STATUTLEKARSKE KOMORE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 111/2006, 68/2008, 14/2010, 36/2011 - odluka US i 43/2011) |
Lekarska komora Srbije je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija lekara - doktora medicine - koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti.
Ovim statutom Lekarske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora) uređuju se: naziv, sedište, unutrašnja organizacija i rad Komore, vršenje poverenih poslova i ostalih zadataka i poslova, članstvo, organi Komore, posredovanje u sporovima, stručna služba Komore, opšti akti Komore, finansiranje Komore i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore.
Naziv Komore je: Lekarska komora Srbije.
Skraćeni naziv Komore je: LKS.
Sedište Komore je u Beogradu.
Naziv Komore na engleskom jeziku: SERBIAN MEDICAL CHAMBER.
Pri komuniciranju sa inostranstvom koristi se engleski jezik i naziv Komore na engleskom jeziku.
Komora je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i ovim statutom.
U pravnom komuniciranju sa trećim licima Komora istupa samostalno i neograničeno u svoje ime i za svoj račun, a za svoje obaveze odgovara svim svojim sredstvima.
Komora ima pravo da stiče imovinu i imovinska prava i da njima samostalno raspolaže.
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o komorama zdravstvenih radnika (u daljem tekstu: Zakon) i ovim statutom.
Komoru predstavlja i zastupa direktor Komore.
Pečat Komore je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini i ispisanim tekstom na ćirilici po obodu: Republika Srbija, Lekarska komora Srbije, Beograd.
Štambilj Komore je pravougaonog oblika veličine 55 x 25 mm sa istim tekstom na ćirilici kao i pečat, sa dodatkom prostora za broj delovodnog protokola i datum.
Komora ima znak, logotip i zastavu.
Znak Komore je stari znak Srpskog lekarskog društva iz 1901. godine.
Znak Komore je zaštićen.
Komora ima glasilo sa grafičkim znakom koji zaštićen.
Rad Komore i njenih organa je javan.
II UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA KOMORE
Lekarska komora Srbije vrši poverene poslove i ostale zadatke i poslove predviđene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih organa i organa svojih ogranaka.
Ogranci Komore su regionalne komore Lekarske komore Srbije.
Regionalne komore su osnovni oblik teritorijalnog organizovanja i povezivanja članova, ustanovljene radi neposrednog ostvarivanja ciljeva i zadataka Komore i zajedničkih interesa članova na području nadležnosti regionalne komore.
U sastavu Lekarske komore Srbije su:
1) Regionalna lekarska komora Beograda;
2) Regionalna lekarska komora Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu;
3) Regionalna lekarska komora za jugoistočnu Srbiju sa sedištem u Nišu;
4) Regionalna lekarska komora za centralnu i zapadnu Srbiju sa sedištem u Kragujevcu;
5) Regionalna lekarska komora Kosova i Metohije sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Područja regionalnih lekarskih komora iz prethodnog člana čine opštine:
1) za teritoriju Lekarske komore Beograda sve opštine na teritoriji grada Beograda.
2) za teritoriju Lekarske komore Vojvodine sve opštine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
3) za teritoriju Lekarske komore jugoistočne Srbije opštine: Požarevac, Golubac, Veliko Gradište, Malo Crniće, Žabari, Petrovac na Mlavi, Negotin, Kladovo, Majdanpek, Kučevo, Žagubica, Zaječar, Bor, Knjaževac, Boljevac, Svrljig, Aleksinac, Soko Banja, Ražanj, Niš, Pirot, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Babušnica, Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Gadžin Han, Vlasotince, Vranje, Bujanovac, Vladičin Han, Surdulica, Trgovište, Bosilegrad, Crna Trava, Preševo, Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Aleksandrovac, Brus, Prokuplje, Kuršumlija, Doljevac, Merošina, Žitorađa, Blace;
4) za teritoriju Lekarske komore centralne i zapadne Srbije opštine: Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Bogatić, Šabac, Vladimirci, Loznica, Koceljeva, Ub, Krupanj, Lajkovac, Mali Zvornik, Osečina, Valjevo, Ljubovija, Mionica, Aranđelovac, Topola, Rača, Batočina, Svilajnac, Kragujevac, Knić, Ćuprija, Jagodina, Gornji Milanovac, Kosjerić, Bajina Bašta, Požega, Čačak, Užice, Čajetina, Rekovac, Paraćin, Varvarin, Lučani, Arilje, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Raška, Novi Pazar, Tutin i Ljig;
5) za teritoriju Lekarske komore Kosova i Metohije sve opštine na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Regionalne komore radi što kvalitetnije decentralizacije svojih aktivnosti mogu formirati, na predlog članstva na svojim teritorijama, određen broj kancelarija regionalnih komora u zavisnosti od potreba članstva i materijalnih mogućnosti regionalnih komora.
Komora obavlja sledeće poverene poslove kao javna ovlašćenja:
1) donosi Kodeks medicinske etike Komore;
2) vrši upis lekara u Komoru i izdaje člansku kartu;
3) izdaje, obnavlja i oduzima odobrenje za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) članovima Komore na osnovu čl. 190-198. Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
4) vodi imenike članova Komore;
5) vodi centralnu evidenciju svih članova Komore;
6) vodi Imenik o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama;
7) vodi Imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore;
8) utvrđuje visinu mesečne članarine za članove Komore;
9) utvrđuje jednokratni iznos naknade za upis u Imenik Komore;
10) utvrđuje iznos naknade za izdavanje i obnavljanje licence;
11) utvrđuje iznos naknade za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda iz evidencija koje Komora vodi;
12) organizuje sudove časti Komore;
13) posreduje u sporovima između članova Komore i između članova Komore i pacijenata;
14) izdaje izvode iz Imenika Komore;
15) izdaje uverenja i potvrde o činjenicama o kojima vodi evidenciju, a koje predstavljaju javne isprave;
16) izdaje identifikacioni broj članovima Komore.
Poverene poslove organi Komore i organi regionalnih komora vrše po postupku propisanom u Zakonu o opštem upravnom postupku, ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vršenje poverenih poslova Komora donosi pravilnike.
Komora vodi posebne evidencije za lekare na stažu, lekare opšte medicine, lekare na specijalizaciji, lekare specijaliste i uže specijaliste, uz posebnu evidenciju članstva u državnoj praksi i privatnoj praksi i evidenciju počasnih članova.
Evidencija članstva i imenici članova Komore vode se kao knjige i kao zbir podataka uknjiženih elektronskim putem.
Podaci iz knjige upisanih članova i podaci u elektronskoj obradi moraju biti identični.
Identifikacioni broj iz tačke 16. ovog člana mora odgovarati broju pod kojim je član upisan u Imenik Komore.
Na sve odredbe ovog člana saglasnost daje ministarstvo Republike Srbije nadležno za poslove zdravlja.
Odluke iz stava 1. tač. 8), 9), 10) i 11) ovog člana objavljuju se u glasniku Komore i "Službenom glasniku Republike Srbije".
IV OSTALI POSLOVI I ZADACI KOMORE
Pored poslova iz člana 10. koje Komora obavlja kao poverene, Komora:
1) štiti profesionalne interese lekara;
2) vodi računa o ugledu lekara;
3) razmatra načine unapređenja uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti;
4) u saradnji sa medicinskim fakultetima, Srpskim lekarskim društvom i drugim stručnim udruženjima koordinira kontinuiranu medicinsku edukaciju članova Komore;
5) vodi evidenciju prikupljenih bodova u okviru kontinuirane edukacije članova Komore neophodnih za obnavljanje licence;
6) daje mišljenje o priznavanju diploma i drugih stručnih i naučnih stepena obrazovanja lekara, stranih državljana, stečenih u inostranstvu;
7) pokreće inicijativu za utvrđivanje profesionalnih standarda u struci radi unapređenja zdravstvene zaštite;
8) pokreće inicijativu za uređivanje načina obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita;
9) pokreće inicijativu za određivanje uslova koje moraju ispunjavati državne zdravstvene ustanove i privatna praksa za obavljanje pripravničkog i specijalističkog staža;
10) pokreće inicijativu za donošenje zakona, propisa, uredbi i pravilnika u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
11) pokreće inicijativu i preduzima mere za osiguranje članova Komore od lekarske greške kod nosioca osiguranja.
12) pokreće inicijativu za pripremu normativa i kriterijuma za procenu vrednosti poslova u lekarskoj praksi i preporučuje minimalne cene usluga lekara u državnoj i privatnoj praksi;
13) u cilju zaštite članova Komore reaguje na neopravdane i neutemeljene izjave u sredstvima javnog informisanja;
14) prati stanje zaposlenosti lekara i daje predloge za njihovo zapošljavanje;
15) osnivanjem posebnih fondova pomaže svojim članovima i njihovim porodicama;
16) preporučuje članovima Komore način obaveštavanja građana o vrstama, oblicima i metodama zdravstvene zaštite i pokreće inicijativu za preduzimanje mera predviđenih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u slučaju nedozvoljenog reklamiranja zdravstvene delatnosti;
17) prati, razmatra i daje mišljenje članovima o alternativnim načinima lečenja i suzbija nadrilekarstvo;
18) preduzima mere u cilju suzbijanja rada lekara u vidu "sive" ekonomije;
19) pruža stručnu pomoć članovima Komore;
20) daje mišljenje za dobijanje naziva primarijus članovima Komore u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti;
21) zastupa interese članova Komore u privatnoj praksi kod zaključivanja ugovora sa organizacijama zdravstvenog osiguranja;
22) sarađuje sa odgovarajućim ministarstvima, sekretarijatima i državnim organima radi ostvarenja svojih ciljeva i zadataka i unapređenja zdravstvene zaštite;
23) sarađuje sa komorom stomatologa, farmaceuta i komorom biohemičara Srbije radi ostvarivanja zajedničkih interesa u koordinaciji na doslednom poštovanju Zakona o zdravstvenoj zaštiti;
24) ostvaruje međunarodnu saradnju sa lekarskim komorama u inostranstvu;
25) izdaje svoje glasilo, časopise, knjige i druge publikacije iz oblasti zdravstvene zaštite i rada Komore;
26) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Članstvo u Komori je čast, pravo i obaveza za sve lekare koji obavljaju profesiju zdravstvene delatnosti u državnim zdravstvenim ustanovama, privatnoj lekarskoj praksi, ustanovama socijalne zaštite, zavodima za izvršenje zatvorskih sankcija, u državnim organima, na medicinskim fakultetima, odnosno u školama zdravstvene struke, ambulantama medicine rada, kao i u drugim ustanovama gde se obavlja zdravstvena delatnost u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Komora osim redovnih članova iz stava 1. ovog člana ima i počasne članove.
Počasni članovi su lica koja su posebno doprinela razvoju i organizaciji medicinske struke ili lica koja su dala izuzetan doprinos radu, ciljevima i zadacima Komore, a za počasne članove su izabrana odlukom skupštine Komore na predlog Upravnog odbora Komore, bez prava da biraju i da budu birani u organe i tela Komore.
Zahtev za upis u članstvo Komore podnosi se u pismenoj formi izvršnom odboru regionalne komore na čijoj teritoriji nadležnosti član Komore živi, a prema Pravilniku o vođenju centralne evidencije i Pravilniku o vođenju Imenika članova Komore.
Izvršni odbor regionalne komore može, po službenoj dužnosti, proveriti podatke o kandidatu.
