DIREKTIVA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA (EZ) O ZAKONSKOJ REVIZIJI GODIŠNJIH I KONSOLIDOVANIH IZVEŠTAJA, KOJOM SE MENJAJU DIREKTIVE SAVETA 78/660/EEZ I 83/349/EEZ I UKIDA DIREKTIVA 84/253/EEZ
|
EVROPSKI PARLAMENT I SAVET EVROPSKE UNIJE
Polazeći od Ugovora o osnivanju Evropske zajednice, a posebno njegovog člana 44(2)(g),
Polazeći od predloga Komisije,
Polazeći od stava Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta1,
U skladu sa procedurom koju nameće član 251 Ugovora2,
S obzirom na to da:
(1) Trenutno, Četvrta direktiva Saveta 78/660/ EEZ od 27. jula 1978. o godišnjim izveštajima određenih pravnih formi privrednih društava3, Sedma direktiva Saveta 83/349/EEZ od 13. juna 1983. o konsolidovanim izveštajima4, Direktiva Saveta 86/635/EEZ od 8. decembra 1986. o godišnjim i konsolidovanim izveštajima banaka i drugih finansijskih institucija5 i Direktiva Saveta 91/674/EEZ od 19. decembra 1991. o godišnjim i konsolidovanim izveštajima osiguravajućih društava6 zahtevaju da godišnji ili konsolidovani izveštaji budu predmet revizije jednog ili više lica ovlašćenih za vršenje takvih revizija.
(2) Uslovi za ovlašćivanje lica odgovornih za vršenje zakonske revizije su bili definisani u Osmoj direktivi Saveta 84/253/EEZ od 10. aprila 1984. godine o ovlašćivanju lica odgovornih za vršenje zakonske revizije računovodstvenih dokumenata7.
(3) Odsustvo harmonizovanog pristupa zakonskoj reviziji u Zajednici bilo je razlog zbog kojeg je Evropska komisija, svojim Dopisom o zakonskoj reviziji u Evropskoj uniji: put napred iz 1998. godine8, predložila formiranje Komiteta za reviziju koji bi, uz blisku saradnju sa revizorskom profesijom i državama članicama, formulisao pravce delovanja u budućnosti.
(4) Na osnovu rada ovog Komiteta, Komisija je 15. novembra 2000. godine izdala Preporuku o osiguranju kvaliteta zakonske revizije u Evropskoj uniji: minimalni zahtevi9, a 16. maja 2002. godine Preporuku o nezavisnosti zakonskih revizora u EU: Skup fundamentalnih načela10.
(5) Ova Direktiva ima za cilj ostvarivanje harmonizacije zahteva o zakonskoj reviziji visokog stepena, mada ne potpune. Države članice u svojim nacionalnim zakonodavstvima mogu postaviti strože zahteve u pogledu zakonske revizije ukoliko to nije u suprotnosti sa tekstom ove Direktive.
(6) Revizorske kvalifikacije koje stiču zakonski revizori na osnovu ove Direktive treba smatrati ekvivalentnim. Prema tome, više ne bi trebalo da bude moguće da pojedine države članice insistiraju na tome da većina glasačkih prava u revizorskom društvu bude u rukama revizora koji su ovlašćeni u toj državi članici, ili da većina članova administrativnog ili upravnog organa revizorskog društva moraju da budu lica ovlašćena u toj državi članici.
(7) Zakonska revizija zahteva odgovarajuće poznavanje prava o privrednim društvima, poreskog i socijalnog prava. To znanje treba da se proveri pre nego što zakonski revizor iz druge države članice dobije ovlašćenje.
(8) U cilju zaštite trećih lica, svi ovlašćeni revizori i revizorska društva treba da budu uneti u registar koji je dostupan javnosti i koji sadrži osnovne informacije o zakonskom revizoru i revizorskom društvu.
(9) Zakonski revizori treba da se pridržavaju najviših etičkih standarda. Prema tome, moraju da poštuju profesionalnu etiku, koja u najmanju ruku obuhvata njihovu funkciju u javnom interesu, njihov integritet i objektivnost, profesionalnu stručnost i dužnu pažnju. Funkcija u javnom interesu zakonskih revizora znači da se šira zajednica ljudi i institucija oslanja na kvalitet njihovog rada. Dobar kvalitet revizije doprinosi uređenom funkcionisanju tržišta tako što povećava integritet i efikasnost finansijskih izveštaja. Komisija može da usvoji izvršne mere o profesionalnoj etici, kao minimalne standarde. Tom prilikom, Komisija bi mogla da uzme u obzir principe sadržane u Etičkom kodeksu Međunarodne federacije računovođa (IFAC).
(10) Važno je da zakonski revizori i revizorska društva poštuju privatnost svojih klijenata. Prema tome, oni treba da budu obavezani strogim normama poverljivosti i čuvanja profesionalne tajne koje, međutim, ne treba da ometaju pravilnu primenu odredaba ove Direktive. Ta pravila o poverljivosti treba da se primenjuju i na sve zakonske revizore ili revizorska društva kojima je prestao angažman na određenom revizorskom poslu.
(11) Zakonski revizori i revizorska društva treba da budu nezavisni u vršenju zakonske revizije. Oni mogu da obaveštavaju klijenta o pitanjima koja se javljaju u toku revizije, ali treba da se uzdržavaju od mešanja u interne procese donošenja odluka privrednog društva koje je predmet revizije. Ukoliko se nađu u situaciji u kojoj je značaj rizika po njihovu nezavisnost isuviše visok, čak i nakon primene mera kojima se ovi rizici umanjuju, treba da prekinu reviziju ili da uopšte ne prihvate revizorski angažman. Zaključak o postojanju odnosa koji kompromituje nezavisnost revizora može da bude različit kada se radi o odnosu između revizora i društva koje je predmet revizije i odnosa između mreže revizorskih društava i društva koje je predmet revizije. Kada se od zadruge, u smislu člana 2(14), ili sličnog društva predviđenog članom 45 Direktive 86/635/EEZ, zahteva ili dozvoljava u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom da bude član neprofitnog revizorskog društva, objektivno, razumno i obavešteno treće lice neće zaključiti da odnos zasnovan na članstvu kompromituje nezavisnost zakonskog revizora, pod uslovom da se, kada takvo revizorsko društvo vrši zakonsku reviziju jedne od svojih članica, na revizore koji vrše reviziju i lica koja su u poziciji da utiču na zakonsku reviziju primenjuju načela nezavisnosti. Primeri pretnji po nezavisnost zakonskih revizora ili revizorskih društava su direktan ili indirektan finansijski interes u društvu koje je predmet revizije i pružanje dodatnih nerevizorskih usluga. Takođe, nivo naknade za vršenje revizije koji se prima od pojedinačnog klijenta i/ili struktura revizorskih naknada mogu da ugroze nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva. Vrste mera predostrožnosti koje se primenjuju u cilju ublažavanja ili eliminisanja ovih pretnji obuhvataju zabrane, ograničenja, druge politike i procedure i obelodanjivanje. Zakonski revizori i revizorska društva treba da odbiju vršenje svih dodatnih nerevizorskih usluga koje mogu da kompromituju njihovu nezavisnost. Komisija može, kao minimalne standarde, da usvoji izvršne mere o nezavisnosti. Čineći to, Komisija bi mogla da uzme u obzir načela iz gore pomenute Preporuke Komisije od 16. maja 2002.. Da bi nezavisnost revizora mogla da se utvrdi, potrebno je razjasniti pojam "mreže" u kojoj revizori vrše delatnost. U tom pogledu, različite okolnosti treba da se uzmu u obzir, kao što su slučajevi kada jedna struktura može da se definiše kao mreža jer ima za cilj raspodelu profita ili troškova. O kriterijumima koji ukazuju na postojanje mreže treba suditi i odmeravati ih na osnovu svih raspoloživih činjenica, kao što je postojanje zajedničkih redovnih klijenti.
(12) U slučajevima samo-revizije ili ličnog interesa, kada je primereno zaštititi principe nezavisnosti zakonskog revizora ili revizorskog društva, odluku o prekidu revizije ili neprihvatanju revizorskog angažmana trebalo bi da donosi država članica, pre nego zakonski revizor ili revizorsko društvo. Međutim, to ne treba da dovede do situacije u kojoj države članice, imaju dužnost da na jedan uopšten način sprečavaju zakonske revizore ili revizorska društva da pružaju nerevizorske usluge klijentima kojima vrše reviziju. Da bi se utvrdilo da li bi bilo primereno, u slučajevima samo-revizije ili ličnog interesa, da zakonski revizor ili revizorsko društvo ne sprovede zakonske revizije, u cilju odbrane nezavisnosti zakonskog revizora ili revizorskog društva, u faktore koje treba uzeti u obzir treba uključiti pitanje da li je ili ne, društvo od javnog interesa, koje je predmet revizije, emitovalo prenosive hartije od vrednosti kojima se može trgovati na organizovanom tržištu u smislu člana 4(1) tačka 14 Direktive 2004/39/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 21. aprila 2004. o tržištima finansijskih instrumenata.11
(13) Važno je da se obezbedi konzistentno visok kvalitet svih zakonskih revizija koje propisuje pravo Zajednice. Prema tome, sve zakonske revizije treba da se vrše na osnovu međunarodnih standarda revizije. Mere neophodne za primenu ovih standarda treba da budu usvojene u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EZ od 28. juna 1999. kojom se utvrđuju procedure za primenu izvršnih ovlašćenja poverenih Komisiji12. Tehnički komitet ili grupa za reviziju trebalo bi da pomogne Komisiji u proceni tehnički kvalitet svih međunarodnih standarda revizije i da uključi sistem organa javnog nadzora država članica. U cilju ostvarivanja maksimalnog nivoa harmonizacije, državama članicama bi trebalo ostaviti samo slobodu propisivanja dodatnih nacionalnih revizorskih procedura ili zahteva samo ukoliko oni proizlaze iz specifičnih nacionalnih zakonskih zahteva koji se odnose na obim zakonske revizije godišnjih ili konsolidovanih izveštaja, što znači da ti zahtevi nisu obuhvaćeni usvojenim međunarodnim standardima revizije. Države članice bi mogle da zadrže te dodatne procedure revizije dok se takve revizorske procedure ili zahtevi ne obuhvate naknadno usvojenim međunarodnim standardima revizije. Ukoliko bi, međutim, usvojeni međunarodni standardi revizije sadržali revizorske procedure čije bi sprovođenje stvorilo poseban pravni sukob sa nacionalnim pravom usled posebnih nacionalnih zahteva koji se odnose na obim zakonske revizije, države članice bi mogle da isključe primenu dela međunarodnog standarda koji je u sukobu sa nacionalnim pravom, dok god takav sukob postoji, pod uslovom da se primenjuju mere koje utvrđuje član 26 (3). Svaki dodatni zahtev ili isključivanje primene od strane država članica moralo bi doprineti visokom stepenu kredibiliteta godišnjih izveštaja privrednih društava i biti u javnom interesu. Gore navedeno znači da države članice mogu, na primer, da zahtevaju dodatni izveštaj revizora nadzornom odboru ili da postave druge zahteve koji se odnose na izveštavanje i reviziju, a koji se zasnivaju na nacionalnim pravilima upravljanja privrednim društvima.
(14) Da bi Komisija usvojila primenu nekog međunarodnog standarda revizije na teritoriji Evropske unije, potrebno je da on bude opšteprihvaćen u međunarodnim okvirima i da je izrađen uz puno učešće svih zainteresovanih strana u jednoj otvorenoj i transparentnoj proceduri, da doprinosi kredibilitetu i kvalitetu godišnjih i konsolidovanih izveštaja, te da doprinosi evropskom javnom dobru. Potreba za usvajanjem standardizovanog Međunarodnog revizorskog izveštaja treba da se proceni u skladu sa Odlukom 1999/468/EZ od slučaja do slučaja. Komisija treba da obezbedi da se, pre nego što započne proces usvajanja, izvrši kontrola radi provere da li su prethodno navedeni zahtevi ispunjeni i da o rezultatima te kontrole izvesti članove Komiteta koji je formiran na osnovu ove Direktive.
