PRAVILNIKO INVESTICIONIM FONDOVIMA(Sl. glasnik RS", br. 15/2009, 76/2009 i 41/2011) |
Ovim pravilnikom propisuju se:
1. organizovanje i poslovanje otvorenog investicionog fonda (u daljem tekstu: otvoreni fond),
- bliži uslovi za kategorizaciju otvorenih fondova i promenu vrste fonda,
- izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog fonda, odnosno upis u Registar fondova,
- kupovina i otkup investicionih jedinica,
- investiciona politika i način ulaganja imovine fonda,
- način i učestalost obračunavanja i objavljivanja vrednosti investicione jedinice otvorenog fonda,
- način obračunavanja prinosa, odnosno dobiti otvorenog fonda, uključujući i načela zaokruživanja vrednosti,
- način usaglašavanja razlika obračunatih neto vrednosti imovine i prinosa otvorenog fonda i izveštavanje kastodi banke,
- uslovi i postupak za obustavu kupovine i otkupa investicionih jedinica,
- način spajanja otvorenih investicionih fondova,
- uslovi za izbor društva za upravljanje u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu koje upravlja otvorenim fondom,
- raskid ugovora sa kastodi bankom,
- postupak raspuštanja otvorenog fonda,
2. osnivanje i poslovanje zatvorenog investicionog fonda (u daljem tekstu: zatvoreni fond),
- bliži uslovi za kategorizaciju zatvorenih fondova i promenu vrste fonda,
- izdavanje dozvole za osnivanje zatvorenog fonda, odnosno upis u Registar fondova,
- odobrenje izdavanja akcija fonda,
- investiciona politika i način ulaganja imovine fonda,
- način i učestalost obračunavanja i objavljivanja neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji,
- način obračunavanja prinosa, odnosno dobiti zatvorenog fonda uključujući i načela zaokruživanja vrednosti,
- način usaglašavanja razlika obračunatih neto vrednosti imovine zatvorenog fonda i izveštavanje kastodi banke,
- uslovi i postupak sticanja sopstvenih akcija zatvorenog fonda,
- uslovi za izbor društva za upravljanje koje upravlja zatvorenim fondom,
- raskid ugovora sa kastodi bankom,
- postupak raspuštanja zatvorenog fonda,
3. osnivanje i poslovanje privatnog fonda.
Zahtev za davanje dozvole, odnosno saglasnosti, kao i ispunjenje obaveze izveštavanja podnosi se na odgovarajućim obrascima koji su dostupni na internet stranici Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).
Pod prethodnom saglasnošću u smislu odredbi ovog pravilnika smatra se da se odluka nadležnog organa društva za upravljanje investicionim fondovima (u daljem tekstu: društvo za upravljanje), odnosno zatvorenog fonda primenjuje nakon dobijanja saglasnosti Komisije.
Pojam i vrste investicionog fonda
Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine.
Investicioni fondovi mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni.
Članovi i akcionari investicionog fonda
Članovi, odnosno akcionari fonda mogu biti:
- fizička i pravna lica bilo domaća ili strana,
- društvo za upravljanje u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (u daljem tekstu: Zakon),
- otvoreni investicioni fondovi (koji nemaju svojstvo pravnog lica).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, članovi, odnosno akcionari fonda ne mogu biti:
1) banka koja obavlja kastodi poslove za taj fond,
2) preduzeće za reviziju i revizor koje obavlja poslove revizije finansijskih izveštaja za taj fond,
3) drugi fond kojim upravlja isto društvo za upravljanje.
Naziv i poslovno ime investicionog fonda
Naziv otvorenog investicionog fonda mora sadržati oznaku "otvoreni investicioni fond" ili skraćenicu "otvoreni fond" ili "o.i.f."
Poslovno ime zatvorenog investicionog fonda mora sadržati oznaku "zatvoreni investicioni fond" ili skraćenicu "zatvoreni fond" ili "z.i.f.", s tim što zatvoreni investicioni fond koji ulaže u nekretnine sadrži oznaku "zatvoreni investicioni fond koji ulaže u nekretnine".
Poslovno ime privatnog investicionog fonda mora sadržati oznaku "privatni investicioni fond" ili skraćenicu "privatni fond" ili "p.i.f."
II ORGANIZOVANJE I POSLOVANJE OTVORENOG FONDA
Otvoreni fond je institucija kolektivnog investiranja koja nema svojstvo pravnog lica i koja funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev članova fonda, kao i ulaganja prikupljenih novčanih sredstava u različite vrste imovine.
Kategorizacija otvorenih fondova
U skladu sa odabranim investicionim ciljem, odnosno investicionom politikom, otvoreni fondovi se prema tome gde pretežno ulažu svoju imovinu dele na:
1) fond rasta vrednosti imovine,
2) fond prihoda,
3) fond očuvanja vrednosti imovine,
4) balansirani fond.
Fond rasta vrednosti imovine
Fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75% imovine u vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju:
1) akcionarska društva sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanim tržištima,
2) akcionarska društva sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici,
3) akcionarska društva sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama.
U uslovima poremećaja na finansijskom tržištu, najmanje 60% imovine fonda rasta vrednosti imovine mora biti uloženo u hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana.
Fond prihoda
Fond prihoda ulaže najmanje 75% imovine u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike i dužničke hartije od vrednosti koje izdaju:
1) Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije,
2) Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug,
3) međunarodne finansijske institucije,
4) države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, odnosno jedinice lokalne samouprave tih država, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama,
5) pravna lica sa sedištem u Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu,
6) pravna lica sa sedištem u državama članicama EU i OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim državama.
U uslovima poremećaja na finansijskom tržištu, najmanje 60% imovine fonda prihoda mora biti uloženo u hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana.
Fond očuvanja vrednosti imovine
Fond očuvanja vrednosti imovine ulaže najmanje 75% imovine u:
1) kratkoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje:
- Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije,
- Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug,
- pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici,
2) novčane depozite
- u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija,
- u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a.
Balansirani fond
Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke hartije od vrednosti i dužničke hartije od vrednosti u koje mogu ulagati Fond rasta vrednosti imovine i Fond prihoda saglasno odredbama ovog pravilnika.
Ulaganja u dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite ne može biti manje od 35% ni više od 65% vrednosti imovine fonda.
U uslovima poremećaja na finansijskom tržištu, najmanje 70% imovine balansiranog fonda mora biti uloženo u vlasničke i dužničke hartije od vrednosti iz stava 1. ovog člana, s tim da ulaganje u dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite ne može biti manje od 35% ni veće od 75% imovine fonda.
Dozvola za organizovanje otvorenog fonda
Zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog fonda
Društvo za upravljanje koje namerava da organizuje otvoreni fond, dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog fonda.
Uz zahtev za organizovanje otvorenog fonda, koji se podnosi na obrascu OIF - dozvola, Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji:
1) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda, na obrascima OIF- P i OIF- SP,
2) nacrt javnog poziva za upis i uplatu investicionih jedinica, na obrascu OIF-JP,
3) nacrt ugovora sa kastodi bankom,
4) dokumentaciju o portfolio menadžeru fonda koji se organizuje,
5) rešenje o upisu društva za upravljanje u registar privrednih subjekata i upisu svih promena,
6) dokaz o uplati naknade Komisiji,
7) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Ako Komisija utvrdi da je zahtev iz stava 1. ovog člana nepotpun ili nepravilan, ostavlja naknadni rok za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti.
Sadržina prospekta
Cilj prospekta je da obezbedi da zainteresovano lice dobije najvažnije informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja i glavnim rizicima ulaganja u taj fond.
Prospekt otvorenog fonda, pored podataka propisanih Zakonom, sadrži:
1) naziv i vrsta fonda,
2) datum organizovanja fonda i rok na koji se organizuje (ukoliko se organizuje na određeno vreme),
3) investicioni cilj i investicionu politiku,
4) glavne rizike ulaganja,
5) način ulaganja imovine fonda - kriterijumi za diversifikaciju portfolia fonda uz navođenje procentualno najvećeg i najmanjeg dela sredstava fonda koji će se ulagati u pojedine vrste hartije od vrednosti ili u novčane depozite,
6) strukturu imovine fonda na dan 31.12. prethodne godine, odnosno 30.06. tekuće godine,
7) neto prinos fonda,
8) visinu naknada i troškova koji se naplaćuju od članova i iz imovine fonda i načinom obračuna istih,
9) način obaveštavanja članova fonda o promeni opštih akata društva,
10) način obaveštavanja članova fonda o promeni investicione politike,
11) vreme, mesto i postupak kupovine i otkupa investicionih jedinica (sa napomenom da postoji zakonsko ograničenje sticanja više od 20% neto vrednosti imovine),
12) okolnosti pod kojima može doći do obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica tog fonda,
13) vreme i način raspodele prihoda, odnosno dobiti ukoliko se raspodeljuje,
14) poreski tretman imovine fonda i članova fonda,
15) postupak raspuštanja tog fonda u slučaju isteka vremena na koji je fond organizovan.
Podaci iz prospekta koji su promenjivi, objavljuju se nakon saglasnosti Komisije u dodatku prospekta.
Forma prospekta
Podaci u prospektu i skraćenom prospektu se prikazuju prema redosledu utvrđenom u obrascima OIF–P i OIF–SP.
Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja investicionog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.
Prospekt i skraćeni prospekt moraju biti dostupni u štampanom obliku i na internet stranici društva za upravljanje.
Prospekt i skraćeni prospekt se objavljuju na srpskom jeziku, a mogu biti objavljeni i na stranom jeziku.
Prospekt mora biti pregledan, jasan, nedvosmislen i jednostavan za razumevanje.
Nijedan podatak ili deo prospekta ne sme biti upadljiviji od ostalih, ukoliko nije drukčije propisano ovim pravilnikom.
Javni poziv
Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica u postupku organizovanja otvorenog fonda dostavlja se na obrascu OIF-JP i sadrži naročito:
1) osnovne podatke o društvu za upravljanje,
2) svrhu izdavanja investicionih jedinica,
3) prava člana fonda,
4) prodajnu cenu investicione jedinice,
5) trajanje javnog poziva (datum početka i završetka roka za upis i uplatu investicionih jedinica, odnosno tačan broj dana roka za upis i uplatu),
6) postupak i ograničenja upisa i uplate investicionih jedinica,
7) organizovanje fonda ili povraćaj sredstava u slučaju neuspelog poziva,
8) osnovne podatke o kastodi banci,
9) kontakt telefone na kojima se mogu dobiti ostale informacije.
Dozvola za organizovanje otvorenog fonda
Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za organizovanje otvorenog fonda u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva, kada proceni da su ispunjeni uslovi propisani Zakonom.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana istovremeno se daje saglasnost na prospekt, skraćeni prospekt i javni poziv.
Komisija donosi rešenje kojim odbija zahtev za davanje dozvole za organizovanje otvorenog fonda, ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani Zakonom.
Ugovor sa kastodi bankom
Kastodi usluge za jedan investicioni fond obavlja isključivo jedna kastodi banka.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od osam dana od dobijanja dozvole za organizovanje otvorenog fonda, zaključi ugovor o obavljanju kastodi usluga za taj fond sa kastodi bankom, koja nije povezano lice sa društvom za upravljanje.
Sastavni deo ugovora iz stava 2. ovog člana su i procedure o načinu dostavljanja podataka i metodologiji obračuna imovine fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da, pre objavljivanja javnog poziva, dostavi Komisiji ugovor sa kastodi bankom.
Objavljivanje javnog poziva i skraćenog prospekta
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Komisije o davanju dozvole za organizovanje otvorenog fonda objavi javni poziv i skraćeni prospekt fonda u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike.
Upis i uplata investicionih jedinica
Upis investicionih jedinica vrši se u društvu za upravljanje, odnosno kod posrednika na način i u roku navedenim u javnom pozivu.
Sastavni deo upisnice je izjava lica koje pristupa fondu, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da ispunjava uslove iz člana 5. stav 2. ovog Pravilnika.
Uplata investicionih jedinica vrši se na novčani račun fonda, koji se vodi u kastodi banci na način i u roku navedenim u javnom pozivu.
Stav 2. ovog člana shodno se primenjuje na sticanje investicionih jedinica i nakon upisa fonda u registar.
Rok za upis i uplatu utvrđen je u javnom pozivu.
Izuzetno, Komisija može na zahtev društva za upravljanje produžiti rok za upis i uplatu investicionih jedinica, ali ne duže od tri meseca od dana objavljivanja javnog poziva.
Zahtev iz stava 2. ovog člana mora biti podnet najmanje tri radna dana pre isteka roka iz javnog poziva.