Državljanin druge države, koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje lekarskom delatnošću, ima pravo na rad u Republici Srbiji uz znanje srpskog jezika, upis u Imenik Komore i dobijanje licence, uz ostala pravila o priznavanju diplome.
Izvršni odbor regionalne komore može da odbije zahtev iz člana 13. stav 1. ovog statuta ako nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Pravilnika o vođenju centralne evidencije i Pravilnika o vođenju Imenika članova Komore i ovog statuta.
Podnosilac zahteva za upis u Imenik Komore ima pravo da prisustvuje sednici izvršnog odbora regionalne komore na kojoj se odlučuje o njegovom zahtevu i da po odobrenju predsedavajućeg daje potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja isključena je javnost.
Izvršni odbor regionalne komore odlučuje o zahtevu za upis i utvrđuje postojanje uslova za izdavanje licence i upis u Imenik Komore u roku koji ne može biti duži od 15 dana od podnošenja zahteva.
Na osnovu konačnog rešenja o upisu u Imenik komore, direktor Komore donosi rešenje o izdavanju licence.
Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Licenca se izdaje za period od sedam godina, a obnavlja se prema Pravilniku o izdavanju, produžavanju i oduzimanju licenci i Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Komora će poništiti upis i licencu ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Regionalne komore dostavljaju Komori mesečne izveštaje o izvršenim upisima u Imenik radi vođenja centralne evidencije lekara u Republici.
Lekar čiji je zahtev za upis u Imenik i izdavanje licence usvojen, dužan je da u roku od 30 dana pred predsednikom ili članom Izvršnog odbora regionalne komore koga predsednik odredi, položi zakletvu.
Zakletva se polaže čitanjem i potpisivanjem teksta zakletve.
Tekst zakletve glasi:
"Zaklinjem se da ću lekarsku delatnost obavljati stručno i savesno i da ću se u svom radu pridržavati svih pravila lekarske profesije, zakona i drugih propisa, Statuta Komore i Kodeksa medicinske etike Komore."
Nakon polaganja zakletve lekar se upisuje u Imenik i uručuju mu se: rešenje o upisu u Imenik Komore, licenca, primerak Statuta, primerak Kodeksa medicinske etike i članska karta Komore.
Članovi komore dužni su da nadležnom organu regionalne komore prijave sve promene koje su bitne za upis u Imenik kao i druge bitne činjenice neophodne za rad Komore u roku od 30 dana od saznanja za te promene, odnosno promena činjenice.
Članovi Komore imaju sledeća prava:
1) da se bave profesijom za koju su stekli licencu;
2) da biraju i budu birani u organe i ostala radna tela Komore;
3) da postavljaju i razmatraju sva pitanja iz delatnosti Komore sa ciljem da se unapređuje lekarska praksa i rad Komore;
4) da učestvuju u donošenju programa i planova rada Komore;
5) da neposredno, ili posredstvom svojih predstavnika u organima Komore, daju predloge i iznose mišljenja radi zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju lekarske prakse i unapređenja zdravstva;
6) da koriste stručne, poslovne i druge informacije kojima raspolaže Komora;
7) da koriste sve povlastice koje Komora ugovori sa drugim pravnim i fizičkim licima;
8) da koriste materijalnu pomoć iz posebnog fonda Komore za uzajamnu pomoć članovima Komore;
9) da koriste aktivnost Komore u traženju zaposlenja;
10) da dobijaju besplatno glasilo Komore.
Članovi Komore imaju sledeće obaveze:
1) da poštuju Statut i Kodeks medicinske etike;
2) da polože zakletvu;
3) da aktivno učestvuju u radu Komore;
4) da poštuju profesionalne standarde i normative zdravstvene delatnosti;
5) da stalno prate dostignuća u medicini;
6) da ispunjavaju obaveze u organima i telima Komore u koja su izabrani;
7) da obaveštavaju Komoru o svim podacima koji propisuju akti Komore;
8) da uredno plaćaju članarinu Komori.
Članstvo redovnim članovima prestaje:
1) na osnovu zahteva člana, od dana dostavljanja rešenja o brisanju iz Imenika Komore;
2) lišenjem poslovne sposobnosti, od dana pravnosnažnosti odluke o lišenju poslovne sposobnosti;
3) izricanjem mere Vrhovnog suda časti Komore o oduzimanju licence, od dana konačnosti odluke Vrhovnog suda časti;
4) neplaćanjem članarine u toku jedne kalendarske godine, nakon isteka te godine;
5) smrću člana Komore.
Rešenje o oduzimanju licence donosi direktor Komore.
Rešenje o brisanju iz Imenika Komore donosi predsednik regionalne komore.
Član Komore, kojem je prestalo članstvo, dužan je da u roku od 15 dana Komori preda člansku kartu i lični pečat.
U slučaju da ih ne preda u tom roku, rešenje o oduzimanju licence i prestanku članstva objavljuje se u glasilu Komore.
Organi Komore su:
1) Skupština
2) Upravni odbor
3) direktor i dva pomoćnika direktora
4) Etički odbor
5) posebni odbori
6) sudovi časti
7) Nadzorni odbor
8) Komisija za posredovanje
Skupština Komore bira iz redova svojih članova:
6) predsednika i dva potpredsednika Skupštine;
7) članove, predsednika i dva potpredsednika Upravnog odbora;
8) direktora Komore i dva pomoćnika direktora;
9) predsednika, zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora.
Mandat članova organa Komore je četiri godine.
Vršenje svih funkcija u organima Komore je počasno i besplatno.
Naknada materijalnih troškova članovima Komore uređuje se pravilnikom.
Direktor, članovi Upravnog odbora i Nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnim organima, organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, organima upravljanja ili poslovanja visokoškolskih ustanova, Srpskog lekarskog društva, Društva lekara Vojvodine i Društva lekara Kosova i Metohije, organima udruženja zdravstvenih ustanova i drugih udruženja zdravstvenih radnika.
Rukovodeća funkcija u organima Komore nije spojiva sa funkcijama u političkim partijama, o čemu kandidat za rukovodeću funkciju u organima Komore prilaže pismenu izjavu.
Način izbora i opoziva i način rada organa Komore bliže se uređuju pravilnikom.
Protiv konačne odluke organa Komore može se pokrenuti upravni spor.
Skupština je najviši organ Komore koji vrši sva prava i obaveze predviđene zakonom i ovim statutom.
Način izbora delegata Skupštine Lekarske komore Srbije i delegata skupština regionalnih lekarskih komora utvrđuje se na osnovu Pravilnika o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva delegata Skupštine i drugih organa Lekarske komore Srbije i delegata skupština i drugih organa regionalnih lekarskih komora u njenom sastavu, koji donosi Skupština Komore.
Delegati Skupštine LKS se biraju po principu da se na 300 upisanih članova Komore iz državnih zdravstvenih ustanova bira jedan delegat Skupštine LKS.
Delegati Skupštine LKS iz privatne prakse biraju se po principu da se na 100 upisanih članova Komore iz privatne prakse bira jedan delegat Skupštine LKS.
Delegati Skupštine LKS iz regiona Kosova i Metohije biraju se po principu da se na 70 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije bira jedan delegat Skupštine LKS i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Skupštinu regionalne komore čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore, uz izabrane delegate skupštine regionalne komore izabranih po principu jedan delegat na 200 upisanih članova Komore, iz državnih zdravstvenih ustanova, a sa teritorije regionalne komore, i po principu jedan delegat na 100 upisanih članova Komore, iz privatne prakse, a sa teritorije regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore Kosova i Metohije čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore Kosova i Metohije, a uz izabrane delegate skupštine regionalne komore, izabranih po principu jedan delegat na 20 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije, i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Ako delegat ne obavlja svoje funkcije ili ih obavlja u suprotnosti sa stavovima lekara svoje izborne jedinice, može se opozvati u skladu sa Pravilnikom o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva delegata Skupštine i drugih organa Komore.
Skupština Komore
a) donosi:
1) Statut;
2) Kodeks medicinske etike;
3) poslovnike o svom radu i radu radnih tela koja obrazuje;
4) godišnje i višegodišnje planove i programe rada;
5) finansijski plan;
b) bira i opoziva:
1) predsednika i dva potpredsednika Skupštine Komore;
2) direktora i dva pomoćnika direktora Komore, uz zastupljenost državne i privatne prakse;
3) predsednika, dva potpredsednika i članove Upravnog odbora;
4) predsednika, zamenika predsednika i članove Nadzornog odbora;
5) predsednika, zamenika predsednika i sudije Vrhovnog suda časti;
v) utvrđuje:
1) stavove i smernice za rad organa i tela Komore;
2) likovno rešenje za znamenja Komore (znak, logotip i zastava), licencu Komore i člansku kartu;
3) iznos članarine za članove Komore;
4) iznos naknade za upis u Imenik članova Komore;
5) iznos naknade za izdavanje i obnavljanje licence;
6) iznos naknada za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda iz evidencije koje vodi Komora;
g) odlučuje i rešava:
1) o svim pitanjima dostavljenim od Upravnog odbora;
2) o usvajanju izveštaja o finansijskom poslovanju;
3) o drugim izveštajima organa Komore;
4) o visini izdvajanja prihoda Komore u Fond uzajamne pomoći članova Komore;
5) o drugim poslovima predviđenim zakonom i ovim statutom;
d) dodeljuje:
1) odlikovanje Komore;
2) godišnje nagrade Komore.
Za obavljanje određenih poslova Skupština Komore može imenovati komisije i radna tela, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Redovnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine Komore najmanje dva puta godišnje.
Zadaci predsednika Skupštine su:
1) saziva i vodi Skupštinu;
2) potpisuje odluke i druga dokumenta koja Skupština usvoji.
Na predlog Upravnog odbora, Nadzornog odbora, regionalne komore ili jedne četvrtine članstva Skupštine Komore, predsednik Skupštine je dužan da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 30 dana od dana prijema predloga.
Predlog iz stava 3. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi sa predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog.
U slučaju da predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku određenom u stavu 3. ovog člana, predlagači mogu sazvati sednicu Skupštine, u daljem roku od 30 dana.
Skupština radi u javnim sednicama, a sednica se može održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Skupštine.
Rad Skupštine uređuje se Poslovnikom o radu Skupštine.
Glasanje u Skupštini je po pravilu javno, sem ukoliko Skupština ne odluči drugačije.
Statut Komore, njegove izmene i dopune i promenu statusa ogranka, Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja delegata Skupštine Komore.
Ako se radi o promeni statusa ogranka tj. regionalne komore potrebna je i saglasnost ogranka tj. skupštine regionalne komore.
Ostale odluke Skupština donosi prostom većinom glasova prisutnih delegata.
Upravni odbor je organ Komore nadležan za poslove utvrđene ovim statutom i drugim opštim aktima.
Upravni odbor Komore čine predsednik i dva potpredsednika (po jedan iz državne i privatne prakse), po jedan predstavnik posebnih odbora Komore i po dva predstavnika regionalnih komora.
Članove Upravnog odbora, iz redova članova Skupštine Komore, predlažu regionalne komore i to po dva člana iz regionalnih komora, dok posebni odbori regionalnih komora predlažu po jednog člana.
Bira ih skupština Komore u skladu sa Pravilnikom o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva delegata Skupštine i drugih organa Komore.
Izabrani članovi Upravnog odbora između sebe predlažu Skupštini Komore predsednika Upravnog odbora.
