PRAVILNIKO KVALITETU VOĆNIH SOKOVA, KONCENTRISANIH VOĆNIH SOKOVA, VOĆNIH SOKOVA U PRAHU, VOĆNIH NEKTARA I SRODNIH PROIZVODA("Sl. glasnik RS", br. 27/2010, 67/2010, 70/2010 - ispr. i 44/2011) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih sokova u prahu, voćnih nektara i srodnih proizvoda (u daljem tekstu: proizvodi) i to za: naziv proizvoda; senzorska, fizička i hemijska svojstva, kao i sastav proizvoda; senzorska, fizička i hemijska svojstva sirovina; vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda; metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda; tehnološke postupke koji se primenjuju u proizvodnji; pakovanje i deklarisanje; dodatne zahteve za označavanje proizvoda.
Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju da budu ispunjeni u proizvodnji i prometu proizvoda.
Za srodne proizvode proizvođač je dužan da donese proizvođačku specifikaciju pre početka proizvodnje tih proizvoda.
Proizvođačka specifikacija iz stava 1. ovog člana mora da sadrži kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje, podatke o osnovnoj sirovini i dodatim sastojcima, osnovne zahteve za kvalitet proizvoda (fizička, hemijska i senzorska svojstva), izveštaj o izvršenom ispitivanju bezbednosti proizvoda i podatke koji su u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
Senzorska svojstva srodnih proizvoda moraju da budu u skladu sa svojstvima osnovne sirovine i dodatih sastojaka, navedenim u proizvođačkoj specifikaciji.
O donetim proizvođačkim specifikacijama iz stava 2. ovog člana proizvođač vodi evidenciju, koja mora da sadrži sledeće podatke:
1) evidencijski broj proizvođačke specifikacije;
2) datum donošenja proizvođačke specifikacije;
3) datum početka proizvodnje prema proizvođačkoj specifikaciji;
4) datum izvršenog ispitivanja bezbednosti proizvoda utvrđenih u proizvođačkoj specifikaciji.
II USLOVI U POGLEDU KVALITETA PROIZVODA
Proizvodi se stavljaju u promet pod sledećim nazivima:
1) voćni sok;
2) koncentrisani voćni sok;
3) voćni sok u prahu (dehidrisani voćni sok);
4) voćni nektar.
Srodni proizvodi se stavljaju u promet tako što se nazivu proizvoda iz stava 1. ovog člana dodaju reči: "sa dodatkom ...".
Voćni sok je proizvod dobijen mehaničkom preradom jedne ili više vrsta tehnološki zrelog, svežeg, ohlađenog ili zamrznutog voća, koji nije fermentisao ali može da fermentiše, konzervisan isključivo fizičkim postupcima čiji ukus, boja i aroma moraju da budu karakteristični za vrstu voća od koga je voćni sok proizveden.
Aroma, voćna pulpa ili voćne ćelije koje su izdvojene iz soka u toku proizvodnje mogu da se vrate u isti voćni sok.
Voćni sok od citrus voća proizvodi se od jestivog (mesnatog) dela ploda.
Voćni sok od limete može da se proizvede iz celog ploda ako se odgovarajućim tehnološkim postupkom postigne da što manje sastojaka nejestivog dela ploda pređe u sok.
Voćni sok od koncentrisanog voćnog soka je vrsta voćnog soka koji se dobija tako što se koncentrisanom voćnom soku ponovo doda ona količina vode koja je izdvojena prilikom koncentrisanja (rekonstituisanje).
Voda koja se dodaje koncentrisanom voćnom soku mora da ima karakteristike vode za piće, a posebno njena hemijska, mikrobiološka i senzorska svojstva, tako da nakon razređivanja ne menja kvalitet voćnog soka.
Voćnom soku od koncentrisanog voćnog soka mogu da se dodaju aroma, voćna pulpa ili voćne ćelije, izdvojene u toku njegove proizvodnje ili aroma, voćna pulpa i voćne ćelije od iste vrste voća.
Voćni sok od koncentrisanog voćnog soka mora da ima senzorske i fizičko-hemijske osobine kakve bi imao da je proizveden kao voćni sok od iste vrste voća.
