ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA O IZVRŠENJU KAZNI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 3/2011) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda, sačinjen u Hagu 20. januara 2011. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA O IZVRŠENJU KAZNI MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA
Republika Srbija (u daljem tekstu: "Srbija") i
Međunarodni krivični sud (u daljem tekstu: "Sud"),
POZIVAJUĆI SE NA član 103. Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, koji je usvojila Diplomatska konferencija ovlašćenih predstavnika članica Ujedinjenih nacija 17. jula 1998. godine (u daljem tekstu: "Rimski statut"), prema kome se kazne zatvora koje izrekne Sud služe u državi koju izabere Sud sa spiska država koje su izrazile spremnost da prihvate osuđena lica;
POZIVAJUĆI SE NA Pravilo br. 200 Pravila postupka i dokazivanja Suda (u daljem tekstu: "Pravilo/a"), prema kome Sud ima pravo da zaključuje bilateralne sporazume sa državama u cilju utvrđivanja okvira za prijem lica osuđenih od strane Suda, u skladu sa Rimskim statutom;
POZIVAJUĆI SE NA široko prihvaćena merila međunarodnih sporazuma u vezi sa postupanjem sa zatvorenicima, uključujući i Standardna minimalna pravila za postupanje prema zatvorenicima, potvrđena rezolucijama 663c (XXIV) od 31. jula 1957. godine i 2067 (LXII) od 13. maja 1977. godine ECOSOC-a (Ekonomskog i socijalnog saveta), Skup načela za zaštitu svih lica pod bilo kojim oblikom pritvora ili zatočenja, koji je usvojila Generalna Skupština UN rezolucijom br. 43/173 od 9. decembra 1988. godine, i Osnovna načela za postupanje prema zatvorenicima, koja je usvojila Generalna Skupština UN rezolucijom br. 45/111 od 14. decembra 1990. godine;
UZIMAJUĆI U OBZIR spremnost Srbije da prihvati lica koja je osudio Sud;
U CILJU utvrđenja okvira za prihvatanje lica koje je osudio Sud i stvaranja uslova pod kojima će se izrečene kazne izdržavati na teritoriji Srbije;
SLOŽILE SU SE kako sledi:
Ovaj sporazum uređuje pitanja koja se odnose na ili nastaju iz izvršenja kazni koje je izrekao Sud, a koje se izdržavaju u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija Srbije.
1. Predsedništvo Suda (u daljem tekstu: "Predsedništvo"), u postupku obaveštavanja Srbije o svojoj odluci da izvrši kaznu u određenom predmetu, dužno je da dostavi Ministarstvu pravde Srbije, pored ostalog, sledeće podatke i isprave:
a) ime i prezime, državljanstvo, datum i mesto rođenja osuđenog lica;
b) prepis pravosnažne osuđujuće presude i izrečene kazne;
v) trajanje i datum početka izdržavanja kazne, kao i vreme koje je preostalo do prestanka izdržavanja kazne;
g) nakon razgovora sa osuđenim licem, sve neophodne podatke u vezi sa njegovim zdravstvenim stanjem, uključujući i bilo kakve terapije koje prima.
2. Nadležni državni organ je dužan da odluči o zahtevu Suda i da bez odlaganja o svojoj odluci obavesti Predsedništvo.
3. Srbija ima pravo da u bilo kom trenutku povuče svoje uslove za prisustvo u spisku država koje su spremne da prime osuđena lica. Predsedništvo razmatra i potvrđuje ili odbacuje bilo kakve izmene ili dopune tih uslova.
Sekretar Suda, u dogovoru sa nadležnim državnim organom, dužan je da izradi odgovarajući postupak prebacivanja osuđenog lica iz Suda na teritoriju Srbije.
1. U skladu sa odredbama ovog sporazuma, zatvorska kazna je obavezujuća za Srbiju, koja nema nikakvo pravo da je preinačuje.
2. Sud će vršiti nadzor nad izvršenjem zatvorske kazne, koja mora da bude u skladu sa široko prihvaćenim merilima međunarodnih sporazuma u vezi sa postupanjem sa zatvorenicima.
3. Ukoliko, nakon prebacivanja osuđenog lica na teritoriju Srbije, Sud, u skladu sa Rimskim statutom i Pravilima, naloži da osuđeno lice bude saslušano pred Sudom, osuđeno lice će biti privremeno prebačeno u Sud, pod uslovom da bude vraćeno na teritoriju Srbije u roku koji odredi Sud.
4. Predsedništvo ima pravo da odobri privremeno izručenje osuđenog lica trećoj državi za svrhe krivičnog postupka isključivo ako je primilo garancije koje smatra zadovoljavajućim da će osuđeno lice biti držano u pritvoru u trećoj državi i prebačeno nazad u Srbiju, posle okončanja postupka.