Predsednik Upravnog odbora predlaže Skupštini dva potpredsednika Komore, od kojih je jedan iz redova državne prakse, a drugi iz privatne prakse, sa obrazloženjem za svaki predlog.
Upravni odbor Komore:
1) sprovodi odluke, zaključke i druga akta Skupštine Komore;
2) utvrđuje predloge Statuta, Kodeksa medicinske etike i drugih opštih akata koje donosi Skupština;
3) utvrđuje način vođenja centralne evidencije primljenih članova i izdatih licenci i način vođenja Imenika članova Komore;
4) utvrđuje predlog finansijskog plana Komore;
5) predlaže kriterijume za izbor u organe Komore;
6) predlaže za usvajanje znamenje Komore (znak, logotip, zastava) i izgled licence i članske karte članova Komore;
10) predlaže Skupštini Komore visinu članarine, upisnine i naknade za izdavanje licence;
11) organizuje i obezbeđuje obavljanje poverenih poslova, kao i poslova od značaja za profesionalnu lekarsku praksu i unapređenje rada Komore;
12) razmatra i donosi odluke u odnosu na predloge i inicijative posebnih odbora Komore i odluke o predlozima sekretara Komore;
13) priprema materijale koje razmatra i usvaja Skupština;
14) predlaže godišnje i višegodišnje planove rada Komore;
15) priprema izveštaje o radu Komore;
16) obrazuje povremena i stalna radna tela za izvršavanje poslova iz svoje nadležnosti;
17) donosi Poslovnik o svom radu;
18) donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji stručne službe Komore i druga opšta akta čije donošenje nije u nadležnosti Skupštine;
19) odlučuje o institucionalnim oblicima saradnje, u skladu sa zakonom i ovim statutom;
20) ostvaruje saradnju sa strukovnim lekarskim organizacijama u zemlji i inostranstvu;
21) predlaže počasne članove;
22) imenuje i razrešava sekretara Komore na osnovu javnog konkursa;
23) bira i razrešava blagajnika Komore na osnovu javnog konkursa;
24) obezbeđuje izdavanje glasila Komore i ažuriranje internet stranice Komore;
25) predlaže Skupštini kandidate za odlikovanje Komore;
26) odlučuje o dodeli nagrada i drugih priznanja Komore;
27) određuje predstavnike Komore u drugim organizacijama i organima;
28) odlučuje o poslovima i pitanjima koji zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug rada Skupštine ili nekog drugog organa Komore;
29) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i odlukama Skupštine.
Za obavljanje određenih poslova Upravni odbor može imenovati komisije, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Upravni odbor radi u sednicama kojima mora prisustvovati većina od ukupnog broja njegovih članova.
Radom Upravnog odbora rukovodi predsednik Upravnog odbora Komore.
Sednice Upravnog odbora priprema sekretar Upravnog odbora, a zakazuje ih predsednik Upravnog odbora.
U odsustvu predsednika sednicom Upravnog odbora rukovodi jedan od potpredsednika Upravnog odbora Komore.
Redovne sednice održavaju se najmanje jedanput u dva meseca.
Na sednice Upravnog odbora obavezno se pozivaju i direktor i predsednik skupštine Komore sa pravom učestvovanja u diskusiji, ali bez prava glasa.
Upravni odbor za svoj rad odgovara Skupštini Komore.
Rad Upravnog odbora uređuje se Poslovnikom.
Upravni odbor podnosi izveštaj o svom radu Skupštini Komore dva puta godišnje, a članovima Skupštine dostavlja informaciju o radu pismenim putem jedanput u tri meseca.
Direktor Komore predstavlja i zastupa Komoru i odgovara za zakonitost rada Komore.
Direktora Komore biraju između sebe članovi Skupštine Komore.
Za direktora Komore može da se kandiduje svaki član Skupštine Komore ako mu podršku da regionalna komora sa nadpolovinskom većinom članova skupštine regionalne komore ili jedna trećina članova Skupštine Komore sa potpisom.
Direktor ima dva pomoćnika.
Pomoćnici direktora su po jedan predstavnik državne i privatne lekarske prakse, a bira ih Skupština Komore na predlog direktora Komore sa obrazloženjem za svaki predlog.
Direktor Komore obavlja sledeće poslove:
1) izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora Komore;
2) zaključuje materijalne poslove Komore uz saglasnost Upravnog odbora Komore;
2) rukovodi radom Komore i usklađuje rad i aktivnosti Komore i njenih organa;
3) priprema godišnji program rada Komore;
4) podnosi Upravnom odboru Komore izveštaje o izvršenju godišnjeg programa rada i plana prihoda i rashoda Komore;
5) rešenjem izdaje, obnavlja i oduzima licencu;
6) organizuje, usmerava i usklađuje saradnju sa državnim organima i drugim organizacijama uz saglasnost Upravnog odbora;
7) daje saopštenja za javnost ili za to ovlašćuje određenog člana Upravnog odbora Komore;
8) daje punomoć drugim članovima Komore za predstavljanje i zastupanje Komore u zemlji i inostranstvu;
9) obavlja i druge poslove određene ovim statutom ili drugim opštim aktom Komore;
Za svoj rad direktor Komore odgovara Skupštini Komore koja ocenjuje njegov rad i koja ga na njegov zahtev ili, kada deluje u suprotnosti sa statutom i odlukama Skupštine, na predlog Upravnog odbora, regionalne komore ili jedne trećine delegata Skupštine može prevremeno razrešiti dužnosti direktora Komore.
Mandat direktora i pomoćnika direktora je četiri godine.
Direktora Komore u odsutnosti zamenjuje jedan od pomoćnika direktora Komore.
Direktor Komore može za pojedini slučaj preneti na pomoćnika ili člana Upravnog odbora određena ovlašćenja iz svog delokruga rada.
Posebni odbori su samostalni organi Komore za:
1) Stručna pitanja i stručni nadzor;
2) Za javno zdravstvo i primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
3) Za sekundarnu i tercijernu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
4) Za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
5) Za sekundarnu i tercijernu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
6) Medicinsku etiku;
7) Medicinsko obrazovanje;
8) Međunarodnu saradnju.
Posebni odbore Komore pod tač. 1), 6), 7) i 8) imaju po 10 članova, koji iz svojih redova biraju predsednika i potpredsednika odbora, uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Posebni odbori za državnu i privatnu praksu imaju po 10 članova, koji iz svojih redova biraju predsednika i potpredsednike odbora, a čine ih isključivo lekari iz državne, odnosno privatne prakse.
Mandat predsednika i potpredsednika posebnih odbora Komore je četiri godine.
Sednice posebnog odbora saziva i njima rukovodi predsednik posebnog odbora.
Za obavljanje određenih poslova posebni odbor može imenovati komisije, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Način rada posebnih odbora uređuje se Poslovnikom o radu posebnih odbora.
Poseban odbor za stručna pitanja i stručni nadzor:
1) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju unapređenja normativa i standarda zdravstvenih usluga;
2) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative na aktivnosti Komore u cilju izmene i dopune propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;
3) iz redova članova Komore predlaže listu nadzornika za redovnu i vanrednu spoljnu kontrolu stručnog rada zdravstvenih ustanova, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti;
4) razmatra stručna pitanja, daje o njima predloge i zauzima stanovišta;
5) stara se o mogućnostima unapređenja kvaliteta zdravstvenih usluga;
6) preduzima mere za suzbijanje nadrilekarstva;
7) prati naučne postupke u prevenciji, dijagnostici, lečenju i rehabilitaciji;
8) obaveštava Upravni odbor o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za javno zdravlje i primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj lekarskoj praksi:
1) doprinosi kvalitetu, organizaciji i dostupnosti primarne zdravstvene zaštite;
2) priprema mere i predloge Upravnom odboru Komore za unapređenje javnog zdravlja;
3) prati i učestvuje u pripremi utvrđivanja standarda, normativa i mreže primarne zdravstvene zaštite;
4) prati načine raspolaganja državnim zdravstvenim ustanovama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
5) zastupa interese lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pri ugovaranju sa organizacijama za zdravstveno osiguranje i drugim osiguravajućim društvima;
6) stara se o uslovima rada i prinadležnostima lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
7) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
8) preduzima mere za suzbijanje rada lekara u formi "sive" ekonomije;
9) daje mišljenje na opšte akte koji se odnose na obavljanje zdravstvene delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite u državnim zdravstvenim ustanovama;
10) pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka primarne zdravstvene zaštite i Komore;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj lekarskoj praksi:
1) doprinosi kvalitetu, organizaciji i dostupnosti sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite;
2) prati i učestvuje u pripremi standarda i normativa sekundarne i tercijarne zdravstvene delatnosti;
3) prati načine raspolaganja državnim zdravstvenim ustanovama u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj delatnosti;
4) zastupa interese lekara u ovim delatnostima pred osiguravajućim društvima;
5) stara se o uslovima rada i prinadležnostima lekara u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj delatnosti;
6) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u sekundarnoj i tercijarnoj delatnosti;
7) preduzima mere za suzbijanje rada lekara u formi "sive" ekonomije;
8) pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarivanje ciljeva sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite i Komore;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj lekarskoj praksi:
1) stara se o kvalitetu, organizaciji i dostupnosti privatne lekarske prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i njenoj usklađenosti sa celokupnom zdravstvenom zaštitom;
2) priprema predloge Upravnom odboru za aktivnost Komore na unapređenju standarda, normativa i propisa u oblasti primarne zdravstvene zaštite u privatnoj lekarskoj praksi;
3) daje mišljenje na opšte akte kojima se propisuju uslovi za obavljanje privatne lekarske prakse;
4) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u privatnoj lekarskoj praksi;
5) daje mišljenje na cene zdravstvenih usluga iz privatnog zdravstvenog osiguranja;
6) zastupa interese lekara u privatnoj praksi pri ugovaranju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i sa drugim osiguravajućim društvima;
7) preporučuje način oglašavanja i isticanja naziva ordinacija privatne lekarske prakse;
8) preduzima mere za suzbijanje rada lekara u formi "sive" ekonomije;
9) obaveštava i pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka privatne prakse i Komore;
10) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za uslove rada i rad u privatnoj lekarskoj praksi;
11) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj lekarskoj praksi:
1) stara se o kvalitetu, organizaciji i dostupnosti sekundarne i tercijarne privatne lekarske prakse i njenoj usklađenosti sa celokupnom zdravstvenom zaštitom;
2) priprema predloge Upravnom odboru za aktivnost Komore na unapređenju standarda, normativa i propisa u oblasti sekundarne i tercijarne zdravstvene delatnosti u privatnoj lekarskoj praksi;
3) daje mišljenje na opšte akte kojima se propisuju uslovi za obavljanje privatne lekarske prakse;
4) daje mišljenje na opšte akte kojima se propisuju uslovi pod kojima lekari iz privatne lekarske prakse mogu obavljati poslove iz svoje struke i naučnoistraživački rad u ustanovama državne zdravstvene delatnosti;
5) preporučuje minimalnu cenu zdravstvenih usluga u privatnoj lekarskoj praksi;
6) daje mišljenje na cene zdravstvenih usluga iz privatnog zdravstvenog osiguranja;
7) zastupa interese lekara u privatnoj praksi pri ugovaranju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje i sa drugim osiguravajućim društvima;
8) preporučuje način oglašavanja i isticanja naziva privatne lekarske prakse;
9) preduzima mere za suzbijanje rada lekara u formi "sive" ekonomije;
10) pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka privatne prakse i Komore;
11) odlučuje o drugim pitanjima od značaja za uslove rada i rad u privatnoj lekarskoj praksi;
12) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za medicinsku etiku:
1) prati poštovanje pravila Kodeksa medicinske etike od strane članova Komore;
2) prati međunarodne standarde medicinske etike;
3) predlaže izmene i dopune Kodeksa medicinske etike;
4) daje mišljenja i tumačenja o značenju pravila Kodeksa medicinske etike;
5) obaveštava i pokreće inicijativu prema Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za medicinsko obrazovanje:
1) stara se o uslovima i načinima stručnog obrazovanje članova;
2) daje mišljenje i predloge Upravnom odboru za pokretanje inicijative prema nadležnim organima izvan Komore, u oblasti planova i programa studija na medicinskom fakultetu, specijalizacija, sticanja naučnih zvanja, pripravničkog i specijalističkog staža;
3) u saradnji sa medicinskim fakultetima, Srpskim lekarskim društvom i drugim stručnim udruženja vodi računa o unapređenju načina licenciranja članova Komore i načina stručnog usavršavanja i razmene stručnih znanja članova;
4) daje mišljenje o priznavanju diploma i drugih stepena obrazovanja stranih državljana stečenih u inostranstvu;
5) obaveštava i pokreće inicijativu ka Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za kontinuirano medicinsko obrazovanje članova i ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Poseban odbor za međunarodnu saradnju:
1) uspostavlja i održava veze sa lekarskim komorama i srodnim udruženjima u inostranstvu;
2) prati rad međunarodnih medicinskih organizacija;
3) obaveštava članove o međunarodnim skupovima lekara u zemlji i inostranstvu;
4) obaveštava i pokreće inicijativu ka Upravnom odboru o svim pitanjima iz svoje delatnosti koja su od značaja za ostvarenje ciljeva i zadataka Komore;
5) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim statutom i opštim aktima Komore.