(15) U slučaju konsolidovanih izveštaja, važno je da postoji jasna podela odgovornosti između zakonskih revizora koji vrše reviziju pojedinih društava u okviru grupe povezanih društava. U te svrhe, revizor grupe treba da snosi punu odgovornost za revizorski izveštaj.
(16) U cilju povećanja uporedivosti između privrednih društava koja primenjuju iste računovodstvene standarde i jačanja poverenja javnosti u funkciju revizije, Komisija može da usvoji opšti revizorski izveštaj za reviziju godišnjih ili konsolidovanih izveštaja pripremljenih na osnovu odobrenih međunarodnih računovodstvenih standarda, osim ukoliko na nivou Zajednice odgovarajući standard za takav izveštaj već nije usvojen.
(17) Redovne inspekcije predstavljaju dobro sredstvo za postizanje konzistentno visokog kvaliteta zakonskih revizija. Zakonski revizori i revizorska društva zato treba da podležu sistemu kontrole kvaliteta koji je organizovan tako da bude nezavisan od zakonskih revizora i revizorskih društava koji su predmet kontrole. Za potrebe primene odredaba člana 29. o sistemima kontrole kvaliteta, države članice mogu da odluče da uzmu u obzir samo zahteve koji se odnose na revizorska društva, ukoliko pojedinačni zakonski revizori imaju zajedničku politiku kontrole kvaliteta. Države članice mogu da organizuju sistem kontrole kvaliteta na način da svaki pojedinačni revizor bude predmet kontrole kvaliteta najmanje jednom u svakih šest godina. U tom smislu, finansiranje sistema kontrole kvaliteta treba da bude oslobođeno bilo kakvih neprimerenih uticaja. Komisija treba da bude nadležna za usvajanje izvršnih mera u pitanjima koja su bitna za organizaciju sistema kontrole kvaliteta i za njihovo finansiranje, u slučajevima kada je poverenje javnosti u te sisteme ozbiljno poljuljano. Sistem javnog nadzora u državama članicama treba da se stimuliše u cilju pronalaženja koordinisanog pristupa sprovođenju kontrole kvaliteta kako bi se izbeglo nepotrebno opterećivanje učesnika u procesu kontrole kvaliteta.
(18) Istrage i odgovarajuće sankcije doprinose sprečavanju i ispravljanju neadekvatnog vršenja zakonske revizije.
(19) Zakonski revizori i preduzeća za reviziju su odgovorni da svoj posao obavljaju uz dužnu pažnju, pa bi zbog toga trebalo da odgovaraju za finansijsku štetu koja nastane zbog nedostatka takve pažnje. Međutim, činjenica da li su revizori i revizorska društva podvrgnuti neograničenoj finansijskoj odgovornosti može da utiče na njihovu sposobnost da se osiguraju od profesionalne odgovornosti. Komisija namerava da dâ svoj doprinos ispitivanju ovih pitanja uzimajući u obzir činjenicu da se propisi o odgovornosti revizora za štetu mogu značajno razlikovati od jedne do druge države članice.
(20) Države članice treba da organizuju efikasan sistem javnog nadzora zakonskih revizora i revizorskih društava zasnovan na nacionalnim sistemima kontrole. Ustrojstvo javnog nadzora treba da, na nivou Zajednice, omogući efikasnu saradnju država članica u aktivnostima nadzora. Sistemom javnog nadzora treba da upravljaju lica koja se ne bave revizijom (nepraktičari), ali koja poseduju znanja iz oblasti relevantnih za zakonsku reviziju. Ta lica mogu biti specijalisti koji nikad nisu bili povezani sa profesijom revizije ili bivši revizori koji su napustili profesiju. Države članice mogu, međutim, da dozvole aktivnim revizorima (praktičarima) da se manjinski uključe u upravljanje sistemom javnog nadzora. Nadležni organi država članica treba međusobno da sarađuju kad god je to potrebno u cilju vršenja nadzora nad zakonskim revizorima i revizorskih društvima koje su ovlastili. Takva saradnja može da da značajan doprinos obezbeđenju konzistentno visokog kvaliteta zakonske revizije u Zajednici. Pošto je na nivou Zajednice potrebno obezbediti efikasnu saradnju i koordinaciju između nadležnih nacionalnih organa, određivanje jednog tela odgovornog za obezbeđivanje saradnju ne bi trebalo da umanji mogućnost svakog pojedinačnog organa da direktno sarađuje sa drugim nadležnim organima država članica.
(21) Da bi se obezbedilo poštovanje člana 32(3) o načelima javnog nadzora, za nepraktičara se smatra da poseduje znanja iz oblasti relevantnih za zakonsku reviziju bilo zahvaljujući stečenim profesionalnim sposobnostima ili zato što poseduje znanja iz najmanje jednog od predmeta navedenih u članu 8.
(22) Zakonskog revizora ili revizorsko društvo treba da imenuje skupština akcionara ili članovi društva koje je predmet revizije. U cilju zaštite nezavisnosti revizora važno je da njegovo razrešenje bude moguće samo ukoliko za to postoje valjani razlozi i ukoliko je o tim razlozima obavešten organ ili organi nadležni za javni nadzor.
(23) Pošto društva od javnog interesa imaju veći ekonomski i društveni značaj, stroži zahtevi treba da se primenjuju kada je u pitanju zakonska revizija njihovih godišnjih ili konsolidovanih izveštaja.
(24) Revizorski komiteti i efikasan sistem interne kontrole doprinose minimiziranju finansijskih, operativnih i rizika od nepoštovanja pravila i doprinose kvalitetu finansijskog izveštavanja. Države članice mogu da uzmu u obzir Preporuku Komisije od 15. februara 2005. o ulozi neizvršnih ili nadzornih direktora listiranih privrednih društava i o komitetima nadzornog odbora13 koja uređuje osnivanje i funkcionisanje revizorskih komiteta. Države članice mogu da predvide da funkcije dodeljene revizorskom komitetu ili telu koje obavlja istovetne funkcije, može da obavlja i administrativni ili nadzorni organ. U vezi sa obavezama revizorskog komiteta iz člana 41, zakonski revizor ili društvo za reviziju ne treba ni na koji način da budu podređeni tom komitetu.
(25) Takođe, države članice mogu da odluče da društva od javnog interesa kakva su zajednička investiciona društva čijim se prenosivim hartijama od vrednosti trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti izuzmu od obaveze formiranja revizorskih komiteta. Ova opcija uzima u obzir činjenicu da u slučajevima kada zajednička investiciona društva služe samo za udruživanje sredstava, formiranje revizorskih komiteta ne bi uvek bilo primereno. Finansijsko izveštavanje i povezani rizici koji su povezani sa ovakvim društvima nisu uporedivi sa finansijskim izveštavanjem i pripadajućim rizicima drugih društava od javnog interesa. Takođe, društva za zajedničke investicije u prenosive hartije od vrednosti (DZIPHV) i njihova društva za upravljanje obavljaju svoju delatnost u strogo definisanim zakonskim okvirima i podležu posebnim upravljačkim mehanizmima kao što su kontrole koje sprovode njihovi deponenti. Za ona društva za zajedničke investicije koja nisu harmonizovana Direktivom 85/611/EEZ14 već podležu ekvivalentnim merama zaštite koje predviđa pomenuta Direktiva, državama članicama bi trebalo, u ovom posebnom slučaju, dozvoliti da predvide isti tretman kao i za društva za zajedničke investicije koja su harmonizovana na nivou Zajednice.
(26) U cilju osnaživanja nezavisnosti revizora društava od javnog interesa, ključni partneri koji vrše reviziju takvih društava treba da se rotiraju. Da bi organizovale takvu rotaciju, države članice treba da zahtevaju promenu ključnog/ ključnih revizorskih partnera angažovanih u reviziji gore pomenutih društava istovremeno dozvoljavajući revizorskom društvu sa kojim je ključni revizorski partner u vezi da nastavi da vrši reviziju takvog društva. Bez obzira na odredbe člana 42(2), ukoliko država članica u skladu sa svojim ciljevima smatra da je to potrebno, ona može da zahteva i rotaciju revizorskog društva.
(27) Međusobna povezanost tržišta kapitala naglašava potrebu za visokim kvalitetom rada revizora iz trećih zemalja u vezi sa tržištem kapitala Zajednice. Pomenuti revizori, prema tome, treba da budu registrovani da bi podlegali kontrolama kvaliteta i sistemu istraga i sankcija. Odstupanja po osnovu reciprociteta treba da budu moguća pod uslovom testiranja ekvivalentnosti koja će da vrši Komisija u saradnji sa državama članicama. U svakom slučaju, reviziju društva koje je emitovalo prenosive hartije od vrednosti na organizovanom tržištu, u smislu člana 4(1) tačka 14 Direktive 2004/39/EZ, treba uvek da vrši revizor koji je ili registrovan u jednoj od država članica, ili je pod nadzorom nadležnih organa treće zemlje iz koje potiče, pod uslovom da Komisija ili jedna od država članica priznaje da su zahtevi te zemlje u pogledu načela nadzora, sistema kontrole kvaliteta i sistema istraga i sankcija ekvivalentni istim zahtevima u Zajednici, i da je osnov ovog aranžmana reciprocitet. Ukoliko jedna država članica utvrdi da je sistem kontrole kvaliteta u nekoj trećoj zemlji ekvivalentan njenom, to ne obavezuje druge države članice da prihvate takvu procenu ekvivalentnosti, niti takva odluka ima preče pravo u odnosu na odluku Komisije.
(28) Složenost revizija međunarodnih grupacija zahteva dobru saradnju između nadležnih organa država članica i trećih zemalja. Države članice, prema tome, treba da nadležnim organima trećih zemalja obezbede pristup revizorskim radnim papirima i drugim dokumentima putem svojih nadležnih nacionalnih organa. Kako bi se zaštitila prava zainteresovanih strana i istovremeno omogućio pristup radnim papirima i dokumentaciji, državama članicama treba da bude dozvoljeno da odobre da nadležni organi trećih zemalja imaju direktan pristup, uz saglasnost nadležnih nacionalnih organa. Jedan od relevantnih kriterijuma za odobravanje pristupa je činjenica da li nadležni organi trećih zemalja ispunjavaju zahteve koje je Komisija proglasila adekvatnim. Do donošenja takve odluke Komisije, države članice mogu da izvrše sopstvenu procenu adekvatnosti koja neće prejudicirati njenu odluku.
(29) Obelodanjivanje informacija iz članova 36 i 47 treba da bude u skladu sa pravilima prenosa ličnih podataka u treće zemlje, kako je uređeno Direktivom 95/46/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 24. oktobra 1995. o zaštiti pojedinaca u pogledu obrade i slobodnog prenosa ličnih podataka15.
(30) Mere neophodne za sprovođenje ove Direktive treba da budu usvojene u skladu sa Odlukom 1999/468/EZ i uz respektovanje deklaracije Komisije u Evropskom parlamentu od 5. februara 2002. godine, a u vezi sa primenom propisa o finansijskim uslugama.
(31) Evropskom parlamentu treba dati period od tri meseca od prvog dostavljanja nacrta amandmana i mera za implementaciju kako bi mogao da ih ispita i da svoje mišljenje. Međutim, u hitnim i opravdanim slučajevima treba omogućiti skraćenje ovog roka. Ukoliko u tom roku Evropski parlament donese rezoluciju, Komisija treba da preispita nacrte amandmana, odnosno mere.
(32) Pošto ciljeve ove Direktive - pre svega primena jedinstvenog skupa međunarodnih računovodstvenih standarda, aktuelizovanje obrazovnih uslova, definisanje profesionalne etike i tehnička primena saradnje između nadležnih organa država članica i između tih organa i organa trećih zemalja, da bi se nadalje pojačao i harmonizovao kvalitet zakonske revizije u Zajednici i olakšala saradnja između država članica i saradnja sa trećim zemljama pojačanjem poverenja u zakonsku reviziju - države članice ne mogu u dovoljnoj meri da postignu i stoga mogu biti, zbog proporcije i efekata ove Direktive, bolje postignuti na nivou Zajednice, Zajednica može da usvoji mere, u saglasnosti sa načelom subsidijariteta iz člana 5 Ugovora. U saglasnosti sa načelom proporcionalnosti, koji se propisuje tim članom, ova Direktiva ne prevazilazi okvire onog što je neophodno da bi se ti ciljevi postigli.