Jedinstvena početna vrednost investicione jedinice se utvrđuje u iznosu od 1.000 RSD.
Član otvorenog fonda ne može steći više od 20% neto vrednosti imovine fonda na dan isteka roka za upis i uplatu investicionih jedinica, odnosno na dan T nakon upisa fonda u Registar fondova.
Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 (dvestotinehiljada) EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije (u daljem tekstu NBS) na dan isteka roka za upis i uplatu.
U slučaju da se ne prikupe minimalna novčana sredstva u roku za upis i uplatu, kastodi banka je dužna da, po nalogu društva za upravljanje, u roku od osam dana od isteka tog roka izvrši povraćaj prikupljenih sredstava.
Upis u Registar investicionih fondova
Investicioni fond smatra se organizovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.
Uz zahtev za upis otvorenog fonda u Registar fondova, koji se podnosi na obrascu IF - registar, društvo za upravljanje dostavlja:
1) kopiju objavljenog javnog poziva i skraćenog prospekta,
2) dokaz o uplaćenim sredstvima na račun - (potvrda kastodi banke o ukupno uplaćenim sredstvima, neto iznos izražen u dinarima i EUR po srednjem kursu NBS na dan isteka roka za upis i uplatu),
3) dokaz o poštovanju ograničenja sticanja investicionih jedinica (prikaz članova fonda sa iznosima pojedinačnih bruto i neto uplata i broja i procenta investicionih jedinica),
4) ugovor sa eksternim revizorom,
5) dokaz o uplati naknade Komisiji,
6) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Komisija donosi rešenje o upisu u Registar investicionih fondova, ako utvrdi da je:
1) društvu za upravljanje data dozvola za organizovanje otvorenog fonda,
2) upisano i uplaćeno minimalno 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isteka roka za upis i uplatu,
3) da članovi otvorenog fonda nisu lica iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika,
4) da članovi otvorenog fonda stiču procenat investicionih jedinica koji ne prelazi ograničenja propisana zakonom i ovim pravilnikom.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana istovremeno se društvu za upravljanje odobrava upravljanje tim fondom.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od šest meseci od dana upisa u registar fondova uskladi strukturu imovine otvorenog fonda sa ograničenjima ulaganja propisanim Zakonom i prospektom fonda.
Rok iz stava 1. ovog člana se primenjuje i u slučaju odobrenja prospekta zbog promene vrste fonda u smislu kategorizacije propisane ovim pravilnikom.
Odobrenje izmene prospekta
Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji podnese zahtev za odobrenje izmene prospekta i skraćenog prospekta za svaki fond kojim upravlja na obrascu IF - IP u roku od tri dana od dana:
- nastanka značajnije promene usled kojih podaci u prospektu i skraćenom prospektu ne odgovaraju stvarnom stanju.
- donošenja odluke o promeni naziva i/ili vrste fonda u smislu kategorizacije propisane ovim pravilnikom.
Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji podnese zahtev za odobrenje izmena skraćenog prospekta, odnosno dodatka prospekta za svaki fond kojim upravlja: do 31. marta tekuće godine, radi inoviranja postojećih podataka sa podacima sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine.
U slučaju promena određenih podataka o društvu za upravljanje koji se prikazuju u prospektu fonda, društvo za upravljanje iste sprovodi u roku od 8 dana od dana prijema rešenja Komisije kojim se daje saglasnost na izmenu opštih akata, imenovanje člana uprave i/ili odobrenja za sticanje kvalifikovanog učešća u kapitalu društva i o tome obaveštava Komisiju.
Komisija u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva, donosi rešenje o odobrenju izmena prospekta i skraćenog prospekta kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom i da prospekt sadrži tačne i potpune podatke, kao i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju, a u vezi sa rizicima ulaganja imovine investicionog fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da narednog radnog dana od prijema rešenja Komisije u dnevnim novinama u kojima vrši objavljivanje vrednosti investicione jedinice, objavi obaveštenje da je data saglasnost za inoviranje prospekta, i da na internet stranici objavi prečišćen tekst prospekta.
Kupovina i otkup investicionih jedinica
Kupovina investicionih jedinica vrši se u novcu, na način propisan prospektom i skraćenim prospektom investicionog fonda.
Kupovina investicione jedinice se vrši po principu nepoznate cene koja se utvrđuje narednog radnog dana od dana priliva sredstava na račun fonda na način predviđen ovim pravilnikom.
Prilikom kupovine investicionih jedinica, član fonda ne može steći, zajedno sa investicionim jedinicama tog fonda koje poseduje, više od 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda na dan priliva sredstava na račun fonda.
Konverzija uplata u investicione jedinice
Konverzija dinarskih i deviznih uplata u investicione jedinice vrši se narednog radnog dana u odnosu na dan priliva sredstava na račun fonda, prema vrednosti investicione jedinice na dan priliva (dan T), a broj kupljenih investicionih jedinica na individualnom računu člana fonda se evidentira na dan konverzije (dan T+1).
Obračun deviznih uplata u dinarsku protivvrednost vrši se po srednjem kursu NBS na dan priliva na račun fonda.
Broj kupljenih investicionih jedinica se izračunava prema sledećoj formuli:
N = |
U*(1-F)-Ff |
|
A |
|
pri čemu je:
N - broj kupljenih investicionih jedinica,
U - novčana sredstva koja su uplaćena na dinarski račun fonda, odnosno dinarska protivvrednost deviznih sredstava obračunata prema srednjem kursu NBS na dan priliva na devizni račun fonda u slučaju uplata od strane nerezidenata iz inostranstva,
F - procentualna naknada za kupovinu investicionih jedinica, ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje,
A - vrednost investicione jedinice na dan uplate,
Ff - jednokratna fiksna naknada koja se naplaćuje prilikom inicijalne kupovine investicionih jedinica (administrativna naknada za pristupanje fondu), ukoliko je društvo naplaćuje.
Ukoliko uplata nije dovoljna za kupovinu cele investicione jedinice, na individualnom računu klijenta se evidentira deo investicione jedinice.
Društvo za upravljanje je dužno da članu fonda u roku od 5 radnih dana od dana sticanja investicionih jedinica pošalje pisanu potvrdu o broju stečenih investicionih jedinica.
Potvrda iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) iznos ukupno uplaćenih sredstva za kupovinu investicionih jedinica (U),
2) datum priliva sredstava na račun fonda i srednji kurs NBS na taj dan, ukoliko su uplate izvršene u inostranstvu,
3) vrednost investicione jedinice na dan uplate (A),
4) iznos naknade za kupovinu investicionih jedinica (F),
5) broj stečenih investicionih jedinica,
6) ukupan broj investicionih jedinica na individualnom računu člana.
Neidentifikovane uplate
U slučaju uplata na račun fonda čijeg uplatioca društvo za upravljanje ne može da identifikuje (uplate bez poziva na broj pristupnice, odnosno uplate pre prve dostave ispunjene pristupnice Društvu i sl.) uplaćena sredstva tretiraju kao neraspoređena sredstva i ne ulaze u obračun vrednosti neto imovine fonda.
Društvo je dužno da dâ nalog kastodi banci da sredstva iz stava 1. ovog člana vrati petog radnog dana od dana priliva.
U slučaju da se u roku od pet radnih dana identifikuje uplata, dodela investicionih jedinica vrši se na dan identifikacije klijenta.
Otkup investicionih jedinica
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od 5 radnih dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica izvrši otkup investicionih jedinica prenosom sredstava na dinarski račun člana fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od 5 radnih dana od dana podnošenja zahteva pošalje pisanu potvrdu članu fonda o broju otkupljenih investicionih jedinica, vrednosti investicione jedinice na dan prijema zahteva za otkup, iznosu naknade za otkup i iznosu uplaćenih sredstava na novčani račun člana fonda.
Otkup investicione jedinice se vrši po vrednosti koja se dobija na sledeći način:
U = (A x N)(1 - F)
pri čemu je:
U - iznos uplaćenih sredstava na novčani račun člana fonda,
A - vrednost investicione jedinice na dan prijema zahteva za otkup investicionih jedinica,
N - broj investicionih jedinica za čiji otkup je član fonda podneo zahtev,
F - procentualna naknada za otkup investicionih jedinica (ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje).
Zaduživanje fonda
Društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti otvorenog fonda, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, vršiti zaduživanje sa rokom otplate do 360 dana, i to zaključivanjem:
1) ugovora o kreditu;
2) repo ugovora sa drugim investicionim fondovima i bankama, čiji predmet mogu biti i akcije.
Ukupno zaduživanje iz stava 1. ovog člana može iznositi najviše do 20% vrednosti imovine fonda.
Uzimanje kredita iz inostranstva za račun investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom.
Investiciona politika otvorenog fonda
Investiciona politika
Investiciona politika otvorenog fonda sadrži:
1) način sprovođenja investicionog cilja,
2) najveći i najmanji deo sredstava fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti,
3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu fonda,
4) način izmene investicione politike.
Ulaganje imovine otvorenog fonda
Imovina otvorenog fonda može se ulagati u:
1) hartije od vrednosti koje izdaju:
- pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanim tržištima,
- pravna lica sa sedištem u Republici ukoliko je prospektom propisano uključenje tih hartija na organizovano tržište odmah po okončanju postupka inicijalne ili sekundarne javne ponude,
- strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici,
- međunarodne finansijske institucije,
- pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
- pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama ukoliko je prospektom propisano uključenje tih hartija na listing odmah po okončanju postupka inicijalne ili sekundarne javne ponude;
2) akcije investicionih fondova:
- zatvorenih fondova sa sedištem u Republici,
- investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu;
3) depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih:
- dužničkih hartija od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama,
- hartija od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije,
- hartija od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju:
- Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije,
- Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug,
- države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države i lokalne samouprave tih država, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;
6) novčane depozite u bankama:
- sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija,
- u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
7) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu:
- u Republici,
- u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
8) investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojima ne upravlja isto društvo za upravljanje;
Ulaganje u finansijske derivate dozvoljeno je isključivo radi smanjenja investicionog rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz finansijskog derivata mogu proisteći.
Imovina investicionih fondova se može ulagati u inostranstvu u skladu sa propisima koji uređuju devizno poslovanje.
Ograničenje ulaganja
Na ulaganja imovine otvorenog fonda se primenjuju sledeća ograničenja:
1) u inostranstvu se može se ulagati samo u likvidne hartije od vrednosti kojima se redovno trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, s tim da najmanje 50% tako uloženog iznosa mora biti investirano u hartije od vrednosti kojima se trguje na listingu u navedenim državama,
2) u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate dva ili više izdavalaca koji su povezana lica se ne može ulagati više od 10% imovine investicionog fonda, s tim da pri ulaganju otvoreni fond ne može steći više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca,
3) u novčane depozite u jednoj banci ili ukupno u novčane depozite u dve ili više banaka koje su povezana lica se ne može ulagati više od 20% imovine investicionog fonda,
4) u jednu vrstu hartija od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka Srbije, odnosno drugo pravno lice uz garanciju Republike se ne može ulagati više od 35% imovine investicionog fonda, s tim da se kod fondova rasta vrednosti vrednosti imovine u navedene hartije ne može ulagati više od 25% imovine investicionog fonda,
5) imovina investicionog fonda ne može se ulagati u pokretne stvari,
6) imovina investicionog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje:
- društvo za upravljanje,
- akcionar društva za upravljanje,
- fond kojim upravlja isto društvo za upravljanje,
- povezano lice sa licima navedenim u ovoj tački,
7) imovinom otvorenog fonda se ne mogu zauzimati kratke pozicije,
8) u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova može se ulagati do 20% imovine investicionog fonda.
Tačka 1. stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na ulaganje imovine fonda u finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, odnosno OECD-a i to isključivo radi smanjenja investicionog rizika imovine fonda.
Tačka 3. stava 1. ovog člana se ne odnosi na novčane depozite kod kastodi banke.
U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja predviđenih Zakonom, ovim pravilnikom i prospektom investicionog fonda, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Komisiju i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja.
Komisija može na zahtev društva za upravljanje investicionim fondovima produžiti rok iz stava 1. ovog člana ukoliko utvrdi:
1. da je do odstupanja strukture imovine otvorenog fonda od ograničenja utvrđenih važećim propisima došlo zbog pada vrednosti imovine fonda ili poremećaja na tržištu,
2. da usled pada vrednosti imovine otvorenog fonda, akcije jednog izdavaoca čine više od 10% imovine fonda, odnosno dužničke hartije od vrednosti iz člana 30. stav 2. Zakona čine više od 35% imovine fonda,
3. da je društvo dostavilo predlog sa obrazloženjem za prevazilaženje navedenih prekoračenja u razumnom roku, a čija je dužina prvenstveno opredeljena zaštitom interesa članova fonda.