Sudovi časti se obrazuju kao:
1) sudovi časti prvog stepena pri regionalnim komorama;
2) Vrhovni sud časti na nivou Komore Srbije.
Sud časti prvog stepena je samostalan i nezavisan organ regionalne Komore koji u prvom stepenu pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica ili organa Komore i odbacuje ili utvrđuje odgovornost člana Komore.
U slučaju utvrđivanja odgovornosti izriče mu meru za disciplinsku povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Sud časti prvog stepena ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Sud časti prvog stepena određuje jednog od svojih članova da sprovede istražne radnje.
Vrhovni sud časti u drugostepenom postupku odlučuje o žalbama na prvostepene odluke sudova časti regionalnih komora
Vrhovni sud časti čine predsednik i zamenik predsednika i 10 članova uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Način rada i vođenje postupka sudova časti Komore uređuju se Statutom Lekarske komore Srbije u glavi XIII - a "Pravila o radu sudova časti", a koja je sastavni deo ovog Statuta.
Mandat sudijama sudova časti prvog stepena i Vrhovnog suda časti je pet godina, počev od dana polaganja svečane izjave.
Radi vansudskog rešavanja sporova između članova Komore, kao i između člana Komore i pacijenata, u vezi sa obavljanjem zdravstvene delatnosti vrši se posredovanje.
Postupak posredovanja pokreće se na zahtev strana u sporu.
Ulogu posrednika ima Komisija za posredovanje na nivou regionalnih komora, koja svoj zadatak izvršava na osnovu Pravilnika o posredovanju.
Komisija za posredovanje ima tri člana.
Postupak posredovanja okončava se izmirenjem, odnosno sporazumom strana u sporu ili konstatovanjem da posredovanje nije uspelo.
Nadzorni odbor kao samostalan organ Komore sprovodi nadzor nad finansijskim poslovanjem Komore, ostvaruje uvid u izvršavanje obaveza članova i kontroliše raspolaganje sredstvima Komore.
Nadzorni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova, uz uvažavanje ravnopravne zastupljenosti regionalnih komora i državne i privatne lekarske prakse.
Nadzorni odbor radi po Poslovniku o radu Nadzornog odbora, u sednicama koje se održavaju najmanje jednom u šest meseci.
Sednice Nadzornog odbora saziva predsednik Nadzornog odbora.
Predsednik Nadzornog odbora dužan je da sazove sednicu i na zahtev direktora Komore ili jednog člana Nadzornog odbora.
U slučaju da je članovima Nadzornog odbora istekao mandat, a da novi nisu izabrani, postojećim članovima Nadzornog odbora mandat se produžava do izbora novih članova, a najkasnije 90 dana od prestanka mandata.
Nadzorni odbor ima pravo uvida u poslovne i finansijske knjige Komore, pravo prisustva, postavljanja pitanja i dobijanja odgovora na sednicama Skupštine Komore, Upravnog odbora, posebnih odbora i izvršnog odbora regionalnih komora, kao i druga prava koja su neophodna za obavljanje njegovih zadataka.
Za pojedine stručne poslove iz svoje nadležnosti, Nadzorni odbor može angažovati spoljašnje saradnike sa odgovarajućom stručnom spremom.
Nadzorni odbor za svoj rad odgovara Skupštini Komore.
Nadzorni odbor podnosi izveštaj o svom radu Skupštini, najmanje jednom godišnje.
U Nadzorni odbor ne mogu biti birani članovi Upravnog odbora.
Član Komore disciplinski odgovara ako činjenjem ili nečinjenjem izvrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.
Član Komore vrši povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore ako:
1) postupa u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;
2) povredi etički kodeks;
3) obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, odnosno u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske, stomatološke, odnosno farmaceutske nauke i prakse, ili ako načini stručnu grešku;
4) svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima komore ili trećim licima povredi ugled profesije;
5) u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
6) ne ispunjava obaveze člana komore utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima komore.
Krivična ili prekršajna odgovornost, odnosno odgovornost člana komore iz radnog odnosa kod poslodavca, ne isključuje disciplinsku odgovornost člana komore po ovom statutu.
Za povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 47. ovog statuta sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera:
1) javnu opomenu;
2) novčanu kaznu u visini do 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, u mesecu koji prethodi mesecu u kome se kazna izriče, po podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti;
4) privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 1) i 2) ovog statuta izriču se za lakše povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinska mera iz ovog člana tačka 2) ovog statuta može se izreći u trajanju od jednog do šest meseci.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta izriču se za težu povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta ne mogu trajati kraće od šest meseci, ni duže od jedne godine, a u izuzetnim slučajevima mogu trajati do pet godina.
Regionalne komore vrše poverene poslove kao javna ovlašćenja iz člana 10. tač. 2), 4), 7), 12), 13), 14), 15) i 16) ovog statuta.
Regionalne komore ostale poslove i zadatke obavljaju na osnovu čl. 8. i 28. Zakona o komorama zdravstvenih radnika i člana 11. ovog statuta.
Regionalne komore imaju pečat na kojem je uz osnovna obeležja Komore upisano ime područja nadležnosti za koju su formirane.
Organi regionalnih komora su:
1) Skupština,
2) Izvršni odbor,
3) predsednik i dva potpredsednika,
4) posebni odbori,
5) Nadzorni odbor,
6) Sud časti prvog stepena,
7) Komisija za posredovanje.
Predsednik i dva potpredsednika, članovi Izvršnog odbora, članovi Nadzornog odbora i predsednici Posebnih odbora regionalnih lekarskih komora biraju se iz redova članova Skupštine Regionalne lekarske komore.
Mandat organa regionalne komore je četiri godine.
Mandat sudija prvostepenih sudova časti je pet godina i počinje da teče od momenta polaganja svečane izjave.
Skupština regionalne komore je najviši organ regionalne komore koju čine delegati izabrani sa područja nadležnosti regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore, uz izabrane delegate skupštine regionalne komore izabranih po principu jedan delegat na 200 upisanih članova Komore, iz državnih zdravstvenih ustanova, a sa teritorije regionalne komore, i po principu jedan delegat na 100 upisanih članova Komore, iz privatne prakse, a sa teritorije regionalne komore.
Skupštinu regionalne komore Kosova i Metohije čine izabrani delegati Skupštine Komore sa teritorije regionalne komore Kosova i Metohije, a uz izabrane delegate skupštine regionalne komore, izabranih po principu jedan delegat na 20 upisanih članova Komore iz regiona Kosova i Metohije, i iz državnih zdravstvenih ustanova i iz privatne prakse.
Delegati Skupštine Komore izabrani sa teritorije regionalne komore su istovremeno i članovi Skupštine regionalne komore.
Skupština regionalne komore
a) donosi:
1) godišnji plan i program rada;
2) finansijski plan;
3) poslovnik o svom radu i radu radnih tela koje obrazuje;
b) bira i opoziva:
1) predsednika i dva potpredsednika skupštine regionalne komore;
2) predsednika i dva potpredsednika regionalne komore;
3) predsednika, dva potpredsednika i članove izvršnog odbora;
4) članove posebnih odbora;
5) predsednika i članove nadzornog odbora;
6) predsednika i članove prvostepenog Suda časti;
7) predsednika i članove komisije za posredovanje;
8) bira kandidate za članove Upravnog odbora Komore;
v) odlučuje i rešava:
1) o svim pitanjima dostavljenim od strane izvršnog odbora;
2) o izveštaju o finansijskom poslovanju regionalne komore;
3) o drugim izveštajima organa i radnih tela regionalne komore i Komore;
4) o visini izdvajanja prihoda regionalne komore u Fond uzajamne pomoći članova;
5) o drugim poslovima predviđeni zakonom i ovim statutom;
g) predlaže Komori:
1) članove regionalne komore za odlikovanja Komore;
2) članove regionalne komore za godišnje nagrade Komore.
Za obavljanje određenih poslova skupština regionalne komore može imenovati komisije i radna tela, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Izvršni odbor regionalne komore čine predsednik, dva potpredsednika, predstavnici posebnih odbora i pet članova.
Izvršni odbor regionalne komore:
1) sprovodi odluke skupštine regionalne komore i skupštine Komore;
2) raspravlja i odlučuje o poverenim poslovima i ostalim poslovima i zadacima iz svoje nadležnosti;
3) donosi godišnje planove i programe svoga rada;
4) donosi finansijski plan i usvaja izveštaj o finansijskom poslovanju;
5) podnosi izveštaj o svom radu Upravnom odboru Komore;
6) donosi Poslovnik o svom radu;
7) obavlja druge poslove i zadatke u skladu sa ovim statutom.
Za obavljanje određenih poslova izvršni odbor regionalne komore može obrazovati komisije i povremena ili stalna radna tela, utvrđujući njihov sastav i zadatak.
Predsednik regionalne komore rukovodi radom regionalne komore i za svoj rad odgovara skupštini regionalne komore i Skupštini Komore.
Potpredsednike bira skupština regionalne komore na predlog predsednika regionalne komore, po jednog iz državne i privatne prakse.
Predsednik regionalne komore:
1) izvršava odluke skupštine regionalne skupštine;
2) zaključuje materijalne poslove regionalne komore uz saglasnost izvršnog odbora;
3) utvrđuje predloge odluka koje razmatra i donosi izvršni odbor;
4) organizuje, usmerava i usklađuje saradnju sa državnim organima i drugim državnim i stručnim organizacijama na području nadležnosti regionalne komore;
5) prima svečane zakletve novoupisanih članova Komore;
6) donosi rešenje o upisu člana u Imenik Komore na osnovu odluke nadležnog organa regionalne komore o tome da li su za to ispunjeni propisani uslovi;
7) donosi rešenje o brisanju člana iz Imenika Komore;
8) obavlja i druge poslove određene zakonom i ovim statutom.
