpredsednika traje do izbora predsednika i potpredsednika u skladu sa čl. 3, st. 3. ovog Pravilnika, a najkasnije do dana isticanja važnosti Liste arbitara koju je utvrdio Registar prema ranije važećem pravilniku.
Svi sporovi povodom registracije .rs domena koji nisu okončani do stupanja na snagu ovog pravilnika nastaviće se po odredbama ovog pravilnika, osim ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, koji je usvojila skupština Registra nacionalnog Internet domena Srbije 26. oktobra 2007. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".