(33) Da bi se obezbedila veća transparentnost odnosa između zakonskog revizora ili revizorskog društva i društva koje je predmet revizije, Direktive 78/660/EEZ i 83/349/EEZ treba da se dopune uvođenjem zahteva za obelodanjivanjem iznosa naknade za reviziju i naknade plaćene za nerevizorske usluge u napomenama uz godišnje i konsolidovane izveštaje.
(34) Direktiva Saveta 84/253/EEZ treba da se stavi van snage jer joj nedostaje sveobuhvatan skup pravila neophodnih da se obezbedi jedna odgovarajuća reviziona infrastruktura, kao što je javni nadzor, sistemi sankcionisanja i sistemi kontrole kvaliteta, i jer ne utvrđuje posebna pravila o regulatornoj saradnji između država članica i trećih zemalja. Da bi se obezbedila pravna sigurnost, postoji jasna potreba da se ukaže da se ovlašćenja data zakonskim revizorima i revizorskim društvima po osnovu Direktive 84/253/EEZ priznaju i po ovoj Direktivi.
______________
1 Sl. list C 157, 28.6.2005. godine, str. 115.
2 Mišljenje Evropskog parlamenta od 28. septembra 2005. godine (još nije objavljeno u Službenom listu) i Odluka Saveta od 25. aprila 2006. godine.
3 Sl. list L 222, 14.8.1978. god. str. 11; Direktiva poslednji put izmenjena Direktivom 2003/51/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (Sl. list L 178, 17.7.2003. god. str. 16).
4 Sl. list L 193, 18.7.1983. god. str. 1; Direktiva poslednji put izmenjena Direktivom 2003/51/EZ.
5 Sl. list L 372, 31.12.1986. god. str. 1, Direktiva poslednji put izmenjena Direktivom 2003/51/EZ.
6 Sl. list L 374, 31.12.1991. god. str. 7, izmenjena Direktivom 2003/51/EZ.
7 Sl. list L 126, 12.5.1984. god. str. 20.
8 Sl. list C 143, 8.5.1998 god. str. 12.
10 Sl. list L 91, 31.3.2001. god. str. 91.
10 Sl. list L 191, 19.7.2002. god. str. 22.
11 Sl. list L 145, 30.4.2004. god. str. 1.
12 Sl. list L 184, 17.7.1999. god. str. 23.
13 Sl. list L 52, 25.2.2005. god. str. 51.
14 Direktiva Saveta 85/611/EEZ od 20. decembra 1985. o usklađivanju zakona, uredbi i administrativnih propisa koji se odnose na društva za zajedničke investicije u prenosive hartije od vrednosti (DZIPHV) (Sl. list L 375, 31.12.1985. god. str. 3). Direktiva je poslednji put dopunjena Direktivom 2005/1/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (Sl. list L 79, 24.3.2005. god. str. 9).
15 Sl. list L 281, 23.11.1995. god. str. 31. Direktiva poslednji put dopunjena Uredbom (EZ) br. 1882/2003 (OJ L 284, 31.10.2003. god. str. 1).
USVOJILI SU OVU DIREKTIVU
PREDMET I DEFINICIJE
Ova Direktiva utvrđuje pravila koja se odnose na zakonsku reviziju godišnjih i konsolidovanih izveštaja.
Za potrebe ove Direktive, primenjuju se sledeće definicije:
1. "zakonska revizija" označava reviziju godišnjih i konsolidovanih izveštaja u meri u kojoj je to obavezno po pravu Zajednice;
2. "zakonski revizor" označava fizičko lice koje je ovlašćeno, u skladu sa odredbama ove Direktive, od strane nadležnih organa države članice da vrši zakonske revizije;
3. "revizorsko društvo" označava pravno lice ili bilo koje drugo društvo, bez obzira na njegovu pravnu formu, ovlašćeno, u skladu sa odredbama ove Direktive, od strane nadležnih organa države članice da vrši zakonske revizije;
4. "revizorsko društvo treće zemlje" označava društvo, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje vrši revizije godišnjih ili konsolidovanih izveštaja društva registrovanog u trećoj zemlji;
5. "revizor treće zemlje" označava fizičko lice koje vrši revizije godišnjih ili konsolidovanih izveštaja privrednog društva registrovanog u trećoj zemlji;
6. "revizor grupe" označava zakonskog revizora(zakonske revizore) ili revizorsko društvo(revizorska društva) koji vrše zakonsku reviziju konsolidovanih izveštaja;
7. "mreža" označava organizaciju većeg obima koja:
- ima za cilj saradnju i kojoj pripada zakonski revizor ili revizorsko društvo i
- ima za jasan cilj deobu dobiti ili troškova ili ima zajedničko vlasništvo, kontrolu ili upravu, zajedničku politiku i procedure kontrole kvaliteta, zajedničku poslovnu strategiju, korišćenje zajedničke firme (imena) ili značajan deo profesionalnih resursa;
8. "filijala revizorskog društva" označava svako privredno društvo, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje je povezano sa revizorskim društvom zajedničkim vlasništvom, kontrolom ili upravom;
9. "revizorski izveštaj" označava izveštaj u smislu člana 51a Direktive 78/660/EEZ i člana 37 Direktive 83/349/EEZ koji izdaje zakonski revizor ili revizorsko društvo;
10. "nadležni organi" su zakonom ustrojeni organi ili tela nadležni za regulisanje i/ili nadzor zakonskih revizora i revizorskih društava ili za neke specifične aspekte tih delatnosti; pozivanje na "nadležni organ" u određenom članu označava pozivanje na organ ili telo(tela) koja su odgovorna za funkcije koje se pominju u tom članu;
11. "međunarodni standardi revizije" označavaju Međunarodne standarde revizije (MSR) i sa njima povezane Izveštaje i Standarde u meri u kojoj je to relevantno za zakonsku reviziju;
12. "međunarodni računovodstveni standardi" označavaju Međunarodne računovodstvene standarde (MRS), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) i sa njima povezana Tumačenja (SIC-IFRIC tumačenja), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezanih tumačenja i buduće standarde i sa njima povezana tumačenja koje izdaje ili usvaja Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB);
13. "društva od javnog interesa" označavaju društva uređena zakonima države članice čije su prenosive hartije od vrednosti primljene na listing organizovanog tržišta hartija od vrednosti u smislu člana 4(1) tačka 14. Direktive 2004/39/EZ, kreditne institucije definisane u tački 1 člana 1 Direktive 2000/12/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 20. marta 2000. godine koja se odnosi na osnivanje i vršenje delatnosti kreditnih institucija16 i osiguravajuća društva u smislu člana 2(1) Direktive Saveta 91/674/EEZ. Države članice mogu i druga društva da klasifikuju kao društva od javnog interesa, na primer ona koja su od većeg javnog značaja zahvaljujući prirodi njihovog poslovanja, njihovoj veličini ili broju zaposlenih;
14. "zadruga" označava Evropsko zadružno društvo (European Cooperative Society) definisano članom 1. Uredbe Saveta (EZ) broj 1435/2003 od 22. jula 2003. godine o statutu Evropskog zadružnog društva (EZD)17, ili bilo koja druga zadruga koja ima obavezu zakonske revizije u skladu sa pravom Zajednice, kao što su kreditne institucije definisane tačkom 1 člana 1 Direktive 2000/12/EZ i osiguravajuća društva u smislu člana 2(1) Direktive 91/674/EEZ;
15. "nepraktičar" označava svako fizičko lice koje najmanje tri godine pre svog angažmana na sprovođenju sistema javnog nadzora nije vršilo zakonske revizije, nije imalo pravo glasa u revizorskom društvu, nije bilo član administrativnog ili upravnog tela revizorskog društva i nije bilo zaposleno ili na bilo koji drugi način povezano sa revizorskim društvom;
16. "ključni revizorski partner(partneri)" označava:
(a) zakonskog revizora(revizore) koga/koje revizorsko društvo imenuje za određeni revizorski angažman kao glavno odgovorno lice za vršenje zakonske revizije u ime revizorskog društva, ili
(b) u slučaju revizije grupe, u najmanju ruku zakonskog revizora(revizore) koga/koje revizorsko društvo imenuje kao glavno odgovorno lice za vršenje zakonske revizije na nivou grupe i zakonskog revizora(revizore) koji je/su imenovan(imenovani) kao glavni odgovorni na nivou materijalno značajnih zavisnih društava, ili
(c) zakonskog revizora(revizore) koji potpisuje(potpisuju) revizorski izveštaj.
______________
16 Sl. list L 126,26.5.2000. god. str. 1. Direktiva je poslednji put izmenjena Direktivom Komisije 2006/29/EZ (Sl. list L 70, 9.3.2006. god. str. 50).
17 Sl. list L 207, 18.8.2003. god. str. 1
OVLAŠĆIVANJE, KONTINUIRANO OBRAZOVANJE I MEĐUSOBNO PRIZNAVANJE
Ovlašćivanje zakonskih revizora i revizorskih društava
1. Zakonsku reviziju mogu da vrše samo zakonski revizori ili revizorska društva koje je ovlastila država članica u kojoj vrše zakonsku reviziju.
2. Svaka država članica imenuje nadležne organe odgovorne za ovlašćivanje zakonskih revizora i revizorskih društava.
Nadležni organi mogu biti profesionalna udruženja, pod uslovom da su u sistemu javnog nadzora kako je predviđeno u Odeljku VIII.
3. Ne prejudicirajući odredbe člana 11, nadležni organi država članica mogu da ovlaste kao zakonskog revizora samo ona fizička lica koja u najmanju ruku zadovoljavaju uslove navedene u članu 4 i članovima od 6 do 10.
4. Nadležni organi država članica mogu da ovlaste kao revizorska društva samo ona društva koja ispunjavaju sledeće uslove:
(a) fizička lica koja vrše zakonske revizije u ime revizorskog društva moraju da zadovolje najmanje uslove propisane u članu 4 i članovima od 6 do 12 i moraju da budu ovlašćeni kao zakonski revizori u odnosnoj državi članici;
(b) većinu glasačkih prava u društvu moraju da poseduju bilo revizorska društva ovlašćena u jednoj od država članica, bilo fizička lica koja u najmanju ruku zadovoljavaju uslove postavljene članom 4 i članovima od 6 do 12; Države članice mogu da predvide da takva fizička lica moraju da budu ovlašćena i u drugoj državi članici. Za potrebe zakonske revizije zadruga i sličnih društava koje pominje član 45 Direktive 86/635/EEZ, države članice mogu na drugi način da urede materiju o pravu glasa;
(c) većina od najviše 75% članova administrativnog ili upravljačkog organa društva moraju da budu bilo revizorska društva koja su ovlašćena u jednoj od država članica, bilo fizička lica koja u najmanju ruku zadovoljavaju uslove iz člana 4 i članova od 6 do 12. Države članice mogu da predvide da takva fizička lica moraju da budu ovlašćena i u drugoj državi članici. Kada takvo telo nema više od dva člana, jedan od tih članova mora da zadovolji barem uslove navedene u ovoj tački;
(d) društvo mora da zadovolji uslove koje nameće član 4.
Države članice mogu da postave dodatne uslove samo u vezi sa tačkom (c). Takvi uslovi moraju da budu proporcionalni zadatim ciljevima i ne treba da prevazilaze ono što je zaista neophodno.
Nadležni organi države članice mogu da izdaju ovlašćenje samo fizičkim licima ili društvima sa dobrom reputacijom.
1. Ovlašćenje zakonskog revizora ili revizorskog društva mora se ukinuti ukoliko je dobra reputacija tog lica ili društva ozbiljno kompromitovana. Države članice mogu, međutim, da predvide jedan razuman rok u kojem bi se zadovoljili zahtevi za dobrom reputacijom.
2. Ovlašćenje revizorskog društva mora se ukinuti ukoliko bilo koji od uslova navedenih u članu 3(4), tačke (b) i (c) više nisu ispunjeni. Države članice mogu, međutim, da predvide jedan razuman rok u kojem bi se ti uslovi ispunili.
3. Ukoliko je ovlašćenje zakonskog revizora ili revizorskog društva iz bilo kojeg razloga ukinuto, nadležni organ države članice u kojoj je ovlašćenje ukinuto obavestiće o toj činjenici i razlozima za ukidanje odgovarajuće nadležne organe država članica u kojima je zakonski revizor ili revizorsko društvo takođe ovlašćeno, a koji su registrovani u registru prve države članice u skladu sa odredbama člana 16(1), tačka c.