U cilju vršenja nadzora nad izvršenjem zatvorskih sankcija, Predsedništvo, između ostalog, ima pravo i na sledeće:
a) kada god je to potrebno, da zahteva bilo kakve podatke, izveštaje ili stručna mišljenja od Srbije, ili od bilo kojih pouzdanih izvora;
b) kada je to neophodno, da odredi sudiju Suda ili člana osoblja Suda čiji će zadatak biti, nakon što obavesti Srbiju, da se sastane sa osuđenim licem i sasluša njegove stavove, bez prisustva organa Srbije;
v) kada god je prikladno, ponudi Srbiji priliku da se izjasni o stavovima koje je iznelo osuđeno lice u slučaju navedenom u tački pod (b) ovog člana.
1. Uslovi izdržavanja kazne biće uređeni, u skladu sa propisima Srbije, i biće u skladu sa široko prihvaćenim standardima međunarodnih sporazuma koji se odnose na postupanje sa zatvorenicima; ni u jednom slučaju ti uslovi ne smeju da budu bolji ili gori od onih koje trpe zatvorenici osuđeni u vezi sa sličnim delima u Srbiji.
2. Srbija je dužna da obavesti Predsedništvo o svim okolnostima, uključujući primenu bilo kojih uslova koji su bili dogovoreni kada je iznela svoju spremnost da bude uključena u spisak država koje primaju osuđena lica na izdržavanje sankcija, koje bi mogle da bitno utiču na uslove ili trajanje zatvorske kazne. Predsedništvo će biti obavešteno o bilo kakvim poznatim ili predvidivim okolnostima najmanje 45 dana pre njihove pojave. Tokom ovog perioda, Srbija ne sme da preduzima bilo kakve mere koje bi mogle da nanesu štetu njenim obavezama. U slučaju da Predsedništvo nije u stanju da se složi sa pomenutim okolnostima, dužno je da obavesti Srbiju i prebaci osuđeno lice u zatvor u drugoj državi.
3. U slučaju da osuđeno lice ima pravo da učestvuje u nekom zatvorskom programu ili pogodnostima prema zakonima Srbije koji mogu da obuhvate izvesne aktivnosti izvan zatvorske ustanove, Srbija je dužna da obavesti Predsedništvo o toj činjenici, kao i o svim drugim relevantnim podacima ili opažanjima, kako bi Sud mogao da izvrši svoju nadzornu funkciju.
1. Nadležni državni organ je dužan da omogući Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (u daljem tekstu: "MKCK") da pregleda zatvorske uslove i postupanja sa osuđenim licem/licima u bilo kom trenutku, kao i s vremena na vreme, pri čemu će učestalost poseta odrediti MKCK. Srbiji i Predsedništvu će MKCK podneti poverljiv izveštaj o svojim nalazima tokom poseta.
2. Srbija i Predsedništvo su dužni da zajednički razmotre nalaze navedene u stavu 1. ovog člana. Predsedništvo ima pravo da nakon toga zahteva da ga Srbija obavesti o svim izmenama zatvorskih uslova koje je preporučio MKCK.
1. Opštenje osuđenog lica sa Sudom je neometano i poverljivo.
2. Predsedništvo i Srbija su dužni da ustanove odgovarajuće mehanizme za ostvarivanje prava osuđenog lica na opštenje sa Sudom.
Osuđenom licu ne može biti suđeno pred sudom u Srbiji u vezi sa aktivnostima koje su predstavljale biće krivičnih dela u vezi s kojima je licu već izrečena osuđujuća ili oslobađajuća presuda od strane Suda.
1. Osuđeno lice koje se nalazi u zatvoru u Srbiji ne sme biti gonjeno, kažnjavano ili izručivano trećoj državi u vezi sa bilo kakvim aktivnostima kojima se lice bavilo pre prebacivanja na teritoriju Srbije, osim ako Predsedništvo, na zahtev Srbije, nije odobrilo takvo gonjenje, kažnjavanje ili izručenje.
2. Ukoliko Srbija namerava da krivično goni ili izvrši kaznu prema osuđenom licu, dužna je da obavesti Predsedništvo o svojoj nameri i dostavi sledeću dokumentaciju:
a) izjavu o činjenicama slučaja i o njihovoj pravnoj kvalifikaciji;
b) kopiju svih relevantnih zakonskih odredaba, uključujući one koje se odnose na rok zastarevanja i zaprećene sankcije;
v) kopiju svih osuđujućih presuda, naloga za hapšenje ili drugih isprava sa istom pravnom snagom, odnosno bilo kakvog drugog sudskog naloga koga Srbija ima nameru da izvrši;
g) protokol koji sadrži stavove osuđenog lica iznete nakon što je lice obavešteno u dovoljnoj meri o postupku.