U slučajevima odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog odredbama ovog člana, Komisija, po saznanju takvih činjenica, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa Zakonom.
Utvrđivanje i objavljivanje vrednosti investicione jedinice
Način i učestalost obračunavanja neto imovine fonda
Obračun hartija od vrednosti koje čine imovinu fonda zasniva se na njihovoj poštenoj (fer) vrednosti za dan za koji se vrši obračun (u daljem tekstu: dan T).
U trenutku kupovine osnovu za vrednovanje čini nabavna vrednost koja uključuje kupoprodajnu cenu uvećanu za troškove transakcije koji se mogu direktno pripisati sticanju hartija od vrednosti. Izuzetak predstavljaju hartije od vrednosti koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti kroz bilans uspeha, kada troškove transakcije ne treba uključiti u nabavnu vrednost.
Poštena vrednost se zaokružuje na dve decimale.
Dani T-1, T+1, T+2 u smislu ovog pravilnika odnose se na radne dane koji prethode, odnosno slede nakon dana T.
Poštena vrednost akcija kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici Srbiji se utvrđuje kao:
1) prosečna ponderisana cena za poslednjih pet dana kada je bilo trgovanja akcijom u poslednjih 180 dana (T-179).
2) knjigovodstvena vrednost (obračunska vrednost iz prospekta), ukoliko nije bilo najmanje pet dana trgovanja akcijom u poslednjih 180 dana.
Poštena vrednost akcija kojima se trguje na inostranim tržištima se utvrđuje na osnovu njihove:
1) prosečne ponderisane cene za poslednjih pet dana kada je bilo trgovanja akcijom u poslednjih 90 dana (T-89),
2) knjigovodstvena vrednost (obračunska vrednost iz prospekta), ukoliko nije bilo najmanje pet dana trgovanja akcijom u poslednjih 90 dana.
Poštena vrednost dužničkih hartija od vrednosti koje izdaju Republika Srbija, Narodna banka Srbije ili pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji se utvrđuje:
1) na osnovu njihove cene na zatvaranju na dan T na organizovanom tržištu u Republici Srbiji na kome se trguje tim hartijama od vrednosti,
2) ukoliko nije bilo trgovanja na dan T, na osnovu cene na zatvaranju kada je poslednji put bilo trgovanja tom hartijom od vrednosti u periodu koji prethodi danu T, a koji nije duži od 30 dana (T-29),
3) ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz tač. 1. i 2. ovog stava diskontovanjem tokova gotovine, pri čemu se kao diskontna stopa koristi:
- šestomesečna repo stopa Narodne banke Srbije za dužničke hartije od vrednosti nominirane u RSD,
- šestomesečni EURIBOR za dužničke hartije od vrednosti nominirane u EUR.
Stav 1. ovog člana shodno se primenjuje kada su izdavaoci dužničkih hartija od vrednosti države članice EU, OECD i susedne države, odnosno centralne banke tih država kao i, pravna lica sa sedištem u tim državama s tim da za dužničke hartije koje su nominirane u valuti različitoj od EUR kao diskontnu stopu treba koristiti šestomesečnu repo stopu centralne banke države u čijoj valuti su nominirane dužničke hartije od vrednosti.
Poštena vrednost investicionih jedinica utvrđuje se kao njihova vrednost na dan T-1 koja je objavljena na internet stranici društva za upravljanje koje upravlja fondom za čije se investicione jedinice ona određuje.
U slučaju obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica iz stava 1. ovog člana, poštena vrednost utvrđuje se kao poslednja vrednost objavljena na internet stranici društva za upravljanje.
Poštena vrednost novčanih depozita kod banaka obračunava se u skladu sa stanjem na njihovom računu, uključujući i dospelu i nenaplaćenu kamatu.
Obračun i pripis prihoda od kamate na oročene depozite (potraživanja fonda po osnovu kamata) i tekuće račune (potraživanja fonda po osnovu kamata) vrši se na dnevnom nivou.
Metod obračuna kamate na depozite određuje se ugovorom između Društva i poslovne banke.
Pripis prihoda od kamate po tekućem računu vrši se jednom mesečno po dobijanju kamatnog lista od banke. Obračun i priznavanje prihoda od kamate po tekućem računu (potraživanja fonda po osnovu kamata) vrši se na dnevnom nivou.
U slučaju odstupanja obračunate kamate od uplaćenih sredstava po osnovu kamate, razlika se knjiži kao vanredni prihod, odnosno rashod.
Vrednost imovine fonda koja je iskazana u stranoj valuti preračunava se u dinarsku protivvrednost, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan T.
Priznavanje dividendi
Dividenda koja se isplaćuje u novcu, evidentira se pre uplate iste na račun fonda, kao potraživanje i ulazi u obračun vrednosti imovine fonda, danom prijema dokumenta izdavaoca, u kome je naveden pripadajući iznos dividende na osnovu Odluke skupštine akcionara o isplati dividende u novcu.
Novčano potraživanje iz stava 1. ovog člana vodi se kao potraživanje sve do dana uplate dividende na račun fonda.
Dividenda koja se isplaćuje u akcijama, putem nove emisije, evidentira se kao potraživanje i ulazi u obračun vrednosti imovine fonda, danom prijema dokumenta izdavaoca, u kome je naveden pripadajući broj akcija na osnovu Odluke skupštine akcionara o isplati dividende u akcijama.
Potraživanje u akcijama vrednuje se po fer vrednosti do upisa novoizdatih akcija u Centralni registar HoV.
Evidentiranje potraživanja po osnovu upisanih akcija u postupku nove emisije
Uplata akcija po osnovu prava prečeg upisa evidentira se kao novčano potraživanje do prijema odgovarajućeg dokumenta izdavaoca kojim se potvrđuje uspešnost emisije i da će fondu biti dodeljen broj akcija sa upisnice.
Danom prijema dokumenta iz stava 1. novčano potraživanje postaje potraživanje u akcijama, do upisa tih akcija u Centralni registar HoV i vrednuje se po fer vrednosti.
Uplata akcija po osnovu javnog poziva (akcije dostupne svim zainteresovanim investitorima), evidentira se kao novčano potraživanje do prijema odgovarajućeg dokumenta izdavaoca kojim se potvrđuje uspešnost emisije i da će fondu biti dodeljen određen broj akcija.
Danom prijema dokumenta iz stava 3. odgovarajući deo novčanog potraživanja postaje potraživanje u akcijama, do upisa tih akcija u Centralni registar HoV i vrednuje se po fer vrednosti i istovremeno iznos novčanog potraživanja se umanjuje za iznos potreban za plaćanje evidentiranog potraživanja u akcijama, a preostali iznos se vodi kao novčano potraživanje dok izdavalac ne izvrši povraćaj više uplaćenih sredstava na tekući račun fonda.
Evidentiranje potraživanja po osnovu javnog poziva za preuzimanje, odnosno sticanje sopstvenih akcija
Deponovane akcija po osnovu javnog poziva za preuzimanje, odnosno sticanje sopstvenih akcija evidentira se po fer ceni sve do zvaničnog obaveštenja o broju prodatih akcija i prodajnoj ceni.
Danom prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, potraživanje za prodate akcije postaje novčano potraživanje za vrednost po kojoj su akcije prodate u količini za koju je realizovana transakcija, a one koje nisu prodate vode se kao potraživanje u akcijama koje se vrednuje po fer ceni.
Društva za upravljanje su obavezna da čuvaju u papirnom i elektronskom obliku informacije o cenama i izvorima na osnovu kojih je izvršen obračun vrednosti imovine fonda najmanje pet godina.
Ukupna vrednost imovine otvorenog fonda
Ukupna vrednost imovine otvorenog fonda je zbir poštene vrednosti svih hartija od vrednosti koje čine imovinu fonda, poštene vrednosti novčanih depozita, stanja na ostalim novčanim računima fonda i potraživanja fonda po svim osnovama.
Troškovi fonda
Troškovi koji se mogu plaćati iz imovine fonda su:
1) zavisni troškovi transakcija koji uključuju:
- troškove kupovine i prodaje hartija od vrednosti (provizije za usluge brokersko - dilerskih društava, centralnog registra hartija od vrednosti, berze),
- troškove platnog prometa (domaći, međunarodni i prenos na računima u istoj banci i sl.),
- porezi i druge fiskalne obaveze,
2) kamate i naknade u vezi sa zaduživanjem fonda,
3) trošak eksternog revizora,
4) naknada društvu za upravljanje,
5) naknada kastodi banci.
Ukoliko su naknade ugovorene sa deviznom klauzulom, svakodnevno se vrši preračun u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu NBS.
Trošak eksternog revizora - obračunava se na dnevnom nivou, pri čemu kastodi banka ovaj podatak dobija od društva uz prilog odgovarajuće dokumentacije (ugovor, faktura i dr.) a izmirenje obaveze vrši se u skladu sa ugovorom.
Naknade društvu za upravljanje i kastodi banci se izražavaju u procentu na godišnjem nivou, naplaćuju se mesečno, a obračunavaju dnevno prema sledećoj formuli:
Fn = |
(BAV - L) x Mn |
|
365,25 |
|
gde je:
Fn - iznos dnevne naknade društvu za upravljanje, odnosno kastodi banci
Mn - naknada društvu za upravljanje, odnosno kastodi banci
BAV - ukupna vrednost imovine fonda
L - sve poznate obaveze do dana T (naknada društvu za upravljanje je poznata obaveza prilikom obračuna naknade kastodi banci)
Neto vrednost imovine otvorenog fonda i vrednost investicione jedinice
Privremena neto vrednost imovine (NAV 1) otvorenog fonda je razlika ukupne imovine i svih obaveza fonda.
Uplate članova fonda, kao i neidentifikovane uplate izvršene na dan T ne utiču na privremenu neto vrednost imovine fonda (NAV 1), a prikazuju se kao sredstva na računu i kao obaveze za izdavanje investicionih jedinica i obaveze za neidentifikovane uplate.
Konačna neto vrednost imovine (NAV) se dobija kada se na NAV1 dodaju uplate za kupovinu (umanjene za ulazne naknade) i isplate po osnovu zahteva za otkup.
Broj i vrednost investicione jedinice
Vrednost investicione jedinice na dan T je količnik NAV1 i broja investicionih jedinica na T-1.
Sve uplate za kupovinu, odnosno potraživanja u slučaju prelaska iz jednog u drugi otvoreni fond i otkup investicionih jedinica konvertuju se po vrednosti investicione jedinice na dan T.
Broj investicionih jedinica na dan T se dobija kada se od broja na T-1 oduzme broj investicionih jedinica koje se otkupljuju i doda broj investicionih jedinica koje su kupljene.
Ukupan broj investicionih jedinica fonda mora biti jednak zbiru investicionih jedinica na individualnim računima članova fonda.
Neto imovina otvorenog fonda, vrednost i ukupan broj investicionih jedinica se izračunava svakodnevno i to za dan T izračunava se na dan T+1.
Vrednost investicione jedinice se utvrđuje na pet decimala, a objavljuje sa dve decimale.
Konačni NAV i vrednost investicione jedinice potvrđuje kastodi banka i iste se objavljuju na internet stranici društva do 20,00 na dan T+1, odnosno u dnevnim novinama na dan T+2.
Utvrđivanje i objavljivanje prinosa investicionog fonda
Društvo za upravljanje dužno je da stopu prinosa fonda obračunava posebno za svaki fond kojim upravlja i ne može objavljivati prosečan prinos tih fondova.
Stopa prinosa fonda izražava se u procentima, zaokruživanjem na pet decimala, osim pri oglašavanju fonda i objavljivanju na internet stranicama kada se objavljuje vrednost sa dve decimale.
Stopa prinosa fonda za poslednjih dvanaest meseci obračunava se prema sledećoj formuli:
Ra = {A - B + Da} / B
pri čemu je:
Ra - stopa prinosa fonda za poslednjih dvanaest meseci
A - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda poslednjeg dana perioda od dvanaest meseci za koji se obračunava prinos fonda
B - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda poslednjeg dana perioda od dvanaest meseci koji prethodi periodu koji se obračunava prinos fonda
Da - iznos koji je fond isplatio investitorima po osnovu prihoda od kamata, dividendi i kapitalne dobiti od hartija od vrednosti u portfoliu fonda u toku poslednjih dvanaest meseci, po investicionoj jedinici.