Kvalifikacije u pogledu obrazovanja
Ne prejudicirajući odredbe člana 11, fizičko lice ne može biti ovlašćeno da obavlja zakonsku reviziju pre nego što dostigne obrazovni nivo dovoljan za upis na fakultet ili ekvivalentan nivo, odsluša program teorijske nastave, prođe praktičnu obuku i položi ispit profesionalne stručnosti na nivou diplomskog univerzitetskog ili ekvivalentnog ispita koji se organizuje ili priznaje od strane odnosne države članice.
Ispit profesionalne stručnosti
Ispit profesionalne stručnosti koji pominje član 6 mora da garantuje neophodan nivo teorijskog znanja iz predmeta relevantnih za zakonsku reviziju i sposobnost da se takvo znanje primeni u praksi. Bar deo ispita mora da se sastoji iz pisanog testa.
1. Teorijski deo ispita profesionalne stručnosti treba da se sastoji iz, pre svega, sledećih predmeta:
(a) opšta teorija i načela računovodstva,
(b) zakonski zahtevi i standardi koji se odnose na pripremanje godišnjih i konsolidovanih izveštaja,
(c) međunarodni računovodstveni standardi,
(d) finansijska analiza,
(e) računovodstvo troškova i upravljačko računovodstvo,
(f) upravljanje rizicima i interna kontrola,
(g) revizija i profesionalne veštine,
(h) zakonski zahtevi i profesionalni standardi koji se odnose na zakonsku reviziju i zakonske revizore,
(i) međunarodni standardi revizije,
(j) profesionalna etika i nezavisnost.
2. Teorijski deo ispita profesionalne stručnosti treba, u najmanju ruku, da uključi i sledeće predmete u delovima koji se tiču revizije:
(a) pravo privrednih društava i upravljanje privrednim društvima,
(b) stečajno pravo i slične procedure,
(c) poresko pravo,
(d) građansko i privredno pravo,
(e) pravo socijalne zaštite i radno pravo,
(f) informacione tehnologije i računarski sistemi,
(g) trgovačko, opšte i finansijsko poslovanje,
(h) matematika i statistika,
(i) osnovna načela finansijskog upravljanja privrednim društvima.
3. Komisija može da prilagodi spisak predmeta uključenih u test teorijskog znanja iz stava 1. Komisija će da uzme u obzir razvoj revizije i revizorske profesije pri usvajanju tih izvršnih mera. Te mere osmišljenje da izmene sporedne elemente ove Direktive moraju se usvojiti u skladu sa regulatornom procedurom i kontrolom predviđenom članom 48(2a).
1. Odstupanjem od članova 7 i 8, država članica može da predvidi da lice koje je položilo diplomski univerzitetski ispit ili njegov ekvivalent ili poseduje univerzitetsko zvanje ili ekvivalentnu kvalifikaciju iz jednog ili više predmeta nabrojanih u članu 8, može da bude oslobođeno testa teorijskog znanja iz predmeta koje sadrži taj ispit ili zvanje.
2. Odstupanjem od člana 7, država članica može da predvidi da nosilac univerzitetskog zvanja ili ekvivalentne kvalifikacije iz jednog ili više predmeta nabrojanih u članu 8, može da bude oslobođen praktičnog dela ispita profesionalne stručnosti iz tih predmeta ukoliko je prošao praktičnu obuku iz tih predmeta i to može da dokaže ispitom ili diplomom koju priznaje država.
1. Kako bi se obezbedila sposobnost primene teorijskog znanja u praksi, što se testira u okviru ispita profesionalne stručnosti, pripravnik mora da ima najmanje tri godine praktične obuke, pre svega u domenu revizije godišnjih izveštaja, konsolidovanih izveštaja ili sličnih finansijskih izveštaja. Bar dve trećine takve praktične obuke mora se provesti kod zakonskog revizora ili revizorskog društva ovlašćenog u bilo kojoj od država članica.
2. Države članice obezbeđuju da obuku vrše lica koja mogu da daju odgovarajuće garancije u pogledu svoje sposobnosti da pružaju praktičnu obuku.
Kvalifikacije stečene dugotrajnim praktičnim iskustvom
Država članica može da, kao zakonskog revizora, ovlasti lice koje ne ispunjava zahteve člana 6 ukoliko ono može da dokaže da:
(a) je 15 godina obavljalo profesionalne aktivnosti koje su mu omogućile da stekne dovoljno iskustvo iz oblasti finansija, prava i računovodstva i da je položilo je ispit profesionalne stručnosti naveden u članu 7, ili
(b) da je 7 godina obavljalo profesionalne aktivnosti u tim oblastima, da je pored toga prošlo praktičnu obuku na koju se poziva član 10, i da je položilo ispit profesionalne stručnosti predviđen članom 7.
Kombinacija praktične obuke i teorijske nastave
1. Države članice mogu da predvide da se periodi teorijske nastave iz oblasti pomenutih u članu 8 računaju kao periodi profesionalne aktivnosti u smislu člana 11, pod uslovom da je na taj način stečeno teorijsko znanje verifikovano ispitom koji priznaje država. Takva nastavane može da traje kraće od godinu dana, niti može da skrati period zahtevane profesionalne aktivnosti za više od četiri godine.
2. Period profesionalne aktivnosti i praktične obuke ne može da bude kraći od perioda teorijske nastave i praktične obuke koju nameće član 10.
Države članice obezbeđuju da zakonski revizori imaju obavezu da pohađaju odgovarajuće programe kontinuiranog obrazovanja kako bi na dovoljno visokom nivou održali svoje teorijsko znanje, profesionalne veštine i vrednosti, i da nepoštovanje zahteva kontinuiranog obrazovanja, budu predmet odgovarajućih sankcija, pomenutih članom 30.
Ovlašćivanje zakonskih revizora iz drugih država članica
Nadležni organi država članica treba da ustroje procedure ovlašćivanja zakonskih revizora koji su već ovlašćeni u drugim državama članicama. Ove procedure ne treba da prevazilaze zahtev za polaganjem testa sposobnosti u skladu sa članom 4 Direktive Saveta 89/48/EEZ od 21. decembra 1998. o opštem sistemu priznavanja diploma višeg obrazovanja dodeljenih po završetku profesionalnog obrazovanja i obuke u trajanju od najmanje tri godine18. Test sposobnosti, koji se organizuje na jednom od jezika koje dozvoljavaju jezička pravila koja se primenjuju u konkretnoj državi članici, odnosiće se samo na odgovarajuće poznavanje prava i propisa te države članice u meri u kojoj je to relevantno za zakonsku reviziju.
_____________
18 Sl. list L 19, 24.1.1989. god. str. 16. Direktiva je izmenjena Direktivom 2001/19/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (Sl. list L 206, 31.7.2001. god. str. 1).
REGISTRACIJA
1. Države članice obezbeđuju da zakonski revizori i revizorska društva budu upisani u javne registre u skladu sa članovima 16 i 17. U izuzetnim okolnostima, države članice mogu da ne primene zahteve navedene u ovom članu i članu 16 koji se odnose na obelodanjivanje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno da se ublaži neposredna i značajna pretnja ličnoj bezbednosti nekog lica.
2. Države članice obezbeđuju da svaki zakonski revizor i revizorsko društvo budu identifikovani u javnom registru uz pomoć ličnog broja. Informacije o registraciji moraju da se čuvaju u elektronskoj formi i da u toj formi budu dostupne javnosti.
3. Javni registar treba da sadrži i naziv i adresu nadležnih organa zaduženih za ovlašćivanje u smislu člana 3, kontrolu kvaliteta u smislu člana 29, istragu i sankcije kojima podležu zakonski revizori i revizorska društva u smislu člana 30 i javni nadzor u smislu člana 32.
4. Države članice obezbeđuju da javni registar bude potpuno operativan do 29. juna 2009. godine.
Registracija zakonskih revizora
1. U vezi sa zakonskim revizorima, javni registar treba da sadrži najmanje sledeće informacije:
(a) ime, adresu i registracioni broj;
(b) ukoliko je primenjivo, naziv, adresu, adresu vebsajta i registracioni broj revizorskog društva u kome je zakonski revizor zaposlen, odnosno sa kojim je povezan kao partner ili na drugi način;
(c) sve druge registracije kao zakonskog revizora u registrima nadležnih organa drugih država članica i kao revizora u trećim zemljama, uključujući naziv(e) registracionog(ih) organa i, ukoliko je primenjivo, registracioni broj (brojeve).
2. Revizori trećih zemalja registrovani u skladu sa članom 45 moraju u registru da budu jasno naznačeni kao takvi, a ne kao zakonski revizori.
Registracija revizorskih društava
1. U vezi sa revizorskim društvima, javni registar treba da sadrži najmanje sledeće informacije:
(a) naziv, adresu i registracioni broj;
(b) pravnu formu;
(c) informacije za kontakt, glavnu osobu za kontakt i, ukoliko postoji, adresu vebsajta;
(d) adresu svake kancelarije u državi članici;
(e) ime i registracioni broj svih zakonskih revizora zaposlenih u revizorskom društvu odnosno zakonskih revizora koji su partnerski ili na neki drugi način povezani sa revizorskim društvom;
(f) nazive i poslovne adrese svih vlasnika ili akcionara;
(g) imena i poslovne adrese svih članova administrativnog ili upravljačkog tela;
(h) ukoliko je primenjivo, članstvo u mreži i spisak naziva i adresa društava članica i filijala ili napomenu o mestu gde su takvi podaci javno dostupni;
(i) sve druge registracije u svojstvu revizorskog društva kod nadležnih organa drugih država članica i u istom svojstvu u trećim zemljama, uključujući i naziv(e) registracionog(ih) organa i, ukoliko je primenjivo, registracioni broj (brojeve).
2. Revizorska društva trećih zemalja registrovana u skladu sa članom 45 moraju u registru da budu jasno naznačena kao takva, a ne kao revizorska društva.
Ažuriranje informacija o registraciji
Države članice obezbeđuju da zakonski revizori i revizorska društva bez odlaganja obaveštavaju nadležne organe koji vode javni registar o svim promenama informacija sadržanih u javnom registru. Ažuriranje registra vrši se bez odlaganja po prijemu takvog obaveštenja.
Odgovornost za informacije o registraciji
Zakonski revizor ili revizorsko društvo potpisuju informacije pružene relevantnim nadležnim organima u skladu sa članovima 16, 17 i 18. U slučaju kada nadležni organ predvidi da se informacije dostavljaju elektronskim putem, to može, na primer, da se uradi putem elektronskog potpisa kako je definisano u članu 2 tačka 1 Direktive 1999/93/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 13. decembra 1999. o okviru Zajednice za elektronske potpise19.
____________
19 Sl. list L 13, 19.1.2000. god. str. 12.
1. Informacije koje se unose u javni registar treba da budu na jednom od jezika koji dozvoljavaju jezička pravila primenjiva u odnosnoj državi članici.
2. Države članice mogu, pored toga, da dozvole da se informacije unose u javni registar i na nekom drugom jeziku/jezicima Zajednice. Države članice mogu da zahtevaju overu prevoda informacija.
U svakom slučaju, konkretna država članica treba da obezbedi da se u registru naznači da li je prevod overen ili ne.
PROFESIONALNA ETIKA, NEZAVISNOST, OBJEKTIVNOST, POVERLJIVOST I POSLOVNA TAJNA
1. Države članice obezbeđuju da se svi zakonski revizori i revizorska društva pridržavaju načela profesionalne etike koja uređuju barem njihovu funkciju u javnom interesu, njihov integritet i objektivnost, profesionalnu stručnost i dužnu pažnju.
2. Da bi se obezbedilo poverenje u funkciju revizije i u cilju ostvarivanja jedinstvene primene stava 1 ovog člana, Komisija može da usvoji izvršne mere koje su bazirane na načelima i koje uređuju profesionalnu etiku. Te mere osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalne važnosti zamenjujući je treba usvojiti u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu, u smislu člana 48(2a).