Posebni odbori regionalnih komora su:
1) odbor za stručna pitanja i stručni nadzor;
2) odbor za javno zdravlje i primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
3) odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi;
4) odbor za primarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
5) odbor za sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu u privatnoj praksi;
6) odbor za medicinsku etiku;
7) odbor za medicinsko obrazovanje.
Posebni odbori imaju predsednika, potpredsednika i 10 članova, uz ravnopravnu zastupljenost predstavnika državne i privatne lekarske prakse, sem u odborima za državnu i privatnu praksu.
Rad odbora se uređuje poslovnikom o radu odbora.
Nadzorni odbor regionalne komore vrši nadzor nad finansijskim radom regionalne komore.
Nadzorni odbor čine predsednik i dva člana.
Administrativne, pomoćne i druge poslove za potrebe Komore obavljaju stručne službe Komore i stručne službe regionalnih komora.
Stručna služba Komore:
1) obavlja administrativno - tehničke poslove za potrebe organa Komore i za Komoru u celini;
2) obavlja ostale poslove u skladu sa ovim statutom i opštim aktima Komore.
Organizacija i rad stručne službe Komore i stručnih službi regionalnih komora utvrđuju se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji stručne službe Komore.
Zaposleni u stručnoj službi imaju sva prava i dužnosti utvrđene Zakonom o radu, ovim statutom i odlukama organa Komore.
Radom stručne službe rukovode sekretar Komore i sekretari regionalnih komora.
Sekretar Komore je lice koje ima visoku stručnu spremu, zapošljava se na osnovu konkursa i Zakona o radu i za svoj rad odgovara direktoru Komore i Upravnom odboru, odnosno predsedniku i izvršnom odboru regionalne komore.
Sekretar Komore, odnosno sekretar regionalne komore:
1) organizuje rad stručne službe;
2) pruža administrativnu pomoć direktoru Komore, odnosno predsedniku regionalne komore;
3) prati propise i zakone koji su u vezi sa radom Komore;
4) stara se o pripremi sednica organa Komore i o izvršenju odluka i drugih poslova tih organa;
5) prisustvuje sednicama Skupštine i Upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora regionalne komore i ima pravo da prisustvuje sednicama i svih drugih organa i tela u Komori;
6) obavlja i druge poslove koje mu se povere odlukama organa Komore i regionalnih komora.
Opšti akti Komore su Statut, Kodeks medicinske etike, pravilnici, poslovnici i drugi opšti akti.
Opšti akti Komore moraju biti u saglasnosti sa Ustavom, zakonom i ovim statutom.
Inicijativu za donošenje ili izmenu opštih akata iz stava 1. ovog člana može podneti svaki organ Komore ili izvršni odbor regionalne komore.
Statut Komore i drugi opšti akti objavljuju se u glasilu Komore.
Statut Komore se objavljuje i u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Statut i drugi opšti akti menjaju se ili dopunjuju na način određen za njihovo donošenje.
Opšti akti, osim Statuta, iz stava 1. ovog člana stupaju na snagu danom donošenja.
Sredstva za finansiranje rada Komore obezbeđuju se:
1) od članarine;
2) naknade za upis u Imenik Komore;
3) naknade za izdavanje i obnavljanje licence;
4) naknade za izdavanje uverenja i drugih dokumenata Komore;
5) poklona i legata;
6) drugih izvora sredstava u skladu sa Zakonom i ovim statutom.
Sredstva za obavljanje poverenih poslova i drugih poslova i zadataka Komore vode se na računu Komore i to tako da:
1) na osnovu Zakona o komorama, član 33. stav 4. i člana 58. tačka 3) ovog statuta, sredstva od naknade za izdavanje i obnavljanje licence uplaćuju se na račun Komore.
2) sredstva za obavljanje poverenih poslova i drugih poslova i zadataka Komore iz člana 58. tač. 1), 2), 4) i 6) ovog statuta uplaćuju se na podračune regionalnih komora.
3) legati i pokloni iz člana 58. tačka 5) ovog statuta vode se na posebnom podračunu Komore.
Regionalne komore su dužne da participiraju u troškovima rada Komore, srazmerno broju članova, u slučaju da Komora iz svojih sredstava nema dovoljno izvora za pokrivanje svojih troškova, a na osnovu predviđenih prihoda i rashoda Komore za kalendarsku godinu.
Sredstva pribavljena iz legata ili poklona ne mogu se koristiti za pokrivanje troškova rada Komore sem ako ih poklonodavac ili legatar nije za to namenio.
Naredbodavac za upotrebu sredstava Komore jeste direktor Komore, a izuzetno lice koje on ovlasti.
Naredbodavac za upotrebu sredstava regionalne komore je predsednik regionalne komore, a izuzetno lice koje on ovlasti.
O stanju sredstava Komore i sredstava regionalnih komora sastavljaju se periodični obračuni i završni račun za svaku kalendarsku godinu.
Regionalne komore na posebnim podračunima vode sredstva iz Fonda namenjenog za uzajamnu pomoć članovima Komore.
Formiranje sredstava i način korišćenja sredstava iz Fonda za uzajamnu pomoć članovima Komore uređuje se posebnim pravilnikom.
Rad Komore je javan.
Javnost rada Komore obezbeđuje se javnošću sednica organa Komore i drugih tela Komore i skupova u Komori, izdavanjem informacija o njihovom radu i saradnjom sa sredstvima javnog informisanja i drugim sredstvima obaveštavanja.
Komora ima svoju prezentaciju na internetu.
Organi ili tela Komore mogu isključiti ili ograničiti javnost sednice ili skupa, kada to nalaže Kodeks medicinske etike ili kada se razmatraju dokumenta ili podaci poverljive prirode.
Komora redovno upoznaje svoje članove sa odlukama, stavovima i predlozima usvojenim na sednicama organa i tela i drugim skupovima u Komori putem glasila Komore.
XIII ZAŠTITA PRAVA ČLANOVA KOMORE
Sve odluke i rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti člana Komore obavezno se, u pisanom obliku, dostavljaju članu Komore sa poukom o pravnom leku.
Komora štiti profesionalni integritet i pravo na privatnost svojih članova u okviru pozitivnih propisa Republike Srbije.
XIII - a PRAVILA O RADU SUDOVA ČASTI
Ovim izmenama i dopunama Statuta Lekarske komore Srbije - Pravilima o radu Sudova časti (u daljem tekstu: Pravila) utvrđuje se organizacija, način rada, nadležnost, tok postupka pred Sudovima časti prvog i drugog stepena Lekarske komore Srbije (u daljem tekstu: Komora), mere koje se izriču za disciplinske povrede utvrđene Zakonom o komorama zdravstvenih radnika i Statutom Lekarske komore Srbije, kao i pravni lekovi.
Sudovi časti Lekarske komore Srbije su organi Lekarske komore Srbije koji vrše svoje funkcije utvrđene Zakonom i Statutom Lekarske komore Srbije, tj. ovim pravilima.
Sudovi časti su u vršenju svoje funkcije samostalni i nezavisni i sude na osnovu Zakona, Statuta LKS, Kodeksa profesionalne etike LKS i ovih pravila.
Sudovi časti se obrazuju kao:
1. Sudovi časti pri Regionalnim lekarskim komorama, kao sudovi časti prvog stepena i
2. Vrhovni sud časti na nivou Lekarske komore Srbije, kao sud časti drugog stepena.
Sud časti prvog stepena, ima sedište u sedištu ogranka Komore, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici.
Vrhovni sud časti, kao Sud časti drugog stepena, ima sedište u sedištu Komore, odnosno u Beogradu.
Sud časti iz člana 63. Statuta utvrđuje povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore, na osnovu sprovedenog postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti člana Lekarske komore Srbije.
Povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore postoje ako član Komore svojim činjenjem ili nečinjenjem:
1. postupa u suprotnosti sa odredbama zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;
2. povredi etički kodeks LKS;
3. obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, odnosno u suprotnosti sa savremenim dostignućima medicinske nauke i prakse, ili ako načini stručnu grešku;
4. svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima komore ili trećim licima povredi ugled profesije;
5. u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;
6. ne ispunjava obaveze člana komore utvrđene zakonom, statutom i drugim opštim aktima komore.
Krivična ili prekršajna odgovornost, odnosno odgovornost člana komore iz radnog odnosa kod poslodavca, ne isključuje disciplinsku odgovornost člana komore po ovom statutu.
Povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore Sudovi časti klasifikuju se kao: lake i teške povrede i kvalifikuju se srazmerno težini učinjene povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore i težini nastale posledice.
Pred Sudom časti može da odgovara samo član Lekarske Komore Srbije, koji je upisan u Imenik članova Lekarske komore Srbije, a koji se vodi u evidenciji Regionalne lekarske komore na čijoj teritoriji ima prebivalište.
U postupku pred Sudom časti primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: ZUP) u pogledu usmene rasprave, dokazivanja, dostavljanja zapisnika, isključenja javnosti kao i načela ZUP-a, kao što su načelo zakonitosti, načelo istine, načelo ocene dokaza, načelo samostalnosti u rešavanju, ukoliko Statutom, tj. ovim pravilima nije drugačije određeno.
Svi učesnici u postupku pred Sudom časti kao i članovi Komore, organi, tela i organizacioni oblici Komore su dužni da Sudovima časti dostavljaju akte, spise, podatke i obaveštenja koji su potrebni u postupku odlučivanja pred Sudom časti.
Članovi Komore su dužni, po zahtevu Suda, da dostave na uvid potrebna dokumenta za potrebe postupka.
Za potrebe vođenja postupka i utvrđivanja dokaza, Sudovi časti su ovlašćeni da od redovnih sudova, državnih organa, privrednih društava, ustanova, i svih pravnih i fizičkih lica traže, akte, spise, podatke i obaveštenja.
O svom radu Sudovi časti izveštavaju Skupštinu Komore i podnose joj godišnji izveštaj.
Materijalne i druge uslove za rad prvostepenog Suda časti obezbeđuju Regionalne lekarske komore pred kojima se postupak vodi, a uslove za rad Vrhovnog suda časti, obezbeđuje Lekarska komora Srbije.
Granice rasprave pred Sudom časti
Sud časti vrši raspravu na osnovu priloženih dokaza, u granicama zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, pazeći po službenoj dužnosti na nadležnost, dopuštenost i blagovremenost.
Kada Sud časti utvrdi da nije mesno nadležan da vodi postupak po odredbama ovih pravila, oglasiće se nenadležnim i predmet proslediti Sudu časti mesno nadležnom za vođenje postupka.
Kad Sud časti utvrdi da je predlog za pokretanje postupka podnet od neovlašćenog lica ili da predlog nije dopušten, jer nije predmet rasprave pred Sudom časti ili kada je neblagovremeno podnet predlog za pokretanje postupka, ili je zahtevani dokumenat koji ima snagu dokaza stigao Sudu po isteku roka, rešenjem će obustaviti postupak.
Na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana dozvoljena je žalba predsedniku Vrhovnog suda časti u roku od 8 dana od dana prijema rešenja.
Javnost usmene rasprave
Usmena rasprava je po pravilu javna.