Stopa prinosa fonda za period od pet godina obračunava se prema sledećoj formuli:
R5 = {(A+ D5)/C}1/5 - 1
pri čemu je:
R5 - stopa prinosa fonda za period od pet godina
A - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, poslednjeg dana perioda od pet godina za koji se obračunava prinos fonda
D5 - iznos koji je fond isplatio investitorima po osnovu prihoda od kamata, dividendi i kapitalne dobiti od hartija od vrednosti u portfoliu fonda u toku poslednjih pet godina po investicionoj jedinici
C - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda poslednjeg dana perioda koji prethodi periodu za koji se obračunava prinos fonda.
Stopa prinosa fonda od početka njegovog poslovanja obračunava se prema sledećoj formuli:
Rn = {(A + Dn)/D}1/n - 1
pri čemu je:
Rn - stopa prinosa fonda od početka njegovog poslovanja
A - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, poslednjeg dana perioda za koji se obračunava prinos fonda
Dn - iznos koji je fond isplatio investitorima po osnovu prihoda od kamata, dividendi i kapitalne dobiti od hartija od vrednosti u portfoliu fonda od svog osnivanja, po investicionoj jedinici
D - početna vrednost investicione jedinice
n - količnik broja dana za koje se obračunava stopa prinosa fonda i broja 365,25 (kao broja dana u godini).
Prinos fonda očuvanja vrednosti imovine se može obračunavati (i objavljivati) za periode kraće od godinu dana, odnosno za periode od 30 i 90 dana.
Prinos obračunat za periode kraće od dvanaest meseci se svodi na godišnji nivo upotrebom sledeće formule:
Tekući prinos: Rt = (Rn x 365.25/k) x 100
Efektivni prinos: Re = [(Rn + 1)365.25/k - 1] x 100
pri čemu je:
Rn - stopa prinosa fonda ostvarenog u periodu kraćem od godinu dana
k - broj dana za koje je izračunat prinos u skladu sa stavom 1.
Tekući prinos predstavlja godišnji prinos koji investitor ostvari ulaganjem u novčani fond, pod uslovom da fond ne reinvestira prihode od kamata tokom perioda za koji se prinos izračunava.
Efektivni prinos predstavlja godišnji prinos pod uslovom da fond reinvestira sav prihod od kamate koji dobije tokom perioda za koji se prinos izračunava.
Objavljivanje prinosa
Društvo je dužno da, obračunava stopu prinosa za svaki investicioni fond kojim upravlja četiri puta godišnje i to na dan 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra tekuće godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kod fondova očuvanja vrednosti je dopušteno mesečno objavljivanje stope prinosa.
Društvo je dužno da obračunatu stopu prinosa, objavi narednog radnog dana od potvrđivanja od strane kastodi banke, u istim dnevnim novinama u kojima se objavljuje neto vrednost investicione jedinice i na internet stranici društva.
Društvo koje upravlja sa više fondova ne može objavljivati prosečan prinos tih fondova.
Podaci o prinosima fonda objavljuju se u sledećoj tabeli.
naziv |
kvartal /god - |
kvartal /god - |
kvartal god - |
kvartal god - |
kvartal god - |
|
% |
% |
% |
% |
% |
|
|||||
Podaci se iskazuju za svaki od prethodnih dvanaestomesečnih perioda gde se poslednji završava u kvartalu koji neposredno prethodi datumu kada se oglašavanje vrši.
Ako fond postoji manje od pet godina, u tabeli za godine koje nedostaju stavlja se znak "-".
Prinosi fonda se ne objavljuju u prvoj godini poslovanja.
Društvo za upravljanje je dužno da neposredno pored podataka o prinosu fonda navede sledeće napomene:
PRETHODNO OSTVARENI PRINOSI NE PREDSTAVLJAJU GARANCIJU BUDUĆIH REZULTATA. BUDUĆI PRINOSI MOGU BITI VIŠI ILI NIŽI OD RANIJIH. |
INVESTICIJE U FOND NISU OSIGURANE KOD AGENCIJE ZA OSIGURANJE DEPOZITA ILI BILO KOJE DRUGE AGENCIJE. IAKO FOND TEŽI POVEĆANJU VREDNOSTI IMOVINE, GUBICI OD INVESTIRANJA ZBOG RIZIKA OPISNIH U PROSPEKTU SU IPAK MOGUĆI. |
PRINOS INVESTITORA OD ULAGANJA U FOND ZAVISI OD PRINOSA FONDA I VISINE NAKNADA KOJE INVESTITOR PLAĆA PRILIKOM STICANJA, ODNOSNO OTKUPA INVESTICIONIH JEDINICA. |
Potvrđivanje obračuna od strane kastodi banke
Kontrola i potvrđivanje neto vrednosti imovine i prinosa fonda
Društvo za upravljanje pisanim procedurama uređuje sa kastodi bankom kod koje se vodi račun investicionog fonda način dostavljanja podataka i usaglašavanja razlika u obračunu.
Društvo za upravljanje obračunava i dostavlja kastodi banci:
1) svakog radnog dana neto vrednost imovine otvorenog fonda i vrednost investicione jedinice,
2) najkasnije narednog radnog dana od isteka izveštajnog perioda - prinos investicionog fonda.
Obračun kastodi banke
Kastodi banka je dužna da za svaki fond odvojeno vodi elektronski registar imovine tog fonda kome mogu pristupiti samo zaposleni u banci koji su naznačeni internom odlukom.
Kastodi banka radi kontrole obračuna, preko finansijsko-informativnih servisa obezbeđuje podatke o tržišnoj vrednosti hartija od vrednosti i drugoj imovini koje čine imovinu fonda.
Kastodi banka može od društva za upravljanje zahtevati da joj dostavi i podatke koje ona ne može pribaviti na način iz stava 2. ovog člana, kao i dokaze koji potvrđuju te podatke.
Na osnovu podataka iz stava 2. i 3. ovog člana, kastodi banka obračunava vrednosti neto imovine, investicione jedinice i prinosa fonda.
Usaglašavanje podataka
Kastodi banka vrši upoređivanje svojih podataka sa podacima društva za upravljanje o neto vrednosti imovine, neto vrednosti i promena broja (prodatih, odnosno otkupljenih u odnosu na prethodni izveštaj) investicionih jedinica, odnosno prinosu fonda na dan T+1.
Usaglašene podatke o vrednostima iz stava 1, kastodi banka je dužna da dostavlja Komisiji, elektronskom poštom ili faksom najkasnije na dan T+2.
Razlike u obračunu
Ako utvrdi razlike u obračunu, kastodi banka je dužna da o tome odmah obavesti društvo za upravljanje, radi utvrđivanja razloga neusaglašenosti i provere da li su greške učinjene i u nekom od prethodnih obračuna.
Društvo za upravljanje, odnosno kastodi banka dužni su da uočene greške isprave istog dana kada se utvrdi razlika u obračunu, odnosno razlog neusaglašenosti, a ako to nije moguće učiniti kastodi banka odmah obaveštava Komisiju o neusaglašenosti, odnosno usklađivanja obračuna vrednosti, razlozima neusaglašenosti i merama koje se preduzimaju radi usaglašavanja.
U slučaju da se utvrdi da su greške učinjene i u nekom od prethodnih obračuna, društvo za upravljanje istog dana objavljuje na svojoj internet stranici obaveštenje o tim greškama i njihovom uticaju na obračun, kao i o merama koje se preduzimaju da se greške isprave.
Korektivne mere
Društvo za upravljanje je dužno da, najkasnije u roku od 30 dana od identifikacije razloga neslaganja obračuna koji potiču od društva:
1) sprovede korektivne mere kojima će se razlog neslaganja otkloniti,
2) pisanim putem obavesti Komisiju o razlogu neslaganja i preduzetim korektivnim merama.
Evidencija razlika u obračunu
Društvo za upravljanje je dužno da vodi evidenciju o razlikama u obračunu vrednosti iz člana 68. ovog pravilnika.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) datum kada kastodi banka i društvo nisu mogli da usaglase obračune,
2) detaljni opis razlika u obračunu,
3) mere koje su preduzete radi otklanjanja razlika u obračunu,
4) transakcije koje treba da budu ispravljene,
5) korektivne mere koje su sprovedene kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje razlika u obračunu iz istog razloga.
Društvo za upravljanje je dužno da trajno čuva svu pisanu i elektronsku dokumentaciju u vezi sa neusaglašenošću obračuna i procesom usaglašavanja.
Obustava prodaje i otkupa investicionih jedinica
Neto vrednost imovine fonda, neto vrednost investicione jedinice i prinos fonda koji nisu usaglašeni između kastodi banke i društva, odnosno koje kastodi banka ne može potvrditi, ne mogu se objavljivati.
Ukoliko do kraja dana T+1, kastodi banka i društvo za upravljanje ne razreše razlike u obračunu neto vrednosti imovine fonda i vrednosti investicione jedinice, društvo za upravljanje je dužno da obustavi prodaju i otkup investicionih jedinica na način predviđen ovim pravilnikom.
Prospekt investicionog fonda sadrži uslove pod kojima može doći do obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica.
Kupovina i otkup investicionih jedinica obustavljaju se istovremeno.
Kupovina i otkup investicionih jedinica se obustavlja:
1) kada nije moguće izračunati neto vrednost imovine fonda i vrednosti investicione jedinice usled toga što:
- do kraja dana T+1 - nisu razrešene utvrđene razlike u obračunu odnosno otklonjene uočene greške,
- su nastupili vanredni događaji izazvani višom silom (pad informacionog sistema društva za upravljanje, odnosno kastodi banke, i tehničke i tehnološke poteškoće usled kojih je nemoguće utvrđivanje neto vrednost imovine fonda i vrednosti investicione jedinice ili individualnih uloga članova fonda i sl.),
2) po nalogu Komisije radi zaštite interesa investitora.
Kupovina i otkup investicionih jedinica se može obustaviti i kada se u jednom danu ispostave zahtevi za otkup investicionih jedinica u iznosu većem od 10% vrednosti imovine fonda, a fond nije u mogućnosti da, u Zakonom propisanom roku, realizuje takve zahteve.
Obaveštenje o obustavi
U slučaju nastupanja razloga za obustavu kupovine i otkupa investicionih jedinica, društvo za upravljanje na početku radnog vremena na dan T+2 obustavlja kupovinu i otkup investicionih jedinica i o tome istog dana pisanim putem obaveštava posrednike, kastodi banku i Komisiju, objavljuje obaveštenje na internet stranici i isto dostavlja na objavljivanje u dnevnim novinama u kojima objavljuje vrednost investicione jedinice tog fonda.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži razloge obustave i plan za otklanjanje tih razloga u slučaju da je obustava posledica nastupanja vanrednih događaja usled više sile.
Komisija može zahtevati od društva za upravljanje da dostavi dodatnu dokumentaciju i informacije neophodne za procenu opravdanosti odluke o obustavljanju otkupa.
Za vreme trajanja obustave, društvo za upravljanje je dužno da zahteve za otkup primljene pre dana T isplati u rokovima i na način propisanim Zakonom i prospektom.
Trajanje i prestanak obustave
Obustava kupovine i otkupa investicionih jedinica može trajati samo onoliko vremena koliko je potrebno da se otklone razlozi koji su doveli do obustave, a najduže 30 dana.
Komisija može naložiti nastavak kupovine i otkupa investicionih jedinica u slučajevima kada oceni da je moguće na fer način vršiti vrednovanje imovine fonda, odnosno da je to u interesu članova fonda.
Obustava kupovine i otkupa investicionih jedinica mora prestati čim društvo za upravljanje, kastodi banka i Komisija ustanove da su prošli razlozi za obustavu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, društvo za upravljanje na početku narednog radnog dana nastavlja kupovinu i otkup investicionih jedinica i o tome istog dana pisanim putem obaveštava posrednike, kastodi banku i Komisiju, objavljuje obaveštenje na internet stranici i isto dostavlja na objavljivanje dnevnim novinama u kojima objavljuje vrednost investicione jedinice tog fonda.
Ukoliko se u roku iz stava 1. ovog člana ne otklone razlozi koji su doveli do obustave, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o raspuštanju otvorenog fonda.
Slučajevi u kojima se može izvršiti spajanje fondova
Spajanje otvorenih fondova se može izvršiti prilikom spajanja:
1) društava za upravljanje u smislu zakona koji uređuje privredna društva,
2) otvorenih fondova kojima upravlja isto društva za upravljanje.
Spajanje otvorenih fondova se vrši:
1) spajanjem uz pripajanje,
2) spajanjem uz organizovanje novog fonda.