Koncentrisani voćni sok je proizvod koji se dobija od voćnog soka jedne ili više vrsta voća, fizičkim izdvajanjem određene količine prirodno sadržane vode, konzervisan isključivo fizičkim postupcima.
Ako je koncentrisani voćni sok namenjen krajnjem potrošaču, količina izdvojene vode mora da bude najmanje 50% od početne zapremine.
Voćni sok u prahu je proizvod koji se dobija od voćnog soka jedne ili više vrsta voća, fizičkim izdvajanjem gotovo celokupnog sadržaja vode, konzervisan isključivo fizičkim postupcima.
Voćni nektar je proizvod koji se dobija dodavanjem vode i šećera i/ili meda u proizvode iz čl. 4, 5, 6. i 7. ovog pravilnika ili u voćnu kašu, koncentrovanu voćnu kašu ili mešavinu tih proizvoda, koji nije fermentisao ali može da fermentiše.
U proizvodnji voćnog nektara može da se doda voda tako da količina voćnog soka i/ili voćne kaše gotovog proizvoda izražena u procentima po zapremini gotovog proizvoda nije manja od vrednosti datih u Tabeli 10.
U voćni nektar može da se doda šećer i/ili med do 20% od ukupne mase gotovog proizvoda.
Pri proizvodnji voćnih nektara bez dodatka šećera ili voćnih nektara sa niskom energetskom vrednošću, šećeri mogu u potpunosti ili delimično da se zamene zaslađivačima čiji kvalitet i uslovi upotrebe su određeni propisom o aditivima i njihovim mešavinama.
Voćni nektari od jedne ili više vrsta voća iz Tabele 10, tač. 2. i 3, kao i voćni nektar od kajsije, mogu da se proizvode bez dodatka šećera, meda i/ili zaslađivača.
Voćni sok, koncentrisani voćni sok i voćni nektar, u zavisnosti od sadržaja nerastvorljivih sastojaka voća (suspenzoida), može da se proizvodi kao bistar, mutan ili kašast.
Bistar je onaj proizvod iz stava 1. ovog člana koji se dobija bistrenjem i filtriranjem voćnog soka, koji sadrži sok iz voćnih ćelija sa rastvorljivim sastojcima.
Kod bistrog voćnog soka od citrusa posle dužeg stajanja toleriše se pojava minimalnog taloga poreklom od voća.
Mutan je onaj proizvod iz stava 1. ovog člana koji se dobija delimičnim bistrenjem voćnog soka, koji pored soka iz voćnih ćelija sa rastvorljivim sastojcima sadrži fino dispergovane koloidne čestice.
Proizvod iz stava 4. ovog člana može da ima minimalan talog poreklom od voća koji nestaje pri blagom mešanju.
Kašast je onaj proizvod iz stava 1. ovog člana koji pored soka iz voćnih ćelija sa rastvorljivim sastojcima sadrži nerastvorljive sastojke voća koji mogu delimično da se talože.
2. Sirovine, dodaci i druge supstance koje se upotrebljavaju u proizvodnji
Sirovine koje se koriste u proizvodnji voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova i voćnih sokova u prahu su: voće, voćna kaša, koncentrisana voćna kaša, šećeri i voćna pulpa ili voćne ćelije.
U proizvodnji voćnih nektara i srodnih proizvoda, pored sirovina iz stava 1. ovog člana, može da se koristi med.
Voće jesu sve vrste voća i to sveži, ohlađeni ili zamrznuti zdravi plodovi, bez znakova kvarenja, sa odgovarajućim stepenom zrelosti, koji sadrže sve bitne sastojke potrebne za proizvodnju proizvoda.
Paradajz se ne ubraja u voće.
Povrće, lekovito i aromatično bilje, kao i drugi dodaci mogu da se koriste u proizvodnji srodnih proizvoda.
Voćna kaša je proizvod dobijen preradom jestivog dela celog ploda, oljuštenog ili neoljuštenog, bez izdvajanja soka, koji nije fermentisao ali može da fermentiše.
Koncentrisana voćna kaša je proizvod dobijen od voćne kaše, fizičkim izdvajanjem dela prirodno sadržane vode.