Predsednik Suda časti može svojim obrazloženim zaključkom, po službenoj dužnosti, isključiti javnost sa cele rasprave, ili samo jednog dela ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti kao i radi zaštite državne, vojne, službene, poslovne, profesionalne ili naučne tajne.
Zahtev za isključenje javnosti sa cele rasprave ili jednog njenog dela može podneti i podnosilac predloga ili član Komore protiv koga se postupak pred Sudom časti vodi. Zahtev se podnosi predsedniku Suda časti.
Protiv rešenja predsednika Suda časti kojim isključuje javnost sa rasprave pred Sudom časti ili zahtev za isključenje javnosti odbija nije dozvoljena žalba.
U postupku pred Sudom časti u kome je isključena javnost, učesnici u postupku dužni su da čuvaju kao tajnu sve ono što doznaju kao učesnici u ovom postupku pred Sudom časti.
U postupku pred Sudom časti uvek će biti isključena javnost zbog interesa dece i maloletnih lica i u tom slučaju javnost će biti isključena po službenoj dužnosti.
Na sve što nije predviđeno u pogledu isključenja javnosti sa javne rasprave Statutom tj. ovim pravilima, shodno se primenjuju odredbe čl. 140. i 141. ZUP-a.
III. Nadležnost i sastav Suda časti
U postupku pred Sudom časti nadležan Sud prvog stepena je Sud časti prema mestu učlanjenja člana Komore, odnosno prema prebivalištu člana Komore.
U slučajevima kada kada se ne može formirati Veće pred prvostepenim Sudom časti za procesuiranje u konkretnom slučaju, jer postoje razlozi za izuzeće sudija toga Suda časti ili postoje objektivni razlozi koji onemogućavaju tom Sudu časti da nastavi postupak, na zahtev predsednika odnosnog prvostepenog Suda časti ili Etičkog odbora Lekarske komore Srbije, predsednik Vrhovnog Suda časti, može formirati Veće za vođenje postupka u tom predmetu, a koje je sastavljeno od sudija prvostepenih Sudova časti drugih Regionalnih lekarskih komora.
Ukoliko se jedna prijava odnosi na više članova Komore koji su upisani u Imenik Lekarske komore Srbije, ali u evidencijama koje se vode kod različitih RLK, predsednik Vrhovnog Suda časti Lekarske komore Srbije rešenjem može odrediti vođenje objedinjenog postupka pred samo jednim prvostepenim Sudom.
Sud časti prvog stepena sudi u tročlanom Veću koje čine predsednik Veća i dvoje sudija, koje određuje predsednik Suda svojim rešenjem.
Sud časti prvog stepena ima predsednika, zamenika predsednika i 5 članova.
Za potrebe prvostepenog Suda časti formira se stručna služba Suda časti, koja ispituje ispunjenost formalnih uslova predloga za pokretanje postupka pred prvostepenim Sudom časti i pruža pravnu, tehničku i administrativnu pomoć predsedniku Suda i sudijama - članovima Veća.
Predsednik prvostepenog Suda časti određuje iz redova prvostepenog Suda časti sudiju koji sprovodi istražne radnje i utvrđuje postojanje osnovanosti sumnje za pokretanje postupka pred prvostepenim sudom časti i koji prisustvuje sednicama Veća, kako na glavnoj raspravi, tako i na nejavnim sednicama Veća.
Predsednik Suda časti može, kada se za to ukaže potreba, da prisustvuje sednicama Veća tog Suda, a može i pozvati na razgovor stranke u postupku radi neposrednijeg uvida u činjenično stanje predmeta.
O žalbi protiv odluke Suda časti prvog stepena rešava Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije.
Vrhovni sud časti, kao Sud časti drugog stepena čine predsednik, zamenik predsednika koji zamenjuje predsednika Suda u slučaju njegove sprečenosti i odsutnosti i 10 članova, uvažavajući ravnopravnu zastupljenost regionalnih komora i državne i privatne prakse.
Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije sudi u Veću od petoro sudija Vrhovnog suda časti, od kojih je jedan predsednik Veća i koje bira predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije.
Predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije iz sastava sudija Vrhovnog suda časti rešenjem određuje sudiju izvestioca koji, pored ispitivanja ispunjenosti formalnih uslova za vođenje postupka, stručno analizira spise predmeta i priprema predlog za razmatranje i odlučivanje pred Većem Vrhovnog suda časti.
Vrhovni sud časti formira stručnu službu Vrhovnog suda časti koja mu pruža pravnu, tehničku i administrativnu pomoć.
Predsednici, zamenici predsednika, sudije Sudova časti biraju se na 5 godina, od momenta davanja svečane izjave.
Po izvršenom izboru, predsednici, zamenici predsednika i članovi - sudije daju svečanu izjavu pred direktorom Lekarske komore Srbije i Skupštinom Lekarske komore Srbije.
Tekst svečane izjave glasi:
"Izjavljujem da ću se u svom radu pridržavati Ustava, Zakona i akata Lekarske komore Srbije i da ću poverenu funkciju vršiti savesno i nepristrasno."
Predsednici, zamenici i sudije Sudova časti ne mogu biti predsednici, potpredsednici i članovi: Upravnog odbora LKS, Etičkog odbora LKS, Nadzornih odbora LKS i RLK, Komisija za posredovanje, direktor i pomoćnici direktora LKS i predsednici i potpredsednici Regionalnih lekarskih komora.
Izuzeće sudija Sudova časti
Predsednik Suda časti, zamenik predsednika ili sudija Suda časti ne može vršiti dužnost, odnosno suditi u Veću pred Sudom časti:
1. ako je oštećen radnjom člana Komore protiv koga se vodi postupak;
2. ako mu je član Komore iz tačke 1. ovog člana, ili njegov punomoćnik bračni drug ili bivši bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
3. ako je sa članom Komore iz tačke 1. ovog člana ili njegovim punomoćnikom u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;
4. ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
5. ako je sproveo istražne radnje, ili je odlučivao u prvom stepenu;
6. ako je zaposlen u istom pravnom licu kao i član Komore protiv koga se vodi postupak;
7. ako postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Predsednik suda časti, odnosno sudija čim sazna da postoji razlog za izuzeće, ili obrazloženi zahtev za izuzeće podnese lice koje podnelo predlog za pokretanje postupka ili član Komore protiv koga se postupak vodi, uz navođenje okolnosti zbog kojih se smatra da postoji neki od osnova za izuzeće, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika Skupštine Komore odnosno predsednika Suda.
Predsednik Suda časti rešava o zahtevu za izuzeće zamenika predsednika Suda časti i sudija Suda časti, a predsednik Skupštine Lekarske komore Srbije rešava o zahtevu za izuzeće predsednika Sudova časti.
Protiv odluke kojom se zahtev za izuzeće usvaja ili odbija nije dozvoljena žalba.
Odredbe o izuzeću sudija primenjuju se i na veštake i zapisničare.
Pokretanje postupka
Sudija koji je sprovodio istražne radnje može pokrenuti disciplinski postupak pred Sudovima časti na predlog pacijenta, odnosno oštećenog lica ili po službenoj dužnosti, na predlog Skupštine Komore, Upravnog odbora Komore, Nadzornog odbora Komore, direktora Komore i Etičkog odbora Komore.
Postupak pred Sudovima časti po službenoj dužnosti će biti pokrenut ako se na osnovu činjenica do kojih Komora dođe iz pritužbi građana ili iz drugih okolnosti posumnja da je lekar - član Komore izvršio povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore, a shodno odredbama ovog statuta.
Predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti stranka može podneti Sudu časti, u pismenom obliku i takav predlog mora da sadrži: naziv organa pred kojim se vodi postupak; ime i prezima lekara protiv koga se vodi postupak; podatke o zaposlenju lekara; vreme i mesto izvršenja povrede; činjenice i okolnosti neophodne da se povreda odredi i kvalifikuje; dokaze kojima se potkrepljuju navodi iz prijave, kao i predloge koje dokaze treba izvesti pred Sudom časti; kao i predlog da se lekar proglasi odgovornim.
Pokušaj mirnog rešenja spornog odnosa
U slučajevima kada je dostavljen predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti, stručna služba Regionalne lekarske komore ili Lekarske komore Srbije ili stručne službe pri Sudovima časti uputiće strane u ovom postupku na mogućnost rešavanja spornog odnosa pred Komisijom za posredovanje ili pred Centrom za medijaciju, a u skladu sa Pravilnikom o radu Komisije za posredovanje Lekarske komore Srbije.
Prethodni postupak
Predlog za pokretanje postupka dostavlja se predsedniku Suda časti RLK, a stručna služba Suda časti ispituje ispunjenost formalnih uslova za vođenje postupka pred Sudom časti i ukoliko utvrdi da predlog za pokretanje postupka ne sadrži sve potrebno da bi se na osnovu njega postupalo, može tražiti od podnosioca predloga da dopuni ili ispravi predlog u roku od 8 dana, te da ukoliko isti ne postupi u ostavljenom roku ima se smatrati da je od predloga odustao o čemu će predsednik Suda časti RLK doneti rešenje.
Ako je predlog podnela neovlašćena osoba ili osoba koja nema pravni interes za vođenje postupka ili je predlog nedopušten, jer nije predmet rasprave pred Sudom časti ili je predlog neblagovremen, rešenjem će predsednik Suda časti RLK odbaciti podneti predlog.
Predsednik Suda časti RLK, kome je dostavljen predlog za pokretanje postupka dužan je u roku od 30 dana da donese rešenje kojim se ili konstatuje da su ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka pred Sudom časti ili rešenje kojim se predlog za vođenje postupka pred sudom časti odbacuje, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka.
Protiv rešenja iz prethodnog stava ovog člana dozvoljena je žalba u roku od 8 dana od dana prijema rešenja predsedniku Vrhovnog suda časti LKS.
Osnovanost sumnje
Osnovanost sumnje za postojanje povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore i pokretanje postupka pred Sudom časti utvrđuje jedan od sudija Suda časti RLK, koji je od strane predsednika prvostepenog Suda časti određen i koji je dužan da sprovede istražne radnje koje proizilaze iz pritužbi građana iz podnetog predloga ili drugih okolnosti i činjenica u vezi sa svakim slučajem ponaosob, kako bi utvrdio opravdanost predloga, odnosno opravdanost pokretanja disciplinskog postupka pred Sudom časti, koji će u slučaju osnovanosti isti formulisati kao "zahtev za pokretanje disciplinskog postupka" i koji će taj zahtev zastupati na glavnoj raspravi.
Po dobijanju predloga, za koji je sudija koji je sproveo istražne radnje, uz pomoć stručne službe Suda časti konstatovao ispunjenje formalnih uslova za vođenje postupka, ovaj sudija određen da sprovede istražne radnje dužan je da oceni da li postoji osnov predloga i da li su obezbeđeni materijalni dokazi.
Sudija, koji sprovodi istražne radnje, mora proveriti sve činjenice, navode i dokaze i u tom smislu tražiti pismenu izjavu od lekara - člana Komore protiv koga je podnet predlog za vođenje postupka pred Sudom časti, od poslodavca gde je ovaj član Komore zaposlen, kao i drugih lica za koje se pretpostavlja da imaju saznanja u vezi sa predmetom prijave.