Troškove spajanja fondova snosi društvo za upravljanje koje vrši spajanje.
Načini spajanja otvorenih fondova
Spajanjem uz pripajanje fonda, društvo za upravljanje:
1) prenosi imovinu i obaveze jednog ili više otvorenih fondova koji prestaju da postoje bez raspuštanja, postojećem otvorenom fondu (u daljem tekstu: fond sticalac),
2) izračunava broj investicionih jedinica koje član fonda koji prestaje da postoji dobija u novom fondu (broj investicionih jedinica tog člana množi sa vrednošću investicione jedinice tog fonda na dan koji prethodi danu spajanja, pa se tako dobijeni iznos podeli sa vrednošću investicione jedinice fonda sticaoca na dan spajanja),
3) članove fondova koji prestaju da postoje upisuje u registar članova fonda sticaoca;
Spajanjem uz organizovanje novog fonda, društvo za upravljanje:
1) prenosi imovinu i obaveze dva ili više otvorenih fondova koji prestaju da postoje bez raspuštanja na otvoreni fond koji se organizuje (u daljem tekstu: novi fond);
2) izračunava broj investicionih jedinica koje član fonda koji prestaje da postoji dobija u novom fondu (broj investicionih jedinica tog člana množi sa vrednošću investicione jedinice tog fonda na dan koji prethodi danu spajanja, pa se tako dobijeni iznos podeli sa početnom vrednošću investicione jedinice novog fonda koja na dan spajanja, odnosno organizovanja novog fonda iznosi 1.000,00 dinara),
3) članove fondova koji prestaju da postoje upisuje u registar članova novog fonda.
Zahtev za davanje saglasnosti na spajanje
Društvo za upravljanje koje namerava da izvrši spajanje otvorenih fondova obavezno je da Komisiji dostavi zahtev za davanje saglasnosti na spajanje.
Uz zahtev, koji se podnosi na obrascu IF - spajanje, društvo za upravljanje dostavlja:
1) odluku o spajanju otvorenih investicionih fondova,
2) plan spajanja koji sadrži:
- razloge spajanja sa analizom ekonomske opravdanosti spajanja,
- izabrani način spajanja iz člana 78. ovog pravilnika,
- analiza efekata koji izabrani način spajanja ima na svaki fond pojedinačno,
- predloženi dan spajanja, koji ne može biti kasniji od proteka tri meseca od dana podnošenja Plana spajanja,
3) prospekt fonda sticaoca, odnosno novog fonda,
4) nacrt ugovora sa kastodi bankom kod koje će se voditi račun novog fonda,
5) tekst obaveštenja (koje će biti upućeno svakom članu fondova koji se spajaju koji imaju to svojstvo na dan donošenja rešenja Komisije o saglasnosti na plan spajanja), koje naročito sadrži:
- obaveštenje o nameri i danu spajanja,
- prospekt fonda sticaoca, odnosno novog fonda,
- mogućnosti članova fonda koji prestaju da postoje da istupe iz fonda bez plaćanja naknade za otkup,
- načinu obračuna uloga u fondu sticaocu, odnosno novom fondu,
6) dokaz o uplati naknade Komisiji,
7) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Saglasnost na spajanje
Komisija u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva, donosi rešenje o davanju saglasnosti: na spajanje otvorenih investicionih fondova, ukoliko je plan spajanja u interesu članova fondova i daje saglasnost na izmene prospekta i skraćenog prospekta fonda sticaoca, odnosno prospekt i skraćeni prospekt novog fonda,
Komisija donosi rešenje kojim odbija zahtev za davanje saglasnosti na spajanje otvorenih investicionih fondova ukoliko oceni da plan spajanja nije u najboljem interesu članova fondova koji se spajaju.
Društvo za upravljanje je dužno da:
1) narednog dana od dana prijema rešenja Komisije o dobijanja saglasnosti na spajanje objavi tekst obaveštenja iz člana 78. ovog pravilnika, na internet stranici i u dnevnim novinama u kojima vrši objavljivanje vrednosti investicione jedinice fondova koji se spajaju,
2) najkasnije dva meseca pre spajanja dostavi pisano obaveštenje iz člana 78. ovog pravilnika svakom članu koji to svojstvo ima na dan slanja obaveštenja,
3) na utvrđeni dan spajanja izvrši spajanje fondova, kada se imovina i obaveze fondova koji se spajaju prenosi na fond sticaoca, odnosno novi fond, a članovi fondova koji se spajaju postaju članovi fonda sticaoca, odnosno novog fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da, najkasnije 30 dana od dana spajanja, dostavi Komisiji:
1) izveštaj o spajanju koji sadrži:
- uporedni pregled strukture imovine fondova koji učestvuju u spajanju i strukture imovine fonda sticaoca, odnosno novog fonda,
- neto vrednost imovine i investicionih jedinica fondova koji se spajaju na dan spajanja,
- podatke o broju članova koji su istupili iz fondova koji se spajaju i broju investicionih jedinica koje su otkupljene,
- uporedni pregled broja investicionih jedinica svakog člana fonda, nastalog spajanjem, pre i nakon spajanja,
- finansijske izveštaje sa izveštajem revizora sa podacima na dan donošenja odluke o spajanju i na dan spajanja,
2) podatke o portfolio menadžeru fonda sticaoca, odnosno novog fonda,
3) ugovor sa novom kastodi bankom ukoliko fond sticalac menja kastodi banku, odnosno nacrt ugovora sa kastodi bankom kod koje će se voditi račun novog fonda,
4) dokaz o uplati naknade Komisiji,
5) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Upis u registar fondova
Komisija donosi rešenje kojim se:
1) usvaja izveštaj o spajanju,
2) briše iz Registra investicionih fondova fondove koji su prestali da postoje,
3) upisuje novi fond u Registar investicionih fondova,
4) daje saglasnost društvu za upravljanje na upravljanje novim fondom.
Izbor društva za upravljanje otvorenim fondom
Izbor društva za upravljanje otvorenim fondom
Izbor novog društva za upravljanje otvorenim fondom vrši se u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da, narednog dana od dana oduzimanja dozvole prenese sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom fonda kojim upravlja na kastodi banku kod koje se vodi račun tog fonda i registar članova fonda.
Do izbora novog društva za upravljanje kastodi banka sa kojom društvo ima zaključen ugovor obavlja samo neodložne poslove, odnosno poslove koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za fond i objavljuje u dnevnim novinama u kojima se objavljuje vrednosti investicione jedinice tog fonda da u periodu do izbora novog društva za upravljanje prestaje sa prodajom i otkupom investicionih jedinica.
Javni poziv i kriterijumi za izbor društva za upravljanje
U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu koje upravlja otvorenim fondom, Komisija odmah raspisuje javni poziv za izbor novog društva za upravljanje koje se objavljuje u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i internet stranici Komisije.
Javni poziv sadrži kriterijume za izbor i rok za prijavu koji ne može biti duži od 15 dana od dana objavljivanja.
Kriterijumi koje društvo za upravljanje mora da ispuni su:
1) da upravlja najmanje jednim otvorenim fondom u periodu koji nije kraći od godinu dana,
2) da neto vrednost imovine kojom upravlja to društvo iznosi minimalno 500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dostavljanja ponude,
3) da nije kažnjavano za privredne prestupe, odnosno da protiv društva nisu preduzimane mere nadzora iz člana 82. stav 2. Zakona,
4) da je kadrovski, organizaciono i tehnički osposobljeno da upravlja novim fondom.
Društvo za upravljanje u svojoj ponudi, pored dokaza o ispunjenosti uslova iz javnog poziva, Komisiji dostavlja:
1) plan aktivnosti u narednom periodu uključujući i novi fond,
2) neto vrednost imovine investicionih fondova kojima to društvo već upravlja, visinu ostvarenih prinosa u upravljanju drugim fondovima u poslednjih pet godina i druge poslovne rezultate,
3) predloženu visinu naknade za upravljanje,
4) podatke o portfolio menadžeru fonda koji treba da upravlja novim fondom sa poslovnom biografijom od momenta dobijanja dozvole,
5) nacrt ugovora sa kastodi bankom iz koga se vidi visina troškova kastodi banke.
Odlučivanje Komisije
Komisija u roku od 15 dana od dana isteka roka za prijavu na javni poziv donosi:
1) rešenje o izboru društva za upravljanje i odobrenju upravljanja novom društvu ili odluku o raspisivanju ponovljenog javnog poziva,
2) rešenje o raspuštanju otvorenog fonda u slučaju neuspelog javnog poziva u roku od dva meseca od dana dozvole za rad.
Prilikom odlučivanja o izboru najpovoljnije ponude Komisija pored ocene ispunjenosti kriterijuma naročito ceni i predloženu visinu naknade za upravljanje, neto vrednost imovine i visinu prinosa investicionih fondova kojima to društvo već upravlja i druge poslovne rezultate.
Obaveze kastodi banke
Rešenje o izboru društva za upravljanje dostavlja se kastodi banci sa kojom je društvo, kome je oduzeta dozvola, imalo zaključen ugovor.
U slučaju da novo društvo zaključuje ugovor sa novom kastodi bankom, kastodi banka je dužna da novoj kastodi banci preda svu dokumentaciju vezanu za imovinu i članove fonda.
Prenos prava upravljanja otvorenim fondom
Društvo za upravljanje može, uz prethodnu saglasnost Komisije, ugovorom u pisanoj formi preneti pravo upravljanja otvorenim fondom na drugo društvo za upravljanje.
Društvo za upravljanje kome je preneto pravo upravljanja preuzima sva prava i obaveze koje ima društvo za upravljanje koje vrši prenos.
Dva meseca pre prenosa prava iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje obaveštava članove fonda na način propisan za obaveštavanje o spajanju fondova.
Raskid ugovora sa kastodi bankom
Ukoliko jedna od ugovornih strana namerava da raskine ugovor o obavljanju kastodi usluga, dužna je da o tome obavesti drugu ugovornu stranu tri meseca pre raskida ugovora.
Ugovor se smatra raskinutim od momenta zaključenja ugovora sa novom kastodi bankom, a nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Kastodi banka obaveštava Komisiju o datumu raskida ugovora i razlozima za raskid.
U slučaju oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke, društvo za upravljanje je dužno da odmah raskine ugovor o obavljanju kastodi usluga i zaključi ugovor sa novom kastodi bankom i o tome obavesti Komisiju.
Ako društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Komisija donosi rešenje kojim određuje novu kastodi banku.
Kastodi banka je dužna da narednog dana od dana raskida ugovora, preda imovinu, dokumentaciju i arhivu investicionog fonda kastodi banci sa kojom je društvo koje upravlja tim fondom zaključilo ugovor.
Obaveze kastodi banke i rok iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i kada novo društvo (na osnovu odluke Komisije ili ugovora o prenosu prava upravljanja), preuzme upravljanje postojećim fondom, i obavesti kastodi banku da je zaključilo ugovor sa drugom kastodi bankom za obavljanje kastodi usluga za taj fond.
Uslovi za raspuštanje otvorenog fonda
Otvoreni fond se raspušta:
1) istekom roka ukoliko je organizovan na određeno vreme,
2) ukoliko se u roku od tri meseca od oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje ne izabere novo društvo za upravljanje,
3) ukoliko u postupku spajanja fondova neto vrednost imovine fonda sticaoca, odnosno novog fonda na dan spajanja iznosi manje od 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.
Komisija donosi rešenje o raspuštanju fonda u slučaju iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana.
Naplata naknada i drugih troškova u vezi sa raspuštanjem otvorenog fonda kada se fond raspušta usled isteka roka na koji je organizovan vrši se na teret otvorenog fonda, a u ostalim slučajevima propisanim ovim pravilnikom vrši se na teret društva za upravljanje, osim ukoliko to nije moguće u kom slučaju se naplata vrši na teret fonda.
Postupak raspuštanja fonda u slučaju isteka roka na koji je organizovan vrši društvo za upravljanje, na način i pod uslovima propisanim prospektom tog fonda i uz shodnu primenu odredbi ovog pravilnika koje se odnose na ostale slučajeve raspuštanja otvorenog fonda.
Postupak raspuštanja fonda u ostalim slučajevima vrši kastodi banka.
Obaveza kastodi banke
Kastodi banka narednog dana nakon prijema rešenja Komisije o raspuštanju otvorenog fonda, obaveštava o tome javnost i članove fonda objavljivanjem oglasa u dnevnom listu u kome se objavljuje vrednost investicione jedinice, kao i na svojoj internet stranici.
Kastodi banka sastavlja izveštaj o stanju imovine i obaveza na dan donošenja rešenja o raspuštanju, i unovčava imovinu fonda najkasnije u roku od šest meseci od donošenja rešenja o raspuštanju fonda.