3. U slučaju zahteva za izručenje koji je podnela treća zemlja, Srbija je dužna da ceo zahtev dostavi Predsedništvu zajedno sa protokolom, koji sadrži stavove osuđenog lica pribavljene nakon što je lice obavešteno u dovoljnoj meri o zahtevu za izručenje.
4. Predsedništvo ima pravo, u vezi sa st. 2. i 3. ovog člana, da traži bilo kakve isprave ili dodatne podatke od Srbije ili od treće države koja zahteva izručenje.
5. Predsedništvo je dužno da odluči u što kraćem roku. Odluka se dostavlja svima koji su učestvovali u postupku. Ukoliko se zahtev podnet u vezi sa st. 2. ili 3. ovog člana odnosi na izvršenje kazne, osuđeno lice može da izdržava kaznu u Srbiji ili da bude izručeno trećoj državi samo nakon što je odslužilo kaznu koju mu je izrekao Sud u celini.
6. Stav 1. ovog člana neće se primenjivati ukoliko osuđeno lice svojom voljom ostane više od 30 dana na teritoriji Srbije nakon što je odslužilo celokupnu kaznu koju mu je izrekao Sud, ili se vrati na teritoriju te države nakon što ju je bilo napustilo.
Žalbe na presudu, obnove postupka i umanjenje kazne
1. Samo Sud ima pravo da odlučuje o žalbama na presudu i molbama za obnovu postupka. Srbija nema pravo da ometa podneske osuđenog lica u tom smislu.
2. Srbija nema pravo da pusti na slobodu lice pre isteka kazne na koju ga je osudio Sud.
3. Samo Sud ima pravo da odlučuje o umanjenju kazne, i o tom pitanju odlučuje nakon saslušanja lica i nakon prijema bilo kakvih relevantnih informacija od Srbije.
1. Ukoliko osuđeno lice pobegne sa izdržavanja kazne, Srbija je dužna da bez odlaganja obavesti Sekretara Suda, koristeći bilo koje sredstvo koje može da prenese pisanu poruku.
2. Ukoliko osuđeno lice pobegne sa izdržavanja kazne i sa teritorije Srbije, Srbija ima pravo da, nakon savetovanja sa Predsedništvom, zahteva izručenje ili predaju tog lica od države u kojoj se lice nalazi, u skladu sa važećim bilateralnim ili multilateralnim sporazumima, ili može da zatraži da Predsedništvo zahteva predaju lica, u skladu sa glavom 9. Rimskog statuta.
3. Ukoliko se država u kojoj se osuđeno lice nalazi složi da to lice preda Srbiji, na osnovu međunarodnih sporazuma ili domaćih propisa, Srbija je dužna da o tome obavesti Sekretara Suda u pismenom obliku. Lice mora da bude predato Srbiji u najkraćem mogućem roku, ukoliko je potrebno u saradnji sa Sekretarom Suda, shodno Pravilu broj 225.
4. Ukoliko je osuđeno lice predato Sudu, Sud će to lice prebaciti u Srbiju. Ovo, međutim, ne sprečava Predsedništvo da po sopstvenoj odluci, ili na zahtev javnog tužioca, ili Srbije, odredi drugu državu, uključujući i državu na čiju je teritoriju osuđeno lice pobeglo.
5. U svim slučajevima, vreme tokom koga je osuđeno lice bilo pritvoreno na teritoriji države u kojoj je bilo u pritvoru nakon bežanja, kao i u slučajevima kada se primenjuje stav 4. ovog člana, vreme provedeno u pritvoru u sedištu Suda nakon predaje osuđenog lica od strane države u kojoj se lice nalazilo, biće odbijeno od preostalog dela kazne.
1. Predsedništvo, po sopstvenoj odluci ili na zahtev osuđenog lica ili javnog tužioca, ima pravo da u bilo kom trenutku odluči da prebaci osuđeno lice u zatvor u drugoj državi.
2. Osuđeno lice ima pravo da u bilo koje vreme podnosi zahteve Predsedništvu da bude prebačeno iz Srbije.
3. Ukoliko Predsedništvo odluči da ne menja Srbiju kao državu izvršenja, o tome će obavestiti osuđeno lice, javnog tužioca, Sekretara Suda i Srbiju.
1. Izvršenje kazne će prestati:
a) odsluženjem kazne koju je izrekao Sud;
b) u slučaju smrti osuđenog lica;
v) nakon odluke Suda da se osuđeno lice prebaci u drugu državu u skladu sa Rimskim statutom i Pravilima;
g) puštanjem na slobodu nakon postupka po članu 11.