Šećeri koji mogu da se upotrebe u proizvodnji voćnih sokova, voćnih nektara i srodnih proizvoda su:
1) polubeli šećer;
2) beli šećer;
3) ekstra beli šećer;
4) šećerni rastvor;
5) invertni šećerni rastvor;
6) invertni šećerni sirup;
7) dekstroza monohidrat;
8) anhidrovana dekstroza;
9) glukozni sirup;
10) sušeni glukozni sirup;
11) fruktoza;
12) fruktozni sirup;
13) šećeri iz voća.
Šećeri iz stava 1. ovog člana moraju da budu proizvedeni u skladu sa propisima kojima se uređuje kvalitet šećera i kvalitet skroba i proizvoda od skroba za prehrambene svrhe.
U proizvodnji voćnih sokova od koncentrisanih voćnih sokova mogu da se upotrebe šećeri iz stava 1. ovog člana, izuzev šećera iz voća.
U proizvodnji voćnih sokova mogu da se upotrebe šećeri iz stava 1. ovog člana koji sadrže manje od 2% vode, izuzev šećera iz voća.
Med je proizvod čiji je kvalitet uređen propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za med.
Voćna pulpa ili voćne ćelije su proizvodi dobijeni iz jestivog dela voća iste vrste bez izdvajanja soka.
Voćnu pulpu ili voćne ćelije kod citrusa predstavljaju alveole sa sokom koje se dobijaju iz endokarpa.
Proizvodima mogu da se dodaju vitamini i minerali u skladu sa propisima kojima se uređuje kvalitet i uslovi upotrebe aditiva i njihovih mešavina, kao i deklarisanje i označavanje proizvoda.
Voćni sok i voćni sok od koncentrisanog voćnog soka mogu da sadrže aromu, voćnu pulpu ili voćne ćelije koje su izdvojene iz njih u toku prerade, a voćni sok od koncentrisanog voćnog soka može da sadrži navedene sastojke izdvojene i iz voćnog soka iste vrste.
Voćnom soku od grožđa mogu ponovno da se dodaju soli vinske kiseline.
Voćnom soku, voćnom soku od koncentrisanog voćnog soka, koncentrisanom voćnom soku i voćnom soku u prahu, osim voćnog soka od kruške i voćnog soka od grožđa, mogu da se dodaju šećeri:
1) radi korekcije kiselog ukusa, pri čemu količina dodatog šećera (izražena kao suva materija) ne sme da bude veća od 15 g/l voćnog soka;
2) radi korekcije slasti (zaslađivanje), pri čemu količina dodatog šećera (izražena kao suva materija) ne sme da bude veća od 150 g/l voćnog soka.
Ukupna količina šećera dodatog proizvodima iz stava 4. ovog člana za korekciju kiselog ukusa i korekciju slasti ne sme da bude veća od 150 g/l.
Proizvodima može da se doda sok od limuna i/ili koncentrisani sok od limuna najviše do 3 g/l voćnog soka, izraženo kao anhidrovana limunska kiselina, radi korekcije kiselog ukusa.
Proizvodima mogu da se dodaju materije za regulisanje kiselosti u skladu sa propisom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva i njihovih mešavina.
Proizvodima može da se doda ugljen-dioksid (CO2).
Voćnom soku nije dozvoljeno istovremeno dodavati šećere i sok od limuna (koncentrisan ili nekoncentrisan) odnosno materije za regulisanje kiselosti.
U proizvodnji mogu da se koriste sledeće materije:
1) pektolitički enzimi;
2) proteolitički enzimi;
3) amilolitički enzimi;
4) jestivi želatin;
5) tanini;
6) bentonit;
7) silicijum-dioksid, koloidni;
8) aktivni ugalj;
9) hemijski inertna pomoćna sredstva za filtraciju i taloženje (npr. perlit, diatomejska zemlja, celuloza, nerastvorljivi poliamid, polivinilpolipirolidon, polistiren);
10) hemijski inertna pomoćna sredstva za adsorpciju, koja se koriste za smanjenje sadržaja limonoida i naringina u sokovima od citrusa i koja nemaju značajan uticaj na sadržaj limonoid glukozida, kiselina, šećera (uključujući oligosaharide) ili mineralnih materija.
Materije iz stava 1. ovog člana moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet i upotrebu u skladu sa propisima kojima se uređuju aditivi i njihove mešavine, enzimski preparati za prehrambene proizvode, kao i pomoćna sredstava u proizvodnji prehrambenih proizvoda.