Nakon unovčavanja imovine fonda kastodi banka vrši isplatu članovima fonda srazmerno njihovom procentualnom učešću u neto imovini fonda.
Kastodi banka je dužna da najmanje 10 godina od raspuštanja otvorenog fonda čuva poslovne knjige i dokumentaciju otvorenog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.
Zahtev za davanje saglasnosti na lice koje unovčava imovinu fonda
Kastodi banka pre unovčavanja imovine fonda dostavlja Komisiji zahtev za davanje saglasnosti na imenovanje/izbor lica koja će sprovesti unovčavanje imovine fonda koji se raspušta i dostavlja izveštaj o stanju imovine i obaveza na dan donošenja rešenja o raspuštanju fonda.
Lice koje unovčava imovinu fonda mora biti zaposleno na neodređeno vreme u kastodi banci i ispunjavati uslove propisane Zakonom za članove uprave društva za upravljanje.
Na postupak odlučivanja shodno se primenjuju odredbe akta Komisije koje se odnose na davanje saglasnosti na člana uprave društva za upravljanje.
Namirenje poverilaca
U slučaju spora povodom potraživanja poverilaca prema imovini otvorenog fonda koji se raspušta, kastodi banka prilikom unovčavanja imovine fonda, vodi računa o iznosu prijavljenih potraživanja.
Kastodi banka može vršiti isplatu članova fonda koji se raspušta, vodeći računa da preostali iznos imovine fonda koji se raspušta, ne može biti manji od iznosa istaknutih potraživanja u sporu koji vode poverioci tog fonda.
U slučaju kada je društvu za upravljanje oduzeta dozvola za rad, namirenje poverilaca se prvo vrši na teret društva za upravljanje ukoliko su potraživanja nastala kao posledica lošeg postupanja društva za upravljanje.
Ukoliko se namirenje potraživanja poverilaca ne može izvršiti na teret društva za upravljanje, namirenje se vrši na teret otvorenog fonda koji se raspušta, srazmerno visini njihovih priznatih potraživanja.
Izveštaj o raspuštanju otvorenog fonda
Kastodi banka sačinjava Izveštaj o raspuštanju otvorenog fonda i dostavlja ga Komisiji.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) broj i vrstu imovine fonda prodatu po svakom mesecu,
2) kriterijume i smernice koji su rukovodili donošenje odluka u najboljem interesu članova fonda,
3) specifikaciju naknada i drugih troškova u vezi sa raspuštanjem fonda.
U slučaju kada je otvoreni fond osnovan na određeno vreme, društvo za upravljanje podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju fonda u roku od šest meseci od prestanka rada fonda.
Brisanje iz Registra investicionih fondova
Nakon prijema Izveštaja o raspuštanju otvorenog fonda, Komisija donosi rešenje o brisanju tog fonda iz Registra investicionih fondova.
Fond koji se raspušta prestaje da postoji danom donošenja rešenja Komisije iz stava 1. ovog člana.
Odredbe ovog pravilnika o raspuštanju otvorenog fonda ne primenjuju se ukoliko je, na dan donošenja rešenja o oduzimanju dozvole za rad i brisanju društva iz registra, vrednost imovine tog fonda prema potvrdi kastodi banke jednaka nuli, odnosno ukoliko fond prema potvrdi društva nema članove.
Komisija rešenjem o oduzimanju dozvole društvu, briše iz registra i fond kojim je to društvo upravljalo ukoliko su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.
III OSNIVANJE I POSLOVANJE ZATVORENOG FONDA
Zatvoreni investicioni fond je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje se smatra javnim društvom u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala i koje kao institucija kolektivnog investiranja funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja akcija javnom ponudom.
Zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Kategorizacija zatvorenih fondova
U skladu sa odabranim investicionim ciljem, odnosno investicionom politikom, zatvoreni fondovi se prema tome gde pretežno ulažu svoju imovinu dele na:
1) zatvoreni fond za ulaganje u javna društva - koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulaže u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici, odnosno berzanskom tržištu u inostranstvu,
2) zatvoreni fond za ulaganje u nejavna društva - koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulaže u akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici,
3) zatvoreni fond za ulaganje u nekretnine - koji više od 60% svoje imovine ulaže u nepokretnosti u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.
Dozvola za osnivanje zatvorenog fonda
Zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje zatvorenog fonda
Društvo za upravljanje koje namerava da osnuje zatvoreni fond, dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za osnivanje zatvorenog fonda.
Uz zahtev za, koji se podnosi na obrascu ZIF - dozvola, društvo za upravljanje dostavlja:
1) rešenje o upisu društva za upravljanje u registar privrednih subjekata i upisu svih promena,
2) odluku o osnivanju zatvorenog fonda,
3) dokumentaciju o portfolio menadžeru koji će upravljati fondom koji se osniva,
4) odluku o osnivačkoj emisiji akcija fonda,
5) nacrt prospekta i skraćenog prospekta fonda,
6) nacrt javnog poziva za upis i uplatu akcija fonda,
7) poziv za osnivačku skupštinu fonda,
8) nacrt osnivačkog akta fonda,
9) nacrt ugovora sa kastodi bankom,
10) nacrt ugovora o upravljanju,
11) dokaz o uplati naknade Komisiji,
12) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Ako Komisija utvrdi da je dostavljena dokumentacija nepotpuna ili nepravilna, ostavlja naknadni rok za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti.
Prospekt zatvorenog investicionog fonda
Na sadržinu i formu prospekta i skraćenog prospekta zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe ovog Pravilnika o prospektu i skraćenom prospektu otvorenog fonda.
Podaci u prospektu i skraćenom prospektu fonda se prikazuju prema redosledu utvrđenom u obrascima ZIF-P i ZIF-SP.
Prospekt zatvorenog fonda sadrži i podatke o članovima nadzornog odbora fonda, ukupnim naknadama isplaćenim članovima nadzornog odbora fonda u prethodnoj godini i procentualno učešće tih naknada u neto imovini fonda na dan 31.12. prethodne godine.
Prospekt fonda za ulaganje u nejavna društva i prospekt fonda za ulaganje u nekretnine sadrži i upozorenje da je rizik investiranja u tu vrstu fonda veći od prosečnog.
Javni poziv
Javni poziv za upis i uplatu akcija u postupku osnivanja zatvorenog fonda dostavlja se na obrascu ZIF-JP i sadrži naročito:
1) osnovne podatke o društvu za upravljanje,
2) svrhu izdavanja akcija,
3) prava akcionara,
4) osnovne podatke o akcijama,
5) trajanje javnog poziva (datum početka i završetka roka za upis i uplatu akcija, odnosno tačan broj dana roka za upis i uplatu),
6) postupak i ograničenja upisa i uplate akcija,
7) način na koji se vrši raspodela akcija licima koja vrše upis i uplatu,
8) osnivanje fonda ili povraćaj sredstava u slučaju neuspelog poziva,
9) osnovne podatke o kastodi banci,
10) oznaku organizovanog tržišta na kome će se trgovati akcijama fonda,
11) kontakt telefone na kojima se mogu dobiti ostale informacije.
Dozvola za osnivanje zatvorenog fonda
Komisija donosi rešenje o davanju dozvole za osnivanje zatvorenog fonda u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva, kada proceni da su ispunjeni uslovi propisani Zakonom.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana istovremeno se daje saglasnost na prospekt, skraćeni prospekt i javni poziv.
Komisija donosi rešenje kojim odbija zahtev za davanje dozvole za osnivanje zatvorenog fonda, ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi propisani Zakonom.
Na objavljivanje javnog poziva i zaključenje ugovora sa kastodi bankom shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o objavljivanju javnog poziva za upis i uplatu investicionih jedinica i ugovor sa kastodi bankom za obavljanje kastodi poslova za otvoreni fond.
Uz javni poziv za upis i uplatu akcija zatvorenog fonda društvo za upravljanje je dužno da objavi i skraćeni prospekt zatvorenog fonda, koji sadrži i elemente izvoda iz prospekta propisanih Pravilnikom o formi i sadržini prospekta i drugih dokumenata koji se podnose radi izdavanja hartija od vrednosti.
Uz javni poziv za upis i uplatu osnivačke emisije akcija zatvorenog fonda, društvo za upravljanje je dužno da objavi i poziv za osnivačku skupštinu zatvorenog fonda, koji sadrži datum, vreme i mesto održavanja i dnevni red skupštine.
Upis i uplata akcija zatvorenog fonda
Upis akcija zatvorenog fonda vrši se u kastodi banci i filijalama te banke na način i u roku navedenom u javnom pozivu.
Sastavni deo upisnice je izjava lica koje pristupa fondu da ispunjava uslove iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika.
Uplata akcija zatvorenog fonda vrši se na novčani račun fonda koji se vodi u kastodi banci u roku navedenom u javnom pozivu.
Rok za upis i uplatu ne može biti duži od tri meseca od dana naznačenog u javnom pozivu za početak upisa i uplate.
Komisija će na zahtev društva za upravljanje produžiti rok za upis i uplatu akcija zatvorenog fonda do 45 dana.
Na izdavanje rešenja o odobrenju izdavanja akcija zatvorenog fonda i objavljivanju izveštaja o ishodu javne ponude, upisu akcija u Centralni registar i uključenju na organizovano tržište shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, s tim da Komisija donosi rešenje o odobrenju izdavanja akcija zatvorenog fonda ukoliko utvrdi da su upis i uplata izvršeni u skladu sa zakonom, odlukom o izdavanju akcija i javnim pozivom, kao i da lica koja su upisala i uplatila akcije zatvorenog fonda nisu neposredno ni posredno povezana lica sa društvom za upravljanje u smislu Zakona.
Upis i uplata osnivačke emisije akcija zatvorenog fonda
Na upis i uplatu osnivačke emisije akcija zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe člana 108. ovog pravilnika o upisu i uplati akcija zatvorenog fonda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana sastavni deo/prilog upisnice za osnivačku emisiju akcija zatvorenog fonda može biti i poziv za osnivačku skupštinu.
Minimalna novčana sredstva za osnivanje zatvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 (dvestotinehiljada) EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isteka roka za upis i uplatu.
U slučaju da se po osnovu javnog poziva ne prikupe minimalna novčana sredstva iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje narednog dana od dana isteka roka za upis u uplatu:
1) javno objavljuje (na internet stranici društva i u dnevnim novinama u kojima je bio objavljen javni poziv za upis i uplatu i poziv za osnivačku skupštinu) ishod javnog poziva i otkazuje održavanje osnivačke skupštine,
2) daje nalog kastodi banci da u roku od osam dana od isteka roka za upis i uplatu izvrši povraćaj prikupljenih sredstava.
Osnivačka skupština zatvorenog fonda
Osnivačka skupština zatvorenog fonda se održava u skladu sa pozivom za osnivačku skupštinu i zakonom kojim se uređuju privredna društva, ukoliko se u toku javnog poziva prikupe sredstva propisana kao prag uspešnosti osnivačke emisije, ali ne manje od minimalnog iznosa propisanog Zakonom za osnivanje fonda.
Osnivačka skupština zatvorenog fonda, saglasno dnevnom redu, donosi sledeće odluke:
1) izbor radnih tela (zapisničara, overivača zapisnika i verifikacione komisije/komisije za glasanje),
2) izbor predsednika skupštine,
3) usvajanje odluke o uspešnosti osnivačke emisije akcija i prihvatanju viška upisanih i uplaćenih akcija saglasno odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva,
4) usvajanje osnivačkog akta,
5) izbor predsednika i članova Nadzornog odbora,
6) odobrenje ugovora sa članovima Nadzornog odbora,
7) odobrenje ugovora o upravljanju,
8) odobrenje ugovora sa kastodi bankom,
9) izbor eksternog revizora.
Zahtev za odobrenje izdavanja akcija osnivačke emisije
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od sedam dana od dana održavanja osnivačke skupštine fonda podnese Komisiji zahtev za odobrenje izdavanja akcija osnivačke emisije, na obrascu ZIF - uspešnost.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, Društvo za upravljanje dostavlja:
1) potvrdu kastodi banke o upisanim i uplaćenim akcijama (sa tabelarnim prikazom datuma i iznosa uplata i lica koja su izvršila uplatu) i iznosom u dinarima i EUR (protivvrednost na dan isteka javnog poziva po srednjem kursu NBS),
2) odluku o uspešnosti osnivačke emisije akcija fonda (i eventualno odluka o prihvatanju viška upisanih i uplaćenih akcija),
3) osnivački akt fonda,
4) odluku o izboru predsednika i članova Nadzornog odbora (sa poslovnim biografijama),
5) dokaz o uplati naknade,
6) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Odobrenje izdavanja akcija osnivačke emisije
Komisija donosi rešenje o odobrenju izdavanja akcija osnivačke emisije fonda u roku od tri dana od dana podnošenja urednog zahteva, ako su upis i uplata izvršeni u skladu sa Zakonom, odlukom o izdavanju akcija, javnim pozivom, odlukom skupštine fonda o uspešnosti osnivačke emisije, kao i da lica koja su upisala i uplatila akcije fonda ispunjavaju uslove iz člana 5. ovog pravilnika.