1. Države članice obezbeđuju da zakonski revizor i/ili revizorsko društvo, pri vršenju zakonske revizije, bude nezavisno od društva koje je predmet revizije i da nije uključeno u proces donošenja odluka društva koje je predmet revizije.
2. Države članice obezbeđuju da zakonski revizor ili revizorsko društvo ne vrše zakonsku reviziju ukoliko postoji bilo kakav neposredan ili posredan finansijski, poslovni, radni ili drugi odnos, uključujući i pružanje dodatnih nerevizorskih usluga između zakonskog revizora, revizorskog društva ili mreže i društva koje je predmet revizije na osnovu koga bi objektivno, razumno i obavešteno treće lice zaključilo da je nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva kompromitovana. Ukoliko je nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva ugrožena pretnjama kao što su samorevizija, lični interes, lobiranje, familijarnost ili poverenje ili zastrašivanje, zakonski revizor ili revizorsko društvo moraju da primene mere zaštite da bi se te pretnje umanjile. Ukoliko je ozbiljnost pretnji u poređenju sa primenjenim merama zaštite takva da je nezavisnost kompromitovana, zakonski revizor ili revizorsko društvo ne treba da vrši zakonsku reviziju.
Uz to, kada je u pitanju zakonska revizija društava od javnog interesa, u slučajevima gde je primereno štititi nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva, države članice obezbeđuju da zakonski revizor ili revizorsko društvo ne vrše zakonsku reviziju u slučajevima samorevizije ili ličnog interesa.
3. Države članice obezbeđuju da zakonski revizor ili revizorsko društvo u revizorskim radnim papirima dokumentuju sve značajne pretnje po nezavisnost kao i primenjene mere zaštite kako bi se ove pretnje ublažile.
4. Da bi se obezbedilo poverenje u funkciju revizije i u cilju ostvarivanja jedinstvene primene stava 1 i 2 ovog člana, Komisija može da usvoji izvršne mere koje su bazirane na načelima i koje se tiču:
(a) pretnji i mera zaštite pomenutih u stavu 2;
(b) situacija u kojima je ozbiljnost pretnji pomenutih u stavu 2 takva da se kompromituje nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva, i
(c) slučajeva samorevizije ili ličnog interesa koje se pominju u drugom podstavu stava 2, u kojima zakonske revizije mogu ili ne mogu da se vrše.
Mere u prvom podstavu, a koje su osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalne važnosti zamenjujući je, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
Poverljivost i čuvanje poslovne tajne
1. Države članice obezbeđuju da se sve informacije i dokumenti kojima zakonski revizor ili revizorsko društvo imaju pristup u toku vršenja zakonske revizije zaštite odgovarajućim pravilima poverljivosti i čuvanja poslovne tajne.
2. Pravila poverljivosti i čuvanja poslovne tajne koja se odnose na zakonske revizore ili revizorska društva ne sprečavaju sprovođenje odredaba ove Direktive.
3. U slučaju kada zakonskog revizora ili revizorsko društvo zameni drugi zakonski revizor ili revizorsko društvo, prethodni zakonski revizor ili revizorsko društvo obezbeđuje dolazećem zakonskom revizoru ili revizorskom društvu pristup svim relevantnim informacijama koje se tiču društva koje je predmet revizije.
4. Zakonski revizor ili revizorsko društvo koje je prestalo da bude angažovano na određenom revizorskom poslu i bivši zakonski revizor ili revizorsko društvo nastavljaju da budu obavezani odredbama stavova 1 i 2, u pogledu tog revizorskog posla.
Nezavisnost i objektivnost zakonskih revizora koji vrše zakonske revizije u ime revizorskih društava
Države članice obezbeđuju da se vlasnici ili akcionari revizorskog društva, kao i članovi administrativnih, upravljačkih i nadzornih tela takvog društva ili povezanog društva ne mešaju u sprovođenje zakonske revizije na bilo koji način koji ugrožava nezavisnost i objektivnost zakonskog revizora koji vrši zakonsku reviziju u ime revizorskog društva.
Države članice obezbeđuju postojanje odgovarajućih pravila kojima se predviđa da naknade za vršenje zakonske revizije:
(a) nisu određene ili pod uticajem pružanja dodatnih usluga društvu koje je predmet revizije, i da
(b) ne mogu da budu zasnovane na bilo kakvoj vrsti uslovljavanja.
STANDARDI REVIZIJE I REVIZORSKO IZVEŠTAVANJE
1. Države članice zahtevaju od zakonskih revizora i revizorskih društava da vrše zakonske revizije u skladu sa međunarodnim standardima revizije koje je usvojila Komisija u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a). Države članice mogu da primenjuju nacionalni revizorski standard ukoliko Komisija nije usvojila međunarodni standard revizije koji uređuje istu materiju. Usvojeni međunarodni standardi revizije objavljuju se u celini u "Službenom listu Evropske unije" na svim službenim jezicima Zajednice.
2. Komisija može da donese odluku o primenjivosti međunarodnih standarda revizije na teritoriji Zajednice. Komisija usvaja međunarodne standarde revizije u cilju primene na teritoriji Zajednice samo ukoliko:
(a) su oni međunarodno opšteprihvaćeni i izrađeni u skladu sa odgovarajućom procedurom, transparentno i pod javnim nadzorom;
(b) doprinose visokom stepenu kredibiliteta i kvaliteta godišnjih ili konsolidovanih izveštaja u skladu sa načelima utvrđenim članom 2(3) Direktive 78/660/EEZ i članom 16(3) Direktive 83/349/EEZ i
(c) doprinose evropskom javnom dobru.
Mere na koje se odnosi prvi podstav, a koje su osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalne važnosti zamenjujući je usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
3. Države članice mogu da nametnu procedure ili zahteve u pogledu revizije kao dodatak na međunarodne standarde revizije ili, u izuzetnim slučajevima, isključujući delove međunarodnih standarda revizije, samo ukoliko oni proizlaze iz posebnih zahteva nacionalnog prava koji se odnose na obim zakonske revizije. Države članice obezbeđuju da ove revizorske procedure ili zahtevi budu usklađeni sa odredbama tačaka (b) i (c) stava 2, i da o istim, pre njihovog usvajanja, izveste Komisiju i države članice. U izuzetnom slučaju isključivanja delova međunarodnih standarda revizije, države članice treba da o svojim specifičnim nacionalnim zahtevima, kao i osnovom za takve zahteve, obaveste Komisiju i druge države članice najmanje šest meseci pre njihovog usvajanja u nacionalnom zakonodavstvu, ili, u slučaju da takvi zahtevi već postoje u trenutku usvajanja određenog međunarodnog standarda revizije, najkasnije tri meseca nakon usvajanja relevantnog međunarodnog standarda revizije.
4. Države članice mogu da nametnu dodatne zahteve koji se odnose na zakonsku reviziju godišnjih i konsolidovanih izveštaja u periodu koji ističe 29. juna 2010. god.
Zakonska revizija konsolidovanih izveštaja
Države članice obezbeđuju da u slučaju zakonske revizije konsolidovanih izveštaja grupe privrednih društava:
(a) revizor grupe snosi punu odgovornost za revizorski izveštaj u vezi sa konsolidovanim izveštajima;
(b) revizor grupe vrši kontrolu i dokumentuje svoju kontrolu revizorskog rada revizora treće zemlje, zakonskog(ih) revizora, revizorskog(ih) društva(ava) treće zemlje ili revizorskog(ih)ih društva(ava) tokom revizije grupe. Dokumentacija koju čuva revizor grupe treba da bude takva da omogućuje relevantnom nadležnom organu da valjano kontroliše rad revizora grupe;
(c) kada je jedan član grupe privrednih društava predmet revizije revizora ili revizorskog(ih) društva(ava) iz treće zemlje koja nema radni aranžman u smislu člana 47, revizor grupe je odgovoran da, po zahtevu, obezbedi pravilno dostavljane dokumentacije o revizorskom radu revizora ili revizorskog(ih) društva(ava) iz treće zemlje nadležnim organima odgovornim za javni nadzor, uključujući i radne papire relevantne za reviziju grupe. U cilju obezbeđenja takvog dostavljanja, revizor grupe treba da zadrži kopije takve dokumentacije ili da se dogovori sa revizorima ili revizorskim društvima iz treće zemlje da na svoj zahtev ima valjan i neograničen pristup takvoj dokumentaciji ili da preduzme bilo koje druge odgovarajuće mere. Ukoliko pravne ili druge prepreke sprečavaju dostavljanje revizorskih radnih papira iz treće zemlje revizoru grupe, dokumentacija koju čuva revizor grupe treba da sadrži i dokaz o tome da je on/ona pratio odgovarajuće procedure radi obezbeđivanja pristupa revizorskoj dokumentaciji i, u slučaju prepreka koje nisu pravne prirode nastale na osnovu nacionalnog zakonodavstva, dokaze koji potkrepljuju postojanje takvih prepreka.
1. Kada revizorsko društvo vrši zakonsku reviziju, revizorski izveštaj potpisuje barem zakonski revizor(i) koji je izvršio zakonsku reviziju u ime revizorskog društva. U izuzetnim okolnostima države članice mogu da predvide da se ovaj potpis ne obelodanjuje u javnosti ukoliko bi to dovelo do neposredne i direktne pretnje ličnoj bezbednosti bilo kog lica. U svakom slučaju, ime/na umešanih lica treba da budu poznata relevantnim nadležnim organima.
2. Bez obzira na odredbe člana 51a(1) Direktive 78/660/EEZ, u slučaju da Komisija nije usvojila jedinstven standard za revizorske izveštaje u skladu sa članom 26(1) ove Direktive, ona može, u cilju povećanja poverenja javnosti u funkciju revizije, da usvoji jedinstven standard za izveštaje o reviziji godišnjih ili konsolidovanih izveštaja pripremljenih u skladu sa usvojenim međunarodnim računovodstvenim standardima. Ove mere, osmišljene da bi izmenile elemente ove Direktive koji nisu od esencijalne važnosti zamenjujući je, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
KONTROLA KVALITETA
1. Svaka država članica obezbeđuje da svi zakonski revizori i revizorska društva budu podvrgnuti sistemu kontrole kvaliteta koji ispunjava barem sledeće kriterijume:
(a) sistem kontrole kvaliteta mora da bude organizovan na način da je nezavisan od zakonskih revizora i revizorskih društava koji se kontrolišu, te da bude predmet javnog nadzora kako je opisano u Odeljku VIII;
(b) finansiranje sistema kontrole kvaliteta mora da bude bezbedno i slobodno od bilo kakvog mogućeg neprimerenog uticaja zakonskih revizora ili revizorskih društava;
(c) sistem kontrole kvaliteta mora da poseduje odgovarajuće resurse;
(d) lica koja vrše kontrolu kvaliteta moraju da imaju odgovarajuće profesionalno obrazovanje i relevantno iskustvo u oblasti zakonske revizije i finansijskog izveštavanja kombinovano sa posebnom obukom za kontrolu kvaliteta;
(e) izbor kontrolora za pojedine zadatke kontrole kvaliteta mora da se pravi u skladu sa objektivnom procedurom ustrojenom tako da se obezbedi da ne dolazi do sukoba interesa između kontrolora i zakonskog revizora ili revizorskog društva koji su predmet kontrole;
(f) opseg kontrole kvaliteta, koja se oslanja na odgovarajuće testiranje odabranih dosijea revizije, obuhvata procenu usklađenosti sa primenjivim standardima revizije i zahtevima za nezavisnošću, količine i kvaliteta potrošenih resursa, naplaćenih revizorskih naknada, i sistema unutrašnje kontrole kvaliteta revizorskog društva;
(g) kontrola kvaliteta predmet je izveštaja koji sadrži glavne zaključke kontrole kvaliteta;
(h) kontrola kvaliteta mora da se vrši najmanje jednom u šest godina;
(i) opšti rezultati sistema kontrole kvaliteta objavljuju se jednom godišnje;
(j) zakonski revizor ili revizorsko društvo treba da u razumnom roku ispoštuje preporuke kontrole kvaliteta.
U slučaju nepoštovanja preporuka pomenutih u tački (j), protiv zakonskog revizora ili revizorskog društva, ukoliko to može da se primeni, izriču se disciplinske mere ili sankcije u skladu sa članom 30.