3. Tehnološki postupci prerade
Pri proizvodnji proizvoda mogu da se koriste sledeći postupci:
1) mehanički postupci izdvajanja soka iz voća;
2) fizički postupci, uključujući i ekstrakciju (difuziju) iz jestivih delova voća, osim za sokove od grožđa kada se koriste za proizvodnju koncentrisanih voćnih sokova, pod uslovom da tako dobijeni koncentrisani voćni sokovi ispunjavaju zahteve iz člana 6. ovog pravilnika;
3) desulfitacija fizičkim postupkom - kod soka od grožđa koji je proizveden od grožđa tretiranog sumpor-dioksidom pod uslovom da ukupna količina sumpor-dioksida (SO2) u gotovom proizvodu ne prelazi 10 mg/l soka.
4. Zahtevi za kvalitet i metode za ispitivanje kvaliteta
4.1. Opšti zahtevi za kvalitet proizvoda
Voćni sokovi, voćni sokovi od koncentrisanog voćnog soka, voćni nektari i srodni proizvodi mogu da sadrže:
1) etanol - maksimalno 3,0 g/l (g/kg);
2) isparljivu kiselinu izraženu kao sirćetna kiselina - maksimalno 0,4 g/l (g/kg);
3) d/l mlečnu kiselinu - maksimalno 0,5 g/l (g/kg), osim voćnih sokova i voćnih nektara od pomorandže, limuna, grejpfruta i mandarine koji mogu da sadrže maksimalno 0,2 g/l (g/kg);
4) hidroksimetil furfural (HMF) - maksimalno 20 mg/l, osim voćnih sokova i nektara od pomorandže, grejpfruta i mandarine koji mogu da sadrže maksimalno 10 mg/l (mg/kg);
5) patulin kod voćnih sokova od jabuke i kruške - maksimalno 50 mg/l.
Koncentrisani voćni sokovi i voćni sokovi u prahu posle rekonstitucije moraju da ispunjavaju zahteve iz stava 1. ovog člana.
4.2. Zahtevi za kvalitet voćnih sokova
Voćni sokovi moraju da ispunjavaju zahteve za kvalitet koji se odnose na minimalnu količinu rastvorljive suve materije bez dodatog šećera (Brix), koji su dati u Tabeli 1 ili u Tabeli 2.
Tabela 1
Zahtevi za kvalitet u pogledu minimalne vrednosti Brix-a voćnih sokova
Naziv voća |
Latinski naziv |
Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog direktno iz voća |
Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog rekonstituisanjem od koncentrisanog voćnog soka ili voćne kaše |
Jabuka (*) |
Malus domestica |
10,0 |
11,2 |
Kajsija (**) |
Borkh. Prunus |
10,2 |
11,2 |
Banana (**) |
Armeniaca L. Musa sp. |
20,0 |
21,0 |
Crna ribizla (*) |
Ribes nigrum L. |
10,5 |
11,6 |
Grožđe (*) |
Vitis vinifera L. ili hibridne vrsteVitis labrusca L. ili hibridne vrste |
13,5 |
15,9 |
Grejpfrut (*) |
Citrus x paradise Macfad. |
9,5 |
10,0 |
Guava (**) |
Psidium guajava L. |
|
9,5 |
Limun (*) |
Citrus limon (L.) Burm.f. |
7,0 |
8,0 |
Mango (**) |
Mangifera indica L. |
|
15,0 |
Narandža (*) |
Citrus sinensis (L.) Osbeck |
10,0 |
11,2 |
Marakuja (*) |
Passiflora edulis Sims |
|
13,5 |
Breskva (**) |
Prunus persica (L.) Batsch var. Persica |
9,0 |
10,0 |
Kruška (**) |
Pyrus communis L. |
11,0 |
11,9 |
Ananas (*) |
Ananas comosus (L.) Merr. |
11,2 |
12,8 |
Malina (*) |
Rubus idaeus L. |
6,3 |
7,0 |
Višnja (*) |
Prunus cerasus L. |
12,4 |
13,5 |
Jagoda (*) |
Fragaria x ananassa Holandska. |
6,3 |
7,0 |
Mandarina (*) |
Citrus reticulata Blanco |
10,5 |
11,2 |
Kod voćnog soka koji se dobija od voća koje uz naziv sadrži jednu zvezdicu iz Tabele 1, minimalna relativna gustina utvrđuje se u odnosu na vodu na 20/20°C.