Upis u registar privrednih subjekata
Društvo za upravljanje dužno je da u roku od tri dana od dana prijema rešenja Komisije o odobrenju izdavanja akcija, podnese prijavu za upis osnivanja zatvorenog fonda u Registar privrednih subjekta.
Upis akcija zatvorenog fonda u Centralni registar
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku sedam dana od dana prijema rešenja Agencije za privredne registre o upisu osnivanja zatvorenog fonda u Registar privrednih subjekata, podnese zahtev Centralnom registru za upis akcija zatvorenog fonda na emisioni račun, odnosno u jedinstvenu evidenciju akcionara.
Upis u Registar investicionih fondova
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja Centralnog registra o izvršenom upisu akcija (izvoda sa emisionog računa), podnese Komisiji zahtev za upis zatvorenog fonda u Registar investicionih fondova.
Uz zahtev za upis fonda u Registar investicionih fondova, koji se podnosi na obrascu IF - registar, društvo za upravljanje dostavlja:
1) rešenje o upisu zatvorenog fonda u Registar privrednih subjekata,
2) izvod iz jedinstvene evidencije akcionara fonda,
3) rešenje Poreske uprave o dodeli PIB,
4) osnivački akt,
5) ugovor o upravljanju,
6) ugovor sa kastodi bankom,
7) ugovor sa eksternim revizorom,
8) dokaz o uplati naknade,
9) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Komisija donosi rešenje o upisu zatvorenog fonda u Registar investicionih fondova u roku od tri dana, ako oceni da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je društvu za upravljanje data dozvola za osnivanje zatvorenog fonda,
2) da je doneto rešenje o odobrenju izdavanja osnivačke emisije akcija fonda,
3) da je zatvoreni fond upisan u Registar privrednih subjekata,
4) da su akcije osnivačke emisije zatvorenog fonda upisane u jedinstvenu evidenciju koju vodi Centralni registar,
5) da je društvo za upravljanje, u ime fonda zaključilo ugovor sa kastodi bankom i eksternim revizorom.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana istovremeno se društvu za upravljanje odobrava upravljanje tim fondom.
Zatvoreni fond se smatra osnovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od šest meseci od dana upisa u registar fondova uskladi strukturu imovine zatvorenog fonda sa ograničenjima ulaganja propisanim zakonom, ovim pravilnikom i prospektom fonda.
Uključenje akcija zatvorenog fonda na organizovano tržište
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova uvrsti akcije zatvorenog fonda na organizovano tržište u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Održavanje kapitala zatvorenog fonda
Nakon upisa u Registar investicionih fondova, društvo za upravljanje je dužno da vodi računa da kapital zatvorenog fonda uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti od 200.000 EUR.
Ukoliko je iznos kapitala, obračunat na način propisan uputstvom Komisije, manji od iznosa iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje dužno je da obavesti Komisiju najkasnije u roku od pet dana od dana tog smanjenja, i da upozori Nadzorni odbor i skupštinu zatvorenog fonda na obavezu da isti obezbedi najkasnije u roku od šest meseci od dana tog smanjenja.
U slučaju da zatvoreni fond ne postupi saglasno stavu 2. ovog člana, Komisija donosi rešenje o brisanju zatvorenog fonda iz Registra investicionih fondova.
Odobrenje izmene prospekta zatvorenog fonda
Odobrenje prospekta i skraćenog prospekta zatvorenog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Na izmene prospekta i skraćenog prospekta zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o izmenama prospekta otvorenog fonda, s tim da se promena podataka o investicionom cilju i investicionoj politici vrši na osnovu odluke o promeni vrste fonda koju donosi skupština akcionara zatvorenog fonda.
Investiciona politika zatvorenog fonda
Investiciona politika investicionog fonda sadrži:
1) način sprovođenja investicionog cilja,
2) najveći i najmanji deo sredstava investicionog fonda koji se može ulagati u pojedine vrste imovine,
3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu investicionog fonda,
4) način izmene investicione politike.
Ulaganje imovine fonda
Imovina zatvorenog fonda, pored hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u koje može ulagati otvoreni fond, može se ulagati i u:
1) akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu,
2) udele društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici,
3) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike i to:
4) zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.),
5) posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.),
6) zemljište.
Nepokretnosti u vlasništvu zatvorenog fonda mogu se davati u zakup društvu za upravljanje, banci koja obavlja kastodi poslove za taj fond, brokersko-dilerskom društvu, odnosno ovlašćenoj banci koja za društvo za upravljanje i taj fond obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti, fondu kojim upravlja isto društvo za upravljanje i sa njima povezanim licima, pod uslovom da je ponuda ovih lica najpovoljnija od ponuda pribavljenih na osnovu oglasa objavljenog u dnevnim novinama u kojima se vrši oglašavanje fonda.
Akcionari zatvorenog fonda nemaju pravo preče kupovine pri prodaji imovine zatvorenog fonda.
Ograničenje ulaganja
Odredbe ovog pravilnika kojima se propisuje ograničenje ulaganja i odstupanja od dozvoljenog ulaganja imovine otvorenog investicionog fonda primenjuju se i na ulaganja imovine zatvorenog fonda.
Na ulaganja imovine zatvorenog fonda primenjuju se i sledeća ograničenja:
1) akcije i udeli ne smeju imati bilo kakvu zabranu raspolaganja (upisano pravo zaloge ili korišćenja prava glasa),
2) imovina Fonda ne može biti investirana u forme privrednih društava kod kojih postoji neograničena odgovornost člana za obaveze društva (ortačka društva i komanditna društva kod kojih bi zatvoreni fond imao status komplementara),
3) u udele jednog društva ili dva ili više društava koji su povezana lica ne može se uložiti više od 20% imovine fonda,
4) nepokretnosti moraju biti upisane u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti bez ikakvih tereta (ograničenje prenosa svojine, pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta) i moraju biti osigurane od svih rizika,
5) u jednu nepokretnost može se uložiti do 20% imovine zatvorenog fonda,
6) ne može se ulagati u nepokretnosti u vlasništvu:
- društva za upravljanje,
- banke koja obavlja kastodi usluge za taj fond,
- brokersko-dilerskog društva, odnosno ovlašćene banke koja za društva za upravljanje i taj fond obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti,
- fonda kojim upravlja isto društvo za upravljanje,
- povezanog lica sa licima navedenim u ovoj alineji.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na ulaganje u akcije zatvorenih akcionarskih društava i udele ne odnosi se ograničenje sticanja maksimum 20% vlasničkog učešća, odnosno glasačkih prava tog izdavaoca i sa njim povezanih lica.
Zatvoreni fond za ulaganje u nekretnine nije i ne može biti investitor, izvođač niti drugi učesnik u gradnji u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.
Utvrđivanje i objavljivanje vrednosti neto imovine fonda po akciji i prinosa
Na način obračunavanja nabavne, tržišne i poštene vrednosti za pojedine kategorije imovine, utvrđivanje ukupne imovine fonda, neto imovine fonda po akciji, prinosa fonda, usaglašavanje tih vrednosti sa kastodi bankom i objavljivanje ovih vrednosti shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe ovog pravilnika o vrednosti imovine otvorenog fonda.
Osim troškova navedenih u članu 52. ovog pravilnika, na teret zatvorenog fonda padaju i:
- troškovi vezani za upis i izdavanje akcija fonda,
- troškovi uključenja i listinga akcija fonda na organizovano tržište,
- troškovi sazivanja i održavanja skupština akcionara fonda,
- troškovi isplate dividendi akcionarima fonda,
- troškovi naknada članovima nadzornog odbora fonda,
- troškovi kastodi banke za evidentiranje udela i nekretnina,
- troškovi procene vrednosti nepokretnosti,
- troškovi izrade ugovora i ostali administrativni troškovi vezani za nepokretnosti,
- troškovi kupoprodaje nepokretnosti,
- troškovi izdavanja nepokretnosti,
- troškovi investiranja u nepokretnost, kojima se povećava vrednost nepokretnosti,
- troškovi upisa u javni registar nepokretnosti,
- troškovi osiguranja nepokretnosti od svih rizika,
- troškovi učestvovanja na licitacijama i tenderima,
- troškovi eksploatacije nepokretnosti,
- troškovi tekućeg i investicionog održavanja nepokretnosti.
Vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji je količnik neto vrednosti imovine zatvorenog fonda i ukupnog broja izdatih akcija i zaokružuje se na pet decimala.
Vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji utvrđuje se najmanje jedanput mesečno i to prvog radnog dana u mesecu za prethodni mesec, i eventualno i određenog dana u mesecu koji je utvrđen prospektom fonda.
Vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji, zaokružena na dve decimale, objavljuje se narednog dana nakon potvrđivanja od strane kastodi banke.
Poštena vrednost akcija akcionarskih društava kojima se ne trguje na organizovanom tržištu kao i udela komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću obračunava se saglasno MRS 39 - Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje.
Kupovina i prodaja nepokretnosti
Nepokretnost se može:
1) kupovati ukoliko kupoprodajna cena nije veća od procenjene vrednosti uvećane za 5%,
2) prodavati ukoliko kupoprodajna cena nije manja od procenjene vrednosti umanjene za 5%.
Procene vrednosti nepokretnosti iz stava 1. ovog člana ne može biti starija od 30 dana pre dana kupovine, odnosno prodaje, osim ukoliko ne postoje okolnosti koje značajno mogu uticati na promenu cene predmetne imovine, kada procena ne može biti starija od šest meseci.
Procenjena vrednost
Procenu vrednosti nepokretnosti vrše nezavisni procenjivači kojim se smatraju ovlašćena fizička lica i privredna društva ovlašćena za reviziju u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Procenjenom vrednošću u smislu ovog pravilnika smatra se:
1) najniža među vrednostima koje su utvrđene od strane tri nezavisna procenjivača - kod kupovine nepokretnosti,
2) najviša među vrednostima koje su utvrđene od strane tri nezavisna procenjivača - kod prodaje nepokretnosti,
3) vrednost utvrđena od strane nezavisnog procenjivača - za nepokretnost u imovini fonda.
Vrednovanje nepokretnosti
U momentu kupovine, nepokretnost se vrednuje po nabavnoj vrednosti koju čini cena kupovine uvećana za sve zavisne troškove sticanja te nepokretnosti.
Naknadno vrednovanje imovine fonda koja je uložena u nepokretnosti vrši se u skladu sa ulagačkom politikom fonda i načelima MSFI/MRS primenjenim za pojedinačne vrste nekretnina.
Ulaganje imovine fonda u nepokretnosti koja je namenjena za dalju prodaju u razdoblju i/ili kraćem od jedne godine od datuma početne klasifikacije, vrednuje se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po poštenoj vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, zavisno šta je niže, bez obaveze obračuna amortizacije.
Ukoliko se prodaja predmetne nekretnine ne realizuje u predviđenom roku, sprovodi se obavezna reklasifikacija i utvrđuje se vrednost kao za nekretninu koja se drži kao investiciona.
Ulaganje imovine fonda u nepokretnost od koje se očekuje povećanje vrednosti imovine fonda na osnovu njenog korišćenja, vrednuje se revalorizacijom knjigovodstvene vrednosti.
Revalorizacija nepokretnosti vrši se pre sastavljanja finansijskih izveštaja, a po potrebi i češće ukoliko knjigovodstvena vrednost značajno odstupa od poštene (fer) vrednosti koja odražava tržišne uslove.
Fer vrednost nekretnine je sadašnja cena na aktivnom tržištu za suštinski sličnu vrstu nekretnine na istoj ili sličnoj lokaciji, i u istom stanju koje podležu sličnim ugovorima, a koja ne odstupa od procene nezavisnog profesionalnog procenitelja (procenjena vrednost).
O proceni poštene vrednosti svake pojedinačne nepokretnosti u portfoliu fonda, društvo za upravljanje je dužno da obezbedi da eksterni revizor da posebno mišljenje, prilikom revizije godišnjih finansijskih izveštaja fonda.