2. Komisija može u cilju povećanja poverenja javnosti u funkciju revizije i obezbeđenja jednoobrazne primene stava 1, tačaka (a), (b) i od (e) do (j) da usvoji izvršne mere. Ove mere osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalnog značaja zamenjujući je usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
ISTRAGE I SANKCIJE
1. Države članice obezbeđuju postojanje efikasnih sistema istraga i sankcija u cilju otkrivanja, ispravljanja i sprečavanja neodgovarajućeg vršenja zakonske revizije.
2. Ne zadirući u režime građanske odgovornosti država članica, države članice treba da obezbede efikasne, proporcionalne i destimulativne sankcije za zakonske revizore i revizorska društva koji ne vrše zakonske revizije u skladu sa odredbama usvojenim prilikom primene ove Direktive.
3. Države članice predviđaju da se mere ili sankcije protiv zakonskih revizora ili revizorskih društava na odgovarajući način obelodanjuju u javnosti. Sankcije treba da uključe i mogućnost oduzimanja ovlašćenja.
Komisija treba da pre 1. januara 2007. godine podnese izveštaj o uticaju sadašnjih nacionalnih pravila o odgovornosti za vršenje zakonske revizije na evropskim tržištima kapitala i o uslovima osiguranja zakonskih revizora i revizorskih društava, koji uključuje objektivnu analizu ograničenja finansijske odgovornosti. Komisija, ukoliko je to potrebno, sprovodi javne konsultacije. U svetlu tog izveštaja, Komisija daje, ukoliko smatra da je potrebno, preporuke državama članicama.
JAVNI NADZOR I REGULATORNI ARANŽMANI IZMEĐU DRŽAVA ČLANICA
1. Države članice organizuju efikasan sistem javnog nadzora zakonskih revizora i revizorskih društava na osnovu načela definisanih u stavovima od 2 do 7.
2. Svi zakonski revizori i revizorska društva predmet su javnog nadzora.
3. Sistemom javnog nadzora moraju da upravljaju nepraktičari koji poseduju znanja iz oblasti relevantnih za zakonsku reviziju. Države članice mogu, međutim, da dozvole manjinsko učešće praktičara u upravljanje sistemom javnog nadzora. Lica uključena u upravljanje sistemom javnog nadzora biraju se u jednoj nezavisnoj i transparentnoj proceduri imenovanja.
4. Sistem javnog nadzora ima krajnju odgovornost za nadzor:
(a) ovlašćivanja i registracije zakonskih revizora i revizorskih društava;
(b) usvajanja standarda profesionalne etike, interne kontrole kvaliteta revizorskih društava i revizije; i
(c) kontinuiranog obrazovanja, kontrole kvaliteta i istražnih i disciplinskih sistema.
5. Sistem javnog nadzora treba da ima pravo da, kada je to potrebno, sprovodi istrage protiv zakonskih revizora i revizorskih društava i pravo da preduzima odgovarajuće mere.
6. Sistem javnog nadzora treba da bude transparentan. To uključuje objavljivanje godišnjeg programa rada i izveštaja o aktivnostima.
7. Sistem javnog nadzora treba na odgovarajući način da se finansira. Finansiranje sistema javnog nadzora mora da bude bezbedno i slobodno od svih neprimerenih uticaja zakonskih revizora ili revizorskih društava.
Saradnja između sistema javnog nadzora na nivou Zajednice
Države članice obezbeđuju da regulatorni aranžmani sistema javnog nadzora omogućavaju efikasnu saradnju na nivou Zajednice u pogledu nadzornih aktivnosti država članica. U tom cilju, svaka od država članica određuje po jedno telo koje je posebno odgovorno za obezbeđenje takve saradnje.
Međusobno priznavanje regulatornih aranžmana između država članica
1. Regulatorni aranžmani država članica poštuju načela nacionalne regulative i nadzora države članice u kojoj je zakonski revizor ili revizorsko ovlašćeno i u kojoj društvo koje je predmet revizije ima registrovano sedište.
2. U slučaju zakonske revizije konsolidovanih izveštaja, država članica koja zahteva zakonsku reviziju konsolidovanih izveštaja ne može da, zakonskim revizorima ili revizorskim društvima koja vrše zakonsku reviziju zavisnog društva osnovanog u drugoj državi članici, nametne dodatne zahteve u pogledu zakonske revizije koji se tiču registracije, kontrole kvaliteta, standarda revizije, profesionalne etike i nezavisnosti.
3. U slučaju privrednog društva čijim se hartijama od vrednosti trguje na organizovanom tržištu druge države članice u kojoj to privredno društvo nema registrovano sedište, država članica u kojoj se tim hartijama od vrednosti trguje ne može da, zakonskim revizorima ili revizorskim društvima koja vrše zakonsku reviziju godišnjih ili konsolidovanih izveštaja tog privrednog društva, nametne bilo koje dodatne zahteve u pogledu zakonske revizije koji se tiču registracije, kontrole kvaliteta, standarda revizije, profesionalne etike i nezavisnosti.
1. Države članice biraju jednog ili više nadležnih organa za potrebe zadataka predviđenih ovom Direktivom. Države članice obaveštavaju Komisiju o svom izboru.
2. Nadležni organi organizovani su tako da se izbegnu sukobi interesa.
Poslovna tajna i regulatorna saradnja između država članica
1. Nadležni organi država članica odgovorni za ovlašćivanje, registraciju, kontrolu kvaliteta, inspekciju i disciplinu treba međusobno da sarađuju kad god je to potrebno da bi se ispunili zahtevi ove Direktive. Nadležni organi države članice odgovorni za ovlašćivanje, registraciju, kontrolu kvaliteta, inspekciju i disciplinu treba da pružaju pomoć nadležnim organima drugih država članica. Naročito, nadležni organi treba da razmenjuju informacije i sarađuju u istragama vezanim za sprovođenje zakonskih revizija.
2. Obaveza poslovne tajne treba da se primenjuje na sva lica koja su zaposlena ili su bila zaposlena nadležnim organima. Informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu ne mogu da se obelodane nijednom drugom licu ili organu, osim po snazi zakona, propisa ili administrativnih procedura države članice.
3. Odredbe stava 2 ne sprečavaju nadležne organe da razmenjuju poverljive informacije. Na informacije razmenjene na taj način primenjuje se obaveza profesionalne tajne koja se odnosi na zaposlene ili bivše zaposlene kod nadležnih organa.
4. Nadležni organi, na zahtev i bez odlaganja, pružaju sve informacije potrebne za svrhu navedenu u stavu 1. Kada je to potrebno, nadležni organi koji prime svaki takav zahtev dužni su da, bez odlaganja, preduzmu neophodne mere da bi se tražene informacije prikupile. Na tako pružene informacije primenjuje se obaveza čuvanja profesionalne tajne koja se odnosi na zaposlene ili bivše zaposlene kod nadležnih organa koji su te informacije primili.
Ukoliko nadležni organ nije u mogućnosti da bez odlaganja pruži zatražene informacije, dužan je da o razlozima za to obavesti nadležni organ koji traži informacije.
Nadležni organi mogu da odbiju da postupe po zahtevu za informacijama u slučaju da:
(a) pružanje informacija može negativno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni red države članice koja je predmet zahteva ili može da krši pravila nacionalne bezbednosti; ili
(b) je već započet sudski proces po osnovu istih dela i protiv istih zakonskih revizora i revizorskih društava pred organima države članice koja je predmet zahteva; ili
(c) su nadležni organi države članice koja je predmet zahteva već doneli konačnu odluku u pogledu istih dela i istih zakonskih revizora ili revizorskih društava.
Ne zadirući u obaveze kojima podležu u sudskom postupku, nadležni organi koji prime informacije u skladu sa stavom 1, mogu da ih koriste samo za potrebe izvršavanja sopstvenih funkcija u okvirima ove Direktive ili u kontekstu upravnih ili sudskih postupaka koji se posebno odnose na izvršavanje tih funkcija.
5. Ukoliko nadležni organ zaključi da se vrše ili su izvršene aktivnosti suprotne odredbama ove Direktive na teritoriji druge države članice, o tom zaključku treba da obavesti, na što određeniji način, nadležni organ druge države članice. Nadležni organ druge države članice treba da preduzme odgovarajuće mere. On treba da obavesti nadležni organ koji mu je dostavio informaciju o ishodu, i u meri u kojoj je to moguće, o značajnim događajima koji su se desili u međuvremenu.
6. Nadležni organ jedne države članice takođe može da zatraži da nadležni organ druge države članice sprovede istragu na svojoj teritoriji.
Takođe može da zahteva da se određenom broju njegovog osoblja dozvoli da se pridruži osoblju nadležnog organa te druge države članice u toku trajanja istrage.
Tokom svog trajanja, istraga je predmet opšte kontrole države članice na čijoj se teritoriji vodi.
Nadležni organi mogu da odbiju da postupe po zahtevu za sprovođenjem istrage, kako je predviđeno u prvom podstavu, ili po zahtevu da se njihovom osoblju pridruži osoblje nadležnog organa druge države članice, u skladu sa drugim podstavom, kada:
(a) takva istraga može negativno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni red države članice koja je predmet zahteva; ili
(b) je već započet sudski proces po osnovu istih dela i protiv istih lica pred organima države članice koja je predmet zahteva; ili
(c) su nadležni organi države koja je predmet zahteva već doneli konačnu odluku u pogledu istih dela.
7. Komisija može da usvoji izvršne mere kako bi olakšala saradnju između nadležnih organa po pitanju procedura razmene informacija i modaliteta prekograničnih istraga kako je predviđeno stavovima od 2 do 4 ovog člana. Te mere osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalnog značaja zamenjujući je, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
IMENOVANJE I RAZREŠENJE
Imenovanje zakonskih revizora ili revizorskih društava
1. Zakonskog revizora ili revizorsko društvo imenuje skupština akcionara ili članova društva koje je predmet revizije.
2. Države članice mogu da dozvole alternativne sisteme ili modalitete imenovanja zakonskog revizora ili revizorskog društva pod uslovom da su takvi sistemi ili modaliteti ustrojeni tako da obezbede nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva od izvršnih članova administrativnog tela ili od upravnog tela društva koje je predmet revizije.
Razrešenje i povlačenje zakonskih revizora ili revizorskih društava
1. Države članice obezbeđuju da zakonski revizor ili revizorsko društvo mogu biti razrešeni samo kada za to postoje opravdani razlozi. Različita mišljenja o računovodstvenom tretmanu ili revizorskoj proceduri ne predstavlja opravdani razlog za razrešenje.
2. Države članice obezbeđuju da društvo koje je predmet revizije i zakonskog revizor ili revizorsko društvo obavesti organ ili organe odgovorne za javni nadzor o razrešenju ili povlačenju zakonskog revizora ili revizorskog društva za vreme angažmana i da za to daju odgovarajuće obrazloženje.
POSEBNE ODREDBE O ZAKONSKOJ REVIZIJI DRUŠTAVA OD JAVNOG INTERESA
Primena na nelistirana društva od javnog interesa
Države članice mogu da izuzmu društva od javnog interesa koja nisu emitovala prenosive hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u smislu tačke 14 člana 4(1) Direktive 2004/39/EZ, i njihovog(e) zakonskog(e) revizora(e) ili revizorsko(a) društvo(a) od jednog ili više zahteva navedenih u ovom odeljku.
1. Države članice obezbeđuju da zakonski revizori i revizorska društva koji vrše zakonsku(e) reviziju(e) društava od javnog interesa u roku od tri meseca od završetka svake finansijske godine objave na svom vebsajtu godišnji izveštaj o transparentnosti koji sadrži bar sledeće:
(a) opis pravne forme i vlasništva;
(b) opis mreže, njene pravne forme i organizacije, u slučaju kada revizorsko društvo pripada mreži;
(c) opis upravljačke strukture revizorskog društva;
(d) opis sistema interne kontrole kvaliteta revizorskog društva i izjavu administrativnog ili upravljačkog tela o efikasnosti njegovog funkcionisanja;
(e) naznaku kada je vršena poslednja kontrola kvaliteta koju predviđa član 29;
(f) spisak društava od javnog interesa kod kojih je revizorsko društvo vršilo zakonske revizije u toku prethodne finansijske godine;
(g) izjavu o praksi revizorskog društva sa stanovišta očuvanja nezavisnosti kojom se takođe potvrđuje da je sprovedena interna kontrola poštovanja nezavisnosti;
(h) izjavu o politici revizorskog društva o kontinuiranom obrazovanju zakonskih revizora koje se pominje u članu 13;
(i) finansijske informacije koje pokazuju značaj revizorskog društva kao što je ukupni promet podeljen na naknade od zakonske revizije godišnjih i konsolidovanih izveštaja i naknade naplaćene za druge usluge kontrole, usluge poreskog savetovanja i druge nerevizorske usluge;
(j) informacije o osnovi za plaćanje zarada partnerima.