Kod voćnog soka koji se dobija od voća koje uz naziv sadrži dve zvezdice iz Tabele 1, a koji se proizvodi kao kašasti, utvrđuje se samo minimalno nekorigovano očitavanje Brix vrednosti (bez korekcije kiseline).
Tabela 2
Zahtevi za kvalitet u pogledu minimalne vrednosti Brix-a voćnih sokova od ostalih vrsta voća
Naziv voća |
Latinski naziv |
Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog direktno iz voća |
Minimalni stepen Brix-a voćnog soka proizvedenog rekonstituisanjem od koncentrisanog voćnog soka ili voćne kaše |
Američka brusnica |
Vaccinium macrocarpon Ait. |
7,0 |
7,5 |
Azerola |
Malpighia punicifolia L. |
6,0 |
6,5 |
Žuto-narandžasta malina |
Rubus chamaemorus L. |
8,0 |
9,0 |
Mahunica |
Ampatrum nigrum L. |
5,5 |
6,0 |
Evropska brusnica |
Vallinium oxylollus L. |
7,0 |
7,5 |
Ogrozd |
Ribas uva-lrispa L. |
6,0 |
7,0 |
Kivi |
Altinidia lhinansis Planlh |
10,5 |
11,5 |
Planinska brusnica |
Vallinium vitis-idaaa L. |
9,0 |
10,0 |
Liči |
Litlhi lhinansis Sonn |
11,2 |
12,0 |
Dinja |
Lulumis malo L. |
7,5 |
8,0 |
Papaja |
Larila papaya L. |
9,0 |
9,5 |
Šljiva |
Prunus domastila L. |
10,0 |
11,2 |
Dunja |
Lydonia oblonga Mill. |
10,0 |
11,2 |
Crvena ribizla |
Ribas rubrum L. |
9,0 |
10,0 |
Šipurak |
Rosa L. spalias. |
8,0 |
9,0 |
Oskoruša |
Sorbus auluparia L. |
10,0 |
11,2 |
Plod pasjeg trna |
Hippphäarhamnoidas L. |
5,0 |
5,8 |
Trnjina |
Prunus spinosa L. |
5,0 |
5,8 |
Sourson (engl) |
Annona murilata L. |
13,5 |
14,5 |
Stonesbaer (engl) |
Prunus larasus dv. stavnsbaar |
14,7 |
17,3 |
Šećerna jabuka |
Annona squamosa L. |
13,5 |
14,5 |
Umbu |
Spondias tubarosa anuda |
8,0 |
9,0 |
Lubenica |
Litrullus lanatus L. |
7,5 |
8,0 |
Bela ribizla |
Ribas rubrum L. |
9,0 |
10,0 |
Limeta |
Litrus auraanitifolia S. |
7,0 |
8,0 |
Ako je voćni sok proizveden od koncentrata voća koje se ne nalazi u Tabeli 1 ili Tabeli 2, minimalna vrednost Brix-a rekonstituisanog soka, mora da bude jednaka Brix vrednosti soka ekstrahovanog iz voća od koga je proizveden koncentrat.
(Brisano)
4.3. Zahtevi za kvalitet voćnih nektara
Voćni nektari moraju da ispunjavaju pored zahteva za kvalitet iz člana 21. ovog pravilnika i zahteve za kvalitet date u Tabeli 10.