Postupak i uslovi sticanja sopstvenih akcija
Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije ako je to predviđeno osnivačkim aktom fonda.
Osnivački akt zatvorenog fonda uređuje:
1) razloge za sticanje sopstvenih akcija,
2) uslove pod kojima se može vršiti sticanje sopstvenih akcija,
3) postupak sticanja sopstvenih akcija,
4) rokove i način najave procesa sticanja sopstvenih akcija,
5) način isplate akcija akcionarima.
Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo putem pisane ponude svim akcionarima - pro rata.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije na organizovanom tržištu:
1) kada je to neophodno zbog brzog reagovanja usled poremećaja na tržištu, ili
2) nakon sprovedenog postupka sticanja akcija pro rata, a radi sticanja nedostajućeg broja akcija određenog odlukom o sticanju sopstvenih akcija.
Odluka o sticanju sopstvenih akcija
Društvo za upravljanje utvrđuje predlog odluke o sticanju sopstvenih akcija zatvorenog fonda koji sadrži:
1) maksimalan broj akcija koje se stiču,
2) otkupnu cenu akcija (ili način njenog utvrđivanja) koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, ali koja ne može biti veća od neto vrednosti imovine po akciji fonda,
3) trajanje perioda u kome će se izvršiti sticanje sopstvenih akcija koji ne može biti duži od 18 meseci,
4) razloge zbog kojih se predlaže sticanje sopstvenih akcija,
5) rok u kome će se stečene akcije otuđiti, odnosno poništiti.
Po prijemu predloga odluke o sticanju sopstvenih akcija, Nadzorni odbor fonda saziva skupštinu akcionara na način i u rokovima propisanim Zakonom o privrednim društvima.
Skraćeni postupak o sticanju sopstvenih akcija
Društvo za upravljanje može, kada utvrdi da je sticanje sopstvenih akcija fonda neophodno radi brzog reagovanja usled poremećaja na tržištu, a sa ciljem sprečavanja štete za akcionare, doneti odluku o sticanju sopstvenih akcija po skraćenom postupku i sprovesti postupak sticanja tih akcija bez odobrenja skupštine akcionara zatvorenog fonda.
Odluka društva za upravljanje iz stava 1. mora, pored podataka navedenih u članu 131. ovog pravilnika, sadržati i obrazloženje o poremećajima na tržištu i potrebi brzog reagovanja radi sprečavanja štete za akcionare fonda.
Nadzorni odbor fonda daje saglasnost na odluku o sticanju sopstvenih akcija po skraćenom postupku.
Ukoliko se nadzorni odbor ne sastane, odnosno ne donese odluku o davanju saglasnosti u roku od tri radna dana od dana prijema odluke, smatra se da je saglasnost data.
Zahtev za davanje saglasnosti
Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o sticanju sopstvenih akcija zatvorenog fonda.
Uz zahtev se dostavlja:
1) odluka o sticanju sopstvenih akcija sa obrazloženjem,
2) odobrenje nadzornog odbora, odnosno dokaz da je odluka dostavljena nadzornom odboru,
3) plan održavanja likvidnosti kojim će se osigurati da fond može odgovoriti na obaveze po osnovu otkupa,
4) nacrt teksta javnog obaveštenja i pisane ponude akcionarima o nameri sticanja sopstvenih akcija fonda.
Saglasnost za sticanje sopstvenih akcija
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana prijema urednog zahteva, kada utvrdi da je odluka doneta u najboljem interesu akcionara zatvorenog fonda, u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Objava odluke o sticanju sopstvenih akcija
Nakon davanja saglasnosti za sticanje sopstvenih akcija zatvorenog fonda, društvo za upravljanje je dužno da objavi obaveštenje o sticanju sopstvenih akcija pro rata u dnevnim novinama u kojima vrši oglašavanje fonda, a na internet stranici društva za upravljanje i ponudu za sticanje sopstvenih akcija najkasnije 15 dana pre otpočinjanja postupka.
Ponuda iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) poslovno ime zatvorenog fonda,
2) poslovno ime društva za upravljanje,
3) ukupan broj izdatih akcija, CFI kod i ISIN broj,
4) maksimalni broj i procenat akcija koje se stiču,
5) cenu po kojoj se akcije stiču i osnov za određivanje,
6) nominalnu, knjigovodstvenu i tržišnu cenu akcija; odnosno imovinu fonda po akciji,
7) datum otvaranja i zatvaranja ponuda,
8) opis postupka otkupa,
9) troškovi koje snosi akcionar,
10) upozorenje akcionarima da se deponovanje smatra prihvatanjem ponude,
11) način i rok u kome se vrši plaćanje.
Izveštaj o sticanju sopstvenih akcija
Nakon isteka roka iz ponude za sticanja sopstvenih akcija, društvo za upravljanje je dužno da:
1) Komisiji u roku od sedam dana dostavi,
2) kopiju objavljenog obaveštenja o sticanju sopstvenih akcija,
3) izveštaj o stečenim sopstvenim akcijama,
4) Nadzornom odboru i Skupštini akcionara fonda na prvoj sledećoj sednici podnese izveštaj o stečenim sopstvenim akcijama.
Otuđenje sopstvenih akcija
Zatvoreni fond koji stekne sopstvene akcije dužan je da ih otuđi u skladu sa odlukom skupštine zatvorenog fonda i zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Na postupak otuđenja sopstvenih akcija zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o sticanju sopstvenih akcija zatvorenog fonda.
Izbor novog društva za upravljanje
Izbor novog društva za upravljanje zatvorenim fondom vrši se:
1) u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje kada se, po sili zakona raskida ugovor o upravljanju,
2) u slučaju sporazumnog raskida ugovora o upravljanju čije pravno dejstvo nastupa kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom,
3) u slučaju jednostranog raskida ugovora o upravljanju od strane fonda, kada pravno dejstvo nastupa danom donošenja te odluke.
Zatvoreni fond može da raskine ugovor o upravljanju van osnova predviđenih ugovorom o upravljanju i o tome odmah obaveštava Komisiju i kastodi banku.
Odluku o raskidu i zaključenju novog ugovora o upravljanju zatvorenim investicionim fondom donosi skupština fonda dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara.
Ugovorna strana koja inicira raskid obaveštava Komisiju o raskidu ugovora o upravljanju i razlozima za raskid.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku propisanim Zakonom prenese sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom tog fonda na kastodi banku, koja do izbora novog društva za upravljanje obavlja samo neodložne poslove da ne bi nastupila šteta za fond.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Nadzorni odbor fonda je dužan da:
1) raspiše javni poziv za izbor novog društva za upravljanje,
2) predloži skupštini najpovoljniju ponudu.
Skupština akcionara fonda donosi odluku o zaključenju ugovora sa novim društvom za upravljanje, koje ispunjava kriterijume propisane ovim pravilnikom za izbor novog društva za upravljanje otvorenog fonda, najkasnije u roku od tri meseca od dana oduzimanja dozvole za rad, odnosno donošenja odluke o raskidu ugovora.
Novo društvo za upravljanje podnosi Komisiji zahtev za odobrenje ugovora o upravljanju zatvorenim fondom.
Raskid ugovora sa kastodi bankom
Ukoliko jedna od ugovornih strana namerava da raskine ugovor o obavljanju kastodi usluga, dužna je da o tome obavesti drugu ugovornu stranu tri meseca pre raskida ugovora.
Ugovor se smatra raskinutim od momenta zaključenja ugovora sa novom kastodi bankom, a nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Kastodi banka obaveštava Komisiju o raskidu ugovora i razlozima za raskid.
Kastodi banka je dužna da narednog dana od dana raskida ugovora, preda imovinu, dokumentaciju i arhivu investicionog fonda kastodi banci sa kojom je društvo koje upravlja tim fondom zaključilo ugovor.
Zatvoreni fond se raspušta:
1) istekom roka ukoliko je organizovan na određeno vreme,
2) ukoliko se u roku od tri meseca od oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, odnosno raskida ugovora sa društvom za upravljanje ne izabere novo društvo za upravljanje,
3) ukoliko u roku od šest meseci od dana donošenja odgovarajućeg rešenja Komisije, neto vrednost imovine fonda ne dostigne iznos od 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.
Postupak raspuštanja zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o raspuštanju otvorenog fonda, odnosno Zakona o privrednim društvima koje se odnose na prestanak akcionarskih društava.
IV PRIVATNI INVESTICIONI FONDOVI
Privatni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću koje kao institucija kolektivnog investiranja funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja udela.
Privatni fond se smatra osnovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.
Ulog člana privatnog fonda
Minimalni početni novčani ulog svakog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Zahtev za upis u registar investicionih fondova
Uz zahtev za upis u Registar investicionih fondova, koji se podnosi na obrascu IF - registar, društvo za upravljanje dostavlja:
1) rešenje o upisu privatnog fonda u Registar privrednih subjekata,
2) rešenje o dodeli PIB broja,
3) dokaz o prenosu osnivačkog uloga na račun fonda,
4) overen osnivački akt - (odluka ili ugovor o osnivanju koji obavezno sadrži odredbu da fond ne može početi sa radom pre upisa u Registar investicionih fondova),
5) pravila poslovanja fonda,
6) ugovor o upravljanju,
7) ugovor o otvaranju i vođenju računa hartija od vrednosti,
8) dokaz o licu koji će obavljati poslove portfolio menadžera za taj fond,
9) dokaz o uplati naknade Komisiji,
10) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Upis u Registar
Komisija donosi rešenje o upisu u Registar investicionih fondova, ako utvrdi da:
1) lice koji će obavljati poslove portfolio menadžera za taj fond ima dozvolu za obavljanje tih poslova i da je stalno zaposleno u društvu za upravljanje,
2) uplaćeni ulog svakog člana iznosi minimalno 50.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate,
3) pravila poslovanja fonda sadrže odredbe propisane Zakonom.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana istovremeno se društvu za upravljanje odobrava upravljanje tim fondom.
Zabrana javnog oglašavanja
Društvo za upravljanje ne sme vršiti javno oglašavanje privatnog fonda kojim upravlja.
Javnim oglašavanjem ne smatra se:
1) objavljivanje na internet stranici društva pravila poslovanja i podataka o neto vrednosti imovine i prinosu privatnog fonda,
2) podela reklamnih materijala u kojima se uz prezentaciju društva, na način propisan aktima Komisije o odobrenju oglašavanja, navodi da to društvo upravlja i privatnim fondom i potencijalni investitori upućuju da dalje informacije o privatnom fondu mogu dobiti u sedištu ili na internet stranici društva.
Objavljivanje rezultata poslovanja
Društvo za upravljanje može na svojoj internet stranici objavljivati podatke o neto vrednosti imovine i prinosa, kao i godišnje finansijske izveštaje privatnog fonda.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, prikaz rezultata poslovanja:
1) mora sadržati najnovije podatke dostupne u trenutku objavljivanja sa uporednim podacima ili od osnivanja privatnog fonda do dana objavljivanja prikaza ili u poslednjih pet godina, u zavisnosti koji je od naznačenih perioda duži,
2) ne sme biti sastavljen u obliku procene ili na bilo koji način predviđati buduće rezultate poslovanja,
3) ne sme dovoditi u zabludu u pogledu povezanih rizika i naknada.
Na sastavljanje godišnjih finansijskih izveštaja privatnog fonda shodno se primenjuju odredbe pravilnika kojim se propisuje način sastavljanja finansijskih izveštaja fondova.
Odredbe čl. 2, 3, 4. i 15, člana 16. stav 2. i člana 25. ovog pravilnika primenjuju se od 13. juna 2009. godine.
Saglasno tački 2. Odluke o ograničenjima ulaganja i usklađivanju strukture imovine investicionih fondova u uslovima poremećaja na tržištu, društva za upravljanje su dužna da usklade strukturu imovine fondova kojima upravljaju do 13. septembra 2009. godine.
Odredbe ovog pravilnika koje se odnose na odstupanje od ograničenja ulaganja imovine fondova u uslovima poremećaja na finansijskom tržištu primenjuju se do donošenja akta Komisije kojim se utvrđuje prestanak poremećaja na finansijskom tržištu izazvanih svetskom ekonomskom krizom.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 30. marta 2009. godine.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 110/06).
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o investicionim fondovima
("Sl. glasnik RS", br. 76/2009)
Član 32
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Odluka o ograničenjima ulaganja i usklađivanju strukture imovine investicionih fondova u uslovima poremećaja na tržištu ("Službenom glasniku RS", broj 43/09), osim tačke 2. te odluke koja prestaje da važi 13. septembra 2009. godine.