2. Nadležni državni organi su dužni da obustave izvršenje kazne odmah nakon prijema obaveštenja od Suda o bilo kakvoj odluci ili meri čija je posledica da se kazna neće dalje izvršavati.
Prebacivanje osuđenog lica nakon odsluženja kazne
1. Nakon odsluženja kazne, osuđeno lice koje nije državljanin Srbije ima pravo da, u skladu sa domaćim propisima Srbije, bude prebačeno u državu koja je obavezna da ga primi ili u drugu državu koja se saglasi da ga primi, uzimajući u obzir želju lica da bude prebačeno u tu državu, osim ako Srbija dozvoli licu da ostane na njenoj teritoriji.
2. U skladu sa odredbama člana 10. ovog sporazuma, Srbija, takođe, može da, u skladu sa domaćim propisima, izruči ili na drugi način preda lice državi koja je tražila izručenje ili predaju lica u cilju vođenja krivičnog postupka ili izvršenja kazne.
1. Ukoliko u bilo koje vreme nakon što je doneta odluka, iz bilo kakvih zakonskih ili praktičnih razloga i izvan kontrole nadležnih domaćih organa da se izvrši osuda njeno izvršenje postane nemoguće, Srbija je dužna da o tome bez odlaganja obavesti Predsedništvo.
2. Sud je dužan da odredi odgovarajući mehanizam za prebacivanje osuđenog lica.
3. Nadležni državni organi su dužni da odlože preduzimanje bilo kakvih drugih mera najmanje 60 dana nakon prijema obaveštenja od Predsedništva o prebacivanju lica.
1. Srbija je dužna da bez odlaganja obavesti Predsedništvo o sledećem:
a) o odsluživanju kazne osuđenog lica, dva meseca pre datuma isteka kazne;
b) o bežanju osuđenog lica;
v) o smrti osuđenog lica; i
g) o zahtevima za izručenje osuđenog lica, uključujući isprave i podatke navedene u stavu 2. člana 10.
2. Srbija je dužna da dostavi Predsedništvu, 30 dana pre datuma isteka kazne koju izdržava osuđeno lice, relevantne podatke u vezi sa namerom Srbije da odobri ostanak lica na njenoj teritoriji ili podatke o mestu gde namerava da prebaci lice.
3. Srbija je dužna da obavesti Predsedništvo o svim važnim događajima u vezi sa osuđenim licem, ili o svim pravnim postupcima preduzetim protiv tog lica u vezi sa događajima nakon prebacivanja lica.
4. U svrhu produživanja zatvorske kazne, Predsedništvo ima pravo da zatraži mišljenje Srbije.
1. Redovne troškove izvršenja kazne na teritoriji Srbije snosiće Srbija.
2. Druge troškove, uključujući troškove prevoženja osuđenog lica od i do sedišta Suda i od i do teritorije Srbije, snosiće Sud.
3. U slučaju bekstva, troškove u vezi sa predajom osuđenog lica snosiće Sud, ukoliko nijedna država ne preuzme odgovornost za njih.
1. Nadležni državni organi Srbije su dužni da preduzimaju sve neophodne mere da obezbede efikasno izvršenje ovog sporazuma i da osiguraju odgovarajuću bezbednost, sigurnost i zaštitu osuđenih lica.
2. Odgovornost za izvršenje obaveza predviđenih ovim sporazumom snosi Srbija.
3. Sud i Srbija će odrediti osobu za kontakt u cilju olakšavanja izvršenja ovog sporazuma.
Ovaj sporazum stupa na snagu narednog dana od dana deponovanja instrumenta o potvrđivanju od strane Srbije.
Ovaj sporazum može da bude izmenjen, nakon konsultacija, i na osnovu uzajamnog pristanka Strana.
Posle konsultacija, bilo koja Strana ima pravo da otkaže Sporazum, sa otkaznim rokom od dva meseca. Otkaz neće uticati na osude koje su na snazi u vreme otkaza, a odredbe ovog sporazuma će ostati na snazi sve dok takve kazne ne budu odslužene, prestale ili ukoliko je to slučaj, osuđeno lice ne bude prebačeno, u skladu sa članom 13. ovog sporazuma.
U POTVRDU ČEGA SU dole potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali ovaj sporazum.
U Hagu, 20. januara 2011. godine, u dva primerka, na engleskom jeziku.
Za Sud |
|
Za Republiku Srbiju |
Sang Hin Song, s.r. |
|
Snežana Malović, s.r. |
predsednik Međunarodnog |
|
ministar pravde |
ČLAN 3
O izvršavanju ovog zakona stara se ministarstvo nadležno za pravosuđe.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".