Tabela 10
Zahtevi za kvalitet u pogledu minimalnog sadržaja voćnog soka i/ili kaše u voćnim nektarima
I. Voćni nektari od jedne vrste voća |
Minimalan sadržaj |
|
1. Voće čiji je sok neprihvatljivo kiselog ukusa u prirodnom stanju |
||
Naziv voća |
Botanički naziv |
|
Plod pasiflore |
Passiflora edulis Sims. |
25 |
Lulo |
- |
25 |
Crna ribizla |
Ribes nigrum L. |
25 |
Bela ribizla |
Ribes rubrum L. |
25 |
Crna ribizla |
Ribes rubrum L. |
25 |
Ogrozd |
Ribes uva crispa |
30 |
Plod pasjeg trna |
Hippophal rhamnoides L. |
25 |
Trnjina |
Prunus spinoza L |
30 |
Šljiva |
Prunus domestica L |
30 |
Druge sorte šljiva |
- |
30 |
Oskoruša |
Sorbus aukuparija L |
30 |
Šipurak |
Rosa sp. L |
40 |
Višnja |
Prunus cerasus L |
35 |
Ostale sorte višnje |
- |
40 |
Borovnica |
Vaccinium myrtillus L |
40 |
Zove |
Sambucus nigra L |
50 |
Malina |
Rubus idaeus L |
40 |
Kajsija |
Prunus armeniaca L |
40 |
Jagoda |
Fragaria L |
40 |
Dud/kupina |
Morus L/Rubus fruticosus |
40 |
Brusnica |
Vaccinium macrocarpon |
30 |
Dunja |
Cydonnia oblonga Mill. |
50 |
Limun/limeta |
Citrus limon L Burm. f. |
25 |
Ostalo voće iz ove kategorije |
- |
25 |
2. Voće sa malo kiseline, voće sa velikim sadržajem voćne pulpe ili voće sa jako izraženom aromom čiji je sok neprihvatljivog ukusa u prirodnom stanju |
||
Mango |
Mangifera indica L |
25 |
Banana |
Musa species |
25 |
Guava |
Psidium guajava L |
25 |
Papaja |
Carica papaya |
25 |
Liči |
Litchi chinensis Sonn. |
25 |
Azerola |
Malpighija sp. |
25 |
Guanabana |
Annona muricata L. |
25 |
Mrežasta anona |
Annona reticulata L. |
25 |
Ljuskasta anona |
Annona squamosa L |
25 |
Nar |
Punica granatum L |
25 |
Indijanski kašu orah |
Anacardium occidentale L |
25 |
Šljive mombin |
Spondias purpurea L. |
25 |
Umbu |
Spondias tubersa Arruda |
25 |
Ostalo voće iz ove kategorije |
- |
25 |
3. Voće čiji je sok prijatnog ukusa u prirodnom stanju |
||
Jabuka |
Malus domestica |
50 |
Kruška |
Pirus domestica Medicus |
50 |
Breskva |
Prunus persica L. |
50 |
Citrus voće osim limuna i limete |
- |
50 |
Ananas |
Ananas comosus |
50 |
Ostalo voće iz ove kategorije |
- |
50 |
II. Voćni nektari od dve ili više vrsta voća |
50 |
|
4.4. Zahtevi za kvalitet srodnih proizvoda
Srodni proizvodi moraju da ispunjavaju zahteve za kvalitet iz člana 21. ovog pravilnika, zahteve za kvalitet voćnih sokova ili voćnih nektara, kao i zahteve za kvalitet koji se odnose na dodate sastojke.
Dodaci koje sadrže srodni proizvodi moraju da budu u skladu sa propisima kojima se uređuje njihov kvalitet i uslovi upotrebe.
5. Metode za ispitivanje kvaliteta
Usaglašenost proizvoda sa zahtevima za kvalitet propisanim ovim pravilnikom utvrđuje se metodama datim u Tabeli 11, kao i drugim međunarodno priznatim metodama.