Članu Komore protiv koga je podnet predlog za vođenje postupka pred Sudom časti, dostavlja se primerak predloga za vođenje postupka pred Sudom časti, sa pozivom da se u roku od 8 dana na isti pismenim putem izjasni, sa upozorenjem da će se postupak sprovesti i bez njegove pismene izjave.
U roku od 30 dana, od dana prijema predloga Sudija, koji je sproveo istražne radnje i ispitao osnovanost podnetog predloga, doneće:
1. obrazloženo rešenje kojim konstatuje da je predlog za pokretanje postupka pred Sudom časti opravdan i predlog proslediti Sudu časti, koji se ima smatrati zahtevom ili
2. obrazloženo rešenje da je predlog za pokretanje postupka pred sudom časti neosnovan.
Protiv rešenja iz prethodnog stava ovog člana donetog od strane sudije određenog za sprovođenje istražnih radnji, a o osnovanosti ili neosnovanosti podnetog predloga, može se podneti žalba predsedniku Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije u roku od 8 dana, od dana prijema rešenja.
Žalbu mogu podneti: podnosilac predloga za pokretanje postupka ili lekar - član Komore protiv koga je podnet predlog za pokretanje postupka.
Predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije dužan je da rešenjem po žalbi iz prethodnog stava ovog člana odluči u roku od 8 dana od dana prijema žalbe i njegova odluka je konačna bilo da žalbu usvoji, odbije ili odbaci.
Postupak pred Sudom časti
Postupak se smatra započetim dostavljanjem predsedniku Suda časti, pismenog zahteva za pokretanje postupka pred Sudom časti od strane sudije koji je sproveo istražne radnje i koji je utvrdio osnovanost podnetog predloga.
Dostavljanje
Dostavljanje pismena (odluka suda, poziva i dr.) člana Komore protiv koga se vodi postupak vrši se pismenim putem preporučenom poštom na adresu prebivališta ili zaposlenja člana Komore ili punomoćniku člana Komore protiv koga se vodi postupak.
U slučaju neuspelog dostavljanja, pismeno se ima smatrati dostavljenim istekom roka od 8 dana od dana isticanja na oglasnoj tabli Regionalne lekarske komore, pred čijim Sudom se postupak vodi.
Glavna rasprava
Član Komore protiv koga je pokrenut disciplinski postupak mora biti pismeno obavešten o datumu i mestu održavanja rasprave pred Sudom časti i naznačenjem člana zakona, Statuta, odnosno Pravila o radu sudova časti i Kodeksa profesionalne etike i na osnovu kojeg se tereti za povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore.
Poziv za održavanje rasprave pred Sudom časti mora biti uručen strankama u postupku najmanje 8 dana pre održavanja rasprave pred Sudom časti. Poziv članu Komore protiv koga je postupak pokrenut mora da sadrži i: pouku o njegovom pravu da u postupku ima branioca, kao i da se rasprava može održati i bez njegove prisutnosti.
U pripremi rasprave pred Sudom časti predsednik ovog Suda časti će po službenoj dužnosti rešenjem obustaviti disciplinski postupak ukoliko:
1. je podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, pre nego što je rasprava počela;
2. ako je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog podnosioca zahteva;
3. ako je član Komore protiv koga je podnet zahtev za isto delo već konačnom odlukom suda časti proglašen odgovornim, oslobođen od odgovornosti ili je postupak protiv njega konačno obustavljen;
4. ako su stranke u postupku postigle sporazum u postupku pred Komisijom za posredovanje. U ovom slučaju disciplinski postupak se može voditi po službenoj dužnosti.
Na rešenje predsednika Suda časti o obustavi postupka dozvoljena je posebna žalba predsedniku Vrhovnog Suda časti Lekarske komore Srbije, a u roku od 8 dana od dana prijema rešenja o obustavi postupka.
Raspravi prisustvuju lica koja su pozvana: Sudija koji je sprovodio istražne radnje, lice koje je podnelo prijavu (u svojstvu oštećenog), lekar - član Komore protiv koga se vodi postupak, branilac ukoliko ga ima, lica koja su pozvana u svojstvu svedoka, veštaka i dr. kao i druga lica koja žele da prisustvuju raspravi, ukoliko u postupku nije isključena javnost i u onoj meri koliko uslovi suda to dozvoljavaju.
Predsednik raspravnog Veća može izuzetno odložiti ročište:
1. kada nisu pristupile pozvane stranke, a predsednik Veća oceni da je njihovo prisustvo potrebno;
2. ako je potrebno izvesti nove dokaze, a stanje iz spisa nije dovoljno razjašnjeno.
Nije dozvoljena žalba protiv odluke o odlaganju rasprave.
Rasprava se može održati u odsustvu lekara - člana Komore, tj. lica protiv koga se postupak vodi, (pod uslovom da je uredno pozvano, a nije opravdalo svoj izostanak), a ukoliko sa rasprave odsustvuje uredno pozvan podnosilac prijave, a svoje odsustvo ne opravda, predsednik Veća će rešenjem obustaviti postupak.
Protiv napred navedenog rešenja dozvoljena je posebna žalba predsedniku Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, u roku od 8 dana od dana prijema.
Raspravom pred sudom časti rukovodi predsednik Veća.
Predsednik veća utvrđuje da li su došle sve pozvane osobe, da li su im pozivi uredno uručeni i odlučuje da li rasprava može da se održi u odsustvu nekih od uredno pozvanih lica.
Rasprava počinje saopštavanjem sastava Veća Suda časti od strane predsednika Veća, konstatovanjem ko je od pozvanih lica prisutan, ko je od odsutnih, a pozvanih lica svoj izostanak opravdao i čitanjem zahteva za pokretanje postupka.
Predsednik Veća brine o održavanju reda u toku rasprave.
Ukoliko neko od prisutnih lice narušava red na sednici, predsednik Veća ga može opomenuti, što se unosi u zapisnik sa glavne rasprave, a nakon toga, ukoliko lice i dalje nastavi sa narušavanjem reda, predsednik Veća ga udaljava iz prostorije u kojoj se održava rasprava, što će takođe biti uneto u ovaj zapisnik.
Predsednik Veća u postupku prvo uzima izjavu od lekara - člana Komore protiv koga se postupak vodi, a nakon njegovog izlaganja može mu postavljati pitanja, a zatim je dužan da dozvoli ostalim članovima Veća, disciplinskom tužiocu, podnosiocu prijave i braniocu lekara - člana Komore protiv koga se postupak vodi (ukoliko ga ima) da postavljaju pitanja lekaru - članu Komore protiv koga se vodi postupak.
Lekar - član Komore protiv koga se postupak vodi, može da se izjašnjava o svim okolnostima koje ga terete i iznosi sve činjenice koje mu idu u korist i predlaže izvođenje dokaza koji mu služe za odbranu ili može da se brani ćutanjem, a što ne može predstavljati otežavajuću okolnost.
Dokazni postupak
Stranke u postupku su dužne izneti sve činjenice i predložiti dokaze na kojima se zasniva njihov zahtev, ili kojima se pobijaju navodi iz zahteva.
O predlozima stranaka za izvođenje dokaza predsednik Veća odlučuje rešenjem, protiv koga nije dozvoljena posebna žalba.
I samo Veće Suda časti po službenoj dužnosti može odrediti izvođenje dokaza koje stranke nisu predložile.
Sudije Veća Suda časti su ovlašćene da izvrše uviđaj ukoliko smatraju da je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjeničnog stanja u postupku neophodno neposredno opažanje.
Stranke u postupku mogu prisustvovati uviđaju. O sprovedenom uviđaju vodi se poseban zapisnik.
Sudije sudećeg Veća Suda časti su ovlašćene da odrede veštačenje kada je to neophodno za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice, pribaviti nalaz i mišljenje od osobe koja raspolaže stručnim znanjem.
Sudije sudećeg Veća Suda časti po službenoj dužnosti ili na predlog stranke mogu da određuju izvođenje dokaza veštačenjem jednog ili više veštaka.
Veštaci medicinske struke u postupku pred Sudovima časti su veštaci sa liste Nadzornika, koji obavljaju stručni nadzor, a koje bira Skupština Lekarske komore Srbije, na predlog Regionalnih lekarskih komora i veštaci sa spiska stalnih sudskih veštaka.
U slučajevima kada je kada je nalaz i mišljenje veštaka nejasno ili nepotpuno i kada se nalaz i mišljenje dva ili više veštaka bitno razlikuju ili se pojavi sumnja u tačnost njihovih mišljenja, sudeće Veće Suda časti može zatražiti mišljenje i veštačenje od naučne ili stručne organizacije, koja raspolaže stručnjacima, a koji su eksperti u oblastima u kojima se veštačenje zahteva.
U sprovođenju dokaznog postupka sudeće Veće Suda časti može pozivati svedoke, za koje se pretpostavlja da mogu da daju obaveštenja na osnovu svog neposrednog ili posrednog opažanja u vezi sa učinjenom povredom lekara - člana Komore protiv koga se postupak vodi i svim drugim okolnostima u vezi sa donošenjem odluke u postupku pred Sudom časti.
Veštacima i svedocima nakon ispitivanja od strane predsednika i članova Veća, pitanja mogu postavljati i podnosilac prijave, Sudija koji je sprovodio istražne radnje, lekar - član Komore protiv koga se postupak vodi i njegov branilac, kada im predsednik Veća da reč.
Predsednik Veća će na samoj raspravi odlučiti da li će suočiti svedoke, veštake i druga lica, koja učestvuju ili su pozvana na glavnu raspravu.
Na svedoke i veštake se primenjuju odredbe iz članova 163 - 182. Zakona o opštem upravnom postupku.
Nakon sprovedenog dokaznog postupka, predsednik Veća daje reč učesnicima u postupku i to prvo Sudiji koji je sproveo istražne radnje, podnosiocu prijave, braniocu i na kraju, lekaru - članu Komore protiv koga se postupak vodi.
Nakon sprovedenog dokaznog postupka, predsednik Veća će objaviti da je rasprava završena.
V. Donošenje odluke i zapisnik
Kada oceni da su razlozi za vođenje usmene javne rasprave iscrpljeni, sudeće Veće Suda časti će istu zaključiti.
Veće će nakon toga pristupiti nejavnoj sednici Veća, gde će celokupne spise predmeta i sve izvedene dokaze u predmetu ponovo razmotriti i doneti odluku.
Donošenje Odluke sudeće Veće Suda časti vrši većinom glasova članova Veća Suda časti.
O donošenju Odluke iz stava 2. ovog člana vodi se poseban zapisnik, koji se čuva odvojeno od spisa predmeta.
Vodi se poseban Zapisnik o većanju i glasanju, kao i poseban Zapisnik o usmenoj raspravi i izvođenju dokaza.
Zapisnike potpisuju predsednik Veća Suda časti, zapisničar i članovi Veća Suda časti.
Po izvršenom većanju i glasanju o donošenju Odluke, sudeće Veće Suda časti može objaviti Odluku odmah ili izvršiti objavljivanje Odluke dostavljanjem pismenog otpravka strankama u postupku, a u roku od 15 dana od dana zaključenja glavne rasprave.
Sadržaj odluke o izrečenoj disciplinskoj meri i vrste mera
Pismena odluka o izricanju disciplinske mere sadrži kratak uvod sa pozivom na pravni osnov za donošenje Odluke, izreku i obrazloženje Odluke i pouku o pravnom leku.