U izuzetnim okolnostima, države članice mogu da ne primenjuju zahtev naveden u tački (f) u meri u kojoj je to potrebno radi ublažavanja neposredne i značajne pretnje ličnoj bezbednosti bilo kog lica.
2. Izveštaj o transparentnosti potpisuju zakonski revizor ili revizorsko društvo, u zavisnosti od slučaja. To može, na primer, da se uradi putem elektronskog potpisa u smislu člana 2(1) Direktive 1999/93/EZ.
1. Svako društvo od javnog interesa treba da ima revizorski komitet. Države članice određuju da li se revizorski komiteti sastoje od neizvršnih članova administrativnog tela i/ili članova nadzornog tela društva koje je predmet revizije i/ili članova koje imenuje skupština akcionara društva koje je predmet revizije. Najmanje jedan član revizorskog komiteta treba da bude nezavisan i stručan u oblasti računovodstva i/ili revizije.
Države članice mogu da dozvole da u društvima od javnog interesa koja ispunjavaju kriterijume iz člana 2(1) tačka (f) Direktive 2003/71/EZ20, funkcije dodeljene revizorskom komitetu može da vrši administrativno ili nadzorno telo kao celina, pod uslovom da kada je predsedavajući tog organa izvršni član, on ili ona, nije predsedavajući revizorskog komiteta.
2. Ne zadirući u odgovornosti članova administrativnih, upravljačkih ili nadzornih tela, ili drugih članova koje imenuje skupština akcionara društva koje je predmet revizije, revizorski komitet, između ostalog:
(a) nadzire proces finansijskog izveštavanja;
(b) nadzire efikasnost interne kontrole, interne revizije (kada je primenjivo) i sistema upravljanja rizikom privrednog društva;
(c) nadzire zakonsku reviziju godišnjih i konsolidovanih izveštaja;
(d) kontroliše i nadzire nezavisnost zakonskog revizora ili revizorskog društva, a posebno, pružanje dodatnih usluga društvu koje je predmet revizije.
3. U društvu od javnog interesa predlog administrativnog ili nadzornog tela za imenovanje zakonskog revizora ili revizorskog društva treba da bude zasnovan na preporuci komiteta revizije.
4. Zakonski revizor ili revizorsko društvo izveštava revizorski komitet o ključnim pitanjima koja se javljaju u toku zakonske revizije, a posebno o materijalnim slabostima interne kontrole u vezi sa procesom finansijskog izveštavanja.
5. Države članice mogu da dozvole ili odluče da se odredbe stavova od 1 do 4 ovog člana ne primenjuju na svako društvo od javnog interesa koje ima telo koje vrši funkcije ekvivalentne funkcijama revizorskog komiteta, koje je ustrojeno i organizovano u skladu sa važećim propisima države članice u kojoj je društvo koje je predmet revizije registrovano. U takvom slučaju to društvo obelodanjuje koje telo vrši ove funkcije i kako je sastavljeno.
6. Države članice, od obaveze da imaju revizorski komitet, mogu da izuzmu:
(a) svako društvo od javnog interesa koje je zavisno društvo u smislu člana 1 Direktive 83/349/EEZ ukoliko to društvo ispunjava zahteve iz stavova od 1 do 4 ovog člana na nivou grupe;
(b) svako društvo od javnog interesa koje je zajedničko investiciono društvo u smislu člana 1(2) Direktive 85/611/EEZ. Države članice mogu takođe da izuzmu društva od javnog interesa čiji je jedini cilj zajedničko investiranje kapitala kojeg je obezbedila javnost, koja rade na principu raspodele rizika i koja ne teže da preuzmu pravnu ili upravljačku kontrolu nad bilo kojem od svojih investitora, pod uslovom da su ta zajednička investiciona društva ovlašćena i da podležu nadzoru nadležnih organa i da imaju deponenta koji vrši funkcije ekvivalentne onim navedenim u Direktivi 85/611/EEZ;
(c) svako društvo od javnog interesa čija je jedina delatnost emitovanje hartija od vrednosti osiguranih zalogom neke imovine u smislu člana 2(5) Uredbe Komisije (EZ) br. 809/200421. U takvim slučajevima, država članica treba da zahteva od društva da javnosti objasni razloge zbog kojih smatra da nije adekvatno da ima bilo revizorski komitet bilo administrativno ili nadzorno telo kome je povereno vršenje funkcija revizorskog komiteta;
(d) svaku kreditnu instituciju u smislu člana 1(1) Direktive 2000/12/EZ čije akcije nisu primljene na trgovanje na organizovanom tržištu bilo koje od država članica u smislu tačke 14 člana 4(1) Direktive 2004/39/EZ i koja je u kontinuitetu ili ponavljajući, emitovala samo dužničke hartije od vrednosti, pod uslovom da ukupna nominalna vrednost takvih dužničkih hartija od vrednosti na prelazi iznos od 100.000.000 evra i da nije objavila prospekt u smislu Direktive 2003/71/EZ.
_______________
20 Direktiva 2003/71/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 4. novembra 2003. o prospektu koji treba da se objavi kada se hartije od vrednosti nude javnosti ili kada su primljena na trgovanje (Sl. list 345, 31.12.2003, str. 64).
21 Sl. list L 149, 30.4.2004. god. str. 1.
1. Osim odredaba članova 22 i 24, države članice obezbeđuju i da zakonski revizori ili revizorska društva koja vrše zakonsku reviziju društva od javnog interesa:
(a) godišnje u pisanoj formi potvrđuju revizorskom komitetu svoju nezavisnost od društva od javnog interesa koje je predmet revizije;
(b) godišnje obelodanjuju revizorskom komitetu sve dodatne usluge koje su pružene društvu koje je predmet revizije;
(c) diskutuju sa revizorskim komitetom o pretnjama svojoj nezavisnosti i merama zaštite koje se primenjuju da bi se te pretnje ublažile, što dokumentuju u skladu sa članom 22(3).
2. Države članice obezbeđuju da se ključni revizorski partner(i) odgovoran(ni) za sprovođenje zakonske revizije zamenjuje(ju) sa svog mesta zakonskog revizora najkasnije u roku od sedam godina od datuma njegovog(njihovog) imenovanja, i da će mu(im) tek po isteku roka od najmanje dve godine biti dozvoljeno da ponovo učestvuje(u) u reviziji istog društva.
3. Zakonskom revizoru ili ključnom revizorskom partneru koji vrši zakonsku reviziju u ime revizorskog društva nije dozvoljeno da preuzme bilo koju ključnu rukovodeću poziciju u društvu koje je predmet revizije pre isteka roka od najmanje dve godine od kada se on/ona povukao sa funkcije zakonskog revizora ili ključnog revizorskog partnera u tom revizorskom poslu.
Kontrola kvaliteta koja se pominje u članu 29 vrši se najmanje jednom u tri godine u slučaju zakonskih revizora ili revizorskih društava koji vrše zakonsku reviziju društava od javnog interesa.
MEĐUNARODNI ASPEKTI
Ovlašćivanje revizora iz trećih zemalja
1. Nadležni organi države članice mogu, pod uslovom reciprociteta, da ovlaste revizora iz treće zemlje kao zakonskog revizora ukoliko je to lice pružilo dokaze da ispunjava zahteve ekvivalentne onim predviđenim odredbama člana 4 i od člana 6 do 13.
2. Nadležni organi države članice treba, pre davanja ovlašćenja revizoru iz treće zemlje koji ispunjava zahteve stava 1, da primene zahteve iz člana 14.
Registracija i nadzor revizora i revizorskih društava iz treće zemlje
1. Nadležni organi države članice treba da izvrše registraciju, u skladu sa odredbama članova od 15 do 17, svih zakonskih revizora i revizorskih društava iz trećih zemalja koji sastavljaju revizorske izveštaje o godišnjim ili konsolidovanim izveštajima privrednih društava osnovanih van Zajednice čijim se prenosivim hartijama od vrednosti trguje na organizovanom tržištu odnosne države članice u smislu tačke 14 člana 4(1) Direktive 2004/39/EZ, osim ukoliko privredno društvo emituje isključivo dužničke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu države članice u smislu člana 2(1)(b) Direktive 2004/109/EZ22 čija je nominalna vrednost po akciji najmanje 50.000 evra ili, u slučaju da su dužničke hartije od vrednosti izražene u drugoj valuti, vrednosti ekvivalentnoj sumi od najmanje 50.000 evra na dan emisije.
2. Primenjuju se članovi 18 i 19.
3. Države članice treba da podvrgnu revizore i revizorska društva iz trećih zemalja svojim sistemima nadzora, kontrole kvaliteta, istraga i sankcionisanja. Država članica može da izuzme registrovanog revizora ili revizorsko društvo iz treće zemlje od obaveze podvrgavanja sistemu kontrole kvaliteta ukoliko je u prethodne tri godine revizor ili revizorsko društvo iz treće zemlje već bilo podvrgnuto sistemu kontrole kvaliteta druge države članice ili treće zemlje koji je procenjen kao ekvivalentan u skladu sa članom 46.
4. Ne zadirući u odredbe člana 46, revizorski izveštaji o godišnjim ili konsolidovanim izveštajima pomenuti u stavu 1 ovog člana koje sastavlja revizor ili revizorsko društvo iz treće zemlje koje nije registrovano u državi članici nemaju pravno dejstvo u toj državi članici.
5. Država članica može da registruje revizorsko društvo iz treće zemlje samo ukoliko:
(a) ispunjava zahteve ekvivalentne onima iz člana 3(3);
(b) većina članova administrativnog ili upravljačkog tela revizorskog društva iz treće zemlje ispunjava zahteve ekvivalentne onima iz članova od 4 do 10;
(c) revizor iz treće zemlje koji vrši reviziju u ime revizorskog društva treće zemlje ispunjava zahteve ekvivalentne onima iz članova od 4 do 10;
(d) se revizije godišnjih i konsolidovanih izveštaja pomenute u stavu 1 vrše u skladu sa međunarodnim standardima revizije pomenutim u članu 26, kao i sa zahtevima utvrđenim u članovima 22, 24 i 25 ili ekvivalentnim standardima i zahtevima;
(e) na svom vebsajtu objavljuje godišnji izveštaj o transparentnosti koji sadrži informacije koje pominje član 40 ili ispunjava ekvivalentne zahteve za obelodanjivanjem.
6. U cilju obezbeđivanja jedinstvene primene stava 5(d), ekvivalentnost koju pominje ovaj stav procenjuje Komisija u saradnji sa državama članicama i o tome donosi odluku u skladu sa regulatornom procedurom iz člana 48(2). Države članice mogu same da procenjuju ekvivalentnost na koju se odnosi stav 5(d) ovog člana dok god Komisija nije donela takvu odluku.
U ovom kontekstu Komisija može usvojiti mere sa ciljem da se utvrde opšti kriterijumi za ekvivalenciju u skladu sa zahtevima koji su propisani članovima 22, 24, 25 i 26 koji su primenjivi na sve treće zemlje i koje zemlje članice treba da koriste kada procenjuju ekvivalentnost na nacionalnom nivou. Kriterijumi ne smeju prekoračiti zahteve koji su propisani članovima 22, 24, 25 i 26. Te mere osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalnog značaja zamenjujući je, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
_______________
22 Direktiva 2004/109/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 15. decembra 2004. o harmonizaciji zahteva transparentnosti u vezi sa informacijama o emitentima čijim se hartijama od vrednosti trguje na organizovanom tržištu. (Sl. list L 390, 31.12.2004. god. str. 38).