Tabela 11
Metode za kontrolu kvaliteta
Redni |
Parametar kvaliteta |
Metoda određivanja |
Oznaka standarda |
|
1 |
2 |
3 |
1. |
Relativna gustina |
Piknometrija |
SRPS EN 1131:2005 |
2. |
pH-vrednost |
|
SRPS EN 1132:2005 |
3. |
Određivanje formolnog broja |
Potenciometrijska titracija |
SRPS EN 1133:2005 |
4. |
Sadržaj natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma |
Atomsko apsorpciona spektrometrija (AAS) |
SRPS EN 1134:2005 |
5. |
Sadržaj pepela |
Gravimetrija |
SRPS EN 1135:2005 |
6. |
Sadržaj fosfora |
Spektrometrija |
SRPS EN 1136:2008 |
7. |
Sadržaj limunske kiseline |
Enzimsko određivanje - NADH spektrometrijska metoda |
SRPS EN 1137:2005 |
8. |
Sadržaj L-jabučne kiseline |
Enzimsko određivanje - NADH spektrometrijska metoda |
SRPS EN 1138:2005 |
9. |
Sadržaj D-izolimunske kiseline |
Enzimsko određivanje - NADPH spektrometrijska metoda |
SRPS EN 1139:2005 |
10. |
Sadržaj D-glukoze i D-fruktoze |
Enzimsko određivanje - NADPH spektrometrijska metoda |
SRPS EN 1140:2005 |
11. |
Sadržaj prolina |
Spektrometrija |
SRPS EN 1141:2008 |
12. |
Sadržaj sulfata |
|
SRPS EN 1142:2008 |
13. |
Sadržaj hlorida |
Potenciometrijska titracija |
SRPS EN 12133:2008 |
14. |
Sadržaj pulpe |
Centrifugiranje |
SRPS EN 12134:2005 |
15. |
Sadržaj azota |
Metoda po Kjeldalu |
SRPS EN 12135:2008 |
16. |
Ukupan sadržaj karotenoida i pojedinih frakcija karotenoida |
Spektrofotometrija |
SRPS EN 12136:2005 |
17. |
Sadržaj vinske kiseline u soku od grožđa |
Tečna hromatografija visoke performanse |
SRPS EN 12137:2008 |
18. |
Sadržaj D-jabučne kiseline |
Enzimsko određivanje - NAD spektrometrijska metoda |
SRPS EN 12138:2005 |
19. |
° Brix - Procena sadržaja rastvorljive suve materije |
Refraktometrija |
SRPS EN 12143:2005 |
20. |
Ukupna alkalnost pepela |
Titrimetrijska metoda |
SRPS EN 2144:2007 |
21. |
Ukupna suva materija |
Gravimetrija |
SRPS EN 12145:2005 |
22. |
Sadržaj saharoze |
Enzimsko određivanje - NADP spektrometrijska metoda |
SRPS EN 12146:2005 |
23. |
Ukupna kiselost |
Titrimetrijska metoda |
SRPS EN 12147:2005 |
24. |
Sadržaj hesperidina i naringina u sokovima od citrusa |
Tečna hromatografija visoke performanse |
SRPS EN 12148:2008 |
25. |
Sadržaj glukoze, fruktoze, sorbitola i saharoze |
Tečna hromatografija visoke performanse |
SRPS EN 12630:2004 |
26. |
Sadržaj D/L mlečne kiseline |
Enzimsko određivanje - NAD spektrometrijska metoda |
SRPS EN 12631:2005 |
27. |
Sadržaj sirćetne kiseline (acetata) |
Enzimsko određivanje - NAD spektrometrijska metoda |
SRPS EN 12632:2005 |
28. |
Sadržaj slobodnih aminokiselina |
Tečna hromatografija |
SRPS EN 12742:2004 |
29. |
Sadržaj ukupnog sumpor-dioksida |
Destilacija |
SRPS EN 13196:2003 |
30. |
Sadržaj patulina u bistrom i mutnom soku od jabuka i kaši |
HPLC metoda sa prečišćavanjem tečno-tečnom raspodelom |
SRPS EN 14177:2008 |
31. |
Sadržaj patulina u soku od jabuke, koncentrisanom soku jabuke i pićima koja sadrže sok od jabuke |
Tečna hromatografija visoke performanse |
SRPS ISO 8128-1:2007 |
32. |
Određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika (13C/ 12C) u šećerima iz voćnih sokova |
Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa |
SRPS ENV 12140:2008 |
33. |
Određivanje odnosa stabilnih izotopa kiseonika (18O/16O) u vodi iz voćnih sokova |
Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa |
SRPS ENV 12141:2008 |
34. |
Određivanje odnosa stabilnih izotopa vodonika (2H/1H) u vodi iz voćnih sokova |
Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa |
SRPS ENV 12142:2008 |
35. |
Određivanje odnosa stabilnih izotopa ugljenika (13C/12C) u pulpi voćnih sokova |
Metoda masene spektrometrije odnosa izotopa |
SRPS ENV 13070:2008 |
36. |
Sadržaj etanola |
Enzimsko određivanje |
IFU 52 |
37. |
Fumarna kiselina |
HPLC |
IFU 72 |
38. |
Sadržaj L-askorbinske kiseline |
HPLC |
IFU-17 |
39. |
Etarska ulja |
Titrimetrija posle destilacije |
IFU-45 |
40. |
Hidroksimetilfurfural |
Spektrofotometrija |
IFU-12 |
41. |
Konzervansi |
HPLC |
IFU 63 |
42. |
Boje (sintetičke) |
Hromatografija na papiru |
IFU 24 |
43. |
Određivanje sadržaja isparljivih kiselina, izraženo kao sirćetna kiselina |
Destilacija i titracija |
IFU-5 |
Proizvodi se stavljaju u promet u originalnom pakovanju koje obezbeđuje da se očuva kvalitet i bezbednost proizvoda.