Vrste odluka
Odluku kojom se zahtev za pokretanje postupka odbija Veće će izreći:
1. ako je postupak pred Sudom časti vođen bez zahteva osobe ovlašćene za vođenje postupka;
2. ako podnosilac prijave odustane od prijave do zaključenja rasprave;
3. ako je već ranijom konačnom odlukom Suda časti Komore odlučeno o odgovornosti lekara, a radi se o istom činjeničnom stanju;
4. ako je nastupila zastarelost pokretanja ili vođenja postupka;
5. ako je postignut sporazum pred Komisijom za posredovanje ili pred Centrom za medijaciju, do momenta konačnosti Odluke Suda časti, a postupak pred Sudom časti nije vođen po službenoj dužnosti.
Odluku kojom se lekar oslobađa odgovornosti Veće će izreći:
1. ako je delo za koje se lekar tereti ne predstavlja povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 65. ovih pravila;
2. ako nije dokazano da je lekar - član Komore počinio delo za koje se tereti.
U odluci kojom se lekar oglašava odgovornim Veće će izreći:
1. za koje se delo oglašava odgovornim;
2. kakva se disciplinska mera izriče;
3. odluku o troškovima postupka;
4. pouku o pravnom leku.
Za povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore iz člana 65. ovog statuta, Sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera:
1. javnu opomenu;
2. novčanu kaznu u visini do 20% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, u mesecu koji prethodi mesecu u kome se kazna izriče, po podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3. privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti;
4. privremenu zabranu samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 1) i 2) ovog statuta izriču se za lakše povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinska mera iz ovog člana tačka 2 ovog statuta može se izreći u trajanju od jednog do šest meseci.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta izriču se za težu povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana komore.
Disciplinske mere iz ovog člana tač. 3) i 4) ovog statuta ne mogu trajati kraće od šest meseci, ni duže od jedne godine, a u izuzetnim slučajevima mogu trajati do pet godina.
Naplata novčanih kazni uplaćuje se na račun Regionalne lekarske komore pred čijim Sudom časti je postupak vođen i na račun LKS, ukoliko je postupak vođen pred Vrhovnim sudom časti Lekarske komore Srbije, a što će biti regulisano posebnim Pravilima.
Pri određivanju disciplinske mere, sudeće Veće Suda časti mora uzeti u obzir težinu i posledice učinjene povrede, okolnosti pod kojima je do učinjene povrede došlo, stepen krivice učinioca i njegovo držanje nakon učinjene povrede i druge olakšavajuće ili otežavajuće činjenice i okolnosti koje su imale uticaj na donošenje disciplinske mere.
Protiv odluke sudećeg Veća Suda časti lekar - član Komore protiv koga se vodi postupak, odnosno njegov branilac i podnosilac predloga, mogu podneti žalbu Vrhovnom sudu časti u roku od 15 dana, od dana prijema odluke, a preko prvostepenog Suda časti.
Odluka se može pobijati u celini ili delimično, a može se pobijati i samo zbog dela odluke o izrečenoj meri, kao i zbog dela Odluke o troškovima postupka. U delu u kom odluka nije pobijana žalbom, ista postaje konačna i izvršna.
Žalba mora da sadrži:
- označenje odluke protiv koje se izjavljuje žalba;
- izjavu da li se odluka pobija u celini ili u određenom delu;
- razloge žalbe;
- potpis podnosioca žalbe.
Odluka Suda časti se može pobijati:
1. Zbog bitne povrede odredaba postupka definisanih ovim statutom, odnosno Pravilima o radu suda časti;
2. Zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;
3. Zbog pogrešne primene materijalnog prava;
4. Zbog Odluke o izrečenoj disciplinskoj meri.
Bitna povreda postupka postoji:
- ako je sud nije bio propisno sastavljen, ako je sudio sudija koji je morao biti izuzet, ako je u donošenju odluke učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
- ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u nadležnost Suda časti;
- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;
- ako je u postupku kao podnosilac zahteva učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ako punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje postupka pred Sudom časti ili za pojedine radnje u postupku, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu;
- ako je odlučeno o zahtevu po kome je već doneta konačna odluka ili o zahtevu po kome već teče postupak;
- ako Odluka suda časti ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka Odluke nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima odluke ili ako odluka nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je Sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.
Pogrešna primena materijalnog prava postoji kada Sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
Sudiju izvestioca Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, za svaki predmet ponaosob određuje predsednik Vrhovnog suda časti LKS.
Sudija izvestilac koji je određen rešenjem predsednika Vrhovnog suda časti LKS dužan je da ispituje ispunjenost formalnih uslova za rešavanje pred Vrhovnim sudom časti LKS, kao i da analizira spise predmeta i priprema predmet za razmatranje na sednici Veća Vrhovnog suda časti, koje bude raspravljalo i odlučivalo po predmetnoj žalbi.
Ukoliko sudija izvestilac Vrhovnog suda časti LKS utvrdi da žalba ima formalnih nedostataka, uputiće je podnosiocu da je dopuni ili uredi u roku od 8 dana, te ukoliko isti ne postupi u ostavljenom roku ima se smatrati da je od žalbe odustao, o čemu će predsednik Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije doneti rešenje.
Vrhovni sud časti odlučuje na sednici Veća, koje čini pet sudija Vrhovnog suda časti.
Članove Veća imenuje predsednik Vrhovnog suda časti svojim rešenjem.
Vrhovni sud časti Lekarske komore Srbije mora odlučiti o žalbi u roku od 60 dana od dana prijema žalbe i kompletnih spisa predmeta od prvostepenog Suda časti, preko kojeg je predmetna žalba i uložena.
Vrhovni sud časti može doneti sledeće odluke:
1. ODBACITI žalbu kao neblagovremenu ili kao nedopuštenu;
2. ODBITI žalbu kao neosnovanu i POTVRDITI odluku Suda časti prvog stepena;
3. UVAŽITI žalbu, UKINUTI prvostepenu odluku Suda časti i VRATITI Sudu časti predmet na ponovno raspravljanje i odlučivanje;
4. UVAŽITI žalbu i PREINAČITI odluku Suda časti.
Odluka Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije se u pismenom obliku dostavlja lekaru - članu Komore protiv koga je vođen postupak pred Sudom časti, ili njegovom braniocu ukoliko ga ima, kao i podnosiocu predloga za pokretanje postupka i Sudiji koji je sproveo istražne radnje.
Odluka Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije je konačna i protiv nje se može voditi upravni spor, osim kada se radi o konačnoj odluci kojom je izrečena mera javne opomene iz člana 110. ovog statuta.
Troškovi postupka pred Sudom časti obuhvataju troškove za rad predsednika i sudija Suda časti, Sudije koji sprovodi istražne radnje, troškove svedoka i veštaka, eventualnog punomoćnika podnosioca predloga, nagradu za rad branioca itd.
Troškovi za rad predsednika i sudija Suda časti, Sudije koji sprovodi istražne radnje, troškovi svedoka i veštaka i ostali materijalno - tehnički troškovi koji su neophodni za rad Suda časti, opredeljuju se u visini realnih troškova.
Troškovi punomoćnika stranaka i visina nagrada za branioce opredeljuje se prema važećoj advokatskoj tarifi.
Odlukom kojom se utvrđuje da je lekar - član Lekarske komore Srbije odgovoran za povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore, utvrđuje se da je isti dužan da snosi troškove postupka pred Sudom časti.
Odlukom sudećeg Veća Suda časti, kojom se utvrđuje da je lekar - član Komore oslobođen odgovornosti ili se zahtev za pokretanje postupka odbija, ili predlog odbacuje utvrđuje se da je podnosilac predloga dužan da snosi troškove pred Sudom časti.
U slučaju iz prethodnog stava ovog člana, ako je postupak vođen po zahtevu organa Komore (zahtev po službenoj dužnosti), troškove snosi Regionalna lekarska komora mesne nadležnosti prvostepenog suda časti i Lekarska komora Srbije, ukoliko je postupak vođen i pred Vrhovnim sudom časti, a srazmerno troškovima nastalim pred prvostepenim i drugostepenim sudom časti.
Izvršenje mera i kazni
Disciplinske mere i kazne izvršavaju se kad odluka Suda časti postane pravosnažna, a najkasnije u roku od 6 meseci od dana pravosnažnosti.
Javna opomena objavljuje se u glasilu Komore.
Konačna Odluka kojom je lekar oslobođen odgovornosti objavljuje se na WEB sajtu Komore i štampanim medijima.
Novčanu kaznu lekar je dužan uplatiti na račun Komore, u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
Neplaćanje novčane kazne predstavlja osobito tešku povredu profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore.
O izrečenim disciplinskim merama Službe Komore i Regionalnih lekarskih komora vode evidenciju.
Primerak odluke o izrečenoj meri odlaže se u Imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore, a o konačnoj odluci o privremenom ili trajnom oduzimanju licence obaveštava se Ministarstvo zdravlja u roku od 8 dana od dana konačnosti Odluke.
Izrečena mera briše se iz evidencije po isteku od 3 godine od pravosnažnosti odluke, ukoliko lekar nije počinio novu povredu od pravosnažnosti odluke.
Pravosnažna odluka kojom je izrečena mera trajnog oduzimanja licence ne briše se iz evidencije izrečenih mera.
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva istekom jedne godine od dana učinjene povrede profesionalne dužnosti i/ili ugleda člana Komore iz člana 65. ovog statuta.
Zastarelost izvršenja mere definisane ovim pravilima nastupa po isteku šest meseci od dana pravosnažnosti odluke o izrečenoj meri.
Zastarelost se prekida pokretanjem postupka posredovanja pred Komisijom za posredovanje ili Centrom za medijaciju i svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka pred pred Sudom časti ili izvršenja mere.
Posle svakog prekida, rok zastarelosti počinje ponovo da teče, s tim da zastarelost nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je po odredbama ovog Statuta potrebno za zastarelost pokretanja postupka, odnosno izvršenja izrečene mere, izuzev kada se radi o slučajevima iz stava 5. i stava 6. ovog člana.
Ako se zbog povrede protiv lekara - člana Komore vodi postupak pred Sudom časti, a istovremeno je pokrenut ili se vodi prekršajni ili krivični postupak za isti događaj, Sud časti može zastati sa postupkom pred Sudom časti do okončanja predmetnog krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.
U slučaju iz prethodnog stava ovog člana, zastarelost pred Sudom časti ne teče, odnosno nastavlja da teče od dana pravosnažne odluke u predmetnom krivičnom, odnosno prekršajnom postupku.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Statut se objavljuje u glasilu Komore.
Statut stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a objavljuje se nakon pribavljanja saglasnosti na član 10. ovog statuta koji se odnosi na javna ovlašćenja, od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Izmene i dopune Statuta Komore objavljuju se na Sajtu Komore.
Izmene i dopune Statuta Komore objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Izmene i dopune Statuta Komore primenjuju se na sve organe Komore i organe regionalnih komora i u pogledu sastava i u pogledu trajanja mandata, danom stupanja na snagu.
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Statuta Lekarske komore Srbije
("Sl. glasnik RS", br. 68/2008)
Član 3
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
* Odredbe člana 43. stav 8. i čl. 47. i 48. Statuta Lekarske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 111/2006, 68/2008 i 14/2010), prestale su da važe na osnovu Odluke Ustavnog suda IUo broj 172/2009 od 31. marta 2011. godine, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 36/2011 od 27. maja 2011. godine. Izmenama i dopunama Statuta Lekarske komore Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 43/2011), utvrđen je novi tekst ovih odredaba.