Odstupanje u slučaju ekvivalentnosti
1. Države članice mogu da ne primenjuju ili da koriguju zahteve člana 45(1) i (3) na osnovu reciprociteta, samo ukoliko su revizori ili revizorska društva iz trećih zemalja predmet sistema javnog nadzora, kontrole kvaliteta, istraga i sankcionisanja u trećoj zemlji koji ispunjavaju uslove ekvivalentne onim navedenim u članovima 29, 30 i 32.
2. U cilju jedinstvene primene stava 1, ekvivalentnost koju pominje ovaj stav procenjuje Komisija u saradnji sa državama članicama i o tome donosi odluku u skladu sa regulatornom procedurom iz člana 48(2). Države članice mogu da procenjuju ekvivalentnost pomenutu u stavu 1 ovog člana ili da se oslanjaju na procene koje su izvršile druge države članice dok god Komisija nije donela svoju odluku. Ukoliko Komisija odluči da zahtev ekvivalentnosti pomenut u stavu 1 nije ispunjen, ona može da dozvoli odnosnim revizorima i revizorskim društvima da nastave sa svojim revizorskim aktivnostima u skladu sa zahtevima relevantne države članice tokom odgovarajućeg prelaznog perioda.
U ovom kontekstu Komisija može usvojiti mere sa ciljem da se utvrde opšti kriterijumi za ekvivalenciju u skladu sa zahtevima koji su propisani članovima 29, 30 i 32 koji su primenjivi na sve treće zemlje i koje zemlje članice treba da koriste kada procenjuju ekvivalentnost na nacionalnom nivou. Kriterijumi ne smeju prekoračiti zahteve koji su propisani članovima 29, 30 i 32. Te mere osmišljene da izmene elemente ove Direktive koji nisu od esencijalnog značaja zamenjujući je, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
3. Države članice treba Komisiju da obaveste o:
(a) svojim procenama ekvivalentnosti koje pominje stav 2, i
(b) glavnim elementima svojih aranžmana o saradnji sa sistemima javnog nadzora, kontrole kvaliteta, istraga i sankcija trećih zemalja, na osnovu stava 1.
Saradnja sa nadležnim organima iz trećih zemalja
1. Države članice mogu da dozvole transfer revizorskih radnih papira ili drugih dokumenata koje poseduju zakonski revizori ili revizorska društva ovlašćena u tim zemljama nadležnim organima trećih zemalja, pod uslovom da:
(a) se ovi revizorski radni papiri i drugi dokumenti odnose na revizije privrednih društava koja su emitovala hartije od vrednosti u toj trećoj zemlji ili koja su deo grupe koja izrađuje konsolidovane izveštaje u toj trećoj zemlji;
(b) se transfer odvija preko nacionalnih nadležnih organa ka nadležnim organima te treće zemlje na njihov zahtev;
(c) nadležni organi odnosne treće zemlje ispunjavaju zahteve koji su proglašeni adekvatnim u skladu sa stavom 3;
(d) postoje radni aranžmani na bazi reciprociteta koji su dogovoreni između odnosnih nadležnih organa;
(e) je transfer ličnih podataka u treću zemlju u skladu sa Odeljkom IV Direktive 95/46/EZ.
2. Radni aranžmani pomenuti u stavu 1(d) obezbeđuju da:
(a) nadležni organi opravdaju razloge svog zahteva za revizorskim radnim papirima i drugim dokumentima;
(b) zaposleni ili bivši zaposleni nadležnih organa iz treće zemlje koji primaju informacije podležu obavezama čuvanja profesionalne tajne;
(c) nadležni organi iz treće zemlje mogu da koriste revizorske radne papire i druge dokumente samo za izvršavanje svojih funkcija javnog nadzora, kontrole kvaliteta i istraga koje zadovoljavaju zahteve ekvivalentne onim navedenim u članovima 29, 30 i 32;
(d) zahtev nadležnog organa iz treće zemlje za revizorskim radnim papirima i drugim dokumentima koji su u posedu zakonskog revizora ili revizorskog društva može da bude odbijen:
- u slučaju kada bi se davanje takvih radnih papira ili dokumenata negativno odrazilo na suverenitet, bezbednost ili javni red u Zajednici ili odnosnoj državi članici, ili
- ako je već započet sudski proces po osnovu istih dela i protiv istih lica pred organima odnosne države članice.
3. U cilju obezbeđivanja jednoobrazne primene stava 1(c), adekvatnost u smislu ovog stava treba da ocenjuje Komisija u saradnji sa zemljama članicama i o tome da donese odluku u skladu sa regulatornom procedurom na koju se odnosi član 48(2). Države članice preduzimaju neophodne mere kako bi se uskladile sa odlukom Komisije.
Takva procena adekvatnosti bazira se na zahtevima ih člana 36 ili funkcionalnim rezultatima koji su u bitnoj meri ekvivalentni. Sve mere preduzete u ovom kontekstu su sa ciljem da se zamene elementi ove Direktive koji nisu od esencijalnog značaja zamenjujući je i da se olakša saradnja između nadležnih organa, usvajaju se u skladu sa regulatornom procedurom uz kontrolu u smislu člana 48(2a).
4. U izuzetnim slučajevima i odstupajući od člana 1, države članice mogu zakonskim revizorima i revizorskim društvima kojima su izdali ovlašćenja da dozvole da izvrše transfer revizorskih radnih papira i drugih dokumenata neposredno nadležnim Organima iz treće zemlje pod uslovom:
(a) da su istragu započeli nadležni organi u toj trećoj zemlji;
(b) da transfer nije u suprotnosti sa obavezama koje zakonski revizori i revizorska društva moraju da ispune kada je u pitanju transfer revizorskih radnih papira i drugih dokumenata nadležnom organu u svojoj zemlji;
(c) da postoje radni aranžmani sa nadležnim organima iz te treće zemlje koji dozvoljavaju nadležnim organima iz države članice uzajaman, neposredan pristup revizorskim radnim papirima i drugim dokumentima revizorskih društava iz te treće zemlje;
(d) da nadležni organ iz treće zemlje koji podnosi zahtev unapred obavesti nacionalni nadležni organ zakonskog revizora ili revizorskog društva o svakom neposrednom zahtevu za informacijama, navodeći i razloge za taj zahtev;
(e) da se poštuju uslovi navedeni u stavu 2.
5. Komisija može da precizira izuzetne slučajeve koje pominje stav 4 ovog člana kako bi olakšala saradnju između nadležnih organa i obezbedila jedinstvenu primenu pomenutog stava. Ta mera osmišljena da izmeni elemente ove Direktive koji nisu od esencijalnog značaja zamenjujući je, usvaja se u skladu sa regulatornom procedurom, uz kontrolu, u smislu člana 48(2a).
6. Države članice obaveštavaju Komisiju o radnim aranžmanima pomenutim u stavovima 1 i 4.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
1. Komisiji pomaže komitet (u daljem tekstu: Komitet).
2. Prilikom pozivanja na ovaj stav, primenjuju se članovi 5 i 7 Odluke 1999/468/EZ, u pogledu odredaba člana 8 iste.
Rok koji predviđa član 5(6) Odluke 1999/468/EZ utvrđen je na period od tri meseca.
2a. Prilikom pozivanja na ovaj stav primenjuju se član 5a(1) do (4) i član 7 Odluke 1999/468/EZ, u pogledu odredaba člana 8 iste.
3. Do 31. decembra 2010. i nakon toga najmanje svake tri godine Komisija treba da izvrši pregled odredbi koje se odnose na njena izvršna ovlašćenja i da podnese izveštaj Evropskom parlamentu i Savetu o funkcionisanju tih ovlašćenja. Izveštaj posebno razmatra potrebu da Komisija predloži izmene ove Direktive da bi obezbedila odgovarajući obim izvršnih ovlašćenja koja su dodeljena Komisiji. Zaključak o tome da li je izmena potrebna ili ne treba da prati detaljno obrazloženje. Ukoliko je potrebno uz izveštaj se prilaže zakonodavni predlog o izmeni odredaba koje Komisiji daju izvršna ovlašćenja.
Izmene Direktive 78/660/EEZ i Direktive 83/349/EEZ
1. Direktiva 78/660/EEZ menja se na sledeći način:
(a) u članu 43(1) dodaje se sledeća tačka:
"(15) odvojeno, ukupne naknade za finansijsku godinu koje je zakonski revizor ili revizorsko društvo naplatilo za zakonsku reviziju godišnjih izveštaja, ukupne naknade naplaćene za druge usluge kontrole, ukupne naknade naplaćene za usluge poreskog savetovanja i ukupne naknade naplaćene za druge nerevizorske usluge.
Države članice mogu da predvide da se ovaj zahtev ne primenjuje kada je privredno društvo uključeno u konsolidovane izveštaje koji se, u skladu sa članom 1 Direktive 83/349/EEZ, obavezno izrađuju, pod uslovom da se takva informacija daje u napomenama uz konsolidovane izveštaje.";
(b) stav 1 člana 44 zamenjuje se sledećim:
"1. Države članice mogu da dozvole privrednim društvima koja pominje član 11 da pripremaju skraćene napomene uz njihove izveštaje koje ne sadrže informacije zahtevane članom 43(1)(5) do (12), 14(a) i (15). Međutim, u napomenama moraju da se obelodane informacije precizirane članom 43(1)(6) u globalu za sve odnosne pozicije.";
(c) stav 2 člana 45 zamenjuje se sledećim:
"2. Stav 1(b) takođe se primenjuje na informacije propisane članom 43(1)(8).
Države članice mogu da dozvole privrednim društvima koja se navode u članu 27 da izostave obelodanjivanje informacija preciziranih članom 43(1)(8). Države članice mogu, takođe, da dozvole privrednim društvima koja se navode u članu 27 da izostave obelodanjivanje informacija preciziranih članom 43(1) (15), pod uslovom da se takve informacije dostave sistemu javnog nadzora koji pominje član 32 Direktive 2006/43/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 17. maja 2006. o zakonskoj reviziji godišnjih i konsolidovanih izveštaja (*) po zahtevu takvog sistema javnog nadzora.
________________
(*) Sl. list L 157, 9.6.2006. god. str. 87."
2. U članu 34 Direktive 83/349/EEZ dodaje se sledeća tačka:
"(16) odvojeno, ukupne naknade za finansijsku godinu koje je zakonski revizor ili revizorsko društvo naplatilo za zakonsku reviziju konsolidovanih izveštaja, ukupne naknade naplaćene za druge usluge kontrole, ukupne naknade naplaćene za usluge poreskog savetovanja i ukupne naknade naplaćene za druge nerevizorske usluge."
Direktiva 84/253/EEZ se ukida sa dejstvom od 29. juna 2006. godine. Pozivanje na ukinutu Direktivu smatra se pozivanjem na ovu Direktivu.
Zakonski revizori ili revizorska društva ovlašćeni od strane nadležnih organa država članica u skladu sa odredbama Direktive 84/253/EEZ pre stupanja na snagu odredbi pomenutih u članu 53(1), smatraju se ovlašćenim u skladu sa odredbama ove Direktive.
Države članice koje zahtevaju zakonsku reviziju mogu da nametnu strože zahteve osim ukoliko to nije drugačije predviđeno ovom Direktivom.
1. Do 29. juna 2008. godine države članice treba da usvoje i objave odredbe neophodne za usklađivanje sa ovom Direktivom. One o tome bez odlaganja treba da obaveste Komisiju.
2. Kod usvajanja ovih odredbi, države članice treba da predvide da one sadrže pozivanje na ovu Direktivu ili da to pozivanje sadrže pri njihovom zvaničnom objavljivanju. Države članice treba da odrede metode na koji se to pozivanje vrši.
3. Države članice treba da dostave Komisiji tekstove glavnih odredbi nacionalnog prava koje usvajaju u oblasti koju uređuje ova Direktiva.
Ova Direktiva stupa na snagu dvadesetog dana od datuma njenog objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".
Države članice adresati su ove Direktive.
U zakonodavstvu Republike Srbije više je zastupljen termin "obavezna revizija", tako da termin "zakonska revizija" treba shvatiti u tom značenju. U tekstu Direktive na engleskom jeziku korišćena je reč "accounts", a ne "statements", reč je o sinonimu, obzirom na to da je "accounts" britanski, a "statement" američki pojam. U zakonodavstvu Republike Srbije usvojen je termin "izveštaji", a ne "računi", tako da je ovaj tekst u skladu sa tim preveden.