Proizvodi koji se stavljaju u promet, moraju da budu deklarisani i označeni u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje proizvoda.
Supstance koje su neophodne za rekonstituciju proizvoda ne moraju da se navedu u deklaraciji.
Voćna pulpa ili voćne ćelije koje su naknadno dodate voćnom soku navode se u deklaraciji.
Naziv voćnog soka, koncentrisanog voćnog soka i voćnog nektara, može u deklaraciji da se dopuni rečima: "bistar", "mutan" ili "kašast".
Kod mešavine voćnog soka i voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše, kao i kod voćnog nektara koji je delimično ili u potpunosti dobijen od jednog ili više koncentrisanih voćnih sokova ili koncentrisanih voćnih kaša, u deklaraciji se navode reči: "delimično proizveden od koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše" ili reči: "proizveden od koncentrisanog voćnog soka ili koncentrisane voćne kaše".
Reči iz stava 1. ovog člana moraju da budu čitko odštampane neposredno u blizini naziva proizvoda i vidno istaknute u odnosu na pozadinu.
Kod voćnog nektara na deklaraciji se navodi minimalan sadržaj voćnog soka voćne kaše ili mešavine tih sastojaka rečima: "voćni sadržaj najmanje (minimum)...%".
Podatak iz stava 3. ovog člana se navodi u istom vidnom polju kao i naziv proizvoda.
U deklaraciji koncentrisanog voćnog soka koji nije namenjen krajnjem potrošaču, na ambalaži, etiketi uz ambalažu ili u pratećem dokumentu navodi se količina dodatog šećera, soka od limuna, kao i drugih dozvoljenih sredstava za regulisanje kiselosti.
7. Dodatni zahtevi za označavanje proizvoda
Ako se proizvod dobija od jedne vrste voća, reč "voćni" u nazivu proizvoda može da se zameni nazivom te vrste voća (npr: naziv: "voćni sok jabuke" zamenjuje se nazivom: "sok jabuke").
Ako se proizvod dobija od dve ili više vrsta voća, naziv proizvoda se dopunjuje nazivima upotrebljenih vrsta voća po opadajućem redosledu zastupljenih zapremina voćnih sokova ili kaša, osim soka od limuna, ako se u proizvodnji koristi u skladu sa članom 17. stav 6. ovog pravilnika.
Ako se proizvod dobija od tri ili više vrsta voća, nazivi vrsta voća u nazivu proizvoda mogu se zameniti izrazom: "od više vrsta voća" ili brojem upotrebljenih vrsta voća.
Ako je voćni sok zaslađen dodavanjem šećera, naziv proizvoda sadrži reč: "zaslađen" ili "sa dodatkom šećera" uz navođenje maksimalne količine dodatog šećera računato na suvu materiju i izraženog u gramima po litru gotovog proizvoda.
(Brisan)
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu i srodnih proizvoda ("Službeni list SRJ", broj 33/95 i "Službeni list SCG", br. 56/03 i 4/04).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopuni
Pravilnika o kvalitetu voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih sokova u prahu, voćnih nektara i srodnih proizvoda
("Sl. glasnik RS", br. 67/2010)
Član 4
Subjekti u poslovanju hranom koji se bave proizvodnjom voćnih sokova, koncentrisanih voćnih sokova, voćnih sokova u prahu, voćnih nektara i srodnih proizvoda uskladiće svoje poslovanje u roku koji je propisan zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane za usklađivanje sa odredbama tog zakona.
Član 5
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".